Ispitivanje maziva

Maziva su materije koje omoguuju da se smanji trenje i habanje izmeu taruih povrina koje su u relativnom keretanju. Pored toga, maziva imaju zadatak da uklanjaju-ispiraju abrazivne estice sa taruih povrina, tite povrine od korozije, hlade delove maina itd. U cilju zadovoljenja odreenih reima podmazivanja maziva moraju da imaju tano definisana fiziko-hemijska svojstva i odgovarajue funkcionalne karakteristike. U rudarskoj praksi najveu i najiru primenu imaju maziva ulja i tehnike masti. Osnovna fiziko-hemijska svojstva mazivih ulja su: gustina, viskoznost, indeks viskoznosti (IV), temperatura paIjenja temperatura stinjavanja, specifina toplota, hemijska stabilnost, termika stabilnost. Najvanije funkcionalne karakteristike mazivih ulja su: antikorozivnost, kompatabilnost i antitoksinost. Osnovna fiziko-hemijska svojstva tehnikih masti su: konzistencija, prividna viskoznost, temperatura kapanjai oksidaciona stabilnost. Najvanije funkcionalne karakteristike tehnikih masti su: mehanika stabilnost, otpornost na vodu izdvajanje ulja i sposobnost podmazivanja. Za ispitivanje maziva u upotrebi su razliiti postupci opteg i posebnog karaktera za maziva ulja i tehnike masti kao i posebni postupci za izvoznu i drugu uad u rudarsvu (JUS B.H8.220). U ovom Praktikumu obradie se najvanije karakteristike mazivih ulja i tehnikih masti, koje je neophodno potrebno da poznaju rudarski ininjeri.

1. Odreivanje viskoznosti ulja

Viskoznost predstavlja najvanije fiziko svojstvo mazivog ulja. Viskoznost ulja direktno utie na formiranja uljnog sloja izmeu metalnih povrina koje su u relativnom kretanju, a time utie i na smanjenje trenja i habanja. Od viskoznosti ulja zavisi gubitak energije za pokretanje mainskih sklopova, gubitak maziva kroz zazore i dr. Pod pojmom viskoznosti podrazumeva se unutranji otpor estica tenosti. Postoji vie vrsta viskoznosti i to: dinamika, kinematska i relativna viskoznost. Dinamika viskoznost je koeficijent unutranjeg trenja estica ulja i izraava se u Pas. Kinematska viskoznost je specifini koeficijent unutranjeg trenja ulja i predstavlja odnos dinamike viskoznosti i specifine gustine ulja a izraava se u m2/s. Dinamika (apsolutna) viskoznost i kinematska viskoznost odreuju se pomou FogelOsagovog (Vogel-Ossag) viskozimetra, na osnovu proticanja uzorka ulja kroz kapilarnu cev na tano odreenoj temperaturi. Relativna viskoznost odreuje se pomou Englerovog viskozimetra, koji radi na principu merenja vremena isticanja tenosti kroz otvor kratke cevi. Viskoznost se izraava u relativnim, konvencionalno usvojenim jedinicama stepena Englera (0E). Pored nabrojanih viskozimetara postoji i niz drugih aparatura, koje su nale primenu za odreivanje viskoznosti u pojedinim zemljama. U Engleskoj se koristi Redvudov viskozimetar, a viskoznost iskazuje u Redvudovim sekundama. U SAD najpoznatiji je Sejboltov viskozimetar, a viskoznost se izraava u Sejbolt univerzalnim sekundama (SUS). Za preraunavanje jednih jedinica viskoznosti u druge postoje odgovarajui odnosi. Pri tome se jedinice dinamike i kinematske viskoznosti mogu preraunavati u konvencionalne jedinice, dok obrnut postupak nije dozvoljen.

1.1. Odreivanje viskoznosti Fogel-Osagovim viskozimetrom

Metoda se zasniva na lamilarnom proticanju ulja kroz kapilarnu cev na tano odreenoj temperaturi. Za merenje je potrebno najmanje pet kapilarnih cevi razliitih prenika, koje se po izboru stavljaju u aparat. Fogel-Osagov viskozimetar prikazan je na slici 1. Proirenje na kapilari (7) odreuje zapreminu tenosti koja protie izmeu oznaka M1 i M2. Dimenzije kapilarne cevi su: - duina kapilare .................................................. 90mm2mm, - merna zapremina.................................................6,7ml, - rastojanje izmedu oznaka M1 i M2 ........................35mm.

Slika 1. Fogel-Osagov viskozimetar: 1) posuda; 2) prelivna posudica za ulje; 3) preklopni hermetiki poklopac; 4) nastavak za spajanje kapilare; 5) preklopna navrtka; 6) naglavak sa navojem; 7) kapilara; 8) dra za fiksiranje aparata; 9) prikljuak za dovod vazduha pod pritiskom; 10) dodatna cev sa termometrom T1; 11) kukica za podeavanje donjeg nivoa tenosti

Pri odreivanju viskoznosti na razliitim temperaturama uvek se poinje od niih ka viim temperaturama. Vreme proticanja tenosti kroz kapilaru izmeu oznaka M1 i M2 odnosno M2 i M1 ne sme biti nikad krae od 30s. Kinematska viskoznost izraunava se tako to se vreme proticanja ulja u sekundama tk pomnoi faktorom kapilare k, pa je:

v = Vk = k t k

m2 s

(1)

Dinamika viskoznost izraunava se tako to se vreme proticanja ulja u sekundama tc pomnoi faktorom kapilare c, pa je:

= Vd = c t c

[Pa s]

(2)

Rezultati ispitivanja se daju uz obavezno navoenje temperature na kojoj je vreno merenje u 0C. Izbor veliine viskoznosti ulja odreen je radnom temperaturom, temperaturom okoline, veliom optereenja, brzinom pokretnih delova i drugim zahtevima. Ulja za podmazivanje motora SUS podeljena su na 10 viskozitetnih grupa oznaenih SAE brojevima, kako je to dato u tabeli 1. Podela je izvrena od strane SAE (Society of Automotive Engineers SAD).
Tabela 1. SAE podela ulja za podmazivanje motora SUS-SAE J 300e

Viskozitetna grupa 0W 5W 10 W 15 W 20 W 25 W 20 30 40 50

Viskoznost na temperaturi (0C), najvie 0 mPas C 3250 -30 3500 -25 3500 -20 3500 -15 4500 -10 6000 -5

Viskoznost mm /s na 100 0C najmanje najvie 3,8 3,8 4,1 5,6 5,6 9,3 5,6 9,3 9,3 12,5 12,5 16,3 16,3 21,9

Ulja za prenosnike snage (menjae i diferencijale) podeljena su na 6 viskozitetnih grupa oznaenih SAE brojevima, kako je to dato u tabeli 2. Najee su u upotrebi ulja SAE 90 i SAE 140.
Tabela 2. SAE podela ulja za menjae i diferencijale SAE J 306c

Viskozitetna grupa 75 W 80 W 85 W 90 140 250

Najvia temperatura pri viskoznosti od 150000 mPas -40 0C 0 -26 C -12 0C

Viskoznost mm2/s na 100 0C najmanje najvie 4,1 7,0 11,0 13,5 24,0 24,0 41,0 41,0

1.2. Odreivanje relativne viskoznosti mazivih ulja Englerovim viskozimetrom

Relativna viskoznost karakterie unutranje trenje estica ulja a odreuje se uporeenjem viskoznosti ulja na odreenoj temperaturi sa viskoznou destilovane vode na

20C, koja iznosi jedan. Izraava se u stepenima Englera (E), sa oznakom temperature na kojoj je vreno ispitivanje. Postupak je obuhvaen JUS-om B.H8.021. Relativna viskoznost ulja odreuje se Englerovim viskozimetrom koji je prikazan na sl. 2.

Slika 2. Englerov viskozimetar: 1) unutranji sud za ulje; 2) spoljanji sud za vodu; 3) ulje koje se ispituje; 4) termometri; 5) igla (zatvara) otvora za isticanje ulja; 6) mealica; 7) sud u koji istie ulje

Sutina ispitivanja se sastoji u tome da se vri uporeenje vremena isticanja 200cm3 ispitivanog ulja sa vremenom isticanja iste koliine destilovane vode na 200C. Viskoznost se najee odreuje na temperaturama 30; 50; 70 i 100C. U unutranji sud uspe se 200cm3 ispitivanog ulja koje se zagreje do temperature ispitivanja (npr. t=50C). Nakon toga vadi se drveni zatvara i topericom izmeri vreme isticanja ulja kroz otvor viskozimetra. Zatim se postupak ponavlja sa destilovanom vodom. U unutranji sud uspe se 200cm3 destilovane vode koja se zagreje na 20C, nakon ega se meri vreme isticanja vode. Viskoznost ulja dobija se iz odnosa vremena isticanja ulja na ispitivanoj temperaturi i vremena isticanja destilivane vode na 20oC. Izraava se u stepenima Englera, a rauna se preko obrasca:

Vt =

Tulja TH 2O
20 o

[ E]
o

(3)

gde je: Vt - viskoznost na ispitivanoj temperaturi, E Tulja - vreme isticanja ulja na temperaturi t, s TH 2O 0 - vreme isticanja destilovane vode na 20C, s.
20

Viskoznost ulja zavisi od radne temperature. to je temperatura vea viskoznost je manja i obratno, odnosno ulje na veoj temperaturi postaje viskoznije. Viskoznost motornih ulja tokom upotrebe moe da se poveava ili smanjuje.

Porast viskoznosti je posledica poveanja nerastvorljivih i rastvorIjivih materija u ulju nastalih u toku rada motora. Dozvoljen porast viskoznosti za jednu viskozitetnu SAE gradaciju moe iznositi maksimalno 30%, to se smatra i granicom za zamenu ulja. Pad viskoznosti je posledica razreenja ulja gorivom, koje dospeva u karter motora iz prostora za sagorevanje. Obino se dozvoljava razreenje do 5% u odnosu na novo ulje. Sadraj goriva u ulju preko 5% zahteva zamenu ulja.

1.3. Odreivanje temperature paljenja ulja u otvorenom sudu po Markusonu (Marcusson)

Temperatura paljenja je najnia temperatura do koje treba zagrejati mazivo ulje da bi se izdvojilo toliko isparljivih komponenti, koje je u propisanom ureaju mogue upaliti spoljnim plamenom. Postupak ispitivanja paljivosti ulja po Markusonu obuhvaen je JUS-om B.H8.061. Ureaj za ispitivanje temperature paljenja ulja u otvorenom sudu po Markusonu dat je na slici 3.

Slika 3. Aparatura za odreivanje temperature paljenja ulja po Markusonu

Aparaturu za ispitivanje sainjavaju tronoac (1), peano kupatilo(2), nosa termometra (3), termometar (4), ureaj za paljenje (5), ureaj za zagrevanje (6) i loni za ulje (7). Temperatura paljenja ulja je grubi pokazatelj njihove isparljivosti. Nia temperatura paljenja ulja u odnosu na navedenu u specifikacijama, je znak da je dolo do kontaminacije ulja gorivom, npr. benzinom, dizel gorivom i sl.

2. Primena maziva u rudarstvu

U rudarskoj praksi najveu i najiru primenu imaju maziva ulja i tehnike masti. Zavisno od porekla i naina dobijanja razlikuju se mineralna ulja i sintetika ulja. Mineralna ulja se dobijaju iz nafte i sastoje se iz razliitih parafinskih i naftenskih ugljovodonika. Sintetika ulja dobijaju se postupcima sinteze od razliitih organskih materija. Imaju strogo kontrolisanu strukturu i veoma irok temperaturni opseg primene.

Tehnike masti sastoje se od mineralnog ulja i zgunjivaa. Prema osnovnoj fizikoj karakteristici tvrdoi, tehnike masti su podeljene u 9 grupa, kako je to prikazano u tabeli 3.
Tabela 3. NLGI* podela tehnikih masti prema tvrdoi NLGI broj 000 00 0 1 2 3 4 5 6
*

Penetracioni broj 1/10 mm 445475 400430 335385 310340 265295 220250 175205 130160 85115

Namena Zupasti prenosnici, protona podmazivanja, centralni sistemi Kotrljajni i klizni leajevi, osovinice, zglobovi, lanci, uad Klizni leaji male brzine

National Lubricating Grease Institute

Tehnike masti se koriste za podmazivanje svih tipova kotrljajnih leaja, zglobova, lanaca, izvoznih uadi u rudarstvu, osovina, kliznih leaja, sporohodih i otvorenih zupastih prenosnika itd. U rudarsvu posebno veliku primenu imaju masti za uad koje se koriste za podmazivanje elinih izvoznih uadi na oknima rudnika. Karakteristike mazivih masti za elinu izvoznu uad u rudarstvu, kao i postupci njihovog ispitivanja, obuhvaeni su JUS-om B.H8.220.

Literatura: 1. 2. Zadatak Odrediti relativnu viskoznost mazivog ulja Englerovim viskozimetrom, za 300C, 500C I 70 C. Rezultate prikazati numeriki i grafiki. Za istu vrstu ulja odrediti i temperaturu paljenja u otvorenom sudu po Markusonu.
0

Trifunovi P., Zekovi M., ukanovi N.: Rudarski materijali, RGF Beograd 1999, zvanini udbenik; Trifunovi P., Tokali R.: Tehnologija materijala u rudarstvu Metode ispitivanja, RGF Beograd 2004, pomoni univerzitetski udbenik