Mind Maps

Mapiranje uma

Autor: Stefan Kosti

Mind Maps

1. Uvod
U ranim 60-tim godinama dva autora, Allan M. Collins i Ross Quillian, razvili su teoriju koja se tie razumevanja ljudskog uenja. Ova teorija, ba kao i ideja koju je mnogo ranije razvio Alfred Korzybski, poljsko - ameriki filozof i naunik, a koja je vezana za nain uenja koje se razlikuje od aristotelovskog naina, inspirisale su poznatog britanskkog psihologa Tony Buzana da razvije Mind Maps. Tony Buzan je rodjen 1942. godine, diplomirao je na BRITISH COLUMBIA Univerzitetu 1964. godine, i vodei je svetski autor, predava i mislilac u oblasti razvoja ljudskog uma i razmisljanja. Kreator je i koncepata: Radiant Thinking i Mental Literacy. Objavio je veliki broj naslova, od kojih su najpoznatiji: Use Your Head, Use Your Memory, The Mind Map Book, i mnoge druge koji su bili prodati u milionskim tiraima irom sveta, i prevedeni na trideset jezika.

Slika 1- Tony Buzan

Mape uma su se poele razvijati poetkom 70-tih godina XX veka za potrebe studenata, da pomou njih vode beleke na predavanjima upotrebom samo kljunih rei i slika.One se mnogo bre prave i zbog svog vizuelnog kvaliteta mnogo se lake pamte i veoma su pregledne. Buzan smatra da je nelinearna struktura mapa uma njihova velika prednost u odnosu na tradicionalni linearni pristup, gde ovek pokuava da pregleda ceo sadraj sa leva na desno i od vrha do dna. Nelinearna priroda daje veliku preglednost mapama uma, kao i lakou povezivanja i upuivanja na odre ene elemenate. Sredinom 70-tih godina Peter Russell se pridruuje Buzan-u i zajedno sa njim predaje mapiranje uma na raznim interancionalnim skupovima i univerzitetima.

2. O mapiranju uma
Mapa uma je izraz briljantnog razmiljanja, i prema tome predstavlja prirodnu funkciju ljudskog uma. To je mono grafiko sredstvo koje osigurava univerzalni klju za osloba anje potencijala mozga. Mapa uma je dijagram koji se koristi za predstavljanje rei, ideja, zadataka ili drugih stavki povezanih i ure enih oko kljune rei ili ideje. Mape uma se koriste za: generisanje, vizualizaciju, strukturu i klasifikaciju ideja, kao pomo u istraivanju, organizaciji, reavanju problema, donoenju odluka i pisanju. Elementi mapa uma su: rei, reenice, slike, crtei i td. Ti elementi su raspore eni intuitivno prema vanosti i klasifikovani su u grupe, grane ili podruja sa ciljem predstavljanja semantike ili druge veze izme u delova informacija. Grane formiraju strukturu stabla tako to se za koren

Mind Maps

uzima centralna ideja ili slika iz koje se izdvajaju prvo glavne grane koje predstavljaju prvi nivo vanosti, a zatim se iz tih grana pruzaju ostale grane koje prave drugi, trei nivo i td. Grafikim, radijalnim, nelinearnim predstavljanjem ideja, mapiranje uma pospeuje razmiljnje, poboljava nain pristupa, nain organizovanja zadataka, a time i reavanje problema.

Mapa uma poseduje etiri osnovne karakteristike:

1. Predmet panje je kristalizovan u centralnoj slici 2. Glavne teme predmeta se granaju iz centralne slike 3. Grane sadre kljunu sliku ili kljunu re napisanu na datoj liniji. I, teme od manjeg znaaja predstavljaju se kao grane povezane sa granama vieg nivoa. 4. Grane formiraju povezanu strukturu

Tri osnovne funkcije za mapiranje uma:

1. Prihvati - treba odbaciti predrasude koje imamo o svojim mentalnim ogranienjima i tano pratiti zakone mapiranja uma, pridravajui se datih modela to preciznije moemo. 2. Primeni - izraditi to vei broj mapa uma, koristei preporuke za izradu i razvijajui svoj vlastiti stil mapiranja. Mape uma treba koristiti u svim aspektima u kojima su primenjljive. 3. Prilagodi - odnosi se na na razvoj i vetinu mapiranja. Mape uma imaju ogromnu primenu i mogu se koristiti u razliite svrhe, kao to su : Jednostavno pravljenje beleaka Lina upotreba o Reavanje problema o Samoanaliza Edukacija o Razmiljanje o Uenje o Predavanje Poslovne i profesionalne svrhe o Sastanci o Prezentacije o Menadment o Planiranje i analiza o Kreativnost i inovacija Vizualizacija podataka na internetu

Mind Maps
Primeri mapa uma vezani za oblasti u kojima se mind map najvie koristi:

Na slici 2. predstavljen je primer iz oblasti inenjerstva koji ilustruje svrhu inovacije. Pokazuje kako inovacije pomeraju horizonte, koriste sve prednosti koje razliitosti donose, kreiraju budunost, menjaju, kombinuju, upotrebljavaju znanje, vestine i drugo.

Slika 2 - Mind map Kreativnost i inovacije

Slika 3 - Mind map Tela u matematici

Mind Maps

Na slici 3. predstavljen je primer iz oblasti matematike. Ilustruje vizuelnu podelu geometrijskih tela i figura u zavisnosti od njihovih osnova, broja stranica i broja dimenzija dimenzija.

3. Tehnologije i realizacija
Pored olovke, papira i volje koji su dovoljni za kreiranje mapa uma, koriste se i druga softverska reenja za predstavljanje mind map-a u digitalnom obliku. Na raspolaganju je veliki a broj programa koji nude funkcije kreiranja mapa uma. N Najpoznatiji su svakako:

Free Mind

iMindMap

Mind Mapper

X Mind

ki Neki od ovih programa su potpuno besplatni, kao na primer Free Mind i X Mind koji su realizovani u Javi, pa su pristupani svima koji ele da koriste prednosti ove metode. pristupani U ovom delu biete upoznati i sa programom iMindMap, koji predstavlja proizvod Buzanovog tima. Buzan je hteo da svo svoj iskustvo i znanje prenese i napravi ne samo metodu za mind svoje mapping, ve i konkretnu tehnologiju kojom e olakati i poboljati prvobitnu primenu. retnu ati

1. Prvi korak Centralna ideja ili tema

Korienje centralne slike za predstavljanje glavnog cilja ili teme, glavni je faktor u e efikasnom Mind Mapping-u. To automatsk fokusira obe strane vaeg mozga i pomae da se u. automatski ga ukljue sva vaa ula. Kada otvorite iMindMap, prikaza vam se prozor koji ce vam ponuditi mogu , prikazae ogunost odabira slike za centralnu ideju ili temu (Slika 4.) Odabirom odgovarajue slike i kasnije upisom imena u tekst polju koji se nalazi odmah e slike, ispod, moete kreirati novu mapu uma. Klikom na dugme Create, kreira se nova mapa i ra otvara u radnom prozoru.

Mind Maps

Slika 4. - Kreiranje mape uma

Vaa centralna tema se sada nalazi na sredini ekrana i spremna je za dalju obradu i razvoj

2. Drugi korak Glavne grane (Osnovno ure ivanje ideja)

Sada se mogu dodavati glavne grane na cenralnu temu. U cilju kontrolisanja i primene vae mentalne snage, potrebno je da struktuirate vae misli upotrebom hijerarhije ili kategorizacije. Vae glavne grane predstavaljaju osnovno ure enje vae ideje, primarni koncept ili osnovu za dalje grananje i razvoj ideja. One pomau da se oblikuje i konstruie mapa uma, ohrabrujui va mozak da razmilja na prirodan nain. Kreiranje glavne grane levim klikom mia kliknite na crvenu taku koja se pojavljuje u centru centralne ikone (koja se pojavljuje kada se miem pre e preko centralne ikone) i odvucite mia izvan ikone sve dok ne postignete odgovarajuu duinu za vau granu. Dodavanje labele labela predstavlja tekst koji se dodaje grani. Moe se dodati na dva naina: prvi je da se odmah nakon kreiranja grane upie tekst; drugi - duplim klikom na granu gde se otvara polje za unos ili modifikaciju teksta.(Slika 5.)

Mind Maps

Slika 5. - Doodavanje Labele

Modifikacija i pomeranje grana Za modifikaciju i pomeranje grana koristi se ovaj objekat koji se pojavljuje kada se miem pre e preko vrha grane. Klikom na plavi prsten i njegovim pomeranjem vri se pomeranje itave grane. Ovo je idealan nain za skraivanje, poveavanje i pozicioniranje grane. Promena oblika grane Za oblikovanje grana koriste se plave kontrolne take koje se pojavljuju unutar grana kada se miem referenciramo na njih. Klikom i pomeranjem taaka vri se oblikovanje cele grane. Za dodavanje nove kontrolne take koristi se kontrola shift+Klik i na mestu na kome se klikne dodaje se nova kontrolna taka. Promena boje Ukoliko elimo da promenimo boju odre enoj grani moramo prvo da odaberemo granu levim klikom na nju i onda promenimo boju u komandi koja je data na slici a koja se nalazi na glavnom toolbar-u.

3. Trei korak Dodavanje Slika/Ikona

Upotreba slika i simbola pri kreiranju glavnih grana dosta objanjava Mind Map i ini je dosta atraktivnom i zanimljivom. Slike podstiu imaginaciju i mogu pomoi pri pamenju odre enih veza u mapama uma. Ikone i simboli mogu se prikljuiti i kao dodatak znaenju odredjene ideje ili teme, moe da se odre uje prioritet i drugo. Biblioteka slika sadri veliki broj slika koje moete ukljuiti u vau mapu. Za pristup biblioteci kliknite na stavku View u glavnom toolbar-u, i izaberite Image Library (Slika 6.)

Mind Maps

Slika 6. Biblioteka slika

Kada se otvori biblioteka pojavljuje se sa leve strane ekrana. Biblioteka je dosta optimizovana i veoma laka za rukovanje. Sadri pretraiva Search koji olakava traenje slika. Biblioteka ikona Biblioteka ikona sadri veliki broj ikona koje se mogu koristiti u vaem projektu. Ikone su klasifikovane u kategorije, pa se mogu veoma lako pronai. Za pristup biblioteci ikona potrebno je da u glavnom toolbar-u kliknete na View i da potom odaberete Icon Library (Slika 6.) Nakon otvaranja biblioteka se pojavljuje sa vae leve strane, klasifikovana u kategorije i samim tim veoma laka za snalaenje. Dodavanje slika i ikona o Dodavanje na odre enu granu za dodavanje slike ili ikone na granu, prvo morate da odaberete odre enu granu klikom na nju, potom desnim klikom pojavljuje vam se padajuci meni na kome birate opciju insert/edit, pa opciju insert branch image. Odabirom slike iz ponu enih direktorijuma vaa slika e se dodati na granu. o Dodavanje slobodne slike za dodavanje slobodne slike na vau mapu potrebno je da kliknete desnim klikom na slobodnu povrinu i zatim u meniju odaberete opciju insert/edit, pa opciju insert floating image. Odabirom slike iz ponu enih direktorijuma vaa slika e se dodati na povrinu. Modifikacija slike/ikone na mapi Kada se slika ili ikona ubace na mapi ili grani one se jednostavnim prevlaenjem mogu pomerati u odgovarajuci poloaj. Tako e, moe da se izvri promena veliine i rotacija slika. Klikom na sliku pojavljuju se kvadratii koji okruuju

Mind Maps

obeleenu sliku. Njihovim pomeranjem dolazi do promene veliine, dok se rotacija vri kada se klikne na krui koji se pojavljuje u donjem desnom uglu slike.

4. etvrti korak Dodavanje grana deteta (grane drugog, treeg ... prioriteta )
Kada se zavri sa predhodnim koracima, i kada su glavne grane kreirane, moe se krenuti sa daljom realizacijom i mogu se kreirati grane deca, koje ravaju glavnu granu na vie delova. Dodavanje grana nieg prioriteta Kreiranje ovih grana moe se izvesti veoma jednostavnim povlaenjem crvene take, koja se pojavljije kada se dodje na vrh glavne grane, i odre ivanjem odgovarajue duine. Automatski bie kreirana grana koja je tanja od glavne grane, kako bi se i vizuelno naglasio proritet grane. Preporuuje se da: o Koristite kljune rei za razvoj i objanjenje vae ideje o Upotrebljavajte po jednu re za svaku granu kako biste pomogli vaem mozgu da dobije novu ideju ili misao o Dodajte glavne grane sve dok ne budete zadovoljni i dok ne osetite potrebu da pre ete na drugi nivo veza o Moete da dodajete grane u sve viim niovima sve dok smatrate da su potrebne za objanjavanje

Ukoliko se u realizaciji mind map-e budete pridravali svih navedenih postupaka i koraka, vaa mapa bi trebala da izgleda kao na slici 7:

Mind Maps

10

Slika 7. Primer elemenata koji se nalaze na mapi

5. Korak pet - Naglaavanje veza i isticanje tema

Dodavanje strelica (za isticanje vez Mape uma predstavljaju hijerarhijski raspored veza) za prenoenje ideja i tema. Postoje slu sluajevi kada su dva koncepta u nekoj vezi i ako nisu a fiziki povezani na mapi. Da bi se napravila veza izme u pojmova, koja se ne zasniva na ki zasniv povezivanje uz pomo gran koriste se relationship arrows, odnosno strelice za grana, st povezivanje. Strelice automatski navode vae oko sa jednog dela vae mape na drugi, i dela ostvaruju komunikaciju izme u njih. Da dodate strelicu:

o Prvo odaberite opciju Drow na vaem glavnom toolbar-u i onda selektujte polje Arrow

Mind Maps

11

o Potom stanite na vrh grane i kliknite na crvenu taku koja e se pojaviti, i tako spojite taku sa nekom drugom granom i dobiete strelicu koja povezuje dve celine. Strelicu koju dobijete moete modifikovati, na nain koji je ve opisan za modifikaciju grane o Tako e moete da promenite boju strelici upotrebom funkcije koja se nalazi na vaem toolbar-u o Moete menjati stilove strelici, desnim klikom na strelicu i odabirom opcije arrow otvara vam se mogunost odabira solid(puna), dotted(takasta), dashed(prekidna), kao i mogunost da strelica bude u jednom ili u oba smera Naglaavanje ideja (dodavanje oblaka) Naglaavanjem odre enih delova se izdvajaju teme ili ideje i time postie to da mogu lake da se pamte i da komunicitaju sa drugima. Da biste dodali oblak: o Odaberite granu kojoj biste eleli da dodate oblak i selektujte je o Potom na glavnom toolbar-u selektujte opciju Insert i odaberite Cloud o Automatski e vam se dodati oblak na selektovanoj grani, gde vi moete da mu promenite boju i veliinu

Ovo su neke od osnovnih funkcionalnosti koje su vam dovoljne da napravite veoma dobre Mind Maps. Sve ove i jos dosta drugih i specifinih funcija vam nude ostali softverski alati koji su vam na raspolaganju. Na slici 8 je predstavljen primer Zavrni projekat. Na ovoj mapi uma se nalaze sve faze kroz koje prolazi jedan projekat u toku svoje izrade. Centralna tema zavrni projekat se deli na est glavnih faza kroz koje projekat prolazi sekvencijalno. Prva faza predstavlja sve teme odnosno sve projekte koji su ponu eni na katedri od strane predmetnoh profesora. Zatim ide faza u kojoj studenti razmiljaju i pokuavaju da saznaju to vie o temama koje su ponu ene. Tada odlaze na konsultacije, priaju sa svojim kolegama, koriste internet i analiziraju ponu ene teme. Kada se odlue za temu koja im najvie odgovara odlaze kod profesora da provere da li je slobodna i ukoliko je jeste evidentiraju taj projekat, u suprotnom proveravaju sledecu temu. Kada se zavre sve ove faze poinje realizacija. Tada svaki student u zavisnosti od projekta zapoinje projektovanje, implementaciju, studiranje, pribavljanje udbenika i druge aktivnosti koje su neophodne za realizaciju. I zavrna faza se odnosi na prezentovanje kreiranog proizvoda. Pod ovom fazom se podrazumeva priprema, vebanje i prezentovanje projekta.

Mind Maps

12

Slika 8 Zavrsni projekat

Mind Maps

13

4. Zakljuak
Zbog ega Mind Maps? Zato to su veoma fleksibilne. Nijedna tehnika vam ne daje da manipuliete idejama, znanjem, informacijama sa takvom slobodom i fleksibilnou kao to to ini mapiranje uma Zato to poveavaju vau produktivnost. Prema nezavisnim istraivanjima ova tehnika moe da povea vau produktivnost i do 20% Zato to vam pomau da budete kreativniji. One predstavljaju podatke ba na onakav nain na koji i va mozak funkcionie, samim tim taj vizuelni pristum omoguava lake uvi anje veza i grupacija Zato to prua veoma moan alat da razmiljate o svom razmiljanju. Kada stavite neku centralnu ideju u mapi uma, vi joj promenite kontekst, promenite joj znaenje. Zbog toga vam ona daje jedinstveni nain da gledate na informacije iz jednog vieg ugla apstakcije i da ponovo razmislite i reorganizujete vae misli. Zato to vam pomau da budete bolje organizovani. Njihova struktura vam omoguava veliku preglednost i ukoliko koristite mape uma za vae projekte, obaveze, zadatke mnogo manje vremena ete gubiti na pretraivanje informacija koje su vam potrebne Zato to pomau ljudima sa disleksijom. Istraivanja su pokazala da mape uma u velikoj meri mogu da pomognu ljudima koji imaju problema sa pamenjem i itanjem

Mind Maps

14

5. Literatura
Tony Buzan, Barry Buzan, The Mind Map Book, London, BBC Books, 1993. www.thinkbuzan.com, poslednja poseta 07.2010 god. www. mindmappingsoftwareblog.com, poslednja poseta 07.2010 god. http://en.wikipedia.org/wiki/Mind_map, poslednja poseta 07.2010 god. http://www.londonspeakerbureau.co.uk/tony_buzan.aspx, poslednja poseta 07.2010 god. http://www.thethinkingbusiness.co.uk/mindmappingtonybuzan.htm, poslednja poseta 07.2010 god.