STRES I ADAPTACIONI

SINDROM
prof dr Ljiljana Popović
ljiljana.popovic@med.pr.ac.rs
 Homeostaza - stalnost unutrašnje sredine -
predstavlja dinamičku ravnotežu koja se
uspostavlja kao rezultat ukupnih procesa u svim
ćelijama organizma
 Dejstvo etiološkog faktora može kao svoju
posledicu da izazove proces adaptacije
(savladavanje nastalih promena bez nastanka
bolesti) ili maladaptacije (nastanak promena koje
mogu biti osnova za nastanak bolesti i smrti)
 Stresori svojim delovanjem pokreću dve grupe zaštitnih
reakcija
 reakcije usmerene ka neutralisnju samog štetnog agensa i
posledica njegovog dejstva (mogu biti specifične i nespecifične)
 odbrambene reakcije organizma kao celine (poremećaj
homeostaze)
 Pozitivni stresori izazivaju 'eustres' - stres pod kontrolom
(zbog nekog srećnog događaja)
 Negativni stresori izazivaju 'distres' - nad kojim osoba
nema kontrolu (bolest ili smrt drage osobe)
 Emocionalna reakcija - individualni doživljaj stresa koji
utiče na intenzitet oštih odbrambenih reakcija izazvanih
dejstvom stresora
 Isti skup simptoma (sindrom) koji nastaje kao
rezultat delovanja različitih stresora Selye je nazvao
opšti adaptacioni sindrom - OAS (uvećanje kore
nadbubrežne žlezde, atrofija timusa, ulkus na
želudačnoj ili duodenalnoj sluzokoži)

 Efekat dejstva stresora zavisi od:

 karakteristike stresora (priroda, jačina i dužina
delovanja)
 sposobnosti organizma da se suprostavi dejstvu
stresora (endogeni i egzogeni faktori)
Opšti adaptacioni sindrom-OAS

U toku OAS razlikujemo 3 faze:

I. stadijum alarma
II. stadijum adaptacije
III. stadijum oporavka ili iscrpljivanja
Stadijum alarma
 Mobilišu se odbrambene snage organizma
aktivacijom vegetativnog nervnog sistema i
endokrinog sistema (osovina hipotalamus-hipofiza-
nadbubrežna žlezda)
 Reakcija organizma označava se izrazom fight or
flight (bori se ili beži)

Dejstvo stresora → spinotalamički put → kora velikog

mozga i talamusa → aktivacija centara u
hipotalčamusu i hipofizi → neuroendokrini
odgovor
Stadijum alarma
1. CRF → ACTH → kora nadbubrega → hormoni
kore nadbubrega (kortizol↑)
2. Aktivnost simpatičkog nervnog sistema → srž
nadbubrega → adrenalin↑, noradrenalin↑
 Dilatacijakrvnih sudova u srcu i mišićima
 Tahikardija

 Snaga srčane kontrakcije↑

 Vazokonstrikcija u koži, splanhičnoj regiji i

bubrezima
Stadijum alarma

 Stadijum alarma traje od nekoliko minuta

do 24 sata i deli se na fazu šoka i fazu
antišoka.
 Faza šoka - relativna insuficijencija kore
nadbubrega - Na↓, Cl↓, TA↓, Gl↓ i T↓
 Faza antišoka - FR↑, TA↑
 Stadijum adaptacije
Predstavlja kataboličku fazu i traje do mesec dana
ACTH → glukokortikoidi
↓
 Hiperglikemija (iz neugljenohidratnih izvora - glikoneogeneza)
 Kataboličko dejstvo kortizola na metabolizam belančevina i masti (lipoliza↑
i proteoliza↑)
 Smanjeno dejstvo anaboličkih hormona (insulina i hormona rasta)
 Izraženo antiinflamatorno i imunosupresivno dejstvo
 Neutrofilija, limfocitopenija, eozinopenija
 Relativna policitemija

U ovoj fazi ACTH nije osetljiv na aktivnost negativne povratne sprege

Stadijum oporavka ili iscrpljivanja
 Predstavlja anaboličku fazu koja se karakteriše
pojačanim lučenjem anaboličkih hormona i
smanjenim oslobađanjem glukokortikoida
 Opravak može da bude spontan ili je rezultat
lečenja (parenteralna ishrana)
 Iscrpljivanje je rezultat insuficijencije KVS, bubrega
i oslabljenog imunog odgovora
Aktivnost organskih sistema u
opštem adaptacionom sindromu
 Fiziološki odgovor na stres podrazumeva aktivaciju mišićno-
skeletnog, nervnog, endokrinog i imunog sistema
 Aktivnost organskih sistema objedinjena je i koordinisana
aktivnošću CNS-a, pri čemu je usklađeno delovanje:
 Kore velikog mozga
 Limbičkog sistema (ključan za emocionalni doživljaj stresa)
 Talamusa (grupiše i dalje distribuira senzorne informacije dobijene
preko spinotalamičkih neurona)
 Hipotalamusa (usklađuje funkciju nervnog i endokrinog sistema)
 Retikularne formacije (kontrola intelektualne budnosti i tonusa
skeletnih mišića)
 Retikulo aktivišućeg sistema
Aktivnost mišićnog i skeletnog
sistema u OAS
 Voljne mišićne kontrakcije - pod kontrolom
centara u motornoj kori
 Omogućava bekstvo sa mesta dejstva stresora
(flight)
 Povećanje mišićnog tonusa - pojačana
aktivnost retikularne formacije
 Bol u mišićima
 Glavobolja

 Ukočenost vrata

 Bol u leđima
 Aktivnost nervnog sistema u OAS
 Pokretačka regulatorna uloga pripada CRF-neuronima
(odgovorni za aktivnost ACTH, ADH, hormona rasta,
prolaktina)
 Lučenje oslobađajućih faktora iz CRF-neurona regulisano je
nervnim i hormonskim uticajem
 Stimulativno dejstvo - serotonergički neuroni i α noradrenergički
neuroni
 Inhibišuće dejstvo - β noradrenergički neuroni, dopaminergički
neuroni, GABA-ergički neuroni
 Povećano oslobađanje kateholamina
 Adrenalin - srž nadbubrežne žlezde
 Noradrenalin - srž nadbubrežne žlezde i završeci simpatičkih
nerava
Aktivnost nervnog sistema u OAS
 Delovanje
 Vazokonstrikcija u koži, visceralnim organima i
bubrezima
 Vazodilatacija u skeletnim mišićima i srčanom mišiću

 Pojačan hronotropni i inotropni efekt (FR↑, MV↑, TA↑)

 Bronhodilatacija

 Usporen motilitet i sekrecija u crevima

 Glikemija↑ (glikoneogeneza, glikogenoliza, insulin↓)

 Lipoliza↑ (masne kiseline↑, holesterol↑)

Aktivnost endokrinog sistema u OAS

 Povećava se sekrecija hormona čijim se dejstvom

pojačava odbrambena sposobnost organizma
(adrenali, noradrenalin, kortizol)
 Smanjuje se sekrecija hormona koji povećavaju
potrošnju energije
 Hormon rasta - akutni stres↑, hronični stres↓
 Prolaktin, T3, T4, ADH - različite vrednosti
 Endogeni opioidni peptidi (β endorfini)↑
(povećava se prag za bol-stresom indukovana
analgezija)
 Aktivnost endokrinog sistema u OAS
 Kortizol
 Povećava sintezu glikoze
 Utiče na metabolizam belančevina (anabolik u jetri, katabolik u mišićima)
 Utiče na metabolizam masti (anabolik u predelu lica i vrata, katabolik u predelu
ekstremiteta)
 Aminokiseline oslobođene tokom proteolize osim u procesu glikoneogeneze
koriste se i za sintezu belančevina - reparacija oštećenog tkiva
 Izraženo antiinflamatorno dejstvo (smanjuje vaskularnu propustljivost i usporava
kretanje leukocita prema ognjištu zapaljenja)
 Sprečava oslobađanje proteolitičkih enzima iz lizozoma (stabilizovanje lizozomne
membrane)
 Imunosupresivno dejstvo
 Usporava zarastanje rana (inhibiše proliferaciju fibroblasta)
 Usmerava limfocite, monocite i eozenofile ka slezini i limfnim čvorovima
 Broj neutrofila u krvi se povećava usled njihove mobilizacije iz koštane srži
Aktivnost imunskog sistema u OAS

Kortizol → imunosupresivno dejstvo

 Inhibiše sintezu imunoglobulina
 Inhibiše sintezu IL-1 u antigen
prezentirajućim ćelijama koji je neophodan
za aktivaciju specifičnih T limfocita
Aktivnost imunskog sistema u OAS

 Psohoneuroimunologija - osetljivost imunog sistema na

psihičke, neurološke i endokrine promene nastale pod
dejstvom stresa
 KVS → hipertenzija, poremećaj ritma, koronarna bolest
 GIT → dijareja, povraćanje, peptički ulkus, sindrom
iritabilnih creva
 Astma

 Sistemske bolesti vezivnog tkiva

 Frigidnost i impotencija

 Depresija, poremećaj spavanja

 Prekomerni unos hrane