50 PRAVILA PODNOŠENJA IZMENJENE PORESKE PRIJAVE

PRAVILA PODNOŠENJA IZMENJENE

PORESKE PRIJAVE (u skladu sa
izmenama i dopunama ZPPPA)
Prilikom sastavljanja poreske prijave i obračunavanja poreza događa se da obveznik napravi (ne)namernu
grešku ili propust, pa je početkom primene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u na-
stavku: ZPPPA), od 1. januara 2003. godine, u poreski sistem Republike Srbije uveden poreskopravni institut
„izmenjena poreska prijava“, koji je uređen u članu 40. ovog zakona.

Poslednjim izmenama i dopunama ZPPPA, koje su u primeni od 28. aprila 2018. godine, o kojima je objavljen
zaseban tekst u ovom broju časopisa, izvršene su delimične izmene člana 40 (koji citiramo u nastavku), što je i
bio povod za obnavljanje ove teme. Suština ovih izmena ogleda se u sledećem.

• p recizirano je da se greškom u inicijalno podnetoj poreskoj prijavi smatra samo greška koja za posledicu
ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze;
• propisan je i novi (treći) izuzetak kada obveznik ne može da podnese izmenjenu poresku prijavu, a to je
nakon pokretanja radnji Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela;
• obveznik PDV-a ne može podneti izmenjenu poresku prijavu za PDV za poreski period za koji je podneo
poresku prijavu, u kome se vrši promena opredeljenja za povraćaj, bez obzira na visinu iznosa za povraćaj.

Član 40. ZPPPA

„Ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrži grešku koja za
posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste, dužan
je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese poresku prijavu u kojoj su greška ili propust
otklonjeni (u daljem tekstu: izmenjena poreska prijava).

Prvobitno podneta poreska prijava ne vraća se poreskom obvezniku.

Podnetu poresku prijavu poreski obveznik može da izmeni najviše dva puta podnošenjem izmenjene po-
reske prijave.

Pod uslovom iz st. 1. i 3. ovog člana, smatraće se da greškom ili propustom u prvobitnoj poreskoj prijavi iz
stava 2. ovog člana nije učinjeno krivično delo ili prekršaj iz ovog zakona.

Izuzetno od st. 1. i 3. ovog člana, poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle po-
kretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period, odnosno nakon donošenja rešenja o
utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (2) ovog zakona, kao i nakon pokretanja radnji
Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.

Poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu za porez na dodatu vrednost, za
poreski period za koji je podneo poresku prijavu, u kome se vrši promena opredeljenja za povra-
ćaj, bez obzira na visinu iznosa za povraćaj.“

1. GREŠKE I PROPUSTI ZBOG KOJIH SE (NE)
PODNOSI IZMENJENA PORESKA PRIJAVA
Prema odredbama člana 40. stav 1. ZPPPA, ako pore-
ski obveznik ustanovi da poreska prijava koju je pod-
neo Poreskoj upravi sadrži grešku koja za posledicu
ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze,
odnosno propust druge vrste, dužan je da odmah,
a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese po-
resku prijavu u kojoj su navedena greška ili propust
otklonjeni. Tako podneta poreska prijava naziva se iz-
menjenom poreskom prijavom.
Iz navedene definicije pojma izmenjene poreske prija-
ve proističe da poreski obveznik, kada ustanovi grešku
ili propust koji za posledicu imaju pogrešno utvrđenu
visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste
u podnetoj poreskoj prijavi, ima imperativnu zakonsku
obavezu (koristi se izraz „dužan je“) da podnese izme-
njenu poresku prijavu, u skladu sa uslovima koji su
propisani u članu 40. ZPPPA. To znači da poreski obve-
znik u ovim slučajevima ne može da bira da li će izme-
njenu poresku prijavu podneti ili ne, već je dužan da
je podnese odmah nakon što je ustanovio navedenu
grešku ili propust u podnetoj poreskoj prijavi. Ipak,
imajući u vidu da je ustanovljavanje greške subjektivna
stvar, u praksi se događa da obveznik otkrije grešku,
ali izmenjenu poresku prijavu ne podnese odmah, ili je
uopšte i ne podnese.
Novina koja je propisana izmenama ZPPPA odnosi se
na to da se izmenjena poreska prijava obavezno pod-
nosi ukoliko je u inicijalno podnetoj prijavi učinjena
greška koja je dovela do toga da je u inicijalnoj poreskoj
prijavi obveznik utvrdio poresku obavezu u pogrešnom
iznosu (manjem ili većem od onoga koji je u skladu sa
zakonom). Primena ove odredbe nije sporna.
Međutim, ono što jeste sporno – to je drugi deo
odredbe kojim se propisuje da se izmenjena poreska
prijava podnosi i u slučaju kada podneta poreska
prijava sadrži propust druge vrste. Proizlazi da oba-
veza podnošenja izmenjene poreske prijave postoji i
u slučaju kada je u prvobitno podnetoj prijavi učinjen
propust koji nije uticao na pogrešno utvrđivanje po-
reske obaveze (ona je utvrđena u tačnom iznosu), ali
jeste uticao na to da poreska prijava nije sastavljena
u skladu sa zakonom.
Takvih primera može biti mnogo, posebno u oblasti
PDV-a, pa se nameće pitanje u čemu je smisao pro-
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // maj 2018 // broj 05
51
pisivanja pravila da se poreska prijava podnosi u slu-
čaju greške koja je uticala na poresku obavezu, uko-
liko obaveza podnošenja izmenjene poreske prijave
postoji i u slučaju propusta druge vrste. Poseban
problem u praksi može postojati prilikom primene
norme propust druge vrste, jer su moguća različita
tumačenja.
Prema tome, ako je greška uticala na to da poreska
obaveza bude iskazana u iznosu manjem nego što je
u skladu sa zakonom, obveznik je svakako dužan da
podnese izmenjenu poresku prijavu. U suprotnom,
ako je u prvobitnoj poreskoj prijavi poreska obaveza
utvrđena u iznosu koji je veći od onog koji je trebalo
utvrditi u skladu sa zakonom, stvar je volje obveznika
da li će takvu grešku ispravljati podnošenjem izme-
njene poreske prijave.
GREŠKA U OBRAČUNU PDV-A
UČINJENA NA ŠTETU OBVEZNIKA
Kada je reč o greškama u obračunu PDV-a, koje
su dovele do toga da je u podnetoj poreskoj pri-
javi obaveza za PDV utvrđena u iznosu većem
nego što je trebalo, od početka primene propisa
o PDV-u opšteprihvaćena je praksa da se takve
greške ne ispravljaju podnošenjem izmenjene
poreske prijave, već se ispravljaju u poreskoj
prijavi za tekući poreski period (u kojem je greš-
ka otkrivena).
Na primer, obveznik je propustio da iskaže pret-
hodni porez iz nekog računa ili je greškom dva
puta iskazao obavezu za PDV po istom računu.
Iako ne postoji čvrst osnov u propisima, većina
obveznika će takve propuste ispraviti u poreskoj
prijavi za tekući poreski period umesto da pod-
nese izmenjenu poresku prijavu.
U nastavku ćemo navesti nekoliko karakterističnih
primera grešaka koje nisu uticale na poresku oba-
vezu, s tim da možemo da zaključimo da u svakom
konkretnom slučaju kada obveznik utvrdi da je u pr-
vobitno podnetoj poreskoj prijavi učinio propust koji
nije uticao na utvrđenu poresku obavezu u toj prijavi,
samostalno treba da proceni poreski rizik i opredeli
se da li je propust takve vrste da zahteva podnošenje
izmenjene poreske prijave.
52
PRIMERI GREŠAKA / PROPUSTA U
PORESKOJ PRIJAVI ZA PDV I PREGLEDU
OBRAČUNA PDV-A
Na primer, obveznik je propustio da u polju 001
ili 002 Obrasca PP PDV iskaže promet koji je oslo-
bođen PDV-a. Takav propust je bez uticaja na po-
resku obavezu koja je iskazana u poreskoj prijavi
(pod pretpostavkom da su ostali iznosi utvrđeni i
iskazani u skladu sa Zakonom o PDV-u), ali to
svakako ima karakter propusta ili greške u smislu
člana 40. stav 1. ZPPPA. Isto važi i u slučaju kada
obveznik u polju 003 Obrasca PP PDV propusti da
iskaže podatak o prometu za koji je poreski dužnik
bio primalac (npr. promet iz oblasti građevinar-
stva). Tipičan propust jeste i neiskazivanje podata-
ka o nabavljenim dobrima i uslugama u polju 008
Obrasca PP PDV.
Navedeni propusti nisu od uticaja na poresku oba-
vezu za PDV, pa je verovatno da većina obveznika
zbog takvih propusta neće podnositi izmenjenu
poresku prijavu.
Karakterističan slučaj u oblasti PDV-a jeste i onaj
kada je primalac poreski dužnik koji ima pravo na
odbitak prethodnog poreza. U tom slučaju, efekat
internog obračuna PDV-a je neutralan, pa može
delovati da neiskazivanje PDV-a i prethodnog po-
reza jeste greška koja ne utiče na poresku obave-
zu. Ipak, to svakako jeste propust, pa smatramo da
u takvim okolnostima i dalje postoji obaveza pod-
nošenja izmenjene poreske prijave.
Ono što ne bi trebalo da bude sporno, to je da
obveznik neće imati obavezu podnošenja izme-
njene poreske prijave za PDV u slučaju greške
koju bude napravio prilikom iskazivanja po-
dataka u Obrascu POPDV (počev od 1. jula 2018.
godine), ukoliko takve greške nisu od uticaja na
obavezu za PDV, odnosno iskazivanje podataka
u Obrascu PP PDV. Na primer, to može da bude
neiskazivanje ili pogrešno iskazivanje podataka
o prometu koji nije predmet oporezivanja – u ta-
beli 11. Obrasca POPDV, ili neiskazivanja podat-
ka o primljenom avansu za promet koji je oslo-
bođen PDV-a. Prema našem mišljenju, ovakvi
propusti u Obrascu POPDV neće biti osnov za
podnošenje izmenjene poreske prijave.
PRAVILA PODNOŠENJA IZMENJENE PORESKE PRIJAVE
U IZMENJENOJ PORESKOJ PRIJAVI NE
MOŽE SE MENJATI OPREDELJENJE U
POGLEDU POVRAĆAJA PDV-A
Obveznik PDV-a koji je podneo poresku prijavu u
kojoj se opredelio za povraćaj PDV-a (u polju 11
poreske prijave upisao je broj 1), bez obzira koliki
je iskazani iznos za povraćaj, ne može podneti iz-
menjenu poresku prijavu za taj poreski peri-
od u kojoj bi promenio iskazano opredeljenje
za povraćaj PDV-a, tako što bi se opredelio
za korišćenje prava na poreski kredit, tj. da u
izmenjenoj poreskoj prijavi u polju 11 umesto bro-
ja 1 (opredeljenje za povraćaj PDV-a) upiše broj 0
(opredeljenje da koristi poreski kredit).
Isto pravilo važi i u suprotnom slučaju tj. kada se
obveznik u inicijalno podnetoj poreskoj prijavi
opredelio za poreski kredit – u izmenjenoj poreskoj
prijavi ne može da se opredeli za povraćaj PDV-a.
GREŠKA PRILIKOM UTVRĐIVANJA
OPOREZIVE DOBITI
Posmatrano u kontekstu poreza na dobit pravnih
lica, može se dogoditi da obveznik utvrdi da je u
prvobitno podnetoj poreskoj prijavi, odnosno u
poreskom bilansu iskazao gubitak u iznosu
manjem ili većem od onog koji je trebalo da
utvrdi u skladu sa Zakonom o porezu na dobit
pravnih lica. Povećanje ili smanjenje gubitka kao
posledica ispravke te greške ne bi uticalo na pore-
sku obavezu za konkretan poreski period, pa bi i to
moglo da navede na pogrešan zaključak da pore-
ska prijava na mora da se menja.
Međutim, treba imati u vidu da se iskazani gubitak
u poreskom bilansu, u skladu sa članom 32. Za-
kona o porezu na dobit pravnih lica, može pre-
neti na račun dobiti utvrđene u poreskom bilansu
iz budućih obračunskih perioda (ali ne duže od pet
godina). U skladu s tim, greška u pogledu gubitka
iskazanog u poreskom bilansu tekućeg poreskog
perioda može uticati na poresku obavezu nekog
od narednih poreskih perioda, pa smatramo da u
opisanom slučaju postoji obaveza podnošenja
izmenjene poreske prijave.

2. PERIOD U KOJEM OBVEZNIK (NE) MOŽE DA
PODNESE IZMENJENU PORESKU PRIJAVU
Iz definicije pojma izmenjene poreske prijave i drugih
odredbi člana 40. ZPPPA proističe da je izmenjenu po-
resku prijavu obveznik dužan da podnese odmah na-
kon što ustanovi grešku ili propust koji za posledicu
ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odno-
sno propust druge vrste u prvobitno podnetoj poreskoj
prijavi, a najkasnije do nastanka jednog od sledećih
momenata (prvog koji nastane):
1) do isteka roka zastarelosti;
2) do pokretanja postupka poreske kontrole za kon-
trolisani poreski period;
3) do pokretanja radnji Poreske policije u cilju otkri-
vanja poreskih krivičnih dela;
4) do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza u sluča-
jevima kada je zakonom propisano da se ne sprovo-
di samooporezivanje ili kada je zakonom propisano
da se, uprkos samooporezivanju, poresko rešenje
mora doneti.
Do nastanka prvog od prethodno navedenih momenata
poreski obveznik može da prvobitno podnetu poresku
prijavu izmeni najviše dva puta.1 Nakon podnošenja
izmenjene poreske prijave po drugi put, obveznik više
nema pravo da podnese izmenjenu poresku prijavu.
Izmenjena poreska prijava može se podne-
ti samo kada je već podneta prijava koja sadrži
grešku ili propust, što za posledicu ima pogreš-
no utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno
propust druge vrste, a ne i kada ona nije pod-
neta. U slučaju kada obveznik ustanovi grešku
koja podrazumeva da nije blagovremeno podneo
poresku prijavu, ne može da koristi institut iz-
menjene poreske prijave jer ne postoji inicijalno
podneta prijava koja bi bila izmenjena, ali može
da se iskoristi pravo iz člana 182b ZPPPA – sa-
moinicijativno prijavljivanje poreskih prekrša-
ja, u skladu sa propisanim uslovima iz navede-
nog člana, o čemu je objavljen tekst u časopisu
Porezi i računovodstvo broj 6/15, str. 100.
1
 avedeno ograničenje u pogledu zamene poreske prijave propisano
N vanja poreskih krivičnih dela za kontrolisani poreski
je izmenama ZPPPA koje su stupile na snagu 6. avgusta 2010. godine,
dok su ranije važila drugačija pravila. Bilo je propisano da se izmenjena
poreska prijava može podneti samo jednom u toku 12 meseci.
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // maj 2018 // broj 05
53
2.1. Podnošenje izmenjene poreske
prijave do isteka roka zastarelosti
Materija zastarelosti prava na utvrđivanje i napla-
tu poreza i sporednih poreskih davanja uređena je u
članu 114. ZPPPA. Shodno pravilima iz toga člana,
poreski obveznik ima pravo da podnese izmenjenu
poresku prijavu u roku od pet godina od dana kada
je zastarelost počela da teče. Zastarelost počinje da
teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj
je trebalo podneti prvobitnu poresku prijavu.
PRIMER
Ukoliko je poreski obveznik podneo poresku pri-
javu (bilo koju) 10. 5. 2015. godine, ima pravo da
podnese izmenjenu poresku prijavu najkasnije
do 31. 12. 2020. godine, s obzirom na to da je
zastarelost počela da teče od 1. 1. 2016. godine,
uz ispunjenje i drugih uslova iz člana 40. ZPPPA.
U vezi sa primenom odredbi ZPPPA o zastarelosti
prava na podnošenje izmenjene poreske prijave na-
glašavamo da se na ovu materiju, pored člana 114.
ZPPPA, primenjuju i drugi članovi ZPPPA kojima se
uređuje materija zastarelosti, i to:
• č lan 114d – kojim se uređuje prekid roka zasta-
relosti;
• član 114ž – kojim se uređuje apsolutna zastare-
lost;
• član 114z – kojim se uređuje zastoj zastarelosti.
Navedeno znači da rok za podnošenje izmenjene
poreske prijave može da bude i duži od pet godina
ukoliko je u međuvremenu došlo do prekida ili za-
stoja zastarelosti, u skladu sa pravilima iz navedenih
članova ZPPPA.
2.2. Podnošenje izmenjene poreske
prijave do pokretanja postupka
kontrole i do pokretanja radnji
Poreske policije
Poreski obveznik može podneti izmenjenu poresku
prijavu do pokretanja postupka poreske kontrole, kao
i do pokretanja radnji Poreske policije u cilju otkri-
period, uz uslov da nije nastupila zastarelost prava na
podnošenje izmenjene poreske prijave.
54
Drugim rečima, obveznik ne može da izmenje-
nu poresku prijavu podnese posle pokretanja
postupka poreske kontrole, odnosno posle po-
kretanja radnji Poreske policije u cilju otkrivanja
poreskih krivičnih dela za kontrolisani poreski
period, iako nije nastupila zastarelost prava ob-
veznika na podnošenje izmenjene poreske prija-
ve. Međutim, prema našem mišljenju, obveznik
može da izmenjenu poresku prijavu podnese
i za vreme poreske kontrole, kao i za vreme
kada su pokrenute radnje Poreske policije, ali
za poreski period koji nije predmet konkretne
poreske kontrole ili pokrenutih radnji Poreske
policije koje se tiču toga poreskog perioda.
PRIMER
Predmet kontrole je obračun PDV-a i poreza na
dohodak građana za period 1. 1 – 31. 12. 2017.
godine. Kontrola ili radnje Poreske policije počele
su 15. aprila 2018. godine. U ovom slučaju obve-
znik nema pravo da podnese izmenjenu poresku
prijavu za period koji je predmet poreske kontrole
ili preduzetih radnji Poreske policije za taj poreski
period, ali može da podnese izmenjenu pore-
sku prijavu za periode pre 1. 1. 2017. godine
(za koje nije nastupila zastarelost), kao i za
periode posle 1. 1. 2018. godine.
Prema članu 116. ZPPPA, poreska kontrola je po-
stupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilno-
sti ispunjavanja poreske obaveze, koji vrši Poreska
uprava, u skladu sa ZPPPA. Prema članu 117. ZPPPA
(koji će biti u primeni do 31. decembra 2018. godine),
oblici poreske kontrole koje sprovodi Poreska upra-
va jesu:
• kancelarijska kontrola;
• terenska kontrola;
• radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela,
koje vrši Poreska policija (ove poslove ne obavlja-
ju poreski organi jedinica lokalne samouprave).
Kancelarijska kontrola počinje danom dostavljanja
poziva obvezniku da učestvuje u postupku kancela-
rijske kontrole, što znači da nakon tog dana obveznik
ne može da podnese izmenjenu poresku prijavu u
vezi sa prvobitno podnetom poreskom prijavom koja
PRAVILA PODNOŠENJA IZMENJENE PORESKE PRIJAVE
je vezana za kancelarijsku kontrolu kontrolisanog
poreskog perioda. Ove poslove kancelarijska kontro-
la obavljaće do 31. decembra 2018. godine.
U izmenjenom članu 117. ZPPPA, koji će biti u pri-
meni od 1. januara 2019. godine, propisano je da Po-
reska uprava, u skladu sa zakonom, obavlja:
• pružanje poreske usluge;
• poresku kontrolu;
• radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.
Terenska kontrola počinje danom uručenja naloga
za kontrolu poreskom obvezniku, odnosno danom
početka terenske kontrole u slučajevima kada se
kontrola sprovodi bez naloga za kontrolu, i to:
• u slučaju vanrednog plana kontrole, koji donosi
ministar finansija;
• kontrole menjačkog poslovanja (do 31. decembra
2018. godine);
• kontrole priređivanja igara na sreću;
• kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih
kasa;
• kontrola u vezi s radnim angažovanjem lica (od 1.
januara 2019. godine);
• kontrola otpremanja i dopremanja proizvoda u
akcizna skladišta (od 1. januara 2019. godine);
• kontrole lica koja obavljaju neregistrovanu, odno-
sno neprijavljenu delatnost.
Kada su u pitanju radnje koje Poreska policija spro-
vodi u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, na-
glašavamo da, u skladu sa odredbama ZPPPA, Pore-
ska policija u predistražnom postupku postupa kao
organ unutrašnjih poslova.
Pored navedenog, Poreska policija, u skladu sa Za-
konom o krivičnom postupku, može pozivati i saslu-
šavati osumnjičenog, uključujući i njegovo prinudno
dovođenje, i pre pokretanja krivičnog postupka izvr-
šiti pretresanje stana, poslovnih i drugih prostorija,
prevoznih sredstava i lica – kada postoje osnovi sum-
nje da je izvršeno poresko krivično delo, i izvršiti pri-
vremeno oduzimanje predmeta koji mogu poslužiti
kao dokaz u krivičnom postupku za poreska krivična
dela.
U slučaju kada Poreska policija preduzme bilo koju
od prethodno navedenih radnji, poreski obveznik ne
može da podnese izmenjenu poresku prijavu u vezi

sa prvobitno podnetom poreskom prijavom koja je
vezana za radnje koje preduzima Poreska policija za
kontrolisani poreski period.
Posebno ističemo da Poreska uprava ni do sada, iako
to u članu 40. ZPPPA nije bilo izričito propisano, u
ovim slučajevima nije dozvoljavala podnošenje izme-
njene poreske prijave. Sa usvojenim izmenama i do-
punama člana 40. ZPPPA stiču se normativno pravni
uslovi za postupanje Poreske uprave na navedeni
način.
PRIMER
Poreski obveznik svakog meseca uredno podnosi
poreske prijave za PDV. Za poreski period februar
2018. godine obveznik se opredelio za korišćenje
prava na povraćaj više plaćenog PDV-a.
Poreska uprava, u skladu sa svojim procedurama
i kriterijumima, obvezniku nije izvršila povraćaj
PDV-a po automatizmu, već je 25. 4. 2018. godine
započela postupak terenske kontrole.
Obveznik nakon 25. 4. 2018. godine nema pravo
da podnese izmenjenu poresku prijavu za pore-
ski period februar. Za druge obračunske perio-
de iz 2018. godine i ranijih godina, koji nisu bili
predmet poreske kontrole i za koje nije nastupila
zastarelost prava na podnošenje izmenjene po-
reske prijave, obveznik ima pravo da podnese iz-
menjenu poresku prijavu.
Poreski obveznik našao bi se u istoj situaciji da je
25. 4. 2018. godine počela kancelarijska kontrola
za navedeni obračunski period, ili da je istog dana
Poreska policija preduzela bilo koju od prethod-
no navedenih radnji u predistražnom postupku,
a koje se odnose na poreski period februar 2018.
godine.
2.3. Podnošenje izmenjene poreske
prijave do donošenja rešenja o
utvrđivanju poreza
Poreski obveznik može podneti izmenjenu poresku
prijavu do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza
u slučajevima kada je zakonom propisano da se ne
sprovodi samooporezivanje ili kada je zakonom propi-
sano da se, uprkos samooporezivanju, poresko reše-
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // maj 2018 // broj 05
55
nje mora doneti (član 54. stav 2. tačka 2) podtačka (2)
ZPPPA), uz uslov da nije nastupila zastarelost prava
na podnošenje izmenjene poreske prijave i da nije za-
počet postupak poreske kontrole za kontrolisani po-
reski period.
Iz prethodno navedene norme, a u skladu sa
članom 40. stav 5) ZPPPA, proističe da poreski
obveznik ne može da podnese izmenjenu po-
resku prijavu posle donošenja rešenja o utvr-
đivanju poreza u slučajevima kada je zakonom
propisano da se ne sprovodi samooporezivanje
ili kada je zakonom propisano da se, uprkos sa-
mooporezivanju, poresko rešenje mora doneti,
i ako nije nastupila zastarelost prava obveznika
na podnošenje izmenjene poreske prijave i ako
nije započet postupak poreske kontrole za kon-
trolisani poreski period.
Prethodno navedene odredbe najbolje će se razume-
ti kroz sledeće primere.
PRIMER – Slučaj kada je
zakonom propisano da se ne
sprovodi samooporezivanje
Obveznik je podneo poresku prijavu za utvrđi-
vanje godišnjeg poreza na dohodak građana za
2017. godinu 25. 3. 2018. godine (iako je krajnji
rok za podnošenje poreske prijave 15. 5. 2018.
godine), u papirnoj formi. Nakon podnete pri-
jave obveznik je 20. 4. 2018. godine utvrdio da
je u podnetoj poreskoj prijavi greškom zabo-
ravio da upiše podatak o odbitku za još jednog
izdržavanog člana domaćinstva, i pripremao
se da podnese izmenjenu poresku prijavu.
Međutim, 25. 4. 2018. godine obveznik je pri-
mio rešenje o utvrđivanju godišnjeg poreza na
dohodak građana za 2017. godinu.
Obveznik nakon prijema navedenog rešenja
ne može podneti izmenjenu poresku prijavu.
U ovom slučaju obveznik će moći da izjavi
žalbu u kojoj će ukazati na ovaj svoj propust
(grešku) i da, dostavljanjem potrebne doku-
mentacije uz žalbu, ostvari pravo na prizna-
vanje odbitka za još jednog izdržavanog člana
domaćinstva.
56 PRAVILA PODNOŠENJA IZMENJENE PORESKE PRIJAVE

PRIMER – Slučaj kada je zakonom propisano da se, uprkos

samooporezivanju, poresko rešenje mora doneti
Obveznik je 10. 3. 2018. godine (iako je krajnji rok za
podnošenje prijave 29. 6. 2018. godine) podneo pore-
sku prijavu poreza na dobit pravnih lica za 2017. go-
dinu. Obveznik je 15. 4. 2018. godine utvrdio da je u
poreskom bilansu pogrešno uneo podatak o poreskoj
amortizaciji i da zbog te greške treba da u poreskoj
prijavi iskaže veći iznos poreza na dobit, pa se pripre-
mao da podnese izmenjenu poresku prijavu. Međutim,
17. 4. 2018. godine započet je postupak kancelarijske
kontrole podnete poreske prijave, a 30. 4. 2018. godine
obvezniku je uručeno rešenje o utvrđivanju poreza na
dobit za 2018. godinu, u iznosu većem od onog koji je
prijavljen u podnetoj poreskoj prijavi.
Obveznik nakon prijema navedenog rešenja ne
može podneti izmenjenu poresku prijavu, uz na-
pomenu da u ovom slučaju obveznik ne bi mogao da
podnese izmenjenu poresku prijavu ni nakon početka
postupka kancelarijske kontrole, koji je prethodio do-
nošenju navedenog rešenja.

3. NAČIN PODNOŠENJA IZMENJENE PORESKE Prilikom podnošenja izmenjene poreske prijave

PRIJAVE
Izmenjena poreska prijava podnosi se na isti način na koji
se podnosi i prvobitno podneta poreska prijava, što znači
u elektronskom obliku ili u papirnoj formi, u zavisnosti
od načina koji je propisan za konkretnu poresku prijavu.
u elektronskom obliku u određeno polje upi-
suje se numeričko obeležje (broj) koje služi
kao identifikator na osnovu kojeg se pouzdano
može utvrditi da je u pitanju izmenjena po-
reska prijava, što smo detaljnije prikazali u
sledećoj tabeli.

Poreska prijava /
Red. br. Broj polja Oznaka Napomena
Obrazac
1. PPP-PD 1.5 1
2. PP OPO 1.5 1
3. PP OD-O 1.5 1
4. PP-PPNO 1.5 1
5. PDP 1.3 1
6. PDPO/S 1.3 1
7. PP KDZN 1.3 1
8. PP PDV 1.2 1
9. PPDG-1R 1.5 1
10. PPDG-1S 1.5 1
11. PPDG-2R Naziv polja: Vrsta prijave 2 Može i u papirnom obliku
12. PPDG-3R 1.5 1 Može i u papirnom obliku
13. PP OA 1.3 1
14. PP OAEL 1.5 1
15. PPI-1 Nije numerisano X Do 31. 12. 2018. u papirnom obliku
16. PPI-2 Nije numerisano X Do 31. 12. 2018. u papirnom obliku
Naziv polja: Izmenjena
17. PPI-3 X Može i u papirnom obliku
poreska prijava
Naziv polja: Izmenjena
18. PPI-4 X Može i u papirnom obliku
poreska prijava
19. IOSI 1.5 1

Ono što je zajedničko za izmenjenu poresku prijavu
koja se podnosi u elektronskom obliku i za onu koja
se podnosi u papirnoj formi, jeste obaveza podnosi-
oca da se u nju unesu svi potrebni podaci, a ne samo
podaci koji se odnose na grešku ili propust, koji su
uočeni u prvobitno podnetoj poreskoj prijavi.
Prilikom podnošenja izmenjene poreske prijave
u papirnoj formi podnosilac prijave je obavezan da
na obrascu prijave ispred njenog naziva upiše reč
„Izmenjena“, što je obeležje koje je razlikuje od pr-
vobitno podnete prijave. Napominjemo da ovakvo
postupanje nije propisano u ZPPPA, ali je u pitanju
praksa koju je ustanovila Poreska uprava.
Iako u ZPPPA to nije propisano, prilikom pod-
nošenja izmenjene poreske prijave poželjno je
(mada ne i obavezno) da obveznik uz prijavu u pi-
sanom obliku dostavi objašnjenje koju je grešku
ili propust ispravio u izmenjenoj poreskoj prijavi.
Naime, ukoliko se podnošenjem izmenjene po-
reske prijave iskazuje poreska obaveza u iznosu
manjem od onoga koji je iskazan u prvobitno
podnetoj prijavi, a obveznik ne dostavi navedeno
pisano objašnjenje u kojem ukazuje na grešku
ili propust koji je napravio, i podnošenjem izme-
njene poreske prijave ispravio, Poreska uprava
obično poziva obveznika da učestvuje u postup-
ku kancelarijske kontrole. Predmet navedene
kancelarijske kontrole biće utvrđivanje okolnosti
koje su uticale na iskazivanje manjeg iznosa
iskazanog poreza u izmenjenoj poreskoj prijavi.
Ukoliko se navedene okolnosti ne mogu utvrditi u
postupku kancelarijske kontrole, kod obveznika
će se sprovesti postupak terenske kontrole.
4. PODNOŠENJEM IZMENJENE PORESKE
PRIJAVE SMATRAĆE SE DA GREŠKOM
U PRVOBITNO PODNETOJ PRIJAVI NIJE
UČINJENO KRIVIČNO DELO ILI PORESKI
PREKRŠAJ
Ukoliko poreski obveznik podnese izmenjenu poresku
prijavu u skladu sa propisanim uslovima, smatraće se
da greškom ili propustom u prvobitno podnetoj poreskoj
prijavi nije učinjeno krivično delo ili prekršaj iz ZPPPA, a
što je propisano u članu 40. stav 4. ZPPPA.
pkt // POREZI I RAČUNOVODSTVO // maj 2018 // broj 05
57
Podnošenjem izmenjene poreske prijave smatra se
da obveznik učinjenom greškom ili propustom u pr-
vobitno podnetoj poreskoj prijavi nije učinio krivično
delo iz člana 173a ZPPPA (neosnovano iskazivanje
iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit). Osta-
la poreska krivična dela iz ZPPPA (član 175, 176. i
176a) ne tiču se radnji koje su vezane za podnošenje
poreske prijave, pa samim tim ni izmenjene poreske
prijave.
Kada su u pitanju poreski prekršaji iz ZPPPA, na-
glašavamo da je samo u članu 180. stav 1. tačka 6)
ZPPPA (Poreski prekršaji poreskih obveznika – fizič-
kih lica) izričito propisan prekršaj za nepodnošenje
izmenjene poreske prijave (kazniće se novčanom
kaznom od 15.000 do 150.000 za prekršaj fizičko lice
koje nije preduzetnik ako u prijavu unese netačne
podatke, a ne ispravi ih u propisanom roku).
Pored navedenog, u članu 178. ZPPPA indirektno su
propisani prekršaji (za pravno lice, preduzetnika i
odgovorno lice u pravnom licu) u vezi sa prijavljiva-
njem manjih iznosa poreza i davanje netačnih poda-
taka u poreskoj prijavi, a što je vezano za podnošenje
izmenjene poreske prijave.
Imajući u vidu navedeno, podnošenjem izmenjene
poreske prijave smatra se da obveznik učinjenom
greškom ili propustom u prvobitno podnetoj poreskoj
prijavi nije učinio poreski prekršaj iz člana 180. stav
1. tačka 6) i člana 178. ZPPPA.
5. OBRAČUN KAMATE NA IZNOS MANJE ILI
VIŠE PLAĆENOG POREZA
Kada poreski obveznik podnese izmenjenu poresku
prijavu u kojoj je otklonio propust ili grešku koja je
podrazumevala da je u prvobitnoj poreskoj prijavi
iskazan manji iznos poreza ili veći iznos poreskog
kredita i sl., osim razlike dugovanog poreza dužan
je da plati i kamatu na iznos manje plaćenog pore-
za. U suprotnom, kamatu će obračunati poreski or-
gan u postupku poreske kontrole.
Specifičnost u pogledu kamate postoji kod obraču-
na PDV-a. Naime, kada obveznik PDV-a podnese iz-
menjenu poresku prijavu zbog pogrešno obračunate
obaveze za PDV, a nakon otklanjanja greške utvrdi
da još uvek ima neiskorišćeni iznos poreskog kredi-
ta, ne duguje kamatu jer se ona plaća na iznos manje
plaćenog poreza. U ovom slučaju nema manje plaće-
58
nog poreza, već je zbog učinjene greške u obračunu
PDV-a utvrđen veći iznos poreskog kredita koji obve-
znik nije koristio, pa nema ni osnova da se kamata
obračunava.
Prema odredbi člana 75. stav 1. ZPPPA, na iznos
manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih
davanja, osim kamate, obračunava se i plaća kamata
po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne
banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena,
primenom prostog interesnog računa od sto.
6. POSTUPANJE PORESKE UPRAVE SA
IZMENJENOM PORESKOM PRIJAVOM
Kada poreski obveznik podnese izmenjenu poresku
prijavu (koja prođe kontrolu formalne i matematičke
ispravnosti), uz ispunjenje uslova iz člana 40. ZPPPA,
Poreska uprava prvobitno podnetu poresku prijavu
stornira (kao da nije bila ni podneta), a umesto nje se
u poreskom računovodstvu knjiži izmenjena poreska
prijava.
Prilikom prijema izmenjene poreske prijave Poreska
uprava proverava da li je ona podneta blagovreme-
no i da li je dopuštena. Ako Poreska uprava utvrdi da
je izmenjena poreska prijava podneta nakon isteka
roka zastarelosti, doneće zaključak kojim odbacuje
izmenjenu poresku prijavu kao neblagovremenu.
Ovaj stav potvrđen je i u sledećoj presudi Upravnog
suda.
PRAVILA PODNOŠENJA IZMENJENE PORESKE PRIJAVE
PRESUDA UPRAVNOG SUDA
III–2 U.8652/12
„Imajući u vidu utvrđene činjenice i citirane zakon-
ske odredbe, po oceni ovog suda, pravilan je zaklju-
čak tuženog organa da je prvostepeni organ svojim
zaključkom pravilno odbacio izmenjenu poresku
prijavu tužioca, kao neblagovremenu.“
Ukoliko Poreska uprava utvrdi da je izmenjena pore-
ska prijava podneta posle pokretanja postupka po-
reske kontrole za poreski period za koji je podneta
izmenjena poreska prijava ili je poreska prijava već
dva puta menjana, doneće zaključak kojim odbacuje
izmenjenu poresku prijavu kao nedopuštenu. I ovaj
stav potvrđen je u presudi Upravnog suda.
PRESUDA UPRAVNOG SUDA
16 U.1495/12
„Kako je u provedenom postupku utvrđeno da je tu-
žilac izmenjenu poresku prijavu podneo nakon po-
kretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani
poreski period, to je po oceni suda, pravilno tuženi
organ zaključio da je prvostepeni organ trebalo iz-
menjenu poresku prijavu da odbaci, kao nedopušte-
nu, a ne kao neblagovremenu.“