Čine ih:

Snaga
Eksplozivna, repetitivna, statička;
Brzina;
Gipkost;
Koordinacija;
Preciznost;
Ravnoteža;

a) Snaga
Sposobnost savladavanja različitog otpora. Sastoji se od:
Eksplozivne snage
Sposobnost davanja maksimalnog ubrzanja telu ili predmetu;
Koeficijent urođenosti H2= 0,80;
Maksimalna od 20. do 22. godine;
Pad posle 30. godine;
Najveći uticaj od 5. do 7. godina.
Statička snaga
Sposobnost maksimalne izometričke kontrakcije;
Zadržavanje određenog položaja u produženim uslovima rada;
Koeficijent urođenosti 0,56;
Maksimalna oko 32. godine;
Pad posle 40. godine;
Repetitivna snaga
Dugotrajan rad kojim je potrebno savladati spoljašnji otpor, ne veći od 75 % ukupne snage;
Apsolutna repetitivna snaga
Savladavanje spoljašnjeg opterećenja;
Relativna repetitivna snaga
Savladavanje vlastite težine;
Koeficijent urođenosti 0,50;
Maksimalna od 32. do 35. godine;
Pad posle 40. godine.
b) Brzina
Sposobnost brzog reagovanja i izvođenja jednog ili više pokreta na određenoj deonici u što kraćem
vremenskom intervalu. Postoje različiti načini izražavanja brzine:
Brzina reakcije
Sposobnost brzog reagovanja na različite signale;
Brzina pojedinačnog pokreta
Frekvencija pokreta
Sposobnost brzog izvođenja više povezanih jednostavnih pokreta;
Koeficijent urođenosti 0,90 – 0,95;
Maksimalna od 20. do 22. godine;
Mogućnost uticaja između 5. – 6. godine.
c) Gipkost
Sposobnost izvođenja različitih pokreta sa velikim amplitudama. Načini izražavanja gipkosti:
Aktivna gipkost
Amplituda pokreta se izvodi samo sa snagom vlastitih mišića;
Pasivna gipkost
Amplituda pokreta se izvodi uz pomoć neke spoljašnje sile;
Koeficijent urođenosti 0,60.
d) Koordinacija
Sposobnost upravljanja pokretima celog tela ili delova tela, a očitava se u brzom i preciznom izvođenju
složenih motoričkih zadataka, odnosno brzom rešavanju motoričkih problema.
Koeficijent urođenosti 0,80;
Maksimalna oko 25. godine;
Najveći uticaj od 6. – 12. godine.
e) Preciznost
Sposobnost koja omogućava da se gađanjem ili ciljanjem pogodi određeni statički ili dinamički cilj koji se
nalazi na određenoj udaljenosti. Postoje različiti načini izražavanja preciznosti:
Gađanje cilja
Kada se određenom predmetu (projektilu) da početni impuls i više se na njega ne može delovati;
Ciljanje cilja
Kada se projektil (predmet) vodi do samog cilja te se na njega može delovati za vreme izvođenja aktivnosti;
Koeficijent urođenosti 0,80;
Maksimalna oko 25. godine.
f) Ravnoteža
Sposobnost zadržavanja tela što duže u ravnotežnom položaju. Načini izražavanja:
Statička ravnoteža
Zadržavanje tela u ravnotežnom položaju bez pomeranja jedne ili obe noge;
Dinamička ravnoteža
Zadržavanje ravnotežnog položaja u kretanju;
Koeficijent urođenosti je vrlo velik;
Maksimalna oko 25. godine;
Najveći uticaj od 4. – 8. godine.
g) Agilnost
Sposobnost brze promene pravca kretanja tela.
Koeficijent urođenosti 0,80;
Maksimalna oko 25. godine;
Najbolji uticaj od 6. – 12. godine.

1.1. Класификација моторичких способности

 Класификација моторичких способности човека има више, али сви аутори у својим
радовима помињу неке које су неоспорне, а то су: гипкост, брзина, координација, снага,
јачина и издржљивост. Истраживањима је утврђено да су неке од ових способности мање
или више урођене, али да за сваку постоје сензитивни и критични периоди.
Гипкост- способност извођења покрета великих амплитуда.
Брзина- способност вршења покрета и кретања максимално могућом брзином у
условима када је спољашње оптерећење мало, када кретање не траје дуго и када кретање
није сложено.
Координација-способност сврсисходног, економичног и рационалног оранизовања
покрета и кретања у промењеним условима.
Снага- способност мишића да делује великим силама против спољашњег отпора, а
при великим брзинама скраћења.
Јачина- способност мишића да развије велику напетост у статичким условима или
против великог спољашњег отпора при малим брзинама скраћења.
Издржљивост- способност да се нека активност врши задатим интензитетом, дуже
времена без смањења ефикасности.
Од пресудне важности је развијање моторичких способности у сензитивним
периодима њиховог развића, а затим и усклађеност тих способности, како би се могао
одређени покрет извести у једноставним или компликованијим условима.

2. СЕНЗИТИВНИ ПЕРИОДИ ЗА РАЗВОЈ МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ

Спознаја природних претпоставки развоја младих одређује стратегију примене

физичког вежбања и то првенствено са гледишта његовог сукцесивног и диференцираног
утицаја у појединим периодима развоја. Другим речима, пракса у раду са младима мора
одговарати природном био-психосоцијалном развоју.
Основни принципи поменуте стратегије су: слобода избора форми физичке
активности у складу са личним склоностима и способностима, адекватност садржаја
припреме и њених услова индивидуалном стању младих и хармонизација и
оптимализација физичког вежбања. Основни пут да се ови принципи поштују у раду са
младима јеуважавање сензитивних периода посебно критичних фаза развоја моторике у
процесу вежбања.
Сензитивни периоди су периоди посебне осетљивости за развој појединих
структурних елемената и карактеристични су по највећем степену реакције организма на
утицаје којима подстичемо развој моторичких способности и ефикасност моторичког
дејства.1 Развој различитих телесних система утичу на испољавање и развој моторичких
способности.
Проблем је што сензитивни периоди нису са сигурношћу утврђени. Уколико се они
правовремено не искористе за подстицај природног развоја, путем примене физичких
вежби одговарајуће усмерености, обима, интензитета... проћи ће могло би се рећи златно
време за развој моторичких способности код деце.
Развој моторике, као и организма у целини, не тече равномерно. Одавно је
примећено да је развој скоковит. Постоје периоди у развоју када се поједине моторичке
способности убрзано развијају да би затим наступили периоди успоренијег раста или
стагнације. У стручној литератури, периоди у којима специфични утицаји на организам
изазивају појачану реакцију, и у којима се као резултат те реакције могу добити
оптимални ефекти, називају се сензитивним периодима.

2.1. Сензитивни периоди развоја снаге

Снага је по многима основна физичка способност и без адекватног нивоа снаге

нема спортског постигнућа на задовољавајућем нивоу. Снага се испољава на неколико
начина и за сваки од њих постоје сензитивни и критични периоди. Снага се сензитивно
развија од 13. до 14. године код дечака, а од 10. до 11. код девојчица. Разлог је тај што
девојчице раније улазе у пубертет. Критични период за оба пола је од 16. до 17. године.
Експлозивна снага се код дечака развија од 13. до 15. године, а код девојчица од 10. до 12.
године.2 Важно је напоменути да ово не значи да ће дечаци и девојчице у тим узрастима
бити изложени максималним напорима, већ да је тада потребно извршити утицај на развој
снаге применом одговарајућих вежби.

2.2. Сензитивни периоди развоја брзине

Брзина је у великом проценту урођена способност. Период од 7. до 10. година код

дечака и од 7. до 11. година код девојчица осетљив је на развој ове моторичке
способности. Критични период представља период од 14. до 15. година код дечака и од 13.
до 14. година код девојчица. Овде свакако треба нагласити да се брзина испољава на три
начина: као брзина реакције, као брзина трчања и као фреквенција покрета.

1
Кукољ, М:Антропомоторика, Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, Београд,
2006.
2
Радисављевић, С, Милановић, И: Теорија и mетодика физичког васпитања: практикуm, Факултет спорта и
физичког васпитања, Београд, 2008.
 2.3. Сензитивни периоди развоја координације

Координација и прецизност као способности вероватно су највише повезане са

рецепторима у мишићима и зглобовима. Истраживања су сагласна да се сензитивни
период налази између 7. и 12. године старости. Веома је интересантно мишљење неких
аутора да се јавља и други сензитивни период после 15. године. Они је заснивају на
сазнањима стеченим на основу искуства у праћењу развоја младих спортиста. Други
сензитивни период, за разлику од првог, може и да се не јави. Услов да он наступи је да се
први период искористио за стимулацију развоја координационих способности. Период
наглог раста у пубертету може утицати на опадање ових способности.

2.4. Сензитивни периоди развоја флексибилности

Флексибилност или гипкост је способност од које човек има највише користи, чак

и у старости јер ова особина чува од повреда. Веома рано, већ од првих година живота,
погодно је усавршавати пасивну гипкост. Сензитивни период развоја ове способности
траје до почетка пубертета. Услови за развој пасивне гипкости у млађем узрасту веома су
добри, јер сви фактори који ограничавају гипкост (дужина и еластичност мишића и
њихова маса, фасције и тетиве, скелет и везе у зглобовима итд.) у овом периоду лако се
прилагођавају, много лакше него у наредном периоду развоја.
Сензитивни период код дечака је од 9. до 10. године, а критични од 13. до 16.
године.3 Код девојчица је погодан период од 14. до 17. године, мада су особе женског
пола покретљивије од мушкараца.

2.5. Сензитивни периоди развоја јачине

Повећање јачине повезан је са учинком хормона скелетних мишића. Код дечака је

то тестостерон, хормон раста и штитне жлезде, а код девојчица естроген и ИГФ 1. Јачину
као моторичку способност треба развијати онда када се деца баве неким спортом и када
им је за одређени спорт потреба јачина одређених мишића на пример код фудбала ноге,
код рукомета, кошарке и одбојке ноге и руке итд. Овде свакако треба водити рачуна о

3
Кукољ, М: Антропомоторика, Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, Београд,
2006.
узрасту како дечака и девојчица јер неправилним вежбама може доћи до повреда код деце,
неправилног развоја мишића као и њиховог оштећења.

2.6. Сензитивни периоди развоја издржљивости

На основу механизама који обезбеђују енергију за мишићни рад, издржљивост се

може поделити на аеробну, лактатну и алактатну.
Развој издржљивости почиње врло рано, већ у предшколском узрасту инаставља се
у следећим периодима развоја. Резултати разних истраживања не слажу се у погледу
критичних фаза развоја ове моторичке способности.У детињству се не јавља осетљивост
за развој анаеробних способности. Код деце је неопходно прво развијати аеробне, па тек
затим анаеробне способности. Што се тиче сензитивног периода развоја издржљивости
код деце ова моторичка способност треба стално да се развија током целог периода
дететовог одрастања и када прође период пубертета. Што значи да издржљивост треба да
се развија током живота човека. Важност аеробне издржљивости (или аеробног фитнеса)
је велика, посебно за децу и омладину, тако да и Светска здравствена организација указује
да је за те категорије становништва потребно да проведу 60 минута дневно у активностима
умереног или нешто већег интензитета.
Што се тиче сензитивног периода развоја моторичких способности код деце
потребно их је развијати током њиховог одрастања, правилно их изводити и водити
рачуна о укупном здрављу деце. За децу је најкритичнији и најбурнији период одрастања
од 12. до 13. године. У том периоду потребно је систематско и планско вежбање као
подршка развоју моторичких способности како код девојчица тако и код дечака. Потребно
је много више радити како са предшколском тако и са школском децом, не само у школи
него и код куће. Потребно је да васпитачи, учитељи и наставници познају и прате
природни развој младих и да им у томе помогну. У раду на развоју моторике са
почетницима, не смеју се одмах користити вежбе које нису примерене њиховом узрасту
(чак ни веома ефикасне). На самом почетку вежбања општа и разноврсна физичка
припрема има највећи значај. Веома младе почетнике прво треба обучавати природним
облицима кретања (ходање, трчање, скакање, бацање...) па тек после тога сложенијим
формама кретања. Ако се правовремено не ради на развоју појединих способности, то се
више не може надокнадити. У процесу вежбања треба уважавати сензитивне периоде у
развоју моторике.
 ЗАКЉУЧАК

Моторичке способности зависе од структуре моторичких својстава које се мењају

током живота или током организованог вежбања- тренинга. Различите класификације
сажимају моторичка својстава у следеће: снага, брзина, издржљивост, гипкост,
координација, прецизност и равнотежа. У испољавању моторичких способности код деце
постоји значајна разлика између полова.
Дете није мали човек, оно има своје потребе. Једна од њих је и кретање или
физичка активност, што је један од најважнијих фактора здравља. Кроз физичку активност
деца развијају телесне и психичке вештине. Већина своје потребе за физичком
активношћу задовољава кроз игру и рекреацију.
Једно од важних питања је када ставити акцент на развој одговарајуће
способности? Неки аутори сматрају да то треба учинити у фази њиховог наглог пораста,
док други мисле да стимулација мора претходити појави сензитивног периода, јер се на тај
начин подстичу оне функције које тек сазревају.
Оно што се може закључити на крају овог рада је следеће: данас деца много мање
вежбају и баве се вананставним физичким активностима. Запосленост родитеља, развој
савремених технологија у могоме су утицали на неправилан раст и развој деце, гојазност,
појаве великог броја деформитета. Због тога је потребно да се више пажње посвети
физичком васпитању и вананаставним физичким активностима, да би деца могла да
развијају своје моторичке способности, да здраво расту и развијају се. У свему томе треба
водити рачуна о сензитивном периоду развоја детета као и развоју његових моторичких
способности. Правилним развојем моторичких способности код деце помажемо им да
здраво и правилно расту, да буду здрава и стекну здраве животне навике.
У току израде овог семинарског рада могло је да се уочи да су сензитивни периоди
они периоди где постоји посебно осетљив период за развој моторичке способности код
деце. Углавном је то период од 7 до 17. година код већине моротичких способности. Исто
тако овде треба указати да се разликује сензитивни период код развоја моторичких
способности код дечака и девојчица. Код девојчица сензитивни период може да траје и до
17- те године. Развој моторике као и организма у целини, код деце не тече равномерно.
Због тога треба водити рачуна о сензитивном периоду развоја моторичких способности
посебно код дечака а посебно код девојчица. Веома је битно одабрати вежбе којима се
развијају одређене моторичке способности код деце и да те вежбе буду примерене
њиховом узрасту.
 По мом мишљењу да би се правилно развијале моторичке способности у
сензитивном периоду код деце, потребно је подстаћи родитеље да уписују децу на
спортове. На тај начин уз стручне тренере деца ће развијати своје моторичке спосбности.
У овоме треба и држава да да свој дорпинос и то кроз: бесплатне школице спорта, и да уз
помоћ познатих спортиста и капмања привуку децу да се баве спортом. Моје мишљење је
да у нижим разредима основне школе часове физичког васпитања треба да држе
наставници физичког васпитања а не учитељи и учитељици. Наставници физичког
васпитања много су стручнији у држању ове наставе јер они и јесу школовани за то на
факултету.
Крсмановић, Т., Радосав, С. (2008). Разлике антропометријских карактеристика и моторичких способности
ученика узраста од девет до једанаест година. Гласник антрополошког друштва Србије, бр. 43, 194-198.
Кукољ, М. (2006). Антропомоторика. Београд: Факултет физицког васпитања и спорта.
Курелић, Н., (1975). Структура и развој морфолошких и моторичких димензија омладине. Београд:
Институт за научна истраживања Факултета за физичко васпитање.
Milanović, D. (2010). Teorija i metodika treninga. Zagreb: Kineziološki fakultet