ANALIZA DELA

NARODNI POSLANIK’’
’’

BRANISLAV NUŠIĆ

Srpska komedija, pre Branislava Nušića, imala je svoje predstavnike u Jovanu Steriji
Popoviću i Kosti Trifkoviću. Sa Branislavom Nušićem ona doživljava svoj procvat. Srpski
realizam u njemu i njegovoj komediografiji dobija svog najizrazitijeg predstavnika.

Branislav Nušić se rodio 1864. godine u Beogradu. Prava je studirao u Beogradu i Gracu.
Bio je diplomatski predstavnik u Prištini i Bitolju, zatim upravnik pozorišta
poz orišta u Skoplju, Beogradu
i Sarajevu. Pr ipadao
ipadao je prvo srpskoj opoziciji, a onda bivao sve bliži režimu i sve tolerantniji
 prema njemu, što je u izvesnom smislu imalo odraza na tematiku njegovog komediografkog
rada. U prvoj fazi svoga stvaranja kritički se odnosi
odn osi prema negativnim društvenim pojavama.
Branislav Nušič je dve godine bio u zatvoru zbog jedne pesme protiv kraljevog režima (izvredjao
 je babe sa dvore) i posle toga je pazio šta piše. Kasnije postaje mahom zabavljač, pisac dramskih
humorističkih dela. On je jedan od retkih koji je proživeo tri razdoblja u istoriji Srbije: vladavine
Milana i Aleksandra Obrenovića (vreme samovolje, neustavnosti), razdoblje od 1903. do 1918.
(vreme demokratskih promena pod Karađorđevima) i razdoblje od 1918. do 1938. godine, kada
 je umro u Beogradu. Svojim k njiževnim
njiževnim radom bio je predstavnik srpskog realizma, ali i
književnost između dva rata.

Književno delo Branislava Nušića čine:

1.  Komedije: Narodni poslanik (1883), Sumnjivo lice (1887), Protekcija (1889), Običan
čovek (1900), Pučina (1905), Svet (1906), Put oko sveta (1910), Gospodja
ministarka  (1901), Mister Dolar (1932), Beograd nekad i sad  (1933), Ožalošćena
porodica (1934), Ujež (1935), Dr (1936),Pokojnik (1937);
2. Ozbiljene drame u romantičarkom duhu: (sa tematikom iz prošlosti): Nahod, Knez Ivo
od Semberije (1990) i Danak u krvi (1908)
3.  Proza: Pripovetke jednog kaplara  (1885), Ramazanske večeri (1898), Humoristički
roman Opštinsko dete (1902), knjiga zapisa o prelasku preko Albanije Devetsto
petnaesta, memoarska proza Autobiografija  (1924)
4. Stihovi (Dva raba) i feljtoni (listići, Ben Akiba )

Osnovne odlike Nušićevog komediografskog stvaranja:

  Nušić je pisac proze (pripovetka, roman, feljton, memoari), ozbiljne drame i komedije
(komedija naravi, karaktera, farsa, vodvilj)
   Nušić je zabavljač, humorista, ali i satiričar; kritikuje i ismejava mnoge društvene
negativne pojave, probleme i ljudske naravi.

To su:

 Lažni parlamentarizam u Srbiji i mahinacije pomoću kojih se vlast održava;

 Ograničenost birokratije, njena samovolja i bezvlašće;
 Policijski režim koji ,,pakuje’’ krivice i pravi falsifikate da bi lakše oslobađao ili ha psio
 pojedince;
 Učmali život palanke i malograđanski duh koji je nesamokritičan, sklon spletkama,
lažima i mešanju u tuđi život;
 Korupcija i protekcija, karijerizam na svim nivoima društvenog života;
 Sukob starog i novog; deformacija porodičnih odnosa i društvenog morala;
 Gramzivost, ljudska sujeta i pomodarski duh.

 On želi da nasmeje, ali i da karikira i da se ironično odnosi prema naličju života svojih
sunarodnika.

Pesimizmu i očaju suprotstavlja vedrinu i veru u život, trijumf istine i

 pravde nad izopačenošću ljudskog ponašanja.

NARODNI POSLANIK 

Branislav Nušić je, između ostalog, pisao i:

1. Borbi za vlast;
2. O ponašanju ljudi na vlasti i
3. ljudima posle odlaska sa vlasi;

Komedije koje, po nastanku, slede jedna za drugom, a za temu imaju politiku, vlast, ili zakon
 jesu: Narodni poslanik, Sumnjivo lice i Protekcija . Komedija Narodni poslanik upravo
govori o borbi za osvajanje vlasti , ali na humorističan način. U njoj ima podsmeha i
razobličava društvene stvarnosti koja je određena politikom.

Komedija je nastala kada je Branislav Nušić imao samo devetnaest godina (1883), a izvedena
 je u pozorištu tek nakon trinaest godina čekanja (1896). Zašto se toliko moralo čekati na
njeno izvođenje? Biće jasno ako kažemo da je delo pisano u vreme političkih borbi u Srbiji
(Timočka buna), grubog obračuna sa opozicijom i da je predmet komedije upravo
 ,,ismevanje političke borbe, izbora i poslanikavladine stranke“. To kaže sam Branislav Nušić
u jednom predgovoru za svoja izabrana dela. Narodni poslanik je društvena
komedija ili komedija naravi. Dakle ,,viša komedija“ u kojoj ima smeha, ali i podsmeha,
elemenata satire upućene ondašnjoj vlasti. Napisana je u tri čina, a glavni likovi su: gayda
Jevrem Prokić, trgovac, njegova žena Pavka, kćerka Danica, mladi advok at i njihov
 podstanar Dušan Ivoković, Dušanova tetka Marina, policijski pisar Sekulić, sreta zvani
 Numera, trgovac Jovica Jerković, Jevremovog Pašenog Spira i žena mu spirinica.

Šta se dešava u komediji Narodni poslanik ? Cela priča obuhvaćena komedijom dosta je
 jednostavna i mogla bi se prikazati na relativno upropašćen način. U jednoj srbijanskoj
varošici mirnim porodičnim životom živi gazda Jevrem Prokić, trgovac koji se obogatio
raznim špekulacijama. Iz remarke ili didaskalije koja stoji na početku prvog čina jasno se
vidi da je to građanska porodica, sa nameštajem iz osamdesetih godina (čiste zavese, saksije
sa cvećem, drvene stolice, veliko ogledalo u zlatnom ramum gvozdena peć, na ormanu vaza
sa cvećem, figurice od gipsa, veći sat, na sredini sto sa kupovnim čaršavom, nad njim visi
veća lampa). U izgledu sobe i nameštaja ogleda se palanački duh i ukus porodice, ali tu ima i
nešto od novog stila koji je unosila devojka posle povremenih odlazaka rodbini u Beograd.

 Neobrazovani Jevrem, ograničenih sposobnosti, podstaknut jednim gestom načelnika, tj.

nosioca vlasti dobija želju da se u izborima koji su na pomolu i sam kandiduje za poslanika.
 Njegovu želju je još više podstakao gazda Jovica izjavom datom njemu u poverenju da ima
nameru da se kandiduje. Gazda Jevremovu želju za poslaničkom kandidaturom podgrejala i
satnanje da je načelnik sreza u zavadi sa dosadašnjim poslanikom i da sada traži drugog
kandidata, mekšeg i prilagodljivijeg. A pošto gazda Jevrem upravo u sebi vidi mekog čoveka,
čak puši i mek duvan, to misli da su njegove šanse utoliko veće. Protivkandidat mu je iz
opozicije Ivković, advokat, njegov stanar i verenik njegove kćerke, što još više zapliće radnju
i unosi komiku u delo. Obuzet izborima i željom da pobedii postane ministar, gazda Jevr em
zaboravlja na sve – na kuću i na dućan; po kafanama se pije o njegovom trošku, rasipa se s
mukom stečeni novac. Pomoćnika ima u Sreti, čoveku osuđivanom na robiju zbog pronevere,
i u Sekuliću, policijskom pisaru. Oni, zarad sebičnih interesa, ne biraju sredstva u
 predizbornim radnjama da dođu do cilja (klevetaju, podmićiju, prete, falsifikuju). Ali, kraj
komedije kazuje da gazda Jevrem, naivan, nedorastao svemu tome, pa zato i često smešan – 
gubi predizbornu trku. Njegov budući zet, advokat Ivković, postaje poslanik.

Ako bi se pak išlo po dramskim situacijama koje su ključne i prelomne za razvoj dramske
radnje, onda bi se one (po činovima) mogle predstaviti u vidu kompozicijkse organizacije
dramskog teksta.

Prvi čin
1. Jevrem Prokić je imućan trgovac i živi mirnim, ustaljenim životom palanačkog čoveka
(svrati u kafanu, popije kafu, pročita novine, oglase) ali uoči izbora za skupštinu uznemiri
se (,,digne ruke i od dućana i od kuće“)
2. Jevremov susret sa sreskim načelnikom, najvećim predsdtavnikom vlasti, i njegov gest
dobre volje prema Jevremu (,,načelnik mu spustio ruku na rame“ i upitao: kako, kako
gazda Jevreme?“), što postane prelomnou ponašanju gazda Jevrema. On više nije miran,
 pre vremena se vratio kući, mora to da ispriča ženi Pavki jer je sav uzbuđen. On misli da
mu načelnik svojim gestom upućuje neke signale, a ne sludi da je to uobičajeni manir
načelnika uoči izbora. Upravo o tome mu govori i Pavka.
3. Jevrem od Ivkovića saznaje da je raniji vladin kandidat Ilić pao u nemilost i da se sada
traži neko ko je mekši, što dodatno uzubuđuje gazda Jevrema i potajno podgrejava
njegovu želju da bude poslanički kandidat.
4. Dolazi prijatelj, Jovica, trgovac, i potvrđuje vest da načelnik ne podnosi Ilića i da traži
drugog kandidata, poveravajući mu kako želi da se kandiduje za poslanika, uveren da u
gazda Jevremu ima pravog savetnika i pomoćnika. Nije ni slutio da će Jevrem biti njegov
takmac i da će ga lukavo izigrati.
5. Gospođa Marina, Ivkova rođaka, dolazi u proševinu; Pavka daje reč za Danicu.
6. Jevrem lukavo uklanja Jovicu, a sam širi polje aktivnosti (sa Sretom Numerom, razrađuje
strategiju uključivanja u izbornu trku); u borbu ulazi svim svojim žarom, nezainteresovan
za sve drugo (udaju, ćerke, dućan)
7.  Načelnik poziva gazda Jevrema na dogovor.
8. Jevrem postaje poslaničk i kandidat.

Drugi čin

9. I Dušan Ivković postaje opozicijksi kandidat za poslanika (prostor u kući je podeljen:

 jedan deo je u kome stanuje Ivković, a drugi, veliki deo, u kome je gazda Jevrem. I ljudi
su podeljeni: Pavka je uz muža, Danica uz Ivkovića, svog verenika; sukobljavaju se
majka i ćerka).
10. Jevrem agituje protiv Ivkovića. Jevrem, uz pomoć Srete Numere, vežba svoj nastup u
skupštini.
11. Marina traži od Jevrema da se odrekne kandidature u korist zeta Ivkovića, ali on na to ne
 pristaje.
12. U jeku izbora narod, organizovan od Srete i Sekulića, dolazi pred Jevremovu kuću da mu
izrazi svoju podršku.
13. Jevrem, smeten i nesposoban da izgovori nekoliko rečenica, uzima Ivkovićev govor
(ostavljen na stolu u sobi) i pred narodom čita ga kao svoj. Nastaje apsurdna situacija:
Jevrem, vladin kandidat, govori protiv vlade, kao da je on opozicijski kandidat.
 Treći čin

14. Ivković u beogradskim novinama objavljuje vest da je vladin kandidat držao govor protiv
same vlade i pozivao narod na njeno obaranje, zbog čega dolazi do oštrog sukoba sa
Jevremom.
15. Jevrem ljut na protivkandidata, raskida veridbu i daje mu otkaz na stan.
16. Danica odbija da se povinuje očevoj želji i ostaje na strani verenika.
17. Ivković dobija na izborima.
18. Ivković piše drugi govor, a Danica ga potura ocu da ga pročita pred narodom koji
 pristiže; Jevrem je uveren da je on pobedio.
19. Jevrem i Ivković se istovremeno pojavljuju i sa susednih prozora drže pozdravni govor.
20. Narod gađa Jevrema krompirima, jajima i glavicama kupusa, uz povike ,,Dole Prokić!“
Jevrem tek sada shvata da je izgubio izbore, pa kaže: Neću ići u skupštinu kao poslanik,
ali ću ići u skupštinu kao skupštinski tast ... Traži ključ od dućanam što je znak da se vraća
svakodnevnici i ustaljenom ritmu palanačkog života.

 Neki su tumači videli u ovom liku čoveka koji ,,nema nikakve veze sa narodom“,
koji ,,nema ni trunke svesti o opštim narodnim interesima“, da je ,,primitivac, sirov i
 priglup“. Na prvi pogledam možda tako i jeste, ali je sud o njemu izveden dosta grubo i
 pojednostavljeno. O liku gazda Jevrema može se razmišljati i na drugi način, iz ugla
aspekta koji je moderniji i prihvatljiviji za savremenog čitaoca.

Gazda Jevrem je trgovac i patrijahalan čovek, dosta imućan i tipičan palanački

duh, potonuo u domaći mir, u dosta učmalu palanačku svakodnevnicu koju ništa ne može
da ustalasa tako jako kao izbori za predstavnike vlasti. Tada se sve pokrene u ljudima,
među pojedincima, grupama i strankama. Krenu predlozi, navijanja, ogovaranja, hvale i
klevete, simpatije i mržnje. Zaboravi se na obaveze, stare navike i obzire. I sve to tako
traje dok se izbori ne završe i palanka ne potone u svoju čamotinju. A da je tako može se
videti i po gazdi Jevremu. Pre nego što se počelo govoriti o izborima, on je spokojan
čovek, ustaljeih navika i neprimećenog ponašanja. Međutim, po rečima njegove žene
Pavke, kada dođu izbori on kupuje razne novine, čita, prati, nekud ide, osluškuje. Predan
tome, zaboravlja i na svoj dućan, na kuću i bližnje. Sav se tome preda i promeni -
,,postane drugi čovek“.