STO JE ISTINA? De veritate, q.1, a. 1! se da jeistina (verwm) u potpunosti isto sto i biGe (ens). Augustin u knjizi Razgovori sa samim sobom” veli da je »istina ono Sto jest «. A samo je biée ono Sto jest; dakle, istina znatiu potpunosti isto Sto i biée. 2. Nato je dat odgovor (respordens) s objekejjom da su istovjetni ukoliko se gleda na njihove podmetke (suipposita),’ ali se pojmovno razlikuju. — Protiv toga je to Sto pojam svake stvari ozna- éavanjezina definicija. Augustin, naime, kaze da je istina »ono Sto jest, odbacivai neke druge defi- nicjje. Buduéi da se istina i biée podudaraju u onome sto jest, éini se da sui pojmovno jednote isto. 8. Osim toga, sve stvari koje se razlikxuju pojmovno u takvom su odnosu dase jedna moze mi- sliti bez druge. Stoga, Boetije i veli u knjizi O sedmicamat kako se moze pojmiti da Bog postoji ako nakratko umom odvojimo njegovu dobrotu, No biée se ne moze nikako misliti ako se od- Voji istina jer se ono poima ukoliko je istinito, Istina se i biée, dakle, ne razlilxuju pojmovno. 4, Uzto, ako istina nije istovjetna s biéem, trebala bi onda biti uredenje biéa (entis dispo- sitio). No ne mote biti uredenje biéa; nije, naime, nekakvo uredenje koje u potpunosti uni- Stava, inaée bi slijedilo ‘istinito je, dakle, nije bi¢e', kao 3to slijedi ‘to je mrtav govjek, dakle, nije Zovjek. Isto tako nije uredenje koje ogranigava, inaée ne bislijedilo'stina je, dakle, jest’, kao Sto se ine kaze ‘ima bijele zube, dakle, bijel je’. Nije takoder ni uredenje koje suzava niti svrstava, jer se u tom sluéaju ne bi podudaralo (converteretur)’ s biéem. Dakle, istinai biée su sasvim jedno te isto. 5, K tome, iste su stvari kojih je jedno uredenje (dispositio). Isto je, naime, uredenje istine ibiéa; dakle, jedno te isto su. Naime, w IT. knj. Metafizike® se kaze: »Uredenje stvari u bitku Jednako je njezinu uredenju u istini.« Prema tome, istina i biée sasvim su istovjetni. 1U prvom izdanja T. Veres je donio samo svedisni dio ovoga élanka, izostavivii polemi&ki dio, tj razloge waa i »protiv«i odgovore na njih, jer bizbog svoje brojnosti tematske ramolikosti mogii oteZati razumijevanje sredisnjeg dijola lanka. U drugom iad. planirao ga je provest u cfjelost. Slijedeti Verefovu terminologiju preveo sam one di love koji su nedostajali te lanak u eijelosti prilagodio teksta kriti¢kog iadanja Quaestiones disputatae de veritate, u: Opera omnia, t, 22.1, Rim, 1975, str. 8-8. — Op. prit. ® Augustin, Sotiloguia IL, enp. 5,8 (CSEL 89, ad. W. Horman, 1986, str. 56,14-15; PL 32, 889) ® Tomo Veres prevodi »suppositum doslovna »podmetak« rijegju kojana pojmovan nagin oznaguje samostalna konkretnu jedink, Vidi prijevod Suma teal I, pt. 2, 81.8, razlog2, s popratnom biljeskom. U prijaénjim tekstovimai prijevodima T. Veres je »suppositum« prevodio »nosilae« (»seeundum supposita« - »po nosiocima), usp. Iskonski ‘mislilac, Zagreb, 1978, str. 149-150. Usp. Boetije, De hebdomadibus (Quomodo substantiae in eo quod sint bonae sint eum non sint substantialia bona), iad. HLF. Stewart - E.K. Rand, London, 1978; hrv. prijevod u:S. KuSar (prir.), Srednjovjekovna filocofija, Za- rob, 1996, str. 259-260 (preveo Miljenko Belié); Toma Akvinski, Opuscula philosophica, sv. 2, Zagreb: Demetra, 1996, str. 390-892 (preveo Augustin Pavlovié) § Sadeti srednjovjekovni izritaji »ens ot verum convertuntur j»ens et honum convertuntar' istiéa da sa »biée« { nistina« ofinosno »biée« »dobro« uzajamni pojmovi (= convertuntar), tj. oni oznatavaju istu zbiljnost, samo na raz- ligite natine. U prijaingim prijevodima T. VereS predlaze da se prevoxte kao: 'biée i istinito su u stvart isto’ 'biée i do- ‘bro su ustvaristo' usp. Iskonski mislilae, str. 149; Izabrano djelo 1.izd., 1980, str. 155 (prijevod Suma teol. I, pit. 1, 1, razlog 2: »istina je zapravo isto &to i zbilja« - verum, quod cum ente convertitar). Pri priredivanju ovoga2 izda- nja Vere spomenati izriéaj »convertitur« sustavno prevodi »podudara ses (njecino se podudara s bigem, tako 1 dobro«, usp. prijevod Sxma teol.I, pit. 1, 1, razlog 1; pit. 5&1; pit, 6, 3, razlog 1. 4 Aristotel, Metafizika II 1, 993 b 30.FILOZOFSKA DJELA - 8T0 JE ISTINA? 121 6. Nadalfe, sve stvari koje nisu iste razlikuju se pod nekim vido. A istina ibiée se ne razlikuju ni pod kojim vidom, ni po svojoj biti jer je svako biée po svojoj bit istinito, ni po nekim drugim razli- kama jer bi tada trebali pripadati nekom zajedniékom rodu. Prema tome, potpuno su istovjetni. 7. Isto tako, ako nisu sasvim istovjetni, istina bi trebala neSto nadodati biéu. No istina ne nadodaje biéu nista jer bi to bilo nesto vise (esse im plus) od biéa, &to pokazuje i Filozof u IV. Inj. Metafizike," gdje veli da, definirajuéi istimu, kazemo [da je istina] 'kad kazemo da jest ono Sto jest i da nije ono stonije’. Na taj nagin istina ukljuéuje biée ine-biée (non ens). Iz toga slijedi da istina nigta ne nadodaje bién te se Gini da su istina i biée sasvim istovjetni. Ali protiv toga: »Besmileno je beskorisno ponavljanje iste stvari.«° Kad bi, dakle, istinito bilo istovjetno s biéem, besmileno bi bilo reéi'istinito bie’, Sto je pogresno. Dakle, nisu istovjetni, 2. Isto tako, biée i dobro se podudaraju. No istina se ne podudara s dobrim: neSto moze biti istina, ane biti dobro, kao npr. kad netko bludno grijesi. Prema tome, niistina se ne podudara s biéem te tako nisu jedno te isto. 3. Osim toga, prema Boetiju u knjizi O sedmicama’ u svim se stvorenjima razlikuje »bitak i ono &to jest«. No istina oznaéava bitak stvari i prema tome se u stvorenim stvarima razlikuje od ‘onoga ito jest’. Ali ‘ono &to jest’, istovjetno je s biéem. Prema tome, istina se ustvorenjima razlikuje od biéa. 4. Uz.to, sve stvari koje se odnose kao prvotne i drugotne (ut prins et posterius) moraju bitirazlitite. No istina i biée se odnose na spomenuti natin jer, kao Sto se kaze u knjizi O weroci- ‘ma, »bitak je prvotno u stvorenim stvarima«. I Komentator iste knjige kaze da se sve drugo 0 biéu izrige oblikovanjem (per informationem) te je tako gledom na biée drugotno. Prema tome, istina i biée su rad 5, Nadalje, sve 8to se opCenito izriée o wzroku io prouzrotenim stvarima, vige je jedno u wz- roku negoli u prouzroéenim stvarima i vise u Bogu negoli u stvorenjima. Ali u Bogu ovo Getve- ro: biée’, jedno’,istina’ i dobro’ pripisuje se tako da se biée odinosi na bit, jedno na osobu Oca, istina na osobu Sina, dobrona osobu Duha Svetoga. A boZanske se osobe ne razlikuju samo poj- movno nego i stvarno te se, dakle, jedna drugoj ne pririéu. Stoga treba da se to éetvero u stvo- renjima razlikuje vise negoli samo pojmoyno. Odgovaram: Treba reéi da, kao Sto dokazivanja moramo svesti na neka naéela kojasu umu po sebi razumljiva, tako moramo postupati i u istrazivanju onoga Sto je svaka pojedina stvar; inage bismo u oba sluéaja otisli u beskraj, te bi sasvim propalo znanje i spoznaja stvari. A prvi pojam koji je umu na neki naéin najrazumljivijii na koji on svodi (resolvit)” sve ostale pojmove jest »biée«, kako kaze Avicena u potetku svoje Metafizike.”' Stoga sve ostale pojmove uma tre- ba shvatiti kao dodatne pojmove pojmu bi¢a. No pojmu biéa je nemoguée dodati nesto Sto bi po svom ustrojstvu bilo izvan njega, kao &to se nekom rodu dodaje razlika ili podmetu (subiectwm) pripadna osobina (aecidens),” jer svaka stvar (natura) bitno spada u biée. Zato i Filozof doka- * Metafizika IV 7, 1011 b 25, *Vilim iz Sherwooda, Introductiones in logieam, i. M. Grabmann, Minchen, 1987, str. 86,24. °Boetijo, De hebdomadibns, vidi bili 4:hrv. pr.u:S. KuSar, str. 255; Opuseula philosophica, sv.2, str. 361-865. 290 matenja pojma »resolutiow, usp. Eileen C. Sweeney, Three Notions of resolutio and the Structure of Rea- soning in Aquinas, The Thomist 58 (1994) 197-242. " Usp, Avieena, Liber de philosophia prima sive de scientia divina, tr. 1, eap.5, iad. 8. Van Riet, Louvain-Lei- den, 1977, str. 81,2 -82,4. Vidi takoder Toma Akvinski, 0 bidu é biti, Proslov, ovdje str. 126. Toma ovdje istiée jedinstvenost pojma »biée« u odnosu na sve ostale pojmove. Taj pojam ne mozemo ni defini- tati, ni opisivati. Naime, u tim postupeima povezujemo dva sadréajno racliita elementa, U definieiji (npr. »Covjek je razumno Zivo bige-) povezajemo »rod« (fj. »Zivo biée~) s »raalikom« (tj. »razumno-), 2 opisivanju (npr. »Ivan je vi- sok«) podmet (tj. »Ivan-) povemyjemo s pripacinom osobinom (tj. »visok). No pojam biéa obuhvaéa sve, pa nema iz- van sebe nikakva razlititog elementa pomogn kojeg bi se mogao pojasniti. Stoza je pojam biéa krajnje zagonetan.122, TOMA AKVINSKI -IZABRANO DJELO zujeu IIL. knj. Metafizike'* da pojam biéa ne moze biti neki rod, nego kada kazemo da se pojmu. biéa ne’to nadodaje, onda se to uzima u smislu isticanja nekoga vida (modwm) koji sama rijeé »biée« ne izrazava. ‘Tose [isticanje] dogada na dva natina: prvo tako da istaknuti vid predstavlja neki poseban nagin [bivstvovanja] biéa. Naime, u zbilji nalazimo razlidite stupnjeve biéevitosti (entitatis) prema kojima odredujemo razlitite nagine postojanja, a te nagine shvaéamo kao razliite kate- gorije stvarnosti. Na primjer, pojam podstojnice (substantia) ne dodaje pojmu biéa neku razli- ku koja bi bila dodatni element pojmu biéa, nego pojam podstojnice oznaéuje neki poseban nagin postojanja, to jest samostalno postojanje. To vrijedi iza ostale kategorije.!* Drugi nagin imamo kad istaknuti vid pripada opéenito svakom biéu. Taj se naéin moze uzeti u dva smisla: ponajprije tako da spomenuti vid pripada svakom biéu u odnosu prema samome sebi, zatim tako da pripada svakom biéu u odnosu prema nekom drugom biéu. U prvome sluéaju ubiéu se nesto istive na dva nazina, potvrdno ili nijeéno. Na potvrdan, apsolutan natin mozemo izraziti u svakom bi¢u samo njegovu bit (essentia) po kojoj ono zbiljskd postoji. U tom smislu upo- trebljavamo izraz »stvar« (res) koji se prema Aviceni u potetku Metafizike” po tome razlikuje od izraza »biée« (ens), Sto bie uzimamo da oznaéimo puninu zhiljnosti (actus essendi), a rijet »stvar« izrazava ono &to trazimo pitanjem »Sto je-nesto?« (quidditatem), odnosno bit stvari. S druge strane, nijekanje koje apsolutno primjenjujemo na svako bi¢e dolazi do izrazaja u pojmu nerastav|jenosti (indivisio), Sto pak izraZava pojam »jednoga« (unum): naime, pojam »jednoga« ne kaze ni§ta drugo nego da se neko biée promatra kao nerastavljeno (ens indiviswm). No ako natin bivstvovanja uzmemo u drugom smislu, to jest ako gledamo odnos jednoga biga prema drugome, onda opet imamo dva siuéaja. U prvom sluéaju uzimamo u obzir rastav- jenost (divisionem) jednoga biéa od drugoga: to oznaéujemo izrazom »nesto« (aliquid). Jer »neSto« hoée reéi: »neki-drugi-Sto« (aliud quid). Prema tome, kao Sto za biée kazemo da je »jedno« u smislu da je u sebi nerastavljeno, tako kazemo da je »ne’to« u smislu da je rastavlje- no od drugih biéa. U drugom sluéaju uzimamo u obzir podudarnost (convenientia) jednoga biéa s drugim. Ali, ta je podudarnost moguéa samo ako obratimo pozornost na ne&to sto je po svom ustrojstvu usmjereno da se podudara sa svakim biéem. To je pak du’a koja je »na neki nagin sve«, kako se kaze u III. knj. O dugi."® No dua ima spoznajnu moé (vis cognitiva) i moé teije (vis appetitiva). Dosljedno tome, podudarnost bi¢a s moéu teznje iarazava rijeé »dobro« (bonwm), Sto potvrduje poéetak Etike™ rijecima: »Dobro je ono za Gm sve tezi«. A podudar- nost biéa s umom izrazava rijeé »istina« (verum). Svaki, naime, spoznajni proces postize svoj cilj tako da Zovjek kao nosilae spoznaje stvara nalikost (per assimilationem) spomatom predmetu. Upravo to nalikovanje uzrok je spoznaje. ‘Na primjer, vid spoznaje boju onda kad nalikuje na izgled boje (speciem coloris). Prema tome, temeljni se odnos biéa prema umu sastoji u tome dase biée uskladi s umom. To se uskladivanje zove podudaranje stvari i uma koje izraZava glavni sadrZaj pojma istine. Iz. toga proizlazi da po- jam istine dodaje pojmu biéa nalikovanje, odnosno podudaranje stvari i uma, a posljedica tog © Usp. Aristotel, Metafizika TIL 3, 998 b 20-25. To su: kolikoéa (quaetitas), kakvoéa (quatitas), odnos (relatio), djelovanje (actio), trpljenje (passio), mjesto (ub), polotay (situs), vrijeme (quando) i pokrivalo (habitus). Usp. Avicena, Liber de philosophia prima, tr. 1, eap.6, iad. S. Van Riet, str. 34,50 - 35,64, © Aristotel, O duSi II 8, 481 b 21. Toma pokuSava pojasniti pojam biéa polazeéi od Sovjekova povlastena ontigkog polozaja u svijet, tj. od prirodne otvorenosti i srodnosti njegova duha (arima) sa svim Sto postaji, Martin Heidegger upozorava na filozofski znaéaj toga Tomina pothvata u Sein und Zeit, § 4. Avistotel, Nikomahowa etitaT 1, 10943. »Dobros (bomen) u Tome nije puka subjektivna danost kao wnovo- ‘jekovnoj aksiologiji (npr. Lotze), nego podudamost biéa s teznjom, Drugim rijetima, »dobro« nije antropoloska ka- tegorija, »ono Sto éovjek stvarac, nego ontoloSka, »ono za tim sva biéa tete. Pripomenimo da Toma Wjepota (pulchra) ne ubraja medu sveobubvatna obiljedja biéa (transcendentalia), Ona je postpredikamentalna danost.FILOZOFSKA DJELA~STO JE ISTINA? 128 nalikovanja je, kako smo rekli, spoznaja stvari. Dakle, biéevitost prethodi pojmu istine, dok je spoznaja neki uéinak istine.® ‘Na temelju toga formulirale su se tri definicije istine i onoga Sto je istinito. U prvoj se uzi- ma u obzir ono Sto prethodi pojmu istine i na éemu se istina temelji, U tom smislu Augustin de- finira istinu u knjizi Razgovori sa samim sobom:” »Istina je ono Sto jest« i Avieena u svojoj Metafizici” »Istina bilo koje stvari jest osobina njezina bitKa koji trajno obiljezava«. A neki vele:"' »Istina je istovjetnost (indivisio) bitka i onoga to postoji«. U drugoj definieiji se izriée ono Sto predstavlja glavni sadréaj istine. U tom smislu kate Isaac™: »Istina je podudaranje stvari i uma «, a Anselmo u knjizi 0 istini: »Istina: je ispravnost koju samo duh moze uotiti«.* Naime, ispravnost se ovdje uzima u smislu stanovitog poduda- ranja, o kojem govori Filozof u IV. knj. Metafizike™ kad kate dau definicijiistine potvrdujemo postojanje onoga ato jest, a poriéemo postojanje onoga éega nema. U treéoj definiciji istine istiée se uéinak koji iz nje proiziazi. Na taj natin je definira Hilarije®: »Istina je objavljivanje i proglas bitka«, a Augustin u knjizi O pravoj religijiz® »Istina je ukaziva- nje na bitak, i joS u istoj knjizi:™' »Istina je prosudivanje ovoga svijeta (de inferioribus)«.2 Na 1. razlog treba reéi da je Augustinova definicija istine utemeljena u zbilji, ane u tome Sto se pojam istine ostvaruje u podudaranju stvari iuma, ~Tli treba reéi da se, kad se kaze da je ‘istina ono Sto jest’, ono ‘jest’ ne uzima prema tome Sto oznagava zbiljnost bivstvovanja (actus essendi), nego Sto je ozaka uma koji spaja, ukoliko naime oznaéava tvrdnju u reéenici, Prema tome smisao je: istina je ono &to jest, tj. kad se za neSto &to jest kaze da jest. Tako se Augusti- nova definicija svodi na isto kao i gore navedena Filozofova definicija. Na 2. razlog rjesenje je jasno iz onoga Sto smo veé rekli. Na 8. vazlog odgovaram da se jedna stvar moze misliti bez druge, a to je moguée shvatiti na dva naéina. Ponajprije tako da se nesto (aliquid) misli ne misle¢i drugo. Na taj naéin, stvari *U ovome teksta izlazi na vidjelojedna od temeljnih raztika izmedu Tomina inovovjekovnoga pristupa zbilino- sti, Dok Descartes, Berkeley, Hume, Kant i drugi problem speznaje smatraju sredinjim flozofljskim problemom, ‘Toma dai da je spoznaja tek uéinak istine, tj, prerefleksivne naravne srodnosti uma sa zhilino8éu, ¥ Augustin, Soliloguia IL, eap. 6, 8 (CSEL 89, id, W. Hérman, 1986, str. 56,14-15; PL 82, 889). Avicena, Liber de philosophia prima, tr. VIII, cap. 6, iad. 8. Van Riet, 1980, str. 413,88-86, Tako je autor nepoznat, definiija se nalazi u dvjema Sumama is prve poloviee XIII stoljeéa: Filip Cancella- ius, Swinma de bono, 4,2 ad. N. Wicki, sv. 1, Bern, 1985, str. 10,34-85); Albert Veliki, Summa de bono tr. 1,q.1, 1.8 (Ed. Col, vol. 88, 1951, str. 15,58-43). ® Spomennta se definieija (Veritas est adaequatio intellectus et rei) ne nalazi u djelu Liber de definitionibus Fidovskog filozof iz Egipta i neoplatoni¢ara Isaaca Israeli (845-940), usp. J.T. Muckle, Isaae Israeli's Definition of ‘Truth, AHDLMA 8 (1983) 5-8; Liber de definitionsbus, iz. J.T. Muckle, AHDLMA 12-13 (1937-38)300-240. No de- finieija je poznata Averoesu, koji je u Destructio destructionum I (prevedeno na latinski tek u XIV. st.,izd. B. H. Ze- ler, 1961, str. 126) pripisuje Al-Gazaliju; Avieena je donosi u svojoj Metafizici (Philosophia prima, tr. I, cap. 8, izd. Van Riet, tr. 55: »Veritas... intelligitur dispositio dictionis vel intelleetus qui signifiat dispositionem in re exteriore cum est ei aequalis.» Definicija je poznata na Zapadu veé potetkom XIII, stolje¢a: prvi je navodi Vilim iz. Auxerrea (Summa aurea I, iz. J. Riballlier, Rim, 1980, sv. 1, str 195, 28) izmedu 1215, 1228, a Viim iz Auvergnea (De uni- verso 3, cap. 25, ed. Opera omnia, Pariz, 1674, str. 795) je veé pripisuje Aviceni (op. prir.). ® Anselmo Canterbmyjski, Deveritate, eap. 11 (Opera omnia, ad. F. S. Schmitt, 1988, str. 160,19-20; PL 158,480 A). % Aristotel, Metafizika IV 7, 1011 b 25-27, * Hilarije iz Poitiersa, De Trinitate V, 3 (CCSL 62, iad. P. Mulders, 1979, str. 158,15-195 PL. 10, 181 C).Definici- Ja istine sv, Hilarija (615-868) — biskupa i erkvenog nautitelja — kao objavjivanje bitka (manifestativum entis) "upnéyje na starogréko razumijevanje istine kao neskcrivenost (a-letheia). * Augustin, De vere religione, eap. 36, 66 (CCSL 82, izd. KD. Daur, 1962, str. 280,1-8; PL. 84, 151). * Isto, cap. 31, 58 (ied. Daur, str. 225,20-28; PL 34, 147). Iz ovoga dijela lanka vidimo da se Tomin pojam istine ne moze svesti iskljudivo na »podudaranje stvari i umas, nego valja uzeti u obzir njezinu utemeljenost u bitku injezin uéinak (effectus) u miljenju i djelovanju. Cini se da je u Heideggera prenaglagen prvi vid istine, a u Marxa posljednyi.124 ‘TOMA AKVINSKI - IZABRANO DJELO koje se pojmovno razlikuju tako se odnose da se jedna moze misliti bez. druge. Drugo, moe se shvatiti da se neka stvar misli bez. druge tako da se neSto misli dok druga stvar jo ne posto; Na taj navin, biée se ne moze pojmiti bez istine jer se ne moze misliti dok se ne podudari ili uskladi s umom, No ipak svatko tko misli pojam biéa ne mora misliti i pojam istine, kao Sto ni onaj tko misli biée ne misli djelatni um, premda se bez djelatnog uma nista ne moze misliti. Na 4. razlog odgovaram da je istina uredenje biéa, no ne kao da mu dodaje neku narav niti inriée nekakav poseban vid biéa (modum entis), nego izriée neSto Sto se opéenito nalazi u sva- kom biéu a Sto se ne izriée rijegju 'biée’. Stoga nije nino da bude uredenje koje uni8tava ili ogranitava ili suzava, NaS. razlog odgovaram da se ovdje uredenje (dispositio) ne shva¢a u smislu roda kakvoée, nego prema tome Sto donosi nekakvu usmjerenost (ordinem). Naime, buduéi da su one stvari, koje su uzrok bivstvovanja drugih stvari, biéa u punom smislu (masrime entia) te buduéi da su one koje su uzrok istine najveéma istinite, Filozof zakljuéuje da neka stvar ima istu usmjerenost ubitkui wistini, tako naime da ondje gdje se nade da je neSto najveéma biée, ondje je najveéma i istinito. A nito nije zhog toga sto su bi¢e iistina pojmovno istovjetni, nego zato Sto se nesto po na- ravi podudara s umom ukoliko ima biéevitosti. Tako pojam istine slijedi (sequitur) pojam biéa. Na 6, razlog odgovaram da se istina i biée razlikuju pojmovno po tome Sto pojam istine sadrZi neSto Sto ne sadrdi pojam biéa, ali ne tako da bi ne&to bilo u pojmu biéa sto ne bi bilo u pojmu istine. Prema tome, ne razlikuju se u biti niti se razluéuju po opretnim razlikama, Na 7. razlog odgovaram da istina nije nista vide od biéa, Naime, u nekom smislu bi¢e se pri- rite i ne-biéu (non ens) ukoliko ga um poima. Stoga Filozof u IV. knj. Metafizike” kaze da se poricanje biéa ili njegovo lifavanje u nekom smislu naziva 'biéem', Ai Avicena kaze u poéetiku svoje Metafizike™ da se iskaz moke oblikovati samo o biéu, jer um mora pojmiti ono o Gemu se oblikuje reéeniea. Iz toga je jasno da je svaka istina na nekin naéin biée. Na 1. razlog protiv odgovaram da nije besmisleno kad se kaze 'istinito biée', i to ne zbog toga Sto bi se ‘istina’ i biGe' stvarno razlikovali, nego jer se rijetju 'istina’ izrige nesto Sto se ne invite rijegju 'biée'. Na 2, razlog protiv odgovaram: premda je blud zlo, ipak po tome Sto ima nesto od biéevito- sti u stanju je uskladiti se s umom te stoga tu slijedi (consequitur) pojam istine, Tako je jasno da istina ne nadmasuje biée niti biée nadmaSyje istinu. Na.8. razlog protiv odgovaram: kad se kate »Bitak je razligit od onoga 8to jest«, raalilauje se 2bilinost bivatvovanja od onoga éemu ta zhiljnost pristaje. A naziv biéa se uzima iz zbiljnosti biv- stvovanja a ne od onoga éemu zbiljnost bivstvovanja pristaje, pa stoga prigovor ne odgovara. Na 5, razlog protiv odgovaram da je istina prema tome poslije (posterius) biéa ukoliko se pojam istine razlikuje od pojma biéa na prije spomenut nagin. Na 6. razlog protiv odgovaram da mu nedostaju tri stvari. Prvo, iako se boZanske osobe stvarno razlikuju, ipak se viastitosti osoba ne razlikuju stvarno, nego samo pojmovno. Drugo, iako se osobe medusobno stvarno razlikxuju, ipak se stvarno ne razlikuju od biti, pa se stoga ni istina, koja se vlastito pridijeva (appropriatur) osobi Sina, ne razlikuje od biéa koje proizlazi od biti. Treée, premda se biée, jedino, istina i dobro vie ujedinjuju u Bogu nego u stvorenim stvari- ma, ipak nije potrebno da se zbog toga Sto se razlikuju u Bogu stvarno razlikuyju iu stvorenim stvarima. To se, naime, dogada onim stvarima koje u svom pojmu ne sadrze da su jedno s obzi- rom nastvar (secundum. rem), kao mudrosti moé koje, premda su u Bogu s obzirom na stvar jed- no, u stvorenjima se zhiljski razlikuju. No biée, jedno, istina i dobro u svom pojmu sadrZe da su Jjedno s obzirom na stvar, te stoga gdje god se nadu, stvarno su jedno, premda je savrienije jedin- stvo one stvari po kojoj se ujedinjuju u Bogu negoli one po kojoj se ujedinjuju u stvorenjima. Metafizika TV 1, 1008 b 5-10. ® avicena, Liber de philosophia prima... tr. I, eap. 5 (iad. 8. Van Riet, str. $7, 96-98: str. 39,3437).