SKUP

Grupisanje predmeta, klasifikacija i serijacija vežbe grupisanja predmeta po nekom kriterijumu

omogućuju deci da uče da pažljivo posmatraju i opažaju svet i predmete oko sebe, da analiziraju
i upoređuju svojstva različitih predmeta. Na taj način kod dece se formira logička operacija
klasifikacija. Deci u uzrastu od tri do četiri godine treba davati razne predmete da ih opipaju. da
uoče neka njihova svojstva, da ta svojstva potom zapažaju na drugim predmetima i da uočavaju
njihove međusobne sličnosti i razlike. Uočavanje sličnosti predmeta pomaže deci u grupisanju
predmeta, to jest u klasifikaciji. Sa tri godine deca izdvajaju bojice iz grupe predmeta, izdvajaju
lutke iz korpe sa igračkama, u jednu korpu stavljaju veće lopte, a u drugu manje itd. Dete uvek
treba da kaže šta radi i po kom kriterijumu izdvaja predmete. U uzrastu od dve do četiri godine
dete još nema razvijenu sposobnost apstrahovanja, to jest ne može u potpunosti da odvoji bitno
od nebitnog, već često, umesto da grupiše predmete prema sličnosti, grupiše ih prema nekom
osećaju o pripadnosti grupi. Na primer, dete uz lopte stavlja figurice fudbalera jer oni šutiraju
loptu, uz izdvojene lutkice pripaja neki njihov odevni predmet itd. Taj nivo grupisanja
predstavlja tzv. figuralne kolekcije. Decu u tom uzrastu treba podsticati da grupišu predmete
prema nekom karakterističnom svojstvu: prema istom obliku, istoj boji, to jest da obrazuju
nefiguralne kolekcije, a zatim da to svojstvo zapažaju i na drugim predmetima. Deca u uzrastu
od oko tri godine veh grupišu predmete po jednom kriterijumu (po boji, obliku "itd.).

Oko četvrte godine deca mogu da klasifikuju po dva svojstva. Treba imati u vidu to da će neka
deca klasifikovati predmete i prema više od dva svojstva, pa takvoj deci treba omogućiti da
napreduju u skladu sa svojim sposobnostima. Korisna vežba je, na primer, da među logičkim
blokovima deca pronađu i izdvoje sve krugove obojene u crveno (oblik i boja), ili sve male
figure iste boje (veličina i boja), ili samo velike trouglove [oblik i veličina] itd. Ako hoćemo da
deca klasifikuju nešto po tri kriterijuma, možemo tražiti da izdvoje velike žute krugove (veli-
čina, boja i oblik).

Deca obavljaju i serijaciju prema nekom svojstvu: ređaju kamiončiće no veličini (u rastućem ili
opadajućem redosledu). ređaju olovke po dužini, nijansi boje itd.

Broj predmeta za decu u uzrastu od tri do četiri godine ne treba da prelazi tri. Serijacija
predstavlja uslov za razvijanje pojma skupa, a zatim i pojma broja.
 Jedan i mnogo, mnogo i malo

Uzrast od tri do četiri godine možemo nazvati prenumeričkim. Za razvijanje početnih

kvantitativnih pojmova neophodne su praktične manipulacije istovrsnim i raznovrsnim
predmetima. Prvobitne predstave o pojmovima jedan i mnogo dete počinje da razvija veoma
rano. Sam termin jedan dete usvaja već od prve godine. Kada mu se kaže: .Pokaži jedan prstić"
ili Dodaj mi jednu loptu,ono tačno zna šta se od njega traži. U ovoj fazi dete vezuje termin jedan
isključivo za predmet. Takođe, već u drugoj godini života dete razgraničava pojmove jednine i
množine, Razume kada mu kažemo: "Pokaži lutku ili "Pokaži lutke". Stavi kocku" ili Stavi
kocke" itd. Vežbe u kojima se predmeti sakupljaju u mnoštvo i pojedini predmeti izdvajaju iz tog
mnoštva pomažu deci da uoče jedinku i celinu kao sastav od tih jedinki. To će kasnije pomoći u
shvatanju sastava broja kao skupa jedinica. Do predstave o kvantitetu nečega vode igre u kojima
deca sastavljaju grupu predmeta iste vrste ili grupu rastavljaju na izdvojene predmete. U toku
vežbanja deca treba da shvate da se grupa (skup) sastoji od posebnih predmeta elemenata, da
nauče da izdvajaju pojedine elemente iz grupe, da ustanove kako je element deo celine.

Na primer, aktivnost u kojoj će dete uočavati odnos između jednog i mnogo uz upotrebu reči:
mnogo, jedan, po jedan, nijedan, više, manje - može se organizovati na sledeći način: Na stolu se
nalaze igračke, recimo koka i pilići, pokrivene nečim. Deca su okupljena u polukrug oko stola.
Vaspitač otkriva igračke i razgovara s decom: Šta je ovo? (pokazuje igračku koku). -Koliko ima
koka? Ko je još s kokom?" (pokazuje igračke piliće), Naglašava da se tu nalaze jedna koka i
mnogo pilića. Uzima u ruku jedno pile i pita decu: Koliko je pilića u mojoj ruci?" I. Jedno pile.
") .Koliko koka ima pilića?" (.Mnogo.") Od dece se očekuju ispravni odgovori i vaspitač još
jednom naglašava reči jedan i mnogo.

Igra se nastavlja tako što deca uzimaju po jedno pile, pa na stolu ostaje sve manje pilića, dok na
kraju nema nijednog pileta. Vaspitač naglašava reči: po jedan i nijedan. Naglašava se da su deca
uzela sve piliće, da su uzimala po jedno pile i da nije ostalo nijedno. Dalje se razgovor vodi o
tome kako će na stolu ponovo biti mnogo pilića (biće ih opet mnogo kada svako dete vrati po
jedno pile). Dok deca vraćaju jedno po jedno pile, vaspitač govori da je, na primer, Petar na sto
stavio jedno pile, Dragana još jedno, Ana još jedno i da ih sada ima sve više. Na kraju se izvodi
zaključak da na stolu, kada su svi stavili po jedno pile, pilića ima mnogo. Koliko ima koka?"
(Jedna"), A pilića?" (Mnogo"), Čega ima više?" .Pilića je mnogo, a koka je jedna"), .Mnogo je
veće od jedan, a jedanje manje od mnogo. Aktivnost dalje može da teče tako što će neka deca
uzeti po jedno pile, a vaspitač će pitati: Koliko je pilića uzela Ana (Petar, Dragan)?", Koliko
pilića imaju ostala deca?", "Koliko je pilića na stolu?", ..Gde ima više pilića, kod Petra ili na
stolu?" itd. Kada dete usvoji pojmove jedan i mnogo, onda ga učimo da pravi razliku između dve
grupe predmeta u kojima se nalazi malo odnosno mnogo predmeta. Na primer: u jednoj grupi se
nalaze tri predmeta, a u drugoj ih je pet, deset ili petnaest i tome slično. Za jednu skupinu reći
ćemo da se u njoj nalazi malo predmeta, a za drugu da ih je u njoj mnogo. Da bi se početni
kvantitativni pojmovi jedan, mnogo, malo što bolje izdiferencirali, od dece treba zahtevati da
dodaju jednu sli- čicu, da dodaju mnogo sličica, da odnesu malo sličica itd. Pogodne su i sledeće
vežbe: Vaspitač na gomili ispred sebe ima onoliko igračaka koliko je dece u grupi. Igračke su
jednake. Daje deci po jednu igračku, a zatim deca vraćaju te igračke. Akcenat je na tome da deca
uoče da se grupa predmeta smanjuje ako se iz nje uzimaju pojedini predmeti i da se po- većava
kada joj se dodaju pojedini predmeti. Deci može da se kaže da uzimaju po jednu igračku. Kada
ostane samo jedna, vaspitač može da pita: .Koliko je igračaka ostalo?" (.Jedna igračka"), Koliko
je igračakauzeto?" (. Mnogo ). Kada dete uzme poslednju igračku, može da sledi pi- tanje:
Koliko je igračaka ostalo?" .Nijedna 1. Zatim, kada neka deca vrate po jednu igračku, mogu da
slede pitanja: ..Koliko je igračaka vraćeno?" (Malo". Koliko igračaka nije vraćeno?" (.Mnogo").

Objedinjavanje predmeta iste vrste u celinu može se sprovesti pomoću sledeće vežbe: U sobi se
nalaze dva obruča različitih boja i nekoliko, na primer, plišanih medvedića. Od dece se zahteva
da stave jednu igračku u plavi obruč i mnogo (ostale medvediće) u crveni. Na taj način deca
ograđuju celinu istovrsnih predmeta, što će voditi ka apstraktnijem shvatanju skupa. Kada deca
intuitivno shvate da se skup sastoji od pojedinih elemenata, treba u okolini potražiti grupu
istovrsnih predmeta i ukazati na pojedine predmete (jedanі i celinu (mnogo]. Na primer, deca
mogu da zapaze da je na rukama mnogo prstiju, da je u sobi mnogo stolica itd. Možemo
posmatrati i raznovrsne predmete i zaklljučiti da se u sobi nalaze jedna jabuka, mnogo lutaka (ne
više od četiri) itd. Pored pitanja u vezi s kvantitetom, vaspitač može da postavlja i ona koja se
odnose na boju, svojstvo, veličinu itd. Razvijanje početnih predstava o kvantitetu nastavlja se
rastavljanjem skupa na malo i mnogo predmeta.

Na primer, skup kartica deli se tako da se malo kartica stavlja u jednu korpicu, a mnogo u drugu,
i tome slično. Vežbe koje se odnose na pojmove jedan, mnogo i malo mogu se nastaviti u raznim
varijantama: "Stavi mnogo žetona u plavu korpu", .Gde ima malo kamiončića i mnogo lutaka?",
-Donesi jednu olovku i malo gumica" itd.

Upoređivanje skupova i razvijanje relacija manje, više, jednako

Razvijajući pojmove jedan, mnogo i malo, deca se pripremaju za razumevanje pojmova manje,
više i jednako. Pri razvijanju tih pojmova deca formiraju sledeće veštine: .

 uspostavljaju uzajamno jednoznačnu korespondenciju (jedan-jedan) između dva skupa: .

 određuju jednakobrojnost i nejednakobrojnost dva skupa; .
 ovladavaju načinima korespondencije [stavljanje predmeta na predmet, obrazovanje
parova, stavljanje predmeta jednog ispod drugog): .
 shvataju da brojnost (u opsegu od tri do pet) ne zavisi od raspo-reda predmeta u prostoru,
to jest da je brojnost invarijantna (ne- izmenjena) u odnosu na raspored elemenata.

Na osnovu uzajamno-jednoznačne korespondencije i sravnjivanja elemenata jednog skupa sa

elementima drugog skupa dete će lako uočiti jednakost broja elemenata dva skupa, odrediće gde
ih ima više, a gde manje, i proširiti fond reči pojmovima: jednako, isto koliko, onoliko koliko,
manje od, manje nego ovde, više od itd.

Na sledećim slikama prikazane su različite mogućnosti uzajamno- jednoznačne korespondencije.

1. Predmet se stavlja na predmet: Šolja ima isto koliko i tacnica. Šola ima manje nego tacnica.
Tacnica ima više nego šolja.

2. Predmeti se stavljaju jedan ispod drugag:

3. Obrazovanje parova:

Različite vežbe sparivanja elemenata dvaju skupova omogućuju pravilno razvijanje početnih
kvantitativnih pojmova isto koliko, više, manje.

Na primer, vaspitač može sleva nadesno da poređa tacnice, a zatim da na svaku stavi po jednu
šolljicu. Potom će reći: "Na svaku tacnu stavio sam po jednu šoljicu, pa će pitati decu: .Koliko
sam šoljica stavio na tacnice?" Uobičajen odgovor je: Mnogo." Vaspitač onda još jednom treba
da pokaže kako je svakoj tacni dodeljena po jedna šoljnca i da svaka tacna ima svoju šoljicu.
Vaspitač navodi decu na odgovor: Šoljica ima isto koliko i tacnica ili"Stavio sam onoliko šoljica
koliko ima tacnica. Kada dete usvoji pojam isto koliko, prelazi se na pitanje "Po koliko? Decu
treba podsticati da na pitanje: "Po koliko je šolja i tacni?" odgovore: Jednako", .Šolja i tacni ima
jednako." Neka deca navešće tačan broj šoljica i tacni, neka pe čak reći da ih ima jednako, jer ih
je po pet, ali treba insistirati na uočavanju da ih je jednako zbog jednakobrojnosti koja se uviđa
na osnovu korespondencije elemenata jednog i drugog skupa. Samo taka dete pe postupno
naučiti da broj generalizuje kao zajedničko svojstvo jednakobrojnih skupova i da shvati kako taj
broj ne zavisi od prirode i rasporeda elemenata u skupu. Na osnovu sličnih primera deca razvijau
pojmove više od i manje od. Pri tome, skupovi koje uporebljemo treba da se razlikuju po
brojnosti za samo jedan element. Predmeti koji se upoređuju u početku treba da budu u nekoj
vezi; to, na primer, mogu biti šolje i tacne, korneti i sladoled, crveni i plavi modeli trouglova,
zeke i šargarepe itd. Vežbe mogu biti i takve da deca dodaju predmete skupu ili da ih uzimaju iz
skupa kako bi ih bilo isto koliko i elemenata drugog skupa, više ili manje od njih. U
svakodnevnim vežbama vaspitač deci pokazuje dve grupe predmeta i postavlja im pitanja u vezi
s pojmovima koje je razvijao očekujući usmeni odgovor: Kojih igračaka ima više? Da li svaki
zec ima svoju šargarepu? Šta treba da uradimo da bi šolja bilo manje nego tacni?" itd. Ono na šta
posebno treba obratiti pažnju jeste to da jednakost po brojnosti dva skupa elemenata dete mora
da usvoji nezavisno od oblika i rasporeda predmeta u prostoru, primenjujući različite načine
upoređivanja. Da bi se taj cilj postigao, treba uzeti dve grupe predmeta (ne više od tri do pet
predmeta u grupi). Oni se raspoređuju u dva reda, do predmet ispod drugog, na primer žetoni
oblika trougla i žetoni oblika kvadrata.

Posle sravnjivanja grupa i uviđanja da trouglova ima isto onoliko koliko i kvadrata, vaspitač
uzima kvadrate i raspoređuje ih drugačije -razvlači red ili grupiše elemente u redu. Zatim
predlaže deci da zaključe da li kvadrata opet ima isto koliko i trouglova. Deca će se usredsrediti
na prostorni oblik i u početku će, ako je, na primer, red razvučen, tvrditi da kvadrata ima više od
trouglova ili, ako su elementi grupisani, da kvadrata ima manje nego trouglova. Nakon vežbanja
i ponovnog sravnjivanja, međutim, dete može da zaključi kako se ništa nije promenilo- da ništa
nije ni dodato ni oduzeto-pa elemenata ima isto koliko i ranije. Razvijanjem početnih
kvantitativnih predstava (mnogo, jedan, malo, isto koliko, više, manje) i savladavanjem
praktičnih načina uspostavljanja korespondencije među skupovima polako se utire put ka pojmu
broja.
 Srednji uzrast- od četiri godine do pet godina

Skup, element

Najmlađa deca mogu da opažaju samo nekoliko istovetnih predmeta [samo klikere, samo žetone
itd.), ali ne mogu da opaze skup kao celinu, s granicama i vezama između elemenata. Razne
klasifikacije i igre s grupisanjem predmeta dovode do percipiranja skupa kao celine sa
unutrašnjom strukturom. Sa navršene četiri godine deca razlikuju elemente jedne celine-skupa- i
počinju da uočavaju skupove s jednim elementom, sa dva i tri elementa, a u petoj godini
uočavaju i skupove u kojima ima do pet elemenata. S decom treba raditi tako da elementi skupa
budu povezani nekim zajedničkim svojstvom (životinje, voće, figure, alati itd.)

Skup je određen ako i samo ako možemo da utvrdima da li određeni objekat (elementі pripada
ili ne pripada tom skupu. Razvijanje prjma skupa treba početi s pojmovima bliskim deci, na
primer s porodicom. Od dece se traži da nabroje sve članove svoje porodice, da odrede da li
njihova vaspitačica pripada njihovoj porodici, da li zeka pripada njihovoj porodici itd. Smatramo
da je još rano za reč element, a da je reč član sasvim prikladna. Treba razgovarati o grupi dece u
vrtiću i upotrebljavati reč skup. Vaspitačica postavlja zahteve: Navedite sve članove koji čine
skup dece naše grupe. Navedite članove skupa dečaka naše grupe. Navedite članove skupa
devojčica. Kom skupu pripada Milan, a kom skupu ne pripada? Kom skupu pripada Ivana, a kom
ne pripada?" Vaspitačica pita i da li ona pripada skupu koji čine deca njene grupe, da li tu
pripada njihova drugarica, sestra itd. Posle takaih primera treba preći i na primere skupova čiji su
nazivi deci bliski: jato ptica, roj pčela, gomila kamenčića, buket cvetova itd. Paralelno s
naglašavanjem reči jato, roj, buket itd. treba govoriti da je to skup ptica, skup pčela, skup
cvetova itd. Zatim od dece treba tražiti da nabroje predmete koji se nalaze u prostoriji i pitati ih
da li tim predmetima pripada, na primer, i orman iz susedne prostorije. Dete će reći: "Skup
predmeta u našoj sobi čine klupe, stolice, ormani, tabla, sto, lenjiri, slike... Deca u početku treba
fizički da odvajaju grupe predmeta prema nekom istaknutom svojstvu. Da bi se istakla celina
skupa, mogu se koristiti obruči, kanap, krugovi nacrtani na podu, korpice, kantice itd. Ipak, decu
postepeno treba oslobađati od graničnika jer oni samo asociraju na celinu. U starijim grupama te
celine misaono se formiraju. Od konkretnih skupova koje deca formiraju manipulacijom
(izdvajanje crvenih žetona, lutaka, kestenova itd.] prelazi se na okolinu. pa se od dece traži da se
prisete nekih skupina koje znaju, to jest da se prisete nekih celina čiji su elementi povezani
zajedničkim svojstvom. Od dece se traži da navedu elemente skupa voća, skupa povrća, skupa
ptica, skupa igračaka, skupa domaćih životinja, skupa divljih ži- votinja i drugih. Deca treba da
nabroje što više članova i da objasne zašto navedeni članovi pripadaju ili ne pripadaju datom
skupu. Razvijanju pojma skupa doprinosi i grafičko prikazivanje skupova. Skup se na
predškolskom nivou prikazuje pomoću crteža. Crteži na pojednostavlen način prikazuju neku
realnost (prirodan skup). U okviru (zatvorenoj liniji) nalaze se pojednostavljeni crteži predmeta,
tačke, kružići itd-, koji predstavljaju elemente skupa. Takav grafički prikaz jeste osnova na kojoj
se delimično razvija značenje pojma skupa. Za primere se uzimaju skupovi čiji su elementi
podesni za crtanje. Crtež A pokazuje da posmatramo skup jabuka i da kruška nije ele- ment tog
skupa. Crtež B pokazuje da su elementi skupa trougao, kvadrat. pravougaonik i krug.

Preko pet godina

Skup

Tek u starijaj grupi deca mogu da shvate šta je to skup jer mogu da odrede pripadnost odnosno
nepripadnost nekog predmeta određenom skupu. Dete treba da odredi kada element pripada
jednom skupu, kada drugom, kada je predmet element dvaju ili više skupova, kada ne pripada
skupu. Na primer, na slici se vide pune i ispijene čaše sa žutim i crvenim sokom, pri čemu se u
ispijenim čašama nazire kakve je boje bio sok.

Pitati: Koje skupove možemo da uočimo?" i zahtevati da se za svaki formirani skup utvrdi
pripadnost i nepripadnost svakog elementa. Dakle, možemo uočiti skup punih čaša, skup
ispijenih čaša, skup čaša sa crvenim sokom, skup čaša sa žutim sokom, skup punih čaša sa
crvenim sokom, skup ispijenih čaša u kojima je bio crveni sok, skup svih čaša itd. Od dece treba
tražiti da odrede sve elemente koji ne pripadaju nekom od posmatranih skupova i da opišu skup
kojem ti elementi pripadaju. Na primer, elementi koji ne pripadaju skupu ispijenih čaša sa žutim
sokom pripadaju skupu punih čaša ili ispijenih čaša sa crvenim sokom itd:

Pored uočavanja elemenata koji pripadaju pojedinim skupovima, deca prebrojavaju elemente
svakog skupa i porede, to jest određuju koji skup ima više elemenata, a koji ih ima manje.
Istovremeno s misaonom izgradnjom skupa objašnavamo značenje reči član skupa (element) i
značenje reči pripada. Na primer, ako je kruška element skupa voća, onda kruška pripada skupu
voća;B kupus nije voće i zato ne pripada skupu voža, već pripada skupu povrća, to jest kupus je
element skupa povrća. Jedina matematička simbolika predstavljanja skupa koja odgovara
predškolskom uzrastu jeste Venov dijagram. Venov dijagram je zatvorena kriva linija koja
simboliše skup kao celinu objekata, a sami objekti elementi predstavljeni su tačkama. Venovi
dijagrami razlikuju se od slike nekog konkretnog skupa jer tačke simbolizuju bilo koji objekat i
predstavljaju samo informaciju o postojanju objekta. Venov dijagram je reprezentant cele klase
jednakobrojnih skupova i pokazuje da sve njih povezuje samo jedna zajednička osobina, a to je
jednakobrojnost.

Na Slici su prikazani razni jednakobrojni skupovi sa po tri elementa i Venov dijagram kao njihov
reprezentant. Da bi se dočarao podskup, vaslitač može da okupi celu grupu dece i da je ogradi
kanapom; reći će im, na primer. da je to skup koji čine deca iz grupe vaspitačice Dragane. Zatim
će drugim kanapom ograditi dečake i reći da je to skup dečaka iz grupe vaspitačice Dragane.
Zatim sledi diskusija: Da li devojčice pripadaju skupu dečaka? Da li devojčice pripadaju skupu
cele grupe? Da li svi članovi skupa dečaka pripadaju skupu cele grupe?" itd. Vaspitač će reći da
dečaci čine jedan podskup celog skupa. Deca će potom izaći iz ograda i na podu će ostati ograda
od kanapa, kao na slici.

Na osnovu ovog modela jasno se uočava da je podskup deo skupa i da snaki element podskupa
pripada tom skupu. Ova shema može da se nacrta na tabli, a dečaci i devojčice mogu se
predstaviti tačkicama. Opisanu aktivnost mogu da izvedu i roditelji s detetom kod kuće, ali za
primer skupa treba uzeti, recimo, skup kocaka i u njemu izdvojiti sve kocke crvene boje. Trebalo
bi da deca mogu da uočavaju podskupove iz kojih se sastoji skup i da formiraju skup od više
podskupova. Tako skup voća mogu da rastave na podskupove u kojima su jabuke, kruške,
limunovi itd., skup geometrijskih figura na podskupove s kvadratima, krugovina, trouglovima
itd.. a onda da ih sastavljaju u jedinstvene skupove skup voća, skup geometrijskih figura itd.
Pogodna je sledeća vežba: Od logičkih blokova deca nogu da formiraju razne podskupove i da ih
sastave u jedan skup skup geometrijskih figura. Potom mogu da uočavaju od kojih se
podskupova sastoji skup geo- metrijskih figura.