Konstrukcija ravni pomoću dve prave i pomoću tačke i prave; Prodor prave kroz ravan;

Prodor prave kroz ravan

Za određivanje prodora prave kroz proizvoljnu ravan, treba kroz zadatu pravu postaviti pomoćnu ravan. Pomoćna ravan β,
u kojoj leži prava a, postavlja se normalno ili na horizontalnicu ili vertikalnicu.

Ravan α i β seku se po presečnici p, a prava a koja leži u pomoćnoj ravni β seče presečnicu p u tački prodora P. Da prava
a leži na pomoćnoj ravni β može se dokazati i povlačenjem prve ili druge sutražnice kroz tačke koje definišu datu pravu a.

U ortogonalnoj projekciji, prikazan je postupak određivanja presečnice p ravni α i β, odnosno njene projekcije p' i p". U
preseku date prave a i presečnice p dobija se prodor P, odnosno prva i druga projekcija prodora P' i P". Prva projekcija
prave a' i prva projekcija presečnice p' poklapaju se sa prvim tragom pomoćne ravni β. Druga projekcija presečnice p" je
spojnica tačaka 1" i 2". Prva projekcija prodora P’ nalazi se na prvoj projekciji presečnice p', a određuje se pomoću
projekcijskog zraka povučenog iz druge projekcije prodora P" do preseka sa prvom projekcijom presečnice p'.

Primer 1. Prava a, definisana tačkama A(25;5;8) i B(60;20;15), prodire kroz ravan α(80;35;40). Odrediti prodor prave a
kroz ravan α.

Rešenje
Nacrtajmo tragove ravni α.

Zatim nacrtamo projekcije a’ i a’’ prave a.

Postavimo ravan (β) koja sadrži pravu a i
normalna je na horizontalnicu (β1 se poklapa sa
a’, a β2 je upravan na x osu u tački preseka β1 i x
ose ).

U preseku β1 i α1 je 1’. Iz nje povučemo vertikalu

o x ose i tu je 1’’. U preseku β2 i α2 je 2’’.
Spajanjem 1’’ i 2’’ dobija se p’’(druga projekcija
presečnice).

U preseku a’’ i p’’ je P’’(druga projekcija

prodora).

Iz P’’ spustimo vertikalu do preseka sa β1= p’= a’

i dobijamo P’(prva projekcija prodora).
Primer 2. Prava p prolazi kroz tačke A(25;5;10) i B(55;20;20) i prodire ravan β (70;25; ∞). Odrediti tačku prodora prave
p kroz ravan β.

Rešenje

Postupak rešavanja je već objašnjen u primeru 1. Ovde će se pomoćna ravan (δ) postaviti upravno na vertiklnicu
(δ2=a’’=p’’)

Primer 3. Nacrtati prvi i drugi trag ravni δ pomoću prava a i b koje se seku u tački C(35; 10;10). Prava a prolazi kroz
tačku A(15;5;40), a prava b kroz tačku B(50;5;15).

Rešenje

Uneti prvu i drugu projekciju tačaka A, B i C. Spajanjem istoimenih projekcija tačaka A i C dobijaju se projekcije prave
a(a’ i a’’), a spajanjem istoimenih projekcija tačaka B i C dobijaju se projekcije prave b (b’ i b’’).

Sada određujemo tragove ravni δ.

Povucimo h’’(bilo gde ali paralelno x osi i da preseče a’’ i b’’), u njenom preseku sa a’’ je 1’’ odatle spustimo normalu do a’
i dobijemo 1’. Presek h’’ sa b’’ je B’’ odatle spustimo normalu do b’ i dobijemo B’. Spojimo 1’ i B’ i dobijemo h’. Iz tačke
preseka h’ i x ose podignemo vertikalu do h’’(ta tačka je na slici označena sa M’’) i ona pripada drugom tragu (δ2 ) ravni
koju crtamo. Sada povucimo v’ (bilo gde ali paralelno x osi i da preseče a’ i b’), u njenom preseku sa a’ je 3’, a u preseku
sa b’ je 2’. Iz ovih tačaka povučemo vertikale do preseka sa a’’ i b’’ i dobijamo tačke 3’’ i 2’’, respektivno. Povučmo pravu
kroz 3’’ i 2’’ to je v’’. Iz tačke preseka v’’ i x ose (ta tačka je na slici označena sa N’’) povučemo vertikalu do preseka sa
v’(ta tačka je na slici označena sa N’) i ona pripada prvom tragu (δ1 ) ravni koju crtamo. Kroz tu tačku N’ povučemo trag
(δ1 ) koji je pri tome i paralelan sa h’ . Gde trag δ1 preseče x osu, to je osni trag (δx) tražene ravni. Spajanjem δx i na
početku nađene tačke M’’ dobijamo i drugi trag (δ2||v’’) ravni. Ovim smo nacrtali tragove ravni δ.

Primer 4. Data je ravan 𝛼(50; −40; 30) i tačka 𝐴(−40; 20; ? ) koja leži u ravni. Odrediti prodor prave
𝑝[𝐵(−30; 40; 100), 𝐶(30; −40; −70)] kroz ravan 𝛼 i presek ravni 𝛼 i ravni 𝛽(−50; 10; 60).

Rešenje:

a) (na slici crtano crvenom bojom) Tačka A leži u ravni. Date su dve koordinate, a treća se traži. Postupak
određivanja nepoznate projekcije tačke pomoću sutražnica je već objašnjen.
b) (na slici crtano zelenom bojom) Određivanje prodora prave kroz ravan je već objašnjeno u prethodnim
primerima
c) (na slici crtano plavom bojom) Određivanje preseka dve ravni već objašnjeno (3. grafički rad)