Osnovi statistiqke fizike.

Zadaci sa raqunskih vebi

08.03.2021. godine

1. Vertikalni sud je pode en masenim klipom, tako da se u gorem delu suda nalazi 1mol jednog gasa, a u doem
delu 1mol drugog gasa. Temperatura oba gasa je T = 300K, a zapremina goreg dela je η = 4 puta vea od zapremine
doeg dela suda. Pri kojoj temperaturi oba gasa e zapremina goreg dela suda biti η0 = 3 vea?
2. Idealan gas sa eksponentom adijabate γ proxiren je po zakonu p = αV . Poqetna zapremina gasa je V0 , a poveana
je η puta u toku ovog procesa. Odrediti u toku ovog procesa:
a) promenu unutraxe energije gasa;
b) rad koji je gas izvrxio;
v) molarni toplotni kapacitet gasa.
3. Jedan mol idealnog gasa prelazi iz staa (p1 , V1 , T1 ) u stae (p2 , V2 , T2 ) putem sledea tri procesa: (i) 1A2, (ii)
1B2, (iii) 1DC2.Kolika je promena unutraxe energije gasa? Kolika koliqina toplote je predata gasu i koliki rad
je gas izvrxio u svakom od procesa? Eksponent adijabate ovog gasa je γ .

4. Pokazati da je koeficijent korisnog dejstva za cikluse sa slike dat izrazima:

a) Otov ciklus η = 1 − V ;
 γ−1
V 2
1
γ−1

b) ulov ciklus η = 1 − pp ;
  γ
1
2


γ γ

v) Dizelov ciklus η = 1 − γ .
V2 V3
1 − V1 V1
V2 V3
− V1 V1

1
 5. Magnetni uzorak je ubaqen u strujnu zavojnicu i namagnetisan magnetnim po em koje ta zavojnica stvara.
Pretpostaviti da su magnetno po e H~ , kao i magnetizacija uzorka M~ , homogeni du uzorka. Pokazati da RjeMrad koji
izvrxi strujni izvor po jedinici zapremine uzorka prilikom namagnetisavaa ovog uzorka jednak VA = µ0 0 H~ ·dM~ .
Pretpostaviti da se zapremina uzorka ne mea prilikom namagnetisavaa.

2
 6. Ako je U unutraxa energija, a M magnetizacija homogenog magnetnog uzorka u procesu u kom je spo no
magnetno po e H konstantno, pokazati da je toplotni kapacitet jednak CH = ∂U
∂T H − µ0 H ∂T . Pretpostaviti da
∂M

se zapremina uzorka ne mea prilikom namagnetisavaa.

15.03.2021. godine

7. Ako se magnetizacija M nekog magnetnog uzorka mea prema Kirijevom zakonu M = CH/T , gde je H jaqina
magnetnog po a, T temperatura, a C konstanta, pokazati da prilikom adijabatske promene vai dT = µ0 CCHT dH . CH
je toplotni kapacitet pri konstantnom po u H . H

Ukoliko idealan gas prolazi kroz proces u kom je p = f (V )T pokazati da vai ∂U

= 0.


8.
∂V T

9. Ako je toplotni kapacitet idealnog gasa jednak CX u procesu u kom je veliqina X konstantna, pokazati da
za taj proces vai pV f = const, gde je f = CC −C
−C
. p i V su pritisak i zapremina gasa, a Cp i CV su toplotni
X p

kapaciteti pri konstantnom pritisku, odnosno zapremini. X V

10. Nai temperaturu u funkciji entropije S tela u politropskom procesu u kom je toplotni kapacitet tela C .
Poznato je da je na temperaturi T0 entropija tela jednaka S0 .
11. Idealan gas, qiji je eksponent adijabate γ , vrxi proces u kom se pritisak mea po zakonu p = p0 − αV , gde
su p0 i α pozitivne konstante, a V zapremina. Za koju vrednost zapremine e entropija gasa biti maksimalna?
12. Adijabatska demagnetizacija Susceptibilnost paramagnetnog uzorka se ponaxa prema Kirijevom zakonu kao
χ = C/T , gde je C konstanta. Unutraxa energija ovog uzorka je U = aT 4 (a > 0).
a) Nai koliqinu toplote koju primi uzorak ako se po e povea od 0 do H1 pri konstantnoj temperaturi T1 ;
b) Ako se po e adijabatski smauje od H1 do 0 za koliko se promeni temperatura uzorka?
22.03.2021. godine

Pokazati da ako je onda = 0.

 
∂U ∂U


13.
∂V T
=0 ∂p
T

14. Pokazati da postoji veza izmeu unutraxe energije U , entropije S , zapremine V , temperature T , pritiska
p i toplotnog kapasiteta
  CV pri konstantnoj zapremini:
∂U ∂p
= −CV ∂V S .
∂T



∂V T + p = T ∂T
V

Koristei Gibsovu slobodnu energiju G pokazati da je .

 
∂H ∂V


15.
∂p − V = −T ∂T p
T

16. Merei silu X gumene trake rastegnute do konstante duine l naeno je da je X = AT , gde je A(> 0) konstanta
koja zavisi samo od l, a T je apsolutna temperatura.
a) Pokazati da je unutraxa energija U takve gumene trake funkcija samo temperature i da se entropija S smauje
sa poveaem duine.
b) Pokazati da temperatura raste ako se gumena traka rastee adijabatski.
29.03.2021. godine

17. Kod elastiqnih gumenih traka sila zatezaa X zavisi od duine l i temperature T po zakonu X = AT [ ll − 0

(1+α(T −T0 )) ll ], gde je l0 duina trake u neistegnutnom poloaju (u eksperimentima je pokazano da je α ≈ 10−3 K ).

2
0

a) Nai koliqinu toplote koju traka primi od okoline pri sporom istezau od l0 do l na konstantnoj temperaturi
T0 .
b) Pronai promenu temperature ∆T trake pri brzom istezau od l0 do l. Poznat je toplotni kapacitet pri
konstantnoj duini Cl .
Pokazati da izmeu adijabatske susceptibilnosti χS = ∂M
∂H S i izotermske susceptibilnosti χT = ∂H T
∂M



18.

u magnetnom uzorku vai relacija χ = C , gde su CM i CH toplotni kapaciteti pri konstantnoj magnetizaciji,
χ C S M

odnosno pri konstantnom spo nom magnetnom po u. T H

19. Izraqunati razliku toplotnih kapaciteta pri konstantnom spo nom magnetnom po u i pri konstantnoj
magnetizaciji, CH − CM , paramagnetnog uzorka, qija se izotermska susceptibilnost ponaxa prema Kirijevom zakonu

3
χT = C
T , gde je C konstanta, a T apsolutna temperatura.
20. Razmotrimo paramagnetni uzorak koji podlee Kirijevom zakonu χT = CT , a ima toplotni kaapcitet pri
nultoj magnetizaciji C0 = Tb , gde je b konstanta. Izraqunati toplotni kapacitet pri konstantnom spo nom
magnetnom po u
CH , toplotni kapacitet pri konstantnoj magnetizaciji CM , kao i adijabat sku susceptibilnost
2

χs (H0 ) = ∂M
∂H S (H = H0 ), pri malim promenama spo nog po a u okolini vrednosti H0 .

21. Posmatrajmo sistem od N identiqnih qestica. U , T , V i µ su redom unutraxa energija, apsolutna temper-
atura, zapremina i hemijski
 potencijal. Pokazati da vai:
a) ∂N
∂U ∂µ
;


T,V
− µ = −T ∂T
V,N
b) ∂N ∂N T,V .
 
1 ∂N ∂U



∂T V,µ/T = T ∂µ
T,V

22.Pokazati da je razlika toplotnog kapaciteta pri konstantnoj zapremini i hemijskom

 potencijalu i toplotnog
kapaciteta pri konstantnoj zapremini i broju qestica jednaka CV,µ − CV,N = T ∂T V,µ / ∂µ V,T .

∂N 2 ∂N

05.04.2021. godine

Pokazati da izmeu adijabatske kompresibilnosti KS = − V1 ∂V i izotermske kompresibilnosti KT =

 
23.
∂p
S
postoji veza K = C , gde su Cp i CV toplotni kapaciteti pri konstantnom pritisku, odnosno zapremini.
 
K C
− V1 ∂V
∂p
T
S
p
V
T

Ako je αp = V1 ∂V
∂T p koeficijent toplotnog xirea, pokazati da vai KT (Cp − CV ) = T V αp , gde su KT , Cp ,

2
24.

CV , T i V redom izotermska kompresibilnost, toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku, toplotni kapacitet
pri konstantnoj zapremini, apsolutna temperatura i zapremina.
25. Pokazati da vai Cp (KT − KS ) = T V αp2 , gde su αp , KT , KS , Cp , T i V redom koeficijent toplotnog
xirea, izotermska kompresibilnost, adijabatska kompresibilnost, toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku,
apsolutna temperatura i zapremina.
26. Izraqunati brzinu promene temperature gasa pri promeni pritiska pri:
a) konstantnoj entropiji (adijabatski proces);
b) konstantnoj entalpiji,
u zavisnosti od koeficijenta toplotnog xirea αp i toplotnog kapaciteta pri konstantnom pritisku Cp .
27. Koristei trei princip termodinamike pokazati da koeficient toplotnog xirea αp tei nuli kada
T → 0.

28.
 Pokazati nejednakosti:
a) ;

∂S
∂p < 0
b) ∂V U > 0.
∂S

H

12.04.2021. godine

29. Pokazati da je u okolini trojne taqke kriva faznog prelaza qvrsto stae-gas strmija nego kriva faznog
prelaza teqnost-gas na p − T dijagramu.
30. Kako zavisi pritisak vodonika od temperature du linije koegzistencije faza teqnost-gas na niskim pri-
tiscima? Uzeti da gasna faza moe biti smatrana idealnim gasom. Pritisak i temperatura trojne taqke su
p0 = 90MPa i T0 = 14K , a latentna toplota faznog prelaza teqnost-gas je ql−g = 1, 01kJ/mol.

31. Odrediti zavisnost toplotnog kapaciteta zasiene pare na krivoj ravnotee gasa i teqnosti od temperature.
Zasienu paru smatrati idealnim gasom. Poznata je vrednost toplotnog kapaciteta pri konstantnom pritisku Cp ,
kao i latentna toplota faznog prelaza teqnost-gas ql−g .
32. Odrediti latentnu toplotu sublimacije u okolini trojne taqke ako su poznate latentne toplote isparavaa
i top ea u okolini trojne taqke.

4
 33. Pokazati da, ako su faze 1 i 2 u ravnotei, temperaturna zavisnost latentne toplote faznog prelaza iz
faze 1 u fazu 2 moe da se odredi kao dT dq
= Cp2 − Cp1 + Tq − q v αv −v
2 α2
, gde su α1 , α2 , Cp1 , Cp2 , v1 , v2 , q, T redom
1 1

koeficijent toplotnog xirea faze 1, koeficijent toplotnog xirea faze 2, toplotni kapacitet pri konstantnom
−v 2 1

pritisku faze 1, toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku faze 2, specifiqna zapremina faze 1, specifiqna
zapremina faze 2, latentna toplota faznog prelaza i apsolutna temperatura.
Specijalno, ako je jedna od faza 1 i 2 qvrsta ili teqna, a druga je gasovita onda dT dq
≈ Cp2 − Cp1 .

34. Odrediti kako zavisi pritisak zasiene pare, koja se nalazi iznad qvrste faze date supstance, od tempera-
ture. Smatrati zasienu paru idealnim gasom. Poznata je razlika toplotnih kapaciteta pri konstantnom pritisku
zasiene pare i qvrste faze ∆Cp , kao i latentna toplota faznog prelaza qvrsto telo-gas u blizini apsolutne nule,
q0 .
19.04.2021. godine

35. Sud zapremine V sadri N molekula gasa koji meusobno ne interaguju. Neka je n broj molekula u deliu
zapremina v. Ako je verovatnoa nalaea odreenog molekula u zapremini v jednaka v/V (u stau ravnotee)
odrediti:
a) distribuciju verovatnoe P (n) za nalaee n molekula u zapremini v;
b) varijansu distribucije P (n);
v) koristei Stirlingovu formulu pokazati da kada su N i n dovo no veliki onda P (n) tei Gausovoj raspodeli.
Smatrati i da je N >> n.
36. Razmotriti idealan gas od N qestica u zapremini V . Posmatrajmo deo suda zapremine V1 = pV , gde je
0<p<1 (ostatak suda ima zapreminu V2 = qV , gde je p + q = 1). Nai varijansu broja qestica koje se nalaze u delu
suda zapremine V1 .
26.04.2021. godine

37. Izraqunati zapreminu N -dimenzione hipersfere polupreqnika R.

38. Idealan gas saqien od N qestica se nalazi u zapremini V . Nai broj staa Ω0 (E) i iz toga izvesti
jednaqinu idealnog gasnog staa.
10.05.2021. godine

39. Sistem se sastoji od N identiqnih qestica. Svaka qestica moe da se nae u stau sa energijom −0 ili u
stau sa energijom 0 .
a) Nai termodinamiqku teinu WM staa sa ukupnom energijom E = M 0 , gde M moe da uzima vrednosti
M = −N, −N + 1, ..., N − 1, N , kao i entropiju i temperaturu sistema u funkciji od E .
b) Ispitati u kojoj oblasti E je sistem normalan u statistiqko termodinamiqkom smislu. Nai vezu izmeu E i
T u toj oblasti i izraqunati toplotni kapacitet C .

40. Jednodimenzioni lanac se sastoji od N ( 1) elemenata. Duina svakog elementa je ista i jednaka a, a svaki
element moe da bude usmeren isto ili suprotno u odnosu na prethodni element. Rastojae izmeu poqetne i kraje
taqke lanca je l. Elementi mogu slobodno (bez trea) da se okreu oko spojnih taqaka. Nai:
a) entropiju sistema u funkciji od l;
b) vezu izmeu temperature T lanca i generalisane sile koja je potrebna da bi se krajevi lanca odrali na
rastojau l.
41. Sistem se sastoji od N ( 1) linearnih harmonijskih oscilatora frekvencija ν . Odrediti kaloriqku
jednaqinu staa.
42. Mogua energijska staa linearnog harmonijskog oscilatora frekvencije ν su  = 21 hν, 32 hν, ..., (n + 12 )hν, ...,
gde je n prirodan broj ili nula. Sistem koji se sastoji od N ( 1) identiqnih linearnih harmonijskih oscilatora
frekvencije ν ima energiju E = 21 N hν + M hν . Odrediti kaloriqku jednaqinu staa.
17.05.2021. godine

43. Sloen sistem se sastoji od podsistema A, B , C ,... koji meusobno slabo interaguju. Sistem sa podsistemima
se nalazi u toplotnoj ravnotei sa okolinom. Ako su ZA , ZB , ZC ,... redom particione funkcije podsistema, a FA ,
FB , FC ,... redom slobodne energije podsistema, pokazati da vai:
a) ZA+B+C+... = ZA ZB ZC ...,

5
 b) FA+B+C+... = FA + FB + FC ...,
gde su ZA+B+C+... i FA+B+C+... particiona funkcija i slobodna energija celog sistema.
44. Odrediti termiqku jednaqinu staa za sistem qestica koje se kreu tako da je veza izmeu energije i in-
tenziteta impulsa qestice data relacijom  = f (p). Pretpostaviti da se sistem nalazi u kontaktu sa rezervoarom
temperature T , kao i da qestice meusobno slabo interaguju.
45. Razmotriti gas koji se sastoji od N qestica koje meusobno ne interaguju. Pretpostaviti da je energija
jedne qestice proporcionalna intenzitetu impulsa,  = cp (sluqaj kada je u zadatku 44. funkcija f (p) = cp). Nai
particionu funkciju sistema, termiqku jednaqinu staa, kao i toplotni kapacitet pri konstantnoj zapremini.
46. Razmotriti gas koji se sastoji od N qestica koje meusobno ne interaguju. Zavisnost energije jedne qestice od
intenziteta enog impulsa je data sa  = 0 +αp3 , gde su 0 i α konstante (sluqaj kada je u zadatku 44. funkcija f (p) =
0 + αp3 ). Nai particionu funkciju sistema, egovu slobodnu energiju i entropiju. Na osnovu toga izraqunati
rad koji izvrxi sistem pri adijabatskom prelasku iz staa 1 sa zapreminom V1 i temperaturom T1 u stae 2 sa
zapreminom V2 . Qemu je jednaka temperatura T2 u stau 2?
47. Razmotriti sistem od N identiqnih
a) klasiqnih
b) kvantnih
harmonijskih oscilatora. Pretpostaviti da oscilatori ne interaguju meusobno. Odrediti particionu funkciju,
slobodnu energiju, entropiju i sredu energiju sistema.
48. Sistem se sastoji od N qestica spina 1/2 i nalazi se u spo nom magnetnom po u H ~ i u ravnotei je sa
rezervoarom temperature T . Magnetni moment µ~ svake qestice je takav da moe da se orijentixe samo paralelno
ili antiparalelno spo nom magnetnom po u. Odgovarajui doprinosi energiji sistema (u odnosu na orijentaciju
magnetnog momenta) su −µH i µH . Pretpostaviti da se ovaj sistem nalazi u toplotnoj ravnotei sa okolinom, kao
i da magnetni momenti meusobno ne interaguju. Nai particionu funkciju, entropiju, oqekivanu vrednost ukupnog
magnetnog momenta i varijansu vrednosti ukupnog magnetnog momenta za ovaj sistem.
24.05.2021. godine

49. Qestice u sistemu mogu da se nau u jednom od dva staa, qije su energije E0 i E1 . Sistem se sastoji od N
qestica koje meusobno ne interaguju i u kontaktu je sa rezervoarom temperature T .
a) Nai izraz za sredu energiju po qestici;
b) videti qemu je jednak rezultat pod a) kada T → 0 i kada T → ∞ (pretpostaviti da je E1 > E0 > 0 i uvesti
smenu ∆E = E1 − E0 );
v) nai izraz za specifiqnu toplotu za ovaj sistem;
g) videti qemu je jednak rezultat pod v) kada T → 0 i kada T → ∞.
50. Razmotriti sistem od N qestica u kontaktu sa toplotnim rezervoarom temperature T . Svaka od qestica ima
dva mogua energijska staa, ∆ i −∆. Qestice meusobno slabo interaguju. Nai toplotni kapacitet sistema.
51. Dugaqki elastiqni molekul moe da se modeluje kao linearni lanac od N karika. Stae svake karike je
opisano sa dva kvantna broja, l i n. Duina karike je l = a ili l = b. VIbracije karika mogu da se modeluju pomou
harmonijskog oscilatora, qija je frekvencija ωa za karike duine a, odnosno ωb za karike duine b. Dakle, energija
karike je n,l=a = (n + 21 )h̄ωa , odnosno n,l=b = (n + 21 )h̄ωb . Lanac se nalazi u kontaktu sa rezervoarom temperature T
i na ega deluje sila X . Nai sredu energiju i sredu duinu lanca.
52. N monomernih jedinica nalaze se du prave linije i formiraju lanac molekula. Svaki monomer moe da
bude u stau α ili β . Ako se molekul nalazi u stau α onda ima energiju Eα i duinu a, a ako se nalazi u stau
β onda ima energiju Eβ i duinu b. Odrediti relaciju izmeu duine lanca L i sile zatezaa X , koja seluje na
jednom kraju lanca. Sistem je u ravnotei sa rezervoarom temperature T .
53. Nai sredu energiju i toplotni kapacitet klasiqnog sistema koji se sastoji od N neidentiqnih qestica u d-
dimnezionom prostoru. Hamiltonijan sistema je oblika H = PNi=1 (Ai |pi |t + Bi |qi |s ). Parametri Ai i Bi karakterixu
individualne qestice, dok su t i s prirodni brojevi, a sistem se nalazi na konstantnoj temperaturi T . Kao specijalan
sluqaj nai sredu energiju i toplotni kapacitet za N trodimenzionih harmonijskih oscilatora.

6
 54. Oderditi sredu energiju i toplotni kapacitet za sisteme iz zadataka 45. i 46.
31.05.2021. godine

Koristei Meksvelovu raspodelu nai h v1 i za idealan gas na temperaturi T , qija je masa jednog molekula m.
55.
Uporediti h v1 i i hvi1 .
56. Izraqunati broj molekula po jedinici zapremine termodinamiqki ravnotenog gasa na temperaturi T koji
imaju:
a) jednu komponentu brzine veu od 2vm , bez obzira na vrednost druge dve komponente, gde je vm najverovatnija
brzina vm = m .
q
2kT

b) intenzitet brzine vei od 2vm .

57. Idealan gas se sastoji od N jednoatomskih molekula. Izraqunati pritisak i entropiju uz pomo velikog
kanonskog ansambla.
58.
PNIzraqunati veliki termodinamiqki potencijal i hemijski potencijal gasa kod kog je Hamiltonijan jednak
H= i=1 cpi (ultrarelativistiqki gas).

59. Pokazati da vai pV = kT ln Ξ, gde je Ξ velika particiona funkcija, p pritisak, a V zapremina idealnog
gasa.
60. Na povrxini kristala nalazi se N qvorova rexetke od kojih svaki moe da adsorbuje jedan molekul gasa.
Pretpostaviti da se povrxina nalazi u kontaktu sa idealnim gasom kome je hemijski potencijal jednak µ. Adsorbo-
vani molekuli imaju energiju −0 (energija se meri u odnosu na energiju slobodnog molekula). Odrediti koeficijent
adsorpcije θ, koji se definixe kao odnos adsorbovanih molekula prema broju adsorpcionih qvorova.
Adsorpcija je proces akumuliraa gasnog ili teqnog rastvora na povrxini nekog qvrstog materijala.
61. Nai varijansu broja qestica u velikom kanonskom ansamblu koji je u kontaktu sa rezervoarom temperature
T i hemijskog potencijala T .
62. Nai varijansu energije u velikom kanonskom ansamblu koji je u kontaktu sa rezervoarom temperature T i
hemijskog potencijala T .