ANALIZATORI

Omogućavaju da dobijemo adekvatne informacije o promenama iz spoljašnje i unutrašnje

sredine. Globalno to su grupe neuronskih struktura koje učestvuju u prijemu, sprovođenju i
analizi efekata informacija unutar sistema i sastoje se od:
 Receptora
 Aferentnih puteva
 Centra, kore hemisfera velikog mozga

RECEPTORI
To su specijalno prilagođena ćelija za prijem određene vrste informacije, koja ima nizak prag za
adekvatne draži. Receptori kodiraju promenu energije (draž) u vidu receptorskog potencijala
(generatorskog potencijala):
 lokalni odgovor
 ne vlada po zakonu «sve ili ništa»
 linearna gradacija veličine receptorskog potencijala u odnosu na intenzitet draži
 kada reecptrorski potencijal dostigne prag formira se akcioni potencijal koji se kao signal
šalje u različite delove CNSa
 dekodiranje u CNSu se vrši na osnovu broja akcionih potencijala (a ne veličine)

Podela prema distribuciji:

 eksteroreceptori:
o Kontaktni (dodir, pritisak, svrab, golicanje, vibracije...)
o Distantni (zvuk, svetlost...)
 interoreceptori:
o unutar organizma (baroreceptori, osmoreceptori....)
 proprioreceptori:
o mišićna vretena, Golgijev tetivni organ, zglobovi, fascije...

Podela prema histološkoj građi:

 prave receptorske ćelije – sinaptičkim kontaktom se vezuju za neurone
o (štapići, čepići, vestibularni receptori, receptori za zvuk, gustativne papile...)
 slobodni nervni završeci
o (bol, tempertura, svrab, golicanje, seksualne senzacije, fin dodir, oko folikula
dlake, miris...)
 inkapsulisani nervni završeci
o (Paccinijeva telašca, Rufiini, Meissner...)

Podela prema adekvatnom stimulu:

 mehanoreceptori (dodir, pritisak, vibracije, svrab, sluh....)
  fotoreceptori
 termoreceptori
 hemoreceptori (miris, ukus, cGlc, pO2...)
 nocioreceptori

Podela prema adaptaciji:

 neadaptabilni (bol, proprioreceptori, vestibularni sistem)
 adaptabilni
o brzo i potpuno (Paccini, Meissner, miris, ukus, čepići na mrak....)
o sporo i potpuno
o sporo i nepotpuno (Merkel, Ruffini, štapići na mrak...)

SPECIFIČNA ČULA
 čulo vida
 čulo sluha
 čulo mirisa
 čulo ukusa
 čulo ravnoteže
POVRŠNI SENZIBILITET

Da bi smo što bolje shvatili kako mi to opažamo i shvatamo informacije koje nam dolaze
iz spoljašnjeg okruženja preko tela treba da razumemo put ovih informacija. Prijem draži se
ostvaruje preko receptora odakle signali polaze kroz nervna vlakna, puteve u kičmenoj moždini i
stižu u određeni deo kore velikog mozga, gde ih interpretiramo.
Draži se primaju preko receptora, gde se kodira informacija u vidu receptorskog
potencijala, električnog koda koji je razumljiv za naš organizam.

Receptori za fin dodir:

 Slobodni nervni zavšeci
 Meissnerova telašca (na nekosmatim delovima tela, inkapsulisani nervni završeci, brza
adaptacija)
 Folikul dlake (brza adaptacija)
Receptori za grub dodir i pritisak:
 Merkelovi diskovi (za vertikalan dodir, kontinuirani dodir – nošenje odeće, spora
adaptacija)
 Ruffinijeva telašca (za horizontalni dodir, razvlačenje, spora adaptacija, nepotpuna)
Receptori za vibracije:
 Paccinijeva telašca (u dubljim delovima kože, fascijama, brza adaptacija)
 Meissnerova telašca
Receptori za svrab, golicanje i seksualne senzacije:
 Slobodni nervni završeci

Proprioreceptori:
 Golgijev tetivni organ
o u tetivnom završetku svakog mišićnog vlakna
o informiše o napetosti, tonusu mišića
 Mišićna vretena
o intrafuzalna mišićna vlakna
o informišu o dužini mišića
Termoreceptori:
 Slobodni nervni završeci
Nocioreceptori:
 Slobodni nervni zavrčeci
PUTEVI

Električni kod u neuronima se pretvara u drugi vid električne promene. To je akcioni

potencijal koji putuje nervnim vlaknima ka kičmenoj moždini, pa preko nje do kore hemisfera
valikog mozga. Brzina prenosa ovih nervnih impulsa zavisi od debljine nervnih vlakana. Što je
vlakno većeg dijametra, to će i prenos signala biti brži.

A alfa vlakna – motoneuroni

A beta vlakna – fin dodir, vibracije, mehanorecepcija iz kože

A gama vlakna – motoneuroni (mišićna vretena)

A delta vlakna – hladno, oštar bol

B vlakna – vegetativni nervni sistem

C vlakna – toplo, tup bol, svrab, golicanje, seksualne senzacije

PUTEVI
Nervni impulsi u kičmenu moždinu ulaze preko zadnjih korenova. U beloj masi se
formiraju nervni putevi koji putuju naviše ka talamusu, odakle se prekopčavaju ka kori hemisfera
velikog mozga. Dva osnovna senzitivna puta prenose različite modaliteta somatskih senzacija.

Tractus spinothalamicus
 Bol
 Temperatura
 Grub dodir i pritisak
 Svrab i golicanje
 Seksualne senzacije

Lemniscus medialis
 Fin dodir
 Vibracije
 Propriorecepcija
 Gradacija intenziteta dodira
 Razdvojenost bliskih tačaka
 Kretanje po koži
CENTAR (interpretacija modaliteta)

 somato-senzorna kora
 nalazi se u parijetalnoj kori
 šestoslojni korteks
 organizovan u kolumne (funkcionalne jedinice kore)
 deli se na primarnu i sekundarnu.
 Po Brodmanu to su polja: B1, B2, B3
 Somatotopski je organizovana, što znači da poseduje mapu tela, odnosno svaki deo
tela je predstavljen sa određenom površinom
 Što je osetljiviji neki deo tela to će zauzimati veću povrzinu na ovom delu korteksa
(tako lice (posebno usne) šake, jagodice prstiju, tabani imaju najveću prezentaciju u
somato-senzornoj kori)

Kada bi se napravio čovečuljak na osnovu ove predstave u mozgu, on bi izgledao kao

karikatura. Njegovo ime je senzorni homunkulus (čovečuljak). Sekundarna polja imaju
multimodalne neurone i povezuju signale iz različitih receptorskih sistema i memorije i tu se vrši
interpretacija elementarnih osećaja, to su polja po Brodmanu 5, 7

BOL

Draž koje izazivaju bol mogu po poreklu biti:

 Mahaničke
 Termičke
 Hemijske

Receptori koji reaguju na ove draži su:

 Slobodni nervni završrci

Podela bola:
 Spori bol  Brzi bol
 Tup bol  Oštar bol
 Difuzni bol  Lokalizovani bol
 Hronični bol  Akutni bol

Nervna vlakna koja prenose informaciju:

 C vlakna  A delta
 Spora vlakna  Brza vlakna
 Nemijelinizovana  Mijelinizovana
Neurotransmiteri koji se izlučuju:
 Supstanca P  Glutamat

Put od periferije ka centru:

 Tr. paleospinothalamicus  Tr. Neospinothalamicus

Centar:
 Nespecifična jedra talamusa  Somato-senzorna kora

ČULO VIDA

Svetlost je elektromagnetni talas talasne dužine 400 – 700nm. Kada svetlost prelazi iz jedne
optičke sredine u drugu, dolazi do njenog prelamanja. Ta prelomna moć meri se dioptrijom (D).

Kada svelost prolazi kroz oko, prolazi kroz više optički aktivnih sredina gde dolazi do njenog
prelamanja, sve dok ne padne na mrežnjaču gde su smešteni receptori za prijem svetlosnih
informacija.

Anatomija oka:

Svetlosno-prelomni delovi oka:

 Cornea (rožnjača)
 Humor aquosus (očna vodica)
 Lens (sočivo)
 Corpus vitreum (staklasto telo)

Svetlosno-prijemni deo oka:

 Retina (mrežnjača)

Prelomna moć
Pojednostavljeno najveću prelomnu moć u oku nose rožnjača i sočivo. Pošto rožnjača ne
menja svoj oblik prilikom gledanja dalekih i bliskih predmeta, ne menja se ni njena dioptrija.

Prilikom posmatranja dalekih predmeta sočivo je istanjeno i njegova prelomna moć je

manja, iznosi oko 20 D. Pri posmatranju bliskih predmeta sočivo se ispupčava i povećava se
njegova prelomna moć na čak 30 D. Ova moć prilagođavanja se izražav kao akomodaciona moć
sočiva i iznosi oko 10 D (kod dece 14 D).
 Rožnjača Sočivo Oko
Daleki predmeti 43 D 17 D 60 D
Bliski predmeti 43 D 28 D 71 D

Emetropno oko je normalno oko

Presbiopia
 Staračka dalekovidost
 Sočivo gubi svoju elastičnost
 Nije više u stanju da se ispupčava
Hipermetropija je dalekovidost
 Očna jabučica je skraćena
 Fokus je iza retine
 Koriguje se sabirnim sočivima
Miopia je kratkovidost
 Očna jabučica je izdužena
 Fokus je ispred retine
 Koriguje se rasipnim sočivima

Najudaljenija tačka jasnog vida je u beskonačnosti. Najbliža tačka jasnog vida je na 10 cm.

Akomodacija predstavlja pojavu prilagođavanja oka prilikom posmatranja bliskih predmeta:

 Očne jabučice konvergiraju
 Zenice se skupljaju (mioza)
 Sočiva se ispupčava
 Dioptrija sočiva se povećava

MREŽNJAČA (retina)

Nakon prelamanja kroz svetlosno-prelomni deo oka svetlost pada na mrežnjaču.

Retina ima 10 slojeva.
Prvi sloj retine je pigmentni sloj:
 Tu se nalazi pigment melanin, koji daje mrku boju ovom sloju
Drugi sloj čine receptorske ćelije:
 Prijemni deo ovih ćelija je usmeren suprotno od izvora svetlosti, te prima svetlost koja se
odbija od pigmentnog sloja
 To su štapići i čepići koji se međusobno razlikuju
 štapići čepići
štapićast oblik čepićast
više – 125 miliona broj manje – 5 miliona
periferno položaj centralno
vid u sumraku, nijanse sivog funkcija kolorni vid, vid u boji
periferni vid, mutan preciznost centralni vid, oštar
Rodopsin vidni pigment Fotopsin
sporija ali bolja adaptacija na mrak brza ali kratko traje

 Horizontalne ćelije
 Bipolarne ćelije
 Amakrine ćelije
 Ganglijske ćelije
o Generišu akcioni potencijal
o Njihovi aksoni formiraju n. opticus

Očno dno:
Fovea centralis
 Sadrži samo čepiće
 Tu je najjasniji vid
Periferija očnog dna:
 Više štapića od čepića
Macula caeca (ceka) ili Slepa mrlja
 Ne sadrži receptore
 Papila n. optici
 Fiziološki skotom (tačkasti ispad u vidnom
polju)

Kolorni vid
Trihromatska teorija Jung – Helmholtz, tri boje (red-green-blue). Ispitivanje se vrši
Išiharinim tablicama.

Slepila za boje
 Protanopia – red
 Deuteranopia – green
 Tritanopia – blue

Centar za vid se nalazi u okcipitalnom (potiljačnom) delu kore velikog mozga. Po Brodmanu to
su polja broj 17 (primarna vidna kora), 18 i 19 (sekundarna vidna kora).
ČULO SLUHA

Zvuk je mehanički talas koji se karakteriše se intenzitetom i frekvencijom. Intenzitet zvuka

(glasnost) varira 0 – 130 dB dok je ljudsko uho u mogućnosti da registruje frekvenciju zvuka
(visina) od 20 – 20000 Hz. Ipak, ljudsko uho je najosetljivije na frekvencije od 1 do 5kHz.

Anatomija
Slušni aparat čine spoljašnje uho, srednje uho, unutrašnje uho, slušni put i slušni centar u kori
velikog mozga.

Spoljašnje uho čini:

 Ušna školjka
 Spoljasnji ušni kanal
funkcije su:
 Sakuplja zvuk
 Sprovodi zvuk
 Lokalizuje izvor zvuka

Srednje uho čine:

 Bubna opna
 Slušne koscice
 m. stapedius
 m. tensor tympani
funkcije su:
regulacija količine zvuka

Unutrašnje uho čine:

 Koštani puž
 Membranozni puž

Unutrašnje uho je podeljeno na Scalu Vestibuli, Scalu Mediu (Reissnerovom membranom) i

Scalu Tympani (bazilarnom membranom). Ove cevčice koje se nalaze u unutrašnjosti koštanog
puža su ispunjene tečnošću. Postoje perilimfa i endolimfa koje se razlikuju po svom sastavu.

Perilimfa
 ispunjava sc. vestibuli i sc. Tympani
 puno Na+, malo K+
 liči na ekstracelularnu tečnost
Endolimfa
 ispunjava sc. Mediju
 puno K+, malo Na+
 liči na intracelularnu tečnost

Bazilarna membrana
 sačinjena od bazilarnih niti (20.000-30.000)
  niti blizu ovalnog otvora su kraće i deblje, do njihovog treperenja dovodi zvuk visoke
frekvencije
 niti blizu helikotreme su duže i tanje, do njivovog treperenja dovodi zvuk niske
frekvencije

Kortijev organ
 nalazi se na bazilarnim nitima
 sadrži receptore za zvuk (mehanoreceptori)
 receptori su ćelije sa trepljama

Intenzitet se interpretira brojem akcionih potencijala koji stižu u slušnu koru dok se frekvencija
interpretira na osnovu mesta treperenja bazilarnih niti odnosno na osnovu tonotopske
organizacije slušne kore. Slušna kora je smeštena u temporalnom (potiljačnom) delu kore
velikog mozga i predstavljena je Brodmanovim poljima 41, 42.

Oštećenja sluha mogu biti konduktivna (sprovodna) i perceptivna (odnose se na sposobnost

registrovanja zvuka). Kod starih osoba se javlja staračka nagluvost (presbiacusia) koja je
najčešće perceptivna.