DIZAJN ELEKTRIČNOG OSVETLJENJA

Faktori kvaliteta unutrašnjeg

osvetljenja

Dr Ivana Vlajić-Naumovska
 Sadržaj
 Faktori kvaliteta unutrašnjeg osvetljenja
 Nivo osvetljenosti
 Ravnomernost osvetljenosti
 Raspodela sjajnosti
 Ograničenje blještanja
 Smer upada svetlosti i modelovanje
 Boja
 Ograničenje treperenja svetlosti i stroboskopskog
efekta
2  Ekonomičnost instalacije unutrašnjeg osvetljenja
 Faktori kvaliteta unutrašnjeg
osvetljenja
 Svi unutrašnji prostori mogu biti grubo svrstani u tri
celine. Prvu čine radne prostorije, kod kojih je osnovna
funkcija osvetljenja stvaranje uslova za efikasno
obavljanje vidnih zadataka, drugu komunikacijski
prostori, a treću prostori koji služe za socijalne kontakte i
relaksaciju. Kod ovih poslednjih vidni zahtevi nisu od
primarnog značaja, nego je pre svega potrebno postići
osećaj vidnog komfora i prijatnosti.
 Evidentno je da svetlost može da pojača ili čak modifikuje
predstavu o nekom prostoru. Adekvatnim osvetljenjem se
može postići da isti prostor u jednom slučaju ispunjava
svečana, praznična ili vesela atmosfera, a u drugom
3
sumorna i tamna.
 Faktori kvaliteta unutrašnjeg
osvetljenja
 Ovu prvu karakterišu utisci o prostornosti (postignuti
pojačanim osvetljenjem zidova), opuštenosti i prijatnosti
(postignuti neravnomernim osvetljenjem i toplim
tonovima svetlosti), ili osećanja razdraganosti
(postignuta neravnomernim i dinamičnim osvetljenjem,
često uz upotrebu izvora svetlosti sa balonima različitih
boja).
 Nasuprot ovome, postoje prostori (npr. oni u kojima se
obavljaju meditacije) koji zahtevaju da svetlost kreira
atmosferu usamljenosti i sumornosti, koju karakterišu
skučenost prostora (slabo osvetljeni zidovi) i taman i
hladan ambijent (nizak nivo osvetljenosti i primena
4
izvora svetlosti kod kojih preovladavaju hladni tonovi).
 Faktori kvaliteta unutrašnjeg
osvetljenja
 Svetlost predstavlja moćno sredstvo, koje ne samo da
olakšava izvršavanje vidnih zadataka i povećava radnu
efikasnost, nego aktivno učestvuje u procesu oblikovanja
čovečijeg okruženja, doprinoseći utisku vizuelne udobnosti u
prostoriji u kojoj čovek živi i radi.
 Standard JUS U.C9.100, koji je 1962. godine izdat pod
naslovom "Dnevno i električno osvetljenje prostorija u
zgradama“ praktično neupotrebljiv.
 Preporučuje se primena "Preporuka za osvetljenje", koje je
1974. godine izdao tadašnji Jugoslovenski komitet za
osvetljenje (JKO), jer su one uzele u obzir kriterijume
kvalitetnog osvetljenja koji su u to vreme bili opšte
5
prihvaćeni u razvijenim zemljama Evrope.
 Faktori kvaliteta unutrašnjeg
osvetljenja
 Ocena kvaliteta osvetljenja jednog unutrašnjeg prostora
mora da počiva na analizi većeg broja različitih faktora, koji
se nazivaju faktori kvaliteta unutrašnjeg osvetljenja.
 To su:
1. nivo osvetljenosti,
2. ravnomernost osvetljenosti,
3. raspodela sjajnosti,
4. ograničenje blještanja,
5. smer upada svetlosti i modelovanje,
6. boja,

6
7. ograničenje treperenja svetlosti i stroboskopskog efekta.
 Nivo osvetljenosti
 Nivo osvetljenosti se definiše kao minimalna srednja
osvetljenost referentne površine, potrebna za izvršavanje
određenog vidnog zadatka.
 Pri tome je u radnim prostorijama referentna površina
predstavljena radnom ravni, koja se definiše kao
horizontalna ravan ograničena zidovima i, ukoliko nije
drugačije specificirano, postavljena na 0,85 m od poda. U
slučaju radne ravni kao referentne površine, pod
osvetljenošću se podrazumeva horizontalna osvetljenost.
 Ako se vidni zadatak ne realizuje na horizontalnoj, nego
na kosoj površini, onda se pod nivoom osvetljenosti
podrazumeva srednja vrednost komponente osvetljenosti
koja je normalna na radnu površinu, pri čemu se
preporučuje da odnos srednje vertikalne i srednje
horizontalne osvetljenosti bude bar 1:3.
7
 Nivo osvetljenosti
 U prostorijama koje se ne smatraju radnim, referentna
površina može da bude pod (kada je relevantna
horizontalna osvetljenost), zid (relevantna je vertikalna
osvetljenost), itd.
 Definišu se dve vrste nivoa osvetijenosti: minimalni i
optimalni.
 Minimalni nivo osvetijenosti se posebno definiše za
prostore u kojima se ne radi ili koji služe za komunikaciju, a
posebno za radne prostorije.
 Kod prvih se kao kriterijum za određivanje minimalnog
nivoa osvetljenosti uzima mogućnost da se jedva razaberu
crte ljudskog Iica, za šta je potrebna sjajnost reda 1 cd/m2.
Ona se u normalnim uslovima postiže pri horizontalnoj
osvetljenosti radne ravni od priblizno 20 lx, čime je određen
8
i minimalni nivo osvetljenosti za ovu vrstu prostora.
 Nivo osvetljenosti
 Minimalni nivo osvetljenosti za radne prostorije je onaj
minimalni nivo osvetljenosti radne ravni koji omogućava
opažanje crta ljudskog lica, a to znači da se one mogu
prepoznati bez posebnog napora. Da bi se udovoljilo ovom
zahtevu, na licu je potrebno postići vertikalnu osvetljenost
od najmanje 100 lx, što je ekvivalentno sa postizanjem nivoa
horizontalne osvetljenosti radne ravni od bar 200 lx.
 Zato se nivo osvetljenosti od 200 lx smatra minimalnim
nivoom osvetljenosti za sve radne prostorije u kojima ljudi
provode duže periode vremena.
 Optimalni nivo osvetljenosti se određuje samo za radne
prostorije i predstavlja onaj najmanji nivo osvetljenosti
radne ravni koji obezbeđuje ne samo potrebne vidne
performanse (brzinu zapažanja i tačnost sa kojima se
izvršava vidni zadatak), nego i potreban vidni komfor i
9
osećanje prijatnosti.
 Nivo osvetljenosti
 minimalni nivo osvetljenosti za prag raspoznavanja
crta lica
 20 lx
 minimalni nivo osvetljenosti u radnim prostorijama
za zadovoljavajuće raspoznavanja crta lica
 200 lx
 optimalni nivo osvetljenosti za zahtevnije vidne
zadatke u radnim prostorijama
1500  2000 lx
 dodatno osvetljenje za teže vidne zahteve
10
2000  20000 lx
 Nivo osvetljenosti
 U tabeli 1 dati su optimalni nivoi osvetljenosti za veoma širok
spektar ljudskih delatnosti (osnovu za izradu ove tabele su
predstavljale Preporuke JKO).
 U tabeli 2 dati su optimalni nivoi osvetljenosti koji se primenjuju
u zemljama Zapadne Evrope.
 Vrednosti optimalnih nivoa osvetljenosti iz ovih tabela određene
su uzimanjem u obzir vidnih zahteva potrebnih za obavljanje
pojedinih vidnih zadataka, bezbednosnih zahteva, psihofizičkih
aspekata (vidni komfor i osećanje udobnosti), ekonomskih
ograničenja i stečenog iskustva. One treba da budu povećane u
slučaju prostorija bez prozora ili sa nedovoljnom dnevnom
svetlošću, u slučaju nedovoljnih kontrasta ili veoma niskih
faktora refleksije (smanjuju vrednosti sjajnosti), zatim u slučaju
veoma skupog otklanjanja grešaka ili veoma visokih zahteva za
tačnošću sa kojom se obavlja vidni zadatak, kao i u slučaju
prostorija u kojima borave stariji ljudi, odnosno ljudi sa
11 smanjenim vidnim sposobnostima.
 Nivo osvetljenosti

Tabela 1 Preporučene
vrednosti optimalnog
nivoa osvetljenosti, boje
svetlosti, stepena
reprodukcije boje u
razreda blještanja za
različite prostorije i
delatnosti u njima
12
 Nivo osvetljenosti

Tabela 2 Preporučene
vrednosti optimalnog
nivoa osvetljenosti i klase
kvaliteta ograničenja
blještanja za različite
prostorije i delatnosti u
njima

13
14
 Nivo osvetljenosti
 Manje vrednosti optimalnih nivoa osvetljenosti su moguće u
slučajevima neobično velikih faktora refleksije ili kontrasta,
kao i u slučajevima kada se vidni zadaci izvršavaju samo
povremeno.
 Udruženje koje se u Severnoj Americi bavi regulativom u
oblasti osvetljenja (The Illuminating Engineering Society of
North America - IESNA) usvojilo je prilično složenu
proceduru za određivanje optimalnog nivoa osvetljenosti,
koja uvažava uticaj svih ovih faktora.
 Naglasimo još jednom da se optimalni nivoi osvetljenosti
odnose na najmanje vrednosti srednjih osvetljenosti
referentnih površina, koje se imaju pri samom kraju ciklusa
održavanja uređaja za osvetljenje (neposredno pred zamenu
svetlosnih izvora i čišćenje optičkih elemenata svetiljki i
površina u prostoriji).
15
 Nivo osvetljenosti
 Rezultati istraživanja koja su krajem prošlog veka obavljena za
nekoliko industrijskih pogona u SAD. Nivo osvetljenosti je bio
podignut na 2200 lx (i više), što je rezultiralo u:
 povećanju produktivnosti (10-16 %),
 značajno boljim vidnim performansama,
 manjem zamoru (posto preko 80 % svih informacija iz
neposrednog okruženja čovek dobija posredstvom čula vida,
eksperimentalno je pokazano da i u slučaju dobrih vidnih uslova
proces viđenja zahteva oko 25 % vitalne energije, tako da loši
vidni uslovi dovode do daljeg odliva ove energije i pojave zamora),
 povećanoj čistoći (zbog bolje opšte preglednosti),
 značajnom smanjenju škarta i grešaka u toku proizvodnog
procesa,
 osetnom smanjenju povreda na radu, i
 povećanju radnog elana, odnosno poboljšanju ukupne radne
atmosfere.
 U svim slučajevima, a kroz navedene pozitivne efekte,
16 investicija u povećanje nivoa osvetljenosti isplatila se za manje
od godinu dana.
 Ravnomernost osvetljenosti
 Postoje dva osnovna razloga za što ravnomernijom
osvetljenošću prostorije.
 Prvi je sadržan u činjenici da povećana ravnomernost
osvetljenosti dovodi do povećanja oštrine vida, odnosno
lakoće raspoznavanja sitnih detalja na osvetljenom
predmetu.
 Drugi je posledica saznanja da bolja ravnomernost
osvetljenosti smanjuje zamaranje oka (naime, pošto se
pogled brzo prenosi sa jednog predmeta na drugi, njihove
nejednake sjajnosti (po pravilu uzrokovane nejednakim
osvetljenostima) uslovljavaju neprekidno prilagođavanje
oka, koje se sastoji u širenju i skupljanju zenice, što
17
dovodi do pojave zamora).
 Ravnomernost osvetljenosti
 Postoji veći broj definicija ravnomernosti osvetljenosti.
Usvojićemo onu po kojoj je ravnomernost osvetljenosti
proizvoljne referentne površine odnos minimalne i srednje
vrednosti osvetljenosti te površine. U tom slučaju ima
smisla prihvatiti zahtev iz standarda DIN 5035, po kome za
proizvoljnu referentnu površinu ravnomernost osvetljenosti
treba da iznosi bar 0,6.
 Po tumačenju Preporuka JKO, ravnomernost osvetljenosti se
za radnu ravan kao referentnu površinu definiše kao odnos
srednje horizontalne osvetljenosti najslabije osvetljenog
radnog mesta i srednje horizontalne osvetljenosti celokupne
radne ravni. Tada ima smisla prihvatiti zahtev da
18
ravnomernost osvetljenosti bude bar 0,8.
 Ravnomernost osvetljenosti
 U slučaju lokalizovanog osvetljenja pojedinih radnih mesta, kao i
u slučaju kombinacije opšteg osvetljenja cele prostorije i
dodatnog (lokalnog) osvetljenja pojedinih radnih mesta,
potrebno je da srednja horizontalna osvetljenost površina koje
neposredno okružuju svako takvo radno mesto ne bude manja od
0,5 srednje horizontalne osvetljenosti samog radnog mesta.
 Navedimo i zahtev po kome odnos srednjih horizontalnih
osvetljenosti bilo koje dve susedne prostorije ne treba da bude
veći od 5:1.
 Napomenimo da u toku eksploatacije uređaja za osvetljenje
dolazi do približno jednakog procentualnog opadanja
osvetljenosti radnih mesta i radne ravni, tako da ravnomernost
osvetljenosti ostaje praktično konstantna za sve vreme
19
eksploatacije ovog uređaja.
 Ravnomernost osvetljenosti
 Kod primene svetiljki za (pretežno) direktno osvetljenje,
ravnomernost osvetljenosti se povećava sa smanjenjem
rastojanja izmedu susednih svetiljki (s) i povećanjem njihove
visine iznad radne ravni (hk).
 Kod primene svetiljki za (pretežno) indirektno osvetljenje, uzima
se da će osvetljenost radne ravni biti utoliko ravnomernija,
ukoliko je ostvarena ravnomernija osvetljenost tavanice. A ona je
utoliko ravnomernija, ukoliko je manje rastojanje između
susednih svetiljki, odnosno veće rastojanje svetiljki od
tavanice (veća dužina ovesnog pribora svetiljki hop). Ako se ne
raspolaže preciznijim podatkom o samoj svetiljci, može se
koristiti kriterijum da je u ovom slučaju ravnomernost s
osvetljenosti zadovoljavajuća ako je ispunjen uslov: 3
20
hop
 Raspodela sjajnosti
 Raspodela sjajnosti unutar vidnog polja predstavlja jedan od
najvažnijh faktora kvaliteta unutrašnjeg osvetljenja, jer s jedne
strane određuje kontraste, a s druge utiče na veličinu zamora oka.
Pri tome:
 sjajnosti svetiljki koje se koriste kao elementi sistema opšteg
osvetljenja prostorije treba da bude u opsegu 1000-10000
cd/m2,
 sjajnosti svetiljki koje se koriste za osvetljenje prostorija u
kojima se obavlja rad sa terminalima, personalnim računarima i
medicinskom i tehničkom opremom sa ekranima, treba da budu
manje od 200 cd/m2,
 sjajnosti predmeta koji predstavljaju elemente vidnog zadatka
treba da pripadaju opsegu 100-500 cd/m 2,
21
 Raspodela sjajnosti
 sjajnosti neposrednog okruženja radnog polja treba da budu
manje od sjajnosti samog radnog polja, ali ne manje od 1/3 ove
sjajnosti; ukoliko su ove sjajnosti veoma bliske, treba obezbediti
dovoljan kontrast boja, i
 odnos sjajnosti radnog polja i sjajnosti posredne (dalje) okoline
(tavanice, zidova, mašina i okolnih predmeta) ne treba da bude
veći od 10:1.
 Kako raspodela sjajnosti zavise ne samo od raspodele
osvetljenosti, nego i od vrednosti faktora refleksije površina
prostorije i predmeta u njoj, veoma je značajno postići potrebne
vrednosti faktora refleksije radnih površina, tavanice i zidova.
 Tako sjajnosti zidova treba da iznose 50-100 cd/m2, za šta je
22
neophodno da faktori refleksije zidova budu bar 0,5.
 Raspodela sjajnosti
 Što se tiče sjajnosti tavanice, ona treba da bude dovoljna ne samo
da se kreira povoljan utisak o prostoriji, nego i da se smanji
kontrast koji postoji izmedu tamne tavanice i sjajnih površina
svetiljki. Preporučuju se sjajnosti tavanice u opsegu 100-300
cd/m2, kome odgovara opseg preporučenih vrednosti faktora
refleksije tavanice 0,6-0,8.
 Faktori refleksije radnih površina i okolnih mašina treba da budu
u opsegu 0,2-0,5.
 Sjajnosti tavanice i zidova utiču na našu predstavu o veličini
prostorije. Površine većih sjajnosti izgledaju udaljenije nego
površine manjih sjajnosti. Napomenimo i da iskustvo pokazuje da
sjajna tavanica i tamni zidovi stvaraju osećanja tenzije, dok tamna
tavanica i sjajni zidovi stvaraju osećanja privatnosti i opuštenosti.
23
 Ograničenje blještanja
 Pomenuta je pojava blještanja i izvršena njegova podela na
direktno i reflektovano, a ovog prvog na fiziološki i psihološko.
 Pri projektovanju unutrašnjeg osvetljenja treba postići da
psihološko i reflektovano blještanje budu u okvirima
podnošljivog.
 Ograničenje psihološkog blještanja
 Metoda graničnih krivih sjajnosti. Ona polazi od poznatog nivoa
osvetljenosti i željene klase kvaliteta, odnosno željenog stepena
ograničenja blještanja (kao funkcija vrste delatnosti, odnosno
složenosti vidnog zadatka), zatim od poznatih svetlotehničkih
parametara svetiljke (krivih sjajnosti u dve osnovne ravni) i od
poznate orijentacije svetiljki u prostoriji. Napomenimo da je CIE,
24
usvajajući ovu metodu kao osnovni deo svog sistema zaštite od
blještanja (CIE Glare Safeguard System).
 Ograničenje blještanja
 Umesto ranije predloženih šest klasa kvaliteta (S, A, B, C, D i
E), usvojila je njih pet (A, B, C, D i E), što se može videti kako iz
tabele 2, tako i iz tabele 3, u kojoj je dat kratak opis vidnih
zadataka i aktivnosti koje odgovaraju pojedinim klasama
kvaliteta.

25
Tabela 3. CIE klase kvaliteta ograničenja blještanja, date u zavisnosti od složenosti
vidnog zadatka i aktivnosti
 Ograničenje blještanja

Slika 1. Primena metode

graničnih krivih sjajnosti
za proveru snošljivosti
blještanja (punom linijom
je prikazana kriva
sjajnosti svetiljke u
poprečnoj, a isprekidanom
- kriva sjajnosti svetiljke u
uzdužnoj ravni)

26
 Ograničenje blještanja
 Napomenimo da se metoda graničnih krivih sjajnosti može
primenjivati samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:
 svetiljke pripadaju sistemu opšteg osvetljenja prostorije,
 pogled je uglavnom usmeren horizontalno ili naniže, i
 faktori refleksije tavanice i zidova nisu manji od 0,5, a faktori
refleksije nameštaja od 0,25.
 Sem metode graničnih krivih sjajnosti, CIE sistem zaštite od
blještanja obuhvata i sistem zaštitnog ugla. On se koristi kao
dopuna metode graničnih krivih sjajnosti, i to u slučajevima
primene svetiljki čiji su izvori svetlosti, odnosno njihovi delovi,
vidljivi u pravcima koji sa vertikalom obrazuju uglove veće
od 45°.
27
 Ograničenje blještanja
 Sistem zaštitnog ugla se sastoji u
Slika 2. Zaštitni uglovi za različite
tipove svetiljki sa vidljivim
izvorima svetlosti ili
njihovim delovima
28
definisanju minimalnih zaštitnih uglova
kod svetiljki sa vidljivim izvorima
svetlosti (njihovim delovima). Ovi uglovi
zavise od tipa svetlosnog izvora (njegove
srednje sjajnosti) i željene klase kvaliteta
ograničenja blještanja. Na sl. 2. su
prikazani zaštitni uglovi za različite tipove
svetiljki čiji su izvori svetlosti (njihovi
delovi) vidljivi pod uglovima većim
od 45°, dok su u tabeli 4 date njihove
minimalne vrednosti (ukoliko je zaštitni
ugao veći ili jednak onom koji je naveden
u ovoj tabeli, blještanje će odgovarati
željenoj klasi kvaliteta ili će biti još
manje).
 Ograničenje blještanja
 Tabela 4. Vrednosti minimalnih zaštitnih uglova

29
 Ograničenje blještanja
 Ograničenje reflektovanog blještanja i blještanja od prozora
 Što se tice blještanja koje izaziva sunčeva svetlost koja kroz
prozor ulazi u prostoriju, treba voditi računa kako o njegovoj
fiziološkoj, tako i o psihološkoj komponenti. Pri tome, fiziološko
blještanje može biti eliminisano (ograničeno) bilo primenom
zavesa ili zastora, bilo postavljanjem radnih mesta tako da
prozori (izvori velikih, ometajućih sjajnosti) ne budu elementi
vidnih polja korisnika prostorije.
 Psihološko blještanje koje potiče od prozora može biti smanjeno
korišćenjem što je moguće svetlijih premaza, odnosno boja, za
delove prozorskih ramova koji neposredno okružuju prozorska
okna (na taj način se smanjuju kontrasti izmedu prozorskih
ramova i prozorskih okana).
30
 Smer upada svetlosti i modelovanje
 Što se tiče smera upada svetlosti, treba reći da se optimalan
raspored radnog mesta i svetiljke postiže onda kada svetlost
dolazi sa gornje leve strane (sa gornje desne strane za levoruke).
 U tom slučaju nema ometajućih senki koje, na primer stvara ruka
prilikom pisanja, a značajno se smanjuje i reflektovano blještanje,
pogotovo ako je pravac posmatranja paralelan sa uzdužnom
osom svetiljke. Ukoliko u prostoriji postoji zid sa prozorima većih
dimenzija, onda se iz razloga usaglašavanja smerova dnevne i
veštačke svetlosti, preporučuje da se svetiljke postave tako da su
im uzdužne ose paralelne sa takvim zidom.
 Modelovanje ćemo definisati kao sposobnost svetlosti da istakne
trodimenzionalnu formu i strukturne delove nekog objekta, što
se postiže stvaranjem odgovarajućih senki.
31
 Smer upada svetlosti i modelovanje

Smer upada svetlosti

32
 Smer upada svetlosti i modelovanje
 Pri tome, dobro modelovanje unutrašnjeg prostora
podrazumeva takvo isticanje strukturnih delova prostora, ljudi i
objekata u njemu, koje omogućava da se oblici i tekstura ovih
elemenata prostora pojave jasno i dopadljivo (senke ne smeju
biti pretamne, a njihove granice ne treba da budu oštre).
 Dobro modelovanje zahteva da svetlost ne bude previše
usmerena (tada se javljaju tvrde, neprirodne senke), niti previše
difuzna (tada je otežano raspoznavanje plastičnosti objekata i
prostorija može dobiti strukturno siromašan izgled).
 Iskustvo je pokazalo i da svetlost koja je jako usmerena na radnu
ravan dovodi do pojave dubokih senki koje trepavice stvaraju na
licu, kao i do pojave izobličenja koja nastaju kao posledica
višestrukih senki na pojedinim delovima vidnog zadatka.
33
 Smer upada svetlosti i modelovanje
 Na drugoj strani, izrazito difuzna svetlost (posledica indirektnog
načina osvetljavanja, kod koga se tavanica i gornji delovi zidova
pojavljuju kao svetlosni izvori velikih površina) praktično
eliminiše senke i otežava uočavanje kontura, odnosno reljefnosti
pojedinih predmeta.
 Zbog svega napred navedenog, treba težiti uravnoteženom
odnosu direktne i indirektne svetlosti.
 Čak se i u prostorijama sa vidnim zadacima kod kojih su senke
nepoželjne (pisanje, crtanje i sl.), koje se zbog toga osvetljavaju
primenom difuzne svetlosti, preporučuje upotreba dodatnih
svetiljki sa jako usmerenim snopom, koje ce osvetljavati
elemente okolnog prostora (ukrasne predmete, cveće, slike i sl.).
34
 Smer upada svetlosti i modelovanje
 Svetlost ovih svetiljki ne sme da ima uticaja na osvetljenje radnih
mesta, nego treba da razbije monotoniju difuzne svetlosti i da pri
prenošenju pogleda sa vidnog zadatka na okolni prostor omogući
oku prijatne promene.
 Postoji veći broj pristupa koji nude različite kvantitativne
pokazatelje za uspešnu realizaciju zahteva za "uravnoteženom''
svetlošću u prostoriji.
 Standardan pristup se zasniva na odnosu vertikalne i
horizontalne osvetljenosti, pri čemu on, da bi se modelovanje
moglo smatrati prihvatljivim, ne sme da bude manji od 0,25 u
bitnim tačkama vidnog zadatka i okolnih predmeta.

35
 Munsellov sistem boja (HVC)
intuitivni model za prikaz perceptualnih atributa boja:
Hue (H)

Boja Value (V)

Chroma (C)

 Osnovna podela:
 sistemi bazirani na psihološkim atributima boje
intuitivni modeli (Munsellov-HVC, Natural Colour System‐NCS)
 sistemi bazirani na mešanju boje svetla i pigmenta
(Ostwaldov sustav, Pantone)
 objektivni sistemi bazirani na CIE zakonitostima
(CIE XYZ, CIE LAB, CIE LUV)
Ton boje (hue)
Zasićenje
(saturation)
Svetlina
36
(lightness)
 Boja
 Za označavanje boje nekog izvora svetlosti uz trihromatski dijagram
koristi se i pojam temperature boje.
 Temperatura boje označava boju izvora svetlosti u poređenju s
bojom svetlosti koju zrači idealno crno telo. Apsolutna temperatura
idealnog crnog tela u Kelvinima, pri kojoj ono emituje svetlost kao
posmatrani izvor, naziva se temperatura boje tog izvora svetlosti.
 Kada se trihromatske komponente crnog tela za različite
temperature unesu u dijagram boja, dobiva se linija koja se naziva
Plankova kriva.
 Budući da izvori sa užarnom niti pripadaju grupi izvora s termičkim
zračenjem, kao i idealno crno telo, njihove temperature boja leže na
Plankovoj krivi. Međutim, izvori svetlosti sa električnim
pražnjenjem, kod kojih se svetlost generiše principom
luminiscencije, imaju bitno drukčije spektralne karakteristike, te
tačke ne leže na Plankovoj krivi nego u njenoj blizini, te se za takve
izvore koristi pojam “slične ili pridružene temperature boje”. To je
ona temperatura crnog tela pri kojoj je njegova boja najsličnija boji
37 izvora svetlosti.
 Boja
 Sa aspekta boje, svetlosni izvori se
opisuju ne samo pomoću (pridružene)
temperature boje, nego i pomoću sposobnosti
da što vernije reprodukuju boje pojedinih predmeta,
odnosno da boje predmeta budu što bliže prirodnim.
 Ova osobina izvora svetlosti naziva se reprodukcija boje i
izražava se sa stepenom reprodukcije boje (Ra).
 Stepen reprodukcije boje je mera podudaranja boje
objekta osvetljenog izvorom koji se meri i boje tog
objekta pod referentnim izvorom svetlosti (s Ra=100).
 Što je Ra faktor izvora niži, to je reprodukcija boje tog
38
izvora lošija.

 Kategorija Stepen
Reprodukcija reprodukcije reprodukcije
boje boje boje (Ra)

Boja

Na slici 3 je na dijagramu boja prikazano svih 14 tačaka

(uzoraka boje), pri čemu prvih osam predstavljaju osam
39
najčešće korišćenih standardnih CIE test boja.
 Boja
 Svetlost izvora svetlosti i boje u prostoriji utiču na osećaj
udobnosti i raspoloženje osoba u njoj. Zbog toga su boja svetlosti
i reprodukcija boje svetlosnog izvora, osnovni elementi veoma
značajnog faktora kvaliteta unutrašnjeg osvetljenja, koji se kratko
naziva boja.
 Boja svetlosti
 Podsetimo se da se boja svetlosti svetlosnog izvora može
prikazati bilo pomoću trihromatskih koordinata u dijagramu
boja, bilo pomoću (pridružene) temperature boje. Zbog
jednostavnosti, ovde se koristi (pridružena) temperatura boje,
prema kojoj se svi izvori svetlosti mogu podeliti u tri grupe.

40
 Boja
 U prvu grupu dolaze izvori tople boje (T < 3300 K), kod kojih
preovladavaju crveni i narandžasti tonovi. To su izvori sa
užarenom niti (uključujući i halogene izvore), fluo cevi toplo bele
boje, kompaktni fluo izvori, jedna grupa metal-halogenih izvora,
natrijumovi izvori visokog pritiska i jedna grupa indukcionih
izvora svetlosti.
 U drugu grupu dolaze izvori bele boje (3300≤ T ≤ 5300 K), koji
daju neutralnu belu boju. To su fluo cevi svetlo bele i bele boje,
živini izvori visokog pritiska sa fluorescentnim slojem, jedna
grupa metal-halogenih i jedna grupa indukcionih izvora svetlosti.
 Treću grupu sačinjavaju izvori boje dnevne svetlosti (T > 5300
K), kod kojih dominira plavičasto bela nijansa. To su fluo cevi DS,
živini izvori visokog pritiska bez fluorescentnog sloja, jedna
41
grupa metal-halogenih izvora i ksenonske sijalice.
 Boja
 Postoji veza između temperature boje i nivoa osvetljenosti,
prema kojoj nižim nivoima osvetljenosti odgovaraju tople, a
višim bele boje svetlosti.
 Pri tome, značajnije povećanje nivoa osvetljenosti treba da bude
praćeno i povećanjem temperature boje izvora svetlosti.
 U tabeli 1 su za sve specificirane delatnosti navedene i
preporučene boje svetlosti (sa "t" su označeni izvori svetlosti
tople boje, sa "b" izvori svetlosti bele boje, a sa "d" izvori boje
dnevne svetlosti).
 Reprodukcija boje
 Sposobnost izvora svetlosti da verno reprodukuje boje, odnosno
da omogući da boje predmeta koji se njime osvetljavaju budu što
42
bliže prirodnim opisuje se pomoću stepena, odnosno indeksa
reprodukcije boje .
 Boja
 Ukoliko se želi potpunija predstava o mogućnostima
reprodukcije boje nekog izvora svetlosti, određuju se i posebni
indeksi reprodukcije boje, koji se odnose na reprodukciju boje
pojedinih standardnih uzoraka boje. Pri tome jedan od njih (sa
rednim brojem 13 na sl. 3) ima boju ljudske kože, pa se posebno
razmatra ukoliko se želi da se primenom veštačkog izvora
svetlosti postigne verna reprodukcija boje čovekovog lica.
 U tabeli 1 su za sve specificirane delatnosti navedene vrednosti
preporučenih stepena reprodukcije boje (primetimo da u njoj
nije izvršena podela stepena 1 na podstepene).
 Napomenimo da standard DIN 5035 ne preporučuje da se u
unutrašnjem osvetljenju primenjuju izvori svetlosti stepena
reprodukcije boje većeg od 3.
43
 Boja
 Prema CIE preporukama, stepen reprodukcije boje 1A treba
postići kod vidnih zadataka kod kojih se vrši slaganje boja, zatim
u prostorijama za kliničke preglede, muzejima, galerijama...
 Stepen reprodukcije boje 1B treba postići pri osvetljavanju
stanova, hotela, restorana, kancelarija, školskih učionica,
prodavnica, bolnica, pogona grafičke i tekstilne industrije,
industrije boja, ...
 Stepeni reprodukcije boje 2 i 3 odgovaraju industrijskim
pogonima sa prosečnim, odnosno malim vidnim zahtevima, dok
se izvori svetlosti stepena reprodukcije boje 4 mogu koristiti
samo ukoliko se radi o grubim industrijskim poslovima, sa
veoma niskim zahtevima za raspoznavanje boja.

44
 Boja
 Stepen reprodukcije boje 1A imaju sve vrste izvora sa užarenom
niti, grupa fluo cevi sa luksuznim bojama svetlosti ("de luxe"
izvedbe) i specijalni metal-halogeni izvori.
 Stepen reprodukcije boje 1B imaju fluo cevi sa trikomponentnim
prahovima, kompaktni fluo izvori, jedna grupa metal- halogenih
izvora, specijalni natrijumovi izvori visokog pritiska i indukcioni
izvori svetlosti.
 Standardne fluo cevi i metal-halogeni izvori kao i jedna grupa
specijalnih natrijumovih izvora visokog pritiska, imaju stepen
reprodukcije boje 2, dok živini izvori visokog pritiska imaju
stepen reprodukcije boje 3.
 Standardni natrijumovi izvori visokog pritiska se odlikuju
stepenom reprodukcije boje 4, dok se kod natrijumovih izvora
niskog pritiska uopšte ne može govoriti o stepenu reprodukcije
boje (zato se oni ne preporučuju u unutrašnjem osvetljenju).
45
 Boja
 Ne postoji nikakva veza izmedu boje svetlosti (temperature boje)
i osobina reprodukcije boje izvora svetlosti.
 Napomenimo takode da tavanicu, zidove i predmete u prostoriji
kod kojih dominiraju topliji tonovi boja, treba osvetljavati
primenom izvora svetlosti tople boje.

46
 Ograničenje treperenja svetlosti i
stroboskopskog efekta
 Količina ultraljubičastog zračenja koje nastaje električnim
pražnjenjem u fluo cevi menja se u zavisnosti od promena
trenutnih vrednosti snage cevi.
 Usled toga je energija ultraljubičastog zračenja periodična
funkcija, pri čemu je njen period dva puta kraći od perioda
prostoperiodičnih ulaznih veličina (pri f = 50 Hz, on iznosi samo
10 ms).
 S obzirom da svetlost nastaje interakcijom ultraljubičastog
zračenja i fluorescentnog praha, koji poseduje izvesnu inerciju,
promene svetlosnog fluksa su nešto manje izražene od
promena energije ultraljubičastog zračenja.
 One se, izazivajući treperenje svetlosti, ipak mogu primetiti.
Ako se pogled usmeri u neku tačku udaljenu nekoliko metara od
fluo cevi, zapaziće se treperenje svetlosti u okolini elektroda
cevi, koje se, zbog velike frekvencije promena, ne primećuje ako
se posmatra sama cev.
47
 Ograničenje treperenja svetlosti i
stroboskopskog efekta
 Razlog ovome je veća osetljivost ruba mrežnjače oka na
promene svetlosnog fluksa. Ista pojava se može uočiti kod svih
izvora svetlosti za naizmeničnu struju (ona se jedva primećuje
jedino kod izvora sa užarenom niti zbog toplotne inercije niti).
 Dok se, s obzirom na frekvenciju promena svetlosnog fluksa od
čak 100 Hz, treperenje svetlosti praktično ne primećuje, ono
može dovesti do pojave takozvanog stroboskopskog efekta.
 On predstavlja pojavu nejasnog viđenja objekata koji se brzo
kreću u prostoru osvetljenom pomoću fluo cevi (kao da objekat
za sobom vuče svoju zamrljanu senku).
 Pojava stroboskopskog efekta je naročito opasna u
prostorijama sa radnim mašinama koje poseduju brze
rotirajuće delove, jer može da izazove i optičke varke (može se,
na primer, steći utisak da predmet koji rotira velikom brzinom
stoji ili da rotira mnogo manjom brzinom-kao na slici 4).
48
Ograničenje treperenja svetlosti i
stroboskopskog efekta
 Zbog toga stroboskopski efekat treba
učiniti što je moguće manjim, što se
može postići na jednostavan način:
vezivanjem svetiljki u jednoj prostoriji
na različite faze u što ravnomernijem
rasporedu (kao na sl. 5, npr.). Slika 4. Primer
 U slučaju monofazne mreže svođenje stroboskopskog efekta
stroboskopskog efekata može postići
ravnomernom kombinacijom fluo cevi
u induktivnom i kapacitivnom spoju,
odnosno primenom duo spoja. Slično
prethodnom slučaju, i ovde su struje
fluo cevi, pa i njihovi svetlosni fluksevi,
pomereni za izvestan fazni ugao, tako
da njihov superpozicioni fluks ima
veću ravnomernost nego fluksevi Slika 5. Primer svođenja stroboskop-
49 pojedinih cevi. skog efekta na prihvatljivu meru
vezivanjem svetiljki na različite faze
Ekonomičnost instalacije unutrašnjeg
osvetljenja
 Analiza opisanih faktora kvaliteta unutrašnjeg osvetljenja je
pokazala o čemu sve treba voditi računa da bi se ne samo
stvorili uslovi za efikasno obavljanje vidnih zadataka, nego i da
bi se obezbedio osećaj vidnog komfora i prijatnosti.
 Suštinsko dodatno pitanje je pitanje ekonomičnosti instalacije
osvetljenja koja treba da ispuni sve navedene zahteve. Ona je
utoliko ekonomičnija ukoliko su manji ukupni investicioni i
eksploatacioni troškovi.
 Postoji veći broj pravila kojih se treba pridržavati, da bi
troškovi bili što je moguće manji:
 treba izabrati svetlosni izvor koji ispunjava sve zahteve propisa
(preporuka) i vidnog komfora, a ima najveću svetlosnu
50
iskoristivost,
Ekonomičnost instalacije unutrašnjeg
osvetljenja
 treba izabrati svetiljku koja omogućava ispunjenje svih zahteva
propisa (preporuka) i estetskih kriterijuma, a obezbeđuje i
najveći faktor korisnosti instalacije osvetljenja,
 treba odrediti optimalne vrednosti perioda zamene izvora
svetlosti i čišćenja svetiljki,
 potrebno je optimalno definisati radnu šemu, da bi se
iskoristile sve mogućnosti isključenja dela svetiljki i
maksimalno koristila dnevna svetlost,
 potrebno je proučiti mogućnost primene kombinacije opšteg i
lokalnog osvetljenja, umesto primene opšteg osvetljenja kao
jedinog, i
 gde god je to moguće, potrebno je koristiti svetle boje
51 površina prostorije.
 LITERATURA
– M. Kostić, Vodič kroz svet tehnike osvetljenja, Minel-Schréder, Beograd,
2000.
– CIE (Commision Internationale de l’Eclairage)

52