Kогнитивна психотерапија

Психотерапија Љубомир Ерић

1.Поларизовано мишљење — тенденција да се мисли у терминима све или

ништа. Мора се увек би ти најбољи; догађаји се тумаче као катастрофа.
Просечност се не толерише, а неутрални догађаји као да не постоје.

2. Катастрофично мишљење — склоност да се увек виде облаци, а никада

сунце иза њих. Ова когнитивна дисторзија чини да се особа осећа хронично
угроженим и типична је за стања страха.

3. Селективни извод — Из ситуације се извлаче само појединачни

детаљи,који, истргнути из контекста, често немају никакав значај, и на
основи тог детаља се формирају уопштавања и извлаче негативни закључци
повезани са сопственом вредношћу или судбином.

4. Претерано уопштавање — један или само мали број догађаја узима се као
доказ на коме се темељи општи закључак о сопственом понашању, вредности
или срећи.

5. Арбитрарни извод — стварање закључка о догађајима,или искуству,иако

стварно не постоје докази који би поткрепили такве закључке или су чак
закључци сасвим супротни доказу. Постоје два типична облика арбитрарног
извода: читање мисли ( они мисле да сам ја шмокљан) и негативна
предикција (хронични песимизам и негативна очекивања од будућности чак
и у ситуацијама када је будућност потпуно неизвесна).

6. Персонализација — интерпретација догађаја на изразито егоцентричан и

субјективан начин; непрестана потреба да се пореди са другим ( при чему се
тај други доживљава као бољи,успешнији) и да се догађаји тумаче као да су
повезани и значајни за особу, иако често немају никакве везе с њом.

7. Минимизирање или максимизирање — склоност да се лоши или

угрожавајући догађаји преувеличају, а да се значај и вредност добрих или
самопотрекпљујућих догађаја умањује.

8. Етикетирање — креирање негативног идентитета на основи погрешних

премиса. То је екстремни облик претераног уопштавања у коме индивидуа
конструише затворен систем на коме стоји етикета у стилу "Ја сам губитник"
или "За које се дрво ухватим, то се осуши".

9. Tиранија морања — Склоност ка коришћењу израза ,треба,морам,

неопходно је и понашању у складу са тим изразима. Идеја да се нешто мора
по сваку цену, неизбежно производи напетост и стрепњу, да ли ће у томе
успети и , са друге стране, осећање кривице, ако се то не оствари.