GIMNAZIJA U NOVOM PAZARU

Maturski rad iz fizike

MAGNETNO POLJE

Nastavnik: Učenik:

Mirela Čašić Lejla Alić

 2022

Novi Pazar, jun 2022.

SADRŽAJ

1. UVOD.................................................................................................................3
2. Definicija.............................................................................................................4
3. Fizičar Ersted......................................................................................................5
4. Svojstva...............................................................................................................5
5. Linije magnetnog polja.......................................................................................6
6. Označavanje polova............................................................................................7
7. Magnetsko polje i elektricitet..............................................................................8
8. Obrtno magnetno polje........................................................................................9
9. Zanimljivosti.....................................................................................................11
10. ZAKLJUČAK................................................................................................13
11. LITERATURA...............................................................................................14

2
 2022

1. UVOD

U okolini mesta Magnezija (Mala Azija), nekoliko vekova pre naše ere, pronađena je gvozdena
ruda – magnetit (Fe3O4) koja ima svojstvo da privuče i da stalno drži gvozdene predmete. Ova
pojava se naziva magnetizam. Magnetna tela koja se nalaze u prirodi nazivaju se prirodni
magneti. Pored prirodnih prave se i veštački magneti. Oni se izrađuju od čelika sa dodatkom
kobalta i nikla.

Magnet je svako telo koje ima osobinu da privlači gvozdene premete. Magnet privlači gvožđe i
gvožđe privlači magnet. Privlačenje između gvožđa i magneta je uzajamno.

Svaki magnet ima dva pola.

- severni pol – označava se slovom N (engleski North – sever)

- južni pol –
označava se
slovom S
(engleski
South – jug)

3
 2022

Istoimeni magnetni polovi dva magneta se odbijaju, a raznoimeni se privlače.

2. Definicija

Oko magneta postoji magnetno polje. Sila kojom međusobno deluju dva magneta je sila kojom
magnetno polje jednog magneta deluje na drugi magnet. Magnetno polje je posrednik.

Magnetno ili magnetsko polje je naročito fizičko stanje u okolini pokretnog naelektrisanja koje

se vidno manifestuje u pojavi fizičke sile koja deluje na naelektrisanje uneseno u takvo polje.
Magnetno polje je neizbežan pratilac i glavni simptom postojanja električne struje i kretanja
električnog opterećenja uopšte. Magnetno polje je neraskidivo povezano za svako kretanje
elektriciteta, makroskopsko i mikroskopsko. Ovo važi i za kretanje elektrona u atomima kao i za
vrtnju elektrona oko sopstvene ose (spin).

Slika 1.Struja koja teče kroz provodnik stvara magnetno polje oko provodnika. Polje je
orijentisano na osnovu pravila desne ruke

4
 2022

Magnetno polje je toliko blisko povezano sa pojavom električnog polja da se govori o

jedinstvenom, elektromagnetnom polju. U magnetnom polju deluju magnetne sile koje su jedan
pojavni oblik složene, dualne, elektromagnetne sile. Ovo je opisano Maksvelovim jednačinama.

Magnetno polje, kao prostor u kome se oseća dejstvo magnetne sile, je primećeno još u antičkim
vremenima oko stalnih magneta, a tek je u XIX veku otkrivena povezanost sa električnom
strujom.

3. Fizičar Ersted 

Ovu vezu je otkrio danski fizičar Ersted 1819. godine primetivši da u blizini provodnika kroz
koji protiče električna struja deluje sila koja pomera iglu kompasa. Do tog momenta su se
magnetne osobine objašnjavale postojanjem posebnog magnetnog fluida koga su sadržavale
feromagnetne supstance, odnosno magnetnim opterećenjima, na sličan način kao što postoje
električna opterećenja. Francuski fizičar Amper je u eksperimentima između 1820 i 1825. godine
izmerio odnos između električne struje i jačine magnetne sile. Magnetnom polju je
nastavio Faradej, a konačno teorijsko utemeljenje je u svojim radovima postavio Maksvel.

Magnetno polje je vektorsko polje: svaka tačka polja može se opisati vektorom koji može biti
promenljiv u vremenu. Pravac polja je jednak pravcu uravnoteženog magnetnog dipola (kao na
primer igla kompasa) postavljenog u polju.

4. Svojstva

Maksvel je uradio puno na objedinjavanju teorija o električnom i magnetnom polju, kreirajući

skup od četiri jednačine koje sfe odnose na ta dva polja. Ali, sa Maksvelovom formulacijom, i
dalje se imaju dva odvojena polja koja opisuju dve različite pojave. Prvi je Albert Ajnštajn
pokazao, koristeći specijalnu teoriju relativiteta, da su električna i magnetna polja dva aspekta
jedne iste stvari, i da neki posmatrač može primetiti magnetnu silu dok neki pokretni posmatrač

5
 2022

može primetiti samo elektrostatičku silu. Stoga, korišćenjem specijalnog relativiteta, može se

reći da su magnetne sile manifestacija elektrostatičkih sila naelektrisanja u pokretu i mogu se
predvideti ako su poznate elektrostatička sila i brzina kretanja (relativno u odnosu na
posmatrača) naelektrisanja.

U matematičkom smislu, promenljivo magnetno polje je isto kao i pokretno magnetno polje—
stoga prema Ajnštajnovoj jednačini transformacije polja (Lorencova transformacija polja iz
posmatranog referentnog sistema u mirujući referentni sistem) deo te transformacije se pojavljuje
u obliku električnog polja—što je poznatije kao Faradejev zakon elektromagnetne indukcije i
predstavlja princip rada električnih generatora i električnih motora.

5. Linije magnetnog polja

Magnetno polje se prikazuje pomoću linija magnetnog polja.

Linije magnetnog polja polaze sa severnog ka južnom polu, da bi se vratile na severni pol kroz
magnet.

- električno polje – otvorene linije

- magnetno polje – zatvorene linije

Zato se za magnetno polje kaže da je vrtložno (linije nemaju ni početak ni kraj).

Gustina linija srazmerna je jačini magnetnog polja.

6
 2022

Linije magnetnog polja prikazane opiljcima gvožđa. Kada se stalni magnet približi sloju opiljaka
gvožđa, opiljci će se orijentisati duž linija magnetnog polja

Slika 2. Linije magnetnog polja prikazane opiljcima gvožđa. Kada se stalni magnet približi sloju opiljaka
gvožđa, opiljci će se orijentisati duž linija magnetnog polja

Pravac vektora magnetnog polja sledi iz definicije magnetnog polja (navedeno iznad). Poklapa se
sa pravcem orijentacije magnetnog dipola u magnetnom polju—kao na primer malog magneta ili
male konture struje u magnetnom polju, ili mnoštvo malih čestica feromagnetnog materijala
(videti sliku).

Za opisivanje magnetnog polja koristi se vektorska veličina koja se naziva magnetna indukcija.
Pravac magnetnog polja (i magnetne indukcije) poklapa se sa pravcem tangetne na liniju
magnetnog polja u svakoj tački. Magnetna indukcija se obeležava slovom B. Jedinica za
magnetnu indukciju je tesla (T).

Brojna vrednost magnetne indukcije jednaka je broju linija magnetnog polja koje prolaze kroz
jediničnu površinu, normalnu na vektor magnetne indukcije.

6. Označavanje polova

Pošto se kraj igle kompasa koji pokazuje sever istorijski naziva severni magnetni pol igle, i pošto
se dva magnetna dipola poravnavaju „naopačke“ jedan naspram drugog, severni pol igle
kompasa u stvari pokazuje ka Zemljinom južnom magnetnom polu (koji se nalazi u

7
 2022

severnoj Kanadi). Odnosno Zemljin severni geografski pol, je u stvari južni magnetni pol naše
planete.

„Severni“ i „južni“ polovi magneta ili magnetnih dipola se označavaju isto kao severni i južni
pol igle kompasa. U stručnoj literaturi na srpskom jeziku za označavanje polova magneta se
koriste engleske skraćenice: „N“ za severni pol i „S“ za južni pol. Na severnom polu šipkastog ili
cilindričnog magneta, vektor magnetnog polja ima smer izvan magneta; a na južnom polu
magneta ima smer ka magnetu. Linije magnetnog polja se nastavljaju dalje kroz unutrašnjost
magneta. Tako da unutar magneta ne postoje zaista pravi „polovi“ pošto se linije magnetnog
polja zatvaraju same u sebe. Polovi su fikcija osmišljena kako bi se lakše predstavio pravac i
smer linija magnetnog polja. Lomljenje magneta na pola ne odvaja polove, već stvara dva
magneta, svaki sa po dva „pola“.

Magnetno polje Zemlje stvaraju električne struje koje teku u njenom tečnom jezgru.

7. Magnetsko polje i elektricitet

S elektricitetom imaju veliku srodnost i magnetske pojave. Povijesno je proučavanje magnetskih

pojava prethodilo električnim. U prirodi se pojavljuju stalni (permanentni) magneti, koji se lako
mogu proračunati. Magneti djeluju međusobno privlačnim i odbojnim silama. Prema tome
možemo, kao i kod elektriciteta, govoriti o negativnom i pozitivnom magnetskom nelektrisanju.
Za odbijanje i privlačenje takvih magnetskih nelektrisanja važi Kulonov zakon kao i
za električno nelektrisanje. Iz Kulonove sile možemo, kao i u elektrostatici, odrediti jedinice
magnetskog nelektrisanja.

Magnetsko nelektrisanje označit ćemo sa m. Analiza sila vodi nas opet do shvaćanja magnetskih
polja, koja okružuju magnetsko nelektrisanje.

U prirodi nikada ne dolazi sam pozitivni ili negativni magnetski naboj. Oni se pojavljuju uvijek
kao polovi magneta. Svaki magnet ima određeni magnetski moment. Magnetski moment jednak
je umnošku udaljenosti obaju polova i veličine naboja. Sa l ćemo označiti udaljenost između oba

8
 2022

pola, a sa m naboj na polu. Na jednom kraju magneta naboj je jednak + m, a na drugom - m.
Magnetski moment μ jednak je umnošku l∙m. Često je važno znati koliku potencijalnu
energiju ima magnet u magnetskom polju.

Ta potencijalna energija može se vrlo jednostavno izračunati. Sila na pozitivni pol jednaka
je m∙H, a sila na negativni pol jednaka je - m∙H, gdje je H vanjsko magnetsko polje koje djeluje
na magnet. Sa x označit ćemo udaljenost od neke okomite ravnine u smjeru vanjskog
magnetskog polja H. Negativni naboj ima na udaljenosti x1 potencijalnu energiju
jednaku m∙H∙x1, a pozitivni pol na udaljenosti x2 negativnu potencijalnu energiju jednaku
- m∙H∙x2. Magnet ima, dakle, ukupnu potencijalnu energiju jednaku
- m∙H∙(x2 - x1). Smjer magneta uzima se od negativnog prema pozitivnom polu. 

Duljina x2 - x1 jednaka je projekciji duljine l magneta u smjeru magnetskog polja, a prema tome

je i m∙(x2 - x1) projekcija magnetskog momenta u smjeru magnetskog polja. Potencijalna
energija.

Negativan predznak potencijalne energije je očigledan. Magnet ima najmanju potencijalnu

energiju (- μ∙H) kada stoji svojim magnetskim momentom paralelno prema magnetskom polju, a
najveću potencijalnu energiju (+ μ∙H) kada stoji antiparalelno sa svojim momentom.

Između elektriciteta i magnetizma ne postoji tako savršena simetrija kako se čini u prvi trenutak.
Činjenica je da se magnetizam pojavljuje samo u obliku magneta, a nikada kao samo pozitivan ili
samo negativan naboj. Ako magnetski štap presiječemo na polovini, tada nipošto ne dobivamo
na jednoj polovini pozitivni, a na drugoj negativni magnetski naboj. Obje polovice magneta
pokazuju opet i pozitivni i negativni pol na svojim krajevima. Ovo temeljno iskustvo uopće je
vodilo do mišljenja da ne postoji neka magnetska tvar poput elektriciteta, već je pojava magneta
prouzrokovana električnim strujama.

8. Obrtno magnetno polje

9
 2022

Obrtno magnetno polje je magnetno polje koje periodično menja pravac i smer. To je osnovni
princip rada motora naizmenične struje. Stalni magnet u takvom polju bi rotirao kako bi njegovi
polovi ostali poravnati sa polovima tog spoljnjeg obrtnog polja. Ovaj efekat sa stalnim
magnetom se koristio u prvobitnim motorima naizmenične struje. Obrtno magnetno polje se
može dobiti koristeći dva namotaja pod pravim uglom kroz koje teku naizmenične struje koje su
fazno pomerene za 90 stepeni. Međutim, sistem koji bi isporučivao takvu struju, morao bi da ima
tri provodnika kroz koje teku struje različitih amplituda.

U praktičnom smislu to znači da bi ovi provodnici morali da imaju različite preseke što bi
ometalo standardizaciju provodnika.

Da bi se ova prepreka prevazišla, usvojen je trofazni sistem gde su tri struje jednake po amplitudi
i fazno pomerene za 120 stepeni. Tri slična namotaja koji su međusobno prostorno pomereni za
120 stepeni mogu da stvore obrtno magnetno polje u slučaju ovog trofaznog napajanja.
Mogućnost da se trofazni sistem upotrebi za stvaranje obrtnog magnetnog polja u motorima,
osnovni je razlog zbog kojeg ovakav sistem električnog napajanja dominira u svetu.

Magnetno polje stvaraju naelektrisane čestice u kretanju.  Linije sila magnetnog polja obuhvataju
putanju čestice, nemaju ni početak ni kraj - polje je vrtložno.

10
 2022

Molekuli sadrže naelektrisane čestice, koje se kreću, te stoga kreiraju magnetno polje. Kod nekih
supstanci rezultutjuće magnetno polje molekula je različito od nule i takve molekule
nazivamo magnetni dipoli. 

Magnetno polje stalnih magneta potiče ud usmerene orijentacije magnetnih dipola u njima.
Naime, ako su magnetni dipoli orijentisani u istom smeru ostvariće se zbirno delovanje
magnetnih polja magnetnih dipola, te će se ceo komad materijala ponašati kao magnet. Ukoliko
je orijentacija magnetnih dipola haotična, potiru se njihova pojedinačna magnetna polja, te se
komad materijala ne ponaša kao magnet.

11
 2022

Magnetno polje opisuje se veličinom Magnetna

indukcija (B). Jedinica magnetne indukcije dobila
je naziv po našem naučniku Nikoli Tesli
[T]. Homogeno magnetno polje je polje koje ima
isti intenzitet, pravac i smer u svim tačkama.
Takvo polje je pogodno za proučavanje efekata i
dejstva magnetnog polja na naelektrisane čestice i
srujni provodnik.

9. Zanimljivosti

Govoreći o magnetima stalno se pominje severni i južni pol. Ovi nazivi su dati na osnovu toga
što se jedan kraj magneta (kada magnet može da rotira u horizontalnoj ravni) uvek okreće ka
severnom (geografskom) polu Zemlje – severni pol magneta, a drugi ka južnom polu Zemlje –
južni pol magneta.

Postavljanje magneta (magnetne igle) u pravcu sever-jug je posledica delovanja magnetnog polja
Zemlje koja predstavlja jedna veliki magnet.

Zemlja se ponaša kao jedan veliki magnet.

Raznoimeni polovi se privlače a istoimeni odbijaju pa se na geografskom severu nalazi južni

magnetni pol i obrnuto.

Magnetni polovi se ne poklapaju sa geografskim polovima, ali se nalaze u blizini geografskih

polova (udaljenost merena po površini Zemlje između geografskog i magnetnog pola je oko
1000 km) .

12
 2022

Napomena: Magnetni polovi se ne nalaze na površini Zemlje – međusobno su udaljeni oko

2500km (prečnik Zemlje – oko 12700km).

Magnetni polovi menjaju svoj položaj. Godišnje pomeranje je oko 15km, u novije vreme oko 50
do 60km godišnje (od Kanade prema Sibiru).

Kompas se kao uređaj za orijentaciju koristio u Kini još u prvom veku. Za orijentaciju pri
pomorskim putovanjima počeo je da se koristi u Sredozemlju oko 1000. godine. Koristio se oblik
kompasa koji se sastojao od komadića prirodnog
magnetnog kamena koji je na drvenom krstu
plivao na vodi. Današnji oblik, u kome igla stoji
na podlozi na kojoj su obeležene strane sveta
počeo je da se koristi u 16. veku u Italiji.

Za naučno istraživanje magnetizma prvi je

zaslužan Vilijam Gilbert, krajem 16. veka u
Engleskoj. On je shvatio da je Zemlja veliki
magnet. Razlike deklinacije na različitim
mestima prvi je uočio Kolumbo prilikom svojih putovanja.

10. ZAKLJUČAK

Magnetsko polje je prostor oko prirodnih i veštčkih magneta i unutar njih u kojem

djeluju magnetske sile.

13
 2022

Magnetsko polje postoji također u prostoru oko toka električne struje, pa se najčešće obrađuje
kao elektromagnetsko polje. Razlikuju se magnetostatičko polje, na primjer u okolini stalnoga
magneta, i magnetodinamičko polje, na primjer kod asinkronog električnoga motora. Općenito,
magnetsko polje slično je električnom polju s obzirom na matematičku obradu, ali je bitna
razlika u tome što ne postoje slobodni magnetski naboji kao što postoje slobodni elektroni.

Magnetsko polje nastaje oko niza električnih naboja u gibanju, to jest oko električnog

vodiča kojim teče električna struja. Magnetsko polje stvaraju i elementarne čestice koje
posjeduju magnetski moment. 

11.LITERATURA
 

14
 2022

1. Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb,

1969.
2.  Ivan Supek: "Nova fizika", Školska knjiga Zagreb, 1966.
3. http://fizis.rs/magnetno-polje-stalnih-magneta/

15
 2022

Datum predaje ___________

Komisija:

Predsednik __________

Ispitivač ____________

Član _______________

Komentar :

Datum odbrane: ______ Ocena____(….)

16