OPŠTA ORGANSKA HEMIJA I ALKANI

H Opšta formula
CH4 H CH CnH2n+2
metan
H
Metan i etan su homolozi!
H H
C2H6 H C CH CH3-CH3
etan H H
Etan i propan su homolozi!
H H H
C3H8 H C C CH CH3-CH2-CH3
propan H H H
Propan i butan
H H HH su homolozi!
C4H10 H C C C CH CH3-CH2-CH2-CH3
n-butan H H HH
Homolozi – dva člana unutar iste klase jedinjenja koji se meĎusobno
razlikuju za jednu metilensku (-CH2-) grupu!
n-pentan C5H12 CH3CH2CH2CH2CH3

n-heksan C6H14 CH3(CH2)4CH3

n-heptan C7H16 CH3(CH2)5CH3
n-oktan C8H18 CH3(CH2)6CH3
n-nonan C9H20 CH3(CH2)7CH3
n-dekan C10H22 CH3(CH2)8CH3
n-undekan C11H24 CH3(CH2)9CH3
n-dodekan C12H26 CH3(CH2)10CH3
n-tridekan C13H28 CH3(CH2)11CH3
n-tetradekan C14H30 CH3(CH2)12CH3
n-pentadekan C15H32 CH3(CH2)13CH3
n-heksadekan C16H34 CH3(CH2)14CH3
n-heptadekan C17H36 CH3(CH2)15CH3
n-oktadekan C18H38 CH3(CH2)16CH3
n-nonadekan C19H40 CH3(CH2)17CH3
n-eikosan C20H42 CH3(CH2)18CH3
Fizičke osobine alkana
• Alkani su nepolarna jedinjenja i kao takvi su nerastvorni u vodi.

• Gustina alkana je u opsegu 0,65 – 0,75 g/cm3 . Zbog toga što imaju
manju gustunu od vode, plivaju po njenoj površini.

• Alkani imaju niske tačke topljenja i ključanja (1- 4 C atoma – su

gasovi, 5 – 10 C atoma – tečnosti, preko 10 C atoma – čvrste
supstance). Dakle, sa povećanjem molekulske mase, tačke topljenja
(tT), tačke ključanja (tK) i gustine jedinjenja rastu. Pored toga,
račvasti alkani imaju niže vrednosti za gustinu, tT i tK u odnosu na
alkane normalnog niza sa istim brojem C-atoma.
Alkil grupe – izvedene iz alkana oduzimanjem jednog H;
1C: H
Metil grupa H C Mesto vezivanja za alkanski niz CH3-
H

2C: H H
Etil grupa H C C CH3CH2-
H H

3C: H H H
Propil grupa Izopropil grupa
H C C CH
H H H CH3CH2CH2- CH3CHCH3
propan
4C:
H H HH
H C C C CH
H H HH Izo-butan
n-butan 2-metilpropan

n-Butil grupa Terc-Butil grupa

CH3CH2CH2CH2- CH3CCH3
CH3

Sek-butil grupa Izo-Butil grupa

CH3CHCH2CH3 CH3CHCH2-
CH3
 Imenovanje račvastih alkana

CH3 supstituent
CH3CHCH2CH3
CH3 = CH3CHCH2CH3 osnovni niz
1 2 3 4
Osnovni niz označavamo brojevima, tako da supsptituent bude na što manjem broju.
2-metilbutan
CH3 CH3 CH3
CH3CHCHCH2CH2CH2CHCH3 CH3CHCHCH2CH2CH3
1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6
CH2CH3 CH(CH3)2
3-etil-2,7-dimetiloktan 3-izopropil-2-metilheksan

Napši formule sledećih alkana:

• 4-etil-3-metiloktan
• 3,3-dietil-2,4-dimetil-5-izopropilnonan
Ako je niz normalan (C – atomi su vezani u jedan niz jedan za
drugi) ispred imena se stavlja prefiks – n. Kod alkana račvastog
niza, osnova imena je najduži niz C-atoma, ispred kojeg se navode
bočne grupe (alkil grupe) i njigovi položaji.
Primarni C-atom (1°): : vezan za jedan C.
Sekundarni C-atom (2°): vezan za dva C atoma.
Tercijarni C-atom (3°): vezan za tri C atoma.
Kvaternerni C-atom (4°): vezan za četiri C atoma.

CH3
CH3
CH3CHCHCH2CH2CH3
CH3CHCH2CH3
CH(CH3)2
1° = 3 1° = 5
2° = 1 2° = 2
3° = 1 3° = 2

CH3 1° = 4
CH3CCH2CH3 2° = 1
CH3 4° = 1
CZ:13,14
 ODREĐIVANJE OKSIDACIONIH BROJEVA U
ORGANSKOJ HEMIJI
Pravila:
0 0 -1 +1 +1 -1 +1 -1 +1 -1
C C C H C O C N C X
Odrediti oksidacioni broj tercijarnog
Odrediti oksidacioni broj C-
ugljenikovog atoma u: 2-metilbutanu.
atoma u mravljoj kiselini.
CH3
-1 -1
CH3CHCH2CH3 O
0 +1 +1
C H -1C-1 H
0 -1 +1 +1 +1
0
C 0C0 H
0
C0
-1 CZ:20-22
20. Za koliko jedinica se promeni oksidacioni broj C-atoma pri
procesu sagorevanja metana?
-4 +4 +4 -4
-4 +1 +4 -2
CH4 + 2O2 →CO2 + 2H2O
Oksidacioni broj C atoma se promeni za osam jedinica!

CZ:20-22
 sp3 HIBRIDIZACIJA KOD ALKANA
Svi C atomi su sp3 hibridizovani sa tetraedarskim rasporedom veza
(ugao 109.5°)
Sve veze kod alkana su jednostruke sigma veze (Ϭ), a nastaju
preklapanjem sp3-sp3 hibridnih orbitala izmeĎu dva C-atoma ili sp3
hibridne orbitale C-atoma i 1s orbitale H-atoma.
Hibridizacija kod etana.
 STRUKTURNA IZOMERIJA KOD ALKANA
Jedinjenja iste molekulske formule, kod kojih se razlikuje način povezivanja, tj. struktura.
Strukturni izomeri imaju istu molekulsku formulu, a različito ime!

CH4 – METAN / 1 IZOMER

C2H6 – ETAN / 1 IZOMER : CH3CH3

C3H8 – PROPAN / 1 IZOMER : CH3CH2CH3

C4H10 – 2 IZOMERA :

CH3
CH3CH2CH2CH3 CH3CHCH3 = CH3CH(CH3)CH3
n-BUTAN 2-METILPROPAN ili IZO-BUTAN
C5H12 – 3 IZOMERA :
CH3CH2CH2CH2CH3 n- PENTAN

CH3 CH3 2-METILBUTAN

CH3CHCH2CH3 = CH3CH2CHCH3 ili IZO-PENTAN
1 2 3 4 4 3 2 1

CH3
CH3CCH3 2,2-DIMETILPROPAN
CH3

Ugljovodonik formule C5H12 javlja se u obliku tri strukturna izomera.

Koliko strukturnih izomera ima 2,2-dimetilpropan?

Odgovor: Dva, n-pentan i 2-metilbutan.
C6H14 – 5 IZOMERA :
CH3CH2CH2CH2CH2CH3 n- HEKSAN

CH3
CH3CHCH2CH2CH3 2-METILPENTAN
1 2 3 4 5
CH3
CH3CH2CHCH2CH3 3-METILPENTAN

CH3 CH3
CH3CHCHCH3 2,3-DIMETILBUTAN

CH3
CH3CCH2CH3 2,2-DIMETILBUTAN
CH3
Domaći: Napisati sve strukturne izomere formule C7H16.
 PROSTORNA / STEREO IZOMERIJA
Obuhvata:
a) Optičku izomeriju – pojavljuje se u svim klasama jedinjenja, ukoliko molekul
sadrži hiralni / asimetrični C-atom
b)Geometrijska izomeriju – pokazuju je neki alkeni i neki cikloalkani.
Prostorni (stereoizomeri) imaju istu molekulsku formulu, istu strukturu i isto glavno
ime, ali se razlikuju u prostornom rasporedu, pa je zbog toga, a u zavisnosti od vrste
izomerije i drugačiji prefiks ispred glavnog imena.

OPTIČKA IZOMERIJA / HIRALNOST

Kod atoma ugljenika koji gradi četiri jednostruke veze dolazi do sp3 hibridizacije, pri
čemu su četiri sp3 hibridne orbitale rasporeĎene tetraedarski u prostoru. U tom slučaju
atom ugljenika se nalazi u centru tetraedra, a atomske grupe na vrhovima tetraedra. Ako
je atom ugljenika vezan za četiri različite atomske grupe (npr. alkil grupe) onda su
moguća dva različita prostorna rasporeda u molekulu, a pri tome se ta dva rasporeda
odnose kao lik i slika u ogledalu. Ugljenikov atom za koji u vezane četiri različita atoma
ili atomske grupe se naziva hiralni ili asimetrični C-atom. Oba molekula imaju
identičnu strukturu ali različit prostorni raspored i oni predstavljaju prostorne izomere ili
stereoizomere. Ova dva izomera se nazivaju enantiomeri, tj. enantiomerni oblici neke
organske supstance. Za neku supstancu kažemo da je optički aktivna ako ima osobinu da
obrće ravan polarizovane svetlosti koja se propušta kroz tu supstancu. Ravan se obrće za
neki ugao koji može biti u smeru kazaljke na satu ili suprotnom smeru.
 OPTIČKA IZOMERIJA / HIRALNOST
Dva enantiomerna oblika neke supstance imaju iste fizičke osobine kao što je tačka
ključanja, rastvorljivost, gustina itd., a razlika je u optičkoj aktivnosti. Zbog toga se ovaj
tip izomerije naziva i optička izomerija. Dva enantiomera imaju istu apsolutnu vrednost
rotacije ravni svetlosti, samo je smer različit.

Oba izomera imaju isto ime – 2-hlorbutan, ali se razlkuju po prostornom rasporedu grupa,
pa nisu ista jedinjenja, nego predstavljaju izomere – optičke izomere.
Pošto se jedan prema drugom odnose kao predmet i lik u ogledalu, nazivaju se
ENANTIOMERI!
Broj stereoizomera računa se prema formuli 2n; gde je n – broj hiralnih C-atoma;
Jedinjenja koja imaju hiralni C-atom pokazuju optičku aktivnost. Jedan enantiomer rotira
ravan polarizovane svetlosti udesno, a drugi rotira za istu vrednost ugla – ulevo. Enantiomer
koji rotira udesno ispred glavnog imena imaće oznaku (+), a onaj koji rotira ulevo imaće
oznaku (-).
https://www.youtube.com/watch?v=HuHphmJw-
fA&fbclid=IwAR226ZEO8KOhL1304X6uPTNQU98IZQxa5GVw_Vfr8D-
0rXO2Z2dE4MdEw_A
Vežbanje
1. U koliko stereoizomernih oblika se javlja 2,3-dijodpentan / Koliko
ima 2,3-dijodpentana?
I I Broj stereoizomera:
CH3CHCHCH2CH3 22=4

Dijastereoizomeri
I I I I
1 par enentiomera
CH3CCCH2CH3 CH3CCCH2CH3
HH HH
2 par enentiomera

2. U koliko optički aktivnih oblika se javlja 2,5-dimetil-3-hepten?

 Koliko ima izomernih 2,3-dihlorbutana? Odgovor: 4!
Cl Cl
CH3CHCHCH3 22=4 stereoizomera
2,3-dihlorbutan (2 para enentiomera)

(+,+)-2,3-dihlorbutan(-,-)-2,3-dihlorbutan (+,-)2,3-dihlorbutan (-,+)2,3-dihlorbutan

CH3 CH3 CH3 CH3
Cl C H H C Cl Cl C H H C Cl
Cl C H H C Cl H C Cl Cl C H
CH3 CH3 CH3 CH3

1 par enantiomera 2 par enantiomera

Predmet i lik u ogledalu Predmet i lik u ogledalu

Dijastereoizomeri
Rotacija oko jednostruke C-C veze, konformacije kod alkana
Konformeri su strukture koje nastaju usled slobodne rotacije oko
jednostruke C – C veze, a se meĎusobno razlikuju u energiji.
PreovlaĎuje konformer sa najnižom energijom (u stepeničastoj –
gauche konformaciji).

Konformeri etana: stepeničasta konformacija ima najnižu energiju, dok

eklipsna konformacija ima najveću energiju (dihedralni ugao je 0o).
Dobijanje metana – dejstvom natrujum hidroksida na natrijum
acetat.
CH3COONa + NaOH→ Na2CO3 + CH4(g)

HEMIJSKE REAKCIJE KOD ALKANA

1. Sagorevanje alkana ili drugih ugljovodonika je reakcija sa
elementarnim kiseonikom, pri čemu se uvek dobijaju CO2 i H2O,
bez obzira na to koji ugljovodonik je polazno jedinjenje. Npr.
sagorevanje pentana:
C5H12 + 8 O2 → 5 CO2 + 6 H2O
2. Piroliza ili krekovanje alkana – je reakcija zagrevanja alkana
na temperaturi ~ 500°C bez prisustva kiseonika, pri čemu se kao
proizvod reakcije dobija smeša nižih alkana, alkena i vodonika.
3. Slobodno radikalsko halogenovanje alkana – predstavlja reakciju
supstitucije (zamene) H atoma halogenom – X (najčešće Cl, Br).
Reakcija se odvija mehanizmom slobodnih radikala, na povišenoj
temperaturi i/ili u prisustvu svetlosti (hν).
 CH4 + Cl2 → CH3Cl + HCl
Metil-hlorid / hlor-metan (monosupstituisan proizvod)

CH4 + 2 Cl2 → CH2Cl2 + 2 HCl

Metilen-hlorid / dihlor-metan (disupstituisan proizvod)
CH4 + 3 Cl2 → CHCl3 + 3 HCl
Hloroform / trihlor-metan (trisupstituisan proizvod)
CH4 + 4 Cl2 → CCl4 + 4 HCl
Ugljentetrahlorid / tetrahlor-metan (tetrasupstituisan proizvod)

Mehanizam
I faza: Inicijacija – homolitičko raskidanje veze
Topolota ili
: :
: :

hν
: :

:Cl Cl: 2 :Cl·

II faza: Propagacija – faza stvaranja slobodnih radikala.
: : H H

: :
:Cl· + H C H · C H + HCl:
H : H
Metil-radikal
Atom hlora Metan
H H

: :
: :
: :

:Cl Cl: + · C H Cl C H + :Cl·

:
H H Atom hlora – ponovo se vraća u
Molekul hlora Metil-radikal prethodnu reakciju, zbog čega
kažemo da je mehanizam „lančani“!.
II faza: Terminacija– završna faza.
Koliko monosupstituisanih proizvoda se može dobiti halogenovanjem
(hlorovanjem) sledećih jedinjenja:

1. METANA
CH4 + Cl2 → CH3Cl + HCl

2. ETANA
CH3CH3 + Cl2 → CH3CH2Cl + HCl
3. PROPANA
CH3CH2CH3 + 2 Cl2 → CH3CH2Cl + CH3CH(Cl)CH3 + 2HCl

Dva monosupstituisana proizvoda, jer u polaznom propanu postoje

dve vrste vodonikovih atoma: oni sa primarnih C (iz –CH3 grupa) i
oni sa sekundarnog C (iz - CH2- grupe).
 4. 2-METILPROPANA / IZOBUTANA
Cl
CH3CHCH3 + 2 Cl2 → CH3CHCH2Cl +
CH3CCH3 + 2 HCl
CH3 CH3 CH3
Dva monosupstituisana proizvoda, jer u polaznom propanu postoje dve vrste
vodonikovih atoma: oni sa primarnih C (iz –CH3 grupa) i oni sa tercijarnog C (iz -
CH- grupe).

5. 2-METILBUTANA Cl
CH3CHCH2CH3 + 4 Cl2 → CH3CHCH2CH3 + CH3CCH2CH3 +
CH3 CH2Cl CH3

Cl
CH3CHCHCH3 + CH3CHCH2CH2Cl
CH3 CH3
Četiri monosupstituisana proizvoda, jer u polaznom propanu postoje četiri vrste
vodonikovih atoma: dve vrste primarnih C (iz –CH3 i –CH3 grupa), oni sa
sekundarnog C (iz - CH2- grupe) i oni sa tercijarnog C (iz - CH- grupe).
 HOMOLITIČKO RASKIDANJE VEZE
Veza se raskida tako da svakom nastalom fragmentu pripadne jednak broj elektrona, pri čemu
nastaju atomi ili slobodni radikali.

H H
H CH H C· + ·H
H H
Metil Atom
Metan
radikal vodonika

H H H H
H C CH H C· + · C H
H H H H
Metil Metil
Etan
radikal radikal
 HETEROLITIČKO RASKIDANJE VEZE
Veza se raskida tako da jednom fragmentu pripadnu svi elektorni iz veze (on postaje karb-
anjon), dok drugi fragmenat ostaje bez elektrona (on postaje karb-katjon).

H H H H
+
H C CH ̅
H C: + C H
H H H H
Karb- Karb-
Etan
anjon katjon
 CIKLOALKANI CnH2n
Cikloalkani i alkeni imaju istu molekulsku formulu, te predstavljaju funkcionalne izomere.
Ugljovodonična jedinjenja kod kojih su C atomi jednostrukim vezama povezani u prsten, a
najniži član ima 3 C atoma. Imena su ista kao i imena alkana sa jednakim brojem C atoma,
ali imaju prefikc ciklo-

1
 Strukturna izomerija cikloalkana i imenovanje
CH3

C4H8
Ciklobutan metilciklopropan
CH3

C5H10
Ciklopentan Metilciklobutan

Fizičke osobine cikloalkana - cikloalkani imaju više tačke ključanja i tačke topljenja u
odnosu na normalne alkane sa istim brojem C – atoma. Nepolarna su jedinjenja, dobro se
rastvaraju u nepolarnim rastvaračima.

2
CIKLOPROPAN CIKLOBUTAN

3
CIKLOPENTAN CIKLOHEKSAN

4
 STEREOIZOMERIJA – PROSTORNA IZOMERIJA KOD CIKLOALKANA

Disupstituisani cikaloalkani koji imaju supstituente na različitim C atomima grade cis - ili trans
-izomere. Supstituenti mogu biti isti ili različiti. Cis – izomeri imaju supstituente sa iste strane
prstena, dok trans – izomeri imaju supstituente sa različitih strana prstena. Cis- odnosno trans-
se dodaje kao prefiks imenu alkana.

CH3 CH3 CH3

CH3
CH3CH
3

CH3 CH(CH3)

Svi CA su disupstituisani i imaju supstituente Ne pokazuje

na različitim C-atomima, te pokazuju cis/trans izomeriju. cis/trans izomeriju

5
6
Dobijanje cikloalkana
1. Hidrogenizacijom benzena – na povišenoj temperaturi, u
prisustvu katalizatora.

+ 3 H2
C6H6 C6H12
benzen cikloheksan

Reakcije cikloalkana
1. Dehidrogenizacijom heptana nastaje toluen
CH3 CH3
-H2 -3H2
CH3CH2CH2CH2CH2CH2CH3

C7H16 C7H14 C7H8

heptan metil metilbenzen
7
cikloheksan toluen
 2. Adicijom vodonika, halogena i hidrohalogena na ciklopropan i
ciklobutan dolazi do otvaranja prstena!

+ H2 CH3CH2CH3
C3H8
C3H6 propan
ciklopropan

+ Br2 BrCH2CH2CH2Br
1,3-dibrompropan

+ HBr CH3CH2CH2Br
1-brompropan

8
 + H2 CH3CH2CH2CH3
C4H8 C4H10
ciklobutan butan

+ Br2 BrCH2CH2CH2CH2Br
1,4-dibrombutan

+ HBr CH3CH2CH2CH2Br
1-brombutan

9
3. Halogenovanjem cikloalkana na povišenoj temperaturi i u
prisustvu svetlosti nastaju njihovi halogeni derivati!
Br
T, hν
+ Br2
C6H12
cikloheksan

CH3 CH2Cl CH3 CH3

Cl2, T, hν Cl
+ + +
Cl
CH3
CH3 Cl
+

Cl
10
 ALKENI
• Opšta formula CnH2n
• Sadrže jednu dvostruku vezu između dva C atoma.
• C-atomi dvosturke veze su sp2 hibridizovani; ugao veze je 120 °, geometrija je
trigonalna u ravni.
• Dvostruka veza se sastoji iz:
- sigma veze Ϭ, koja je nastala preklapanjem sp2 hibridizovanih orbitala C atoma
-pi veze - πz koja je nastala preklapanjem nehibridizovanih pz orbitala
 STRUKTURNA IZOMERIJA I IMENOVANJE ALKENA

H H
C2H4 C C H2C CH2 Eten / etilen
H H

C3H6 H2C CHCH3 propen / propilen

C4H8 1-buten / butilen

H2C CHCH2CH3

CH3HC CHCH3 2-buten

H2C C CH3
metilpropen / izobuten / izobutilen
CH3
C5H10
H2C CHCH2CH2CH3 1-penten

CH3HC CHCH2CH3 2-penten

H2C CCH2CH3 5 strukturnih

2-metil-1-buten
CH3 izomera alkena
formule C5H10
H2C CHCHCH3 3-metil-1-buten
CH3

CH3C CHCH3 2-metil-2-buten

CH3
 STEREO-IZOMERIJA KOD ALKENA
Alkeni na mestu dvostruke veze mogu da pokazuju geometrijsku (cis/trans)
izomeriju.
Alken pokazuje cis/trans izomeriju ukoliko ispunjava sledeće uslove:
1. ne sadrži dvostruku vezu na 1 C atomu (nije terminalni alken); ovo pravilo
ne važi za vicinalne dihalogen alkene.
2. svaki C-atom dvostruke veze mora biti vezan za dva različita atoma/grupe;
3. minimum jedna grupa mora da bude ista na C-atomima dvostruke veze.

Da li sledeći alkeni pokazuju geometrijsku izomeriju?

Rešenje: ispitaj uslove 1)2) 3)
CH3C CHCH3
H2C CHCH3
CH3
1. Sadrži dvostruku vezu 1. Ispunjava prvi uslov
na prvom C-atomu 2. Ne ispunjava – C atom dvostruke
2. X veze ima vezane dve iste grupe!
3. X 3. X
-ne pokazuje! -ne pokazuje!
 CH3HC CHCH3
1. Ispunjava prvi uslov – dvostruka veza nije na 1. C-atomu!
2. Ispunjava drugi uslov – svaki C atom je vezan za dve različite
grupe (atoma) -CH3 i – H.
3. Ispunjava treći uslov – na C-atomima dvostruke veze iste su -CH3 i
-CH3 / – H i –H.
 CH3CH2C CHCH3
CH3
1. Ispunjava prvi uslov – dvostruka veza nije na 1. C-atomu!
2. Ispunjava drugi uslov – svaki C atom je vezan za dve različite
grupe (atoma)!
3. Ispunjava treći uslov – na C-atomima dvostruke veze iste su -CH3 i
-CH3 .

*
CH3CH2CHCH CHCH3 4-metil-2-heksen

CH3
1. Ispunjava prvi uslov – dvostruka veza nije na 1. C-atomu!
2. Ispunjava drugi uslov – svaki C atom je vezan za dve različite
grupe (atoma)!
3. Ispunjava treći uslov – na C-atomima dvostruke veze iste su –H i -
H.
Pored toga, 4-C atom u osnovnom nizu (*) je hiralan!
4-metil-2-heksen pokazuje dve vrste stereo (prostorne) izomerije:
geometrijsku i optičku!
 1,2 - dihloreten ClHC CHCl
H Cl H H
C C C C
Cl H Cl Cl

1. Prvi uslov ne važi za vicinalne dihalogen alkene

2. Ispunjava drugi uslov – svaki C atom je vezan za dve različite grupe (atoma)!
3. Ispunjava treći uslov.

STABILNOST ALKENA
Stabilnost alkena raste sa porastom broja supstituenata vezanih za C-atome
dvostruke veze. Kod disupstituisanih alkena stabilnost opada u nizu: geminalni >
trans-izomer > cis-izomer.
 Važne alkenil grupe
H2 C CH
H2C CHOH
H2C CH- Vinil-alkohol
Vinil grupa
H2C CHCl
Vinil-benzen
Vinil-hlorid
stiren

H2C CHCH2OH
H2C CHCH2- Alil-alkohol
Alil grupa
H2C CHCH2Cl
Alil-hlorid
 DOBIJANJE ALKENA
1. Eliminacijom HX iz halogen-alkana (R-X) u prisustvu jakih baza (KOH).
Atom halogena (X) se eliminiše sa onog C-atoma za koji je vezan, a atom vodinika
(H) sa susednog C-atoma i to onog koji ima manje H, tako da nastaje unutrašnji –
stabilniji alken.

CH3CHCH2CH3 + KOH CH3HC CHCH3 2-buten

(glavni proizvod)
Cl
H2C CHCH2CH3 1-buten
(sporedni proizvod)
+ KCl + H2O

CH3CH2CH2Br + KOH
Cl
I
CH3CCH2CH3 + KOH CH3CHCHCH2CH3+ KOH
CH3 CH3
2. Dehidratacijom alkohola u prisustvu koncentrovane sumporne kiseline, na
povišenoj temperaturi nastaju alkeni (radićemo kod alkohola).

REAKCIJE ALKENA
I Elektrofilne adicije na dvostruku vezu
A B
C C + A-B C C
1.1. Adicija H2 – hidrogenizacija – od alkena nastaju alkani
Katalizatori: Ni, Pd, Pt
Katalizator,
p, temp.
H2C CHCHCH3 + H2 CH3CH2CHCH3
CH3 CH3
3-metil-1-buten 2-metilbutan
Katalizator,
p, temp.
H2C CHCH3 + H2 CH3CH2CH3
propan
1-propen
 Napiši reakcije katalitičke hidrogenizacije sledećih alkena i daj imena nastalim
proizvodima:
a) 2-metil-2-penten
b) izobutilen
c) 2-metil-1-heksen
1.2. Adicija halogena (X2= Cl2, Br2, I2) – dobijanje vicinalnih
dihalogen alkana
• Kod hlorovanja, kao rastvarač najčešće se koristi CCl4 – ugljentetrahlorid.
• Za bromovanje koristi se bromna voda (Br2 u vodi) ili rastvor broma u CCl4 –
ugljentetrahloridu.
Cl Cl
CCl4.
H2C CHCHCH3 + Cl2 CH2CHCHCH3
CH3 CH3
3-metil-1-buten 1,2-dihlor-3-metilbutan

Br Br
H2O
H2C CHCH3 + Br2 CH2CHCH3
1,2-dibrompropan
1-propen
 Vežbanje:
a) 4-metil-2-penten + bromna voda
b) 2-metil-2-buten + jod, ugljentetrahlorid
c) 1-heksen + hlor, ugljentetrahlorid
d) Cis-2-buten + brom

1.3. Adicija hidrohalogenida (HX = HCl, HBr, HI) – dobijanje

halogenalkana
Ukoliko C-atomi dvostruke veze sadrže različit broj H atoma, adicija
HX se odvija prema Markovnikovljevom pravilu: H se adira na onaj
C-atom koji ima više vodonika, a X na onaj C-atom dvostruke veze
koji ima manje vodonika. Na taj način, prelazno stanje reakcije se
odvija preko stabilnijeg karbokatjona (stabilnost karbokatjona opada
u nizu: tercijarni, sekundarni, primarni).
 Cl
H2C CHCHCH3 + HCl CH3CHCHCH3
CH3 CH3
3-metil-1-buten 2-hlor-3-metilbutan
(glavni proizvod)
Br
H2C CHCH3 + HBr CH3CHCH3
1-propen 2-brompropan
(glavni proizvod)

I
H2C CH2 + HI CH3CH2
eten jodetan
Mehanizam reakcije preko stabilnijeg karbokatjona – Markovnikovljevo pravilo
Br
H2C CHCH3 + H+ +
CH3CHCH3 + Br- CH3CHCH3
1-propen Sekundarni karbokatjon
2-brompropan
(glavni proizvod)
Mehanizam reakcije preko manje stabilnog karbokatjona
Br
H2C CHCH3 + H+ +
CH2CH2CH3 + Br- CH2CH2CH3
1-propen Primarni karbokatjon 1-brompropan
(sporedni proizvod)
Vežbanje:
a) 4-metil-2-penten + bromovodonik
b) 2-metil-2-buten + jodovodonik
c) 1-heksen + hlorovodonik
d) trans-2-buten + bromovodonik
1.4. Adicijom H2S u prisustvu svetlosti (hν) – nastaju tioli
Ukoliko je polazni alken nesimetričan, adicija se odvija prema MP
SH
H2C CHCHCH3 +H-SH CH3CHCHCH3
CH3 CH3
3-metil-1-buten 3-metil-2-butantiol
(glavni proizvod)

SH
H2C CH2 + H-SH CH3CH2
eten etantiol

Vežbanje:
a) 4-metil-2-penten + sumporvodonik
b) 2-metil-2-buten + sumporvodonik
c) 1-heksen + sumporvodonik
1.5. Adicija vode u prisustvu razblažene H2SO4 kao katalizatora
• Ukoliko je polazni alken nesimetričan, adicija se odvija prema MP;
• nastaju alkoholi;
• mehanizam reakcije: najpre dolazi do adicije sumporne kiseline, pri
čemu nastaje estar (alkil-sulfat), koji daljom hidrolizom (reakcijom
sa vodom) daje alkohol.
OH
H2SO4
H2C CHCHCH3 +H-OH CH3CHCHCH3
CH3 CH3
3-metil-1-buten 3-metil-2-butanol
(glavni proizvod)

OH
H2C CH2 + H-OH CH3CH2
eten etanol
 Vežbanje:
a) 4-metil-2-penten + voda/razbl.sumporna kiselina
b) 2-metil-2-buten + voda/razbl.sumporna kiselina
c) 1-heksen + voda/razbl.sumporna kiselina
d) Cikloheksen + voda/razbl.sumporna kiselina
Mehanizam reakcije
OSO3H
H2C CHCH3 + H-OSO3H CH3CHCH3 + H-OH
1-propen Izopropilidrogen-sulfat

OH O
-H-OSO3H
CH3CHCH3 H-O S OH
Izopropil alkohol O
H-OSO3H
2. OKSIDACIJE ALKENA

2.1. Sagorevanje alkena je reakcija sa kiseonikom, pri čemu

nastaju CO2 i H2O.
CnH2n + 3n/2 O2 → n CO2 + n H2O
C5H10 + 7.5 O2 → 5 CO2 + 5 H2O

2.2. Oksidacija alkena pomoću vodenog rastvora KMnO4 – nastaju

dioli.
3. POLIMERIZACIJA
Polimerizacija je reakcija kojom se pojedinačni molekuli alkena
(monomeri) međusobno povezuju gradeći makromolekul – polimer.
Reakcija se odvija lančanim mehanizmom slobodnih radikala.
Često je inicirana homolitičkom razgradnjom vodonik peroksida,
pod dejstvom svetlosti ili temeprature, pri čemu nastaju hidroksi
radikali.
 ALKINI I DIENI CnH2n-2
ALKINI
Sadrže jednu trostruku vezu između dva C atoma.
C-atomi su sp hibridizovani; ugao veze je 180 °, geometrija je linearna. Trostruka veza
se sastoji iz
- sigma veze Ϭ, koja je nastala preklapanjem sp hibridizovanih orbitala C atoma;
-πy veze koja je nastala preklapanjem nehibridizovanih py orbitala;
-πz veze koja je nastala preklapanjem nehibridizovanih pz orbitala.

1
STRUKTURNA IZOMERIJA I IMENOVANJE ALKINA

C2H2 HC CH Etin/ acetilen

C3H4 HC CCH3 propin

C4H6 HC CCH2CH3 1-butin 2 strukturna

CH3C CCH3 2-butin izomera alikna formule C4H6

3
C5H8 HC CCH2CH2CH3 1-pentin
strukturna
CH3C CCH2CH3 2-pentin
izomera alikna
HC CCHCH3 3-metil-1-butin formule C5H8
CH3

2
DOBIJANJE ALKINA

1. Dejstvom vode na kalcijum-karbid (CaC2) nastaje etin (gas).

CaC2(s) + 2 H2O → C2H2(g) + Ca(OH)2

2. Višestrukom eliminacijom HX iz vicinalnih (susednih)

dihalogenalkana u prisustvu jakih baza.

CH3CHCHCH3 + 2 KOH CH3C CCH3 + 2 KCl + 2 H-OH

Cl Cl
2,3-dihlorbutan
CH2CH2 + 2 KOH HC CH + 2 KCl + 2 H-OH
Cl Cl
1,2-dihloretan

? + 2 KOH CH3C CH + 2 KCl + 2 H-OH

3
REAKCIJA ALKINA
I Elektrofilne adicije na trostruku vezu
Reakcije adicije mogu da budu nepotpune i potpune.
Prilikom nepotpunih adicija molski odnos alkina i jedinjenja koje se adira (H2, X2,
HX) je 1:1, pri čemu nastaje nezasićeno jedinjenje. Tokom potpunih adicija, molski
odnos alkina i jedinjenja koje se adira (H2, X2, HX) je 1:2, pri čemu nastaje zasićeno
jedinjenje.

1.1. Hidrogenizacija alkina

Hidrogenizacija je adicija H2, slično kao i kod alkena, ali su alini reaktivniji. U
zavisnosti od toga da li se radi o nepotpunoj ili potpunoj adiciji od alkina se dobijaju
alkeni ili alkani.
Katalizator,
p, temp. 1:1
HC CCH3 + H2 H2C CHCH3 Nepotpuna adicija
Katalizator, propen / nezasićeno jedinjenje
p, temp.
HC CCH3 + 2 H2 CH3CH2CH3
Propan / zasićeno jedinjenje
1:2
4
Potupuna adicija
1.2. Halogenovanje alkina
Halogenovanje je adicija X2 (Cl2, Br2,I2)
- Nepotpunim halogenovanjem (1:1) nastaju dihalogenalkeni
- Potpunim halogenovanjem (1:2) nastaju tetrahalogenalkani

X X 1:1
HC CCH3 + X2 HC CCH3 Nepotpuna adicija
X X
HC CCH3 + 2X2 HC CCH3 1:2
X X Potpuna adicija

Cl Cl
CH3C CCH3 + Cl2 CH3C CCH3 2,3-dihlor-2-buten
Cl Cl
CH3C CCH3 + 2Cl2 CH3C CCH3 2,2,3,3-tetrahlorbutan
Cl Cl
5
 Napisati reakcije nepotpune i potpune hidrogenizacije, kao i halogenovanja (Cl2,
Br2) sledećih alkina i dati imena nastalim proizvodima.
❖ 1-butin
❖ 2-pentin
❖ 3-metil-1-pentin
1.3. Hidrohalogenovanje alkina
Halogenovanje je adicija HX (HCl, HBr, HI)
- Nepotpuno hidrohalogenovanje (1:1)
- Potpuno hidrohalogenovanje (1:2)
- Primenjujemo MP ukoliko C-atom trostruke veze sadrži H

H X X
HC CCH3 + HX HC CCH3 = H2C CCH3
2-halogenpropen
H X X
HC CCH3+ 2HX HC CCH3 = H3C CCH3
H X X
2,2-dihalogenpropan 6
 H X
CH3C CCH3 + HX CH3C CCH3 2-halogenbuten

X
CH3C CCH3 +2 HX CH3CH2CCH3 2,2-dihalogenbutan
X
Napisati reakcije nepotpunog i potpunog hlorovanja i bromovanja navedenih
alkina i daj imena nastalim proizvodima.
❖ 1-butin
❖ 2-pentin
❖ 3-metil-1-pentin

7
 II Hidratacija alkina
Hidratacija alkina je adicija vode na trostruku vezu, u prisustvu soli žive (Hg2+) i u
prisustvu sumporne kiseline kao katalizatora. Adicijom vode, najpre nastaje
nestabilno jedinjenje – enol, koje reakcijom izomerizacije prelazi u stabilnu
karbonilnu formu jedinjenja (aldehid/keton). Ova rekcija izomerizacije naziva se
keto-enolna tautomerija. Enol i aldehid/keton su izomeri (tautomeri), ali je keton,
kao stabilniji tautomer zastupljeniji u ravnotežnoj smeši. Ukliko je alkin
nesimetričan, primenjujemo MP.

H2SO4 H OH H O O
HgSO4
HC CH + H-OH HC CH HC CH = CH3 CH
etin/acetilen enol H etanal/acetaldehid

H2SO4 H OH H O O
HgSO4
HC CCH3 + H-OH HC CCH3 HC CCH3 = CH3 CCH3
propin enol H propanon/aceton
8
Napisati reakciju hidratacije (u prisustvu sumporne kiseline i soli žive)
navedenih alkina:
❖ 1-butin
❖ 2-pentin
❖ 3-metil-1-pentin

III Kiselost alkina

Od svih ugljovodonika, jedino terminalni alkini (oni koji sadrže trostruku vezu na prvom
C-atomu) pokazuju kisele osobine. Oni u reakciji sa solima srebra i bakra, u prisustvu
baza – amonijaka, grade nerastvorne soli – acetilide.

HC CH
CH3C CCH3 Ne pokazuju kiselost
HC CCH2CH3 CH3C CCH2CH3
HC CCH2CH2CH3
1-pentin Građenje acetilida
HC CCHCH3
CH3
Primeri terminalnih alkina koji
pokazuju kisele osobine,
Sadrže H na 1C atomu! 9
IV Oksidacija alkina
Kao i drugi ugljovodonici, alkini reakcijom sagorevanja daju CO2 i H2O.

HC CH + 5/2 O2 → 2 CO2 + H2O

HC CCH3 + 4 O2 → 3 CO2 + 2 H2O

10
 DIENI CnH2n-2
Dieni su jedinjenja koja sadrže dve dvostruke veze. U zavisnosti od položaja
dvostrukih veza, diene delimo na:
a) KUMULOVANE – dve dvostruke veze se nalaze na istom C atomu, koji je sp
hibridizovan.
Ime diena izvodi se iz imena alkana sa istim brojem C atoma, uz navođenje
položaja dvostrukih veza + nastavak – dien.
C3H4 H2C C CH2 propadien

C4H6 H2C C CHCH3 1,2-butadien

H2C C CHCH2CH3 1,2-pentadien

CH3CH C CHCH3 2,3-pentadien
C5H8 1 2 3 4 5
3!
H2C C CCH3 4-metil-1,2-butadien
CH3
Postoje 3 kumulovana diena, strukturna izomera formule C5H8! 11
b) KONJUGOVANI DIENI –između dve dvostruke veze nalazi se
jedna jednostruka. Ovakav raspored čine 4 C atoma, koji su sp2
hibridizovani i koji se nalaze u konjugaciji, odnosno imaju
delokalizovan sistem π-elektrona.

C4H6 CH2 CH CH CH2 1,3-butadien

C5H8 CH2 CH CH CHCH3 1,3-pentadien

CH2 CH C CH2 2-metil-1,3-butadien / izopren!!!

2!
CH3
Postoje 2 konjugovana diena, strukturna izomera formule C5H8!

12
REAKCIJE KONJUGOVANIH DIENA
1. Reakcije 1,4-adicije
Ukoliko je molski odnos diena i jedinjenja koje se adira 1:1, tada u najvećoj meri
nastaje proizvod koji je posledica tzv. 1,4 adicije, pri čemu nastaje nezasićeno
jedinjenje – alken.

CH2 CH CH CHCH3 + H2 CH3 CH CH CH2CH3

2-penten
1,3-pentadien

CH2 CH CH CHCH3 + Cl2 CH2 CH CH CHCH3

1,3-pentadien Cl Cl
1,4-dihlor-2-penten

CH2 CH CH CH2 +HCl CH2 CH CH CH3

Cl
1,3-butadien 1-hlor-2-buten 13
Napisati reakciju 1,4-adicije vodonika i jodovodonika na sledeće konjugovane
diene:
❖ 1-butadien
❖ izopren
2. Totalna adija
Ukoliko je molski odnos diena i jedinjenja koje se adira 1:2, tada dolazi do totalne
adicije na obe dvostruke veze (celokupan konjugovani sistem), pri čemu nastaje
zasićeno jedinjenje, alkan ili njegov halogeni derivat.

CH2 CH CH CHCH3 + 2H2 CH3CH2CH2CH2CH3

1,3-pentadien pentan

CH2 CH CH CHCH3 + 2Cl2 CH2CHCHCHCH3

1,3-pentadien Cl Cl Cl Cl
1,2,3,4-tetrahlorpentan

14
Napisati reakciju totalne adicije vodonika i joda na sledeće konjugovane diene:
❖ 1-butadien
❖ izopren

c) IZOLOVANI DIENI – između dve dvostruke veze nalaze se

najmanje dve jednostruke.

C5H8 CH2 CHCH2CH CH2 1!

1,4-pentadien
Postoji 1 izolovan dien formule C5H8!

Reakcije adicije mogu biti potpune i nepotpune:

CH2 CHCH2CH CH2 + H2 → CH3CH2CH2CH CH2
1,4-pentadien 1-penten

CH2 CHCH2CH CH2 + 2 H2 → CH3CH2CH2CH2CH3

1,4-pentadien pentan
15
 HALOGENI DERIVATI UGLJOVODONIKA
R = Ugljovodonični deo molekula, najčešće alkil grupa.
R-X X = atom halogena / VII grupa / F, Cl, Br, I;

CH3Cl CH3CH2Br Br
CH3CHCH2I
CH3CCH3
Hlormetan Brometan CH3
metil-hlorid etil-bromid 1-jod-2-metilpropan CH3
izobutil - jodid 2-brom-2-metilpropan
terc-butil - bromid
H2C CHCH2Cl
Cl Cl CH2Br
Alil-hlorid

H2C CHCl
Vinil-hlorid
Hlorcikloheksan Hlorbenzen Benzil-bromid
Cikloheksil-hlorid fenil-hlorid
DOBIJANJE
1. Slobodno-radikalsko lančano halogenovanje alkana.
2. Adicija HX, X2 na alkene / alkine / diene.

REAKCIJE
1. ELIMINACIJA HX iz RX u prisustvu jakih baza (KOH) – vidi dobijanje alkena.
2. NUKLEOFILNE SUPSITUCIJE HALOGENA
Pri običnim uslovima (sobna temperatura), atom halogena – X iz R-X može biti supstituisan (zamenjen)
nukleofilnom česticom samo pod uslovom da je halogen u polaznom jedinjenju vezan za sp3 hibridizovan
C-atom. Kod jedinjenja gde je halogen vezan za sp2 hibridizovan C-atom (npr. u vinil i fenil grupi),
supstitucija halogena je moguća, ali tek na visokoj temperaturi.
Nukleofili su negativno naelektrisane čestice (anjoni) ili molekuli koji na elektronegativnom atomu (O, N)
imaju slobodne elektronske parove (H2O, NH3).
Nukleofili: H2O, NH3, OH-, CH3O-, CH3CH2O-, HS-, ….
sp2 hibridizovan
C atom!!! Cl
sobna temperatura
+ Nu- Nema reakcije!!!

Hlorbenzen
fenil-hlorid

sobna temperatura
H2C CHCl Nema reakcije!!!
+ Nu-
Vinil-hlorid
sp2 hibridizovan
C atom!!!
2.1. Dobijanje alkohola – supstitucija se vrši natrijum-hidroksidom u prisustvu vode.
H2O
R–X + NaOH → R–OH + NaX

H2C CHCH2Cl + NaOH → H2C CHCH2OH + NaCl

Alil-hlorid Alil-alkohol

Vežbanje: napiši sledeće reakcije nukleofilne supstitucije:

a) 2-brom-2-metilpropan + NaOH / voda
b) 3-jodpentan + NaOH / voda
c) cikloheksil-hlorid + NaOH / voda
d) vinil-bromid + NaOH / voda !
2.2. Dobijanje etara – supstitucijom soli alkohola – alkoksida (alkoholata).
Alkoksidi : CH3O-Na+ (natrijum-metoksid), CH3CH2O-Na+(natrijum-etoksid).

CH3CHCH2I + CH3O-Na+ CH3CHCH2OCH3 + NaI

CH3 CH3
1-jod-2-metilpropan
izobutil-metil-etar
izobutil - jodid

CH3Cl + CH3CH2O-Na+ CH3OCH2CH3 + NaCl

Hlormetan etil-metil-etar
metil-hlorid

Vežbanje: Napiši reakcije nukleofilne supstitucije navedenih alkil-halogenida:

a) 2-brom-2-metilpropan + Na - metoksid
b) 3-jodpentan + Na - etoksid
c) cikloheksil-hlorid + Na - metoksid
d) fenil-bromid + Na - etoksid !
2.3. Dobijanje amina
Reakcijom alkil-halogenida sa amonijakom nastaje alkil-amonijum so, koja u reakciji sa
jakom bazom (NaOH) daje amin.

R–X + NH3→ R-NH3+X- + NaOH → R-NH2 + NaX + H-OH

alkilamonijum -halogenid alkil-amin

CH3–Cl + NH3→ CH3 -NH3+Cl- + NaOH → CH3-NH2 + NaCl + H-OH

metilamonijum-hlorid metil-amin

CH3CH–Cl + NH3→ CH3CH -NH3+Cl- + NaOH → CH3CH-NH2 + NaCl + H-OH

CH3 CH3 CH3
izopropil -hlorid izopropilamonijum-hlorid izopropil-amin
Vežbanje: Napiši reakcije nukleofilne supstitucije navedenih alkil-halogenida:
a) 2-brom-2-metilpropan + amonijak / NaOH
b) 3-jodpentan + amonijak / NaOH
c) cikloheksil-hlorid + amonijak / NaOH
d) benzil-bromid + amonijak / NaOH

4. WURTZ-ovo KUPLOVANJE HALOGEN-ALKANA

Vežbanje:
- u prisustvu metala: Na, Mg Napiši reakcije Wurtz-ovog
kuplovanja navedenih alkil-
halogenida:
2 R–X + 2 Na → R–R + 2 NaX a) 2-brompropan + Na
b) 3-jodpentan + Na
c) izobutil-hlorid + Na
2 CH3–Cl + 2 Na → CH3–CH3 + 2 NaCl
metil -hlorid etan

2 CH3CH–Cl + 2 Na→ CH3CH -CHCH3 + 2NaCl

CH3 CH3 CH3
izopropil -hlorid 2,3-dimetilbutan
CZ / XVIII OBLAST :
3, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 31, 32.
 AROMATIČNI UGLJOVODONICI
Osnovni predstavnik ove klase jedinjenja je benzen
U molekulu benzena, svi C-atomi su sp2 hibridizovani,
sa uglom veza od 120°. Aromatični system čine
delokalizovani π-elektroni, koji potiču iz
nehibridizovanih pz orbitala atoma C. Aromatični
molekuli moraju da budu planarni, ciklični i da imaju
broj π-elektrona, koji kada se, uvrsti u formulu 4n+2
(Hikelova formula) daju n- ceo broj.

C6H6
benzen 1
 MONOSUPSTITUISANI BENZENI

DISUPSTITUISANI BENZENI
Kod disupstituisanih benzena, tip supstitucije može biti u
orto položaju (1,2), u meta (1,3) ili para (1,4) položaju.
Alkil-benzeni, strukturni izomeri formule C8H10 su
etilbenzen i ksileni (4 izomera). Alkil benzeni grade
homologe nizove (toluen/etilbenzen; toluen/ksileni;….)

2
3
 REAKCIJE BENZENA
I ELEKTROFILNE AROMATIČNE ADICIJE
Za razliku od alkena, koji podležu reakcijama adicije lako - na sobnoj temperaturi, aromatična jedinjenja pri
istim reakcionim uslovima ne reaguju ili reaguju izuzetno sporo. Usled stabilnosti aromatičnog prstena, adicije
su moguće u prisustvu katalizatora, na povišenoj temepraturi (oko 150 °C)i pritisku (~ 100 atm).

1.1. Adicija vodonika – hidrogenizacija

Moguća je samo potpuna adicija vodonika na benzenov prsten, na povišenoj temperaturi, u prisustvu
katalizatora.

4
 1.2. Adicija hlora – u prisustvu svetlosti, na povišenoj temperaturi

II ELEKTROFILNE AROMATIČNE SUPSTITUCIJE

Benzen podleže reakcijama supstitucije atoma vodonika sa prstena, elektrofilnom česticom (E+ ). Elektrofil je "+"
naelektrisana čestica kod koje postoji težnja za primanjem elektrona. π-Elektronski oblak benzena predstavlja
izvor elektrona za vezivanje elektrofila, zbog čega benzen posmatramo kao Lewis-ovu bazu, a elektrofil kao
Lewis-ovu kiselinu. Prelazno stanje reakcije, stabilizovano je postojanjem rezonantnog karbokatjona.

5
 Rezonantni karbokatjon – prelazno stanje reakcije

2.1. Nitrovanje benzena

Reagens: koncentrovana azotna kiselina, HNO3;
Katalizator: sumporna kiselina, H2SO4
Elektrofilna čestica nastaje u reakciji katalizatora i reagensa

6
 HO-NO2

2.2. Sulfonovanje benzena

Reagens i katalizator: sumporna kiselina, H2SO4

+ HO-SO3H

Pokazuje visoku rastvorljivost u vodi!

7
2.3. Halogenovanje
Reagens: halogeni (Cl2, Br2);
Katalizator: za hlorovanje se koriste Luisove kiseline (FeX3, AlX3), za bromovanje se pored
Luisovih kiselina koristi i Fe.

Br-Br

8
2.4. Alkilovanje (Fridl-Crafts)
Reagens: alkil-halogenidi R-X (CH3Cl – metilhlord, CH3CH2Br – etilbromid, sl.);
Katalizatori: Luisove kiseline (FeX3, AlX3).

9
2.5. Acilovanje (Fridl-Crafts)
Reagens: acil-halogenidi RCO-X (CH3COCl – acetil ili etanoil-hlorid);
Katalizatori: Luisove kiseline (FeX3, AlX3).
Acetil-hlorid / etanoil- hlorid
reagens koji se najčešće koristi
C

10
2.6. Nitrovanje toluena
Reagens: koncentrovana azotna kiselina, HNO3;
Katalizator: sumporna kiselina, H2SO4
Supstitucija vodonika sa benzenovog prstena može da se vrši u orto i/ili para položaju
prema metil grupi. Ukoliko je nitrovanje potpuno, vrši se supstitucija sva tri vodonika.

11
2.7. Bromovanje toluena –
Reagens: Br2;
Katalizator: Fe, Luisove kiseline.

Jedinjenje 2,4,6-tribromtoluen
(C7H5Br3) je slabo rastvorno.

III OKSIDACIJE

3.1. Sagorevanje aromatičnih jedinjenja

Sagorevanje benzena: C6H6 + 15/2 O2 → 6 CO2 + 3 H2O

Sagorevanje toluena: C7H8 + 8 O2 → 7 CO2 + 4 H2O

12
3.2. Oksidacija alkil-benzena
Energičnom oksidacijom alkil grupe na benzenu, pomoću jakog oksidacionog sredstva
(KMnO4, uz prisustvo razblažene H2SO4 i uz zagrevanje), od metil grupe nastaje
karboksilna – COOH grupa, a glavni proizvod je uvek benzenova kiselina
(C6H5COOH).

+ H2O

+ 2 H2O

13
 + 2 CO2 + 3 H2O

POLICIKLIČNI AROMATIČNI KONDENZOVANI UGLJOVODONICI PAU

Jedinjenja koja sadrže više benzenovih prstenova, povezanih međusobno tako da dele dva
Catoma. Zajednički C-atomi zovu se čvorni C (ne sadrže H).

NAFTALEN, C10H8

14
IZOMERI

15
 POLIHIDROKSILNI ALKOHOLI
Sadrže dve ili više OH grupa. Nastavak je diol, triol…
 REAKCIJE POLIHIDROKSILNIH ALKOHOLA
1. Dehidratacijom glicerola u prisustvu KHSO3 nastaje nezasićeni aldehid – propenal
/ akrolein.

2. Oksidacijm glicerola sa KMnO4 u kiseloj sredini nastaju ugljen-dioksid i voda.

3. Redukcijom glicerola nastaje 1,3-propandiol.

4. Esterifikacijom glicerola azotnom kiselinom nastaje 1,2,3-trinitroglicerin.

(HO-NO2)
 ETRI
Jedinjenja structure ROR, ArOR, ArOAr
Po sistemskoj nomenklaturi posmatraju se kao alkoksi-alkani.

CH3OCH3 CH3CH2OCH3 CH3CH2OCH(CH3)2 CH3CH2OCH2CH3

dimetil-etar etil-metil-etar etil-izopropil etar dietil-etar
metoksimetan metoksietan 2-etoksipropan etoksietan
 Etri su funkcionalni izomeri sa alkoholima!
Koliko ima etara molekulske formule C4H10O?
CH3OCH2CH2CH3 CH3OCH(CH3)2 CH3CH2OCH2CH3
metil-propil etar metil-izopropil etar dietil-etar
Reakcije dobijanja etara
1. Dehidratacija alkohola – vidi reakciju kod alkohola (4b).
2. Nastajanje dioksana dehidratacijom glikola.
cc. sumporna
oleum

- 2 H2O
1,4 - dioksan
2 mol etilen glikola
3. Nastajanje aromatičnih etara – reakcija kod fenola (br. 7.)
 Reakcije etara
1. Nastajanje oksonijum soli sa HCl Dialkiloksonijum - hlorid

+
: :
R-O-R + HCl R-O-R
H

+
CH3-O-CH3 dimetiloksonijum - hlorid
: :

CH3-O-CH3 + HCl
H
2. Reakcija aromatičnih etara sa HX (supstitucija)
OR OH

+ HCl + RCl

OCH3 OH

+ HCl + CH3Cl

Kod aromatičnih etara nastaje isključivo fenol jer je veza O-Ar jača nego veza O-C kod
alifatičnih etara
 FENOLI
Fenoli su jedinjenja koja imaju hidroksilnu grupu direktno vezanu za benzenov
prsten (osnosno za sp2 hibridizovan C-atom koji je deo benzenovog prstena).

C6H5OH

Fenol nije običan enol (za razliku od vinil-

alkohola) jer veze u benzenovom prstenu
C 7 H8 O nisu prave dvostruke!
(izomeri sa benzil alkoholom i
metoksi benzenom)
DOBIJANJE FENOLA
1. Topljenjem halogen-benzena sa alkalijama (NaOH), nakon čega
sledi hidroliza Reakcija se izvodi na visokoj temperaturi.
Pri običnim uslovima ne dolazi do zamene atoma halogena OH grupom!!!
Cl
Sobna temepratura
+ NaOH

Cl ONa OH
T↑ HCl, H2O
+ NaOH
- NaCl
Na - fenoksid fenol

Cl ONa OH
Cl T↑ ONa HCl, H O
2
OH
+ 2 NaOH
- 2 NaCl

katehol
2. Topljenjem na –soli benzen-sulfonske kiseline nakon čega sledi
kisela hidroliza.

REAKCIJE FENOLA
1. KISELOST FENOLA
Fenoli su jače kiseline od alkohola i mogu da nagrade soli – fenokside ili fenolate i u reakciji
sa bazama (NaOH) i sa metalima (Na). Nastali fenoksidi su slabije baze u odnosu na
alkokside. Za razliku od fenola, alkoholi mogu da nagrade soli samo sa elementarnim Na!.
Sve jedinjenja koja predstavljaju jače kiseline od fenola (voda, ugljena kiselina, karboksilne
kiseline) mogu da istisnu fenol iz njegove soli (jača kiselina istiskuje slabiju iz njene soli).
Fenoli hidrolizuju jako bazno.
 ONa
OH
+ H2O
+ NaOH
Na - fenoksid
OH ONa

2 + 2 Na 2 + H2
Na - fenoksid
ORG. JEDINJENJE KOJE KONJUGOVANA BAZA
POKAZUJE KISELOST (BAZNOST OPADA ODGORE NA
(KISELOST RASTE ODGORE NA DOLE!!!)
DOLE!!!)
ALKOHOLI, ROH ALKOKSIDI RO-
FENOLI ArOH FENOKSIDI / FENOLATI ArO-
VODA, H2O HIDROKSIDNI JON, HO-
UGLJENA KIS. H2CO3 BIKARBONAT, HCO3-
KARB. KISELINA, RCOOH KARBOKSILATNI JON, RCOO-
Pravilo: „jača kiselina istiskuje slabiju iz njene soli“!
ONa

+ CH3OH
ONa

+ H2O
ONa OH
+ NaHCO3
+ H2CO3
OH

+ CH3COONa
2. NASTAJANJE SOLI SALICILNE KISELINE UVOĐENJEM CO2
CO2 se uvodi u bazni rastvor fenola (rastvor natrijum-fenoksida) na temperaturi od
160 °C, pri čemu se ugrađuje u orto položaj prema OH grupi. Na taj način nastaje so
salicilne kiseline – Na-salicilat, koja daljom kiselom hidrolizom prelazi u salicilnu
kiselinu. Do reakcije ne dolazi ukoliko su oba orto položaja blokirana.
Reakcija može da se vrši i ako je polazno jedinjenje npr. o-krezol ili bilo koji drugi
fenol koji ima slobodan orto položaj prema OH grupi.

C6H5ONa C7H5O3Na C7H6O3

OH
CH3
Slobodan orto položaj prema
fenolnoj grupi!
Može da učestvuje u reakciji!
o-krezol
3. OKSIDACIJA ALKIL-FENOLA
Oksidacijom alkil-grupe vezane za benzenov prsten dobija se karboksilna grupa (vidi
oksidaciju benzena pomoću KMnO4). Tako npr. oksidacijom o-krezola nastaje salicilna
kiselina.

4. ELEKTROFILNA AROMATIČNA SUPSITUTCIJA NA FENOLU

4a. Nitrovanje – nitro grupa (-NO2) se uvodi u oba orto položaja i u para položaj
prema OH grupi (potpuno nitrovanje fenola). Reagens je HNO3, katalizator H2SO4.

3 HO-NO2
4b. Bromovanje fenola u prisustvu Br2, katalizatori: Fe/FeX3/AlX3
orto orto

para
5. OKSIDACIJA FENOLA – podležu joj i fenoli koji imaju više OH grupa.
Polihidroksilni fenoli lakše podležu oksidaciji. Nastaje hinon, nearomatično jedinjenje.

6. Sva jedinjenja fenolne strukture (slajd br. 7) sa FeCl3 grade

ljubičasto-purpurne KOMPLEKSE.
7. NASTAJANJE AROMATIČNIH ETARA – reakcija natrijum-
fenoksida sa halogen-alkanima.
ONa OR

+ R-X + NaX
Aromatični etar
ONa OCH3

+ CH3Cl + NaX

Metoksi-benzen / fenil-metil etar / anizol

8. REAKCIJOM FENOLA SA ACIL-HLORIDIMA NASTAJU

AROMATIČNI ESTRI O
OH O CH3-C-O
+ CH3-C-Cl + HCl
Acetil-hlorid
fenol Etanoil-hlorid Fenil-acetat
Fenil - etanoat
 KARBONILNA JEDINJENJA: ALDEHIDI I KETONI
δ- Ova jedinjenja sadrže karbonilnu funkcionalnu grupu, u kojoj je C-atom
O sp2 hibridizovan (ugao veze je 120°, a geometrija molekula je trigonalna
C u ravni). Veza u karbonilnoj grupi je polarizovana zbog razlike u
δ+ elektronegativnosti između atoma kiseonika (δ-) i ugljenika (δ+).
ALDEHIDI O O O
δ-
O
CH3CH2CH2CH CH CH αC
butanal O αH
R/H C H
δ+ CH3CHCH2CH
benzaldehid Cikloheksan-karboksialdehid
O CH3
H CH 3-metilbutanal O
Metanal / formaldehid CH2 CHCH
O H3C O
propenal / akrolein
CH3CH CH3C CH
etanal / acetaldehid O
O CH3
2,2-dimetilpropanal
CH3 CH CHCH
CH3CH2CH trimetilacetaldehid 2-butenal / kroton aldehid
propanal 1
 O
KETONI δ- O Difenil-keton
O C Benzofenon
CCH3
R C R
δ+ Fenil-metil-keton
O acetofenon
αC
CH3CCH3 O αH
Propanon / aceton
dimetilketon
O Aledhidi – ime se izvodi iz imena alkana
sa istim brojem C-atoma + nastavak –AL.
CH3CCH2CH3 cikloheksanon
C-atom karbonilne grupe je prvi C atom.
Butanon
Etil-metil-keton
Ketoni – ime se izvodi iz imena alkana sa
O istim brojem C-atoma + nastavak –ON.
CH3CH2CCH2CH3 Osnovni niz se numeriše od onog kraja
3-pentanon kojem je bliža karbonilna grupa. Kod
dietil-keton
ketona koji imaju više od 5C atoma
O položaj karbonilna grupe se označava
CH3CCH2CH2CH3 brojem C atoma na kojem se nalazi.
2-pentanon
metil-propil-keton 2
Kiselost karbonilnih jedinjenja
C-atom susedan karbonilnoj grupi označava se kao α-C . Vodonici koji se nalaze na
α-C atomu su α-H i imaju kisele osobine. U reakciji sa bazama (OH- jonima)
nastaje anjon – odnosno nukleofilni jon koji može izvrši nukleofilni napad ili da
izomerizuje u enol.

O
HCH + HO-
Metanal / formaldehid Ova jedinjenja nemaju kisele vodonike, ne mogu da
reaguju sa bazama i da nagrade enolatne jone!
O
CH Metanal / formaldehid
+ HO- Trimetilacetaldehid
Benzaldehid
Benzaldehid Benzofenon
O
C
+ HO-

3
Difenil-keton / benzofenon
Jedinjenja koja imaju kisele vodonike, reaguju sa bazama i grade enolatne
jone! Dat je primer reakcije propanona sa bazom.
_

:
O -H-OH _ O :O:

:
CH3CCH3 + HO- CH2-CCH3 CH2=CCH3
Enolatni jon / enolat

DOBIJANJE ALDEHIDA I KETONA

1. Oksidacijom alkohola.
2. Hidratacijom trostruke veze kod alkina u prisustvu živinih soli.
3. Zagrevanjem Ca-soli karboksilnih kiselina (dekarboksilacijom)
nastaju ketoni. Npr. Zagrevanjem Ca-acetata nastaje aceton.
zagrevanje
(CH3COO)2Ca CH3COCH3 + CaCO3

O _ _
O
CH3CO Ca2+ OCCH3

4
REAKCIJE ALDEHIDA I KETONA
1. Redukcijom aldehida nastaju primarni alkoholi, redukcijom
ketona nastaju sekundarni. Vidi reakcije dobijanja alkohola.
2. Nukleofilna adicija na karbonilnu grupu -Predstavlja najvažniju
reakciju karbonilne grupe. Dolazi do adicije nukleofila na C-atom
karbonilne grupe!
_

:
O :O:
_
R CR/H + Nu R CR/H
Nu
2.1. Adicijom amonijaka na karbonilnu grupu, nakon čega sledi
eliminacija molekula vode, nastaju imini. Redukcijom imina
(hidrogenizacijom) nastaju amini.

5
 Redukcija
Dehidratacija hidrogenizacija
O OH + H2 RCH
- H-OH R CH 2
R CH + H-NH2 R CH
NH NH2
Aldehid Amonijak NH2 Imin Amin

O OH + H2 CH CH
- H-OH CH CH 2
3 3
CH3CH + H-NH2 CH3CH
NH NH2
Etanal NH2 Etanimin Etanamin

O OH + H2 RCHR
- H-OH R CR
R CR + H-NH2 R CR
NH NH2
Keton NH2
Imin Amin
O OH
- H-OH CH CCH + H CH CHCH3
3 3 3
CH3CCH3 + H-NH2 CH3CCH3 2
NH NH2
Propanon NH2 2-propanimin 2-propanamin
6
Vežbanje za 2.1.
Napisati reakcije adicije amonijaka, praćene dehidratacijom i
naknadnom redukcijom sa vodonikom, za sledeća karbonilna
jedinjenja:
a) Propanal
b) Butanon
c) benzaldehid

7
2.2. Adicijom hidrokislamina (NH2OH) na karbonilnu grupu i eliminacijom
molekula vode, nastaju (hidr)oksi-imini.
Dehidratacija
O OH
- H-OH R CH
R CH + H-NHOH R CH
NOH
Aldehid Hidroksilamin NHOH Oksi-imin
Dehidratacija
O OH
- H-OH CH3CH
CH3CH + H-NHOH CH3CH
NOH
Etanal Hidroksilamin NHOH Etanoksi-imin

O OH
- H-OH R CR
R CR + H-NHOH R CR
Keton NOH
NHOH
O OH
CH3CH2CCH3 + H-NHOH CH3CH2CCH3 - H-OH CH3CH2CCH3

Butanon NHOH NOH

8 8
2-butanoksiimin
Vežbanje za 2.2.
Napisati reakcije adicije hidroksilamina za sledeća karbonilna
jedinjenja:
a) Propanal
b) Butanon
c) benzaldehid

9
 2.3. Grinjareva reakcija – vidi dobijanje alkohola
2.4. Dobijanje cijanhidrina adicijom H-CN
Dobijanje oksi-nitrila ili cijanhidrina adicijom cijanovodonika na aldehide/ketone. Potpunom
hidrolizom u kiseloj sredini nastaju oksi (hidroksi) kiseline.

O OH Kisela hidroliza OH
HCl, H-OH
R CH + H-C N R CH R CH + NH4Cl
Aldehid Cijanovodonik C N COOH
Cijano-hidrin / oksinitril (Hidr)oksi-kiselina

O OH Kisela hidroliza
HCl, H-OH OH
CH3CH + H-C N CH3CH CH3CH + NH4Cl
Acetaldehid Cijanovodonik C N COOH
Cijano-hidrin / oksinitril Mlečna-kiselina

10
Vežbanje za 2.4.
Napisati reakcije adicije cijanovodonika, praćene kiselom
hidrolizom, za sledeća karbonilna jedinjenja:
a) Propanal
b) Butanon
c) benzaldehid

11
2.5. Adicija alkohola – nastajanje poluacetala (hemiacetala) i
acetala.
Adicijom jednog molekula alkohola na jedan molekul karbonilnog jedinjenja (aldehida/ketona)
nastaju poluacetali (ako je u pitanju adicija alkohola na ketone, nekada se koristio termin
poluketali; danas se koristi termin poluacetali, bez obzira na koje karbonilno jedinjenje je
adiran alkohol).
Adicijom dva molekula alkohola na jedan molekul karbonilnog jedinjenja nastaju acetali.
Reakcija je u svakoj fazi reverzibilna, te hidrolizom acetala u kiseloj sredini nastaju polazna
jedinjenja.

O OH OR1
HCl
R CH + H-OR1 R CH + H-OR1 R CH + H-OH
Aldehid Alkohol OR OR1
Poluacetal Acetal

O OH OCH3
HCl
CH3CH2CH + H-OCH3 CH3CH2CH + H-OCH3 CH3CH2CH
-H-OH
Propanal Alkohol OCH3 OCH3
1,1-dimetoksipropan
12
Vežbanje za 2.4.
Napisati reakcije adicije jednog i dva mola etanola, tako da nastanu
odgovarajući poluacetali i acetali, za sledeća karbonilna jedinjenja:
a) Propanal
b) Butanon
c) benzaldehid

O HO OCH3 CH3O OCH3

+ H-OCH3
+ H-OCH3
-H-OH
cikloheksanon 1,1-dimetoksicikloheksan
C8H16O2 !!!
Kod cikličnih ketona favorizovana je nagradnja ketala / acetala, odnosno reakcija sa dva
mola alkohola.

13
 2.6. Aldolna adicija ili kondenzacija karbonilnih jedinjenja.
Reakcija je moguća ukoliko minimum jedno karbonilno jedinjenje ima kisele – α
vodonike, te u reakciji sa bazom može da nagradi nukleofil. Drugo karbonilno
jedinjenje koje učestvuje u reakciji “čeka” nukleofilni napad i to jedinjenje ne
mora da sadrži kisele vodonike.
I korak – nastajanje nukleofila sa OH- jonima baze; II korak nukleofilni napad na karbonilnu
grupu. δ- _
O O _ O O O O
HO-

:
CH2CH CH3CH - H-OH CH2CH + CH3CH
+
δ+
CH3CH-CH2CH
H etanal / acetaldehid nukleofil
OH O O
HCl, H-OH - H-OH
CH3CH-CH2CH CH3CH=CHCH
Kisela hidroliza Dehidratacija
Aldol
2-butenal, kroton aldehid
3-hidroksibutanal

14
 Aldolna kondenzacija acetona
O O _ O O
+ HO-

:
CH2CCH3 CH3CCH3 - H-OH CH2CCH3 + CH3CCH3
H δ+
propanon / aceton nukleofil

OH O O
HCl, H-OH - H-OH
CH3C-CH2CCH3 CH3C=CHCCH3
Dehidratacija
Kisela hidroliza CH3 CH3
Aldol
4-hidroksi-4-metilpentanal 4-metil-3-penten-2-on

Da li dolazi do aldolne kondenzacije u sledećim reakcijama?

O O
+
HCH HCH Nijedno jedinjenje nema alfa vodonike!

O O
+
Acetaldehid ima alfa vodonike!
CH3CH HCH

Benzaldehid + difenil-keton ????

15
 3. Oksidacija aldehida i ketona
3.1. Oksidacija aldehida
Aldehidi se oksiduju pod blagim oksidacionim uslovima do karboksilnih kiselina, dok
ketoni ne podležu oksidaciji pod tim oksidacionim uslovima. Dokazne reakcije kojima se
razlikuju aldehidi od ketona su Tolensova i Felingova reakcija oksidacije, pri čemu od
aldehida nastaju soli karboksilnih kiselina.
O O
O
O
RCH2OH RCH RCOH
1o alkohol aldehid karboksilna kiselina
O O
O
O
CH3CH2OH CH3CH CH3COH
etanol etanal Etanska/sirćetna kiselina
Tolensova reakcija- aldehidi se oksiduju amonijačnim rastvorom srebro-nitrata ili srebro
hidroksida. U ovoj reakciji srebro se redukuje, odnosno prima elektorn i prelazi iz
oksidacionog broja +1 do oksidacinog broja 0 (elementarno srebro).

O O
RCH + 2 [Ag(NH3)2]OH RCONH4 + 2 Ag + 3 NH3 + H2O
16
 O O
+ + +3 0
CH3CH + 2 [Ag(NH3)2]OH CH3CONH4 + 2 Ag + 3 NH3 + H2O
Etanal
acetaldehid amonijum-acetat (etanoat)

Felingova reakcija – aldehidi se oksiduju rastvorom bakar-sulfata u natrijum –hidroksidu u

prisustvu tartaratnog pufera
O O +1
+2
RCH + 2Cu2+ + 5OH- RCO- + Cu2O↓ + 3 H2O
O O
C6H5CH + 2 Cu2+ + 5OH- C6H5CO- + Cu2O↓ + 3 H2O
benzaldehid benzoat (so benzoeve kiseline)

3.2. Oksidacija ketona

Ketoni se oksiduju u prisustvu jakih oksidacionih sredstava, kao što je HNO3. Oksidacijom
ketona nastaje smeša karboksilnih kiselina.

17
 O O O
O
CH3-C-CH3 CH3COH +HCOH

Od karbonilnog i susednog C-atoma (αC) nastaju karboksilni C-atomi.

O O O O
O
CH3CH2-C-CH3 2 CH3COH +HCOH + CH3CH2COH

O O O
O
CH3CH2-C-CH3 CH3COH + CH3COH

O O O
O
CH3CH2-C-CH3 CH3CH2COH + HCOH

18
 O O O O
O
CH3CHCH2-C-CH3 CH3CHCH2-COH + HCOH + CH3CHCOH +
CH3 CH3 CH3 O
O O O
O CH3COH
CH3CHCH2-C-CH3 CH3CHCH2-COH + HCOH +
CH3 CH3

O O O
O
CH3CHCH2-C-CH3 CH3CHCOH + CH3COH
CH3 CH3

19
 XXIV DERIVATI UGLJENE KISELINE
O Ugljena ili karbonatna kiselina - H2CO3 (H2O + CO2). Po strukturi je
HO C OH slična kao karboksilna kiselina, pa je možemo je posmatrati kao
posebnu vrstu karboksilne kiseline, a njene derivate - kao derivate
Ugljena kiselina karboksilnih kiselina.

HLORNI DERIVATI UGLJENE KISELINE

O O Dihlor-ugljena kiselina
Hlor-ugljena kiselina
HO C Cl Cl C Cl fosgen

DOBIJANJE FOSGENA

1. Fosgen nastaje oksidacijom hloroforma

2 CHCl3 + O2 → 2 COCl2 + 2 HCl
2. Reakcijom ugljen-monoksida i hlora
CO + Cl2 → COCl2

1
REAKCIJE FOSGENA
1. HIDROLIZA
O O
Cl C Cl + H-OH Cl C OH + H-Cl Delimična hidroliza
fosgen Hlor-ugljena kiselina
O O
HO C OH + 2 H-Cl Potpuna hidroliza
Cl C Cl + 2 H-OH
fosgen Ugljena kiselina H2CO3 (H2O + CO2).

2. ALKOHOLIZA
O O
Cl C Cl + H-OR Cl C OR + H-Cl Delimična alkoholiza
fosgen Alkil-hlor karbonat
O O
RO C OR + 2 H-Cl Potpuna alkoholiza
Cl C Cl + 2 H-OR
fosgen
Dialkil-karbonat
Diestar ugljene kiseline

2
Vežbanje: napisati delimičnu i potpunu reakciju alkoholize fosgena sa:
a) Metanolom b) Etanolom
Dati imena nastalim proizvodima.
2. AMONOLIZA
O O
Cl C Cl + H-NH2 Cl C NH2 + H-Cl Delimična amonoliza
fosgen Hlor karbamat (hlorid i amid ugljene kis.)
O O
Cl C Cl + 2 H-NH2 NH2 C NH2 + 2 H-Cl Potpuna amonoliza
fosgen
Karbamid / urea
Diamid ugljene kiseline

AMIDI UGLJENE KISELINE

O O
NH2 C OH NH2 C NH2
Karbamid / urea
Karbaminska kiselina
Diamid ugljene kiseline

3
DOBIJANJE
1. Sinteza karbamida – industrijski postupak.
O O
2CO2 + 4 NH3 NH2 C ONH4 + NH2 C NH2
Amonijum-karbamat Karbamid / urea
2. Amonolizom dietil-karbonata nastaje urea.
O O
CH3CH2O C OCH2CH3 + 2 H-NH2 NH2 C NH2 + 2 CH3CH2OH
Karbamid / urea
REAKCIJE KARBAMIDA
1. HIDROLIZA – hidrolizom uree nastaju karbaminska ili ugljena kiselina, u
zavnisnosti da li je hidroliza delimična ili potpuna.
O O
NH2 C NH2 + H-OH NH2 C OH + NH3
O O
NH2 C NH2 + 2 H-OH HO C OH + 2 NH3

4
2. ALKOHOLIZA – najznačajnija je reakcija karbamida sa jednim molom etanola.
U reakciji nastaje klasa jedinjenja koji se zovu uretani.
O O
NH2 C NH2 + H-OCH2CH3 NH2 C OCH2CH3 + NH3
etil-karbamat (amid-estar ugljene kiseline)
uretan
3. DOKAZIVANJE UREE
3.1. Biuretska reakcija – urea prisustvu Biuretskog reagensa (Na, K-tartarata,
CuSO4 i NaOH) gradi kompleks sa Cu2+ jonima, koji je ljubičasto-plave boje.
Reakcija se koristi za dokazivanje peptida i proteina.

3.2. Reakcija sa azotastom kiselinom

O
NH2 C NH2 + 2 HNO2 2 N2 + CO2 + H2O
4. GRAĐENJE UREIDA– karbamid u reakciji sa karboksilnim kiselinama gradi
ureide.
O O O O
R C OH + NH2 C NH2 R C NH C NH2 + H-OH
5
 XXIV JEDINJENJA SUMPORA
TIOLI / MERKAPTANI
R-SH – sadrže tiolnu (-SH) grupu. Naziv se izvodi iz naziva alkana sa istim
brojem C-atoma + nastavak tiol.
SH
CH3SH metantiol CH3CHCH3
CH3CH2SH etantiol 2-propantiol
CH3CH2CH2SH 1-propantiol
HSCH2CH2CH2CH2SH 1,4-butanditiol
SH

cikloheksantiol

6
DOBIJANJE
1. Supstitucijom halogenih derivata sa neorganskim solima (NaSH)
R-X + NaSH →R-SH + NaX
CH3Cl + NaSH → CH3SH + NaCl
2. Adicijom vodonik-sulfida na dvostruku vezu alkena u prisustvu
svetlosti – vidi reakcije alkena.
REAKCIJE
1. Neutralizacija – tioli reaguju sa bazama gradeći soli – merkaptide.
Soli olova, žive i srebra su nerastvorni u vodi.
R-SH + NaOH → R-S-Na+ +H2O
CH3CH2SH + NaOH → CH3CH2S-Na+ +H2O
Na-etantiolat
Tioli su jače kiseline od alkohola, te su njihove njihove soli – merkaptidi
slabije baze od alkoksida.
2. Oksidacija – ako se koristi blago oksidaciono sredstvo dobijaju se
disulfidi:
7
 I2, NaOH
2 RSH RS-SR
I2, NaOH
2 CH3SH CH3S-SCH3
Dimetil-disulfid

Nastali disulfidi, redukcijom sa Sn u prisustvu HCl daju tiole.

3. Oksidacija tiola u prisustvu jakog oksidacionog sredstva

Ukoliko se za oksidaciju koristi azotna kiselina, od tiola nastaju sulfonske kiseline.
O
HNO3
RSH R S OH
O
CH3SH HNO3 CH3SO3H
Metan-sulfonska kiselina

8
 SULFIDI / TIOETRI
CH3SCH3 dimetil-sulfidmetantiol
CH3CH2SCH2CH3 dietil-sulfid
CH2=CHCH2-S-CH2CH=CH2 dialili-sulfid
DOBIJANJE
1. Supstitucijom X iz R-X sa neorganskim sulfidima ili sa merkaptidima:
2 R-X + Na2S → R-S-R + 2 NaX
2 CH3CH2-Cl + Na2S → CH3CH2 -S- CH2CH3 + 2 NaCl

R-X + R-S -K + → R-S-R + KX

CH3-Br + CH3S-K+ → CH3SCH3 + KBr
REAKCIJE
1. Sa alkil halogenidima grade kompleksene sulfonijum soli.
+
: :

R-S-R + RX R-S-R X- Dialkilsulfonijum-halogenid

R
9
 +
: :
CH3-S-CH3 + CH3Cl CH3-S-CH3 Cl-
CH3
Dimetilsulfonijum-halogenid

2. Oksidacijom sulfidi daju najpre sulfokside, a daljom oksidacijom nastaju sulfoni.

O O
oksidacija oksidacija
: :

R-S-R R S R R S R
sulfoksid O sulfon
O O
oksidacija oksidacija
: :

CH3-S-CH3 CH3 S CH3 CH3 S CH3

dimetil-sulfoksid O dimetil-sulfon

10
SULFONSKE KISELINE
Dobijaju se oksidacijom tiola sa jakim oksidacionim sredstvima (vidi reakciju
oksidacije tiola). Sulfonske kiseline su jake kiseline, grade rastvorne soli,
ester, hloride, amide..
Predstavljene su važne sulfonske kiseline i njihovi derivati:

benzensulfonska sulfanilna
kiselina kiselina sulfanil-amid

11
 XXIV AMINI I NITRO JEDINJENJA
Aromatična: Ar – NO2
NITRO JEDINJENJA
Mogu biti: alifatična: R-NO2 npr.
CH3NO2 nitrometan
CH3CH2NO2 nitroetan
NO2 Nitrobenzen 1,3,5-trinitrobenzen
CH3CHCH3 2-nitropropan

Dobijanje 2,4,6-trinitrotoluen
Alifatična nitro jedinjenja se dobijaju supstitucijom
X iz R-X sa solima azotaste kiseline:
R-X + AgNO2 → R-NO2 + AgX
• Aromatična nitro jedinjenja se dobijaju u reakciji elektrofilne aromatične
supstitucije H sa benzena (vidi reakcija nitrovanja kod benzena, toluena i
fenola). Nitrovanjem benzena mogu da se uvedu najviše tri –NO2 grupe i
to u položaje 1,3 i 5.
1
Reakcije nitro jedinjenja
Redukcijom alifatičnih i aromatičnih nitro jedinjenja dobijaju se amini (–NH2).
Kao redukciono sredstvo najčešće se koristi elementarno Fe u prisustvu HCl.
Fe, HCl
RNO2 RNH2

(II) Amini
Mogu biti:alifatični: R-NH2 i aromatična: Ar –
NH2
Prema broju alkil grupa vezanih za N amini se
dele na: primarne (jedna alkil grupa vezana za
N),
sekundarne (dve alkil grupe vezane za N) i
tercijarne (tri alkil grupe vezane za N). Npr:

2
AMINI
Mogu biti: alifatični (R-NH2) i aromatični (Ar–NH2)
Prema broju alkil grupa vezanih za azot, amini se dele na:
• primarne (jedna alkil grupa vezana za N),
• sekundarne (dve alkil grupe vezane za N) i
• tercijarne (tri alkil grupe vezane za N).
NH2 NH2
R-NH2 CH3NH2 CH3CH2 NH2 CH3CHCH3 CH3CHCH2CH3
metil-amin etil-amin izopropil-amin sekbutil-amin
primarni metanamin etanamin 2-propanamin 2-butanamin

R-NH-R CH3NHCH3 CH3CH2NHCH3 CH3CH2NHCH2CH2CH3

sekundarni dimetil-amin etil-metil-amin dietil-amin
N-metilmetanamin N-metiletanamin N-etiletanamin

CH3 CH3
R CH3NCH3 CH3NCH2CH3
R-N-R trimetil-amin etil-dimetil-amin
tercijarni N,N-dimetilmetanamin N,N-dimetiletanamin
3
4
Izomerija amina
Koliko ima amina formule C3H9N? - 4 CH3
CH3CH2CH2NH2 (CH3)2CHNH2 CH3CH2NHCH3 CH3NCH3

primarni sekundarni tercijarni

Svojstva amina: baznost jedinjenja i građenje vodonične veze!

Svi amini su bazna jedinjenja, jer azot koji sadrže, preko elektronskog para deluje kao akceptor
protona, gradeći četvrtu vezu sa vodonikom, zbog čega postaje pozitivno naelektrisan.
Ipak, ne pokazuju svi amini podjednako izražene bazne osobine. Baznost amina raste u nizu:
amonijak > primarni amini > sekundarni amini. Aromatični amini imaju manje izražena bazna
svojstva.
Amini, između sebe i sa vodom grade vodonične veze. Tercijarni amini takođe sa vodom grade
vodonične veze, ali ova vrsta povezivanja između dva molekula tercijarnog amina nije
moguća, jer ne sadrže H atom direktno vezan za azot.

5
 DOBIJANJE
1. Supstitucijom halogena iz halogen-alkana pomoću amonijaka, u
prisustvu NaOH.
R-X + H-NH2→ R-NH2 + H-X,
ovako nastao primarni amin može da podlegne reakciji supstitucije
preostala dva H R-NH2 + R-X → R2NH + H-X sekundarni amin
R2-NH + R-X → R3N: + H-X tercijarni amin
R3N: + R-X → R4N+X- kvaternerna alkil-amonijum so.
Primer reakcije metil-hlorida i amonijaka
CH3Cl+ NH3→ CH3NH2 + HCl metil-amin
CH3Cl+ CH3NH2 → CH3NHCH3 + HCl dimetil-amin
CH3Cl+ CH3NHCH3 → N(CH3)3 + HCl trimetil-amin
CH3Cl+ N(CH3)3 → (CH3)4 N+Cl- tetrametilamonijum-hlorid

2. Redukcijom nitro grupe pomoću Fe/HCl.

6
REAKCIJE
1. Amini su baze: sa kiselinama grade amonijum soli, a sa vodom
alkil-amonijum-hidrokside.

HCl + R-NH2 → RNH3+Cl-

HCl + CH3CH-NH2 → CH3CH-NH3+Cl-
CH3 CH3
izopropilamin izopropilamnijum-hlorid
+
RCOOH + R1NH2 → RCOONH3R1Cl- +
CH3COOH + CH3CH2NH2 → CH3COONH3CH2CH3
etilamin etilamonijum-acetat

• Benzoeva kiselina + etilamin

• Salicilna kiselina + metilamin
• Mravlja kiselina + dimetilamin

7
 • Anilin + voda
H-OH + R-NH2 → RNH3 +OH-
• Dietilamin + voda
H-OH + CH3CH-NH2 → CH3CH-NH3+OH- • Metilanilin + voda

CH3 CH3
izopropilamin izopropilamnijum-hidroksid

2. Dokazivanje amina: dejstvom NaOH na rastvor alkil-amonijum

soli oslobađa se amin (jača baza istiskuje slabiju iz njene soli).

NaOH + RNH3+Cl- → RNH2 + NaCl

NaOH + CH3CH-NH3+Cl- → CH3CH-NH2 + NaCl
CH3 CH3
3. Reakcija sa azotastom kiselinom
• Primarni amini sa azotastom kiselinom grade nestabilna nitrozo jedinjenja koja u
kiseloj sredini prelaze u diazonijum soli. Diazonijum soli hidrolizom daju
odgovarajući alkohol i azot.
 Hidroliza
HCl +
- H-OH R-OH + N2(g)
RNH2 + HO-NO RNH-NO RN N Cl
-H-OH -H-OH + HCl
Hidroliza
HCl + H-OH
CH3NH2 + HO-NO CH3NH-NO -H-OH CH3N NCl-
-H-OH
CH3-OH + N2(g) + HCl
• Sekundarni amini daju stabilna nitrozo-jedinjenja koja ne reaguju sa HCl (dakle,
sekundarni amini ne grade diazonijum soli).

RNHR + HO-NO RN-NO N-nitrozodialkilamin

-H-OH
R
CH3NHCH3 + HO-NO CH3N-NO N-nitrozodimetilamin
-H-OH
CH3
• N-metilanilin + azotasta kiselina
• Dietilamin + azotasta kiselina

• Tercijarni amini ne reaguju sa HNO2 i ne grade nitrozo jedinjenja.

9
4. Aromatični amini podležu supstituciji na isti način kao i ostala
benzenova jedinjenja.
Mogu biti supstituisani H atomi sa benzena koji se nalaze u orto- i/ili para- položaju
prema –NH2 grupi.

10
 NITRILI R-C N
DOBIJANJE
1. Nitrili nastaju iz halogen-alkana, supstitucijom X iz R-X pomoću NaCN:
R-X + NaCN → R-CN + NaX
CH3Cl + NaCN → CH3CN + NaCl
2. Nitrili nastaju dehidratacijom amida u prisustvu fosfor(V)-oksida.
O P2O5
R C NH2 R-C N
-H-OH
Amid kiseline Nitril
O
P2O5
CH3 C NH2 CH3C N Etan-nitril / aceto-nitril
-H-OH
Etan-amid / acet-amid

11
Reakcije nitrila
1.U kiseloj sredini nitrili hidrolizom daju karboksilne kiseline, a
u baznoj – soli (vidi dobijanje karboksilnih kiselina).
2. Redukcijom nitrila nastaju primarni amini.
katalizator
R-C N + 2 H2 R-CH2NH2

Izocijanske kiseline
HO-CN –cijanska kiselina
H-N=C=O – izocijanska kiselina

12
 XXVII HETEROCIKLI
Ciklična jedinjenja (alifatična ili aromatična) koja sadrže jedan ili
više heteroatoma (N, S, O) u prstenu.
Aromatična jedinjenja sa jednim heteroatomom u prstenu

C4H4O C4H5N C4H4S C5H5N C5H6O

Aromatičnost raste u nizu: furan < pirol < tiofen zbog pada elektronegativnosti od O ka S.

Reakcije
• Piridin je slaba baza i sa kiselinama gradi
• Pirol je slaba kiselina i sa bazama
piridinijum-soli:
gradi piril-soli:
+ KOH + HCl
-K+
+Cl-

K-piril (so) H
Piridinijum-hlorid, C5H6NCl
Pirol može da reaguje i sa kiselinama ali tada
polimerizuje u smole; ulazi u sastav profirinskog
prstena hemoglobina. 1
• Hidrogenizacijom aromatičnih heterocikličnih jedinjenja nastaju odgovarajuća
alifatična heterociklična jedinjenja sa jednim heteroatomom.

+ 2 H2(g) Pirolidin, C4H9N

Jako bazne osobine, ciklični amin

Piperidin, C5H11N
+ 3 H2(g) Jako bazne osobine, ciklični amin

Tetrahidrofuran, C4H8O
+ 2 H2(g) Ciklični etar

Tiofen + 2 H2 → tiolidin
Piran + 2 H2 → tetrahidropiran
-napiši reakcije hidrogenizacije navedenih jedinjenja
2
 Aromatična jedinjenja sa dva heteroatoma u prstenu

C3H3ON
!!! C3H4N2 C3H3SN !!! C4H4N2

Aromatična jedinjenja sa heteroatomom i kondenzovanim

prstenovima

C8H7N C9H7N C5H4N4

3
 Derivati heterociklinih jedinjenja
Pirimidinski derivati
Citozin= 2-hidroksi-4-aminopirimidin
Uracil= 2,4-dihidroksipirimidin
Timin = 2,4-dihidroksi-5-metilpirimidin
Barbiturna kiselina=2,4,6-trihidroksipirimidin
Citozin

4
Purinski derivati:
Adenin = 6-aminopurin
Guanin = 2-amino-6-hidroksipurin
Ksantin = 2,6- dihidroksipurin
Mokraćna kiselina = 2,6,8- trihidroksipurin
Kofein: 2- hidroksi-1,3,7-trimetilpurin

Guanin

5
 Nikotin, org. baza Nikotinska kiselina Nikotin-amid

Histamin, sadrži imidazolov

prsten Piridoksal, derivat piridina Histidin, ak, derivat imidazola

Prolin, ak
Derivat pirolidina Hidroksiprolin , ak Morfin, org. baza
Derivat pirolidina
6
 Reakcije
• Nikotinska kiselina nastaje oksidacijom nikotina

• Barbiturna kiselina nastaje reakcijom uree sa dietil-malonatom (etil – estar malonske

kiseline)