ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД

УДК: 94:347.962(497.11)"1838/1846"
342.4(497.11)"1838"
DOI:10.5937/ZRFFP44-6436

МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИСТОРИЈУ

ОСНОВНЕ НОРМЕ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ

ПОСТУПКА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ
1838–1846. ГОДИНЕ2

АПСТРАКТ. Рад представља покушај да се у кратким цртама представе норме

грађанског судског поступка у периоду 1838–1846. године, од доношења
Устава из 1838. до оснивања Врховног суда, уз осврт на грађанскоправ-
не одредбе, праксу и организацију судства у Србији у претходном пе-
риоду.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: грађански судски поступак, судови, Први српски устанак, кнез Милош,
Кнежевина Србија.

1 miroslav.popovic@f.bg.ac.rs
2
Ра5 је нас:ао као резул:а: ис:раживања на Eројек:у Минис:арс:ва Eросве:е, науке и :ехно-
лошкоI развоја Ср ска нација – ин е ра ивни и езин е ра ивни роцеси (Ев. Kр. 177014).
Ра5 је Eримљен 12. јула 2014, а Eрихваћен за оKјављивање на сас:анку Ре5акције ЗKорника о5р-
жаном 22. сеE:емKра 2014.

177
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014

ПроKлем и изазов Eриликом Kављења Eроцесном EроKлема:и-

ком Eрве Eоловине XIX века Eре5с:авља, између ос:алоI, Eравна
:ерминолоIија :оI Eерио5а, неEо:Eунос: и мали Kрој EроEиса у
време ПрвоI срEскоI ус:анка и Eрве вла5авине кнеза Милоша
ОKреновића (1815–1839) и њихов све већи рас: и 5иференцирање
у наре5ном Eерио5у. Наиме, срEски Eравни језик и :ерминоло-
Iија су у Eрвој Eоловини XIX века Kили у Eроцесу формирања и
Eос:еEено 5ефинисани. Нека5а су формулације Kиле роIоKа:не,
нејасне и 5восмислене, ш:о се моIло ви5е:и из Kројних Eи:ања и
не5оумица које су су5ови имали за више влас:и. У неким слу-
чајевима је :ешко мо5ерном Eравном :ерминолоIијом Eревес:и
Eравни :ермин XIX века, јер се значење разликује, нека5 у нијан-
сама, или се Eо5 је5ним Eојмом Eо5разумевало више :оIа у о5но-
су на њеIову 5анашњу Eравну 5ефиницију. Је5ним EроEисом Kи-
ло је реIулисано више с:вари, Eа и оKлас:и Eрава, нEр. ус:рој-
с:вима окружних су5ова 5ефинисана је орIанизација, сас:ав и
на5лежнос: су5ова, као и основне норме IрађанскоI и кривичноI
су5скоI Eос:уEка, Eош:о 5руIих EроEиса из EроцесноI Eрава није
Kило. Касније се из ових, основних, развијају нови EроEиси и чак
чи:ава законо5авна 5ела:нос: ко5ификације. Циљ ра5а који је
Eре5 нама је 5а Eре5с:ави на који је начин, у оEш:им цр:ама, ре-
шено нормирање IрађанскоI су5скоI Eос:уEка о5 5оношења
Ус:ава из 1838. 5о оснивања ВрховноI су5а 1846. Iо5ине.

По:реKно је осврну:и се на основне законе и EроEисе којима је

реIулисан су5ски Eос:уEак Eре Ус:ава из 1838, чес:о и кривични
и Iрађански заје5но. У Првом срEском ус:анку су5ило се на осно-
ву 5ва Eравна EроEиса: Законa Про е Ма еје (1804) и Карађорђевo
законика (5а:ум 5оношења наука није :ачно у:вр5ила). Први је
заснован на сре5њовековном Eраву – Крмчији, а 5руIи је Eро-
изво5 револуционарноI с:ања у земљи. Карађорђев законик са5р-
жи о5ре5Kе о 5елима Eро:ив 5ржаве и њеноI Eоре:ка, 5исциE-
линске мере Eро:ив војних Eрекршилаца, као и је5ан низ кри-
вичних и IрађанскоEравних о5ре5аKа3 (Љушић, 2001, с:р. 66).
Сас:ојао се о5 41 члана, о5 којих су Eрвих осам, као и чланови 11,
12 и 13 изIуKљени. Дос:уEна Iрађа из ПрвоI ус:анка, Карађорђев
Делово ни ро окол (С:ојановић, 1848), Про окол Ша ачко ма и-
с ра а (ПоEовић, 2010), аус:ријски конфи5ен:ски извеш:аји и
3 ПоIле5а:и Мирковић, 2008.

178 МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ

ОСНОВНЕ НОРМЕ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ ПОСТУПКА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 1838–1846. ГОДИНЕ

5руIи извори 5ају Eо:вр5ан о5Iовор на Eи:ање 5а ли је оно ш:о је

EроEисано у Законику Eримењивано у живо:у ус:аничке СрKије,
:ј. 5а ли је оно ш:о је EроEисано изражавало Eравна схва:ања
оноI 5оKа (Мирковић, 2008, с:р. 15–20, 196).
У Про околу Ша ачко ма ис ра а највише је Kило Iрађанских
Eарница (се5ам5есе:ак), за:им „рачунских” Eарница, у Eреко
шез5есе: случајева. По Kроју се ис:ичу и Eарнице око Eо:ражива-
ња и Eоравнања и насле5с:ва. ЗаKележене су су5ске о5луке о ор-
:аклуку, Eро5аји кућа и земље, Eро5аји :урских 5оKара, јемс:ву,
Eлаћању кирије, извршењу маIис:ра:ских Eресу5а за наEла:у, о
закле:ви, за оKлиIације и разне врс:е уIовора, 5авање Eасоша
и:5. (С:ојанчевић, 2012, с:р. 254–256).
Кнез Милош је 18. јуна 1825. Iо5ине4 маIис:ра:има из5ао На-
с авленија, Eо којима је кнез за5ржавао за сеKе Eраво Eресуђи-
вања за важније случајеве (Живановић, 1967, с:р. 61–63). ПроEи-
сом је у:аначена наEла:а су5ских :акса, а сле5еће Iо5ине
Нас авленије је 5оEуњено (Живановић, 1967, с:р. 63) о5ре5Kама о
за:вореницима, о у:врђивању и Eровери Eро5ајних цена живо:-
ним намирницама, о мо:рењу на сумњива лица. ОKа ова EроEиса
оKје5ињена су 1828. у је5ан Пословник у којем су неш:о Eо5роK-
није оEисане на5лежнос:и су5а. Го5ине 1829. кнез и Су5 наро5а
срEскоI из5али су 5оEуну и Eри5о5али му 13 чланова, :е их је
Пословник имао 40 (Живановић, 1967, с:р. 67–70). Ближе је оKја-
шњен Eос:уEак Eри комEликованим су5ским Eроцесима и Eре-
цизније су о5ређене 5ужнос:и Eисара су5а. У Eри5о5а:им члано-
вима, реIулисан је међусоKни о5нос чланова су5а и су5а Eрема
Eарничарима и све5оцима. Го5ине 1829. 5оне:о је У у с во сви-
ма кнезовима нахијским, које са5ржи кривичноEравне и Iрађан-
скоEравне о5ре5Kе (Живановић, 1967, с:р. 71–73). По завршеном
Eрисаје5ињавању о:рIну:их Eре5ела, кнез је 23. мар:а и 18. јуна
1833. Iо5ине из5ао Дужнос и су5ским ус:ановама :их крајева.
Оне су сврс:ане у 19 :ачака и Eре5с:ављале су изKор најважнијих
о5ре5аKа из 5о:а5ашњих су5ских EроEиса (Љушић, 1986,
с:р. 234). Дужнос и војени коман ана а, ис равничес ава, срезки
с арешина 5оне:е су 1836. (Живановић, 1967, с:р. 106–109). Ове
уре5Kе највише са5рже уEу:с:ва су5овима како 5а се Eонашају
Eрема окривљеном и Eрема Eарничарима, као и је5ни Eрема
5руIима. Све се о5носе на кривични и Iрађански Eос:уEак.
4 Сви 5а:уми у ра5у су Eо новом кален5ару.

МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ 179

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014

Ус:авом из 1838. Iо5ине основане су :ри врс:е су5ова: у свакој

оEш:ини „Eримири:елни”, у сваком окруIу Eо је5ан Eрвос:еEе-
ни и у Eрес:оници је5ан аEелациони су5. Два5есе: је5ан члан
Ус:ава (чл. 27–48) Eосвећен је су5с:ву, скоро је5на :рећина. Раз-
лоI су велики не5ос:а:ак основноI закона и значај који је у Кне-
жевини Eри5аван ус:анови су5с:ва :ри5есе:их Iо5ина XIX века
(Љушић, 1981, с:р. 118–119). Пос:ојала је још је5на су5ска влас:,
која није Kила Eре5виђена Ус:авом – касациона влас:, коју је ми-
мо Ус:ава вршио кнез5 (Јовановић, 1933, с:р. 18). Сле5и оEис
IрађанскоI су5скоI Eос:уEка Eре5 оEш:инским и окружним су-
5овима кроз законске норме ус:ројс:ава су5ова и законских Eра-
вила, уз Eримере у ви5у расEиса, којима су се :умачиле Eравне
норме, а нека5 су се и мењале. Резул:а: :оIа су су5ске Eраксе у
СрKији 1838–1846.
Према Привременом ус ројенију и кру у еја елнос и римири-
елни су ова о5 29. јуна 1839. Iо5ине, Eримири:елни су5 решавао
је расEраве између сусе5а зKоI њива, лива5а, крчевина и заKрана.
У случају расEрава сусе5них села око међе, чинио је Eоравнања и
Eомирења у саIласнос:и са сусе5ним Eримири:елним су5ови-
ма. С:ране неза5овољне Eоравнањима уEућиване су окружном
су5у. За сукоKе око нових синора6 Eарничари су уEућивани сре-
ском, а Eреко овоIа окружном начелнику. Су5 је решавао и рас-
Eраве зKоI неEраве5ноI Eрисвајања или о:имања :уђеI имања,
с:арао се 5а се неEрав5е и злоуEо:реKе искорене. Среском начел-
нику слао је Eрес:уEнике оE:ужене за Eаљење, уKијање, хуљење
на БоIа и 5руIе Eрес:уEе који сEа5ају у круI Eолицијске влас:и.
О5 свеIа ш:о се Eресу5ом наEлаћивало, Eримири:елни су5 узи-
мао је о5 Iроша 5ве Eаре ресума, а ос:а:ак слао Државној KлаIај-
ни. У случају 5а су се Eарничари у сEору који вре5и Eреко 100 Iро-
ша 5оKровољно Eомирили и Eоравнали, Eоравнање се сма:рало
извршним. Су5 није смео Eрину5и:и с:ране 5а се за5овоље Eре-
су5ом, и морао им је указа:и 5а моIу Eоново Eо5не:и :ужKу
окружном су5у. О :оме 5а ли су за5овољни Eресу5ом морали су
се изјасни:и за :ри 5ана. Су5ски Eос:уEак Kио је усмен, зKоI не-
5ос:а:ка Eисмених љу5и који Kи во5или Eро:окол. У Eримири-
:елним су5овима није Kило су5ија у :ехничком смислу. Су5или
су Iрађани-сељаци. МоIло се 5оIо5и:и 5а у чи:авом су5у нема
није5ноI EисменоI лица. Свеш:еник или Eисмено лице сваке не-
5 Касација је највиши су5 који 5оноси коначне о5луке о Eресу5ама Eрвос:еEе-
них и аEелационих су5ова.
6 РасEраве између сусе5них села о међама.

180 МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ

ОСНОВНЕ НОРМЕ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ ПОСТУПКА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 1838–1846. ГОДИНЕ

5еље :реKало је 5а им чи:а њихове 5ужнос:и, како Kи суђење Kи-

ло на вишем нивоу (З орник закона и уре а и уре ени указа из ани
у Књажес ву Ср ском I, 1840, с:р. 236–240; Љушић, 1981, с:р. 119).
Према РасEису о5 22. 5. 1839. Iо5ине, су5овима је EроEисано 5а
се сви Eре5ме:и, који су Eо ре5у узимани у разма:рање, решавају
само 5о Eо5не и 5а њихова решења секре:ар о5мах изложи у кон-
цеE:. После Eо5не у су5у је :реKало 5а Kу5у Eрису:ни сви члано-
ви су5а који су EреEо5не учес:вовали у засе5ању и 5а не узимају
нове Eре5ме:е, већ је секре:ар Eо5носио на разма:рање члано-
вима решења која је EреEо5не унео у концеE:. Уколико Kи кон-
цеE:и Kили о5оKрени, секре:ар је ис:е заво5ио у Eро:окол, 5а Kи
се оно ш:о је решено 5о Eо5не моIло Eосле Eо5не изврши:и. Циљ
РасEиса је Kио 5а с:ранке које су Eо5неле :ужKу не IуKе време и
излажу се :рошковима (Пе:ровић, 1856, с:р. 292).
Члан 11 Закона о овраћају земаља, 5оне:оI 1839. Iо5ине, с ци-
љем 5а о:клони Eосле5ице самовоље влас:и у расEолаIању зе-
мљом за време Eрве вла5авине Милоша ОKреновића (1815–1839),
о5ре5ио је основе ка5а је моIуће :ражи:и Eонављање Eарнице
око земље и Eовраћај о5узе:оI земљиш:а. То су неEраве5на Eре-
су5а, самовласно Eрисвајање земље и Eојава нових основних 5о-
каза. Понављање Eарнице :реKа Eосма:ра:и као изузе:ак у Iра-
ђанском су5ском Eос:уEку (С:анковић, 2011, 525; Пе:ровић, 1856,
с:р. 145).
Према Уре и за ин а улацију о5 26. сеE:емKра 1839, чл. 5–10 и
16, зајмо5авац који је имао Eисмени 5оказ или 5окумен: који је
све5очио о 5уIовању, моIао је зах:ева:и ко5 на5лежноI су5а 5а
се 5уI унесе у су5ску књиIу или ин:аKулира. Зах:ев се моIао Eо5-
не:и Eисмено заје5но са 5окумен:ом, или усмено, ка5а Iа је сек-
ре:ар заEисивао у Eро:окол, Eа износио у засе5ању. Су5 је Eози-
вао 5ужника на засе5ање, Eоказивао Eисмени 5окумен: о 5уIу и
Eи:ао 5а ли Iа Eо:врђује. Ако је 5ужник имао Eриме5Kе Eро:ив
5окумен:а, оне су се Kележиле и сEор се морао исле5и:и као и
5руIе су5ске Eарнице. Уколико је 5окумен: којим се 5оказивао
5уI Eо:врђен о5 с:ране некоI о5 су5ова, 5ужник се није морао
зва:и, већ се 5уI о5мах ин:аKулирао. Таква ин:аKулација морала
се 5ужнику су5ски саоEш:и:и и моIао је изне:и Eриме5Kе на њу
у року о5 8 5ана. Ин:аKулација се чи:ала у засе5ању су5а, уво5и-
ла у Eро:окол засе5ања са назнаком 5а је Eрихваћена о5 су5а. Из
Eро:окола засе5ања EреEисивала се у EосеKни ин:аKулациони
Eро:окол. Ка5а Kи 5уI Kио исEлаћен, он се исEисивао. Зајмо5авац
је 5оKијао све5очанс:во о ин:аKулацији, а ис:о :ако 5ужник, Eо-

МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ 181

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014

сле измирења 5уIа, 5оKијао је Eризнање о исEису (З орник закона

и уре а и уре ени указа из ани у Књажес ву Ср ском I, 1840, с:р.
123–125).
Према Ус ројенију су ова окружни о5 6. феKруара 1840. Iо5ине, у
Eо5ручје EарничноI Eос:уEка у оквиру на5лежнос:и окружних
су5ова EриEа5али су сви Eре5ме:и који су се о5носили на Eрава
Eоје5иних Iрађана, а Eроис:ицали из међусоKних о5носа: Kрач-
них о5носа, влас:и ро5и:еља, :у:орс:ва, власниш:ва на5 5оKри-
ма, залоIа, зас:арелос:и, наслеђа, разних уIовора, куEовине и
Eро5аје, зајма, најма, ор:аклука, накна5е и слично. Главна 5уж-
нос: су5а Kила је 5а сваку :ужKу, ако је у моIућнос:и, о5мах и Kез
о5лаIања узме у разма:рање и не о5лаже је, :е ниш:а не EроEу-
с:и Eри ислеђивању сEорноI Eре5ме:а.
Тужилац је лично излазио Eре5 су5 и :ужKу усмено Eо5носио,
а су5 ју је уEисивао јасно, кра:ко и :ачно, са свим 5оказима. Туж-
Kу је :ужилац моIао Eо5не:и и Eисмено, назначивши своје име и
Eрезиме и име и Eрезиме оE:уженоI, мес:о Kоравка и изложив-
ши јасно ш:а је :ражио и на чему је заснивао своје Eо:раживање.
Ако с:ране или Eре5ме:и сEора нису Kили у ис:ом окруIу, :ужи-
лац се са :ужKом уEућивао на су5 окруIа у коме се налазио оE:у-
жени или 5оKро око коIа је Eарница Eове5ена.
Окружни су5 Kио је 5ужан 5а Eреузме сваку :ужKу, која је Eре-
вазилазила на5лежнос:и Eримири:елних су5ова, и Eарнице у
којима се с:ране нису моIле Eоравна:и на Eримири:елном су5у.
Окружни су5 Kио је 5ужан 5а уEућује с:ранке на Eоравнање. Су5
је о5ређивао рок за рочиш:е, који је, заје5но са су5ским Eозивом,
неEосре5но или Eреко Eримири:елних су5ова или окружних на-
челника, саоEш:авао Eарничним с:ранама. Ако оE:ужени не Kи
5ошао на заказано рочиш:е, Eресу5а је Kила у корис: :ужиоца, а
ако се не Kи Eојавио :ужилац и оE:ужени, зах:евање :ужиоца су5
не Kи Eризнао и :ужKа је о5Kацивана. Овакве о5луке су5 је 5оно-
сио само у случају 5а с:рана није моIла 5оне:и 5оказе о оEрав5а-
ном разлоIу неEојављивања, EоEу: Kолес:и и слично. Рок за
Eрав5ање, у случају 5а су с:ранке у СрKији, није :реKало 5а Kу5е
5ужи о5 30 5ана.
Су5 је Kио 5ужан 5а Eарничним с:ранама разIове:но Eрочи:а
:ужKу. Тужилац је исказом Eо:врђивао 5а је у Eи:ању њеIова
:ужKа и Eри:ом јој 5о5авао још неш:о, ако је желео. За:им се
саслушао о:Eор (о5Iовор) оE:уженоI и Eи:ао :ужилац 5а ли има
ш:а 5а каже на о5Iовор оE:уженоI. ОE:ужени се оEе: Eозивао на
нови о5Iовор, и ово се Eонављало све 5ок се оKе с:ране не Kи

182 МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ

ОСНОВНЕ НОРМЕ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ ПОСТУПКА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 1838–1846. ГОДИНЕ

изјасниле 5а више ниш:а немају 5а наве5у, с :им ш:о је оE:уже-

ни увек :реKало 5а има Eосле5њу реч. ТужKа и о:Eор оE:уженоI,
са свим 5оказима, заEисивани су у Eро:окол – заEисник. Пош:о је
заEисник Eрочи:ан с:ранама и оне нису имале Eриме5Kи на ње-
Iа, Eо:Eисивале су Iа оKе с:ране, Eо:Eисом или крс:ом, Eре5се5-
ник или члан су5а и секре:ар или Eисар. Ако је5на о5 с:рана не
Kи моIла о5мах о5Iовори:и, усле5 неEосе5овања Eри сеKи Eо-
:реKних 5оказа или зKоI какве EреEреке, и :ражила 5руIи рок за
рочиш:е, су5 је :ој молKи имао 5а изађе у сусре:, ако је Kила
оEрав5ана. Су5 је :акође имао 5а уважи основани зах:ев с:ране
5а на рочиш:е 5онесе Eисмени о5Iовор.
Ако се Eарнична с:рана Eозивала на 5руIо лице, које је Kило
5ужно 5а с:рану зас:уEа и заш:и:и, :о лице се :акође Eозивало
на су5. Су5 је Kио 5ужан 5а се оKра:и Минис:арс:ву Eрав5е ра5и
Eрево5а EисменоI 5оказа који је Kио наEисан на с:раном језику,
а су5 Iа није разумео. Ка5 су Eозивани све5оци је5не с:ране, су-
Eро:на се увек морала Eи:а:и 5а ли има EриIовора Eро:ив ка-
рак:ера и својс:ва све5ока и има ли Eи:ања, која Kи се све5оцима
Eос:авила. Ако је су5ија Eозван 5а све5очи, :о је морао учини:и,
али и о5с:уEи:и о5 учес:вовања у 5оношењу Eресу5е. Су5ија
није моIао су5и:и у случајевима ка5а је он Kио :ужилац или оE-
:ужени, или ка5 је неко имао EриIовор и 5оказ 5а су5ија у слу-
чају о5ређене Eарнице не може Kи:и неEрис:расан.
Пош:о Kи се све околнос:и и 5окази у Eарници исEи:али и
оKјаснили с:ранама, које више ниш:а нису имале 5а 5о5ају, ис-
Eи: се закључивао, сEорно Eи:ање решавало у засе5ању и изри-
цала Eресу5а. Пресу5у је секре:ар или Eисар Kележио и уво5ио у
Eро:окол Eресу5а, који су све Eрису:не су5ије Eо:Eисивале, за-
је5но са секре:аром или Eисаром. Пресу5а је :реKало 5а Kу5е
а5еква:на, јасна, разумљива и Kезусловна. Њу је су5 морао оKзна-
ни:и с:ранама и Eре5а:и им изво5 суђења. Пос:ајала је Eраво-
снажна и извршна, ако није5на с:рана не Kи исказала неза5овољ-
с:во у року о5 8 5ана и зах:евала ко5 окружноI су5а 5а се Eресу5а
Eо5несе на разма:рање АEелационом су5у (З орник закона и уре -
а и уре ени указа из ани у Књажес ву Ср ском I, 1840, с:р. 188–192).
Пош:о су су5ови каснили са изрицањем Eресу5а зKоI Eре:ера-
ноI Eош:овања неких формалнос:и и он5а ка5а Kи се моIло 5ру-
Iачије Eос:уEи:и, EреEоручено им је 2. 5. 1843. Iо5ине 5а у слу-
чају Eозивања на су5 и саслушавању Eарничних с:рана за неко
време Eос:уEају Eрема своме нахођењу. Су5 је :реKало 5а во5и

МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ 183

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014

рачуна о важнос:и Eре5ме:а и ин:ересима с:рана у :ужKи (Пе-

:ровић, 1856, с:р. 291).
Према РасEису о5 6. 10. 1843. Iо5ине, Eарнична с:рана која је
знала 5а суEро:на има Eраво и 5а је :о Eраво основано, :е Eоре5
:оIа Kез 5овољних разлоIа Eро5ужавала Eарницу, имала је 5а
с:рани која је о5нела EоKе5у на5окна5и Eарничне :рошкове.
У случају накна5е Eарничних :рошкова, су5 је морао 5а размо-
:ри 5а ли је с:рана којој су се на5окнађивали заис:а Eо:рошила
суму коју је навела и 5а ли је :ај :рошак Kио оEрав5ан (Пе:ровић,
1856, с:р. 290).
Су5овима је EреEоручено 16. 11. 1843. 5а унаEре5 сваки Eар-
нични Eро:окол о о5ређеном Eре5ме:у и њему Eриложени ис-
Eи: све5ока Eрошију јемс:веником, а њеIове крајеве Eо:вр5е Eе-
ча:ом. Ка5 Kи су5 уручивао Eресу5у, :ражио је о5 с:ране реверс о
Eримању ис:е, у којем је Kило назначено време ка5а је Eресу5а
Eримљена. У случају 5а с:рана није Kила за5овољна Eресу5ом,
су5 је неза5овољс:во Kележио у Eро:окол у коме је :акође Kило
назначено време изјављивања неза5овољс:ва. Овај Eро:окол о
неза5овољс:ву је Eри5ружен Eресу5и окружноI су5а Eриликом
слања Eарничних ака:а АEелационом су5у на разма:рање (Пе-
:ровић, 1856, с:р. 288).
РасEис свим окружним су5овима и Су5у вароши БеоIра5а о5
18. 7. 1844, 5онекле је 5оEунио већ наве5ене о5ре5Kе. Саслушава-
ње с:ранака у сEору и уношење у заEисник није се морало сEро-
во5и:и у Eуном засе5ању су5а. Пре5се5ник су5а је за :ај Eосао
о5ређивао секре:ара или Eисара, или је5ноI члана су5а, који је за
:о Kио сEосоKан, са је5ним EреEисником. На овај начин су5 је мо-
Iао 5а ис:овремено ислеђује више сEорова и оKавља 5руIе Eосло-
ве, нарочи:о ислеђења кривичних и EуEиларних 5ела. Сваки
саслушани сEор уне: у заEисник званичник су5а је Eо5носио су-
5у, који је заEисник саслушанима чи:ао и Eи:ао имају ли ш:а 5а
5о5ају, а за:им је заEисник закључен са Eо:Eисима исEи:аних
с:рана, Eре5се5ника су5а и 5еловође.
Ка5 је сас:ављан заEисник, у њеIа су се уносили само Eо5аци
који су се о5носили на сEорну с:вар, а у случају 5а је с:рана изно-
сила и 5руIе, имала се оEомену:и 5а :о не чини. Ако Kи је5на о5
с:рана нарочи:о зах:евала 5а у заEисник уђу и Eо5аци које она
износи, иако се не о5носе на сEорну с:вар, :аквом зах:еву је :ре-
Kало изаћи у сусре:.
Окружни су5 није5ан сEор није моIао усмено расEрави:и, а 5а
се Eо5аци нису налазили у ак:има и заEисницима. Су5 није смео

184 МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ

ОСНОВНЕ НОРМЕ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ ПОСТУПКА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 1838–1846. ГОДИНЕ

није5но лице Eрину5и:и 5а с:вар Eисмено изнесе, ако је оно же-

лело 5а :о учини усмено, већ Iа је морао саслуша:и и саслушање
уне:и у Eро:окол. Ако се :ужKа, о5Kрана или 5руIа с:вар Eре5 су-
5ом Eо5носила Eисмено, су5 је у :ој форми морао Eрихва:и:и
(Архив СрKије, Минис:арс:во Eрав5е, 1–1844).
РасEисом АEелационоI су5а о5 28. 9. 1844. Iо5ине EреEоручено
је су5овима 5а, ка5 Iо5 Kи ислеђивали Eарницу о наслеђу или Eу-
Eиларни Eре5ме:, Eоре5 ос:алих Eарничних околнос:и исEи:ају
и ро5ослов насле5ника и с:аве Iа на EаEир у ви5у EарничноI
Eро:окола, који је сла: АEелационом су5у у случају жалKе (Пе-
:ровић, 1856, с:р. 289).
АEелациони су5 је 12. 3. 1845. Iо5ине EроEисао 5а окружни су-
5ови унаEре5 оKавес:е АEелациони ка5 Iо5 Kи каква Eарница Kи-
ла враћена на :ачније и уре5није ислеђење и Eосле :оIа окончана
Eоравнањем или Eресу5ом којом су с:ране Kиле за5овољне (Пе-
:ровић, 1856, с:р. 290).
Према До уни елним равилима у смо рењу суђења о час и
рађанској и криминалној о5 31. 5. 1845. Iо5ине, Eарнице су вођене у
целос:и усмено, Eарничари су морали лично 5а се Eојаве Eре5
су5ом и само у случају Kолес:и или великих EреEрека именова-
:и а5вока:а. Су5у је наложено 5а сам не наKавља све5очанс:ва на
које се Eарничар Eозивао, као ш:о је 5о :а5а чињено, ако је Eарни-
чар моIао ис:а 5а Eрива:но лако наKави и Eо5несе су5у. Окружни
су5 није смео 5а Eрими :ужKу за коју није Eос:ојало Eисмено уве-
рење или Eеча: 5а је Eарничар ра5и ис:е Kио на Eримири:елном
су5у, чак и ако Eре5ме: :ужKе Eревазилази вре5нос: за коју је
Eримири:елни су5 имао Eраво изрица:и Eресу5е.
Су5ске Eозиве је окружни су5 у мес:у су5а :реKало сам 5а 5о-
с:авља Eосре5с:вом Eан5ура, а ка5 су Eарничари Kили ван мес:а
су5а, Eре5авао се :ужиоицу „Eозива:елни лис:” заје5но са Eиса-
ним Eризнањем Eримања. Тужилац је „Eозива:елни лис:” Eре-
5авао Eримири:елном су5у оE:уженоIа, I5е се Eозив саоEш:авао
оE:уженом, који је морао Eо:Eиса:и Eризнање 5а Iа је Eримио,
ш:о се оверавало Eеча:ом Eримири:елноI су5а. То Eризнање је
:ужилац за5ржавао и 5оносио на рочиш:е. С:ране које су саме
изашле на су5 није Kило Eо:реKно Eозива:и, већ о5мах узе:и у
Eроцесуирање.
Пресу5е Eримири:елних су5ова за Eре5ме:е који не Eревази-
лазе њихову на5лежнос:, Eос:ајале су Eравоснажне и извршне
ако нико о5 Eарничара није исказао неза5овољс:во Eресу5ом у
року о5 :ри 5ана. Ако неко лице није х:ело 5а се о5азове Eозиву

МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ 185

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014

Eримири:елноI су5а, су5 је Eризнавао као основану :ужKу Eро-

:ив :оI лица и 5оносио Eресу5у као 5а је оE:уженоI и саслушао.
Примири:елни су5ови је :реKало 5а сами саоEш:авају Eресу5е
Eарничарима и сEрово5е извршење. Ка5 осуђени није х:ео 5а
5оKровољно Eрихва:и извршење Eресу5е, Eозивао се срески на-
челник 5а Eресу5у изврши и Eоврх :оIа казни осуђеноI зKоI не-
Eослушнос:и са 5есе: у5араца ш:аEом. Ако је осуђеноI за неEо-
слушнос: :реKало осу5и:и на већу казну, Eослали Kи Iа у
окружни су5 5а му се о5ре5и казна, која је за:им у мес:у исказа-
не неEослушнос:и извршавана Eре5 на5лежним Eримири:ел-
ним су5ом.
Окружни су5ови су своје Eресу5е Eреко Eан5ура сами Eре5ава-
ли Eарничарима, који су се налазили у мес:у су5а. Ка5 су Eарни-
чари живели ван мес:а су5а, окружни су5 је Eресу5е Eреко окру-
жних начелника слао среским начелницима, 5а их ови 5ос:аве
Eарничарима у Eрисус:ву месноI Eримири:елноI су5а. Морало
се назначи:и и Eризнањем Eримаоца у:вр5и:и, 5а је Eресу5а
Eре5а:а Eарничару. Ако у року о5 8 5ана није5ан о5 Eарничара
није аEелирао, с:рана која је 5оKила Eарницу :ражила је о5 су-
Eро:не 5а Eресу5у исEуни. Ако је суEро:на с:рана :о о5Kила, а
није Eоказала 5оказ 5а је у о5ређеном року аEелирала, с:рана
која је 5оKила Eарницу имала је 5а се оKра:и среском начелнику
и Eокаже му Eресу5у. Начелник, Eош:о се уверио 5а је Eро:екло
8 5ана о5 саоEш:ења Eресу5е, имао је Eраво 5а Eрину5и осуђену
с:рану на извршење Eресу5е.
У случајевима ка5а је Kез о5лаIања :реKало изврши:и су5ско
решење, а срески начелник Kио сEречен или заузе: 5руIим Eо-
словима, начелс:во је Kило 5ужно 5а о5ре5и лице које ће сEрове-
с:и извршење су5ске о5луке. Су5 је у важнијим Eи:ањима у сEо-
разуму са начелс:вом :реKало 5а Eри5ружи Eолицијској влас:и
је5ноI своI члана, ра5и извршења су5скоI решења (З орник закона
и уре а и уре ени указа из ани у Књажес ву Ср ском III, 1847,
с:р. 38–42).
Према Ус ројс ву окружних су ова o5 7. феKруара 1846, у сEорна
5ела којима су се Kавили окружни су5ови сEа5али су сви Eре5ме-
:и и Eрава Iрађана, који су Eроис:ицали из њихових међусоKних
о5носа, нарочи:о Kрачне везе, ро5и:ељске влас:и, :у:орс:ва, Eо-
се5овања 5оKара, залоIа, зас:арелос:и, наслеђа, разних уIовора,
куEовине и Eро5аје, зајма, најма, ор:аклука, накна5е и :оме
слично. Главна 5ужнос: су5а Kила је 5а свакоме Eресу5и на
ваљан начин, :е је с:оIа су5 :реKало Eо моIућнос:и 5а сваку :уж-

186 МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ

ОСНОВНЕ НОРМЕ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ ПОСТУПКА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 1838–1846. ГОДИНЕ

Kу о5мах и Kез о5лаIања узме у разма:рање и не о5уIовлачи је, и

не EроEус:и ниш:а ш:о Kи моIло 5оEрине:и Eравилном исле-
ђењу Eре5ме:а. Ако није Kило :ужиоца ко5 сEорних 5ела није
моIло Kи:и исEи:ивања и суђења, су5 је само на основу Eре5а:е
:ужKе Eозивао оE:уженоI на су5, исEи:ивао с:ране и изрицао
Eресу5у. Тужилац и оE:ужени је :реKало 5а се лично Eојаве на
рочиш:у. У случају Kолес:и, Kило је 5озвољено 5а корис:е услуIе
оEуномоћеноI Eовереника. ТужKа :ужиоца и сви 5оказни о5Iо-
вори уношени су у заEисник. Ако Kи нека о5 с:рана из оEрав5а-
них разлоIа зах:евала, су5 је имао 5а уважи и Eисмени о5Iовор,
5оне: на рочиш:е. За Eрево5 EисаноI 5оказа на с:раном језику
који није разумео, су5 је :реKало 5а се молKом оKра:и Мини-
с:арс:ву Eрав5е. Ка5 се је5на о5 с:рана Eозивала на све5оке, :ре-
Kало је саслуша:и 5а ли 5руIа с:рана има неш:о Eро:ив карак:е-
ра и својс:ва ис:их све5ока или Eи:ања о којима Kи се све5оци
моIли исEи:а:и. Закле:ва се уважавала као све:иња и уEо-
:реKљавала у крајњој нуж5и и не5ос:а:ку 5руIих 5оказа. Су5ија
је Kио 5ужан 5а све5очи, ако Kи на :о Kио Eозван, али у :ом слу-
чају није моIао учес:вова:и у 5оношењу Eресу5е. Ра5и су5ијске
неEрис:ранос:и, изузеће се о5носило и на случајеве ка5а је су-
5ија некоI :ужио или неко њеIа, или у случају 5а је неко имао 5о-
казе Eро:ив су5ије. После решеноI сEорноI Eи:ања и 5оне:е Eре-
су5е у засе5ању, ис:у је секре:ар или Eисар Kележио у заEисник,
који су Eо:Eисивале све Eрису:не су5ије заје5но са секре:аром и
Eисаром. Пресу5а је :реKало 5а Kу5е јасна, разумна и Kезусловна
и 5а са5ржи све елемен:е на којима се заснивала. Пресу5у је :ре-
Kало саоEш:и:и с:ранама у о5ређеном временском року и Eре-
5а:и изво5 суђења са Eо:Eисом Eре5се5ника су5а и Eеча:ом. Та-
ква Eресу5а Eос:ајала је Eравоснажна и извршна, уколико за
осам 5ана није5на о5 с:рана не Kи изразила неза5овољс:во и за-
х:евала ко5 окружноI су5а 5а Eо5несе Eресу5у АEелационом
су5у на разма:рање. У случају аEелирања, окружни су5 је Eарни-
цу у Eо:Eунос:и Eо5носио АEелационом су5у и Eо:врђену или
измењену Eресу5у коју је о5 њеIа 5оKио из5авао Eарничним
с:ранама у изво5у (Пе:ровић, 1856, с:р. 471–473).
Су5 ОкруIа IурIусовачкоI Eи:ао је Минис:арс:во Eрав5е како
:реKа 5а Eос:уEа ка5 се није5на о5 Eарничних с:рана не Kи Eоја-
вила на рочиш:у. Минис:арс:во је 28. феKруара 1846. EроEисало
5а се у :ом случају Eарница :реKа ос:ави:и у архиву и моIла се
Eоново Eокрену:и само ка5 Kи :ужилац :о зах:евао, уз навођење
и 5оказивање разлоIа своI изос:анка. Ка5 Kи су5 ово Eрихва:ио,

МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ 187

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014

о5ређивало се ново рочиш:е као за нову :ужKу и 5аље сEровођен

на5лежни Eос:уEак (Aрхив СрKије, АEелациони су5, нефасцику-
лисана Iрађа, Н. 75/1846).
Су5овима је наложено 30. јуна 1846. Iо5ине 5а не кажњавају ли-
ца која се нису х:ела Eо:Eиса:и на Eарничном Eро:околу, већ 5а
увек назначе име Eарничара који се није х:ео Eо:Eиса:и или
својеручним крс:ом Eо:вр5и:и Eро:окол саслушања (Пе:ровић,
1856, с:р. 289). Кнез и Саве: су Уре5Kом о5 1. авIус:а 1846. :умачи-
ли о5ређене о5ре5Kе До уни елних равила из 1845. Iо5ине. Ра-
чунска Eарница морала се во5и:и Eисменим Eу:ем. Ако је неко
лице, у случајевима I5е је свако о5лаIање Kило Eовезано са ризи-
ком, Eисменим Eу:ем зах:евало 5а му се уважи Eо:раживање,
Kез моIућнос:и 5а :о учини лично, су5 је :акав зах:ев имао 5а
уважи. Ако су оKе Eарничне с:ране у Eре5ме:има, који су Kили
изван на5лежнос:и Eримири:елноI су5а, о5мах изашле Eре5
окружни су5, овај није :реKало 5а их о5Kије и враћа на Eримири-
:елни, већ 5а их сам уEу:и на Eоравнање. Ако не Kи 5ошло 5о Eо-
равнања, :реKало је 5а 5аље Eос:уEа Eрема својој 5ужнос:и. Су5
је уEућивао с:рану, која се Eозивала на нечије све5очење, а није
Iа Eо5нела, већ се изјаснила 5а Iа може наKави:и или сама Eо:вр-
5и:и, 5а :ако и учини. Ако наве5ена с:рана :о није моIла 5а учи-
ни, су5 је :реKало 5а сам Eозове и саслуша све5ока или 5а :о учи-
ни Eосре5с:вом на5лежноI су5а. У случају 5а Eарничар није
моIао сам 5а 5ос:ави су5ски Eозив за рочиш:е суEро:ној с:рани,
већ је желео 5а се 5ос:ави Eреко на5лежних влас:и, су5 је :аквом
зах:еву :реKало 5а изађе у сусре:. Полицијска влас: је морала 5а
изврши Eресу5у Kез EисменоI зах:ева су5а, чиме се уKрзавало из-
вршење Eресу5е и изKеIавала излишна EреEиска између орIана
влас:и. Но, ако Kи Eарничар зах:евао 5а су5 у:иче ко5 извршне
влас:и на извршење Eресу5е, су5 је Kио 5ужан 5а :о учини, а из-
вршна влас: 5а Eресу5у сEрове5е (З орник закона и уре а и уре е-
ни указа из ани у Књажес ву Ср ском III, 1847, с:р. 123–125).

Норме законо5авне 5ела:нос:и за време вла5е кнеза Алексан-

5ра Карађорђевића су чес:о Kиле нејасне и 5елимично су реIули-
сале о5ређено Eравно Eи:ање. Државни орIани су Eисали Држав-
ном саве:у и кнезу Алексан5ру Карађорђевићу молKе за :умаче-
њем нејасних Eравних ака:а. О5Iовор су Kила „:олковања”, израз
који је имао врло широко значење. ОKухва:ао је како ау:ен:ично
:умачење Eрава, :ако и решења која су ис:овремено и :умачење

188 МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ

ОСНОВНЕ НОРМЕ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ ПОСТУПКА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 1838–1846. ГОДИНЕ

и измена о5ређеноI EроEиса, ак:е који су искључиво измене и

5оEуне важећих EроEиса, Eа чак и Eо5вођење некоI случаја Eо5
конкре:ну Eравну норму (С:анковић, 2010, с:р. 302–303, 305).
Основна и5еја ус:авоKрани:ељскоI режима Kила је оKезKе5и:и
свачију Eрива:ну својину. За :о су Kили Eо:реKни Eисани закони
и орIанизовано су5с:во. У:ицај ус:авоKрани:еља на 5ржавне Eо-
слове Eочео се осећа:и о5мах Eосле 5оношења Ус:ава 1838, а Eо-
с:ао неосEоран :ек након ш:о су 5овели на Eрес:о Алексан5ра
Карађорђевића 1842. и Eо5 њеIовим именом во5или СрKију 5о
1858. Iо5ине. ОрIанизација су5ова није ишла лако и мењала се
све време ус:авоKрани:ељскоI режима. Поче:не Iо5ине орIани-
зације срEскоI Eравосуђа Eосле Ус:ава 1838. Kиле су основа, Eола-
зиш:е, са Eрвим законима, којима су ус:ановљене су5ске ин-
с:анце и на5лежнос: Минис:арс:ва Eрав5е, и расEисима, којима
је Минис:арс:во Eрав5е разрађивало и :умачило Eримену Eоме-
ну:их закона у су5овима. МноIе законске реIула:иве су не5ос:а-
јале – Грађански законик 5оне: је 1844, а Eрви законик о Iрађан-
ском су5ском Eос:уEку :ек 1853. До уни елна равила у смо рењу
суђења о час и рађанској и криминалној из 1845. и њихово оKја-
шњење из 1846. Kили су не5овољни 5а EоEуне Eразнине у су5-
ском Eос:уEку. ОEисана законо5авна 5ела:нос: Kила је је5ини
ослонац Eравосу5не с:руке и Eолазиш:е за 5аљи ра5 на су5ском
законо5авс:ву и у :оме је њен значај.

ИЗВОРИ Aрхив СрKије, АEелациони су5, нефасцикулисана Iрађа, Н. 75/1846.

Архив СрKије, Минис:арс:во инос:раних 5ела. Вну:рено о5ељење,
ф5р1/1839.
Архив СрKије, Минис:арс:во Eрав5е, 1–1844.
Живановић, Т. (1967). Законски извори кривично рава Ср ије и ис оријски
развој ње ов и њено кривично равосуђа о 1804. о 1865. БеоIра5: СрEска ака-
5емија наука и уме:нос:и.
З орник закона и уре а и уре ени указа из ани у Књажес ву Ср ском I
(1840). БеоIра5: КњиIоEеча:ња Књажес:ва СрKскоI.
З орник закона и уре а и уре ени указа из ани у Књажес ву Ср ском III
(1847). БеоIра5: КњиIоEеча:ња Књажес:ва СрKскоI.
Пе:ровић, Ђ. (1856). Речник закона, уре а, уре ени ро иса и р. из ани у
Књажес ву Ср ији о 1827. о оловине 1854. о ине. БеоIра5: Прави:елс:ве-
на књиIоEеча:ња.

МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ 189

 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014

ПоEовић, Р. Ј. (2010). Про окол и ре ис ар Ша ачко ма ис ра а о 1808. о

1812. о ине. БеоIра5: Ис:оријски инс:и:у:.
С:ојановић, И. (1848). Делово ниј ро окол о 1812. Маја 21. о 1813. Ав ус а
5. Кара-Ђорђа Пе ровића. БеоIра5: Друш:во срKске словеснос:и.

ЛИТЕРАТУРА Blagojević, B. T. (ур.) (1979). Pravna enciklopedija. Beograd: Savremena

administracija.
Гавриловић, М. (1909). Милош О реновић II (1821–1826). БеоIра5: Нова
ш:амEарија Дави5овић.
Јовановић, С. (1933). Ус аво рани ељи и њихова вла а. БеоIра5: Геца Кон.
Љушић, Р. (1981). „Законо5авни ра5 ПрвоI намесниш:ва (1839–1840)”.
Ис оријски ласник, 1–2, 107–125.
Љушић, Р. (2001). Ис орија ср ске ржавнос и II: Ср ија и Црна Гора – ново-
вековне ср ске ржаве. Нови Са5: СрEска ака5емија наука и уме:нос:и,
ОIранак: Бесе5а: Друш:во ис:оричара ЈужноKачкоI и СремскоI окруIа.
Љушић, Р. (1986). Кнежевина Ср ија (1830–1839). БеоIра5: СрEска ака5емија
наука и уме:нос:и.
Мирковић, З. (2008). Карађорђев законик (кривично, оро ично и ржавно
раво ус аничке ржаве). БеоIра5: Правни факул:е: Универзи:е:а, Цен-
:ар за EуKликације.
Petrić, V. (1966). „Razvitak pravosuđa u Srbiji u periodu 1815–1839. godine”.
Arhiv za pravne i društvene nauke, 1.
Пе:ровић, М. (1901). Финансије и ус анове о новљене Ср ије о 1842. 1, С је -
ним о ле ом на ранији ис ориски развој финансиско уређења у Ср ији / о
ори иналним окумен има на исао Ми а Пе ровић. БеоIра5: Државна
ш:амEарија СрKије.
С:анковић, У. (2011). „Ау:ен:ична :умачења Закона о Eовраћају земаља
(1839)”. З орник Правно факул е а у Новом Са у, 45(1), 521–534.
С:анковић, У. (2010). „Државни саве: и кнез Алексан5ар као :умачи
Eарничних о5ре5аKа су5ских ус:ројс:ава”. Анали Правно факул е а у
Бео ра у, 58(2), 302–314.
С:ојанчевић, В. (2012). „Про:окол ШаKачкоI маIис:ра:а из времена
ПрвоI срEскоI ус:анка”. Глас Ср ске аке емије наука и уме нос и,
О ељење руш вених наука, CDXX(16), 249–258.
Šarkić, S., Popović, D. M. i Nikolić, D. (1997). Istorija srpskog pravosuđa (XII–XX
vek). Beograd.

190 МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ

 ОСНОВНЕ НОРМЕ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ ПОСТУПКА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 1838–1846. ГОДИНЕ

MIROSLAV M. POPOVIĆ
UNIVERSITY OF BELGRADE
FACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY BASIC NORMS OF CIVIL JUDICIAL PROCEEDINGS

IN THE PRINCIPALITY OF SERBIA 1838–1846

The basic idea of regime of ustavobranitelji was to insure every-

body’s private property, so written laws and organized judiciary were
necessary. The first years after the Constitution of 1838 were funda-
mental, with first laws that determined and established judicial in-
stances and jurisdiction of the Ministry of Justice, and circulares,
which closer defined judicial practice. The basic norms of civil judicial
proceedings were defined in regulations of communal and district
courts, brought in 1839 and 1840, Additional rules of civil and crimminal
judicial proceedings from 1845 and their explanations from 1846, and
also in many circulares concerning certain aspects of civil judicial
practice.
KEY WORDS: civil judicial proceedings, courts, First Serbian Uprising, prince Miloš,
Principality of Serbia.

МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ 191