NE MOGU BEZ MAJKE

Proleće je. Dan sunčan. Zoran, Duško i Paja su došli u šumu da se poigraju i naberu
cveća.
- Krasno je ovde! – uzviknuo je Zoran. Šuma miriše, ptice pesmom pozdravljaju proleće.
Najednom, ispred njih, prhnu ptica i poče da pišti, tužno, uplašeno. Dečaci zastadoše. I gle!...
Nedaleko od njih, na grani, stajalo je nagnuto gnezdo i u njemu tri goluždrava ptičeta.
- Šta ćemo s njima? – upita Duško.
- Da ih nosimo kući i hranimo – reče Paja.
- Čime? – upita Zoran.
- Mrvicama
- Oni su mali, ne mogu bez majke – primeti Zoran.
- Znate šta? – doseti se Duško. Da im pričvrstimo gnezdo, pa neka ostanu u njemu. Majka
će ih najbolje čuvati.
- Zaista, to je najbolje! – prihvatiše Zoran i Paja.
I dečaci se dadoše na posao. Ispraviše gnezdo i dobro ga pričvrstiše, pa radosno krenuše dalje.
Majka – ptica odmah se vrati u svoje gnezdo, pokri mališane i zahvalnim pogledom
isprati dečeke. Kao da im kaže: „Hvala!...Branićemo vam trešnje od gusenica“

PITANJA

1. Kada se odvija radnja ove priče?

2. Ko je došao u šumu?
3. Zašto su dečaci došli u šumu?
4. Šta je najednom uradila ptica ispred njih?
5. Šta su nedaleko od njih na grani videli dečaci?
6. Šta se desilo sa gnezdom?
7. Koliko je ptića bilo u gnezdu?
8. Šta su dečaci najpre hteli da urade?
9. Šta je Duško predložio, a ostali se složili sa njim?
10. Šta je majka ptica uradila kad su se dečaci udaljili?