4.

Uredjaji I oprema u studiju

-Od opreme u studiju imamo:

a) Miksete-pretstavljaju uredjaj koji kao element studija ima ulogu da sabira, pojačava, obrađuje I
distribuira audio signal u studiju. Preko nje se ostvaruju veze sa svim ostalim uredjajima unutar studija I
tako dovodi signal do njih.

b) reproduktor zvuka- najčešće u današnjem dobu računar sa određenim softverom kako što je pro tools,
preko kog se reprodukuje zvuk ali I zapisuje svaka njegova promena putem intervencija.

v) uredjaje za monitoring- unutar studija monitoring se takođe vrši na objektivan I subjektivan način, gde
za subjektivan se koriste zvučnički monitori, dok za objektivan merači nivoa odnosno pik I vu metri.

g) snimači zvuka- u slučaju da postoji potreba za naknadno snimljene elemente zvuchne slike koji nisu
terenski snimljeni, kao što su foli, nahovanja itd.

d) reproduktori slike- u malim studijima to takodje radi rachunar koji reprodukuje zvuk, dok u velikim
studijama postoji poseban uredjaj namenjen za reprodukovanje slike, vezan I sinhornizovan sa
reproduktorm zvuka putem tajm koda.

Mogu postojati I posebni uredjaji za obradu zvuka koji nisu sastavni deo miksete, u obliku procesora ili
plug-in-a(softverski processor unutar programa za obradu I reprodukciju)

5.Faze rada u postprodukciji filma

-Postprodukciju zvuka u flimu sachinjavaju chetiri glavna procesa: montaza zvuka, ponovno snimanje,
miks I mastering.

1. Montaza zvuka

a) montaza dijaloga

b) montaza atmosfera

v) montaza zvuchnih efekata

g) montaza nah sinhronizovanog govora I efekata

d) montaza muzike

2. Ponovno snimanje

a) ADR(automated dialogue replacement)/Nah-sinhornizacija

b) Foli efekti
3. Miks

a) predmiksovanje zvuka

b) finalno miksovanje zvuka

4. Master

a) mastering zvuka za odredjene formate reprodukcije filma

b) mastering zvuka za IT trake I M&E

11. Audio Miksete

- Audio mikseta je elektronski uređaj koji prima, pojačava, obrađuje, sabira i dalje distribuira audio
signale.

Postoje više sekcija (sklopova) na koji se audio miksete dele:

1.ulazna sekcija
2.master sekcija
3.izlazna sekcija
4.sekcija za monitoring i merenje
5.za napajanje

Prema vrsti signala koji obrađuje miksete delimo na analogne i digitalne, a prema nameni na:

1.male produkcione
2.velike produkcione
3.post - produkcione
4.broadcasting miksete
5.terenske miksete

Ulazna sekcija

Na delu za konekcije na svakom kanalu se najčešće nalazi ženski XLR balansirani mikrofonski ulaz.
Često se na miksetama nalazi i linijski ulaz (obično TRS Bal/Unbal) koji je ili odvojen, zbog impedanse i
pretpojačavačkog dela, ili je fizički isti ulaz, što postoji kod jeftinijih mikseta, pa se tip ulaza kontroliše
prekidačem. Pored toga, postoje i TRS INSERT ulazi, po mogućstvu i return, i TRS linijski DIRECT
OUT izlazi. INSERT ulaz služi za povezivanje uređaja za obradu signala koji procesirani signal vraća do
filtarske sekcije.

Na vrhu kontrolne sekcije nalazi se potenciometar (sa ili bez prstena) za osetljivost ulaznog signala kojim
kontrolišemo ulazni nivo signala - gain. Linijski signal na kanalu ima prednost u odnosu na mikrofonski
ukoliko nema prekidača koji reguliše koji je u upotrebi. Taj prekidač se nalazi pored gain potenciometra.
Pored gain-a se nalazi i prekidač za obrtanje faze i prekidač za fantomsko napajanje (+48V).

Zatim ide filtarska sekcija. Miksete uglavnom imaju HPF, odnosno Hi-Pass filter tj Low Cut, prekida
signal koji ne propušta frekvencije ispod 80 Hz po principu za 12 dB po oktavi. Naravno ovo može da
varira od proizvođača do proizvođača i ne mora uvek da bude 12 dB po oktavi. Zbog toga se preporučuje
da se pre upotrebe miksete pročitaju specifikacije i standardi 1 proizvođača. Sledeću grupu filtera čine
potenciometri za HF i LF, odnosno visoke i niske frekvencije. To su takozvani shelf filtari. Oni izdižu ili
spuštaju jedan veće definisan deo viših ili nižih frekvencija. Obično su baždareni od - 15 do + 15 dB.

Za kontrolu srednjih frekvencija koristi se takozvani bell (peak) filtar koji zahvata uži opseg
(pojačavanjem ili smanjivanjem ovog frekvencijskog opsega utičemo na razumljivost). Uz njega može da
postoji i potenciometar koji pokazuje koji opseg srednjih frekvencija je definisan bell filtrom. Takav
potenciometar se naziva sweep. Treći potenciometar koji se obično koristi u ovoj grupi filtara za srednje
frekvencije jeste Q faktor. On utiče na širinu opsega zahvaćenog bell filtrom. Što je Q faktor veći, opseg
je uži, i obratno. Sa Q potenciometrom, bell, odnosno sweep filter se naziva parametričkim ekvalizerom.
Grafički ekvalizer predstavlja skup više bell filtera za više fiksnih opsega. Mogu biti oktavni, tercni, itd.

Ispod filterske sekcije, nalazi se aux - send grupa, u kojoj može biti jedan ili više potenciometara za
kontrolu nivoa signala koji se šalje u posebne, auxilary ulaze. Pored potenciometra ovu grupu čini i
prekidač, pre/post. On utiče na to da li glavni regler na kanalu utiče na nivo poslatog zvuka u aux,
odnosno ako je uključen pre-fader, to znači da regler kanala ne utiče na nivo poslatog zvuka u aux, već
samo aux-potenciometar, a ako je uključeno post-fader, onda je situacija obrnuta, pa ukoliko smanjimo
regler, smanjujemo i nivo poslatog zvuka u aux. Aux kanali su ustvari pomoćni, zasebni izlazi koji služe
za slanje signala u uređaj za obradu (reverb) ili za monitoring. Signal iz uređaja se kasnije može vratiti na
drugi kanal.

Ispod se nalazi panoramski regulator (potenciometar) kojim regulišemo koliko levo, odnosno desno
šaljemo mono signal na master šinu. Solo prekidač može biti monitorska ili programska funkcija, zavisno
od inženjerskog rešenja modela. Uz solo moće da biti i PFL (Pre fade listening) koji reguliše da li se
signal sluša pre ili posle filtarske grupe, inserta i reglera. Mute je uvek programska funkcija.

Master sekcija

Master šina - glavni izlaz, odnosno master out predstavlja stereo kanal u koji se interno kroz miksetu šalje
celokupan miks sa kanala i grupa. Iz master out-a se šalje stereo signal npr. u snimač. Pored main out-a
postoji nekoliko mono ili streo grupa u koje može da se šalje određeni miks kanala. Grupe mogu imati
svoj zasebni izlaz, što ih razlikuje od sub-grupa koje nemaju izlaz.

Sekcija za monitoring i merenje

Sadrži VU ili Peak metar, potenciometre za CR (Control Room), slušalice, aux, grupe i prekidače koji
regulišu šta se sluša. Moguće je iz LR ili tape send-a poslati signal sa master šine u snimač, pa ga vratiti u

1
tape in, i onda uz pomoć prekidača prebaciti slušanje na ono što se vraća iz snimača. Time se može
proveriti ispravnost snimača i veza.

Podela mikseta prema nameni:

Male produkcione miksete – koriste se za ozvučavanje malih muzičkih sastava. Ulaznu sekciju čine npr.
osam kanala, sa zajedničkim ili odvojenim master i aux izlazima.

Velike produkcione miksete – koriste se na većim koncertima. Imaju veći broj ulaza i predviđene su da
distribuiraju signal na veći broj izlaza. Na koncertima se mogu koristiti odvojene miksete za monitoring i
za Front Of House (FOH – zvuk za auditorijum, main monitoring). Monitoring na bini treba biti različit
za svakog muzičara. Ovakve zahteve ispunjava velika produkciona mikseta. Takođe, koristi se za
snimanje u studiju. Obično ima odvojene sekcije za snimanje i monitoring, recimo 32 kanala za snimanje,
i 32 kanala za monitoring. Može se koristiti inline sistem, koji podrazumeva vraćanje nekog signala, koji
je prošao kroz ulazni modul miksete do snimača, iz snimača u drugi kanal koji je namenjen za
monitoring.

Post-produkcione miksete – razlikuju se po tome što ne moraju da imaju i linijski i mikrofonski ulaz.
Obično imaju sve linijske, i npr. dva mikrofonska po potrebi. Imaju bolju filtarsku grupu, a mogu imati i
integrisane uređaje za kontrolu dinamike (kompresor, limiter, noise gate). Koriste se u studijima za
miksovanje već snimljenog sadržaja (film).

Broadcastingmiksete – koriste se za emitovanje programa, pa moraju biti obećavajućeg kvaliteta. Često

rade 24 sata dnevno. Moraju biti stabilne, i lako popravljive. Nije potrebno previše parametara i funkcija
za obradu signala, već je dovoljno da ulazni modul ne degradira već obrađeni signal koji ide u
emitovanje. Koriste se u pod-režiji, gde se sadržaji

uzimaju sa nekog medijuma.

Terenske miksete – Manjih su dimenzija zbog lakšeg prenosa. Najčešće imaju od 8 do 16 kanala.
Potrebno je da budu robusni, i da rade u uslovima povišene vlage, niskih i visokih temperatura itd.

13.Uredjaji za obradu audio signala

-Uredjaji za obradu signala su ustvari procesori, koji manipulišu i menjaju odredjene karakteristike audio
signala. Njihovu podelu vršimo prema tome na koje karakteristike audio signala oni deluju. Imamo tri
osnovne vrste procesora: amplitudske, vremenske i spektralne.
A. Amplitudski procesori su uredjaji koji obrađuju, odnosno deluju u domenu nivoa audio signala, utičući
na dinamički opseg nivoa audio signala. U amplitudske procesore spadaju:

Kompresori - uredjaji koji smanjuju dinamički opseg nivoa audio signala, bilo da izdižu niske nivoe audio
signala (upward kompresija) ili češće da smanjuju visoke nivoe audio signala (downward kompresija).
Rad kompresora se postiže manipulacijom četiri osnovna parametra:

1.       prag kompresije ili treshold, predstavlja tačku, odnosno nivo, od kojeg kompresor počinje da deluje
2.       odnos kompresije ili ratio, predstavlja odnos redukcije izlaznog audio signala i ulaznog audio
signala
3.       vreme reagovanja ili attack time, je vreme (najčešće izraženo u milisekundama)yza koje kompresor
odlaže svoje delovanje iznad praga kompresije, i na taj način omogućava da neki delovi, koji premašuju
prag kompresije, "prođu" ne remeteći prenosnu karakteristiku
4.       vreme otpuštanja ili release time, je vreme za koje kompresor, prilikom pada nivoa audio signala
ispod praga kompresije nastavlja da radi, sve dok se ne postigne odnos 1:1

Limiter ili ograničivač je podvrsta kompresora koji od tačke koja definiše prag kompresije, ograničava
signal tako da nikada ne pređe zadati nivo praga kompresije.  Parametri limitera se podešavaju tako da je
odnos kompresije veći od 10:1, vreme reagovanja jako malo, dok je vreme otpuštanja reda veličine
sekunde.

Ekspander je uredjaj koji funcionise po istom principu kao i kompresor, samo obrnuto. Parametri su isti -
prag, odnos, vreme reagovanja i otpustanja. Kada nivo audio signala predje odredjeni prag, ekspander
njegov nivo izdize u skladu sa odnosom ekspanzije (1:2, 1:3…). Kada pogledamo detaljnije ekspander
radi nesto komplikovanije. Naime signal se na ulazu u ekspander deli na dva dela. Jedan deo ide na
pojacavac promenljivg pojacanja u kom se vrsi sam proces ekspanzije, a drugi ide na sidechain kolo koje
vrsi analizu nivoa signala prema tresholdu. Kada nivo signala predje treshold, sidechain (zove se i
detektor) pojacavacu salje CV (control voltage) i govori mu “ej bakile, pojacaj to malo’’.

B. Vremenski procesori su procesori koji obradjuju audio signal u vremenskom domenu. Najpoznatiji su
uredjaji za vestacku reverberaciju i linije za kasnjenje.

Kada je izvor zvuka u nekom ambijentu, slusalac pored direktnog zvuka koji najbrzim putem dolazi od
izvora do njega, cuje i odziv te prostorije odn. reverberaciju (reverberacija - skup svih refleksija). E sad,
kada neki zvuk snimamo u studiju mi prakticno ne dobijamo nikakve informacije o ambijentu jer je taj
snimak dry. U jednom trenutku, dolazi se do potrebe da se taj snimljeni zvuk smesti u neki prostor. Dolazi
se do potrebe da se vestacki izazove osecaj da je izvor u prostoru. To se postize uredjajima za vestacku
reverberaciju odn, reverberatorima. Parametri reverberatora:

1.Vreme reverberacije - vreme koje je potrebno da nivo signala opadne za 60 db po prestanku rada izvora;
2.Prve refleksije(pretstavlja prvichno odbijanje zvuka od najblize prepreke)
3.Pocetni vremenski dzep (predelay) - vreme izmedju kraja rada izvora i prve refleksije;
4.Hi pass i low pass filtri;
5.Miks - odnos dry/wet

Konvolutori su procesori koji u realnom vremenu vrse konvoluciju (sabiranje) ulaznog signala i
impulsnog odziva realne prostorije koji je ranije snimljen i memorisan.

Linije za kašnjenje obično se koriste u ozvucavanju. Problem nastaje kada je zvucnik kojim se ozvucava
neki izvor blizi nego sam taj izvor, pa slusalac ima osecaj da zvuk dolazi iz zvucnika a ne od slusaoca i to
nije pozeljno. Dolazi do razmimoilazenja vidne islusne ose. Zbog ovoga se uvodi lajna za kasnjenje
kojom se signal sa zvucnika zakasni dovoljno da dolazi tek posle direktnog zvuka, sto slusaocu sada
stvara osecaj da zvuk dolazi od izvora a ne iz zvucnika.

V. Spektralni procesori sluze za obradu frekvencijske karakteristike audio signala. U sastav spetralnih
procesora ulaze razni specijalizovani filtri. Tipovi filtera:

1.High i Low pass fitler - hi pass je filtar koji propusta visoke a atenuira(smanjuje) niske frekvencije
pocevsi od neke zadate tacke u spektru. Low pass filter je filter koji propusta niske a atenuira visoke
frekvencije. Strmina po kojoj se atenuacija vrsi izrazava se u db/okt (imamo 6, 12, 18, 24 db/okt);

2.Shelving filtar - Koriste se za izdizanje ili potiskivanje signala iznad ili ispod neke zadate frekvencije.
Razlika izmedju shelfa i passa je ta sto pass filtri imaju strminu koja ne staje, a shelf filtri podjednako
izdizu ili spustaju taj odredjeni opseg;

3.Peak/bell filtar - filtar za izdizanje ili potiskivanje uskog (moze i sirokog naravno) dela spektra oko
rezonantne frekvencije. U parametarskom ekvilajzeru moguce je odradjivanje frekvencije, gejna i Q-
faktora ovog filtra;

U spektralne procesore spadaju grafički I parametrički ekvalizer/ekvilajzer.

- Grafički ekvalizeri sluze za globalno podesavanje oblika frekvencijske karakteristike. Sastoje se od niza
bell filtara kojima je ceo opseg podeljen na odredjene fiksne podopsege unapred zadatih frekvencija.
Podizanjem ili spustanjem klizaca potenciometra taj opseg frekvencija se izdize ili potiskuje. Ovi
ekvalizeri se obicno koriste u sekundarnom akustickom okruzenju da bi se kompenzovao uticaj prostorije
u kojoj se slusa na frekvencijsku karakteristiku.

- Parametarski ekvalizer je uredjaj u kom se nalazi izvestan (minimum 1) broj medjusobno nezavisnih
filtera kojima je moguce menjati frekvenciju, izdizanje/spustanje nivoa i Q-faktor (sirina zahvacenog
opsega). Takodje u ovim uredjajima cesto su prisutni i pass i shelving filtri.
Uredjaji po Maksi:

35mm: 35mm projektor imao je mogucnost tajmkod povezivanja (ulaz za ltc I za vtc), video
projector/video bim/ potrebno zato sto nisus vi radili sa 35mm nego su snimali na nekim kamerama pa se
prebacivalo sa video formata na traku/kineskopiranje u laboratoriji/printanje svakog kavdrata video slike
na traku, cesto tad u miksovanju nije bila gotova kopija pa ako smo morali da zurimo koristili smo video
projector. Postojale su audio miksete/ svi signali se mesaju sabiraju obradjuju I salju dalje

DCP: danas ne treba projektor, video projector, danas su audio kontroleri/komp, sve se desava tu
upravljamo kompom preko audio kontrolera/ DAW system/ digital audio interface

Kroz miksetu stvarno teku signali I obradjuju se ali kroz kontroler ne tece nista nego samo komanduje
kompom I tamo se mesaju signali

MIKSETA imamo signale koji ulaze u nju onda se obradjuju I kao rezultat mesanja/ pojacavanje, obrada,
mesanje, izadju na izlaz I to je proizvod miksovanja

Kontroler- nema signala koji udje I izadje, sve to se desava u kompu u machine roomu, signali su
digitalni I njih mesamo u softveru a softverom komandujemo putem audio kontrolera, sve je u kompu,
nema ulaza I izlaza, algoritmom softvera komandujemo. Audio kontroler je interfejs, mis I tastatura za
softver koji izvrsava komande koje zadajemo kontroleru.

Postojali su eksterni procesori, sad nema toga nego postoje plug inovi, plag ins.

Na audio miksetu, zvuk primimo u miksetu, obradjujemo pa onda pomocu pomocnih izlaza, auxa smo
slali signal pre glavnog izlaza u neki uredjaj da se tamo dodatno obradi pa se vrati u miks, ako hocemo da
stavimo reverb koji nemamo ugradjen u miksetsu, posaljemo ga pomocu pomocnog izlaza u neki
processor pa ga vratimo na drugi kanal da ga imamo dry neobradjen a na drugom wet, obradjen, odnos
wet dry odredjuje zvucni plan. Sve je to moralo da se poveze kablovima.

Danas su to plaginovi u istom softveru dodatno obradimo to, sve putem kontrolera.

Sve se sinkuje putem tajmoda, to je isto I za 35mm I za danasnju upotrebu

Proizvod: ranije fizicka kopija, danas nista, fajl na kompu

Ranije je postojao dolbi mastering, danas toga nema I to je sustinska razlika

Formati/ mono academy/mono, iza platna, platno je obaralo zvuk na visim frekvencijama, trebalo je da
preskoci prepreke, sto je cvrsca prepreka to je bilo teze, manje zvuka je moglo da prodje. Nije bila velika
gustina pa je moglo da prodje I perforirali su platno razlicitim rupicama da bi mogle razl frekvencije da
prodju. Sto je manja rupica visa fr moze da prodje, fr zvuka imaju talasnu duzinu I na visokim fr su one
male a na niskim vece, ako je fr opseg koji mi cujemo 16hz/16000hz, td je obrnuto prop frekvenciji.
(akademija filmskih umetnosti u americi) Uveli su I pojacanje na visokim fr da bi dosle do publike jer je
bioskop veliki I neki koji su u zadnjim moraju da cuju, jer dolazi do disipacije itd, apsorbuju se disipacije
I pojacava se visoka fr. Pojacanje od 1000hz

Pocinje stereofonija, 50ih, da imamo 2 zvucnika, prostorni zvuk. Da bismo to culi moramo da budemo u
sweet spotu, to je nemoguce, da svi budu tamo, akademija je izmislila dolby stereo, trokanalni format/
imali smo lcr iza platna. Na traci su perforacije, za zvuk je prostor sa desne strane, Levi I desni/ 2 kanala,
dolby je izmislio nacin matricnog kodovanja, kako da 3 kanala spakujemo u 2, zvao se 3.2 dolby

Levi trak I desni trak a centralni se upisivao I u levi I u desni samo smanjen za 3db, propusta levi u LT
desni u RT centar smanji I zapise na oba, smanji ga zato sto isti zvuk koji stavimo 2 puta cujemo za 3db
glasnije. Miks se radio trokanalno u bioskopu je bio matricni decoder masina koja skenira LT I RT I ono
sto je u fazi/ signali koji su isti, to jest ovi iz centra, rutira ih u centralni zvucnik, levo u levi desno u desni

Zatim dolazi zelja za surroundom, nastaje dolby surround. Ubace jos jedan kanal koji je surround, moze
da bude vise zvucnika koji reprodukuju isti zvuk. To je 4.2 format. Imamo 4 signala koja zapisujemo u 2
kanala. Kodovanje 4 u 2 tako sto su radili l u LT desni u RT, centralni u oba a surround u LT
najnormalnije a u RTu obrnut polaritet. Kad saberemo sa ispravnim polaritetom rezultat je 0, signali su u
protiv fazi, tako da decoder koji je u bioskopu skenira signale I sve sto je u fazi salje u centar a ovo sa
obrnutim pol salje u surround a sve izmedju u LT I RT

Uredjaj: dolby processor, imaju ga svi bioskopi, sluzi da dekodira signale koji su zapisani na opticke trake

Hoce sad subwoofer, za niske frekvencije, to bi bio peti signal koji moramo da upisemo, sad je dolby
surround 4.1/ jer imamo lc 1r 1l I surround I 1 je subwoofer. Covek ne moze da lokalizuje niske pa je
svejedno gde ga stavimo. Kodovanje: uveli su low pass filter koj propusta niske fr od 120hz sve ispod
toga direktno se rutira u LFE low frequency effects.

Digitalni formati: 80ih godina prvi film koji je snimljen tako je Batman returns

Dolby digital/ umesto jednog surrounda se uvode levi I desni surround. Matricno kodovanje nije bilo
bitno jer je digitalni signal binarni kod. Zapisivalo se izmedju perforacija, opticki prosvetljene tackice
koje su predstavljale 0 I 1 audio signala. Mogao je da se prosvetli odredjen br tacaka, da li je to dovoljno
za sav zvuk/ lcr ls, rs, subwoofer. To je mnogo informacija za tako mali prostor, pa je dolby resio to
kompresijom/ MPEG firma smislila/ motion picture experts group (mpeg1,2,3,4) Mpeg 2 je dvd, mpeg1
video disk, mpeg4 je digitalno. Kompresija podataka, binarnih cifara, sa odredjenim gubicima, da bi bilo
manje tacaka izmedju perforacija. Dolbi je koristio mpeg 3, AC3. Na filmu je dinamicki opseg 90ak db,
mora da bude dobar kvalitet kompresije/ napravio je da je bit stream varijabilan, glasne stvari/ iskoristice
najglasnije zvukove, bivaju maskirani, tihe delove koristimo puni opseg. DVD, BLU REY 640 kbs, high
resolution, 448 fiksni bit. Bolji je varijabilni nego fiksni. Samo je dolby radio sa varijabilnim, da bismo
napravili zvuk morali smo da platimo dolbiju koji izvrsi kodovanje, naplati licencu, iskontrolise kvalitet.
Daje magnetno opticki disk. Dobro je to sto su oni garantovali kvalitet, svi filmovi su bili tretirani istim
uslovima I bili su tretirani istim tehnickim parametrima.

Na DCP ide waw, nema kompresije I ne mora dolby to da radi nego napravimo na kompu I to je to.
Posledica je da je sve neuravnotezeno. Nastaje loudness war

Uporedo s dolby digital, Spielberg snima jurrasic park i pravi DTS digital theater system. Digitalna
kompresija, oko 1 megabit u sekundi, mnogo manja. Zvuk nije bio na traci nego je na traku upisivao
tajmkod a zvuk se nalazio na cdu. Distribuirao je filmsku traku i cd.

SDDS/ sonijev format

Hteli su zatim centralni surround, za Robin hud da strela prodje kroz centar kao kroz publiku. To je 6.1

Onda 7.1 left side right side, left rear, right rear da bi mogli da dobiju bolju definiciju

Na kraju dolby atmos/ za uobicajene filmove i ne treba surround toliko jer osa vizuelne i zvucne
percepcije treba da se poklapaju. Sa 3d filmovima to nije tako jer ako postoji objekat koji izlazi iz slike on
mora da ima zvuk. Nastaje 2012, 2013. Prateci zvuk takodje treba da iskace iz radnje i da bude tretiran
kao slika. Osnova je 5.1 zvuk, sve sto je normalno tretirano ima takav standard, pored toga postoji do 60
kanala dodatnih za objekte koji izlecu. Imamo l c r ls rs, sub, gomila zvucnika po plafonu, po podu, koji
sluze za diskretne zvuke. U zavisnosti od toga gde treba da se pojavi to sto iskace aktiviraju se zvucnici.
Smiksaju normalno pa naknadno dodaju ove koji iskacu. Postoji i DTS atmos

Dolby 5.1 je standard za reprodukciju zvuka

DTS je bio bolji jer nije imao ostecenja od trake, perforacija, ali cesto se gubio disk.

Za DCP je standardni frejm rejt 24. Dolbi radi na 24 pa je to morao da bude standard da bi mogao da se
cuje zvuk. Mora da bude isti frejm rejt.

DCP 24 bita, 48 khz/ analogna digitalna konverzija/ prvo ide kvantizacija, podelimo ga po nivoima,
kvantnih nivoa ima toliko kolika je rezolucija. Onda ide semplovanje u jedinici vremena koliko puta
uradimo kvantizaciju. Standard je 48000 u sekundi. Ako se ne poklapa moze da se radi time stretch, pull
down, prilagodjavanje brzine