ELEMENTARNE 

FUNKCIJE 

U osnovne elementarne funkcije se ubrajaju: 

1) Polinomi 

2) Racionalne funkcije 

3) Eksponencijalne funkcije 

4) Logaritamske funkcije 

5) Opšta stepena funkcija (opća potencija) 

6) Trigonometrijske funkcije 

7) Ciklometrijske (arkus) funkcije 

Kod svake osnovne elementarne funkcije treba poznavati njen domen i kodomen, nul tačke (tj. tačke u 
kojima  je  funkcija  jednaka  nuli,  a  to  su  ujedno  tačke  presjeka  grafika  funkcije  i  x  –  ose),  najvažnije 
osobine te funkcije (parnost, neparnost, periodičnost, ograničenost, rast ili opadanje), te grafik. Više o 
ovim osobinama pogledajte u zbirci zadataka na stranama 124. – 138.  

Pod elementarnom funkcijom podrazumijevamo sve osnovne elementarne funkcije, kao i funkcije koje 
se mogu dobiti pomoću osnovnih elementarnih funkcija uz pomoć konačnog broja aritmetičkih operacija 
+, ‐, ., :, kao i konačno mnogo kompozicija elementarnih funkcija. 

1)  Polinom  (u  jednoj  varijabli)  definišemo  kao  funkciju  Pn ( x ) = an x + an −1 x

n −1
n
+ ... + a1 x + a0 ,   gdje  je 
n = 0,1, 2,...   cijeli  broj  kojeg  zovemo  stepen  polinoma;  a0 , a1 ,..., an   su  realni  brojevi  koje  zovemo 
koeficijentima polinoma i pri tome je  an ≠ 0.  

Domen i kodomen polinoma je skup  \.   

Specijalni  slučajevi  polinoma  su  y = ax + b − linearna  funkcija  i  y = ax 2 + bx + c − kvadratna  funkcija. 

Ove funkcije će se često pojavljivati u zadacima, pa trebate znati sve njihove značajne osobine.  

Što se tiče polinoma potrebno je poznavati njihove dvije značajne osobine: 

a) Dva polinoma u varijabli x su jednaki ako i samo ako imaju isti stepen i ako su im međusobno jednaki 
koeficijenti uz  x
k
( k = 0,1, 2,..., n ) , n − stepen polinoma. 
b)  Svaki  polinom  stepena  n  u  skupu  ^   ima  n  nula.  Ako  su  x1 , x2 ,..., xn   sve  nule  polinoma 
Pn ( x ) = an x n + an −1 x n −1 + ... + a1 x + a0 ,  tada je  Pn ( x ) = an ( x − x1 )( x − x2 ) ... ( x − xn ) .  
 Pm ( x )
2) Racionalna funkcija je količnik dva polinoma,  R ( x ) = , Pm − polinom stepena m,  Qn − polinom 
Qn ( x )
stepena n. U skladu sa tim terminom, za polinom se nekad kaže da je cijela racionalna funkcija. 

Ako  je  m < n,   kažemo  da  je  R ( x )   prava  racionalna  funkcija.  Ukoliko  je  pak  m ≥ n,   dijeljenjem 

polinoma možemo funkciju  R ( x )  prikazati kao zbir prave racionalne funkcije i polinoma. 

Domenu racionalne funkcije određujemo rješavanjem nejednačine  Qn ( x ) ≠ 0.  

Nul tačke funkcije  R ( x )  određujemo rješavanjem jednačine  Pm ( x ) = 0.  

3)Eksponencijalna funkcija je  y = a x , 0 < a ≠ 1.  

Domena joj je skup  \,  a kodomena  \ = ( 0, +∞ ) .  
+

Ako je  a > 1,  funkcija je rastuća, a za  0 < a < 1  ta funkcija je opadajuća. 

5
5
4
4
3
3
2
2

1 1

0
-3 -2 -1 1 2 -2 -1 0 1 2 3 4
-1 -1

4) Logaritamska funkcija je  y = log a x, 0 < a ≠ 1.  

Domena joj je  \ = ( 0, +∞ ) ,  a kodomena skup  \. Nula funkcije je  x = 1.  

+

Ako je  a > 1,  funkcija je rastuća, a za  0 < a < 1  ta funkcija je opadajuća. 

4
2
3
1
2
-1 1 2 3 4 5
0

-1 -1 0 1 2 3 4 5
-1
-2
-2

-3 -3
   
5) Opšta stepena funkcija (opća potencija) je funkcija  y = x c , c ∈ \.  

Ako je  c ∈ ` ,  ova funkcija je specijalan slučaj polinoma.  

1
Ako je c negativni cijeli broj, tada imamo pravu racionalnu funkciju. Npr.  c = −1 ⇒ y = . 
x

1
Ako je c racionalan broj (koji nije cijeli), imamo korjenu funkciju. Npr.  c = ⇒ y = x .   
2

Ako je c iracionalan broj, domena i kodomena funkcije je  \ + .  

3
5

2
3
3
1
2

1
0 1
-3 -2 -1 1 2 3
-1 -2 -1
0
1 2 3 -4 -2
0
2 4
-1
-1
-2

-3

1
Na prvoj slici crvenom bojom je nacrtan grafik funkcije  y = ,  plavom bojom je nacrtan grafik funkcije 
x
1 1
y= 2
,  a zelenom  y = 3 .  
x x

Na drugoj slici plavom bojom je nacrtana parabola  y = x 2 ,  a crvenom grafik korjene funkcije  y = x.  

2 2
Na trećoj slici crvenom bojom je nacrtan grafik funkcije  y = x c  za  c = ,   a plavom za  c = − .  
3 3

y 2

0
-1 1 x 2 3

-1
 
Na zadnjoj slici zelena boja odgovara vrijednosti  c = − 2,  crvena za  c = 2,  a plava za  c = 3.  

6) 4 osnovne trigonometrijske funkcije su: 

a)  y = sin x − domen  joj  je  skup  \,   kodomen  interval  [ −1,1] ,   neparna  je,  periodična  sa  osnovnim 
periodom  T = 2π  i ograničena je.  Nule funkcije su  kπ , k ∈ ].  

b)  y = cos x − domen  joj  je  skup  \,   kodomen  interval  [ −1,1] ,   neparna  je,  periodična  sa  osnovnim 
π
periodom  T = 2π  i ograničena je.  Nule funkcije su  + kπ , k ∈ ].  
2

sin x π
c)  y = tg x = − nije  definisana  u  nulama  funkcije  kosinus,  dakle  + kπ , k ∈ ]. Kodomen  joj  je 
cos x 2
skup  \.  Neparna je, rastuća i periodična sa osnovnim periodom  T = π .  Nul tačke su joj  kπ , k ∈ ].  
  

cos x
d)  y = ctg x = − nije definisana u nulama funkcije sinus, dakle  kπ , k ∈ ]. Kodomen joj je skup  \.  
sin x
π
Neparna je, opadajuća i periodična sa osnovnim periodom  T = π .  Nul tačke su joj  + kπ , k ∈ ].  
2

7) U ciklometrijske ili arkus funkcije ubrajamo 

⎡ π π⎤
a)  y = arcsin x − domen  joj  je  interval  [ −1,1] ,   a  kodomen  interval  ⎢ − , .   Funkcija  je  neparna, 
⎣ 2 2 ⎥⎦
rastuća i ograničena. Nul tačka je  x = 0.  

0
-2 -1 1 2

-1

-2
 

b)  y = arccos x − domen  joj  je  interval  [ −1,1] ,   a  kodomen  interval  [ 0, π ] .   Funkcija  je  opadajuća  i 
ograničena. Nul tačka je  x = 1.  
 4

0
-2 -1 1 2

-1
 

⎡ π π⎤
c)  y = arctg x −  domen joj je skup  \.  Kodomen  je interval  ⎢ − , .  Funkcija  je neparna, rastuća  i 
⎣ 2 2 ⎥⎦
ograničena. Nul tačka je  x = 0.  

2
1

0
-6 -4 -2 2 4 6
-1
-2

d)  y = arcctg x −  domen joj je skup  \.  Kodomen je interval  [ 0, π ] .  Funkcija je opadajuća i ograničena. 

Nema nul tačaka. 

2
1

0
-6 -4 -2 2 4 6
-1

Sve elementarne funkcije možemo podijeliti na algebarske i transcedentne.  

Algebarske  funkcije  su  polinomi,  racionalne  funkcije,  te  funkcije  koje  se  dobiju  pomoću  kompozicije 
racionalnih funkcija i stepenovanja racionalnim eksponentom i pomoću 4 osnovne računske operacije. 
Transcedentne  funkcije  su  one  koje  nisu  algebarske.  Tu  ubrajamo  eksponencijalne,  logaritamske, 
trigonometrijske, ciklometrijske, hiperboličke i area funkcije. 

Hiperboličke funkcije 

U hiperboličke funkcije ubrajamo 

e x − e− x
1) Hiperbolički sinus  sh x = − definisana za sve  x ∈ \,  kodomen takođe skup  \,  neparna je i  
2
rastuća. Nul tačka  x = 0.  

0
-4 -2 2 4

-2

-4

e x + e− x
2)  Hiperbolički  kosinus  ch x = −   definisana  za  sve  x ∈ \,   kodomen  je  interval  [1, +∞ ) .  
2
Funkcija je parna, nema nul tačaka. 

0
-2 -1 1 2

-1

sh x e x − e − x e 2 x − 1
3) Hiperbolički tangens  th x = = = −  definisana za sve  x ∈ \,  kodomen je interval 
ch x e x + e − x e 2 x + 1
( −1,1) .  Funkcija je parna i stroo rastuća, te ograničena. Ima jednu nul tačku  x = 0.  
 2

0
-3 -2 -1 1 2 3

-1

-2

ch x e x + e − x e 2 x + 1
4)  Hiperbolički  kotangens  cth x = = = − definisana  za  sve  x ∈ \ \ {0} .   Kodomen 
sh x e x − e − x e 2 x − 1
je skup  \ \ [ −1,1] .  Funkcija je parna i opadajuća. nema nul tačaka. 

0
-3 -2 -1 1 2 3
-1

-2

-3

S obzirom na formule kojima smo definisali hiperboličke funkcije lako je dokazati sljedeće tvrdnje: 

(1)   ch 2 x − sh 2 x = 1.  

(2)  sh ( x ± y ) = sh x ch y ± sh y ch x.  

(3)  ch ( x ± y ) = ch x ch y ± sh x sh y.  

th x ± th y
(4)  th ( x ± y ) = . 
1 ± th x th y

(5)  sh ( 2 x ) = 2sh x ch x.  

(6)  ch ( 2 x ) = ch x + sh x.  
2 2
Iz  ovih  formula  uviđamo  veliku  sličnost  sa  trigonometrijskim  funkcijama,  pa  otuda  dolaze  nazivi  za 
hiperbolički sinus, kosinus, itd. 

Area funkcije 

Area funkcije su funkcije inverzne hiperboličkim funkcijama. 

1) Area sinus hiperbolički  y = Arsh x  

e x − e− x e y − e− y
Ova  je  funkcija  inverzna  funkciji  y = sh x = , pa  je  zato  x = .   Ako  ovu  jednačinu 
2   2
pomnožimo sa  2e y ,  dobije se kvadratna jednačina  e 2 y − 2 xe y − 1 = 0,  tj.  t 2 − 2 xt − 1 = 0, t = e y .   

Njena  su  rješenja  t1,2 = x ± x + 1.   Pošto  je  t = e y > 0,   imamo  da  je  t = x + x 2 + 1,   jer  je 
2

( )
x − x 2 + 1 < 0   za  sve  x ∈ \.   Otuda  je  Arsh x = ln x + x 2 + 1 .   Ova  funkcija  je  neparna  i  rastuća, 
ima nul tačku  x = 0.   Domen i kodomen joj je cijeli skup realnih brojeva. 

2) Area kosinus hiperbolički  y = Arch x  

e x + e− x e y + e− y
Ova  je  funkcija  inverzna  funkciji  y = ch x = , pa  je  zato  x = .   Ako  ovu  jednačinu 
2   2
pomnožimo sa  2e y ,  dobije se kvadratna jednačina  e 2 y − 2 xe y + 1 = 0,  tj.  t 2 − 2 xt + 1 = 0, t = e y .   

Da  bismo  dobili  inverznu  funkciju  hiperboličkog  kosinusa  moramo  se  ograničiti  na  x ≥ 0,   tj.  desnu 
polovinu  grafika  (vidi  grafik  funkcije  y = ch x ).  Tada  je  y ≥ 1,   tj.  imamo  da  tzv.  suženje  funkcije 
y = ch x  preslikava interval  [ 0, +∞ )  na interval   [1, +∞ ) .  Zato  y = Arch x : [1, +∞ ) → [ 0, +∞ ) .  

To znači da je  y ≥ 0 ⇒ e y ≥ 1.  
 s rješenja  t1,2 = x ± x − 1.   Poššto  je  t = e y ≥ 1,   imam
mo  da  je  t = x + x 2 − 1,   jer  jee 
2
Njena  su 

x − x 2 − 1 < 1  za ssve  x ∈ [1, +∞

∞ ) .  Otuda jee  Arsh x = ln ( )
l x + x 2 − 1 .  Ova funkcija je rasttuća, ima nul 

tačku  x = 1.  

0
-2 -11 1 2 3 4

-1

Na slici  plavom bojo nkcije  y = ch

om je označeen grafik fun h x,  a crvennom  y = Arcch x.  Ova dvva grafika suu 
simetrični u odnosu na pravu  y = x.  

3) Area ttangens hipeerbolički  y = Arth x  

e2 x − 1 e2 y − 1
unkciji y = th x = 2 x
Ova  je  funkcija  iinverzna  fu , pa  je  zato  x = 2 y .   Otuda 
O slijedi 
 
e +1   e +1
1+ x 1 1+ x 1+ x
e2 y = ⇒ y = ln = ln
l . 
1− x 2 1− x 1− x

Domen:  ( −1,1) ,  kod

domen:  \.  Funkcija je n ul tačku  x = 0
neparna i rasttuća. Ima nu 0.  

4) Area ttangens hipeerbolički  y = Arth x  
 e2 x + 1 e2 y + 1
Ova  je  funkcija  inverzna  funkciji y = cth
c x= , pa  je  zato  x = .   Otuda  slijedi 
 
e2 x − 1   e2 y − 1
x +1 1 x +1 x +1
e 2y
= ⇒ y = ln = ln
l . 
x −1 2 x −1 x −1

Domen:  \ \ [ −1,1] ,  kodomen:  \ \ {0} .  Fun

nkcija je nepaarna.