1. Подвуци звучне гласове у следећој реченици.

Ана често иде у биоскоп са другарима.

2. Које се гласовне промене врше у следећим речима?

котао ________________, ________________
ишарати _______________, ________________, _____________
пажња ________________, _____________________

3. Одреди врсту речи у реченици.

Позвала сам моју другарицу да изађемо испред зграде.
Позвала ______________________
сам ______________________
моју _____________________
другарицу ____________________
да _____________________
изађемо _______________________
испред __________________________
зграде ______________________

1. Подвуци безвучне гласове у следећој реченици.

Бранислав вози бицикл.

2. Које се гласовне промене врше у номинативу множине именице напитак?

_________________, ___________________, __________________

3. Одреди врсту речи у реченици.

Раније смо одлазили на прославе у природу.
Раније ________________
смо ___________________
одлазили ______________
на _________________
прославе ________________
у _________________
природу ____________________

4. Одреди глаголски вид и глаголски род глагола замислити.

Глаголски вид _____________________, глаголски род ___________________

5. Одреди назив подвучених глаголских облика.

Хтео бих да вам кажем да ћу доћи.
Хтео бих __________________, кажем ________________, ћу доћи _____________

6. Колико има комуникативних, а колико предикатских реченица у следећем

примеру?
Десно од насипа, Тиса је била поплавила врбаке и сада су тамо, на острвцима
направљеним од грања и земље расле висибабе и оне нарочите, златне перунике,
какве се не налазе ни у чијој башти. Предложих Рашиди да одемо донде, поново
давши Атаману знак да се чисти.
Број комуникативних: ______, број предикатских: ____________

7. Одреди врсту реченица према комуникативној функцији.

Иван је дошао. Врста: ___________________
Да ли Иван долази? Врста: _________________
Иване, дођи. Врста:_________________
Баш волим да се дружим с Иваном! Врста: __________________
Нека бољи победи! Врста: ________________

8. Одреди врсту и службу подвучених зависних реченица.

Рекао ми је да ће доћи. Врста: ___________, служба: ______________
Седео сам на тераси са које се пружа поглед на реку.
Врста: ________________, служба: ___________________
9. Повежи реч са начином творбе:

гороцвет префиксација
мирисна слагање спојним вокалом
процветати извођење
цветић
миомирис

10. Заокружи тачне одговоре.

Једносложне речи имају само силазне/узлазне акценте.
Код двосложних речи акценат се налази на првом/другом слогу.
Вишесложне речи на првом слогу могу имати силазне/узлазне/силане и узлазне
акценте.

11. Подвуци млађе штокавске дијалекте:

шумадијско-војвођански, косовско-ресавски, призренско-тимочки, зетско-рашки,
источнохерцеговачки.

12. Наведи дијалекте ијекавског изговора. ___________________, ________________

13. Допуни реченице тачним тврдњама.

Први књижевни језик свих Словена је ________________. Најстарији ћирилски
споменик писан српскословенским језиком је _________________, из _______ века.

15. Напиши реченице исправно водећи рачуна о правописним и интерпункцијским

знацима.
Ана је питала да ли ћемо доћи?
Прослава траје од 17–24.
Иван је рекао, да је било забавно.
– „Како сте се провели?“ – питала је мама.

1. Подвуци безвучне гласове у следећој реченици.

Маја жели сокић.

2. Које се гласовне промене врше у вокативу именице читалац?

_________________, ___________________, __________________

3. Одреди врсту речи у реченици.

Јуче смо били на веслању на оближњој реци.
Јуче _______________
смо __________________
били __________________
40
на ___________________
веслању _________________
оближњој __________________
реци ____________________

4. Одреди глаголски вид и глаголски род глагола сести.

Глаголски вид _____________________, глаголски род ___________________

5. Одреди назив подвучених глаголских облика.

Ако их будем видео да долазе, рекох вам да ћу вас обавестити.
будем видео __________________, долазе ________________, рекох _____________
6. Колико има комуникативних, а колико предикатских реченица у следећем
примеру?
Перунике су биле златне, хладне и мирисале су на муљ и воду. Извукли смо се из
врбака носећи читаве нарамке у наручју, али наша одела било је жалосно погледати.
О ципелама да и не причам.
Број комуникативних: ______, број предикатских: ____________

7. Одреди врсту реченице према комуникативној функцији (према значењу).

Ала га је ударио! Врста: ___________________
Отвори прозор! Врста: _________________
Кад је Ана звала? Врста:_________________
Звала ме је Ана. Врста: __________________
Жив ми био! Врста: ________________

8. Одреди врсту и службу подвучених зависних реченица.

Позови ме кад стигнеш кући. Врста: ___________, служба: _______________

Толико сам је пожелео да не могу да ишчекам сусрет с њом.
Врста: ___________, служба: ________________

9. Означи врсту речи према постанку (проста, изведена, сложена):

градови
градски
предграђе
Београд
град

10. Заокружи тачан одговор

Једносложне речи не могу имати силазне/узлазне акценте.
Вишесложне речи на унутрашњем слогу могу имати силазне/узлазне акценте.
Постакценатска дужина налази се пре/после акцентованог слога.

11. Заокружи особине млађих штокавских дијалеката:

седам падежа, четири падежа, седам акцената, четири акцента.

12. Наведи дијалекте који су ушли у основу српског књижевног језика.

_________________________, __________________________

13. Допуни реченице тачним тврдњама.

Књижевни језик који је најдуже био у употреби код Срба је
________________. Најстарији споменик писан народним језиком са
примесама српскословенског језика је _________________, из _______ века.

14. Повежи догађај са годином.

1847.
1814.
1852.
1838.
Објављен Српски рјечник, друго издање.
Објављен Вуков превод Новог завјета.
одустајање од јекавског јотовања
Објављена Писменица српског језика.

15. Напиши реченице исправно водећи рачуна о правописним и

интерпункцијским знацима.
Филм је трајао 20 до 22 сата.
Марија је питала како да реши проблем?
– Да ли је напољу хладно?, питала је мама.

Марија узми сладолед.

Решења
Прва група
1. Бранислав вози бицикл. 2. сибиларизација, непостојано а, губљење
сугласника. 3. Раније: прилог, смо: помоћни глагол, одлазили: глагол, на:
предлог, прославе: именица, у: предлог, природу: именица. 4. глаголски вид:
свршен, глаголски род: прелазни. 5. хтео бих: потенцијал, кажем: презент, ћу
доћи: футур први. 6. комуникативне две, предикатских шест. 7. обавештајна,
упитна, заповедна, узвична, жељна. 8. изрична, објекат; односна, атрибут. 9.
Гороцвет: слагање са спојним вокалом, мирисна: извођење, ,процветати:
префиксација, цветић: извођење, миомирис: слагање (срастање). 10. силазне,
првом, силазне и узлазне. 11. Шумадијско-војвођански,
источнохерцеговачки. 12. Источнохерцеговачки, зетско-рашки. 13.
старословенски, Мирослављево јеванђеље из 12. века. 14. 1836. Вук уводи
глас Х, 1818. објављен Српски рјечник, 1847. Објављен Рат за српски језик и
правопис, 1850. Књижевни договор у Бечу. 15. Ана је питала да ли ћемо доћи.
Прослава траје 17–24 сата. (Прослава траје од 17 до 24 сата.) Иван је рекао да
је било забавно. – Како сте се провели? – питала је мама. („Како сте се
провели?”, питала је мама.)
Друга група
1. Маја жели сокић. 2. непостојано а, промена л у о, палатализација. 3. јуче:
прилог, смо: помоћни глагол, били: глагол, на: предлог, веслању: именица,
оближњој: придев, реци: именица. 4. Глаголски вид: свршен, глаголски род:
непрелазни. 5. будем видео: футур други, долазе: презент, рекох: аорист. 6.
комуникативне три реченице, предикатских пет реченица. 7. узвична,
заповедна, упитна, обавештајна, жељна. 8. временска, прилошка одредба за
време; последична, последична допуна. 9. градови проста, градски изведена,
предграђе префиксална твореница, Београд сложеница, град проста реч. 10.
узлазне, узлазне, после. 11. седам падежа, четири акцента. 12. Шумадијско-
војвођански, источнохерцеговачки. 13. српскословенски, Душанов законик из
14. века. 14. 1847. објављен Вуков превод Новог завјета, 1814. објављена
Писменица српског језика, 1852. објављен Српски рјечник, друго издање,
1838. одустајање од јекавског јотовања. 15. Филм је трајао 20–22 сата.
Марија је питала како да реши проблем. – Да ли је напољу хладно? – питала
је мама. („Да ли је напољу хладно?”, питала је мама.) Марија, узми сладолед.