Filozofski fakultet

Novi Sad

Seminarski rad iz istorije umetnosti

‘’Selebriti status’’ u stvaralaštvu Endija
Vorhola

Profesor: Student:
Dr. Dijana Metlić Milica Amidžić
Komparativna književnost

Novi Sad, oktobar 2016

 Možda i u samom karakteru Endija Vorhola bio je prisutan izvestan talenat za
opservaciju karaktera – s obzirom na to da je detinjstvo proveo prikovan za krevet zbog
izvesnog neurološkog oboljenja. Samim tim se potencijalno razvila takva osobenost, za
sebe introvertna, no neumorna u posmatranju okoline oko sebe i nadoknađivanju onoga
što u sopstvu nije pronalazila, pored talenta za umetnost koja je podsticana od strane oba
svoja roditelja. Čak i kasnije, Vorholovo interesovanje za selebriti kulturu uzelo je svoj
danak u jednom od njegovih poslova pre početka bavljenja individualnim umetničkim
radom, u ‘’Glamour’’ magazinu, gde je bio u funkciji umetnika komercijaliste i dolazio u
kontakt sa tadašnjim selebritijima. Vorhol u svojoj biografiji ‘’Filozofija Endija
Vorhola’’ sam o sebi govori kao o pre svega povučenom karakteru, koji ne želi da
zauzima ‘’mnogo prostora drugima’’, no dalje u istoj knjizi pominje svoju želju da ima
svoj televizijski šou, koji bi nazvao ‘’Ništa posebno’’ što dalje eventualno implicira na to
da je on pored svoje fascinacije pop kulturom smatrao da je u istoj ležao I apsurd, no on
je bio ljubitelj istog. Masovno reprodukovanje, komercijalizacija umetnosti, degradiranje
visokoparnosti i pretencioznosti ranije umetničke tradicije bile su njegova lična poetika, a
ta poetika morala je naći svoj oblik u ikonografiji i tematici njegovog umetničkog
izražaja koja se ovekovčila u tehničkoj definiciji Pop art-a.
‘’In the future, everybody will be famous for fifteen minutes’’ je njegov citat koji
možda i najbolje sumira odnos prema tematici koju je pasionirano pratio i posmatrao.
Vorholov umetnički studio ‘’The Factory’’ bio je prepun ljudi, otvoren do Endijevog
kasnijeg atentata, no kao pojava za sebe taj studio bio je ključan ne samo za razvoj Pop
art-a nego uopšte, umetničke scene Njujorka ’60-ih godina XX veka. U Factory-u je
Vorhol pronalazio osobene ličnosti koje je nazivao svojim ‘’Superstarovima’’, a za koje
je govorio kako su to ljudi koji su prosto ‘’zanimljivi’’I koje je on smatrao vrednima da
ih on lično učini poznatima. Ova poznata rečenica sumira Vorholov odnos prema statusu
zvezde, gde je on izrazio svoju svest o kratkovečnosti slave svojih Superstarova u
konkretnom smislu (budući da se u Factory živelo poprilično brzim životom između
ostalog), sem ukoliko je umetnost ne ovekovči do statusa ikone. Neki od tih Superstarova
pojavljivali su se u Vorholovim eksperimentalnim filmovima, koji su bili osobeni po tom
što su imali čitav jedan kadar, no autor je to pravdao, pored nedostatkom novčanih
sredstava time da taj jedan kadar najbolje osvetljava ‘’atmosferu’’ i karaktere koje je
imao nameru da zabeleži. Film ‘’Sleep’’ prikazuje gotovo voajerski, jednog od ljudi iz
Factory-a kako spava, ništa sem toga, punih osam sati trake. Dalje, možda ne konkretno
ljudski primer, u filmu ‘’Empire’’ Vorhol snima Empire state building od večeri do
svitanja, što u skladu sa poetikom može da se tumači kao to da je ta zgrada simbol
američke kulture, kojoj je Vorhol generalno u svojoj izloženoj filozofiji bio priklonjen, I
samim time čak i neživi predmeti dobijaju selebriti status u delu ovog umetnika.
U kontekstu ‘’selebriti predmeta’’ ulaze i Vorholove sito-štampe, koje je od
smatrao najpodobnijom tehnikom za reprodukciju. U pomenutoj ‘’Filozofiji Endija
Vorhola’’ on objašnjava da, na primeru njegovog dela ‘’Koka-kola flaša’’ kako identično
piće piju i predsednik i beskućnik, potom možda i poznatije delo ‘’Kembel supa’’ u kome
doslovno preslikava sito-štampom u masovnom broju slike konzerve, za koju, možemo
da pretpostavimo, da je smatrao da važi identično pravilo. ‘’Znak dolara’’ takođe potpada
pod istu poetiku, možda i zapravo najbolje oslikava Endijev odnos prema samoj temi
umetnosti, budući da je govorio o svom umetničkom stvaralaštvu kao o umetničkom
biznisu, pa, zašto i sam simbol ‘’biznisa’’ ne bi postao i tema, kada je znak dolara
tehnički u Vorholovom shvatanju bio poznatiji od bilo koje javne ličnosti.
Ipak najpoznatija dela spadaju u domen konkretnih ‘’selebriti’’ ličnosti – sito-
štampe Elizabet Tejlor, Elvisa, Mika Džegera, Majkla Džeksona i najpoznatije delo –
Merilin Monro. Pored ovih ‘’pop’’ ikona, na slikama su svoje mesto našli i tadašnji
popularni politički lideri poput Če Gevare i Mao Cedunga. Za slike Merilin Vorhol je
govorio da mu se dopada konkretna ‘’ideja’’ o njoj, budući da je slika nastala nakon
njene smrti od predoziranja lekovima, da je imao nameru da je ovekovči kao gotovo
mitsku ikonu, a za ikone on je smatrao da bi trebalo da se kroz umetnost dovedu do
konzumerske svrhe.

Slika 1: Andy Warhol: Marilyns

 U kasnijoj karijeri, nakon atentata, počeo je da se bavi fotografijom, u ovom
kontekstu su možda, pored portreta svojih Superstarova, najbitniji portreti poznatih
uslikani Polaroid kamerom, a ispred objektiva su se pojavljivali tadašnji selebritiji poput
Džona Lenona, Džimija Hendriksa, Muhameda Alija, Silvestera Stalonea, Dženet
Džekson, Lize Mineli i Vorholovog kolaboratora na seriji kombinovanih sito-štampi i
grafita, umetnika Žan-Mišela Baskijata. Vorholov pozni rad, pred kraj života ocenjen je
negativno od publike koja ga je nazivala ‘’plastičnim i površnim, bez dubine i dubljeg
značenja objekta1 , ipak postavlja se pitanje da li je upravo to i bila glavna zamisao
umetnika kako bi došao do krajnosti svoje ideje o ‘’Biznis umetnosti’’.

Slika 2: Andy Warhol: polaroids

Factory studio je bio svojevremeno takođe lokacija popularnih žurki koje su

okupljale selebritije i na kojima je Vorhol, pored toga što je pružao luksuz
‘’alternativnoj’’ grupi ljudi da uživa u bezbrižnoj mahom drogama indukovanoj
atmosferi, okupljao i tadašnje selebritije na jedno mesto i u komunikaciji sa njima dolazio
do ideja i projekata. Samo neki od posetilaca bili su Lu Rid, Bob Dilan, Mik Džeger, a u
neke od manje redovnih spadali su i Salvador Dali i pesnik Alen Ginzberg.
1
Andy Warhol, Wikipedia, prevod
 Jedna od bitnijih stavki u Vorholovom radu kasnih ‘60ih bio je i bend The Velvet
Underground, uz čiju audio podršku je stvoren projekat ‘’The exploding plastic
inevitable’’ , zamišljen kao multimedijalni događaj, između ostalog ovaj projekat se
vezuje za začetak performans arta. Uz bend i pevačicu Niko, koja je kasnije kao solo
umetnik postala otelotvorenje Vorholove ideje o superstarovima, na ovim performansima
nastupali su i ostali članovi Factory komune, ostali superstarovi poput Džerarda Malange,
jedne od bitnijih figura u ovom pokretu, Meri Voronov, i, doduše kratkog daha, model Idi
Sedžvik koja je u tom dobu već bila u padu svojih ‘’petnaest minuta slave.’’. U kasnijoj
svojoj karijeri, Lu Rid je pesmu ‘’Walk on the wild side’’ posvetio generalnom životu u
Factory-u, superstarovima i prema tome, ne samo umetnost koja se tu proizvodila, nego i
opšta refleksija ideja našla je svoj put do toga da se ostvari u pop kulturi kao ikonična za
to doba.
Sam Vorholov odnos prema kulturi koja nije toliko uzdizala same selebritije, nego
više ono što su oni kroz ideju izražavali, navela je Vorholov odnos kao umetnika na
kontradiktornost u pristupu: da li je u svom radu satiričan ili fasciniran upravo tim
‘’selebriti statusom''? Sam on je u svojoj pomenutoj biografiji govorio o težnji da svoj rad
prilagodi masovnoj distribuciji, no istorija umetnosti i kulture je zabeležila da se iako je
njegov rad bio baziran na uzdizanju pop kulture i veličanju komercijalizacije, ta ista
umetnost je pre nego što je ostala zabeležena bila više centar pažnje publike koja je
pripadala užim umetničkim krugovima, istim onima koji su se kretali kroz Factory; bila je
više underground nego masovna, kao što je Vorhol prvobitno nameravao. No iako je kroz
izrečene umetnikove stavove jasno da se radi o izvesnom satirizovanju kulture koja je
bila opsednuta novcem i selebritijima, ne može se poreći da je Endi Vorhol ostavio
upečatljiv trag, koji je bio u srazmeri upravo sa onim što je i sam hteo da uradi: da
popularizuje umetnost uopšte
 LITERATURA:

1. Andy Warhol, Wikipedia . https://en.wikipedia.org/wiki/Andy_Warhol

2. Andy Warhol, biography http://www.biography.com/people/andy-warhol-
9523875#death-and-legacy
3. Vorhol, Endi: Filozofija Endija Vorhola: od A do B i nazad: Matica Sprska,
Novi Sad, 1995.