RUDOLF HILFERDING: FINANSISKI KAPITAL

RUDOLF HILFERDING
DAS F IN A N ZK A PITA L
EINE STUDIE OBER DIE JONGSTE
ENTWICKLUNG DES KAPITALISMUS

P re ve o ŽARKO M R K U S lć

P r e v o d r e d ig o v a la M A R A F R A N
RUDOLF HILFERDING

FINANSISKI
KAPITAL
STUDIJA O NAJNOVIJEM
RAZVITKU KAPITALIZMA

II I izdanje

- -- — — —
i
j
 PRED G O V O R
P o ja v a n a s rp s k o m je z ik u , m a k a r i s a v e lik im z a k a š n je n je m ,
H ilfe rd in g o v o g » F in a n s is k o g k a p i ta l a « , te » v rlo d ra g o c e n e te o ris k e
a n a liz e n a jn o v ije f a z e u r a z v i tk u k a p ita liz m a « — k a k o je to d elo
p r e 35 g o d in a o ce n io L e n jin , — o b ra d o v a ć e sv e n a š e r a d n i k e n a
p o lju e k o n o m sk e te o rije , p a i š ir u ja v n o s t k o ja z a o v u o b la s t n a ­
u čn e p r o b le m a tik e s v a k im d a n o m p o k a z u je sv e v e ć e in te re s o v a n je .
Bez o b z ira n a to š to b i u d ru g o j p o lo v in i X X v e k a » a n a liz a n a jn o ­
v ije fa z e u r a z v i tk u k a p ita liz m a « z a h te v a la d o p u n s k u s tu d ij u n e ­
k ih n o v ih p o ja v a i d a lje g r a z v i tk a v e ć r a n i je u o č e n ih te n d e n c ija ,
č ita n je » F in a n s is k o g k a p ita la « z n a tn o će o la k š a ti n a š im m la d im
e k o n o m is tim a d a b o lje s h v a te m e h a n iz a m k a p i ta l is tič k e p r iv r e d e
k ro z b o g a ti m a te r i ja l k o ji je u k n jiz i iz lo žen , a m o ž d a i d a ti
p o ts tre k a z a d a lji n a u č n i r a d u to m p r a v c u . S a m a ta o k o ln o st
d a se to d e lo i d a n a s š ta m p a — v iš e o d č e trd e s e t g o d in a p o sle
p rv o g iz d a n ja 1 — i d a p o b u đ u je in te r e s č i ta la c a , n a jb o lje g o v o ri
o n je g o v o j v re d n o s ti. A n a liz a » F in a n s is k o g k a p i ta l a « , k a k o n je g o ­
v ih p o z itiv n ih s tr a n a ta k o i n e d o s ta ta k a k o jih on s v a k a k o im a.
d o p rin e ć e b o rb i k o ja se k o d n a s v o d i z a s tv a r a la č k u p r im e n u m a r k ­
s istič k o g m e to d a u iz u č a v a n ju m n o g ih jo š n e o b ja š n je n ih p o ja v a
sav re m e n o g d r u š tv a , k a k o b i se p r e k in u o o n a j z a s to j k o ji j e u
ra z v itk u d ru š tv e n ih n a u k a n a s ta o a p o d id a k tič n im tu m a č e n jim a
m a rk siz m a .
D a b i se m o g ao s h v a titi s a v z n a č a j H ilfe rd in g o v o g » F in a n s i­
sk o g k a p ita la « , tr e b a s v a k a k o o b r a titi p a ž n ju n a n je g o v u te s n u
v e z u s a L e n jin o v im » Im p e rija liz m o m k a o n a jv iš im s ta d ije m k a p i ­
ta liz m a « . D o k se, s je d n e s tra n e , L e n jin p o s lu ž io n e k im H ilf e r d in -
g o v im p o d a c im a i p o je d in im te o re ts k im o b ja š n je n jim a k a o p o č e t­
n im m a te rija lo m za p is a n je svog e p o h a ln o g d e la , d o tle se, s d ru g e
s tra n e , » F in a n s is k i k a p ita l« n ije m o g ao p o p tp u n o i p r a v iln o ra z u -
m e ti sve d o k u » Im p e rija liz m u « n is u d a te p o tre b n e d o p u n e i
r a z j a š n je n j a onog š to je b itn o i o d lu č u ju ć e za s h v a ta n je n o v ih
p o ja v a u r a z v i tk u k a p ita liz m a . M noge id e je k o je se te k n e o d re ­
đ e n o n a s lu ć u ju k o d H ilfe rd in g a d o b ija ju k o d L e n jin a r a z r a đ e n

1 Poslednje izdanje na nem ačkom jeziku štam pano je 1947 god.

(Dielz, Berlin.)

5
 završen oblik. Pored toga, L enjin nas upozorava n a pogrešne sta­
vove i zak lju čk e H ilferdin gove i daje jednu mnogo povezaniju,
dublju i dosledniju analizu najnovijih pojava u razvitku kap ita­
lizm a nego što je to mogao da učini njegov prethodnik. Sve su
to razlozi zbog kojih je korisno oba ta dela, u izučavanju pojava
kojim a se bave, p ovezati u jedin stven u celinu.

P isa c »Finansiskog kap itala« R udolf H ilferdin g (1877— 1943)

bije se priprem ao za ekonom sku karijeru i prem a tome nije stekao
ni neko stručno ekonom sko obrazovanje. Studirajući medicinu u
svom rodnom gradu Beču, on počinje da se bavi političkim radom,
p ostaje član austriske Socijaldem okratske partije i zajedno sa V ik­
torom A dlerom i O tom Bauerom pripad a onoj grupi socijalista
m arksista koji su pom ogli da B eč početkom X X veka postane
važan m arksistički centar i rasadnik socijalističk ih ideja u Sred­
njoj E vropi. Ta p o litičk a aktivnost H ilferdin gova, preko čitanja
m arksističke literature, p rib ližila ga je proučavanju ekonomske
problem atike k ap italizm a i stvorila od njega poznatog pisca mno­
gih nau čn ih i stručnih članaka, rasprava i opširnijih studija iz
te oblasti. V eć 1903 godine H ilferd in g objavljuje članak u ne-
deljnom časopisu nem ačke socijaldem okratije »Neue Zeit« pod
naslovom »Prom ena fu n k cije zaštitnih carina«. U tom časopisu
H ilferd in g sarađuje sve do 1915 g., pišu ći članke ekonom skog i
političk og sadržaja kao što su: »O pitanju generalnog štrajka«
(1904), »Parlam entarizam i m asovni štrajk« (1905), »Konjunktura«
(1907),. »Kri^a u Sjedinjenim D ržavam a« (1908). »Ispred istorije
m arksističke nacionalne ekonom ije« (1911), »Prilog teoriji kom bina­
cije« (1912), »N ovac i roba« (1912), »Balkanski rat i velike sile«
(1912), »Socijaldem okratija na prekretnici« (1915) i dr. H ilferding
pripad a u tom periodu Jevom krilu Socijaldem okratske partije N e­
m ačke koja je preko lista »Neue Zeit«.branila odlučni socijalizam ,
nasuprot reform ističkom pravcu sa Berštajnom na čelu, oku plje­
nom oko lista »Sozialistische M onatshefte«. H ilferdin g u svojim
političk im člancim a zastupa u tom periodu revolucionaran stav
i brani m arksizam od zloupotrebe desnog krila u Partiji. Naročito
je bio zapažen njegov članak »Parlam entarizam i masovni štrajk«
gde on odgovara Zoresu na postavljeno pitanje »Zašto ioiik o sna­
žna nem ačka socijaldem okratija ima tako m alo uticaja na državni
život Nem ačke?« O snovna m isao H ilferdingova članka sastoji se
u tom e da pok aže kako se stvarna snaga nem ačke socijaldem o-
kratije ne nalazi u parlam entarnoj borbi v eć u porastu njenog
uticaja na široke mase radničke k)ase, u organizaciji i porastu

6
njihove klasne svesti. Lenjin u jednom pismu Lunačarskom od
11. X. 1905 g., dajući primedbe na rukopis upućen redakciji »Pro­
letera« pod naslovom »Parlamenat i njegov značaj«, preporučuje
mu da izvrši preradu, držeći se uglavnom gornjeg Hilferdiugovog
članka.2
Pokušavajući da prikaže im perijalističke protivrečnosti i poli­
tiku velikih sila, H ilferding se u članku »Balkanski rat i velike
sile« zalaže za neutralnost međunarodnog radničkog pokreta pre­
ma tom ratu. »A proleterski pokret — piše on — ne stoji ni
na jednoj ni na drugoj strani, već van njih; on negira uopšte svo­
jom internacionalnošću kapitalističku spoljnu politiku i vrši svoju
istorisku misiju, ne kao saveznik jednog od ratujućih, već kao
neprijatelj same borbe.3 H ilferding u Balkanskom ratu ne vidi
ništa drugo osim borbe velikih sila za koju proletarijat nije zain-
teresovan. Nasuprot tom poznatom stavu II Internacionale, Lenjin
daje mnogo dublju i revolucionarno dosledniju ocenu tog rata
kada kaže da je on »jedna od karika u lancu svetskih događaja,
koja najavljuje krah Srednjeg veka u A ziji i Istočnoj Evropi«4.
A na drugom mestu Lenjin piše: »Na taj način pobeda Srba i Bu­
gara znači potkopavanje gospodstva feudalizm a u M akedoniji,
znači stvaranje m anjeviše slobodne klase seljaka zem ljišnih po-
sednika, znači obezbeđenje svega društvenog razvitka balkanskih
zemalja, koji je bio zadržan apsolutizmom i feudalnim odnosima.«5
U 1906 g. Hilferding se kratko vreme nalazi u uredništvu ča­
sopisa »Neue Zeit«, a od 1907 do 1915 g. on je u Berlinu politički
urednik lista »Vorwarts«, centralnog organa Socijaldemokratske
partije Nemačke. U tom periodu, svakako najpozitivnijem i naj­
plodnijem u njegovom životu, javlja se i najznačajnije delo, koje
ga je proslavilo više nego njegova politička aktivnost: »Finan­
siski kapital, studija o najnovijem razvitku kapitalizm a« (Beč,
Brand, 1910).
Pogrešno bi bilo misliti da se H ilferdingov doprinos ekonom­
skoj teoriji sastoji samo u onome što je on dao u tom svom naj­
poznatijem delu. Zahvaljujući njegovom zalaganju i pod njegovom
redakcijom izašle su od 1904 do 1922 g. četiri sveske »Marksističkih
studija«. U toj zbirci javlja se 1913 g. i Hilferdinerova vrlo in­
teresantna rasprava »Bem-Baverk kao kritičar Marksa«. H ilfer-
ding tu ne samo opovrgava gledište o postojanju protivrečnosti
između I i III knjige Marksovog »Kapitala«, već daje i vrlo intere­
santna izlaganja o delovanju zakona vrednosti u kapitalističkoj
• Lenjin, Celokupna dela (na niskom ), III izd., knj. XXVIII, str. 480.
• »Neue Zeit« 18. X. 1912 g., str. 75.
4 Lenjin, C elokupna dela (na ruskom ), III izd., knjiga XVI, str. 356;
• Isto. str. 186.

7
 privredi. U članku »Ka postavljanju p itanja o M arksovoj teo­
retskoj ekonom iji«, objavljenom u »N eue Zeitc-u, pokušava H ilfer­
ding da dokaže da se nauka p o litičk a ekonom ija ograničava sa­
mo na izu čavan je k a p ita lističk e privrede.
Za vrem e Prvog svetskog rata H ilferdin g se kao vojni lekar
nalazi prvo u Beču, a posle na austrisko-italijanskom frontu. U to­
ku rata on se bori protiv odobrenja vojnih kredita i zajedno sa osta­
lim pretstavnicim a austriskih socijaldem okrata zauzim a odlučan
stav protiv većin e nem ačke Socijaldem okratske partije, koja je po­
državala p o litik u rata. Zbog toga se H ilferd in g pridružuje grupi
nezavisn ih socijaldem okrata. Krajem 1918 g. prim a on nemačko
državljanstvo i postaje glavn i urednik berlinskog lista »D ie Frei-
heit«, centralnog organa N ezavisn e socijaldem okratske partije N e­
m ačke (U SP D ), na kojoj dužnosti ostaje sve do 1922 g.
O bjavljujući 1917 g. svoj »Im perijalizam «, Lenjin je, govo­
reći o »Finansiskom kapitalu«, v eć ustanovio da se kod H ilfer-
dinga prim ećuje »izvesna sklonost da se m arksizam izmiri sa
oportunizm om «. Ta sklonost dolazi do punog izražaja u H ilfer-
dingovoj političkoj aktivnosti u periodu posle Prvog svetskog rata
kada on n ap u šta svoj revolucionarni stav izražen u gledištu da
se diktatura k a p ita lističk ih m agnata treba da pretvori u diktaturu
proletarijata i zajedno sa Kauckim posla je idejni vod reformizma
u krilu II Internacionale. To se pre svega vidi u H ilferdingovom
negativnom stavu prema Oktobarskoj revoluciji i kolebljivosti N e­
zavisne socijaldem okratske partije N em ačke u sudbonosnim do­
gađajim a za nem ački proletarijat, posle k a p itu la cije 1918 g. U
revolucionarnoj krizi, koja je tada izbila u N em ačkoj, nezavisni
socijaldem okrati, na čelu sa K auckim i H ilferdingom , išli su pu­
tem izm irenja sa desnicom , um esto odlučne borbe za uzim anje
vlasti. N ije stoga čudo što ih je Lenjin podvrgao oštroj kritici,
nazivaju ći ih lakejim a buržoazije i izdajnicim a radničke klase.
N a odlučujućem partiskom kongresu u H ale-u 1920 g. H ilferding
je u oštroj polem ici sa Zinovjevom zauzeo odlučan stav protiv
pristup anja Trećoj Internacionali. On tada zastupa gledište o
potrebi ponovnog ujedinjenja »nezavisnih« sa šajdem anovcim a,
što je i ostvareno septem bra 1922 g. u Nirnbergu. A 1923 g. H ilfer­
ding je već izabran u rukovodstvo Socijaldem okratske partije
Nem ačke.
U 1919 g. H ilferdin g učestvuje u radu Kom isije za socijali­
zaciju, a od 1921 g. član je Privrednog saveta Rajha. Na Svetskoj
ekonom skoj konferenciji u Đ enovi, aprila i m aja 1922 g., učestvuje
i H ilferdin g u svojstvu nem ačkog finansiskog eksperta. 1923 g.
stupa u prvi Strezem anov kabinet kao m inistar finansija. Od 1924
g. pa nadalje biran je sfalno u R ajhstag kao poslanik Socijalde­

8
 mokratske partije Nemačke. Kao ministar finansija nije uspeo
da sprovede stabilizaciju marke, što su tek posle njega ostvarili
Luter i Šaht. Godine 1924 počinje da izdaje časopis »Die Gesell-
schaft, Internationale Revue fiir Sozialismus und Politike. U tom
časopisu štam pa veći broj članaka, kao što su »Trgovinska politika
i agrarna kriza« (1924), »Trustovi i karteli u Engleskoj« (1924),
»Realistički pacifizam « (1924), »Teoretske primedbe agrarnom p i­
tanju« (1927), »U opasnoj zoni« (1930), »Problemi kreditne krize«
(1931), »Pod pretnjom fašizma« (1932) i dr. Među H ilferdingovim
člancima u drugim časopisim a iz toga perioda navešćem o samo
nekoliko: »R acionalizacija i poreska privreda« (1929), »Privredna
kriza i strukturna promena nem ačkih finansija« (1931), »Socijali­
zam i svojina« (1932).
Godine 1928 i 1929 H ilferding je ponovo ministar finansija
u drugom kabinetu Hermana Milera. Pošto nije bio u stanju da
otstrani porast deficita, posle jedne oštre kritike od strane pret-
sednika Rajhsbanke Šahta, bio je primoran da podnese ostavku.
Kada je u Nemačkoj došao Hitler na vlast, H ilferding beži 1933 g.
u Francusku; 1940 g., u toku invazije Francuske, hapsi ga nem ačka
vojna policija. On umire 1943 g. u koncentracionom logoru u Bu-
henvaldu.' Tako H ilferding završava svoj život kao žrtva ne-
mačkog fašizm a, za čiji dolazak na vlast dobrim delom snosi kri­
vicu neodlučna i kompromisna politika nemačke sccijaldem okra-
tije, u čijim je prvim redovima i on sam stajao.
*

Hilferdingov doprinos ekonomskoj nauci, objavljivanjem »Fi­

nansiskog kapitala«, sastoji se u tome što je dao detaljnu analizu
svih onih kvalitativnih promena koje su nastale u ekonomskoj
strukturi kapitalističkog društva pri kraju X IX i početkom
XX veka. Iako je trebalo sačekati pojavu Lenjinovog »Im perija­
lizma« da bi se dobila završena i potpuna slika tog poslednjeg
stadija umirućeg kapitalizm a, kod H ilferdinga nalazim o već
osnovne njegove elemente.
Hilferdingu pripada zasluga što je prvi ukazao na one bitne
promene koje u tom periodu nastaju u oblicima pod kojima se
javlja svojina nad kapitalom. Odvajanje kapitala svojine od ka­
pitala funkcije u svom daljem razvitku, kroz sve širu aktivnost
banaka, dovodi do pojave finansiskog kapitala. Istina, H ilferdin-
gova definicija tog pojma nije uvek određena niti do kraja tačna.

'.O v a j podatak dobili smo od In stitu ta za svetsku priv red u u Kilu.

M eđutim, prem a navodim a Britanske enciklopedije. H ilferding je sep­
tembra 1941 g. izvršio sam oubistvo u zatvoru u Berlinu.

9
 Za n jega je fin a n sisk i k a p ita l nekad o b lik u kom e se prepliću
bankovni i industriski k ap ital, nekad o p et tak av oblik k ap itala
koji obezbeđuje gospodstvo banaka nad industrijom . Lenjin ističe
k ao osnovni nedostatak H ilferd in gove d efin icije što se u njoj ne
pok azu je kak o koncentracija proizvodnje i stvaranje monopola
n eizbežno dovode do vla d a v in e fin ansisk og k ap itala. Po H ilfer-
dingu, m eđutim , fin an sisk i k a p ita l jeste posledica i rezultat ra­
zv itk a prom etnog procesa, odnosno sistem a kredita. P o njegovoj
zam isli fin an sisk i k a p ita l n astaje prem a sledećoj shemi: novac-
kredit-akcionarsk a društva-b anke-finansiski kap ital. T ako izgleda
i čita v redosled izlaganja njegove knjige. N asuprot njem u Lenjin
p ostavlja svoju shem u: koncentracija proizvodnje-m onopoli-sra-
šćiv a n je banaka sa ind ustrijom -finansiski kap ital. L enjin takođe
pok azu je da se kao rezultat tih prom ena ja v lja »personalna unija
banaka i najkrupnijih industriskih i trgovačkih preduzeća, stapa­
nje jedn ih i drugih pom oću posedovanja akcija, pom oću toga što
direktori banaka postaju članovi nadzornih veća (ili uprava) tr-
govačko-in dustriskih preduzeća i obrnuto«7 »Personalnu uniju«
b an aka i ind ustrije dopunjuje »personalna unija i jednih i dru­
gih društava s vladom «8. Kao što se odatle vidi, pogrešno je tvrditi
da je fin ansisk i kap ital oblik gospodstva banaka nad industrijom.
N e gospodare ni banka ni industrija, sv e n iti raspolaganja k ap i­
talom drže u svojim rukam a fin ansisk i k a p ita listi koji su sop-
stvenici kak o ak cija banaka tako i industrije, a istovrem eno naj-
tešnje povezani i sa vladom . To prim ećuje i H ilferdin g na jednom
m estu sledećim rečim a: »V ideli smo kako industrija sve više do­
lazi u zavisn ost od bankovnog kap itala, ali to nikako ne znači
da i industriski m agnati postaju zavisni od bankovnih magnata.
N aprotiv, kao što sfim k ap ital na svom najvišem stepenu postaje
fin ansisk i k a p ita l, tako i m agnat k ap itala, finansiski kapitalista,
sve v iše sjedinjuje u svojim rukam a raspolaganje celokupnim
nacionalnim kap italom u obliku vladan ja bankovnim kapitalom .
I ovde personalna unija igra važnu ulogu.«* N edostatak ovog H il-
ferdingovog stava ogleda se u tom e što on smatra da se svaka
vladavina finansiskog kap itala može uspostaviti samo posredstvom
banke, kao da finansiski kap italista ne može neposredno držati
u svojim rukam a i akcije industriskih ili trgovačkih preduzeća.
Zasluga je H ilferđin gova što je u svojoj knjizi objasnio ulogu
i m ehanizam stvaranja i razvitka akcionarskih društava. Taj deo
n njegovom izlaganju naročito je interesantan. O n daje detaljnu
1 L enjin, »Im perijalizam k ao n ajv iši s ta d ij k a p ita liz m a « , Beograd
1945, str. 41.
• Isto. str. 42.
* H ilfe rd in g , »F inansiski k ap ital« , str. 266 (ovog izdanja).

10
analizu svih prednosti koje im aju akcionarska društva u upoređe-
nju sa privatnim preduzetnicim a, kak što su povoljne m ogućnosti
prikupljanja kapitala i akum ulacije, proširenja preduzeća, bolji
uslovi konkurencije i korišćenja kredita, sposobnost za bolju te­
hničku opremu preduzeća i bolju snalažljivost u uslovim a krize,
itd. Tu se takođe objašnjava način učešća akcionarskih društava
u izravnavanju prosečnog profita.
Veliku vrednost ima H ilferdingovo objašnjenje osnivačke do­
biti i raznih drugih spekulativnih mogućnosti u vezi sa em isionim
operacijama banaka. Knjiga sadrži takođe interesantnu analizu
prirode i specifičnosti bankovnih ustanova za razliku od ostalih
privrednih institucija. L epo su u »Finansiskom kapitalu« prika­
zane promene koje nastaju u izjednačavanju prosečne profitne
stope u uslovim a brzog dizanja tehničkog sastava kapitala. H il-
ferding se osvrće na naročite uslove u kojima se nalazi teška in ­
dustrija u pogledu konkurencije i učešća u form iranju prosečne
profitne stope.
U objašnjenju m onopola H ilferding detaljno analizira n ji­
hove razne oblike i pokazuje veliku zainteresovanost banaka u
njihovom stvaranju. On daje interesantan primer stvaranja kom bi­
nata zbog razlike u profitnoj stopi izm eđu grana koje proizvode
sirovine i grana gotovih proizvoda.
U očavanje izvoza kap itala kao značajne kvalitativn o nove
pojave modernog kapitalizm a, takođe je jedno dragoceno otkriće
H ilferdingovo. O n proučava razne vidove pod kojim a se izvoz k a ­
pitala vrši, gledajući u njim a sredstvo za ublaživanje krize ka­
pitalizm a. Lenjin, ispravljajući H ilferdinga, pokazuje da je izvoz
kapitala znak parazitizm a i truljenja kapitalizm a, da on još više
zaoštrava njegove protivrečnosti i neravnom ernošću razvitka k a­
pitalizm a, u uslovim a već izvršene podele sveta, priprem a nove
sukobe.
O d značaja je i onaj odeljak H ilferdingove knjige u kojoj se
razmatra problem kriza. N ajvažniji uzrok periodičnih kriza h i­
perprodukcije pisac vidi u disproporcioiialnosti koja nastaje zbog
razlike u tehničkim uslovim a proizvodnje raznih proizvodnih
grana, što ima za posledicu nedovoljnu regulisanost proizvodnje.
N a taj nedostatak u regulisanju proizvodnje svodi on i samu anar­
hiju kapitalističke privrede, koja prema tom e nije povezana sa
osnovnim protivrečnostima kapitalizm a i zbog toga je i nezavisna
od samih odnosa proizvodnje. Takvo gledanje na krize je suviše
usko i jednostrano, ono gubi iz vid a osnovnu protivrečnost k ap i­
talizm a i takve njene posledice kao što je protivrečnost izm eđu
neograničene težnje za proširenjem proizvodnje i ograničenosti
potrošnje u kapitalističkim odnosima proizvodnje. Pri razmatra­
nju ekonom skih p ojava u v ezi s krizom H ilferdin g detaljno isp i­
tuje ulogu novca, kredita i m eđunarodnih ekonom skih odnosa.
Interesantno je H ilferd in govo objašnjenje kako postojanje slobod­
nog neulozenog k a p ita la nije g lavn i uzrok koji u doba krize dovodi
do obn avljanja i proširenja proizvodnje, već mnogo više stajanja
m ašina i opasnost njihovog m aterijalnog i m oralnog rabaćenja.

Za što bolje razum evanje i objektivan prikaz »Finansiskog

kap itala« neophodno je osvrnuti se i n a njegove značajnije ne­
dostatke. D a ju ć i p ozitivn u ocenu H ilferdin govog dela, Lenjin je
istakao istovrem eno i njegovu osnovnu grešku u tum ačenju teorije
novca. H ilferd in g pokušava d a nađ e k valitativn u razliku izm eđu
pu novažnog m etalnog novca i papirnog novca, tj. novčanog znaka.
Potrebu da se robna razm ena vrši posredstvom punovažnog me­
talnog novca izvodi on iz anarhije koja postoji u društvu robnih
proizvođača. A narhija se ja v lja kao p osledica te okolnosti što se
uzajam na društvena veza robnih p roizvođača uspostavlja tek kroz
razm enu, koja se vrši u m om entu kada je proces proizvodnje već
završen pa stoga i neprom enljiv. A narhija je prema tome mani­
festacija one nesvesnosti sam ih proizvođača, koji ne znaju unapred
da li proizvodnja odgovara njenom cilju, njih pokreće samo želja
da zadovolje svoje ind ividu alne potrebe. M eđutim , njihova dru­
štven a veza izražava se kao prirodan zakon, nezavisno od njihove
volje, iako ona postoji sam o zahvalju jući njihovoj nesvesnoj dru­
štvenoj akciji. »O va akcija, p iše H ilferding, ne vrši se nikad sve-
sno i u nam eri da se tim e uspostavi društvena veza, nego ona
služi uvek sam o zadovoljavanju ind ividu alnih potreba. U tom
sm islu i m ože se stoga reći da nužnost da se razm ena vrši posred­
stvom novca, dakle materijom koja i sama ima vrednost, proizilazi
iz a n a r h i j e društva robnih proizvođača.«10 D a bi roba dobila
svoje društveno priznanje, mora se ona kroz razmenu izjednačiti
sa odgovarajućom količinom od društva već ustanovljene vredno­
sti, opštim ekvivalentom . D a bi se moglo pom oću novca izmeriti
vrednost robe, treba pre svega da sam novac ima vrednost koja
se može tačno utvrditi, da se dakle sastoji iz m aterijala pune vred­
nosti; njegova funkcionalna vrednost kao novca mora se poklapati
sa stvarnom vrednošću u njem u sadržanog m etala, zlata ili srebfa.
Istorija novca pokazuje, m eđutim , da je moguće, u funkciji
novca kao prom etnog sredstva, stvarni novac zam eniti njegovim
znakom. To je slučaj kada se u opticaj pusti s prinudnim kursom

“ H ilferd in g , »F inansiski kapital« str. 42 (ovog izdanja).

12
 papirni novac koji postaje samo »znak zlata ili novčani znak«.
»Njegov se odnos prema robnim v r e d n o s t i m a sastoji u tome
što on sim bolički konkretno pretstavlja one iste količine zlata u
kojima su robne vrednosti zam išljeno izražene.«11 Tu mogućnost
zamene zlata znacima bez vrednosti objašnjava Marks osamosta­
ljenjem funkcije novca kao prometnog sredstva. Jedna minimalna
masa novca stalno se nalazi u prometu i vrši isključivo funkciju
prometnog sredstva. U robnom prometu pred robu se pojavljuje
lik njene vrednosti samo zato da se odmah ponovo izgubi. »S a-
mostalno pretstavljanje prometne vrednosti
r o b e ovde je samo kratkotrajni momenat. Jednu robu odmah
zamenjuje druga. Zbog toga i j e s t e d o v o l j n a s a m o s i m b o ­
l i č k a egzistencija novca u takvom procesu koji ga stalno udaljava
iz jedne ruke u drugu. N jegova funkcionalna egzistencija takoreći
apsorbuje njegovu m aterijalnu egzistenciju. Budući objektivisan,
ali trenutno prolazni refleks robne cene, on funkcioniše još samo
kao znak sebe sama, te se zato može zam enjivati i znacim a.«12
Marks isto tako objašnjava da se »izdavanje papirnog novca mora
ograničiti na onu količinu, koliko bi u prometu moralo stvarno biti
zlata (ili srebra) koje on sim bolički pretstavlja«1*. Kako se ta ko­
ličina stalno menja, usled promena u cenama ili u količini roba
koje se u prometu nalaze i brzini njihovog opticaja, to i u uslovima
prinudnog kursa papirnog novca njegova količina mora biti ispod
onog minimuma koji je potreban za robni promet, kako bi zaista
pretstavljao samo onaj deo ukupne količine novca koji isključivo
vrši funkciju prometnog sredstva. Polazeći od ove Marksove po­
stavke, H ilferding izvlači sledeće zaključke: »Predmetni izraz dru­
štvenog odnosa zamenjen je tako u granicama p r o m e t n o g m i ­
n i m u m a svesno regulisanim društvenim odnosom. To je moguće
zato što je i metalni novac društveni odnos, iako skriven u pred­
metnoj čauri. ...Videli smo kako u društvu robnih proizvođača
vlada anarhija i kako iz ove anarhije proizilazi nužnost novca.
Za prometni minimum je ova anarhija takoreći isključena, pošto
se minimum roba izvesne vrednosti mora bezuslovno razmeniti.
Isključenje dejstva anarhične proizvodnje ispoljava se u mogućno­
sti da se zlato zameni pukim znakovim a vrednosti.c14
A na drugom mestu H ilferding to svoje shvatanje objašnjava
na sledeći način. Novac služi kao neposredni vrednosni izraz robe
ili kristal vrednosti, kako ga je Marks nazvao. U robnom prometu,
međutim, vrednost robe se stalno zamenjuje vrednošću neke druge
11 M arks. »Kapital«, I, Beograd 1947. str. 84.
“ Tsto, str. 85.
13 Tsto. str. 83—84.
14 H ilferding, »Finansiski kapital«, str. 46 (ovog izdanja).

13
 obe. V rednosni izraz robe je sam o prolazan, trenutan. On se svodi
na prosto tehn ičk o sredstvo čija upotreba zahteva nepotrebne dru­
štvene troškove, koje bi po m ogućnosti trebalo otkloniti. H ilferding
dolazi zbog toga d o zak lju čk a da je novac kao oblik ekvivalenta
suvišan. T u se m an ifestu je sam o njegova društvena strana. »Ova
društvena strana je u novčanom m a t e r i j a l u , naprim er u zlat­
nom novcu, predm etno izražena. N o ona m ože da se neposredno
izrazi svesnim društvenim ili, p ošto je država svesni organ dru­
štva robnih proizvođača, državnim regulisanjem . D ržava može
ustanoviti određene znakove kao zam enike novca, novčane znakove
— naprim er pap irn e ced ulje obeležene kao takve.«15
H ilferdin gova kon cepcija potrebe m etalnog punovažnog novca
kao izraza društvene anarhije i uvođenja papirnog novca kao akta
svesnog regulisanja društvenih odnosa teško se može braniti. Pa
i sam i argum enti koje H ilferdin g navodi v r lo su oskudni i neubed-
ljiv i. P re svega, nem oguće je odbraniti šhvatanje o tom e da je
uvođ en je p ap irn og novca s prinudnim tečajem , ukoliko je njegova
k oličin a ograničena na onaj m inim um koji je u svakom slučaju
nužan za obavljanje robnog prom eta, »akt svesnog regulisanja
društva«. T ačno je da u svakom društvu robnih proizvođača i u
svakom trenutku postoji jedan određeni m inim um uk upno utro­
šenog rada koji će dobiti društveno priznanje, da će on u svojstvu
robne vrednosti uspešn o obaviti obe m etam orfoze i prema tome
će ak t razm ene biti sam o prolazan kratkotrajan čin pri kom e će
k valita tiv n o svojstvo upotrebljenog prom etnog sredstva izgubiti
svaki značaj. V ažno je sam o da to sredstvo ima »objektivno dru­
štveno važenje«, da razm enu ostvaruje. A ko sm o mi u okviru tog
neophodnog m inim um a punovažni m etalni novac zamertili njego­
v im znakovim a bez vrednosti, pap irn im novcem , m i smo svakako
sm anjili uk upnu količin u društveno potrebnog rada* tim e sto^ se
sm anjila usled toga potražnja za dragocenim metalom. M eđutim ,
d a li sm o mi tim e izv ršili akt svesnog regulisanja društvenih od­
nosa, da li amo m akar za taj m inim um utrošenog društvenog r*da
otk lonili anarhiju robne proizvodnje? Svakako da nismo. A narhija
robne proizvodnje sastoji se u tom e što nijedan robni proizvođač u
toku samog proizvodnog procesa ne može da zna društvene potrebe
i sve do izlask a na tržište nije siguran da li će njegov rad dobiti
i koliko će dobiti društveno priznanje, da li će utroškom svoga rada
i postignutim rezultatom kroz razm enu m oći zadovoljiti svoju pot­
ražnju. T ek na tržištu sučeljavanjem svoje robe sa opštim ekviva­
lentom , novcem , koji p retstavlja osam ostaljenu robnu vrednost, on
će moći to da ustanovi. N ijedan robni proizvođač ne zna unapred
da li će njegov utrošeni rad biti obuhvaćen onim neophodnim m i­

15 Hilferding, »Finansiski kapital« str. 45 (ovog izdanja).

14
 nimumom koji će dobiti na tržištu svoje društvene korisnosti. N a­
ravno da pri tome nikakvu ulogu ne igra koju kategoriju potreba
ta upotrebna vrednost zadovoljava, da li je to potreba koja »potiče
iz stomaka ili iz fantazije«1®. Prema tome svaki utrošeni rad izložen
je u robnoj proizvodnji riziku da ne bude potvrđen kao društveno
potreban i u tom pogledu ničim ne ograničavam o anarhičnost robne
proizvodnje ako u funkciji prometnog sredstva punovažni metalni
novac zamenimo njegovim znakom, papirom , pa makar ta zamena
bila izvršena u okviru samo jednog određenog minimuma ukupne
količine novca potrebne za obavljanje robnog prometa.
D a li time što sada reprezentant vrednosti, umesto nje same,
posreduje u aktu razmene može da se tvrdi da je jedan društveni
odnos, ranije skriven u »predmetnoj čauri«, postao sada neposredno
društven, svesno regulisan. Svakako da ne. Taj odnos je u jedna­
koj meri skriven, bio on izražen u m etalu određene vrednosti ili
samo posredstvom znaka koji tu vrednost sim bolički pretstavlja.
Pa i Hilferdingovo ograničenje ovakvog shvatanja uloge pa­
pirnog novca samo na slučaj kad njegova količina nije veća od
minimuma ispod koga se nikad ne spušta potrebna količina novca
za promet, ništa ne potkrepljuje ovu koncepciju. Taj minimum je
nemoguće unapred ustanoviti, on se utvrđuje, kao što kaže Marks,
tek iskustvom. D a bi se rad utrošen u nekom proizvodu ustanovio
kao rad potreban za društvo, moguće je to postići samo posmatra-
jući ga u odnosu na celokupnost društvene proizvodnje, pri čemu
mi ne možemo izdvojiti proizvode koji ulaze u okvir toga m ini­
muma od svih onih ostalih. Svaki proizvod može da dođe u od­
ređeni odnos prema ostalim proizvodim a u društvu samo posred­
stvom novca u njegovoj funkciji mere vrednosti i tek posle toga
se ostvaruje njegova razmena. U funkciji mere vrednosti novac
mora imati svoju osamostaljenu robnu vrednost, dok se kao pro­
metno sredstvo uvek može zam eniti svojim znakom. N ikad papirni
novac ne stavlja robne proizvođače u takav odnos u kome posre­
dovanje osamostaljene robne vrednosti postaje suvišno, pošto je
moguće isključiti potrebu punovažnog metalnog novca u funkciji
mere vrednosti, pa makar se on pojavljivao samo zamišljeno. Pre­
ma tome, H ilferdingovo shvatanje, čak i kad bi bilo tačno, izgubilo
bi svaki praktičan značaj.
Razlika između metalnog i papirnog novca sastoji se u tome
sto prvi može da vrši funkciju prometnog sredstva čak i bez
ikakve intervencije države. D ok je kod prinudnog tečaja papir­
nog novca intervencija države apsolutno potrebna da bi novac
dobio opšte društveno priznanje kao prometno sredstvo. U toj
u Marks, »Kapital«, I, Beograd 1947, str. 3

15
 intervenciji država se ja v lja kao jem ac da papir sim bolizuje odre­
đenu vrednost, ona svojom prinudom obezbeđuje opštu upotrebu
p ap irn og n ovca kao prom etnog sredstva u istoj onoj meri u kojoj
jc ranije služio m etaln i novac. I pritom , državna intervencija se
na to ograničava i nem a nik ak ve druge pretenzije koju joj H il­
ferding pripisuje.
D ru gi ozb iljan nedostatak H ilferdin gova shvatanja prirode
papirnog novca sastoji se u načinu određivanja njegove vrednosti.
P oznato je da se vrednost papirnog novca u opticaju uvek odre­
đ uje vrednošću one k o ličh ie zlata koju on kao njen pretstavnik
zainenjuje. A k o prem a tom e bude pu šteno u opticaj više papirnih
novčanica nego šio je količin a istoim ene zlatne monete koja bi
m ogla b iti u prom etu, tada će one pretstavljati samo vrednost te
količin e zlata. To znači d a će usled toga svaka jedinica papirnog
novca p retstavljati m anju vrednost od istoim ene jedin ice zlatnog
novca. S tim u vezi Marks p iše u »Kritici p o litičk e ekonomije*
sledeće: »B ezvredne oznake su znakovi vrednosti sam o ukoliko za-
m enjuju zlato u prometnom procesu, a one ga zam enjuju samo
toliko koliko bi ono sam o u lazilo u prom etni proces kao moneta,
količina, određena svojom sopstvenom vrednošću, ako su date pro­
m etne vrednosti roba i brzina njihovih metam orfoza.«17
O v o M arksovo shvatanje u produženju gornjeg citata, H ilfer­
ding p od vrgava kritici sledećim rečim a: »Samo se ovaj zaobilazni
put, kojim je udario M arks, pok azu je suvišnim , pošto on prvo
određuje vrednost m onetne m ase i tek pom oću nje vrednost pa­
pirnog novca. C isto društveni karakter ovog određivanja dolazi
mnogo jasnije do izraza ako se vrednost papirnog novca neposredno
izvodi iz društvene vrednosti prometa. To što su papirne valute
istoriski nastale iz m etalnih valuta, ne može biti razlog da ih tako
i teoriski posmatramo. Vrednost papirnog novca mora se izvesti
ne p ribegavaju ći m etalnom novcu.«10
A na drugom m estu H ilferdin g određuje vrednost papirnog
novca na sled eći način: »Kod čiste papirne valute s prinudnim
tečajem , pri neprom enjenoin vrem enu opticaja, vrednost papirnog
novca određuje suma robnih cena koja mora biti realizovana u
prometu; papirni novac postaje ovcie sasvim nezavisan od vred­
nosti zlata i neposredno odražava vrednost roba po zakonu-, da
ukupna njegova količin a pretstavlja istu vrednos kao
sum a robnih cena
broj opticaja istoim enih kom ada novca

17 M arx, »Zur K ritik d er politischen Okonomie«, Berlin 1924, str. 113.

18 H ilfe rd in g . > Finansiski k ap itale, str. f>9 (o v o g izdanja) nap.
18 Isto, str. 47.
16
 I dalje, na drugom mestu H ilferding nastavlja: »U određivanju
vrednosti papirnog novca vrednošću robe koja se nalazi u prometu
javlja se čisto društveni karakter vrednosti u tome što jedna po
sebi bezvredna stvar kao što je papir, zato što ispunjava jednu
čisto društvenu funkciju, promet, dobija vrednost, koju ne određuje
njena vlastita neznatna vrednost, nego vrednost robne mase koja
se odražava na papirnoj cedulji. Kao što mesec, koji se sam odavno
ohladio, može da sija samo zato što od usijane sunčeve lopte do­
bija svetlost, tako i papirni novac ima vrednost samo zato što
društveni karakter rada daje robama vrednost. Odražena vred­
nost rada čini papir novcem, kao što i odražena sunčeva svetlost
čini da mesec sija.<20
H ilferdingova greška pada odmah u oči. D a bi ustanovio
vrednost papirnog novca bez posredovanja zam išljene količine zla­
ta, on je određuje sumom cena onih roba koje treba da izvrše raz­
menu, odnosno sumom njihovih vrednosti. Međutim, robne cene,
odnosno njihovu vrednost, mi ne možemo izraziti pre nego što
imamo neku meru vrednosti, odnosno merilo cene. Time što su
izvesne robe počele da služe u društvu kao opšti ekvivalent, po­
stale su one novčane robe, počele su da funkcionišu kao novac.
A tek preko tako nastalog opšteg ekvivalenta postale su robe uza­
jamno samerljive, mogle su da uzajamno mere veličinu svoje vred­
nosti. D a bi se, dakle, mogle izm eriti vrednosti roba, odnosno odre­
diti njihove cene, potrebno je prethodno već da postoji novac
određene vrednosti. H ilferding bi međutim hteo tu vrednost da
izvede tek iz cena onih roba koje treba da se razmene na tržištu.
Za njega robne cene postoje van njihovog odnosa prema novcu,
nezavisno od novca.
D o ovakvog pogrešnog zaključka došao je H ilferding usled
toga što nije video da od količine papirnog novca u opticaju za­
visi veličina vrednosti svake njegove jedinice, pa prema tome i
veličina robnih cena. Kao što promena ukupne sume robnih cena
može da utiče na vrednost papirnog novca, ukoliko njegova ko­
ličina i brzina opticaja ostanu nepromenjeni, isto tako i promena
ukupne količine papirnog novca, pod jednakim uslovima, menja-
jući vrednost svake njegove jedinice, ima za posledicu odgovara­
juću promenu robnih cena.
»Cena je novčano ime rada ostvarenog u robi.«21 D a bi se iz­
razila cena, treba prethodno da postoji novac određene vrednosti.
Novac u aktu razmene, pre nego što bi izvršio svoju funkciju pro­
metnog sredstva, mora prvo da se pojavi u funkciji mere vred­
nosti. Hilferding nije shvatio da su različiti uslovi u kojima novac
*• H ilferdine. »Finansiski kanitalc. str. 48 (o vo g izdanja).
n M arks, »Kapital«, I, Beograd 1947, str. 61.
2 Hilferding: Finansiski kapital 17
vrši razne svoje funkcije. Faktori koji određuju vrednost novca
kao mere vrednosti ne m oraju biti isti sa faktorim a k o ji određuju
vrednost novca kao prom etnog sredstva, iako se radi o pojavnim
oblicim a jedn e iste ekonom ske kategorije — novca. Kao mera
vrednosti novac se ja v lja kao apsolutno otelovljenje apstraktnog
ljudskog rada i samo kao tak av on m ože v ršiti tu svoju funkciju.
Prem a tom e, u vrem enu te fu nkcije novac mora sam da sadrži
vrednost, ne m ože da se zam eni nekim zastupnikom kao u funkciji
prom etnog sredstva. Javljajući se kao izraz apstraktnog ljudskog
rada, novac kao m era vrednosti mora biti rezultat ljudskog rada
u oba njegova oblika — apstraktnog i konkretnog. N ovac može da
vrši fu n k ciju mere vrednosti samo utoliko ukoliko može lako da
se pretvori u robu, m enjajući sam o svoj spoljn i oblik.
Sasvim je drukčije sa novcem k ao prom etnim sredstvom. N o­
vac u toj svojoj fu nkciji ne mora da im a sam ostalnu vrednost.
U tom slučaju novac se javlja sam o pretstavnikom vrednosti, nje­
govim simbolom . Zato i njegova vTednost nije sam ostalna već iz­
vedena, svoju vrednost on pozajm ljuje od onoga koga pretstavlja,
od zlata č iji je on simbol. U svojstvu mere vrednosti može da po­
služi i idealna, zam išljena vrednost, a vrednost prom etnog sred­
stva određuje se vrednošću tog idealno zam išljenog m etala koji
nalazi svoje zastupnike u datim prom etnim sredstvim a. U svakom
aktu razm ene u svojstvu prom etnog sredstva m ože da nastupi
novac koji nem a sam ostalnu vrednost: m eđutim merom vrednosti
uvek se ja v lja blago, m akar i idealno zam išljeno, ali koje raspo­
laže sam ostalnom vrednošću. A vrednost novca kao prometnog
sredstva određuje se vrednošću toga blaga (zlata), koje iako za­
m išljeno, vrši u datoj transakciji razm ene funkciju mere vred­
nosti. H ilferdin g n ije m ogao d a shvati razliku funkcije novca
kao m ere vrednosti i kao prom etnog sredstva zbog čega je izgubio
iz vid a da se n ovac kao mera vrednosti ne može osloboditi po­
sredovanja zlatnog m etala, pa makar i u njegovom zam išlje­
nom vidu.
N išta se ne postiže tim e ako mesto robnih cena u Hilferdingo-
vom objašnjenju uzmemo robne vrednosti. Istina je da se vrednost
roba ja v lja kao njihovo objektivno svojstvo, nezavisno od načina
njenog ispoljavan ja. M eđutim , tu vrednost mi možemo praktično
ustanoviti samo izražavajući je kao prom etnu vrednost u nekom
ekvivalentu — novcu. To znači da u određivanju vrednosti neke
robe m i ne m ožem o mim oići novac kao meru te vrednosti.
U H ilferdingovom objašnjenju tačno je samo to da promene
vrednosti roba mogu izazvati promene u vrednosti svake novčane
jedinice, ukoliko količina papirnog novca i brzina opticaja ostanu
neprom enjeni. To bi naprim er bio slučaj kada se poveća ukupna

18
 količina društveno-potrebnog rada, sadržana u tim robama. Ako
se u odgovarajućoj razmeri nije povećala i ukupna količina novca,
pod pretpostavkom nepromenjene brzine njenog opticaja, tada
će svaka novčana jedinica, kao i njihova ukupna količina, steći
veću vrednost nego što su je im ale ranije. A li do te promene dolazi
samo zbog toga što je porasla potrebna količina zlata koju papirni
novac simbolički pretstavlja. Ista količina papirnog novca, pret-
stavljajući sada veću količinu zlata, stiče usled toga i veću vred­
nost. M eđutim i ta promena, kao što se vidi, nije neposredna
posledica u promeni robnih cena, do nje dolazi isključivo zbog
toga što se nije u odgovarajućoj razmeri uvećala neophodna ko­
ličina papirnog novca. D o takvog indirektnog uticaja promene
robnih cena na vrednost papirnog novca dolazi usled toga što se
njegova količina neophodna za obavljanje robnog prometa au­
tomatski ne reguliše, kao u slučaju slobodnog zlatnog novčanog
važenja. To je i razlog zašto se vrednost papirnog novca kao pro­
metnog sredstva koleba u zavisnosti od količine pu štene u opticaj,
što međutim nije slučaj sa zlatom koje i van prometa održava
svoju vrednost, dok je papirna novčanica gubi.
Pa i taj posredan uticaj robnih cena na vrednost novca ne
vrši se onako automatski, poput otsjaja sunčeve svetlosti na me-
sec, kao što to H ilferding pretstavlja. Baš zbog toga što se ta
uzročna veza uspostavlja zavisno od količine novca u opticaju,
a između vrednosti novca i njegove količine ne postoji neka stroga
proporcionalnost, jer mogu da deluju i drugi faktori, kao nap ri­
mer promena u brzini opticaja, taj se uticaj vrši tek postepeno
u vidu ispoljavanja određene tendencije. Izm eđu količine papir­
nog novca i prosečnog nivoa cene postojaće uvek jedna određena
uzročna zavisnost. Međutim, radi se uvek o prošeku robnih cena
a ne i o cenama svake određene kategorije roba koje mogu da se
kreću u različitim pravcima. Zbog toga je i uzajam ni odnos vTed-
nosti papirnog novca i robnih cena mnogo složeniji i raznovrsniji
nego što izgleda iz Hilferdingovog prikazivanja.
Kod određivanja vrednosti papirnog novca količinom zlata
koju on u prometu zamenjuje radi se često o jednoj fik ciji pošto
se može dogoditi da država koja em ituje papirni novac s pri­
nudnim kursom ne raspolaže odgovarajućom količinom zlata. Pa
ipak ta fikcija ima svoj praktičan značaj, ona daje novcu u pro­
metu karakter »robne vrednosti koja se osamostalila«22. To što
mi vrednost papirnih novčanica određujemo stavljajući ih u uz­
ročnu vezu sa zlatom, a ne sa bilo kojom drugom robom, ima svoj
ne samo istoriski značaj. Pre svega, zlato ostaje i dalje svetski
“ M arks, »Kapital«, I, Beograd 1947, str. 74.

2* 19
novac, tako da se vrednost papirnog novca jedne zem lje tek po­
sredstvom zlata m ože izraziti u drugim n a c io n a ln im valutam a.
S druge strane, relativna stabilnost vrednosti zlata u odnosu na
vrednost svih ostalih proizvoda ljudskog rada čini ga naročito
pogodnim m erilom vrednosti, čak i onda kada zlato više ne funk-
cioniše kao prom etno sredstvo u granicam a neke nacionalne pri­
vrede.
Pogrešna shvatanja prirode i fu n k cije novca ne izražava
autor »Finansiskog kap itala« samo u lom svom delu. U jednom
član k u objavljenom 1912 godine u >Neue Zeit«-u, pod naslovom
»N ovac i roba«, H ilferd in g d a je sv o ju podršku gledištu Eugena
V arge o tom e da prom ene u uslovim a proizvodnje zlata ne utiču
na robne cene. T akav zaklju čak jeste sam o dalja posledica nje­
gove zablud e o određivanju vrednosti papirnog novca robnim
cenam a. A ko bi se na taj način m ogla određivati vrednost pap ir­
nog novca, tada nem a n ik akvog razloga da to pravilo ne važi i
onda kad a se m esto pap irn og u opticaju nalazi zlatni novac. I
konačan H ilferdin gov zaklju čak je da u proizvodnji zlata ne de-
lu je zakon vrednosti. »Isto tako — p iše on — zahteva i državno
regu lisanje m etalnog novčanog opticaja naročitu m odifikaciju u
prim eni zakona vrednosti, koja vodi naročitom zakonu formiranja
cene zlata.«**
H ilferd in g u svom shvatanju novca približuje se gledištu no-
m in alista i bez sum nje da je u tom pogledu na njega uticao F ri­
drih K nap, p isa c »D ržavne teorije novca«24, i pored pojedinih
prim edaba koje mu on uzgred up ućuje na stranicam a »Finansi­
skog k ap itala«.
*

Izvesne kritičk e napom ene mogle bi se takođe učiniti H ilfer-

dingovoj an alizi uzroka koji dovode do promene kam atne stope.
Za njega opad anje kam atne stope p retstavlja posledicu promene
nastale u raspoloživoj količin i zlata koja brže raste nego potra­
žnja zajm ovnog kap itala. Svak ako da se ovakva postavka ne mora
u praksi potvrd iti kao tačna. Volum en kredita može se m enjati
nezavisno od količin e prom etnih sredstava, pošto do te promene
m ože doći i iz drugih razloga vezanih naprim er za brzinu novča­
nog opticaja, za obim tezaurizacije novca i dr.
Isto tako se ne može usvojiti autorovo gledište da tendencija
pad anja prosečne profitne stope ne utiče na padanje kam atne sto­
pe. »Padanje... profitne stope — p iše H ilferding — značilo bi
“ H ilfe rd in g , R oba i novac, »Neue Zeit«, I, III. 1912 str. 782.
t4 F rie d ric h G eorg K n ap p , » S taatliche Theorie des Geldes«, Leip-
cig 1905.

20
samo onda i padanje kam atne stope kad bi kam ata bila neki
utvrđeni deo profita, što m eđutim nije slučaj.«26 I ovde bi H ilfer­
ding mogao braniti do kraja svoj stav jedino sa stanovišta sp e ­
cifične m odifikacije zakona vrednosti. Ako bi pretpostavljali
mogućnost padanja prosečne profitne, stope za duži vrem enski p e ­
riod, uz nepromenljivu ili čak rastuću kam atnu stopu, to bi sva­
kako imalo za posledicu postepeno pretvaranje industriskog u
bankovni kapital i prema tome takav porast ponude kredita koji
bi neminovno morao dovesti do pada kam atne stope. Pa i cifre,
koje H ilferding pozajm ljuje od d-ra A lfreda Švonera o kretanju
prosečne eskontne stope u četiri evropske banke u cilju dokazi­
vanja svoje teze, nisu dovoljno ubedljive. D a bi se mogla proveriti
tačnost ove postavke, potrebno bi bilo znati istovremeno i kako se
u tom vremenskom razdoblju kretala i prosečna profitna stopa,
jer Marks padanje prosečne profitne stope posmatra kao vladajuću
tendenciju koja pod uticajem faktora koji deluju u protivnom
pravcu u nekim vremenskim periodim a ne mora da ima za posle­
dicu i apsolutno padanje prosečne profitne stope. U analizi cifara
takođe bi trebalo elim inisati i uticaj konjunkturnih promena. N e­
moguće je prema tome prihvatiti ni dalji zaključak koji se odatle
izvodi o sve većem relativnom porastu kam ate u odnosu na predu-
zimačku dobit, što bi trebalo da bude jedan argument više u prilog
gledišta o sve većem gospodstvu banaka nad industrijom.
Ta greška H ilferdingova je međutim posledica njegovog ne-
shvatanja da se pojave u oblasti prometa mogu razumeti i pra­
vilno objasniti samo ako se povezu sa promenama u oblasti pro­
izvodnje. To je i razlog zašto u njegovom izlaganju nije dato ono
centralno mesto ulozi monopolističkih saveza koje bi oni u objaš­
njenju finansiskog kapitala morali zauzeti, kao što je to pokazao
Lenjin. Ne shvatajući u dovoljnoj meri zakonitosti razvitka pro­
izvodnje u monopolskom kapitalizm u, on nije mogao da vidi ni ten­
dencije zastoja i truljenja kao ni pravu prirodu im perijalizm a,
koji je za Hilferdinga samo određena politika modernog kap ita­
lizma.
Zbog toga u »Finansiskom kapitalu« preovlađuje izvesna opti­
m istička nota u pogledu dalje sudbine kapitalizm a. Tako H ilfer­
ding predviđa mogućnost stvaranja jednog generalnog kartela, po­
što ne postoji nikakva apsolutna granica u proširenju monopola.
»Celokupnu kapitalističku proizvodnju — piše H ilferding — sve-
sno reguliše jedna instanca, koja određuje obim proizvodnje u
svim njenim oblastima. U tvrđivanje cena postaje tada čisto nomi­
nalno i ne znači ništa do raspodelu ukupnog proizvoda na kartelne
u H ilferding, »Finansiski kapital«, str. 121 (ovog izdanja).

21
 m agnate s jedn e strane i na m asu svih ostalih članova društva
8 druge strane. C ena tada nije rezultat predm etnog odnosa u koji
su lju di stu p ili, nego čisto računski način dodeljivanja stvari od
jedn ih lica drugim a.«26 T ako dolazi H ilferd in g do zaključka o mo­
gućnosti uk lanjan ja anarhije proizvodnje bez ukidanja k a p ita li­
stičk ih odnosa proizvodnje. Isti taj optim izam pokazuje H ilferding
i onda kada govori o posledicam a kolonijalne politike im perijali­
stičk ih zem alja. N ova tržišta u kolonijam a i izvoz k ap itala stva­
raju nove m ogućnosti ekonom skog prosperiteta, ublažavaju krize
i tend en cije sirom ašenja u starim k a p ita lističk im zem ljam a izgleda
da su savladane. Jedinu granicu tak vog razvitka v id i H ilferding u
nedostatk u radne snage.
T u je autor >Finansisikog kap itala« v eć sasvim blizu svojoj
teoriji organizovanog k ap italizm a, čije je p rincip e on tek kasnije
razradio u listu »D ie Freiheit« u januaru 1922 godine, a zatim
u programatskCm članku koji je štam pan u prvom broju časopisa
>D ie G esellschaft« (1924). Za H ilferd in ga .ekonom ske zakonitosti
k ap ita lizm a , koje su bile narušene silom , p očele su ponovo da
deluju posle završetka rata. Porast m onopola, još jače povezivanje
i u jed injavan je industriskog, trgovačkog i bankovnog kap itala i
stvaranje fin ansisk og k a p ita la znače kraj perioda slobodne kon­
kurencije, k ap italizam se oslobađa gospodstva slep ih zakona tr­
ž išta i pretvara u plan sk u privredu, organizovani kapitalizam .
D ok je u »Finansiskom kap italu« H ilferdin g još ukazivao na an­
tagonizam raspodele, na zaoštravanje p itanja o odnosim a svojine,
to u posleratnom periodu on već govori o socijalističkom principu
plan sk e proizvodnje i mirnom prerastanju k ap italizm a u socija­
lizam . K rize postaju blaže ili iščezavaju, položaj radnika se po­
pravlja, nezaposlenost je m anje strašna zahvaljujući socijalnom
osiguranju, proizvodne snage se brzo razvijaju. D o socijalizm a će
doći u takvim uslovim a uzim anjem vlasti sa vrha, osvajanjem ve­
ćine u parlam entu. O snovne karakteristike tih promena H ilferding
daje u jednom predavanju > 0 sopstvenoj zakonitosti ka p ita listič­
kog razvitka«, održanom u jesen 1930 g. u Bad Pirm ontu. To
predavanje završava on sledećim rečim a: >Kako finansiski kapital
sve snažnije orgacizu je k a p ita lističk u privredu, stvara se mogu­
ćnost kontrole nad tom organizacijom . Jer organizacija ne znači
ništa drugo nego povezivanje pod jedinstvenim rukovodstvom
dosada razbacanih snaga. T e snage koje su ranije kao uzajam no
nezavisni pojedinačni ekonom ski potencijali snage delovali jedan
protiv drugog, sad se povezuju i stavljaju pod jedinstveno ruko­
vodstvo. R ukovodstvo znači jedinstvena, svesna, jednom određe­
nom cilju usm erena volja. Toj svesti, toj volji rukovođenja može

*• H ilfe rd in g , »F inansiski k ap ital« , str. 275 (ovog izd an ja).

22
 se tek pod određenim okolnostima suprotstaviti druga svest, druga
volja. Čisto privrednoj volji i njenim privrednim m otivima, težnji
za rentabilnošću i porastom profitne stope može se suprotstaviti
jedna druga organizovana svest, druga m otivisana volja — po­
litička državna svest. Kao što je finansiski kapital svojom sopstve-
nom ekspanzijom, političkim kom plikacijam a koje je svojom ek­
spanzijom stvorio, otstranio stare političke oblike te ekspanzije,
tako on deluje unutar zemlje, i to u najrazvijenijim kapitalističkim
zemljama, u pravcu dalje organizacije privrede, da bi gospodstvo
nad tom svojom organizacijom stavio u pitanje. G ospodstvo sa­
mog finansiskog kapitala postaje političkim problemom. To je
istoriska perspektiva onog razvitka koji vodi od slobodne kon­
kurencije organizovanom kapitalizm u i preko organizovanog ka­
pitalizm a dalje, a ekonomski se izražava u pretvaranju industri-
skog i bankovnog kapitala u vladajući oblik finansiskog k a p i­
tala.«*7
Ma koliko da se u tom izlaganju tačno podvlači tendencija
ka pojavi državnog kapitalizm a i težnja organizacije u privredi,
ono istovremeno pruža dokaze nepoznavanja najhitnijih karakte­
ristika savremenog kapitalizm a, kao što je nužnost istovremenog
postojanja konkurencije i monopola, neravnomernost razvitka i
neizbežnost ratova, njegovo pretvaranje u parazitski ili truleći
kapitalizam, nemogućnost likvidiranja anarhije proizvodnje i po­
red težnje ka planskoj intervenciji države u privredi. H ilferding
takođe ne shvata karakter savremene kapitalističke države i njenu
tesnu povezanost sa vrhovima finansiske oligarhije. Velika kriza
hiperprodukcije od 1929 godine pružila je n a jta jn iji dokaz neodr­
živosti Hilferdingove teorije organizovanog kapitalizm a. Nove do­
kaze za to vidimo i u periodu posle Drugog svetskog rata kada svi
značajni pokušaji privredne organizacije, i međunarodne saradnje
nisu uspeli da otstranc protivrečnosti kapitalističkog razvitka, bez
obzira na izvesne uspehe u tom pravcu koji se ne mogu osporiti.
*

Greške H ilferdingove svakako nisu male. naročito ako se one

analiziraju iz savremene perspektive. Pa ipak i pored toga »Finan-
siski kapital« sadrži toliko pozitivnih priloga razvitku ekonomske
nauke da je on zauvek osvojio zasluženo mesto u riznici najvažni­
jih dela svetske ekonomske literature. Zato će ga neosporno i naši
čitaoci sa velikim interesovanjem prihvatiti.
_________ R A D IV O J UVAL1Ć
n »Kapital und K apitalism us«, Reim ar H obbing, Berlin 1931, str.
36—37.

23
FINANSISKI KAPITAL
 PREDGOVOR PISCA

Na ovim stranicama pokušaću da naučno izložim ekonomske

pojave najnovijeg kapitalističkog razvitka. A to znači da ću poku­
šati da te pojave uvrstim u teoriski sistem klasične političke eko­
nomije, koja počinje sa V. Petijem , a nalazi svoj najviši izraz u
Marksu. Karakteristiku »modernog« kapitalizm a sačinjavaju one
pojave koncentracije koje se javljaju, s jedne strane, u »ukidanju
slobodne konkurencije« obrazovanjem kartela i trustova, a s druge
strane, u sve prisnijem odnosu između bankovnog i industriskog
kapitala. Na osnovu ovog odnosa dobija kapital, kako ću docnije
pobliže pokazati, oblik finansiskog kapitala, koji pretstavlja njegov
najviši i najapstraktniji pojavni oblik.
M istično svetio, koje obavija kapitalistički odnos uopšte, ovde
postaje najneprodornije. Specifično kretanje finansiskog kapitala,
koje se pojavljuje samostalno, mada je odraženo, raznoliki oblici
u kojima se ovo kretanje vrši, odvajanje i osamostaljenje ovog kre­
tanja nasuprot kretanju industriskog i trgovinskog kapitala, sve
su to pojave koje iziskuju analizu tim pre, što brzi porast i sve
snažniji uticaj finansiskog kapitala u sadašnjoj fazi kapitalizm a
onemogućuje razumevanje današnjih privrednih tendencija, a
time i svaku naučnu ekonomiju i politiku, bez poznavanja zakona
i funkcije finansiskog kapitala.
Teoretska analiza ovih pojava morala je tako dovesti do p i­
tanja povezanosti ovih pojava a time i do analize bankovnog
kapitala i njegovog odnosa prema drugim oblicim a kapitala.
Trebalo je istražiti, da li pravni oblici u kojim a se osniva industri-
sko preduzeće imaju i specifično ekonomsko značenje, dakle šta
ima da kaže ekonomska teorija akcionarskog društva. A li u odno­
sima između bankovnog i industriskog kapitala mogao se sagledati
samo završetak onih odnosa koji su se mogli otkriti u elementar-
nijim oblicim a novčanog i proizvodnog kapitala. Tako je nabačeno
i pitanje o ulozi i suštini kredita, na koje se mogao dati odgovor
tek onda kad je uloga novca izvedena na čistinu. O vo je bilo
utoliko važnije što je, posle formulisanja Marksove teorije novca,
bio nabačen ceo niz važnih problema stvaranjem, pre svegai, nov­
čanih sistema u Holandiji, Austriji i Indiji, na koje dotadašnja
27
 teorija novca izgleda n ije m ogla naći odgovor. O va okolnost je
navela K napa, koji je oštroum no shvatio problem atiku modernih
novčanih pojava, na pok ušaj da odbaci svako ekonom sko obja­
šnjenje, te da na njegovo m esto postavi pravnu term inologiju, koja
je obećavala, ako ne objašnjenje ili naučno shvatanje, ono bar
m ogućnost jednog o p isa bez predrasuda i prejudicija. Iscrpnije
obrađivanje ovih problem a novca bilo je tim potrebnije, što- se
sam o tim e m ože p ružiti em piriski dokaz za tačnost jedne teorije
novca koja mora dati osnovu svakom ekonom skom sistem u, i ujedno
se tek pom oću tačne analize novca m ogla spoznati uloga kredita
a tim e i elem entarni oblici odnosa izm eđu bankovnog i industri­
skog k ap itala.
Sam im tim data je i podela ove studije. P osle analize novca do­
lazi istraživanje kredita. N a to se nadovezuje teorija akcionarskog
društva i analiza položaja koji ovde zauzim a bankovni kap ital
nasuprot industriskom kap italu. O vo vođi k proučavanju efektne
berze k ao »tržišta k ap itala«, dok je robna berza, zbog odnosa nov­
čanog i trgovinskog k a p ita la koji su u njoj otelovljeni, podvrgnuta
posebnom razm atranju. Sa većom industriskom koncentracijom
sve više se prepliću odnosi izm eđu bankovnog i industriskog ka­
p itala, usled čega postaje nužno proučavanje ovih pojava koncen­
tracije, koje nalaze svoj vrhunac u kartelim a i trustovim a, a isto
tako i njihovih razvojnih tendencija. O čekivanja koja se vezuju
za izgrađivanje m onopolističkih udruženja u pogledu »regulisanja
proizvodnje«, a tim e i u pogledu daljeg opstanka kapitalističkog
sistem a, i kojim a se p ridavao veliki značaj naročito u pogledu
na periodične trgovinske krize, iziskivala su analizu kriza i nji­
hovih uzroka, čim e je teoriski deo bio iscrpen. A li kako razvitak
koji sam pokušao teoriski da izložim vrši ujedno značajan uticaj
i na klasni sastav društva, izgledalo mi je um esno da se u posled-
njem delu pozabavim glavnim uticajim a na politiku v elikih klasa
buržoaskog društva.
M arksizm u se često bilo prigovaralo da je zanemario dalje
razvijanje ekonom ske teorije, i ovaj prekor začelo nije u izvesnoj
meri lišen objektivnog opravdanja. A li isto tako će se morati pri­
znati da je ovo propušteno iz razum ljivih razloga. Političko-eko-
nom ska teorija spada, usled beskrajne složenosti pojava koje isp i­
tuje, besum nje m eđu najteže naučne poduhvate, a marksista se
nalazi u specifičnom položaju; isključen sa univerziteta, koji
obezbeđuju potrebno vrem e za naučna istraživanja, on je prisiljen
da naučni rad odloži za slobodno vrem e koje mu ostavlja
politička borba. O d boraca pak zahtevati da njihov rad na zgradi
nauke tako brzo napreduje kao rad mirnih zidara, bilo bi nepra­
vično i značilo bi ne respektovati njihove radne mogućnosti.
28
 Posle mnogobrojnih metodoloških kontroverza najnovijeg vre­
mena, tretiranje ekonomske politike možda zahteva ako ne neko
opravdanje, a ono bar jedno kratko objašnjenje. Kaže se da je po­
litika normativna nauka, koju u poslednjoj instanci određuju
ocene; pošto takvi sudovi vrednosti nisu stvar nauke, tretiranje
politike prelazi okvire naučnog posmatranja. Naravno da ovde
nije moguće upuštati se u saznajno-teoriska raspravljanja o odnosu
između normativne nauke i nauke o zakonima, izm eđu teleologije
i kauzaliteta, i ja to smem tim pre da izostavim, što je Maks Adler
u prvoj svesci >Marx-Studien« iscrpno istražio problem kauzali­
teta za društvene nauke. O vde treba reći samo to, da i posmatranje
politike može za marksizam im ati za cilj samo otkrivanje uzroč­
nih veza. Saznanje zakona društva robnih proizvođača pokazuje
ujedno koji su to determinantni faktori koji određuju volju dru­
štvenih klasa. O tkrivanje determinacije klasne volje je prema
marksističkom shvatanju zadatak naučne politike, tj. politike koja
opisuje uzročne veze. Kao i teorija tako i politika marksizma ostaje
slobodna od sudova vrednosti.
Stoga je pogrešno shvatanje, iako jako rasprostranjeno intra
et extra muros, kad se marksizam prosto identifik uje sa soci­
jalizmom. Jer marksizam je, posmatran samo kao naučni ;stem,
dakle apstrahujući njegove istoriske uticaje, logično samo teorija
o zakonima kretanja društva, koja u opštim crtama formuliše
marksističko shvatanje istorije, dok marksističku ekonomiju pri-
menjuje na epohu robne proizvodnje. Socijalizam je nužan rezul­
tat tendencija koje se probijaju u društvu robnih proizvođača.
Saznanje da su marksističke postavke tačne, koje sadrži i saznanje
da je socijalizam nužan, nipošto ne znači davanje sudova vrednosti
a niti uputstvo za praktično postupanje. Jer, jedno je saznati
nužnost, a drugo staviti se u službu ove nužnosti. Sasvim je moguće
da se neko, ubeđen u konačnu pobedu socijalizma, pored svega
toga stavlja u službu njegovog suzbijanja. Saznanje zakona o kre­
tanju društva, koje pruža marksizam, daje uvek preimućstvo
onome koji ga usvaja, i od protivnika socijalizma su začelo najopa­
sniji oni koji se najvećma korislc plodovima njegovog saznanja.
Identifikovanje marksizma i socijalizma je s druge strane lako
shvatiti. Održavanje klasne vladavine je vezano za uslov da njoj
podređeni veruju u njenu nužnost. Saznanje njene prolaznosti
postaje samo uzrok njenog savlađivanja. Otuda nesavladljivo pro­
tivljenje vladajuće klase da prizna rezultate marksizma. Složenost
sistema iziskuje uz to studiranje, čijem se trudu predaje samo onaj
ko nije unapred uveren u neplodnost i štetnost rezultata. Tako
ostaje marksizam, koji je logično naučna, objektivna, od sudova
vrednosti slobodna nauka, u svom istoriskom položaju nužno svo­
29
jin a pobornika one k la se čiju pobedu on dobija kao rezultat svog
istraživanja. Sam o u tom sm islu je on nauka proletarijata, koja
stoji nasuprot buržoaskoj ekonom iji, dok se uporno i čvrsto drži
zahteva sv a k e nau ke za o bjek tivnim i op štim važenjem svojih
rezultata.
O vo delo je u svojim osnovnim crtam a bilo gotovo, uglavnom,
još pre četiri godine. S p oljn e okolnosti su stalno odugovlačile n je ­
govo dovršenje. H teo bih ip a k dozvoliti sebi prim edbu da su glave
koje obrađuju problem n ovca b ile gotove još pre pojavljivanja
K napovog dela i doživele sam o nebitne prom ene i kritičke dodatke.
O va g la v a će još ponajpre pričin ja v a ti izvesne teškoće, jer kad je
u p ita n ju novac, prestaje n ažalost ne sam o dobroćudnost nego
veom a la k o i teorisko razum evanje, što je uostalom već i Fularton
znao kad je m elanh olički rezonovao: »The truth is, this is a subject
on w h ich there never can be a n y e ffic ie n t or im m ediate appeal
to th e p u b lic at large. It is subject on w hich the progress of
opinion a lw a y s has been, and a lw a y s m ust be, ex ceed in g ly slow.«*
I odonda se začelo ništa nije popravilo. Stoga žurim sa uverava-
njem da p osle sa v la đ iv a n ja prvih izlaganja neće nestrpljivi čita­
lac u daljem istraživanju im ati p rilik e da se tu ži na teško razum e­
vanje teksta.
Berlin-Fridenau, Božić 1909
RUDOLF HILFERDING

* »Zaista, to je predmet koji neće nikad imati efikasnog i nepo­

srednog odziva u širokoj javnosti. Mišljenje o ovom predmetu uvek se
razvijalo i mora se uvek razvijati neobično sporo.« — R ed .

30
PRVI ODELJAK

NOVAC I KREDIT
 I glava

N UŽNOST N O VCA

Ljudska proizvodna zajednica može principijelno biti konstitu-

isana na dvojak način, N ekad ona može biti Svesno uređena, D ru ­
štvo, bilo da njegov krug obuhvata patrijarhalnu porodicu koja
sama proizvodi, ili kom unističko pleme, ili Socijalističko društvo,
stvara , organe koji kao pretstavnicl društvene svesti određuju
obim i vrstu proizvodnje id o b i/e n i društveni proizvod dele m eđu
svoje članove. £ a k o , gde, koliko i kojim sredstvim a će se proizvesti
novi proizvodi iz postojećih prirodnih i veštačkih uslova proi­
zvodnje, odlučuje pater fam ilies ili kom dnalni, zem aljski ili na­
rodni komesari socijalističkog društva, koji — bilo da iz ličnog
iskustva poznaju potrebe i pom oćne izvore porodice bilo da svim
sredstvima Organizovane statistike proizvodnje, ilpotrošnje; ido-
znaju potrebe društva — svesnim predviđanjem određuju oblik
celokupnom privrednom , životu n a ; osnovu potreba njihovih za­
jednica, k o je su u njima svesno pretjstavljene i koje oni svtesnb
vode. Ljudi ovako organizovane zajednice odnbse se u proizvodnji
jedni prema drugima svesno, kao članovi proizvodne z a j e d-
n i c e . N jih ov radni poredak i raspodela njihovih; proizvoda
podleže centralnoj kontroli. Odnosi proizvodnje pojavi ju j u s e kao
neposredno društveni ođnosiv a odnosi pojeđinacS.* ukoliko'; se [tiču
privrednog ž iv o ta /k a o , društvieni odnosi kpje određuje društvehi
poredak, ia koji nisu: u vla sti njihove, lične, v.oljer Sam .odnos proii
zvodnje shvata se neposredno.1kao. odnos koji je zajednicav svesno
uspostavila i htela. 1 i --- o t
D ru k čije stoji s drUštvoni koje nije ovako sVesttb organiZovtfnbJ
Ono je razloženo na lica, jedna od drugih nezavisna, Čiji* se proi­
zvodnja ne pojavljuje vig,e kap. društvena nego.kao njihova lična
stvar. O ni su privatni aopstvenici, kq;i pu ’^ a ziitl^ jn 'jp ^ c le
prinuđeni da stupaju u odnos jedan s drugim; razmena njihovih
proizvoda je čin kojim oni rto čine'. Tek posredstvom ovofc čina
uspostavlja, se ovde veza u đnjstvu, koje je usled privatne š^bjSbei
i podele rada. razbijeno u svoje atome. Razm ena pak pretstavlja
i H ilfe rd in g : F in an sisk i k a p ita l «•*
 predm et teorisko-ekonom ske an a lize sam o k ao posrednik v eze u
društvu. Jer i u socijalističkom društvu m ože postojati razmena.
A li to je razm ena na osnovu raspodele koju društvo bilo na koji
način svesno i nam erno normira. O va razm ena je u neku ruku
p rivatn a korektura d ruštvene raspodele, privatan čin, podvrgnut
subjektivnoj v o lji i rasu đivanju, a li n ije predm et ekonom ske ana­
lize. O n a igra za teorisku ekonom iju istu ulogu kao otprilike
razm ena igračaka izm eđu L ote i Frica u dečjoj sobi, razm ena bitno
r a zličita od k u p ovin e, koju je njihov otac izvršio kod trgovca
igračaka. Jer ova razm ena je samo jedan elem ent u zbiru svih či­
n ova razm ene, pom oću kojih se društvo kao proizvodna zajednica,
što i jeste, tek ostvaruje. Proizvodna zajednica mora stoga biti
izražena u svakom takvom činu razm ene. Jer tek pom oću njega
ostvaru je se sp a ja n je društva, rasparčanog podelom rada i pri­
vatn om svojinom , u jedn u celinu.
Stoga kad M arks k a že d a k ap u t u okviru odnosa razm ene
zn ači v iš e nego van njega, m ože se isto tako reći da odnos razm ene
u ok viru određenog društvenog odnosa znači v iše nego u okviru
nekog drugog.1 Sam o tam o gde tek razm ena u spostavlja društvenu
vezu, dak le u društvu u kom e su pojed inci s jedne strane razdvo­
jen i usled p rivatn e svojine i pod ele rada, a s druge strane upućeni
jedan na drugog, sam o tam o dobi ja razm ena društvenu određenost
i mora isp u n iti fu n k ciju da om ogući životni proces društva. U izvr­
šavanju svih čin ova razm ene m ogućih u ovakvom društvu, mora
se postići ono što se u kom unističkom , svesno uređenom društvu
određuje svesno, posredstvom društvenog centralnog organa: šta i
k o lik o će se proizvoditi, gde i ko će proizvoditi. U kratko, razm ena
m ora sa o p štiti robnim proizvođačim a ono isto što članovim a soci­
ja lističk e zajed n ice saopštavaju njihove v la sti, koje svesno regulišu
proizvodnju, određuju raspored rada itd. Zadatak je teoriske eko­
nom ije da pronađ e zakon ove tako određene razm ene. Iz ovog
zakona mora isto tak o proizići regulisanje proizvodnje u društvu
robnih p roizvođ ača k ao što i nesm etani tok socijalističk e pri­
vred e iz zakona, uredaba i propisa socijalističkih vlasti. Samo
sto ovaj zakon ne propisuje neposredno i svesno odnos ljudi
. n proizvodnji, v eć on d ejstvuje p o »prirodnoj društvenoj nužnosti«
p op u t prirodnog zakona.*
1 Ova sasvim različita priroda razmene čini apsurdnim pokušaj
da se pronađu isti zakoni za razmenu kod sasvim različitih društvenih
formacija. '. _ ,
* J. K a r n e r (Dr. Karl Renner), >Die soziale Funktion der Recnts-
institute«. Marx-Studien, I sv., II knj., str. 108. To su, dakle, zakoni sasvim
svoje vrste, koji proizilaze iž jednog određenog društvenog odnosa, sa
njim iščezavaju, ali u okviru tog odnosa imaju svoje uzročno dejstvo.
Saznanje ovih zakona je zadatak t e o r i s k o-ekonomske analize.
34
 A li i na pitanje da li treba da proizvodi sam ostalni zanatlija
ili kapitalistički preduzetnik mora se odgovoriti putem razmene;
to je odgovor na pitanje promene u odnosu razmene, do koje mora
doći u robnoj proizvodnji njenim napredovanjem od proste do
kapitalističke robne proizvodnje. No razmena je k v a l i t a t i v n o
različita samo u različitim oblicim a društva, tako naprim er u
socijalističkom obliku društva bitno drukčija nego u društvu rob­
nih proizvođača. A li u samom društvu robnih proizvođača ona je
kvalitativno jednaka i samo je kvantitativni odnos razm enjenih
roba različit. U robnoj proizvodnji razmena se zasniva na objek­
tivno društvenom momentu, koji gospodari odnosom razmene: na
društveno potrebnom radnom vremenu, koje je otelovljeno u ra-
zmenjivanim stvarima. U kom unističkim društvim a leži u osnovi
razmene samo subjektivno izjednačenje, volja za izjednačenjem .
Razmena je ovde slučajna, ona ne može biti predmet teorisko-eko-
nomskog posmatranja. Ona se ne da teoriski analizirati već samo
psihološki shvatiti. No kako se razmena pojavljuje uvek kao
kvantitativni odnos izm eđu dve stvari, svet nikada ne prim ećuje
razliku.*
O dređivanje čina razmene da bude posrednik u društvenoj
razmeni materije rezultat je baš potrebe za društvenom razmenom
materije, koja ga sa svoje strane kao takvog određuje. Ma kako
slučajno se pojedinačni ili izolovani čin razmene pojavio, on može
da se vrši trajno i masovno samo ako omogućuje društvenu ra-
zmenu materije, ako obezbeđuje društvenu proizvodnju i repro­
dukciju. Proizvodnja društva postaje tako uslov za čin razm ene
pojedinaca, koji se samo tim činom povezuju u društvo i uzim aju
učešća u rezultatu celokupne društvene proizvodnje, koja se mora
između njih podeliti. To je taj odnos prema ukupnoj društvenoj
proizvodnji koji izdiže pojedinačnu razmenu iz oblasti slučajnosti,
proizvoljnosti i subjektivnosti i čini je nečim pravilnim , potrebnim
i objektivnim, čini je uslovom društvene razmene m aterije a tim e i

1 »Njihov (tj. robnih proizvođača) d r u š t v e n i odnos pojavlju je

se kao sveden na p r i v a t n i odnos razm ene. R azm ena je pak kao
takva pre svega samo privatan odnos. D a bi dva čoveka razm eniivala,
nije potrebno ništa drugo nego da im aju predm et i da ga žele dati za
jedan drugi. Kao takva, razm ena je pojava koja p rip a d a svim društv e­
nim form acijam a, jer sve društvene form ac:ie pnznaiu svojinu.
U stvan, razm ena držalja i m arke u školskoj kluni. razm ena ja ­
haćeg konia i autom obila između dva člana socijalističkog društva je
priv atan događaj sasvim indiferentan teoriskoj ekonom iji. O snovna je
iluzija teorije granične korisnosti kad hoće da otkrije zakone k ap i­
talističkog d r u š t v a analizom razm ene kao č :sto p rivatnog akta.c
H ilferding: »Zur Problem stellung der theoretischen O konom ie bei K arl
M an u , »Neue Z eit*, 1904/05, I sv., str. 106.
in d ivid u aln om životnom , potrebom . Jer; društvo zasnovano na pri­
vatn oj svojini i pod eli ra d a m oguće j e sam o posredstvom odnosa
p o jed in a c a ; koji, m eđusobno razmenjuj.u, ono postaje .društvo po­
sredstvom procesa ražm ene, koji je jed in i društveni proces koji
OVO d ru štvo e/k o n o m s k j poznaje, $am o u okviru ovog društva
č in . razm ene postaje p r ed m et; posebne analize, koja postavlja p i­
tan jo: k a k v e je prirode, čin razm ene koji posreduje u društvenoj
razm eni m aterije?
, U okviru takvog čin a razm ene dobro je postalo roba, predmet,
koji n ije v iše nam enjen ličnoj potrebi i koji ne nastaje zato/ što
ga oma iza ziv a i n e nestaje, za to što ga ona u n išta v a O no je sad
nam enjeno društvu i za v isn o J e od ;potrebe društvene ^azpa^ne
m aterije u svim svojim udć&ma, k o ji:m o g u ,d a bu du jo š proinep-
ljiv iji od O d isejevih — jer, šta znači danas jedn ooki P o lifem prema
carinskom činovniku A rgusovih očiju u N ju Portu ili p a k lepa
K k k a prem a nem ačkoj-veterin arskoj policiji? Postalo je roba, jer
proizvođači tog dobra stoje u određenom društvenom odnosu, u
kom e oni jedan prem a drugom e moraju istup ati k a o n e z a v is n i
robni proizvođači. T ek u ovom obliku je dobro, koje je inače p r i­
rodna, p o tp u n o neproblem atična stvar, izraz; društvenog odnosa,
dobija, dakle, društvenu stranu. Što je ono proizvod ja d a , to. sad
v iše n ije sam o njegovo prirodno svojstvo, nego je ujedno i dru­
štvena činjenica. A sad tre^a pronaći zakon pvog društva kao
proizvodne, dak le r a d n e zajednice. Pojedinačni rad pojavljuje
se tako, sja novog, gledišta, kao deo ukupnog rađa, kojim ova
proizvodna zajednica raspolaže. Sam o sa ovog gledišta: pojavljuje
se rad k ao rad koji stvara v r e d n o s t.
C in razm ene postaje pristup ačan analizi, jer on n ije samo
in d ivid u aln a potreba, nego i društvena nužnost, koja individualnu
potrebu čin i sam o svojim oruđem i u isti m a h je ograničava. Indi­
v id u aln a potreba , m o ž e se zadovoljiti s a m o u to lik p ukoliko, to
d ru štv en a nužnost dozvoljava. O n a je pretpostavka, jer bez za­
dovoljen ja in d ivid u aln ih potreba ljudsko društvo n e može se
u op šte zam isliti. A li razm ena n ije v iše fu nkcija ind ividu alne
potrebe, kao u kolektivističkom društvu; individualna potreba
podttiiruje se sam o uk oliko joj razm ena dopušta učešće u d ru štve­
noj proizvodnji.: O va je ta koja određuje razmenu. R azm ena se,
pak, pojavljuje sam o k a o kvan titativan odnos izm eđu dve stvari.4
r ! Ove. s tv a ri m o r a j u u [ d ru š tv u robnih, proizvođača uopšte
S tu p iti jedna; s d rugom u odnos i, o n e to m o g u k a o r iz raz d ru štv en o
potrebnog, rad n o g vrem ena. Sam o k ao ta k av iz ra z one p o staju uporediVe.
B iteo je za n a u k u o vrednosti d a su one proizvod d ru štv en o g radn o g
vrfemeria, d ak le, d ru š tv e n i proizvod,; a n e d a je ovo ra d n o vrem e u svim
slu čajevim a isto n a obem a s tra n a m a odnosa razm ene. O vo je s e k u n d aran

36
Ona je određena kad je oyaj kvantitet određen, Kvantitet, koji se
uopšte u razmeni realizuje, važi samo kao deo kvantiteta društvene
proizvodnje. O va je opet kvantitativno određena radnim vreme­
nom, koje društvo mora upotrebiti za proizvođenje ukupnog pro­
izvoda. D ruštvo se ovde posmatra kao jedinica koja je svojom
ukupnom radnom snagom proizvela svoj proizvod; pojedinac
važi sa svojim radom samo kao.organ društva; kao takav organ
on samo toliko sudeluje u proizvodu koliko njegova radna snaga
odgovara prošeku ukupne radne snage, pretpostavljajući da je
ona data po intenzivnosti i proizvodnosti. Ako je pojedinac radio
suviše sporo ili ako je proizveo nešto nekorisno — pa bilo to inače
i korisno, ali za društvenu razmenu m aterije premnogo — ovaj rad
se svodi na prosečan rad, na društveno potrebno radno vreme.
Ako je tako dat zbir radnog vremena za ukupni proizvod, onda
razmena mora izraziti ovu činjenicu. Ona. se na najjednostavniji
način izražava ako je u razmeni kvantitativni odnos roba jednak
kvantitativnom odnosu društveno potrebnog radnog vrem ena upo­
trebi jenog za njihovu proizvodnju. Tada se "obe ra_~menjuju po
njihovoj vrednosti.
A ovaj se odnos ostvaruje kad su ustavi za robnu proiz'v odnju
i robna razmenu za sve članove društva socijalno jednaki, kad su
oni svi samostalni sopstvenici svojih sredstava za proiz in ju
kojima proizvode proizvod i razmenjuju ga na tržištu. O vaj c in o s
je najjednostavniji i pretstavlja polaznu tačku teoriskog posma-
tranja. Jedino polazeći od ovog odnosa mogu se shvatiti m odifika­
cije, koje, međutim, ma kakvog oblika, bila pojedinačna razmena,
moraju uvek ispunjavati uslov, da zbir činova razm ene mora
realizovati ukupnu proizvodnju. Sam a m odifikacija može biti
izazvana jedino drugim položajem članova društva u proizvodnji
— ona mora biti njime izazvana, jer samo u činu razmene dolazi
do ostvarenja ne samo društvena povezanost proizvodnje nego i
proizvođača. Eksproprisanje jednog del a društva i monopolsko
vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju drugog dela društva
modifikuje. naravno, razmenu, jer se ova nejednakost članova
društva može da ispolji samo u razmeni. Kako je pak čin razmene
odnos jednakosti, ne pojavljuje se sad više nejednakost kao jedna­
kost vrednosti, nego kao jednakost cene proizvodnje, dakle nejed­
nakost utroška rada (ujedno i ravnodušnost kapitalista prema
utrošku rada kao tuđem utrošku rada) u jednakosti profitne stope.
Ova jednakost ne izražava ništa drugo nego da u kapitalističkom
društvu odlučuje kapital; stoga uslov za pojedinačni čin razmene
nije više: jednak rad za jednak rad, nego: za jednake kapitale

moment, koji određuje odnos razm ene samo pod uslovim a najpro­
s t i j e robne proizvodnje.
37
jedn ak profit. Izjed načen je rada je zam enjeno izjednačenjem pro­
fita, i proizvodi se ne prodaju p o svojoj vrednosti, nego po ceni
proizvodnje.
A k o društvo tak o određuje razm enu, to, s druge strane, i
društvo i pojed inac doznaju zakon društva samo iz svršene ra­
zm ene. Jer, rad pojed inca je pre svega sam o njegovo individualno
delo, proizišlo iz njegove ind ivid u aln e v o lje — privatni rad, a
ne društveni rad. D a li se on slaže sa uslovim a društvene razmene
m aterije, č iji sam o delim ičan uslov on mora biti, može se pokazati
tek onda kad se svi ovi delim ičn i uslovi međusobno uporedc i
kad je u njihovoj sum i ispun jen ukupan uslov društvene razmene
m aterije.
R obe su o telovljen je društveno potrebnog radnog vremena. A li
ovo radno vrem e Se k ao tak vo ne izražava neposredno, kao, napri­
mer, u Rodbertusovom društvu, gde centralna vlast neposredno
u tvrđ u je za svaki proizvod društveno v ažeće radno vreme. O no se
p ojavlju je sam o u izjednačavanju jedn e stvari s drugom u razmeni.
U njoj se, dakle, ne izražava vrednost neke stvari, njeno društveno
vrem e proizvodnje kao takvo, kao osm o-deseto ili dvanaestočasovni
rad, nego kao određena količin a n eke druge stvari. O va, kao pred­
met, tak av kak av je, sa svim svojim prirodnim svojstvim a, služi
dak le kao izraz vrednosti nekog drugog predm eta, kao njegov
e k v iv a le n t N aprim er, u jedn ačin i 1 kap ut = 20 metara platna,
ovih 20 m etara pla tn a pretstavljaju ekvivalent kaputa. O ni su
m u jedn aki, jer su i oni otelovljen je društveno potrebnog radnog
vrem ena, a kao tak ve sve su robe m eđusobno jednake.
P retstavljan je vrednosti, toga društvenog odnosa u nekoj dru­
goj 8 1 v a r i, dak le u prom etnoj vrednosti različitoj od upotrebne
vrednosti robe čiju vrednost treba da pretstavi, proizilazi dakle
neposredno iz prirode robne proizvodnje i od nje je nerazdvojno.
Jer sam o tim e što dobro jednoga postaje roba i tim e dobro drugoga
dolazi do, robnoj proizvodnji svojstvenog, društvenog odnosa među
njenim članovim a, do njihovog uzajam nog odnosa kao razm? j<-
Vača svojih stvari. T ek posle izvršene razmene saznaje proi? Jač
da li njegova roba stvarno podm iruje društvenu potrebu i da li
je on p r a v iln o upotrebio svoje radno vreme. On dobija potvrdu
da je punovažan član društva proizvođača robe, i to ne od strane
nekog lica koje bi moglo da govori u im e ovog društva, d& kriti-
ku je njegovo delo — kao što otp rilike kaparaš kritikuje rad ljudi
koji rade za njega — da ga odobri ili odbije nego mu se njegova
društvena sposobnost potvrđuje ramo stvarju koju on razmenom
dobija za svoju stvar. Jer društvo svoju stvar stavlja u odnos
prem a stvari (i baš se na tome osniva njegova anarhija uprkos
Stirneru) a ne prema licim a i njihovoj kolektivnoj svesti. Stvar

38
koja mu to može kazati mora, dakle, im ati potrebno ovlašćenje
da može govoriti u ime društva. O na dobija ovo ovlašćenje isto
onako kao što dobijaju ovlašćenje drugi organi, naim e zajedničkom
akcijom ovlastioca. Kao što se ljudi skupe i jednoga iz svoje sre­
dine ovlaste za određene radnje u njihovo ime, tako se moraju i
robe skupiti da sa svoje strane ovlaste robu koja će u njihovo ime
deliti građanstvo u ovom robnom svetu na — punopravno građan­
stvo ili građanstvo s manjim pravima. Jedini pak oblik u kome se
robe mogu skupiti jeste njihova razmena. Jer ono što je društvena
svest u socijalističkom društvu, to je u kapitalističkom društvu
društvena akcija roba na tržištu. Svest buržoaskog sveta je sve­
dena na izveštaj s tržišta. Samo izvršenjem razmene saznaje poje­
dinac zakon celine. Samo onda kad pojedinac uspešno izvrši
razmenu, on ima dokaz za to da je proizveo nešto što je društveno
potrebno; samo tada može on iznova početi s proizvodnjom. Pred­
met koji je tako zajedničkom akcijom roba ovlašćen da izrazi
vrednost svih drugih roba jeste n o v a c . S razvitkom same robne
razmene razvija se ujedno i ovlašćenje ove naročite robe.
A i B stupaju samo kao sopstvenici robe u društveni odnos,
razmenjujući uzajamno svoje proizvode. Odnos je ostvaren onda
kad se kaput razmenio za dvadeset metara platna. A ko robna
proizvodnja postane opšta pojava, mora krojač sve svoje potrebe
da podmiruje razmenom; umesto jednog odnosa sa tkačem platna,
ulazi on sada u brojne druge odnose. 1 kaput = 20 metara platna,
ali isto tako i 5 funti šećera, 10 funti hleba itd. N o kako svi robni
proizvođači ulaze u takve mnogobrojne odnose, dobijamo konačno
bezbroj jednačina razmene, u kojima se robe međusobno izjedna­
čavaju i svoju vrednost uzajamno mere. A li mereći se uzajamno,
one u isto vreme mere i svoju vrednost sve češće u jednoj robi, koja
tako postaje opšta mera vrednosti svih roba.
Već prosti oblik vrednosti, naprimer 1 kaput = 20 metara
platna, izražava društveni odnos; ali ovaj može ostati samo slu­
čajan i usamljen. D a bi izjednačenje vrednosti pretstavljalo
zaista društveni izraz, ono ne srne ostati usamljeno; u bezbrojnim
razmenama i stoga u bezbrojnim izjednačenjim a vrednosti ostva­
ruje se društvena razmena materije, a tim e i društvena veza proi­
zvođača, čim je robna proizvodnja postala opšti oblik društvene
proizvodnje. Zajednička akcija roba u razmeni pretvara privatno,
individualno i konkretno radno vreme pojedinca u opšte, društveno
potrebno i apstraktno radno vTeme, koje stvara vrednost. D ok se
robe u razmeni svestrano uzajamno mere, u isto vreme one se mere
sve češće u jednoj robi. D a bi ova roba postala novac, potrebna
je samo da se ona po navici utvrdi kao mera vrednosti.

39
 Potrebni je; dhklći rizm en ab v re đ 'n & s ti , da bi še tiopšte
omogućila društvena ptoižvodhjja i Ttfe^¥<tddkdjfa. Sam otako drii-i
štvo1priznaje i ’raeri ^ri^0^^"
Leri privaf he radove; a1 dzija^i^bđboin ^rtviri
petitaju društVemođTiosi :
odUosinjihovih1 proizvođača^ Ma k ^ š e "đđkle;
razinena ’jvršik'? dna' [fe razmeđa po;hkvrMeqttf’VređnoSti]
bilo da5 se razmena robi vrši1neposredno ili pak posredstvom
novca. NoVac je;dakle, kao vrednost.roba kao i ervaka druga, 4
nttžnost di novac iirih Vfkliio^ proiz^a^iLiiepoSredirO iz katdkteta
društva;bobj»iK;r.j>^bi£vbaač!i'.s''; 1 m n5 i*
T ako je n d v a i r o b a ‘kao i sv e druge ^obe, i^ u s lid toga, otelo-
vi jenjO vrednosti; O d i Vili drugih r o b i' ražlikujte se- novac tim e što
je on ek v iv a len t z a 1sve druge robe, dakle roba ‘k ojd iiuaŽOva »vređ-i
nost svih drugih ToUa' .O n je 'p o s ta o to kub režiiltat ctelokupnog
prbcesa razmOniA TiUie; je vi n ovlašćeri »da pretetavljii m e m vređ-
n o sti.! Nbvićanu * r o b a / d a k le o v o određeno tfelo 'sa svim svojim
prirodnim sVOjštvotii, tiađ-' je 1Ueposrediftr h ir i# Vtfedfrbsti, >izražbri og
svojstva koje p e iič e sd rtio i z Jdrtfsfvetiihl OdilOtei tobde - p f OižVođnj e
i njihovog p r c d m itn o g 1ižrtiza. U jidnO se'V idi ^k a k o iž sčimOg pro^
cesa razm ene, iz^ nu žn osti neprestanog m eđu sobnog:izjednačavanja
roba p roizilazi nužnost zajedničke m ere vrednost^ u k o jo j, $e w a r
ža v a neposredno Vrednost sv a k e druge robe^e kojom, se, o n a m h ž e
stoga u sv a k o doba neposredno razmpnjti. iNpvaci je; dak\e;}Si jteđue.
str a n e ro b a .A M a drugd strane o u je roba u v e k :d o la z ila :n a cp<M
sebno m esto ekvivalenta.! T o se idogodilo, imisled La k ć ije š v ih drugih
roba;1koje *s&. o v la stile in o v č a n u .robu ikao SvOj ij e d ili ii n p šti, ekvfo
valen l^ 'i '1; J o r( *;,f \ : r>v i :i tfi.bov.iio nj
:11Prom etna vrednost »svih roba izražava se, , d a k le / na: dru|tvCuoi
važeći način- u* novčanoj robi, u nekp jiodređenoj koUeinji njen e
upotfreblne Vrednosti: U zajam nom akcijom svih drugih: roba, .Koje
se njom e mere, p ojavlju je se. ta k o novčana f roba k^o neposredno
opredm ećenje d ^ ^ f e n o ^ p t r ^ o g i
tako p1rpm ejnn^r^dn9stl job a, ik»o
n o fo tfd a k le,, d p hijftj«, jakpdSvpjini^^re^ar^njei^ u !fft9tfacS
deUŠJvenUfpirovCTJVifrni^a »u,:- on o.ro ,mwm
»■/ tfcac}išto,-jjfttPO 3
stiču] b e ^ a j n e / n i ^ p s ^ , ? ? ®^
'■*h \ V tfic o lik o 1m o đ < S f t V 'o b i ^ ^ a p i ^ v ah itfe f^ ć đ iA k u jd teVti* pdsttk^k«^
mhljiMTWtWLHViikjtf. n ? h i n hyinN ■>rtj
om^LŠvmcaorbtfo, ikaoubjpitidipećena druŠtsrenfli pottebnh i
dftkle.)kJaQ)ra?Ml^Vp*qw«v prqfz
ces razmene. dakle, ulazi ona već kao nosilac vrednosti. U tom smisiu
kaze Marks:1»T W eV s WzU^ne iiendajt; vt'e' B t?!i rš t ?,'J i obi1ktoju' ^ret vhra
t i UoVate; Već <jojida je1fftesebatt' 1ofc i i <k 'Vredrfosti Wnain«)sTogstvo opšteg
e k v i v a l e n t a . . d i iheogRsldiltH^istjj^n o r r./io,^ s-.o ^010= 'i
7 Marks, >Zur Kritik der politischen Okonomie«, II izdanje, str. 28.
isto je i novac čvor u mreži društvenih veza proizvođača robe,
koja je ispletena iz bezbrojnih niti pojedinačnih činova razmene.
U novcu je ujedno društveni odnos ljudi postao stvar, stvar puna
tajanstvenog sjaja, čiji zbunjujući blesak još uvek zaslepljuje
oči mnogih ekonomista, ukoliko neće radije da pred tim sasvim
zatvore oči.

Tim što se robe u procesu razmene odnose jedna prema drugoj,

one se svode na proizvode društveno potrebnog radnog vrem ena
i kao takve postaju jednake. U procesu razmene kid a se veza koja
vezuje robu kao upotrebnu vrednost za određenu potrebu poje­
dinca. U razmeni roba važi samo kao prometna vrednost i samo
izvršenjem razmene, dakle po izvršenoj razmeni, postaje ona opet
upotrebnom vrednošću, nastaje novo vezivanje za drugu ind ividu­
alnu potrebu. U novcu čija upotrebna vrednost nije ništa drugo
do otelovljenje društveno potrebnog radnog vremena, dakle pro­
metna vrednost, pojavljuje se roba neposredno izražena kao p r o ­
metna vrednost; u novcu se tako pojavljuje prometna vrednost
robe osamostaljena nasuprot svojoj sopstvenoj upotrebnoj vredno­
sti. Tek pretvaranje novca u robu realizuje robu kao upotrebnu
vrednost, pošto je u novcu njena prometna vrednost već sadržana.
Roba kao upotrebna vrednost napušta tada promet i pripada
potrošnji.
N ovac može postati opšti ekvivalent samo zato što je roba,
dakle prometna vrednost. A li, kao prometna vrednost, svaka je ro­
ba mera vrednosti svih drugih roba. Tim što se sve robe u svojoj
uzajamnoj akciji odnose prema jednoj robi, postaje ova naročita
roba adekvatno biće prometne vrednosti, njeno biće kao opšti
ekvivalent. D a su sve robe prometne vrednosti, tojest da u društvu
koje je usled podele rada i privatne svojine razbijeno na svoje
atome, a koje je, iako bez zajedničke svesti, ipak jedna proizvodna
zajednica, proizvođači stoje u uzajamnom odnosu samo posred­
stvom svojih predmetnih proizvoda, to se sad javlja na taj način
što proizvodi njihovog rada pretstavljaju, kao prometne vrednosti,
samo različite količine istog predmeta — novca. O pšte radno
vreme, koje je sa svoje strane ekonomski izraz proizvodne z a j e d ­
n i c e a time pak i stvarnost same ove zajednice, pojavljuje se
sada kao posebna stvar, kao roba pored i izvan svih drugih roba.
U procesu razmene pokazala se roba kao upotrebna vrednost,
ona je dokazala da je zadovoljila potrebu i to u društveno traže­
nom obimu. Kad je to učinila, ona je tim e postala prometnom
vrednošću za sve druge robe koje ispunjavaju taj isti uslov. To
izražava njeno pretvaranje u novac, u pretstavnika prometne
vrednosti uopšte. Pošto je postala novac, ona je postala prometnom
41
vrednošću za sve druge robe. Roba mora stoga postati novac, jer
je jed in a tada društveno izražena kao upotrebna vrednost i kao
prom etna vrednost, kao jedin stvo obeju, što i jeste. Stoga, pak,
što se sve robe svojim otu đivanjem kao upotrebne vrednosti pr«s
tvaraju u novac, postaje novac preobražena egzistencija svih
drugih roba, i sam o kao rezultat ovog pretvaranja svih drugih roba
u novac, postaje novac neposredno opredm ećenje opšteg radnog
vremenaj, to jest proizvod svestranog otuđivanja, ukidanja indi­
v idu alnih radova.
N užnost n ovca proizilazi, dakle, iz prirode društva koje po­
čiva na robnoj proizvodnji i koje 6voj zakon saznaje odatle što se
robe razm enjuju kao proizvod društveno potrebnog radnog vre­
m ena, odatle, što se društvena povezanost proizvođača izražava
k ao cena njihovih proizvoda, koja im svaki pu t propisuje njihovo
učešće u proizvodnji i raspodeli proizvoda. Samo sp ecifično re-
gulisanje ovoga društva pom oću zakona cene, zahteva jednu robu
kao sredstvo razm ene roba, jer sam o jedna takva roba otelovljuje
društveno potrebno radno vrem e. D a prom etno sredstvo mora imati
vrednost, proizilazi neposredno iz karaktera društva u kom e su
dobra postala robama i kao tak ve m oraju se razm enjivati. »Isti
proces koji iz dobra stvara robu, iz robe stvara novac.«
N esvesnost društvene povezanosti, njeno uspostavljanje kroz
robnu razm enu kao i potvrđ ivanje da je ovo uspostavljanje i
društveno izvršeno kako treba, do kojeg dolazi tek u procesu ra­
zm ene, kad je proces proizvodnje, koji je ustvari već utvrdio
društvenu povezanost, v eć prošao i postao neizm enljiv, sve to
ujedno dokazuje anarhiju k ap italističk og načina proizvodnje.
A narhiju — jer tu nem a svesti koja određuje proizvodnju unapred
prem a svojoj svrsi, nego se ova povezanost nam eće pojedinim čla­
novim a, svesnim sam o sebe, ali ne i društva, kao prirodni zakon,
koji d ejstvu je nezavisn o od volje učesnika, m ada postoji samo
zahvalju jući njihovoj sopstvenoj društvenoj i njim a stoga nesve-
snoj akciji. O va akcija ne vrši se nikada svesno i u nameri da se
tim e uspostavi društvena veza, nego ona služi uvek samo zado­
voljavan ju ind ividu alnih potreba. U tom .sm islu i može se stoga
reći da nužnost da se razmena vrši posredstvom novca, dakle
m aterijom koja i sama im a vrednost, proizilazi iz a n a r h i j e
društva robnih proizvođača.
A ko je, prem a tome, novac s jedne strane nužan proizvod
robne razm ene, on je s druge strane sam uslov da razmena
izvoda kao roba postane opšta. O n čini robe neposredno uporedi-
vim a tim e, što postaje njihova mera vrednosti. On je to za |°-
je kao vrednost isto što i robe, a u okviru oblika vrednosti njihova

42
suprotnost — ekvivalent, dakle upotrebna vrednost, u kojoj je
izražena vrednost.
Na taj način, novac prirodnim putem nastaje iz prometa i
osim njega ne pretpostavlja ništa drugo. Promet čini novcem onu
robu koja je po svojim prirodnim svojstvim a za to najpodobnija.
Upotrebna vrednost ove robe, naprim er zlata, je ta koja ga čini
novčanim m a t e r i j a l o m . Zlato, po prirodi, nije novac (nego
samo usled određene društvene strukture), ali novac je po prirodi
zlato. D akle, država ili pravni poredak ne određuju proizvoljno
ni karakter novca ni novčani materijal. D ržava ili pravni poredak
pretvaraju novac najpre samo u monetu. O na ne menja ništa do
podelu zlatnih količina. A ko su se ove u početku delile ili merile
po težini, sad se dele po nekom drugom, proizvoljnom merilu, koje
se, dakle, nužno zasniva na svesnom sporazumu. Pošto društvo
robnih proizvođača ima svoju najvišu svesnu organizaciju u dr­
žavi, država mora ovaj sporazum sankcionisati da bi on imao
opšte društveno važenje. O vde se postupa slično kao prilikom
ustanovljenja drugih mera, naprimer mera dužine. Samo što ovde,
pošto se radi o merilu vrednosti, a vrednost se pretstavlja uvek
samo u nekom predmetu i u svakom predmetu drukčije, već prema
njegovom vremenu proizvodnje, mora država ujedno deklarisati
i predmet, novčani materijal. O vo merilo važi samo u krugu spo­
razuma, dakle naprimer u granicama države. Van državnih gra­
nica ono ne važi. Na svetskom tržištu zlato i srebro važe kao
novac,8 mereni po težini. U pom anjkanju državne intervencije
mogu sporazum o nekom određenom novcu načiniti i privatna
lica, naprimer trgovci nekog grada, i tada on važi naravno opet
samo za ovaj krug.®
8 Bar još zasada, dok se tendencija k a isključivoj vlasti zlata nije
još u potpunosti ostvarila.
* P rim er za to je ham burŠka b ankovna v alu ta od 1770. Prom et se
obavlja prenosom na žiro-računu kod H am burškc žiro-banke. O d o b ra­
vanje računu vrši se samo uplatom punovažnog srebra. Kao novčani
m aterijal važi srebro, a kaq jedinica kclnska m arka finog srebru, za
koju se odobravalo 27% m araka \i banknotam a. K njigovodstveni novac,
kojim se ham burška trgovina služila sve do**l872. zasnivao se premJn
tome na nekovanom srebru. Pri tome niie bitno što je sam o srebro le­
žalo dobro čuvano u podrum im a bančinim i što su cirkulisale samo
posedovnice (nešto sasvim drugo nego banknote). P otpuno pokriveni
»papirni novac«, koji je sam o potvrda da je Od strane njenog sopstve-
nika položen i da se u banci zaista čuva m etal, čisto je t e h n i č k o
spomagalo i puko sredstvo zaštite protiv trošenja m etala. On ostavlja
sve zakone novčanog opticaja nedirnutim baš tako kao da sami komadi
srebra o rk u lišu uvijeni u kožu ili papir.
U tekstu prikazana uloga je s p o č e t k a jedina uloga koju d r­
žava igra. Time je svršeno i sn Knapovom iluzijom, da novac n a s t o j e
tek na osnovu državnog propisa. U jedno se vidi kako novac istoriski

43
 Zlato se, dakle, o d strane države na nek i način deli i svaki
kom ad se o b eležava državnim otiskom . U ovom m erilu se sad
izražavaju sve cene. T ako je, dakle, država postavila m erilo cena.
Kao m era vrednosti fu ngira zlato, jer je ono roba, dakle vrednost,
otelovljen je društveno potrebnog radnog vrem ena, i kao takva
njegova se vrednost m enja s prom enom vrem ena za njegovu pro­
izvodnju. K ao m erilo cen a zlato je pod eljen o na kom ade jednake
težine, i ta j e pod ela neprom enljiva p o svom e značenju. Stavljanje
otiska n ije n išta drugo do potvrda, da njim e snabdeveni kom ad
novca sadrži određenu težin u novčanog m aterijala, naprim er
zlata. T o je ujedno i osetno tehn ičk o uprošćenje. N ovac ne treba
v iše v a g a ti, nego sam o brojiti. U jedno se m ože sad na lak način
pT etstaviti sv a k a količin a vrednosti koja je potrebna u razmeni.

II g l a v a

N O V A C U PR O M ETNO M PR O C E SU

Prom etni proces im a oblik: R oba—N ovac—Roba, R-N-R.

U ovom procesu vrši se društvena razm ena m aterije. A prodaje
svoju robu, k oja za njega nem a upotrebne vrednosti, i kupuje
drugu, koja za njega p retstavlja upotrebnu vrednost. U ovom pro­
cesu n ovac igra sam o ulogu dokaznog sredstva da individualni
uslovi za proizvodnju robe odgovaraju društvenim uslovim a pro­
izvodnje. Sm isao ovog procesa jeste podm irenje potreba p o jed i­
naca, k oje je om ogućeno sam o svestranom robnom razmenom.
Vrednost jedn e robe zam enjuje se vrednošću druge robe. O va se
troši i ispada iz prom eta.
D o k roba tako stalno isp ad a iz prom eta, novac trajno ostaje
u ovoj oblasti. M esto koje je roba n ap ustila zauzim a kom ad novca
jedn ake vrednosti. K ružno kretanje robe obrazuje tako opticaj
novca. Sad nastaje p ita n je k o ličin e novca koja je potrebna pro­
metu. Pritom se radi o stvarnom sučeljavanju novca i robe. K oli­
čina prom etnih sredstava je dak le određena pre svega sumom
robnih cena. P retpostavljajući da je robna m asa data, m asa novca
u op tica ju raste i opad a s kolebanjem robnih cena, bez obzira na
to da li prom ena cena p roizilazi iz stvarnih prom ena vrednosti

izrasta prvobitno iz prometa. On je dakle najpre prometno sredstvo.

Tek onda kad je postao opštom merom vrednosti i opštim ekvivalentom
roba, postaje on opštim platežnim sredstvom. Ovoliko u vezi sa Kna-
pom, »Državna teorija novca«, str. 3.

44
ili samo iz kolebanja tržišnih cena.1 O vo važi dotle, dok se kupo­
vine i prodaje zbivaju naporedo u prostoru. A ko su, naprotiv,
kupovine i prodaje samo karike jednog niza, koje se nižu jedna
za drugom u vremenu, onda važi jednačina: suma robnih cena:
broj opticaja istoimenih komada novca = masa novca koji fun­
kcioniše kao prometno sredstvo. Pritom zakon da količinu pro­
metnih sredstava određuju suma cena prometnih roba i prosečna
brzina novčanog opticaja može se izraziti i ovako, da pri datoj
sumi vrednosti roba i datoj prosečnoj brzini njihovih metamor­
foza količina novca u opticaju ili novčanog materijala zavisi od
vrednosti samog novca.2
Videli smo šta je novac: društveni odnos izražen u jednoj
stvari. O va stvar služi kao neposredni izraz vrednosti. U grani­
cama odnosa R-N-R vrednost roba se stalno zamenjuje vrednošću
druge robe. Novčani izraz je dakle samo prolazan. On se pojav­
ljuje tako kao puko tehničko sredstvo, čija upotreba prouzrokuje
troškove, koje po mogućstvu treba izbegavati. S novcem se rađa
i težnja da se novac isključi.3 U robnom prometu pojavljuje se
novac najpre kao čvrsti kristal vrednosti, u koji se pretvara roba,
da bi se zatim istopio u puki ekvivalentni oblik.4
Kao kristal vrednosti pojavljuje se novac kao nužan, a kao
ekvivalentni oblik izlišan. Kao nužan pojavljuje se on zato što
se samo tako može izraziti vrednost robe na društveno važeći na­
čin, i što se roba samo iz novca može ponovo pretvoriti u sve druge
robe. Ali pošto je novčani izraz samo prolazan, a nije važan sam
po sebi (kao onda kad se proces R-N-R prekida i kad sam novac
duže ili kraće vreme treba da bude čuvan, da bi jednom docnije
omogućio proces N-R), to dolazi u obzir samo društvena strana
novca, njegovo svojstvo, da je on kao vrednost istovetan sa roba­
ma. Ova društvena strana je u novčanom m a t e r i j a l u , naprimer
u zlatnom novcu, predmetno izražena. No ona može da se nepo­
sredno izrazi svesnim društvenim ili, pošto je država svesni or­
gan društva robnih proizvođača, državnim regulisanjem. D ržava

1 M arks, »Kapital«, I, Beograd 1947, str. 76.

* Isto, str. 80.
* Kad V i 1 s o n misli da um rtvljeni novac p retstav lja gubitak
za zajednicu, to je samo sud sa gledišta buržoaskog d ru štv a; šta više,
celokupan prom etni ap arat, ukoliko staje vrednosti, prouzrokuje fau x
frais (nužni ali neproizvodni troškovi — R e d .) pa i sa samog razvije­
nijeg buržoaskog gledišta ja v lja se zfato, ukoliko je prom etno sredstvo,
kao neproizvodan (tj. koji ne donosi profit) izdatak, koji stoga treba
izbegavati misao koja je za m erkantilni sistem bila strašna. (Vidi
Jam es Wilson: »Capital, C urrency and Bankimg«, London 1847, str. 10.)
4 M arks, »Kapital«,. I, Beograd 1947, str. 70.

45
 može ustanoviti određene znakove kao zam enike novca, novčane
znakove — naprim er pap irn e ced ulje obeležene kao takve.
Jasno je da ovi znakovi m ogu fungirati samo kao posrednici
u prom etu izm eđu dve robe; oni su neupotrebljivi za druge svrhe,
za druge n ovčane fu nkcije; oni moraju, dakle, bez ostatka otići
u prom et, jer je sam o u granicam a prom eta vrednosna egzistencija
novca stalno prolazna, zato što je ona oblik koga stalno zam enjuje
robna vrednost. A li obim ovog prom eta je vanredno kolebljiv,
pošto on, kao što znamo, pri neprom enjenoj brzini novčanog opti­
caja, zavisi od sum e cena. O va sum a se pak neprestano menja,
pri čem u naročitu ulogu igraju periodična kolebanja u toku go­
dine, kad naprim er proizvodi žetve ulaze u promet i usled njihove
mase nabuja sum a cena, ili kolebanja cena u granicam a ciklusa
prosperiteta i depresije. K oličina pap irn og novca mora, dakle,
uvek ostati ispod m inim um a k o ličin e novca potrebne prometu.
O vaj m inim um m ože se zam eniti papirom ,5 i kako je ovaj uvek
potreban prom etu, ne treba na njegovo m esto da dođe zlato; stoga
može država ovom papirnom novcu dati prinudan tečaj. Pred­
m etni izraz društvenog odnosa zam enjen je tako u granicama
p r o m e t n o g m i n i m u m a svesno regulisanim društvenim od­
nosom. To je m oguće zato što je i m etalni novac društveni odnos,
iako skriven u predm etnoj čauri. O v o se mora shvatiti, ako se
hoće razum eti priroda papirnog novca.6 V ideli smo kako u društvu
robnih proizvođača vla d a anarhija i kako iz ove anarhije pro­
izilazi nužnost novca. Za prom etni m inim um je ova anarhija ta­
koreći isklju čena, pošto se m inim um roba izvesne vrednosti mora
bezuslovno razm eniti. Isključenje d ejstva anarhične proizvodnje
isp olja v a se u m ogućnosti d a se zlato zam eni pukim znakovima
vrednosti.

• V aži zakon »da se iz d av an je p ap irn o g novca m ora ograničiti na

onu količinu, koliko bi u pro m etu m oralo stv arn o b iti zlata (ili srebra)
koje on sim bolički p retstav lja« . (M arks, »K apital«, I, Beograd 1947,
str. 83—84.)
• Knap najpre zapada u iluziju da novac »prvobitno« nije ništa
drugo do određena težina metala, da nas zatim zaprepasti time, da on
može da se zameni jednim samo društveno važećim znakom. Da je on
došao do saznanja (pomanjkanje ovog saznanja još i danas sprečava
ekonomiste da dadu iscrpnu teoriju novca) da novac samo predmetno
izražava jedan društveni odnos, on ne bi mogao naći ničeg zagonetnog
u tome, što se ovaj predmetni odnos u određenom krugu izražava kroz
društveno važeći, svesno regulisani sporazum, čiji je izraz državni pa­
pirni novac s prinudnim tečajem. Pritom je tačno da se tu krije bitni
problem, naime problem granica ovog državnog, dakle svesnog društvenog
regulisanja. Ovaj e k o n o m s k i problem Knap, međutim, isključuje
iz svog posmatranja.

46
 No ovo svesno regulisanje ima svoju granicu u prometnom
minimumu. Samo u ovim granicama novčani znak vrši funkciju
potpunog zamenika novca, tojest papir postaje znak zlata. Pošto
se prometna količina stalno koleba, mora postojati mogućnost da
pored papirnog novca u promet stalno pritiče, odnosno iz njega
otiče, zlatan novac. Ako to nije moguće, onda nastaju odstupanja
nominalne vrednosti papirnog novca od njegovog stvarnog važe­
nja, dolazi do obezvređenja papirnog novca.
D a bismo ovo zbivanje razi;meli, pretpostavim o č i s t
p a p i r n i n o v a c . (Pri tome se uvek pretpostavlja državni pri­
nudni tečaj.) Uzmimo da u određenom trenutku promet iziskuje
5 miliona maraka, za koje bi bilo potrebno oko 36,56 funti zlata.
Ukupan promet bi tada pokazivao sledeću sliku: (5 m iliona ma­
raka u) R-(5 m iliona maraka u) N-(5 m iliona maraka u) R. Ako
se zlato zameni papirnim znakovim a — ma šta bilo na ovim zna­
kovima otisnuto —, njihov zbir mora uvek pretstavljati sumu
robnih vrednosti, dakle u našem slučaju ravno 5 m iliona maraka.
Ako se otštampa 5000 jednakih pedulja, svaka će biti ravna 1000
maraka, otštampa li se 100 000, svaka će biti ravna 50 maraka.
Udvostruči li se suma robnih cena — uz nepromenjenu brzinu
opticaja — a količina cedulja se ne promeni, one će važiti 10 mi­
liona maraka. Padne li suma robnih cena na polovinu, one će
važiti samo 2,5 miliona. D rugim rečima: Kod čiste papirne valute
8 prinudnim tečajem, pri nepromenjenom vremenu opticaja, vrecL-
nost papirnog novca određuje suma robnih cena koja mora biti
realizovana u prometu; papirni novac postaje ovde sasvim ne­
zavisan od vrednosti zlata i neposredno odražava vrednost roba
po zakonu, da ukupna njegova količina pretstavlja istu vred-
nost kao
________ sum a robnih cena_________
broj opticaja istoimenih komada novca
Vidi se odmah da, u poređenju s polaznom tačkom, može nastupiti
slučaj da papirni novac ne samo padne ispod nego se i popne
iznad svoje vrednosti.
Naravno, kao novčani znak može funkcionisati ne samo papir
nego i neka materija od vrednosti. N eka se promet obavlja na-<
primer srebrom. Ako nastupi pad vrednosti srebra usled smanjenja
njegovih troškova proizvodnje, skočiće srebrne cene roba, dok će
njihove zlatne cene pod inače jednakim uslovima ostati nepro-
menjene. Sam pad vrednosti srebra odraziće se u njegovom od-
io s u prema zlatu. Menični tečaj zemlje sa srebrnom valutom
•>rema tečaju zemlje sa zlatnom valutom izraziće ovaj pad vred­
nosti. Pad vrednosti srebrne m o n e t e koja ima zakonsku spo­

47
sobnost p la ća n ja n a stu p iće pri slobodnom iskivanju tačno u istoj
meri kao i pad vrednosti nekovanog m etala. D rukčije je, kada
je slobodno isk iv a n je7 obustavljeno. P op ne li se sad sum a cena
robt koje ulaze u prom et u našem prim eru od 5 na 6 m iliona ma­
raka a vrednost je m onetarnog, dak le za prom et podobnog srebra
naprim er sam o 5,5 m iliona m araka i ona odgovara njegovoj m etal­
noj vrednosti, to će sada vrednost svakog srebrnika u prometu sko­
čiti toliko, da njihova sum a bude ravna 6 m iliona maraka. Kao
m oneta on vredi, dakle, v iše od svoje vrednosti kao m etala. Po­
ja v a koja se isp o ljila u tako značajnoj, teoretičarim a novca kao
L eksisu ili Locu n epojm ljivoj apresijaciji holandskog i austriskog
srebrnog guldena, a kasnije i indiske rupije, a koja na osnovu
gore izložen og ne p retstavlja v iše n ik akvu zagonetku.8
U određivanju vrednosti pap irn og novca vrednošću robe koja
se nala zi u prom etu ja v lja se čisto društveni karakter vrednosti
u tom e što jedn a p o sebi bezvredna stvar kao što je papir, zato
što isp u n ja v a jednu čisto društvenu funkciju, promet, dobija
vrednost, koju ne određuje njena vla stita neznatna vrednost, nego
vrednost robne mase koja se odražava na papirnoj cedulji. Kao
što m esec, koji se sam odavn o ohladio, m ože da sija samo zato
što od usijan e sunčeve lo p te dobija svetlost, tako i papirni novac
ima vrednost sam o zato što društveni karakter rada daje robama
vrednost. O dražena vrednost rada čini p ap ir novcem , kao što i
odražena sunčeva svetlost čini da m esec sija. P ap ir je otsjaj vred­
nosti, naim e robne vrednosti, kao što je m esečina otsjaj sunčeva
svetla.
A ustrija je od 1859 im ala nekonvertibilni pap irn i novac. Sre­
brne forinte su prem a pap iru uživ a le ažiju. B ilo je naim e izdato
više pap irn og novca nego što je izisk ivao promet. U sled toga je

7 Kao što je poznato, pod slobodnim iskivanjem razume se pravo

privatnih lica da svaku željenu količinu novčanog materijala dadu pre-
kovati kod državnog novčanog zavoda u nacionalnu monetu po utvrđe­
noj novčanoj stopi. Kovanje je ograničeno kad država odbija da za pri­
vatna lica iskiva monetu.
8 U stvari, za pisce koji pišu pod utiskom engleske b ankovne restrik ­
cije, m ogućnost ap r^ sijacije ne p re tsta v lja n ik a k a v problem , pošto oni
sasvim naivno p rim e n ju ju zakone p a p irn o g novca na m etalni novac.
U poredim o sledeći c ita t: »Kao što p re te ra n o iz d av an je p ap irn o g novca
po v išava n om inalne robne cene, ja sn o je d a će ta k o iz istih razloga
iz d av an je p ap irn o g novca ispod p riro d n e m ere k o ju izisk u je prom et
u istom stepenu sm an jiti nom inalne cene... Z l a t o u p o l u g a m a biće
ta d a na trž ištu često m a n j e v r e d n o o d z l a t a u o b l i k u m o-
n e t e i trg o v a c će ga m onetizovati d a bi iz njegovog p re tv a ra n ja iz p o ­
lu g a u m onetu iz v u k ao profit«. W iliam F l a k e , »O bservations on th e
p rin cip les w hich reg u late th e course of exchange and on the presen t
d ep reciated state of th e c u r r e n c y L o n d o n 1810, str. 40.

48
nastupila situacija koju smo ranije opisali: koliko se robe moglo
kupiti za jednu forintu, nije više zavisilo od vrednosti srebra,
nego od vrednosti ukupne robne mase koja se nalazila u prometu,
i koja je određivala vrednost ukupne sume papirnog novca. Ako
je vrednost ukupnog prometa iznosila 500 m iliona forinti, a bilo
je otštampano 600 miliona papirnih forinti, moglo se za papirnu
forintu kupiti samo onoliko robe koliko ranije za 5/o srebrne fo­
rinte. Time je srebrna forinta sama postala roba; jer, plaćalo se
samo u papirnim forintama, a srebrne forinte su se prodavale
u inostranstvu; za njih se dobijalo 6/s papirnih forinti, čime
su ljudi mogli isplatiti svoje ranije dugove učinjene u srebr­
nim forintama. Srebro je iščezlo iz prometa. Promena u odnosu
između srebrne i papirne forinte može sad nastupiti na dvojak
način. Prvo, može pri neizmenjenoj vrednosti srebrne forinte po­
rasti obrt roba usled razvitka robnog prometa. A ko ne dođe do
novog izdavanja papirnog novca, može papirna forinta opet do­
stići svoju raniju vrednost, čim robna suma u prometu bude iz i­
skivala 600 miliona forinti za svoj obrt. Papirna forinta može da
se popne i iznad svoje polazne tačke ako robna suma raste. A ko
robna suma iziskuje 700 miliona forinti a svega je 600 miliona p a­
pirnih forinti u opticaju, to će sad papirna forinta vredeti 7/e sre­
brnih forinti. Ako postoji slobodno iskivanje srebra, privatnici
će tako dugo davati da im se srebro kuje u novac, dok u opticaj
ne uđe toliko srebrnih forinti, da papirne i srebrne forinte za­
jedno budu dovoljne za promet 700 miliona forinti robe. Papirna
i srebrna forinta vrede tada jednako, i ako slobodno iskivanje
potraje, papirnu forintu ne određuje više robna vrednost, nego
srebro, ona je, dakle, opet postala srebrni znak.
Slične pojave mogu nastupiti i na drugi način. Neka robni
promet ostane zasad isti; papirna forinta vredi tada samo V«
srebrne forinte; no neka sad nastupi pad vrednosti srebra; neka
ona padne za Vn. Tada će se za srebrnu forintu moći kupiti isto
toliko robe koliko i za papirnu; ažija na srebro je iščezla i srebro
ostaje u opticaju. Ako srebro još jače padne, recimo za 2/ b. lađa
će biti rentabilno kupovati srebro i u Austriji ga dati da se iskufe
u novac. Ovo iskivanje novca trajalo bi dotle, dok suma papirnih
i srebrnih forinti ne bi postala tolika da bi, iako smanjena u svo­
joj kupovnoj moći za 2/e, bila dovoljna za promet. Pretpostavili
smo promet od 500 miliona forinti (prvobitne vrednosti) u robama.
Imali smo 600 miliona forinti u papiru. One su, dakle, vredelc
6/o prvobitne forinte. Sada k tome dolaze srebrne forinte, koje
vrede samo 4/e. Za promot roba treba nam sada X 500 miliona
forinti ili 750 miliona forinti: one bi se sastojale iz 600 miliona
papirnih'i 150 miliona novoiskovanih srebrnih forinti. No država
4 H ilferding: Finansiski kapital
49
hoće da spreči pad vrednosti svoje valute; za to> treba samo da
ukine slobodno iskivanje novca. Njena forinta postaje tada neza­
visna od cene srebra; njena vrednost tada iznosi kao i pre 5/fl
prvobitne forinte; pad vrednosti srebra ne dolazi do izraza kod
srebrnog novca.
To protivreči uobičajenoj teoriji, po kojoj je srebrna forinta
u svim a prilik am a sam o kom ad srebra od V45 fu nte i stoga mora
im ati istu vrednost; to se objašnjava lak o kad se zna da je kod
ograničenog kovan ja novca vrednost novca samo refleks vrednosti
sum e roba koja u lazi u prom et. Pošto je u našem primeru srebro
p a lo za s/e, dok austriska forinta stoji sam o za Ve niže nego kod
p olazn e tačk e posm atranja, to će austriska forinta koja se još
nalazi u o pticaju stajati za V« više, nego što iznosi cena iste ko­
ličin e srebra. O na se, dakle, p o p ela iznad svoje vrednosti. O vaj
fenom en nastup io je stvarno u A ustriji sredinom 1878. Prouzro­
kovan je bio tim e što je s jedn e strane usled razvitka prometa
vrednost pap irn e forinte morala porasti, jer sum a papirnog novca
n ije b ila povećana ili barem ne u istoj srazmeri, a s druge strane
što je vrednost srebra pala, što je došlo do izraza u padu london­
ske cene srebra.
Šem atskom prikazu stvarnost odgovara u potpunosti. Slobodno
isk ivan je srebra bilo je u H olandiji obustavljeno maja 1873. Dok
je srebru kao m etalu pala vrednost u odnosu na zlato, holandski
kovani srebrni novac p ok azivao je znatan porast vrednosti, »Dok
je do p očetka 1875 cena srebra u Londonu padala do nešto oko
57,5 pensa, vrednost holandskog prem a engleskom novcu porasla
je toliko, da je 1 fu nta sterlinga um esto 12 forinti — kao ranije
— notirala sad sam o 11,6 forinti. U tom e je došla do izraza či­
njenica, da se vrednost holandske forinte pop ela za Oko 10®/o iznad
svoje sadržine srebra.« Tek 1875 uveden je zlatnik od 10 forinti
kao zakonsko sredstvo plaćanja.® »Već 1879 vredela je sadržina
srebra srebrne forinte još sam o 96,85 krajcara i ona je i dalje p a­
dala do 91,95 krajcara 1886, odnosno do 84,69 krajcara 1891.«10
R azvoj austriske valute može se ukratko ovako opisati: »Na
osnovu paten ata od 19 septem bra 1857 i 27 aprila 1858, kao valuta
M onarhije počev od 1 novembra 1858, v a žila je pravno, a u po­
četku i stvarno, srebrna valuta s novčanom stopom od 45 forinti
za 1 carinsku funtu finog srebra (90 forinti ffl.J za 1 kg). A li p la­
ćanje u gotovu u srebru (od strane novčanične banke) trajalo je
samo kratko vrem e (do kraja godine 1858). O sim toga usled stalno
kritičnih političk ih i finansiskih prilika (koje su im ale za posle-

• V idi H elfferich, >Das Geld«, str. 77.

10 Isto, str. 80.

50
dicu veće izdavanje novčanica, R.H.) srebro je do 1878 uživalo
prema papirnom novcu ažiju, koja je sve više potisk ivala srebrni
novac iz prometa. A žija na srebro iznosila je još 1871 preko 20°/o,
ali je u toku sedamdesetih godina postepeno padala usled ogrom­
nog pada cene srebra na svetskom tržištu. Posle 1875 bila je cena
srekra tako niska, da se više puta približila svojoj monetarnoj
ceni (45 austr. fl. za 1 carinsku funtu) i ovu dostigla u toku 1878.
U vezi s razvojem kursa devize London na bečkoj berzi, isporuka
srebra bečkoj i kremničkoj kovnici u svrhu iskivanja u nacionalnu
srebrnu monetu postala je rentabilna. Uvoz srebra u austrougar­
sku carinsku oblast stvarno je vanredno porastao 1878 i iskivanje
nacionalne srebrne monete dostiglo je u ovoj i sledećih godina (na
osnovu još ranijih prijava) dotada neviđenu visinu.«11 D a bi se
predupredila devalvacija valute, obustavljeno je početkom 1879
slobodno iskivanje srebra. O bustava iskivanja srebra u novac
»prouzrokovala je, da se kupovna moć austriske forinte otela go­
tovo mehaničkom dejstvu cene srebra, da se štaviše razvijala go­
tovo potpuno nezavisno od vrednosti srebrne sadržine austriske
forinte. Naime, količina finog srebra, sadržana u 100 srebrnih
forinti, imala je na osnovu londonske cene srebra i tečaja devize
London u Beču prosečno sledeću vrednost:
godine 1883 97 fl. 64 kr.
„ 1887 91 „ —
„ 1888 86 „ 08 „
„ 1889 82 „ 12 „
1891 84 „ 70 „

Vrednost 100 austr. fl. iznosila bi, pod istim pretpostavkam a,

u zlatnim forintama:12
godine 1883 82 fl. 38 kr.
1887 72 „ 42 „
1888 69 „ 34 „
„ 1889 69 „ 38 „
1891 73 „ 15 „

N aprotiv, stvarna tečajna vrednost 100 austr. fl. iznojila je

navedenih godina prosečno: 84,08, 79,85, 81.39, 84.33 i 86.33 zlat­
nih forinti.«15 Drugim rečima, austriske srebrne forinte apresirane
su u ovim godinama, što znači da je njihova kupovna moć bila

V, Spitzm iiller: »Die bsterreichisch-ungarische W ahrungsreform «. Zeit-

sc n n ft fur V olksw irtschaft, Sozialpolitik und V erw altung, X I sv., 1902,
str. 339.
12 Zlatna forinta je osmi deo zlatnika od osam forinti, koji ie bio
kovan kao trgovačka m oneta, dakle nije bio nam enjen unutrašnjem
prom etu, a po sadržini zlata bio je ravan zlatniku od 20 franaka.
» Isto, str. 311.
4* 51
veća od kupovne moći u njima sadržanog srebra, naime razlika
za 100 srebrnih forinti iznosila je:
godine 1883 . . . . 1 fl. 70 k r. u zl. fl.
„ 1887 . . . . 7 43......................
.. 1888 . . . . 12 „ 0 5 .
1889 . . . . 14 „ 95 „ „ „ „
» 1891 . . . . 13 „ 18 „ „ „ „

Iz ove tabele se vidi da se tečaj srebrne forinte kreće potpuno

nezavisno od cene srebra a ne samo gotovo nezavisno, kako misli
Spicmilel*.
Špicmiler naziva ovu valutu »kreditnom valutom«, ali ne može
da kaže čime je određen njen tečaj. On- kaže:

»Dakle u periodu od 1879 do 1891 kupovna i prometna moć

austriske srebrne, odn. papirne forinte, nije bila određena u prvom
redu vrednošću novčanog metala; naprotiv, austriska forinta po­
kazivala je u ovom periodu, kako je tačno istakao Karl Menger
(>Neue Freie Presse« od 12 decembra 1889), takvu prometnu vred­
nost koja nije mogla biti pretstavljena unutrašnjom vrednošću ni
jedne postojeće efektivne monete.
A u strisk a v alu ta, dakle, n ije više stv arn o b ila srebrna valu ta,
p a i sam om hrom om srebrnom valutom m ogla se ona n aziv ati je­
dino u prenosnom sm islu. O n a je b ila za p ra v o k red itn i novac, čija
je v rednost u m eđ u n aro d n o m p rom etu b ila uslovljena u prvom redu
p la tn im bilansom a u s tro -u g a rs k o g c a rin sk o g p o d ru čja, a u u n u tra ­
šnjem p ro m e tu pored toga i ostalim fak to rim a koji utiču na o b ra­
zovanje cena (sic!) u g ran icam a carinskog područja.« (Str. 341.)

Njegova nesigurnost proizilazi nedvosmisleno iz sledećeg mesta:

»Inak bi bilo pogrešno smatrati da je »kredit« koji je uživala

austriska valuta bio baš sasvim (!) nezavisan od obrazovani« cena
na trž'štu srebra: pri određivanju vrednosti naše valute u orela-
znom periodu od 1879 do 1891 nesumnjivo je izvesnu (!) ulogu
igrala daleko više okolnost, što ie obustava iskivanja novca za pri­
vatnike počivala samo na administrativnom, uvek onozivom na­
ređenju i što je, osim toga. iskivanje novca za račun države i dalje
trajalo; zbog gore navedenih momenata budućnost naše valute izgle­
dala je potpuno nesigurna. Naročito njie začelo slučajnost što je
nedavni pad cena srebra u godinama 1885—1888 bio praćen jakim
poskupljenjem naših deviznih kurseva.« (Str. 311.)

.Bilo bi interesantna kad bi se pokazalo, kako je moguće sa­

svim nesigurno mišljenje o budućnosti valute svakog momenta
pretvoriti u matematički određena dizanja ili padanja tečajeva.
UstvAri' ovi' subjektivni uticaji nisu igrali nikakvu ulogu; odlu­
čujući značaj imalo ie samo objektivno obrazovanje prometa ka­
kvo je potrebno društvu.

52
 Helferih se mnogo više približava tačnom objašnjenju, kad
kaže:
»Uvećana vrednost kovanog novca (kod v alu ta sa ograničenim
iskivanjem ) počiva na tome, što samo kovani, a ne i nekovani me
tal može da vrši funkcije novca i što d ržav a o d b ija da na zahtev
p retv ara m etal u kovani novac.
A i vrednost nekonvertibilnog papirnog novca počiva isklju ­
čivo na tome, što je on od strane države proglašen zakonskim
sredstvom plaćanja, što on može da se upotrebi za ispunjenje po­
stojećih dugovnih obaveza i što je od stran e države privilegisan za
neophodne privredne funkcije novca.
V rednost obeju vrsta novca ne počiva ni na vrednosti njihovog
m aterijala kao takvog, ni na tome, što one m ožda sadrže neko p o tra ­
živanje, kao konvertibilne novčanice, nego isključivo na njim a p ri­
znatom k a ra k te ru zakonskog platežnog sredstva.« (»Das Geld«,
str. 81.)
Obustava slobodnog iskivanja kod srebrne valute je uslov a
ujedno i objašnjenje za to, da se monetizovano srebro emancipuje
od svoje materijalne vrednosti, kako to tačno ističe Helferih. No
time nije ništa rečeno o veličini vrednosti koju sad dobija moneta,
a baš to je odlučujuće. Ova veličina je određena društveno po­
trebnom količinom prometa, koju sa svoje strane na kraju odre­
đuje vrednost sume roba. Ovo saznanje onemogućuje Helferihu
njegova subjektivistička teorija vrednosti.
Naprotiv, sasvim je tačno ono što Helferih navodi protiv hi­
poteze kredita, koju i Spicmiler zastupa:
>Kod slobodnih valuta, kod kojih u svim vrstam a novca v red ­
nost monetnog m aterijala zaostaje za njihovom novčanom vredno-
šću, pripisati višu vrednost novca k red itu p o tp u n o je isključeno već
zbog toea, što uopšte (nema novca pune vrednosti, u koji bi se
mogao m anje vredan novac konvertovati i iz koga bi on mogao
da izvodi svoju vrednost putem kredita. U holandskom novčanom
sistem u od 1873 do 1875, u austriskom od 1879 do 1692 i u indiskom
od 1893 do 1899 nije bilo uopšte novca pune vrednosti. N ovčana
vrednost holandske i austriske forinte, kao i indiske rupi je, koja
je prelazila vrednost novčanog m aterijala, bila je skroz sam ostalna
vrednost, koja nije bila izvedena ni iz kakvog drugog predm eta
od vrednosti. O na nije počivala ni na ta rifira n ju u punovrednom
novcu, akam oli na p ravu p otraživanja punovrednog novca, nego
isključivo na ovoj m oneti priznatom k a ra k te ru zakonskog platežnog
sredstva i na ograničenom iskivanju. K oliko m alo se teorija dosada
oslobodila pretstave, da m anje vredan novac m ora biti kreditn i
novac i da b a r svoju vrednost izvodi od punovrednog novca, pok a­
zuje nejasnoća, koja delom i danas još postoji u pogledu odnosa
austriske valute od godine 1879 naovamo. Pojava, da se vrednost
kovane austriske srebrne forinte posle obustave slobodnog iskivanja
srebra digla iznad vrednosti njene sadržine srebra, zbunjivala je u
prvom redu zato što se nije viđelo iz koje po svom m a terijalu
više vredne novčane vrste izvodi srebrna forinta svoiu novčanu
vrednost, koja prelazi njenu sadržinu srebra. Stoga se došlo na neo­
bično objašnjenje, da se vrednost srebrne forinte sam o njenim ve­
53
 ziv an jem s p ap irn o m fo rin to m d rži iz n ad svoje srebrne vrednosti. <
(»Das Geld«, str. 382 i dalje.)
A naloge pojave kao u austriakom novčanom sistem u vidim o
i u Indiji. D o tada slobodno isk iv a n je srebra bilo je 1893 obusta­
vljeno. N am era je b ila da se tečaj rupije podigne na 16 pensa.
O vaj tečaj odgovarao je pri slobodnom isk ivan ju vrednosti srebra
od oko 43,05 pensa. T o znači da je pri takvoj ceni u rupiji sadr­
žano srebro, ako se istop i i proda, p ostizalo na londonskom (svet-
skom) tržištu cenu od 16 pensa. P osledica obustave slobodnog
isk iva n ja bila je sled eća: T ečaj rupije pop eo se na 16 pensa,
pošto je pre toga iznosio 147/s pensa. N asu prot tome, vrednost
srebra p a la je u toku nekoliko dana od 38 pensa pre zatvaranja
kovn ica na 30 pensa na dan 1 jula* P osle toga je tečaj rupije pa­
dao, dok se cena srebra p o p ela na 34s/4 pensa i kretala se oko
ovog iznosa sve do obustave am eričkih ku povina srebra (mesečno
4,5 m iliona uncija) na dan 1 novem bra 1893. Posle toga je ona
pad ala i 26 avgusta 1897 d ostigla svoj najniži nivo od 233/4 pensa.
N ap ro tiv je, vrednost ind isk e v a lu te početkom septem bra 1897
dostigla željenu visin u od 16 pensa, dok je u rupiji sadržana vred­
nost m etala iznosila oko 8,87 pensa.
»Trebalo je od početka zabeležiti kao uspeh što se tečaj rupije
već od zatvaranja ind isk ih k ovn ica ža privatno iskivanje održavao
stalno iznad vrednosti istopine, i to znatno v iše nego što su iz n o ­
sili troškovi iskivanja. O d sredine 1896 pokazalo se da je poslednja
veza izm eđu cene srebra i tečaja rupije raskinuta, i da je konačno
otstranjen p a ralelizam , koji je, iako na kraju znatno oslabljen,
ip ak još postojao izm eđu njihovog kretanja.«14 i 15
14 D r. A nton A rnold. >Das indische G eldw esen u n te r besonderer Be-
riicksichtigunjg seiner R eform en « i t 1893«, str. 227.
w Jed an m oj p rija te lj koji se v ratio sa p u to v a n ja po In d iji pričao
mi je jednom sledeće: P osm atrpo je nekoliko E vropeiaca koji su k u ­
po v ali sreb rn i n a k it u nekom indiskom b az aru . Indiski trgovac im je
p o n u d io d a izm eri n ak it, d a bi razb io njihovo pepoverenje, da će biti
p rev aren i. K u povna cena tre b alo je da se sastoji iz iste težine srebrn ih
ru p i ja E v ro p e ;ci su tim e bili vrlo zadovoljni i zaključili posao sa ose-
ćan jem zadovoljstva da su irgovcu n a d o k n a d ili sam o vrednost m etala
a d a im nisu za ra č u n a ti troškovi p rerad e. N aravno oni nisu znali da
je trgovac, z a h v a lju ju ć i valutnom zakonodavstvu, postigao pritom cenu
za skoro 100°/o veću od vrednosti m etala. O va novčana k az n a za ekonom ­
sko n ezn an je začelo će se s m a tra ti d a je sasvim u red ti i d a se sam o može
požaliti što se ona ne d a u o p štiti.
*• »D oista m ože se p o su m n ja ti u to, d a li je posle zavođenja novog
b an k o v n o g sistem a (misli se n a suspendovanje p la ć a n ja u gotovu i uvo­
đ en je p rin u d n o g k u rsa za novčanice Engleske Danke 1797) zlato i d alje
stv arn o bilo naša m era vrednosti (m easure of prices); i da li nem am o neko
d ru g o m erilo cena (stan d a rd of prices) nego što je ono prom etno sred ­
stvo (c irc u la tirg m edium ) E ngleske b an k e i zem aljskih b a n a k a , čije va-

54
 Ono što teoretičare novca muči, to je pitanje, šta je mera
vrednosti kod ograničene valute.16 O čigledno to nije srebro (kod
ograničene zlatne valute može nastupiti potpuno ista pojava).17
Tečaj novca i cena m etala pokazuju sasvim različita kretanja.
Kvantitativna teorija s pravom važi kao neodrživa posle Tukovog
dokaza. Tome pridolazi i činjenica, da se uopšte ne može staviti
u odnos na jednoj strani masa metala, a na drugoj strani masa
roba. Kakav odnos treba da postoji izm eđu x kilograma zlata ili
srebra ili čak papira i a miliona čizama, b miliona kutija masti za
obuću, c kvintala pšenice, d hektolitara piva itd.? Stavljanje u
odnos na jednoj strani mase novca, a na drugoj strani mase roba
pretpostavlja već nešto zajedničko, a to je odnos vrednosti, koji
treba objasniti.
A ni pozivanje na državnu vlast nije isto tako dovoljno. Pre
svega ostaje potpuno tajanstveno kako država može da bude u
stanju da jednoj papirnoj cedulji ili jednom gramu srebra dade
ma i za jednu stotinu helera veću kupovnu moć prema pšenici,
čizmama, masti za obuću itd. Uz to je država redovno kod takvih
pokušaja pretrpela neuspeh. Indiskoj vladi pre svega nije ni naj­
manje koristila njena volja da rupiji dade tečaj od 16 pensa.
Rupije se to nije ticalo, i prvi uspeh države je bio samo u tome
da je tečaj rupije učinila najpre potpuno neobračunljivim, jer se
on sada nije više ravnao prema ceni srebra. Za austrisku državu
došla je a p r e s i j a c i j a srebrne forinte potpuno iznenada, bez
rijacije u njegovoj relativnoj vrednosti m ogu biti tako neodređene kao
i mogući eksces ovog prom etnog sredstva.« R eport from the select Com­
mittee appointed to inquire into the cause of the high P rice of Gold
Bullion (London 1810, str. 16). Izveštaj nije rešio p itan je koje je p o ­
stavio.
17 Tačno je izjavio Lindsej 1898 pred V alutnim kom itetom koji je
zasedao pod pretsedništvom lorda Toulera: »Rupije pod sadašnjim nov­
čanim sistemom nisu ništa drugo do neka vrsta nekonvertibilnih, p rin u d ­
nim tečajem snabđevenih m etaličnih nota. za koje stoga važe isti zakoni
kao i za nekonvertibilni papirni novac.« To su po Lindseju zakoni koje
je R ikardo postavio. (C itirano kod Bothe-a: »Die indische W ahrungs-
leform«.)
18 K arakteristična je sledeća igra reči kod B o t h e-a (»Die indische
W ah rungs reform seit 1893«, C otta 1904, str. 48 i dalje): »Sta je bilo posle
26 juna 1893 u Indiji m era vrednosti?« Jasno je da srebro više nije bilo
m era vrednosti, čim se jednom zlatna vrednost ru p ije digla iznad zlatne
vrednosti u njoj sadržane količine finoga srebra. D a li je m ožda „rupija«
postala u Tndiji merom vrednosti u tom smislu, k ak o to profesor Leksis
u svom članku »Papirni novac« (»H andw orterbuch der S taatsw is'en -
schaften«) zaključuje, što i nekonvertibilne, prinudnim tečajem snabde-
vene note mogu postati sam ostalan novac, tojest i merilo vrednosti zato,
što im njihova zakonska sposobnost plaćanja dozvoljava »najviši izraz
platežnog kredita«, održanje njihove vrednosti prem a robam a? Ili je zlato
bilo int-ra vrednosti u Indiji posle za tv aran ja kovnica? Ako se »rupiji«
55
ikakvog nam eravanog m ešanja, takoreći prekonoć, kad je nije ni
slutila. O no što teoretičare sm ućuje18 to je okolnost što je novac
privid no zadržao svoje svojstvo da bude mera vrednosti. N aravno,
sve se robe, kao i pre, izražavaju, »merec u novcu. N ovac se po­
javljuje, kao i pre, kao mera vrednosti. A li veličin a vrednosti ove
»mere vrednosti« n ije v iše određena vrednošću robe koja je sači­
njava, vrednošću zlata, srebra ili papira. N aprotiv, ovu »vrednost«
ustvari određuje uk upna vrednost robe u prom etu (pri neprome-
njenoj brzini opticaja). Stvarna mera vrednosti nije novac, nego
se »tečaj« novca određuje onim što bih ja nazvao d r u š t v e n o
p o t r e b n o m v r e d n o s t i p r o m e t a , koja je — ako imamo
u vidu i fu nkciju novca kao p latežnog sredstva, što smo dosada
uprošćenja radi zanem arili, a o čem u ćem o docnije iscrpno govoriti
— data form ulom
sum a ro b n ih vrednosti
b rz in a o p tic a ja novca

plus sum a dospelih plaćanja, m inus plaćanja koja se izravnavaju,

najzad m inus broj opticaja u kojim a isti kom ad novca funkcioniše
naizm enično sad kao prom etno sad kao platežn o sredstvo. To
je naravno jedno m erilo čija se v eličin a ne m ože unapred izraču­
nati. Jedini aritm etičar koji je u stanju da reši taj zadatak je
druš'tvo. V eličina se menja a s njom i tečaj novca. To pokazuju
veom a jasno prom enljivi tečaj ind isk e rupije od 1893 do 1897, a
isto tak o i kolebanja austriske valu te. O va kolebanja će izostati
čim u svojstvu mere vrednosti bude ponovo funkcionisala puno­
važna roba (srebro, zlato) k ao novac. U tu svrhu n ije ni u kom
slučaju potrebno, kao što sm o vid eli, da papirni novac ili novac
m anje vrednosti nestane iz prom eta; on treba samo da se svede na
prom etni m inim um , i kolebanja koja prelaze m inim um biće uklo­
njena ulaženjem u prom et punovažnog novca.
p riz n a svojstvo m ere vrednosti, to onda znači isto što i tv rd n ja, da
neki a p s tra k tu m m ože b iti m era vrednosti. jer posle 26 ju n a 1893 vied -
n o st ru p ije n ije više b ila uslovljenn upotrebnom vrednošću (!) m ateri-
ja la, iz koga je b ;1a iskovana — ova poslednja je b ila sam o do n ja g ra ­
nica, izložena staln im p o m oranjim a — nego sudom o svojstvim a i up o ­
tre b ljiv o stim a »rupije«, koje su ležale izvan onog što se izvodi iz n je­
nog m a te rija la .
Sasvim istog m išljen ja je i D žon L ubok, »da je »exchange« posle
z a tv a ra n ja k ovnica postao m era vrednosti, sam o dru g i oblik sum njive
(!) tv rd n je, d a nešto a p s tra k tn o m ože b iti m era vrednosti«. V oilš tout.
V idi se d a veom a k o n k retn o k la n ja n je pred au to riteto m p rofesora Lek-
sisa sp rečav a a u to ra da k ritik u je nedostatke teoriske »apstrakcije«, k o ia
L eksisa vodi do fam oznog a p s tra k tu m a . No gde n edostaje pojam v red ­
nosti, tu se u p rav i čas p o ia v liu je reč »noverenje«. V idi uostalom um e-
snu p olem iku p ro tiv L eksisa kod A rnolda, isto delo, str. 241 i dalje.

56
 Čudnovata istorija ograničenih valuta ili »srebrne valute s
pozlaćenom ivicom, marginalnog zlatnog sistema«, kako nazivaju
indisku i analoge valute, gubi svoju tajanstvenost tek onda kad
se posmatra u svetlosti m arksističke teorije novca, kao što s druge
strane ostaje neobjašnjiva u svetlu »metalističke« teorije. Naprotiv,
Knap, koji je s najvećom oštroumnošću otkrio mnoge nedostatke
»metalističke« teorije — na Marksovu se on ne osvrće i očigledno
je sa ovom brka —, ne daje sam nikakvo e k o n o m s k o obja­
šnjenje pojava, nego samo jedan veštački sistem podele novčanih
vrsta ne ulazeći u njihov postanak ili razvitak. To je specifično
juristički prikaz, za koji je karakterističan široki prostor koji
zauzima terminologija; osnovni ekonomski problem vrednosti novca
i njegove kupovne moći ostaje u potpunosti van posmatranja.
Knap je u neku ruku Line teorije novca, Dok je Marks i ovde
Darvin. A li ovaj Line dolazi dugo posle Darvina!
Knap je najdosledniji izdanak one teorije koja, pošto ne može
objasniti pojave papirne valute, jednostavno prenosi pojavu uti­
caja količine izdatih papirnih cedulja, koja pada u oči kod p a­
pirnog novca s prinudnim tečajem, na m etalni novac i time na
opticaj uopšte (metal plus banknote, koje su obuhvaćene zajedno
s državnim papirnim novcem). Ona posmatra samo kvantitativni
odnos i pritom ispušta iz vida ono što određuje vrednost, kako
vrednost robe, tako i vrednost novca. N jena zabluda potiče iz
iskustva papirno-novčane privrede, naročito u Engleskoj posle su-
spendovanja plaćanja u gotovu 1797. »Kao istoriska pozadina de­
bate poslužila je istorija papirnog novca u osamnaestom stoleću,
fijasko Lo-ove banke, dcpresijacija provincijalnih banknota
engleskih kolonija u Severnoj Americi od počelka do sredine
osamnaestog stoleća, koja je išla uporedo s rastućom količinom
znakova vrednosti; zatim docnije zakonom nametnuti papirni no­
vac (Continental bills) od strane centralne američke vlade za vre­
me rata za nezavisnost, najzad u još većim razmerama izvedeni
eksperiment francuskih asignata.«19
Ni oštroumnost Rikardova nije izmakla ovom pogrešnom za­
ključku, i to je psihološki značajno za nadmoćan uticaj cmpiričkih
utisaka na apstraktno mišljenje. Jer baš Rikardo se inače svuda
vraća od kvantitativnih odnosa, koji utiču na cene (sa ponude i
tražnje kao činilaca koji određuju cenu), na ono što leži u osnovi
kvantitativnih odnosa i njima vlada, na vrednost. Samo u pitanju
novca on ostavlja po strani već pronađeni pojam vrednosti. On
kaže: »Tf a mine of gold were discovered in either of these coun­
tries, the currency of that country would be lowered in value in
*• Marx. iZ u r K ritik der politischen Okonomie*. str. 177.

57
consequence o f th e increased qu a n tity o f the precious m etals
brought into circulation, and w ould therefore no longer be o f the
sam e va lu e as th at o f other countries.«:20 O vde je sam o količina
ta koja sn ižava vrednost zlata, i zlato se shvata sasvim jednostrano
sam o kao prom etno sredstvo, iz čega onda, prirodno, proizilazi
da odm ah sve zlato ukupno u lazi u promet. A pošto jedino količina
odlučuje, zlato m ože onda da se naprosto izjednači sa banknotom,
koju R ikardo doduše na reči pretpostavlja najpre kao konverti­
bilnu, a li koja mu, s obzirom na stanje tadanje engleske valute,
lebdi pred očim a kao državni pap irn i novac s prinudnim tečajem.
Zato on i m ože da kaže: »lf instead of a m ine being discovered in
a n y country, a bank w ere established, such as the Bank of England,
w ith the pow er o f issuing its notes for a circulating medium, after
a large am ount had been issued,... thereby adding considerably
to the sum o f the currency, th e sam e e ffe c t would follow as in
th e case o f th e m ine.«21 O v d e se, dakle, dejstvo E ngleske banke
izjed n a ču je sa otkrićem zlatnog rudnika: jer oboje um nožavaju
prom etno sredstvo.22
O vo id en tifik o v a n je ne om ogućava tačno saznanje ni zakona
m etalnog ni zakona novčaničnog opticaja. K nap se opet potpuno
opredelio za opisane nove pojave stabiln ih »papirnih valuta« i od­
vajan ja srebrnog novca od njegove m etalne vrednosti. O vo po-
sled nje je srebrnom novcu (dakle metalnom novcu) zajedničko
s pap irn im novcem . N o papirni novac izgleda da je u svojoj vred­
nosti određen od strane države koja ga izdaje. Kako se pak srebro
kod ograničenog kovanja u ovom pogledu slaže s papirom , to na­
staje ilu zija da p a p ir — kao i m etalni novac, dakle novac uopšte
— određuje država, pa je tako postala državna teorija novca, koja,
kao što je poznato, n ije ekonom ska teorija. Iluzija, na kojoj je
zasnovana, izisk u je sled eću kritiku:
»M ešanje države koja izdaje papirni novac s prinudnim te­
čajem... izgleda kao da ukida ekonom ski zakon. D ržava, koja u
ceni monete d aje sam o naziv jednoj određenoj težini zlata i pri
,0 »Ako se u je d n o j od ovih zem alja o tk rije ru d n ik zlata, to će
p ro m etno sredstvo u ovoj zem lji izgubiti n a svojoj vrednosti usled po­
v ećane količine p lem enitih m etala koji će ući u prom et, i ono usled
to g a neće više im ati istu vrednost k ao prom etno sredstvo d ru g ih ze­
m alja.«
al »Ako se u nekoj zem lji um esto o tk riv a n ja ru d n ik a osnuje b an k a,
k ao Engleska b a n k a , sa ovlašćenjem d a izdaje svoje novčanice kao p ro ­
m etno sredstvo, n astu p iće p o tp u n o isto dejstvo kao u slučaju o tk riv an ja
ru d n ik a , čim b u d e iz d ata velika sum a novčanica, k o ja znatno povećava
su m u prom etnih sredstava.«
“ R icardo, H igh P rice of Bullion. T he W orks of D avid Ricardo.
Izd ao M cCulloch. N ew edition. L ondon 1888. str. 264.

58
iskivanju monete udara samo žig na zlato, izgleda sada kao da
je mađijom svoga žiga pretvorila papir u zlato. Pošto papirne
cedulje imaju prinudni tečaj, niko državu ne može sprečiti da
silom progura u promet koju mu drago m nožinu ovih cedulja i
da na njima otisne koje mu drago novčane nazive, kao naprim er
1 funta sterlinga, 5 funti sterlinga, 20 funti sterlinga. C edulje
koje se jednom nalaze u prometu nemoguće je izbaciti iz prometa,
jer s jedne strane njihov tok sprečavaju državne granice, a s dru­
ge strane one v a n prometa gube svaku vrediiost, kako upo­
trebnu, tako i prometnu. O dvojene od svog funkcionalnog bića,
one se pretvaraju u bezvredno parče papira. M e đ u t i m , o v a
m o ć d r ž a v e j e s a m o p r i v i d n a . D ržava može ubaciti u
promet proizvoljnu količinu papirnih cedulja s kakvim mu drago
novčanim nazivim a, no sa ovim m ehaničkim aktom prestaje njena
kontrola. (NB. Time ujedno prestaje i K napova teorija upravo
onde, gde ekonomski problem počinje.) Kad je jednom u prometu,
znak vrednosti ili papirni novac potpada pod njegove im anentne
zakone.«*8
Teškoće objašnjenja dolaze odatle što se brkaju različite
funkcije novca i njegove razne vrste (državni papirni novac i
kreditni novac [v. docnije]). Ako je greška kvan titativne teorije,
kojoj se ni Rikardo nije mogao oteti, bila u tome, što je zakone
državnog papirnog novca brkala sa zakonim a novčanog opticaja
uopšte, a naročito sa zakonim a opticaja banknota (kreditnog
novca), danas se dešava obrnuto. Kako se kvantitativna teorija
danas s pravom smatra opovrgnutom, to se boje priznati uticaj
kvantiteta na novčani tečaj i onde gde je on presudan, naim e kod
papirnih valuta sa »manje vrednim« novcem. D obra su svakojaka
objašnjenja i ispomoć se traži u subjektivnim pokušajim a obja­
šnjenja, jer se ne poznaje moment društvene određenosti, te se
ide za tim da se vrednost državnog papirnog novca pripiše ne­
kakvom procenjivanju kredita. Pošto se, pak, s druge strane, kod
metalne vrednosti mora pridržavati sopstvene vrednosti novca —
ko neće da kao Knap bude prinuđen da se uopšte odrekne obja­
šnjenja ekonomske sadržine —, to apresijacija ostaje neobjašnjena.
Kod Rikarda svaka promena vrednosti novca objašnjava se pro-
menom količine. Kako je po njegovoj teoriji promena vrednosti
česta pojava — vrednost novca pada ili raste već prema tome
da li se njegova količina povećava ili smanjuje, dakle kod svake
valute stalno dolazi do apresijacije i depresijacije —, to za njega
apresijacija nije nikakav problem. On kaže:

*7 ut K ritik der politischen Okonomie«. str. 115. (Podvu­

kao R. H.)

59
 »Mada pap irn i novac nem a nik akve unutrašnje vrednosti, ipak
jekova prom etna vrednost, ako se njegova količina ograniči,
može biti jedn aka vrednosti m etalnog novca jednakog iznosa ili
polugam a, procenjenim po njihovoj monetnoj vrednosti. Potpuno
jednako, usled istog p rin cip a — to jest tim e što se količina novca
ograniči — m ogu i nepu novažni kom adi novca cirkulisati u vred­
nosti koju bi oni im ali kad bi njihova težina i sadržina bile za­
konom propisane, ali ne p o unutrašnjoj vrednosti čistog metala
koji oni sadržt. Stoga vidim o u istoriji engleskog novca da naš
zvečeći novac nije nik ada gubio svoju vrednost u srazmeri u kojoj
je bio fa lsifik o v a n . R azlog leži u tom e što on nije nikada bio
um nožavan u srazm eri svoga obezvređenja.« (P rinciples XXVII.)
R ikardova je greška u tom e što on zakone koji važe za ograničenu
valu tu prosto prenosi i na slobodnu valutu. V ećina nemačkih
teoretičara novca takođe brka oba novčana sistem a, samo obrnuto,
i baš zbog toga oni nem aju čistu savest u odnosu na kvantitativnu
teoriju, te kod problem a optica ja banknota jednako zapadaju u
stara shvatanja kv a n tita tiv n e teorije, dok opet kod problema
ograničenih v aluta zaziru od objašnjenja iz kvantiteta.
N asu prot tom e, kod Fulartona nailazim o na interesantno i u
suštini tačno postavljanje problem a ograničene valute. On pret­
p ostavlja naciju bez trgovinskog prom eta i bez ustanove za stalno
obn avljanje m onete, koja obezbeđuje svoj unutrašnji promet
pom oću starog i nepunovažnog (debased) m etalnog opticaja, koji
održava visoku ku povnu moć zahvaljujući samo ograničenosti svoje
k oličin e (w hich preserves a high rate o f exchangeable value me­
rely b y the lim itation o f its amount). Pritom nacija upotrebljava
plem enite m etale u velikoj meri za luksuz i nakit i izvozi godišnje
pola m iliona industriskih proizvoda u zem lju koja poseduje rud­
nike, da bi pokrila svoju godišnju potrebu u plem enitim metalima.
A li, troškovi proizvodnje zlata i srebra u zem lji gde leže rudnici
svešće se na polovinu zahvaljujući poboljšanju u načinu eksploa­
tacije ili otvaranju novih izdašnih rudnika; zatim će se usled toga
podvostručili proizvodnja, a cena m eta^ina će na mestu proizvod­
nje pasti i« odgovarajućoj meri; trgovc i pom enute nacije bicc tako
u stanju da za istu količinu izvezenih dobara uvezu mesto pola
m iliona jedan milion ovih m etala. K akvo će biti dejstvo toga?
Ono se besum nje neće bitno razlikovati od dejstva preterr ne po­
nude bilo koje druge, jednako trajne robe. Pošto je ranija godišnja
potrošnja zlata i srebra u luksuzne svrhe u zem lji bila potpuno
pokrivena uvozom u vrednosti od pola miliona, neće se naći kupci
za dalje količin e sve dotle, dok ne dođe ' nove tražnje usled sni­
ženja cene: saobrazno tom e moraju crn novouvezene zalihe me­
tala, izražene u obezvređenoj voluti, brže ili sporije padati, već
f>0
prema tome da li trgovci brže ili sporije realizuju svoju robu (the
prices, accordingly of the new ly imported stock of metals, as esti­
mated in the base currency, would decline w ith more or less ra­
pidity as the merchants might be more or less eager to realize
their returns). No za čitavo ovo vreme (dok usled konkurencije
cene metalima ne padnu na njihove troškove proizvodnje) cena
svih drugih roba, osim zlata i srebra, izražena u lokalnoj valuti
ove zemlje, ostaće nepromenjena; i sve dotle dok se nešto od su-
viška metalnog fonda ne bude moglo upotrebiti za razmenu s ne­
kom trećom zemljom, koja bi u pogledu zlata i srebra bila u manje
povoljnom položaju, zem lja uvoznica neće od ovog periodičnog
sticanja metalnog bogatstva imati koristi osim one koja proizilazi
iz šire primene zlata i srebra u domaće svrhe. (But, all this time,
the price of every other commodity but the gold and silver, as
measured in the local currency of the country, would remain
unmoved; and, unless some of the surplus stock of the metals thus
acquired could be turned to account in commercial exchange w ith
some third country less favourably circumstanced for procuring
its supplies of gold and silver direct from the mines, the impor­
ting country would derive no advantage from these periodical
accessions of m etallic wealth, beyond such gratification as can
be derived from the more generally diffused application of gold
and silver to domestic uses.)
Ovde je, dakle, teoriski konstruisan slučaj apresijacije austri-
ske srebrne forinte. Samo što Fularton ne daje kvantitativno odre­
đenje pomoću društvenog prometnog minimuma.
Fularton zatim ispituje sasvim drukčije odnose pod jednim,
kako ga mi danas nazivamo, slobodnim iskivanjem . On pita za
posledice koje bi iste okolnosti imale u zemlji s mnogobrojnijim
trgovinskim vezama, čiji bi novčani sistem bio u boljem stanju,
dakle u zemlji sa opticajem punovažnog metalnog novčanog opti­
caja (a full m etallic circulation of standard w eight and fineness),
s neograničenom trgovinom metalima i s kovnicom obaveznom da
iskiva valutni metal (a mint open for the coinage of all the stan­
dard bullion which might be brought to it). D ejstvo podvostručene
ponude metala iz rudnika bilo bi tada sasvim različito. Ne bi mo­
gao nastupiti nikakav porast tržišne cene za poluge, jer cena zlata
izražena u moneti iz istog metala ne može da varira; one mogu
zajedno padati ili rasti, ali ne može doći do otstupanja. Stoga
neće biti ni neobično hitne ponude na tržištu zlatnih poluga usled
porasta uvoza, ni potstreka za veću potrošnju, bar u prvo vreme;
poluge će sve biti poslate u kovnicu na iskivanje i obezbediće
ogroman porast bogatstva uvoznicima, koji će sada u srazmeri
tako dobijenih sredstava postati odmah konkurenti na tržištu za
61
 svaku vrstu proizvodnih plasm ana, kao i za sve predm ete koji
doprinose udobnosti života. N o kako je ponuda tak vih luksuznih
predm eta uvek ograničena i ni na koji način se ne može povećati
ovom velikom p op lavom opticajne m onete, to će biti neizbežna
posledica: najpre pad kam atne stope, zatim porast cene zem lje
i svih kam atonosnih hartija od vrednosti, naposletku postepeno
opšte penjanje svih robnih cena, dok ne dostignu nivo koji odgo­
vara sm anjenim troškovim a proizvodnje monete, posle čega uti-
caj na kam atnu stopu prestaje, nova zaliha m onete biva apsorbo-
vana od stare i v izije iznenadnog bogatstva i prosperiteta iščeza­
vaju, da za sobom ne ostave drugog traga osim većeg broja i te­
žin e m oneta, koje bi se m orale p la ć a ti kod svake kupovine i pro­
daje. (»There w ould, in that case, be no rise o f the m arket-price
of the bullion, for the price o f gold, m easured in coin o f the same
m etal, and of equal fineness, can never vary; th ey m ay both rise
or both fa ll together, as com pared w ith com m odities, but there
can be no divergence. N either w ould there be a n y unusual pres­
sure on the bullion m arket in consequence o f th e increased im ­
portation, nor, at least, in the first instance, a n y inducem ent to
a larger consum ption, and the rest w ould all be sent )to the m int
for coinage, y ield in g an enormous accession o f w ealth to the
im porters, who, to the ex ten t o f th e means thus placed in their
hands, w ould im m ed iately becom e com petitors for every descri­
ption o f p rodu ctive investm ent in th e market, as w ell as for all
th e m aterial objects w hich contribute to human enjoym ent. But
as th e su p p ly o f such objects o f desire is a lw ays limited), and
w ould in no w a y be augm ented by this great inundation o f cir­
culating coin, the in ev ita b le results w ould be, first, a decline of
the m arket-rate o f interest; n ext, a rise in the value o f land, and
o f all interestbearing securities; and lastly, a progressive increase
in the prices o f com m odities generally, until such prices should
have attained a level corresponding w ith the reduced cost o f pro­
curing the coin, w hen the action on interest w ould cease, the now
stock o f coin would) be absorbed in the old, and the visions of
sudden riches and prosperity w ould pass aw ay, leaving no trace
behind them but in the greater num ber and w eight o f the coins
to be counted over on every occasion o f purchase and sale.«)*4
N o mora se pom enuti još jedn a karakteristična apresijacija
novca, karakteristična zato što ona nastaje sasvim autom atski bez
ikak vog m ešanja države. Za vrem e poslednje kreditne krize u je­
sen 1907 u Sjedinjenim D ržavam a se pojavila iznenada ažija na
u John F u l l a r t on, »On the regulation of currencies«, 2. izd. 1845,
str. 59 i dalje.

62
novac, i to ne samo na zlatni novac nego na sve vrste zakonskih
sredstava plaćanja, na zlatne i srebrne monete, državni papirni
novac (greenbacks) i banknote. A žija je u početku iznosila preko
5 od sto. Činjenice osvetljava sledeći dopis »Frankfurter cajtung«-a
od 21 novembra 1907 iz NjujoTka: »U većini američkih trgovačkih
centara plaćanja u gotovu su sasvim obustavljena. Negde se daju
privatni novčani znakovi, a negde se plaćanja vrše delom tako a
delom u gotovu. U mnogim mestima gotov novac cirkuliše ustvari
još samo kao sitan novac. U 77 američkih gradova emitovani su
novčani surogati, tj. kliringhauz-certifikati ili za ovu priliku na­
ročito ispostavljeni bankovni čekovi, ali većinom prvi. Dok je pre
krize možda samo tuce američkih gradova imalo klirinške zavode,
sad su takvi zavodi osnovani u otprilike sto mesta. Ćim je u Nju-
jorku izbila kriza, udružili su se novčani zavodi u ovim mestima
u cilju zajedničke odbrane od preteče opasnosti. O tstupajući od
postupka u Njujorku, gde su klirinški certifikati ispostavljani
samo na velike iznose, izdali su sada ovi klirinški zavodi novčane
surogate sračunate za opšti promet, i to u apoenim a od 1, 2, 5 i
10 dolara, prilagođene potrebama sitnog prometa. O vi novčani
znakovi cirkulišu sasvim nesmetano u klirinškim m estim a i blizoj
okolini, radnici ih uzimaju namesto svoje nadnice, trgovci za robu
itd., oni idu iz ruke u ruku, i imaju da trpe, ako uopšte trpe, samo
neznatnu disažiju prema gotovom novcu. Koliko je jaka nestašica
gotovog novca i u samom Njujorku, pokazuje naprimer činjenica
da je i sama moćna Standard ojl lcompani morala plaćati svoje
radnike u certificiranim čekovima. Samo u prometu sa državnim
ustanovama novčani surogat se ne može upotrebiti, javne blagajne
traže Legal tender (zakonsko platežno sredstvo), pa se stoga mora
pribaviti gotov novac. To je najvažniji razlog za ažiju na gotov
novac. Kad poslednjih dana ovdašnja Ameriken šuger refajnin
kompani nije mogla sakupiti dovoljno gotovog novca da iz carin­
skog skladišta preuzme jedan tovar šećera, morala je za dan-dva
obustaviti nekoliko postrojenja.«
S p e c ifič n o s t p o ja v e s a s to ji se u to m e š to je p o s to je ć a k o lič in a
p ro m e tn o g s re d s tv a p o s ta la o d v e ć m a la z a p o tre b e p ro m e ta . K r e ­
d it n a k r iz a je iz a z v a la j a k u p o tr e b u z a p la ć a n je m u g o to v u , je r
je iz r a v n a v a n je p la ć a n ja k r e d itn im n o v ce m (m e n ic a m a , ž iro -p re -
n o s im a itd .) b ilo p o rem ećen o . N a s tu p ila je p r e g la d n e lo s t z a go­
to v im novcem . I d o k je p ro m e t iz is k iv a o v iš e g otovog n o v c a , g oto v
n o v a c je isto v re m en o iš č e z a v a o iz o p tic a ja i b io s p re m a n k a o r e ­
zerva.*5 N a m e sto išče zlo g n o v c a g le d a lo se d a se stv o ri n o v i, tj.
15 U jednom izveštaju podnesenom Kongresu sredinom ja n u ara 1908
am erički sekretar za finansije Kortelion ceni u kupan iznos gotovog nov­
ca koji je posle obustave plaćanja od strane K nikerboker tru st kom pani
63
klirinški certifikati, ustvari note izdate pod zajedničkom garan-
tijom banaka koje su stajale u klirinškom saobraćaju. Zakonsko
ograničenje izdavanja nota bilo je tako jednostavno raskinuto
contra ili u najmanju ruku praeter legem, kao što je u istim slu­
čajevima u Engleskoj bio suspendovan Pil-ov zakon. Ali ovaj kre­
ditni novac nije imao zakonsku sposobnost plaćanja a gotovog
novca nije bilo dovoljno. Tako je novac bio apresiran i ostao je
apresiran (plaćala se >ažija«) sve dotle dok nije priliv zlata iz
Evrope, ponovno uspostavljanje normalnih kreditnih odnosa i
ogromno ograničenje prometa neposredno posle krize uklonilo
»nestašicu novca« i pretvorilo je u veliko obilje novca. Visina ažije
bila je promenljiva i uslovljena »društvenom vrednošću prometa«.
Karakteristično je da je ažija bila sasvim jednaka za papir kao
i za metal, što je najbolji dokaz da ona nije imala nikakve veze
s nekim porastom vrednosti zlata.
Izdavanje papirnog novca s prinudnim tečajem bilo je, kao
što je poznato, za državu često sredstvo da izvrši plaćanja za koja
su joj inače nedostajala sredstva. Papirni novac je najpre istisnuo
iz opticaja punovažni metalni novac, koji je oticao u inostranstvo
uglavnom za plaćanje ratnih troškova.26 Kod daljeg izdavanja
p a do ponovnog u s p o sta v lja n ja p o v eren ja p u b lik e b io za d rž an n a p r i­
b ližn o 2 9 6 m i l i o n a d o l a r a . O v a sum a p re tsta v lja u suštini d e ­
s e t i n u u k u p n o g n ovca k o ji se o tp rilik e n a la z io u o p tic a ju u S jed in je­
nim D ržav am a.
*a P re m a sta ro m z a k o n u d a lošiji novac p o tisk u je iz p ro m eta bolji
novac, kod M a k o l e a m ožem o p ro č ita ti: »Prvi pisac ko ji je ukazao
n a čin jen icu , d a tam o gde zajedno c irk u lišu d o b ar i loš novac, loš novac
p o tisk u je d o b ar, je A r i s t o f a n. O n je, izgleda, verovao da prednost
k o ju njegovi s u g ra đ a n i d a ju lakšem novcu im a svoj razlog u istom lo­
šem u k u su k o ji ih je zaveo d a lju d im a , k ao što su Kloon i H iperbolus,
po v ere vođenje v ažn ih poslova. N o iako njegova p o litič k a ekonom ija
ne može iz d rž a ti ispit, ip a k su v a m e d n i njegovi stihovi:
noXXdxi^ £8o£ev {] jtoXk; jrejrovSevai
raurćv re rarv jroXira>v rou£ xaXou£ te xayaSou£
te Tapxcuov vop ia p a x a i x 6 x a iv ć v xpuaiov.
oute y a p t o u t o u j i v ouoiv ou xexipSrjueujievoic
dXXa xaXXiatoi'£ drtdvrcuv, cb$ 8oxei, voiiiapdTtuv,
x a i jiuvoic opxkLq xojreiai, x a i xexcuSam<Jiievoi£
retold "EXXrjat x a i toi£ |3apPdpoiai jrovraxou,
Xpcbped’ ou8ev, aXXa routoii; roi^ jrovqpoi£ xa ^ 0l?»
X^ec; T6 x a i jrpcufjv xojreiai i(p xaxiarcp x opiiau.
T d v jroXirtbv pev iapev euyevei^ xai ccbcppvovac
dvSpa^ ovra£, xai Sixaiov^, xai xaXou^ re xaycx^oui;,
;
xai rpacpevra^ 6v jraXaiarpau xai X°P0^ XCCl l^ouaixfj,
jrpouaeXbOjiev. toi^, 8£ xai Sfevoi^, xai jtu^iaic
xai jrovr)pot£, xax jcovr|poov, ei£ dbravra xpdjp.6^a.“
64
došlo je do obezvređenja papirnog novca. Za valutu sa ograniče­
nim iskivanjem važi, dakle, kvantitativna teorija, koja je baš i
bila formulisana uopštavanjem iskustava stečenih krajem 18 sto-
leća sa američkim, francuskim i engleskim valutnim poremećajem.
U takvim slučajevim a može se govoriti i o inflaciji, pretrpanosti
prometa i (u naročitim slučajevim a) o oskudici u prometnim
sredstvima. N aprotiv, kod slobodnog iskivanja je nemoguća in fla ­
cija, sve da je prometni minimum i bio ispunjen prinudnim p a­
pirnim novcem. Konvertibilni kreditni novac, ako ga ima u izo­
bilju, vraća se odmah u mesto odakle je izdat, zlatni novac isto
tako, i čuva se u podrumima bančinim kao zlatno blago. Kao opšti
ekvivalent on je ujedno i opšte važeći i vazda traženi oblik go­
milanja vrednosti i bogatstva. Besmisleno je čuvati papirni novac
s prinudnim tečajem, jer se on pokazuje kao vrednost samo u
prometu jedne zemlje: zlato je svetski novac i sačinjava rezervu
za sve izdatke. Skupljanje zlata je stoga uvek racionalno. Zlato
je samostalan nosilac vrednosti i izvan prometa, dok papirni no­
vac dobija »tečaj« samo u prometu.
D a je papirni novac prekomerno izdat, vidi se samo u nje­
govom obezvređenju prema metalu, koji on tobože pretstavlja.
Ali u daiom trenutku nije tu možda manje ili više papira nego
3to bi promet iziskivao. Recimo da pragnct iziskuje 1 milion fo­
rinti, a da je država usled svojih plaćanja ubacila u opticaj 2
miliona; cene su se nominalno udvostručile i sada iziskuju 2 m i­
liona papirnih forinti. O ve su obezvređene, jer su izdate preko
mere; no pošto su jednom izdate, sada ih i promet iziskuje. One
n e mogu, dakle, automatski izići iz prometa; uz nepromenjenu
sumu roba njihova suma može samo da se smanji tako što će ih dr­

Cesto puta, učini se nam a, već se g rad u tom

Sugrađanim a zlim a i valjanim isto desilo.
K’o sa starim i sa novim novcem našim od zlata.
Onim mi se, m akar da i nije novac loš i kriv.
Već od svega novca — tako b a r se čini — najbolji
I on samo, dobro kovan, zvukom zvučnim zvuči baš
I svud svijetom vrijedi kod H elena i kod b arb ara,
N jim se ne služimo, nego ovim lošim, bakrenim .
Jučer, p rek ju čer ga sakovali kovom najgorim .
T ako građane, za koje znamo da gospoda su
Plem enita, trijezna, p a poštena, dobra, čestita —
R valište ih i zborovi i glazba odgoji —
Takve gonimo, a b akrenjacim ’, robljem , strancim a,
R đam a i leglom rđ a mi se za sve služimo.

(»Aristofanove komedije«, izdanje M atice H rvatske,

Zagreb 1947, str. 498.)
3 H ilfc rd in * : F in an sisk i k a p ita l £5
 žava i poništiti, usled čega će tečaj preostale sume novca srazmerno
porasti. To bi, naravno, za državu značilo isto toliki gubitak ko­
liko je iznosio dobitak, koji je u svoje vreme postigla izdavanjem.
Bitno je ovde to, da kod ograničenog iskivanja i bezvrednog ili
nepunovažnog prometnog sredstva mora celokupna suma novca
ostati u prometu i iz njega ne može izići, zato što ona, izdata u
bilo kom obimu, dobija svoj tečaj od roba koje se nalaze u pro­
metu. JDrukčije je kod slobodnog iskivanja; ovde novac ulazi u
promet ili izlazi iz njega prema svakidašnjoj potrebi, dok se vi­
šak kao nosilac vrednosti nagomilava u bankama. Ovde su, dakle,
unapred isključene promene vrednosti, koje proizilaze iz okolno­
sti što se u opticaju nalazi previše ili premalo novca (punovažnog
metalnog novca), kako to uzima kvantitativna teorija.
Kod čiste papirne valute menja se, dakle, pri neizmenjenoj
brzini opticaja, suma cena koju pretstavlja papir u jednakoj
srazmeri sa sumom robnih cena, a u obrnutoj srazmeri sa koli­
činom izdatih papirnih novčanih jedinica. Isti zakon važi i onda
ako je kod ograničenog iskivanja manjevredni metal u prometu.
Samo što je tada u ceni metala na svetskom tržištu data donja
granica obezvređenja. Ispod ove vrednosti ne može moneta padati
ni kod povećanog izdavanja. Uostalom, kad bi se i kod zlatne
valute ukinulo slobodno iskivanje, dakle pravo privatnih lica da
svoje zlato u svako doba dobiju iskovano u monetu, mogao bi i
ovde nastupiti porast vrednosti monete prema nemonetizovanom
metalu.*7 U svima ovim slučajevima prometnim sredstvima ne

17 Radoznali smo kako bi moderni ekonomisti to pokušali objasniti.

Sredinom devedesetih godina, kad se proizvodnja zlata naglo poveća­
vala i istovremeno nastupilo veliko obilje novca i niska kamatna stopa
(eskontna stopa na londonskom tržištu iznosila je manje od l°/o), disku-
tovano je u Engleskoj o ideji obustave slobodnog iskivanja zlata.
U ostalom , o ovom pro b lem u je ra s p ra v lja o i T u k . Povod za to
je d a o sp o r o korisnosti i d ejstv u za v o đ en ja kovničkoga (Schlagschatz,
P rag eg eb iih r, seigniorage), k ak o ga je i R ik a rd o preporučivao u visini
od 5•/•. »N epunovažna m o n eta (debased coinage) ili ta k v a m oneta k o ja
podleži k o v n ič k ‘>m neće n a ra v n o im ati, a k o n ije istovrem eno o gran i­
čena k o ličin a u k u p n o g novca u op ticaju , istu prom etnu vrednost (not b e
o f th e sam e v alu e in exchange), k ao k ad b i m oneta b ila pune v red ­
no sti ili k a d b i p rin c ip o g ran ičen ja bio s trik tn o sproveden.« Za ilu stra ­
c iju n av o d i ta d a T u k sledeći s lu ča j: »Neka se o p ticaj zem lje sastoji
sam o iz z la ta i n ek a iznosi 20 m iliona soverena iste težine i finoće k ao
d a n a s; k a d b i n ajed n o m sv ak i z la tn ik bio sm anjen za je d n u dvadesetinu
ili za 5%, a b ro j ko m a d a ostao ograničen tačno n a isti Iznos od 20 m i­
liona, ta d a n arav n o ne bi, pod inače istim okolnostim a, p ri neprom enje-
nom odnosu roba itd. p rem a količini m oneta n astu p ila n ik a k v a prom e­
n a u cenam a. I ak o je z la to n polugam a p re toga n a trž ištu k o tiralo
3 fu n te sterlinga 1? šilinga i 10,5 pensa po rn c iji, cena b i m u pod^ in a če
neizm enjenim okolnostim a, ostala ista ; ili drugim rečim a: 46 fu n ti ster-

66
postaju novčani, dakle zlatni znakovi, nego znakovi vrednosti. No
oni n e b i dobili ovu vrednost kroz vrednost pojedine robe, kao što
papir kod mešovitog važenja, gde je on samo pretstavnik zlata, do-
bija ovu vrednost od zlata, nego celokupna masa papirnog novca
ima onoliko vrednosti koliku ukupna suma robne mase koja se
nalazi u prometu pri neizmenjenoj brzini novčanog opticaja. Njena
vrednost je, dakle, samo odraz celokupnog društvenog prometnog
procesa. Sve robe koje u datom momentu čekaju na razmenu
dejstvuju u prometu kao jedna jedina suma vrednosti, kao jedi­
nica kojoj posredstvom društvenog procesa razmene stoji nasu­
prot masa papirnog novca kao ravna jedinica.
Već iz dosadašnjeg izlaganja proizilazi da Kakva čista pa­
pirna valuta trajno ne odgovara zahtevima koji se postavljaju
prometnom sredstvu. Pošto njegovu vrednost određuje suma vred­
nosti roba koje se trenutno nalaze u prometu, a ova je podložna
stalnim kolebanjima, to će se i vrednost novca stalno kolebati.
Novac ne bi više bio mera vrednosti roba, nego obratno, njegovu
vrednost merila bi trenutna potreba prometa, dakle pri neprome-
njenoj brzini opticaja vrednost roba. Čist papirni novac ne može,
dakle, služiti za trajnu upotrebu, jer bi time promet bio izvrgnut
stalnim poremećajima.
Apstraktno uzevši, može se stanje čiste papirne valute kon-
struisati na sledeći način. Zamislimo jednu zatvorenu trgovačku
državu, koja izdaje državni papirni novac s prinudnim tečajem
u količini dovoljnoj za prosečne potrebe prometa. Uzmimo da se
ova suma papirnog novca ne može povećati. Osim ovog papirnog
novca i banknote itd. pokrivaju potrebe prometa, isto tako kao
i kod metalne valute. Papirni novac neka služi, analogo najve­

linga 14 šilinga i 6 pensa u m onetizovanom zlatu, koje teže devetnaest

d vadesetina funte, razm enile bi na trž ištu čitavu fu n tu ncm onetizovanog
zlata iste finoće. No k ad b i se od količine zlata, k o ja bi se oduzela od
svake pojedine monete, iskovala sada jedna d o d ajn a količina zlatn ik a i
bacila u prom et, ne bi sada 21 m ilion p retstav ljao nik ak v u veću pro ­
m etnu moć nego p re toga 20 m iliona. (The tw enty-one m illions would
then exchange for no m ore th a n the form er tw en ty m illions.) Cene svih
robt bi porasle za 5°/o a m eđu njim a i zlata u polugam a, koje bi tad a
koštalo 4 funte sterlinga 1 šiling i 9l U pensa; ili, drugim recim a, 46 funti
steriinga 14 šilinga i 6 pensa u m oneti razm enile b i na trž ištu sam o
devetnaest dvadesetina funte nem onetizovanog zlata.
To je bitn a ta čk a celog rezonovanja o prom etnom sredstvu (cur­
rency); dovoljno je jasno da će ga država, s obzirom na njenu moć, pri-
m eniti tako da će kod isključive m etalne valute, pomoću svoga m onopola
izdavanja, povisiti nom inalnu vrednost m onete preko njene u n u tra šn je
vrednosti (intrinsic value).< (Vidi „H istory of Prices«, tom I, str 120
i dalje.)

67
 ćem broju današnjih zakonodavstava o novčaničnim bankama, kao
jr Lriće za ove banknote, koje uostalom imaju bankovno pokriće.
Činjenica da se papirni novac ne može umnožiti obezbeđuje ga
od obezvređenja. Papirni novac će tada. već prema prometnim
prilikama analogo kao danas zlato, priticati u banku ili će ga
privatna lica tezaurisati kada se obim prometa smanji, a opet
će oticati u promet kada se njegov obim poveća. U prom'etu,
ostaje uvek trenutno potreban prometni minimum, dok se kole­
banja prometa zadovoljavaju većom ili manjom količinom ban­
knota. Takav državni papirni novac imao bi dakle postojanu
vrednost. Samo kad bi kredit doživeo slom i nastupila novčana
kriza, masa raspoloživog papirnog novca ne bi eventualno bila
dovoljna i novac bi dobio ažiju kao otprilike zlato i »greenbacks«
za vreme poslednje notčane krize u Sjedinjenim Državama. No
u stvarnosti takva papirna valuta nije moguća. Ovaj papirni no­
vac bi važio samo u granicama jedne države; za izravnanje me­
đunarodnih bilansa potreban je metal, novac sa sopstvenom vred-
nošću, a čim je to slučaj, mora se i vrednost novca u unutrašnjem
prometu održavati na istoj visini s međunarodnim platežnim
sredstvom, da bi se izbegli poremećaji u trgovinskom prometu;
to je zahtev koji ispunjava naprimer sistem i politika austriske
valute, a da pritom metal ne mora da stupa u unutrašnji promet.
Marks kao da je naslutio ova najnovija iskustva u oblasti nov­
čanog sistema kad kaže: »Cela istorija moderne industrije poka­
zuje da bi metal bio doista potreban samo za saldiranje među­
narodne trgovine pošto se njena ravnoteža momentano pomeri,
kad bi unutrašnja proizvodnja bila organizovana. Da unutra u
zemlji već sad ne treba metalnog novca, dokazuje obustavljanje
gotovih plaćanja tzv. nacionalnih banaka, kome se u svima kraj­
njim slučajevima pristupa kao jedinom pomoćnom sredstvu.«28

« V idi »K apital«, III, 2, Beograd 1948, str. 450. U ostalom poneke

M arksove izjave o pro b lem im a novca o stav ljaju u tisa k d a se u njegovoj
svesti izvesni zaključci, koji proizilaze iz njegove teorije novca, bore
s g led ištim a stečenim iz em piriskog m a te rija la njegovog vrem ena i koja
se mi Vini logičkim m item ne d a n i sav la d ati. B aš n ajn o v ija iskustva
p o tv rđ u ju i k r a jn je konsekvence, koje se d a ju izvući iz M arksove teo­
rije v rednosti i teorije novca.
Kad Marks podvlači da u prometu može biti samo toliko papira
koliko bi on (ti. promet) iziskivao zlata, važno je za razumevanje
modernih valutnih pojava da se potsetimo da je sama ova k o l i č i n a
zlata, pošto je njena vrednost data, određena trenutnom društvenom vred-
nošću prometa; ako ova pada, zlato otiče iz prometa; obratno, ako
ova raste. Kod papirne valute i ograničene valute uopšte ne može doći
do oticanja iz prometa odnosno priticanja u promet, pošto je papirni
znak koji ne cirkuliše manjevredan. Ovde se, dakle, moramo vraiiti

68
 No tada ova valuta praktično krahira zbog toga, što nije mo­
guća nikakva garantija koja bi zajemčila da se takav državni
papirni novac neće umnožavati. Kao sredstvo za zgrtanje bogatstva
u njegovom vazda spremnom obliku stalno je potreban novac sa
sopstvenom vrednošću, tj. zlato.”
Zbog toga se novac, pa i novčani materijal koji sam ima
vrednost, naprimer zlato, ne može u prometu nikada potpuno za-
meniti pukim znakovima, ako se želi njegovo nesmetano odvijanje.
Otuda faktički i kod čiste papirne valute uvek optiče i punovažni
novac, uglavnom za inostrana plaćanja. Papirom se može zameniti
uvek samo minimum, ispod koga prema iskustvu promet ne silazi.
Ovo je ujedno dokaz za to da novac isto tako kao i roba nema
nikavu imaginarnu vrednost, nego da ta vrednost mora biti objek­
tivna veličina. Nemogućnost apsolutne papirne valute je tačan
eksperimentalni dokaz za teoriju objektivne vrednosti, kao što se
samo na osnovu ove nauke o vrednosti mogu objasniti specifični
fenomeni koje pruža čisti papirni novac, i uopšte novac pri ogra­
ničenom iskivanju.
Nasuprot tome, racionalno je da se punovažni novac, dakle
zlato, zameni relativno bezvrednim znakovima u obimu koji do­
zvoljava prometni minimum. Jer, novac je u procesu R-N-R izli­
šan za s a d r ž i n u procesa, za društvenu razmenu materije i
stvara samo troškove, koji se mogu uštedeti.30 Papirni novac koji

na vrednost prom eta kao određujućem m om entu i ne možemo se za­

dovoljiti da novčane znakove posm atram o kao puke zlatne znakove
kao M arks u »Kritici političke ekonomije«.
Izgleda mi da M arks najtačn ije form uliše zakone p ap irn e valu te
(ili ograničene valute), kad kaže: »Bezvredne oznake su znakovi vred­
nosti samo ukoliko zam enjuju zlato u prom etnom procesu, a one ga
zam enjuju samo toliko koliko bi ono sam o ulazilo u prom etni proces
kao moneta, količina, određena svojom sopstvenom vrednošću, ako su
date prom etne vrednosti roba i brzina njihovih m etam orfoza.« (Zur K ri­
tik der politischcn Okonomie«, str. 113.) Samo se ovaj zaobilazni put,
kojim je udario M arks, pokazuje suvišnim , pošto on prvo određuje vred­
nost monetne mase i tek pomoću nje vrednost papirnog novca. Cisto
društveni k a ra k te r ovog određivanja dolazi mnogo jasnije do izraza
ako se vrednost papirnog novca neposredno izvodi iz društvene vred ­
nosti prometa^ To što su papirne valute istoriski nastale iz m etalnih
valuta, ne može biti razlog da ih tako i teoriski posm atram o. Vrednost
papirnog novca m ora se izvesti ne pribegavajući m etalnom novcu.
*• Stoga jiiie tačno k ad H elferih kaže: »Teoriski postojala bi mo­
gućnost da se čisti pap irn i novac prilagodi kolebanjim a novčanih po­
treba narodne privrede i da se tim e izbegnu poneki porem ećaji ko ji
kod metalnih valuta mogu proizići iz porem ećaja ravnoteže izm eđu nov­
čanih potreba i raspoloživog novca.« (»Das Geld«, str. 470.)
M P apirni novac nije, dakle, nikakav „neispravan« ili »loš, m anjc-
vredan« novac; ako se nalazi u prom etu u pravoj srazm eri, on nipošto

69
 so samo u ovom obimu nalazi u prometu ne zastupa vrednost
roba nego zlata, tj. nije robni znak, nego zlatni znak. U ovim
granicama važe i Marksova izlaganja: »U procesu R-N-R, ukoliko
se on pretstavlja samo kao jedinstveni proces ili neposredno pre­
tvaranje jedne metamorfoze u drugu — a on se takvim pokazuje
u oblasti prometa, u kojoj funkcioniše znak vrednosti — pro­
metna vrednost roba dobija u ceni samo idealnu, u novcu samo
pretstavljenu, simboličnu egzistenciju. Prometna vrednost se po­
javljuje tako s a m o kao zamišljena ili predmetno pretstavljena,
ali ne poseduje s t v a r n o s t osim u samim robama, ukoliko je
u njima opredmećena određena količina radnog vremena. Otuda
i z g l e d a kao da znak vrednosti n e p o s r e d n o pretstavlja
vrednost roba, ne pojavljujući se kao znak zlata, nego kao znak
prometne vrednosti, koja je u ceni samo izražena, ali jedino u
robi sadržana. No taj privid je pogrešan. Znak vrednosti je nepo­
sredno samo z n a k c e n e , dakle znak zlata, a samo zaobila­
znim putem znak robne vrednosti.
Zlato nije prodalo svoju senku kao Petar Šlemil, nego kupuje
svojom senkom. Stoga znak vrednosti dejstvuje samo ukoliko on
u okviru procesa p r e t s t a v l j a cenu,jedne robe prema ceni
druge robe ili z l a t o prema svakom sopstveniku robe. Određena
relativno bezvredna stvar, komad kože, papirna cedulja itd. po­
staje najpre iz navike znak novčanog materijala, i samo kao ta­
kva ostaje dok opšta volja sopstvenika robe garantuje njenu egzi­
stenciju kao simbol, to jest, dok zakonski zadržava konvencio­
nalnu egzistenciju i stoga prinudni tečaj. Državni papirni novac
8 prinudnim tečajem je završeni oblik z n a k a v r e d n o s t i i
jedini oblik papirnog novca koji izrasta neposredno iz metalnog
prometa ili iz samog prostog robnog prometa.«91
Naša pretpostavka čistog papirnog novca, koji bi postojao a
da se ne dopuni zlatom, pokazala je dakle opet samo nemoguć­
nost da robe uzajamno direktno služe za izraz svoje sopstvene
prometne vrednosti; staviše, i ovde se pojavljuje nužnost da se
ide napred ka jednom opštem ekvivalentu, koji sam mora biti
samo roba a stoga i vrednost.

ne protivreči ekonomskim zakonima. Samo njihovo nerazumevanje je

razlog što većina »metalista« smatra da zloupotrebe koje se dešavaju
namerno ili pak iz nepoznavanja teorije leže u biti svake papirne va­
lute, i što su oni zapali u neki sasvim sujeveran strah ne samo pred
svakom nekonvertibilnom državnom novčanicom nego i pred najbeza­
zlenijim malim konvertibilnim banknotama. Golijati — ali ne u teoriji
— boje se Davida, i što je manje banknota, to je ^strah veći.
S1 Marx, »Zur Kritik der politischen Okonomie«, str. 109—110.

70
 Jasno je da je već kod monete, a tim pre kod papirnog novca
potreban za garantiju njene ispravnosti zajednički sporazum pro­
izvođača. Prirodni organ za to je država, jedina svesna organi­
zacija koju poznaje kapitalističko društvo, a koja ujedno ima i
moć prinude. Društveni karakter zlata pojavljuje se ovde nepo­
sredno takvim u društvenom regulisanju od strane države. Time
je ujedno data i granica prometne sposobnosti monete i papira
u granicama države. Funkciju svetskog novca vrše zlato i srebro
prema svojoj težini.

III g l a v a

NOVAC KAO PLATEŽNO SREDSTVO.

KREDITNI NOVAC

Dosada smo posmatrali novac kao prometno sredstvo, poka­

zali smo nužnost njegove objektivne vrednosti i označili granice
ove nužnosti, njegovu zamenljivost novčanim znakovima. U pro­
metnom procesu R-N-R ista veličina vrednosti uvek se javljala
dvared, jedanput kao roba, drugi put kao novac. Ali, roba se
može prodati pa tek kasnije platiti. Promena mesta robe je izvr­
šena pre nego što je njena vrednost zamenjena novcem. Prodavač
postaje poverilac, a kupac dužnik. Razdvajanjem prodaje od pla­
ćanja novac dobija novu funkciju, on postaje p l a t e ž n o s r e d ­
s t v o . Istovremeno pojavljivanje ekvivalenata robe i novca na
oba pola prodajnog procesa prestalo je. Platežno sredstvo ulazi
u promet, ali tek pošto je roba iz njega već izašla. Novac više
ne posreduje u procesu, nego ga samostalno zaključuje. Ako dužni
kupac nema novaca, on mora prodati robu, da bi mogao platiti.
Ako ne plati, dolazi do prinudne prodaje njegove imovine. Tako
vrednosni lik robe, novac, postaje sada za prodaju svrhom po
sebi zbog društvene nužnosti, koja proizilazi iz uslova samog
prometnog procesa. Dok novac kao prometno sredstvo uspostavlja
društvenu vezu između kupca i prodavca — koja, dakle, nastaje
samo posredstvom novca — novac kao platežno sredstvo izražava
društvenu vezu 'koja se stvorila još pre nego je novac stupio u
funkciju. Roba je otuđena, možda odavno i potrošena, pre no što
je njena vrednost zamenjena novcem. Rok plaćanja je sasvim
različit od roka kada je nastala obaveza plaćanja. Novac koji se
daje na ime plaćanja nije samo posredujući i zato prolazan, pa
stoga i neposredno zamenljiv ekonomski oblik u procesu robne
razmene. Naprotiv, tek plaćanje izvršava proces i sadržajno. Jer

71
ako je u procesu R-N-R N kreditovan, prvi robni sopstvenik, koji
je prodao robu, može izvršiti drugu svoju metamorfozu N-R tek
onda kada je N plaćen. Raniji prost proces sada je rastavljen u
dva sastavna dela, koji se vremenski ne poklapaju.
Moguć je i drugi jslučaj: sopstvenik robe izvrši sa svoje strane
kupovinu N-R tim što i on ostaje dužan N očekujući povraćaj N
od prodaje svoje robe. Njegovo plaćanje zavisi tada od plaćanja
kupca njegove robe. Izostane li plaćanje, on bankrotira i prisiljava
i svoje poverioce na bankrotstvo. Novac kao platežno sredstvo
mora se stoga povratiti, ako se neće da ceo već izvršeni proces
razmene izgubi svoju važnost. Ako se novac ne plati, roba doduše
ostaje otuđena, društvena veza stvorena* njenim otuđenjem više
se ne može poništiti, ali ona se potom poništava za pojedinog
sopstvenika robe. On više ne dobija natrag vrednost koju je otu­
đio, i sa svoje strane ne može steći nikakve vrednosti ili ako ih
i stekne, on ih ne može platiti.
Tako funkcija novca kao platežnog sredstva pretpostavlja
obostrani sporazum kupca i prodavca da će se plaćanje odložiti.
Ekonomski odnos proizilazi ovde iz privatnog čina. Pored kupo­
vine i prodaje nastaje drugi odnos poverioca i dužnika, obaveza
između dva privatna lica.
S druge strane, novac kao platežno sredstvo pretstavlja samo
izvršene kupovine i prodaje. Novac je najpre funkcionisao samo
ideelno kao mera vrednosti. Tek docnije se plaća. Ako su kupovine
i prodaje obavljene između istih lica, one se mogu uzajamno pre­
biti i samo saldo mora biti plaćen u novcu. Utoliko je, dakle, novac
i ovde samo pretstavnik vrednosti i može da bude zamenjen. Ali
kao prometno sredstvo novac je samo posredovao u robnoj r a z-
m e n i, vrednost jedne robe bila je zamenjena vrednošću druge
robe. Time je proces bio potpuno završen. Ovaj proces je bio dru­
štveni proces, bio je čin pomoću koga se vrši društvena razmene
materije, stoga bezuslovno potreban u određenom razmeru. Pošto
je zlatni novac ovde samo posredovao, on je mogao biti zamenjen
znakovima koji su imali društvenu (državnu) sankciju. Ako novac
funkcioniše kao platežno sredstvo, onda prestaje n e p o s r e d n a
zamena jedne vrednosti drugom. Prodavač je robu otuđio, a da
nije pribavio društveno važeći ekvivalent, novac, pa ni neku drugu
robu iste vrednosti, koja bi u tom činu razmene učinila novac izli­
šnim. On ima samo kupčevo obećanje da će platiti, iza koga ne
stoji društvena garantija1, nego samo privatna garantija kupčeva.
1 Misli se na sadržinsku ekonomsku garantiju; formalna, pravna
garantija, da se ugovori moraju ispuniti, uvek se, naravno, pretpo­
stavlja.

72
Sto on robu otuđuje, na osnovu jednog obećanja, to je njegova
privatna stvar. Sta vredi obećanje, pokazaće se tek na dan pla­
ćanja, kad je ono stvarno p r e t v o r i v o u novac. Prodavač je,
dakle, robu otuđio za jednu obavezu plaćanja, za »menicu«. O.vu
menicu mogu i drugi smatrati kao sigurnu, pa će i oni prodavati
robu našem sopstveniku menice. Menica funkcioniše ovde kao
prometno sredstvo ili kao platežno sredstvo, ukratko kao novac —
k r e d i t n i n o v a c , u krugu lica koja su vezana jedno za drugo
time što veruju u obećano plaćanje, dakle ovim svojim privatnim,
iako većinom veoma razložnim mišljenjem. Svi ovi činovi razmene
su za ovaj krug tek onda izvršeni, definitivni, kad se kreditni
novac pretvorio u novac.
Dakle, nasuprot državnom papirnom novcu s prinudnim teča­
jem, koji izrasta iz prometa kao proizvod društva, kreditni novac
je privatan, nije društveno garantovan i stoga mora uvek biti pre­
tvoriv u novac, konvertibilan. Ako je ova konvertibilnost u pitanju,
zamenik platežnog sredstva gubi svaku vrednost. Otuda novac kao
platežno sredstvo može biti zamenjen samo platnim uputnicama.
One se moraju isplatiti, ukoliko se uzajamnim preplitanjem ne
prebijaju.
U tome je razlika između meničnog opticaja i opticaja držav­
nog papirnog novca s prinudnim tečajem. Ovaj se temelji na dru­
štvenom m i n i m u m u robnog prometa. Menični opticaj zauzima
prostor p r e k o ovog minimuma; on se zasniva na svojevremeno
zaista izvršenoj prodaji robe, i to izvršenoj po nekoj određenoj
novčanoj ceni, i pretstavlja privatni dugovni osnov, koji se ili pre­
bija s jednim drugim ili se pak plaća u novcu i tek time od pri­
vatnog dugovnog osnova postoje društveno važeći, priznati ekvi­
valent. On je proizišao iz funkcije novca, kao platežnog sredstva,
on zamenjuje novac, i to putem kredita, putem privatnog odnosa
među kontrahentima, iza kojih stoji poverenje u njihovu sposob­
nost plaćanja, u njihov društveni kapacitet. Kod državnog papir­
nog novca ne pretpostavlja se izvršenje privatnog čina razmene;
naprotiv, razmena se obavlja tek posredstvom državnog papirnog
novca, koji ovde fungira kao čisto prometno sredstvo i time dovr­
šava razmenu, čini je društveno važećom.; nije potrebno, da razmena
postane društveno važeća tek plaćanjem u gotovu, kao kod menič­
nog prometa — ukoliko se menice ne prebijaju.
Državni papirni novac, naprotiv, ne temelji se na kreditnom
odnosu, i potpuno je pogrešno označiti ga kao državni dug ili kao
kreditni novac.
Na činjenici da menica obavezuje samo privatna lica a državni
papirni novac društvo, počiva različna mogućnost obezvređenja

73
državnog papirnog novca i menice. Suma državnog papirnog
n jvca pretstavlja uvek jedinicu u kojoj pojedini delovi takoreći
solidarno odgovaraju jedan za drugi; ona može biti samo u celosti
depresirana ili apresirana i ova depresijacija pogađa na isti način
svu članove društva. Jer, društvena garantija važi ravnomerno za
celokupnu sumu a time i za svaki njen sastavni deo. Društvo obe-
zbeđuje zamenu novca kao prometnog sredstva pomoću svog sve-
Bnog organa, države. Kreditni novac je delo privatnih lica. On se
zasniva na njihovim privatnim činovima razmene i važi, funkcio-
niše kao novac samo zato, što je i ukoliko je u svako doba kon­
vertibilan u novac. Stoga može svaka pojedina menica za sebe da
izgubi vrednost (ali ne i da joj se vrednost uveća) ako se ove pri­
vatne transakcije ne mogu na društveno važeći način izvršiti, to
jest, ako na dan dospeća ne dođe do plaćanja u gotovu. Ona može
postati potpuno bezvredna; ali bezvredna postaje uvek samo me­
nica pojedinca, obezvređenje pogađa uvek samo drugog pojedinca,
čije se obaveze uostalom time ne menjaju.
Nekonvertibilni papirni novac mora ostati ograničen na pro­
metni minimum. Količina kreditnog novca je zavisna samo od sume
robnih cena, za koje novac treba da funkcioniše kao platežno sred­
stvo. Kod datih cena njegov iznos zavisi samo od proširenja kre­
ditnih odnosa, koji su sami vanredno promenljivi. Kako pak on
mora biti uvek konvertibilan, on ne može nikada biti obezvređen
u svome odnosu i putem svoga odnosa prema robama. Konverti­
bilni kreditni novac ne može nikada svoje obezvređenje izvoditi
iz svoje količine (kao nekonvertibilni državni papirni novac), nego
samo iz otkaza konvertibilnosti. Pri najmanjoj sumnji u konverti­
bilnost vrši se provera u praksi. Sopstvenici robe, koji su usred
svih tih slatkih i finih »papirićac bili sasvim zaboravili na zlato,
bacaju se svi na zlato. On revient toujoiirs a ses premiers amours.
U nekom određenom .vremenskom razdoblju stalno ističe rok
određenom broju obveznica; one pretstavljaju sumu cena onih roba
čija ih je prodaja izazvala. Količina novca potrebna za plaćanje
ove sume ccna zavisi u prvom redu od brzine opticaja platežnih
sredstava. Nju uslovljavaju dve okolnosti: veriženje odnosa između
poverilaca i dužnika, tako da A dobija novac od svog dužnika B,
a onck. ga dalje isplaćuje svom poveriocu V itd., kao i vremenski
razmak između raznih rokova plaćanja.
Ukoliko su rokovi plaćanja međusobno bliži, utoliko češće može
jedan isti komad zlata da se uzastopno upotrebi za plaćanje.
Ako se u procesu N-R-N prodaje zbivaju istovremeno i upo-
redo, onda će to ograničiti brzinu opticaja prometnog sredstva,
dakle zamenu mase brzinom opticaja. Naprotiv, ako se plaćanja

74
zbivaju u isto vreme i na istom mestu, ona se mogu uzajam no iz ­
ravnati i novac kao platežno sredstvo može se uštedeti. S koncen­
tracijom plaćanja na istom mestu dolazi spontano do stvaranja
naročitih ustanova i metoda za njihovo izravnavanje. Tako napri­
mer virmani u srednjovekovnom Lionu. D ovoljno jc da se potraži­
vanja samo uporede, pa da se do izvesnog iznosa uzajam no potru
kao pozitivne i negativne veličine. Onda ostaje da se izm iri još
samo dugujuća razlika. Što je masovnija koncentracija plaćanja,
to će bilans biti relativno manji, a otud i masa platežnog sredstva
u opticaju.
Videli smo da je suma novca u prometu, dakle u procesu N -R -N
{pri čemu zlato može biti zam enjeno zlatnim znakovim a u visini
prometnog minimuma), ravna sumi robnih cena, podeljenoj brojem
opticaja istoimenih kom ada zlata. Isto tako je i masa platežnih
sredstava ravna sumi obveznica (koje su opet ravne sumi cena robe,
čijom prodajom su obveznice nastale), podeljenoj brojem opticaja
istoimenih platežnih sredstava, manje iznos plaćanja koja se pre­
bijaju. Ako se brzina opticaja u nekom određenom momentu uzme
kao data i označi kao 1, onda će ukupna masa novca u opticaju
biti jednaka sumi robnih cena koje se imaju ostvariti, više suma
dospelih plaćanja, m anje iznos plaćanja koja se prebijaju, i napo-
sletku manje oni kom adi novca koji su prvo funkcionisali kao
platežno sredstvo a zatim kao prometno sredstvo. A ko suma roba
koje treba razmeniti iznosi sa svake strane 1000 m iliona maraka,
dospela plaćanja isto toliko, ali 200 m iliona služe najpre za p la ­
ćanje, a zatim za promet, i ako se uz to još 500 m iliona plaćanja
uzajamno prebija, to će ukupno biti potrebno 1300 miliona maraka,
koji u tom trenutku pretstavljaju potreban novac. To je iznos koji
ja nazivam društveno potrebnom vrednošću prometa.
N ajveći deo svih kupoprodaja obavlja se posredstvom ovog
privatnog kreditnog novca, posredstvom obveznica i novčanih
uputnica, koje se međusobno prebijaju.2 R azlog što platežno sred­
stvo preteže nad prometnim sredstvom sastoji se u tome, što s raz­
vitkom kapitalističke proizvodnje i uslovi prometa postaju slože­
niji, odgovarajuće kupovine i prodaje se vremenski ne podudaraju,
i uopšte otpada njihova povezanost, koja se sastoji u tome da se
kupuje samo onda kad se može i prodati.
Kreditni novac nastaje tako na osnovu kupovina i prodajo
između kapitalista: on nastaje u prometu i na osnovu prometa.
Njegova delotvornost sastoji se u tome da promet učini nezavisnim

* U žiro-prom etu N em ačke R ajhsbanke 1 Pf- gotovog novca obavio

je 1894 godišnji prom et od 4,35 M a 1900 8,30 M.

75
jđ granica koje mu postavlja raspoloživo zlato; ukoliko funkcio­
niše kreditni novac, zlato više ne funkcioniše kao prometno sred­
stvo, — i stoga se ne treba telesno sučeliti s robom, — nego služi
samo za izravnanje konačnog bilansa. Ovaj je pak džinovski velik
prema količini zlata i za njegovo izravnanje služe posebne usta­
nove. No promet je, kao što smo videli, isto tako uslov kao i rezul­
tat kapitalističke proizvodnje. Ova može otpočeti samo onda ako
je kapitalista činom prometa pribavio elemente proizvodnje. U
istoj meri u kojoj ovaj promet postaje nezavisan od egzistencije
stvarnog novca, postaje i proizvodnja nezavisna od količine zlata.
Kako najzad ovo zlato staje rada i pretstavlja znatnu poziciju
faux frais, zamenik novca direktno ušteđuje nepotrebne troškove
prometnog procesa.
Prema svom postanku količina kreditnog novca je ograničena
veličinom proizvodnje i prometa. O n služi za robni promet i u
poslednjoj instanci je pokriven vrednošću robe u čijem je prometu
posredovao. A li za razliku od državnog papirnog novca ovde nije
dat nikakav minimum koji ne bi mogao biti povećan. Naprotiv,
kreditni novac raste s količinom robe i njenom cenom. No kreditni
novac je samo obećanje plaćanja; ako bi se roba razmenjivala za
stvarno zlato, ako bi se, dakle, razmenjivala vrednost za vrednost,
proces bi bio konačno završen i dalje smetnje isključene. No on
je obavljen sanfo uz obećanje plaćanja. D a li će ovo obećanje biti
održano, zavisi od toga da li će dužnik robu koju je kupio ili ume-
sto nje neku drugu moći opet da proda po istoj vrednosti. Ako čin
razmene nije odgovarao društvenim uslovima ili ako su se ovi uslovi
u međuvremenu izmenili, on neće moći ispuniti svoje obećanje pla­
ćanja i ono će postati bezvredno; na njegovo mesto moraće stupiti
stvaran novac.
Već iz ovoga proizilazi da se količina kreditnog novca jako
kontrahira s kontrakcijom robnih cena za vreme krize. Ova pak
kontrakcija znači obezvređenje Jcreditnog novca, koji pretstavlja
više cene. Pored kontrakcije cena dolazi i do zastoja prođe, roba
se ne može prodati, a menica dospeva. Isplata menice je došla u
pitanje. Kontrakcija cena i zastoj prođe smanjuju tako vrednost
kreditnog novca izdatog za robu. Ovo obezvređenje sačinjava bi­
tan element kreditne krize, koja prati svaku trgovinsku krizu.
»Funkcija novca kao platežnog sredstva sadrži u sebi jednu
neposrednu protivrečnost. Ukoliko se plaćanja izravnavaju, on
funkcioniše s a m o i d e e l n o kao r a č n n s k i n o v a c , ili mera
vrednosti. Ukoliko se mora stvarno platiti, on ne istupa kao pro­
metno sredstvo, kao samo trenutni oblik čijim se posredstvom
vrši razmena materije, već kao individualno ovaploćenje društve-

76
 nog rada, kao samostalna egzistencija prometne vrednosti, kao
apsolutna roba. O va protivrečnost izbija u onom momentu pro-
dukcionih ili trgovačkih kriza, koji se zove k r i z a n o v c a . D o
nje dolazi samo onde gde je neprekidni lanac uzastopnih plaćanja
i veštački sistem njihovih izravnanja potpuno razvijen. Kad opšti
poremećaji, ma od kuda poticali, pogode ovaj mehanizam , novac
se iz isključivo idealnog lika računskog novca iznenadno i nepo­
sredno pretvara u zvečeći novac.«3
No baš onda kad je obczvređenje kreditnog novca najveće,
državni papirni novac s prinudnim tečajem doživljava svoj naj­
veći trijumf. On je zakonsko sredstvo plaćanja kao i zlatni novac.
Ako kreditni novac izneveri, nastaje rupa u prometu i horror vacui
imperativno traži njeno ispunjavanje. U takvim momentima racio­
nalno je proširiti opticaj državnog papirnog novca (ili novčanica
centralne banke, čiji je kredit nepokolebljiv i koje, kako ćemo vi-
deti, usled zakonskog regulisanja pretstavljaju ustvari stepen
između državnog papirnog novca i kreditnog novca). Ako se to ne
dogodi, novac (metalni i državni papirni) dobiće ažiju, kao na-
primer zlato i »greenbacks« u najnovijoj američkoj krizi.
Kreditni novac iziskuje naročite ustanove za svoje funkcioni-
sanje, u kojim a se n o v č a n a potraživanja uzajam no upoređuju i
prebijaju; s razvitkom ovih ustanova raste i ušteda gotovog novca.
Ovaj zadatak postaje kod razvijenog bankovnog sistema važna
funkcija b a n a k a . 4
U toku razvitka kapitalizm a brzo se.povećava: prvo, ukupna
suma roba koje treba da uđu u promet, a time i društveno potrebna
vrednost prometa. Tim se proširuje i prostor koji može da zauzme
državni papirni novac s prinudnim tečajem. Drugo, sa obimom
proizvodnje, s pretvaranjem svih obaveza u novčane obaveze, a
naročito s porastom fiktivnog kapitala povećava se obim trans­
akcija koje se vrše kreditnim novcem. I jedno i drugo prouzrokuje
jako smanjenje metalnog novca u odnosu na promet i plaćanja
koji se imaju obaviti.

3 M arks, »Kapitale, I, Beograd 1947, str. 92 i 93.

4 Za odvijanje društvenog prom eta u N em ačkoj je potrebno 9—15
pu ta više gotovog novca nego u Engleskoj. Čekovni prom et ušteđuje
oko 140 m iliona funti sterlinga novčanica, za čije b i pokriće zaliha
novca od oko 35 m iliona funti sterlinga m orala da se početvorostruči,
u slučaju ako bi današnje zakonske odredbe ostale n a snazi. E. Jaffć,
Das englisehe Bankwesen«, Leipzig 1905.

77
 IY g l a v a

NOVAC U PROMETU INDUSTRISKOG KAPITALA

Sad prelazimo na ulogu koju igra novac u prometu industri­

skog kapitala. Put, dakle, ne vodi u kapitalističku fabriku s njenim
čudima tehnike, nego se naše ispitivanje mora usretsrediti na
jednoličnost večito istog zbivanja na tržištu, gde se na formalno
uvek isti način novac pretvara u robu i roba u novac. Samo nada
da je na ovom putu moguće ući u trag tajni, kako iz samog pro­
metnog zbivanja izrasta ona snaga koja će kao kapitalistički kre­
dit na kraju dobiti vlast nad društvenim pojavama, može ohrabriti
čitaoca da sa izvesnim strpljenjem pređe teška mesta ovoga po­
glavlja.
Novac bi bio u prometu izlišan kad bi visina sume cena bila
6talno ista, kad bi dakle masa i cena roba bile nepromenljive i
kad bi se svaka roba razmenjivala za drugu po svojoj vrednosti.
Uslov, koji se ne može ispuniti u neregulisanom, anarhičnom na­
činu proizvodnje. S druge strane bi svesno regulisanje društvene
proizvodnje učinilo nemogućom pojavu vrednosti kao prometne
vrednosti, dakle društveni odnos dveju stvari, a time i novac. Uput­
nice, ispostavljene od strane društva na društvene proizvode isto
tako nisu novac kao što nije novac pozorišna karta, uputnica za
fotelju u parketu. Naprotiv, samo karakter robne proizvodnje čini
nužnim novac kao meru vrednosti a time i kao prometno sredstvo.1

1 U jednom p ism u R u d o lf u M ajeru kaže R odbertus: » M e t a l n i

no v ac n ije sam o m e ra vred n o sti i p latežn o sredstvo — utoliko oni
o d g o v ara sam o i d e j i novca, k o ja n e izisk u je d a ova priznamica,
u p u tn ic a n a ro b n u v r e d n o s t b u d e n a p isa n a n a ta k o skupoj m ateriji
k ao što je p lem en iti m e tal; m etalni novac služi d anas i kao regu la­
to r p ro iz v o d n je i o v u du žn o st o b av lja sam o zato što sadrži i m ate­
riju od vrednosti. Vi b iste m orali im ati ovlašćenje d a n aređ u jete sv a­
kom p re d u z e tn ik u k o l i k o tre b a d a proizvodi, ako hoćete da uvedete
ro b n u notu. Id e ja ro b n e note za d ire u n a jin te re sa n tn iju tačku po li­
tičk e ekonom ije, no ona je kao staln o prom etno sredstvo (a ne sam o
k ao p riv re m en i b la g a jn ič k i bon za pozajm icu) m oguća sam o onda, ak o
se ro b n a vred n o st k o n stitu iše p r e m a r a d u i ako robna nota glasi
na ro b n u v r e d n o s t , o d m e r e n u p r e m a r a d u. Ja ne sum njam
u m ogućnost ta k v o g novca, ali ako on tre b a d a b ude j e d i n s t v e n o
pro m etno sredstvo, to onda p re tp o sta v lja u k id a n je svojine nad zemljom
i kap italom .« »Briefe u n d S ozialpolitische A u fsa tze von D r. R odbertus-
Jagetzow «, izdao d -r R u d o lf M a jer, B erlin 1881, II tom , str. 441. O va
i d ru g a m esta d o k az u ju , uostalom , d a je Engels bio n ep rav ed an prem a
R o d b ertusu, k a d ga je strp a o u isti koš sa m alo g rađ an sk im uto p istim a
rad n o g novca, G rej-om , B rej-om itd., k o ji su sm atrali d a je m oguće po­
sto ja n je rad n o g novca bez d ru štv en e k o n tro le proizvodnje.

78
 Ako novac funkcioniše kao platežno sredstvo, potpuno izrav­
nanje svih plaćanja u nekom određenom momentu izgleda unapred
kao puki slučaj, koji stvarno nikada neće nastupiti. Novac ovde
samostalno zaključuje proces izmene mesta robe. Zavisi od slučaja
kada će se novac primljen na ime plaćanja sa svoje strane pre­
tvoriti u robu, kada će se, dakle, vrednost prve robe konačno za-
meniti drugom robom. Veza koja postoji u procesu N-R-N ovde je
prekinuta. Ovde novac mora nužno stupiti u dejstvo, da bi zado­
voljio prodavca robe, koji sa svoje strane nipošto ne mora biti
kupac neke druge robe.
Ovo cepanje prometnog procesa, koje nam u oblasti prostog
robnog prometa izgleda još kao slučajno i proizvoljno, postaje u
oblasti kapitalističkog robnog prometa nužno. To nam pokazuje
razmatranje prometa kapitala.
Vrednost postaje kapital time što postaje vrednost koja rađa
višak vrednosti. Ovo se zbiva u kapitalističkom procesu proiz­
vodnje, koji pretpostavlja monopol kapitalista nad sredstvima za
proizvodnju i postojanje klase slobodnih najamnih radnika. Na­
jamni radnici prodaju kapitalisti svoju radnu snagu, čija je vred-
nost ravna vrednosti životnih sredstava potrebnih za održavanje
i reprodukciju radničke klase. Njen rad stvara novu vrednost, od
koje jedan deo nadoknađuje kapitalisti deo kapitala koji je on
predujmio za kupovinu radne snage — Marks ga naziva promen-
ljivim delom kapitala —, dok drugi deo pripada kapitalisti kao
višak vrednosti. Pošto je u radnom procesu vrednost sredstava za
proizvodnju — postojani kapital — prenesena na proizvod, to se
vrednost koju je kapitalista predujmio za proizvodnju uvećala,
postala vrednost koja se oplođuje, pokazala se kao kapital.
Svaki industriski kapital prolazi proces kružnog kretanja, od
kojeg nas, u vezi sa ovim, interesuju samo promene oblika. Jer
sadržina procesa je postanak viška vrednosti, dakle oplođavanje
kapitala, što se zbiva u procesu proizvodnje, koji u kapitalističkom
društvu ima dvojaku funkciju: on je, kao i u svakom društvenom
obliku, radni proces, koji daje upotrebne vrednosti, ali on je u isto
vreme, što je za kapitalističko društvo karakteristično, proces
oplođavanja, u kome sredstva za proizvodnju fungiraju kao kapi­
tal i u kome se proizvodi višak vrednosti. Analizu ovog procesa
dao je Marks iscrpno u prvom tomu »Kapitala«. U vezi s našim
istraživanjem mi ćemo razmotriti samo pretvaranje oblika vred­
nosti, a ne i njeno nastajanje. No ovo pretvaranje oblika ne odnosi
se na veličinu vrednosti, čije uvećanje čini upravo sadržinu pro­
cesa oplođavanja; ako ova promena pripada procesu proizvodnje,
onda promena oblika pripada prometnom procesu. No samo su

79
dva oblika koje može da primi vrednost u društvu robnib proiz­
vođača: robni oblik i novčani oblik.
Ako sad posmatramo proces kružnog kretanja kapitala, svaki
kapital se pojavljuje najpre, tj. kod svog prvog istupanja, kao
novčani kapital. Kao novac koji ima da fungira kao kapital pre­
tvara se on u robe (R) određene vrstq, u sredstva za proizvodnju
(Sp) i radnu snagu (Rs). Sleduje proces proizvodnje (P...). On ne
uključuje promenu oblika vrednosti. Vrednost ostaje r o b a . Ali
u procesu proizvodnje menja se: prvo — što uopšte ne pogađa
vrednost — upotrebna vrednost robe, i drugo, radna snaga svojim
dejstvom umnožava vrednost; vrednost se uvećava. Kao roba (R’)
čija je vrednost uvećana za višak vrednosti, roba napušta mesto
proizvodnje, da bi doživela svoju drugu i poslednju promenu
oblika, da bi se pretvorila u novac (N*).
Tako se proces kružnog kretanja kapitala raspada na dva sta-
dijuma koji pripadaju prometu N-R i R’-N’ i na stadijum proiz­
vodnje. U prometu se kapital pojavljuje kao novčani kapital i
kao robni kapital a u proizvodnji kao proizvodni kapital:
kapital koji prolazi kroz sve ove oblike je i n d u s t r i s k i kapi­
tal. Novčani kapital, robni kapital, proizvodni kapital ne pret­
stavljaju, dakle, ovde samostalne vrste kapitala, nego samo naro­
čite funkcionalne oblike industriskog kapitala.
Iz toga, dakle, sleduje sledeća šema: N-R... P... R*-N*.
Svaki novi kapital pojavljuje se najpre kao novčani kapital.
Da je kapital, to se na novcu ne vidi.2 On je to samo zato što treba
da se pretvori u elemente proizvodnog kapitala. On je najpre samo
novac, može, dakle, da obavlja samo funkcije novca, on je samo
prometno ili platežno sredstvo.

* Teškoća pojma kapitala kao i ekonomskih pojmova uopšte pro-

ističe iz privida, kao da su oni svojstveni samim stvarima, dok oni
uistinu samo odražavani određene društvene odnose, u kojima iste
stvari uzimaiu skroz promenljive uloge. Tako zlato kao novac, s jedne
strane, odražava samo odnos iedne određene *epohe u razvitku robne
razmene. ono ie prometno sredstvo. Ali u nekom^ drugom odnosu ono
postaje kapital. Stoga ie pogrešno postaviti pitanje, da li je zlato
ili novac kapital. U nekim uslovima ono je novac, u drugima i ka­
pital. I kapital, to znači da ono kao kapital može vršiti uvek samo
funkciiu novca, da je samo novčani oblik kapitala za razliku od rob­
nog oblika kapitala.
Hteti pripisati izvesnim stvarima karakter kapitala isto je tako
pogrešno, kao smatrati prostor nečim što bi bilo svojstveno stvarima.
Samo naše posmatranje daje stvarima prostorni oblik, kao što samo
određeni stadijumi društvenog razvitka daju stvarima novčani oblik
ili oblik kapitala.

80
 Sad već znamo da funkcija novca kao platežnog sredstva može
da sadrži kreditne odnose. N-R, prvi stadijum prometnog procesa
kapitala, deli se na dva dela: N -Sp i N-Rs. Pošto najamni radnik
živi samo od prodaje svoje radne snage, a njeno održavanje izi­
skuje dnevnu potrošnju, to se njegovo plaćanje mora stalno u kra­
ćim razmacima ponavljati, kako bi on mogao stalno obavljati
kupovine potrebne za svoje izdržavanje. Stoga se kap italista mora
s njime stalno sučeljavati kao novčani kapitalista a njegov kapital
kao novac.3 Ovde, dakle, ne igra kredit nikakvu ulogu
D rukčije je u procesu N-Sp. Ovde može kredit da igra veću
ulogu. Kupljena sredstva za proizvodnju imaju svrhu da se oplode.
Novac koji je za njih izdat za kap italistu je samo predujm ljen;
on ima zadatak da mu se opet vrati po isteku prometnog perioda,
i on mu se i vraća umnožen — dakako pod -pretpostavkom nor­
malnog toka. Pošto tako k ap italista svoj novac samo p r e d u j m -
l j u j e i on mu se vraća, može i njemu samom da bude p r e d ­
u j m l j e n — pozajm ljen. A to je uopšte pretpostavka p r o i z ­
v o d n o g kredita: novac se pozajm ljuje samo onome ko ga troši
samo na takav način da mu se on mora ponovo vratiti — p retp o­
stavljajući uvek normalan tok. Ujedno je kredit ovde zasnovan
na robama za čiju je kupovinu novac bio predujmljen.
O vde smo imali posla samo s kreditom koji proizilazi iz samog
robnog prometa, iz promene funkcije novca, iz pretvaranja novca
iz prometnog sredstva u platežno sredstvo. Ali, mi na ovom mestu
još nismo razm atrali onaj kredit koji proizilazi iz podele funkcije
kapitalista na čiste sopstvenike novca i na preduzetnike. A ko je
novac pozajm ljen preduzetniku od strane novčanog ili zajmovnog
kapitaliste, to je puko prenošenje novca. Tim e se još ništa nije
izmenilo na količini predujmljenog novca. M eđutim u slučaju koji
mi sada razmatramo može do toga doći. Prodavač sredstava za
proizvodnju kredituje mu robu i za ovu dobija obećanje da će
platiti, naprimer menicu. Tada će kapitalista po isteku roka moći
platiti možda već od svog predujmljenog kap itala koji se vraća
iz prometnog procesa. A ko je ovo slučaj, suma njegovog novčanog
kapitala može biti manja nego što bi ona inače morala biti: kredit
je proširio potenciju njegovog kapitala.
A li činjenica kredita ne menja ništa na tome da kapital mora
imati novčani oblik da bi mogao kupovati robu. O na samo sma­
njuje — ukoliko se plaćanja prebijaju — količinu metalnog novca
koji bi inače za razmenu bio potreban. Ali ovu količinu niukoliko
ne određuje karakter kapitala koji ima novac kod ove transakcije;

* M arks, iK apitalc, II, Beograd 1947- str. 12.

•6 Hilfcrdmg: Finansiski kapital

si
 ona podleži samo zakonima koji proizilaze iz prirode robnog pro­
meta. Ukoliko su sve druge okolnosti istovetne, suma cena roba
koje se moraju kupiti je ta koja odlučuje o količini novca koja
mora biti predujmljena. Uvećani predujam novčanog kapitala ne
znači, dakle, ništa drugo do uvećanu kupovinu roba podobnih za
proizvodni kapital (Sp -f Rs), dakle uvećanu količinu prometnih
i platežnih sredstava.
Kod ovog uvećavanja dejstvuju dve međusobno suprotne ten­
dencije. S bržom akumulacijom u vreme visoke konjunkture raste
tražnja za određenim robama, a usled toga i njihova cena. Pove­
ćana suma cena čini potrebnim umnožavanje novca. S druge strane
istovremeno raste i kredit, pošto se radi o periodu dobre konjunk­
ture kad se novac uredno vraća, proces oplođavanja izgleda obe-
zbeđen, te stoga raste i sklonost da se kredit da kao i mogućnost
da se on da. Ekspanzija kredita omogućuje ovde naglo proširenje
prometa preko osnovice metalnog novca.
Naravno, ovo< važi samo za proces N-Sp, a ne i za proces
N-Rs. Štaviše, s porastom promenljivog kapitala raste u istoj
meri i masa dodatnog novca koji ulazi u promet i služi za kupo­
vinu. Jasno je da se s razvitkom kapitalističke proizvodnje stalno
proširuje i sfera upotrebe kredita, i to apsolutno a još više rela­
tivno, pošto s napredovanjem ka višem organskom sastavu kapi­
tala kupoprodaja N-Sp stalno raste u odnosu na N-Rs, dakle i
sfera kredita prema sferi gotovog novca.
Iz posmatranja procesa kružnog kretanja kapitala ne pro1-
izilazi, dakle, nikakva nova odredba o ulozi kredita. Ovo se menja
ako posmatramo uticaj vremena obrta na veličinu novčanog kapi­
tala. Jer, pokazaće se da se u procesu kružnog kretanja kapitala
sume novca periodički oslobađaju. Kako pak novac koji leži
neiskorišćen ne može stvarati profit, to se javlja težnja da se ovo-
neiskorišćavanje po mogućnosti spreči: zadatak koji može da se
reši samo kreditom koji usled toga vrši jednu novu funkciju.
Istraživanje se mora suda usretsrediti na ovaj novi uzrok po­
stanka kreditnih odnosa.

PERIODIČNO OSLOBAĐANJE I UMRTVLJENJE

NOVČANOG KAPITALA

»Kao što smo videli, kretanje kapitala kroz oblast proizvodnje

i obe faze prometne oblasti vrši se u vremenskom aledova iju.
Trajanje njegovog zadržavanja u oblasti proizvodnje sačin >va

82
njegovo vreme proizvodnje, a u prometnoj oblasti njegovo vreme
prometa ili vreme cirkulacije. Stoga je celokupno vreme u kojem
opisuje svoje kružno kretanje jednako zbiru vrem ena proizvodnje
i prometa.«4
»Kružno kretanje kapitala, određeno ne kao pojedinačno zbi­
vanje, već kao periodičan proces, zove se njegoy obrt. Trajanje
ovog obrta dato je zbirom njegovog vremena proizvodnje i vremena
prometa. O va suma vrem ena sačinjava vreme obrta kapitala.«5
U našoj šemi sačinjava, dakle, vreme koje je svaki put po­
trebno za obavljanje procesa N -N ’ vreme obrta. Vreme prometa je
Rs
jednako vremenu koje iziskuju transakcije N < i R’-N ’, dok je
Sp
vreme proizvodnje jednako vrem enu u kome kapital kao proiz­
vodni kapital (P) podleži procesu oplođavanja.
Neka vrem e obrta nekog kap itala iznosi devet nedelja, od
toga vreme proizvodnje šest nedelja a vreme prometa tri nedelje.
Neka je za proizvodnju potrebno nedeljno 1000 M kapitala. Ako
kapitalista ne želi da proizvodnja na kraju šeste nedelje, tj. na
kraju vremena proizvod-nje, bude za tri nedelje prekinuta, on
će morati za ove tri nedelje, koliko traje promet, predujm iti nov
kapital od 3000 M (kapital II), da bi kontinuelno nastavio pro­
izvodnju. Jer za ove tri nedelje, kad kapital obitava u oblasti
prometa, nalazi se on u odnosu na proces proizvodnje u istom
položaju, kao da uopšte i ne postoji.0 D akle, vreme prometa
čini potrebnim dodatni kapital, i ovaj dodatni kapital odnosi se
prema ukupnom kapitalu kao vreme prometa prema vremenu
obrta, dakle u našem primeru kao 3:9, ili dodatni kapital iznosi
jednu trećinu celokupnog kapitala.
K apitalista mora, dakle, raspolagali sa 9000 M umesto sa
6000 M, ako ne želi da proizvodnja stoji tri nedelje. A li ovih
dodatnih 3000 M stupaju u dejstvo tek početkom vremena prometa,
dakle u sedmoj nedelji, dakle šest nedelja leže neiskorišćene. O vo
oslobađanje i um rtvljavanje 3000 M stalno se ponavlja. Onih
6000 M koje su se u prvom radnom periodu pretvorile u robni
kapital prodate su na kraju devete nedelje. K apitalista ima sad
u rukama 6000 M. A li drugi radni period je otpočeo već sa sed­
mom nedeljom i sada je na pola već prošao. Za ovo vreme je
funkcionisao dodatni kapital od 3000 M; za dovršenje radnog
perioda je sada potrebno samo 3000 M; 3000 M od prvobitnih
4 M arks, „Kapital«, II, Beograd 1947, str. 83.
■ Isto, str. 112.
• Isto, str. 203.

6« 83
6000 M je pon ovo oslobođeno, i ovaj proces se sta ln o iznova po­
navlja.
Za održavanje kontinuiteta procesa proizvodnje postao je, da­
kle, potreban dodatni kapital, i to novčani kapital, pošto on mora
funkcionisati kao kupovno sredstvo za sredstva za proizvodnju
i za radnu snagu, ako se neće da proces proizvodnje bude prekinut
usled prometa kapitala. Ovaj dodatni kapital ne rađa sam kon-
tinuelno višak vrednosti, utoliko dakle ne funkcioniše kao kapital,
već se pomoću mehanizma samog kružnog kretanja uvek za izve-
sno vreme oslobađa, da bi mogao da funkcioniše u toku drugog
vremena.
»Posmatramo li celokupni društveni kapital, uvek će se je­
dan više ili manje značajni deo ovog dodatnog kapitala za duže
vremena nalaziti u stanju novčanog kapitala.7 I to, ovaj oslobo­
đeni kapital .... jednak je onom delu kapitala koji ima da ispuni
su viša k prom etnog perioda izn ad jedn og radnog perioda ili iznad
neke m n ožin e radnih perioda.«8
»O vo u la žen je dodatnog k a p ita la (od 3000 M), zahtevanog
za p retvaran je vrem ena prom eta k a p ita la I (od 6000 M) u vreme
proizvodnje, ne uvećava, dak le, sam o v eličin u predujm ljenog k a­
p ita la i du žin u vrem ena za koje se celokupn i k a p ita l nužno pre-
dujm ljuje, nego uv eća v a sp e cifič n o i onaj deo predujm ljenog ka­
p ita la koji postoji kao novčana rezerva, koji se, dakle, nalazi
u stanju novčanog k a p ita la i im a oblik poten cijalnog novčanog
k ap ita la .« 9
A li ove 3000 M uop šte ne moraju pretstavljati celokupnu
sum u novčanog k a p ita la koji u datom trenutku leži neiskori-
šćen. U zm im o slu č a j10 da naš k a p ita lista up otrebljava 6000 M,
koje su u prvom redu potrebne za proizvodnju, na taj način,
što p olovin u izd a je za ku p o v in u sredstava za proizvodnju a polo­
vin u za najam ninu. A li on p la ća radnike nedeljno. O nda ce od
za to potrebn ih 3000 M do isteka šeste n ed elje uvek ležati neisko-
rišćen jed a n deo koji se nedeljn o sm anjuje za 500 M. Isto tako
je m oguće d a se i jedan deo sredstava za proizvodnju, naprim er

7 Marks, »Kapital«, II, Beograd 1947, str. 205.

• Isto, s tr. 219.
• Isto, str. 205 i 206. Primer brojeva je kod Marksa drukčiji nego
u našem tekstu. Mi smo u citate iz Marksa uneli naše brojeve u cilju
uprošćenja.
10 Ovde možemo navesti samo najvažnije momente. U II tomu »Ka­
pitala« Marks je ovaj problem pratio do u detalje koje uostalom pe­
danti mogu još više detaljizirati. Ipak osnovni značaj ovih istra­
živanja za razumevanje kreditnih odnosa nije dosada bio uočen.

84
ugalj, ne kupuje odmah u početku za celokupni period proiz­
vodnje, nego da se potrebne kupovine obavljaju sukcesivno tek
za vreme proizvodnje. (I obratno, može se desiti da prilike na
tržištu ili uobičajeni način isporuka prisiljavaju da se kupuje
više nego što je potrebno za jedan period proizvodnje. Tada će
se pokazati potreba da se veći novčani kapital pretvori u robni
kapital.)
Rs
D akle, usled toga što se u procesu N < novac ne pretvara
Sp '
odmah u radnu snagu i sredstva za proizvodnju, nastaje novčani
kapital koji leži neiskorišćen, i bez obzira na dodatni k ap ital
II. Jedan deo novca izvršava čin N-R, dok drugi deo ostaje u nov­
čanom stanju, d a bi tek u vrem e koje određuju uslovi samog pro­
cesa poslužio za istovrem ene ili uzastopne činove N-R. On je
samo privremeno povučen iz prometa, da bi u određenom tre­
nutku stupio u akciju, ispunio svoju funkciju. O vo gom ilanje
je onda. stanje u kom e novac vrši jednu od svojih funkcija kao
novčani kapital. Kažem kao novčani kap ital, jer je u ovom slu­
čaju i novac - koji privrem eno leži neiskorišćen deo novčanog
kapitala N koji je jednak vrednosti proizvodnog kapitala, od
koga kružno kretanje polazi. S druge strane, sav novac povu­
čen iz prometa nalazi se u obliku blaga. »O blik blaga u kome
se novac nalazi postaje ovde dakle funkcijom novčanog kapitala,
upravo kao što u N -R funkcija novca kao kupovnog i platežnog
sredstva postaje funkcijom novčanog kapitala, i to zbog toga što
ovde kapital-vrednost postoji u novčanom obliku, što je ovde
novčano stanje industrijskog kap itala u jednom njegovom stadi-
umu, propisano povezanošću kružnog kretanja. A li, ovde se u
isti mah opet potvrđuje da u okviru kružnog kretanja industrij­
skog kapitala novčani kapital vrši isključivo novčane funkcije,
i da ove novčane funkcije jedino svojom povezanošću s drugim
stadiumima toga kružnog kretanja imaju značenje kapitalskih
funkcija.«11
Treći i veoma značajan uzrok neiskorišćavanja novčanog
kapitala nastaje iz načina na koji se kap ital vraća iz procesa
oplođavanja, i to treba i ovde opet navesii dva glavna uzroka
za postanak nciskorišćavanog novčanog kapitala.
Kao što je poznato, industriski kapital, posmatran sa gle­
dišta njegovog obrta, deli se na dva dela. Jedan deo kapitala se
u potpunosti troši za vrem e svakog pojedinog obrtnog perioda

11 Murks, »Kapital«, II, Beograd 1947, str. 45 i 46.

85
 i njegova vrednost prelazi u celosti na proizvod. Naprimer u
nekoj predionici, u kojoj se mesečno proizvodi i krajem meseca
proda 10 000 funti pređe, potroši se u toku meseca odgovarajuća
vrednost pamuka, maziva, gasa za osvetljenje, uglja i radne snage,
i njihova se vrednost nadoknađuje kapitalisti prilikom prodaje
proizvoda. Ovaj deo kapitala koji se nadoknađuje u toku jednog
obrtnog perioda je opticaj ni kapital. S druge strane, za proiz­
vodnju su potrebne zgrade, mašine itd. koje nastavljaju da fun-
giraju u procesu proizvodnje i posle okončanja obrtnog perioda.
Dakle, od njihove vrednosti je prenesen samo jedan deo koji
odgovara prosečnom trošenju za vreme jednog obrtnog perioda.
Ako njihova vrednost iznosi, recimo, 100 000 M, njihovo funkcio­
nalno trajanje prosečno 100 meseci, to će se prodajom pređe vra­
ćati na ime naknade zgrada i mašina 1000 M. Onaj deo kapitala
koji fungira u toku niza obrtnih perioda sačinjava stalni kapital.
Sopstveniku predionice vraća se, dakle, iz prometa stalno
novac kao naknada za njegov stalni kapital, koji on mora zadr­
žati u novčanom obliku, sve dok ne dostigne iznos od 100 000 M
posle 100 meseci, kad će ga trebati za kupovinu novih mašina
itd. Dakle, i ovde dolazi do obrazovanja blaga, koje je i samo
»jedan element kapitalističkog procesa reprodukcije, reproduk­
cija i gomilanje — u novčanom obliku — vrednosti stalnog kapi­
tala ili pojedinih njegovih elemenata, do onog vremena kad stalni
kapital bude svoje iživeo i sledstveno ustupio proizvedenim ro­
bama svu svoju vrednost, te se onda mora naknaditi u naturi.«12
U isti mah vidimo da jedan deo kapitalista stalno povlači
iz prometa novac kao naknadu vrednosti porabaćenog stalnog
kapitala. Novčani oblik je ovde bitan; vrednost stalnog kapitala
može se naknaditi samo u novcu, jer stalni kapital kao takav
fungira i dalje u procesu proizvodnje i stoga ne treba da bude
naknađen u naturi. Dakle, određen način reprodukcije stalnog
kapitala čini ovde novac nužnim.13 Ono što se ovde posredst-^ «.
novca uopšte tek ornog n uje je . zdvajanje i osamostalji r-,3
prometa v rein o si: stalno/r kapitala nasuprot postojanosti nj. gove
tehničke funkcije u : )Ccsu proizvodnje.

18 Marks, »Kapital«, II, B eograd 1947, str. 371.

13 »Kaogod što pro st robni p ro m et n ije istovetan s golom r a z m ’-
nom proizvoda, ta k o se ni ra z m e n jiv a n je godišnjeg robnog proizvoda
ne može ra stv o riti n a golu, neposrednu, m eđusobnu razm enu njegovih
ra z lič itih sastav n ih delova. N ovac tu igra specifičnu ulogu ko ja se
osobito iz ražav a i u n ačinu rep ro d u k o v an ja staln e k apital-vrednosti.«
M arks, »K apital«, II, B eograd 1947, str. 371.

86
 Način na koji se stalni kap ital naknađuje uslovljava, dakle,
periodično gom ilanje blaga, a tim e i periodično um rtvljenje nov­
čanog kapitala.
Kao poslednji uzrok oslobađanja novčanog kap itala treba da
još razmotrimo način kap italističke akum ulacije. Ako višak vred­
nosti treba da funkcioniše kao kapital, bilo da se ima upotrebiti
za proširenje starih ili osnivanje novih preduzeća, on mora da
dostigne izvesnu veličinu čiji obim zavisi od dalih tehničkih i
ekonomskih uslova preduzeća. Sa svakim pak dovršenjem jednog
kružnog kretanja realizuje se jedan deo viška vrednosti, i to naj­
pre u novčanom obliku. Po pravilu mora se izvršiti čitav niz
takvih kružnih kretanja dok realizovane sume viška vrednosti
postanu dovoljno velike, da se uzmognu pretvoriti u proizvodni
kapital. Pojedini kap italisti tako stalno gomilaju u vidu blaga
novčane sume, koje za njih pretstavljaju realizovani višak vredno­
sti, sve dok najzad ove sume ne postanu dovoljne za prim enu u
proizvodnji. O vde se radi o neiskorišćenom novčanom kapitalu,
koji potiče iz procesa oplođavanja i mora ostati izvesno vreme
nagomilan u novčanom obliku dok se ne uzmogne prim cniti u
proizvodnji.
Obrazovanje blaga može nastati već u prostom robnom pro­
metu. Za to nije potrebno ništa više nego da se u procesu R-N-R
ne izvrši drugi deo N-R, dakle da prodavač robe sa svoje strane
opet ne kupuje nego da gomila novac u vidu blaga. No takav
postupak pojavljuje se kao puki slučaj i samovolja. U prometu
kapitala takvo gomilanje blaga postaje nužnost koja proizilazi
iz same prirode toga procesa. R azlika prema prostom robnom
prometu je dalje u tome što se ne oslobađa puko prometno sred­
stvo koje se zaleđuje u blago, već se oslobađa novčani kapital,
novac, koji je ujedno bio stadijum procesa oplođavanja i koji
sada mora težiti da ponovo dospe u proces oplođavanja, da po­
novo postane novčani kapital; on, dakle, vrši pritisak na novčano
tržište.
Iz mehanizma samog prometa kapitala nastaje tako nužnost
da novčani kapital u većem ili manjem obimu leži duže ili kraće
vreme neiskorišćen. A li to znači da on za ovo vreme ne može
stvarati profit, što pretstavlja smrtni greh sa gledišta kap itali­
ste. Obim u kojem kapital zapada u greh zavisi, kao većina
grehova, od objektivnih činilaca koje ćemo sad morati razmotriti.

87
 PROMENLJIYI OBIM UMRTVLJENOG KAPITALA
I NJEGOVI UZROCI

P oznato nam je v eć d a je za vrem e trajanja prom eta k a p itala

potreban dod atni n ovčani k a p ita l za n astavljan je proizvodne de-
latn osti, koji p erio d ičk i leži neiskorišćen. A ko se sad u našem
prvom prim eru skrati vrem e prom eta od tri na dve nedelje, p o-
staće 1000 M izlišn o i izd v o jiće se u obliku novčanog kapitala'.
K ao ta k a v on dolazi na novčano tržište i obrazuje dodatni deo
k a p ita la koji ovde fu nkcionišu. O v ih su v išn ih 1000 M postojalo
je ranije sam o delim ičn o u novčanom obliku; naim e onim delom
k o ji je slu žio za p la ća n je radne snage, dok je 500 M upotrebljeno
za k u p o v in u sredstava za proizvodnju, d ak le postoje u robnom
obliku. Sad će se tih 1000 M u celosti, i to u novčanom oblikuv
iz d v o jiti iz procesa kružnog kretanja ovog k ap itala.
»Ovih 1000 M, koje su se sad izdvojile u novčanom obliku,
jesu sada nov novčani kapital koji traži da se plasira, nov sa­
stavni deo novčanog tržišta. Istina, one su se i pre toga periodično
nalazile u obliku oslobođenog novčanog kapitala i dodatnog pro­
izvodnog kapitala, ali su sama ova latentna stanja bila uslov za
izvođenje procesa proizvodnje, pošto su bila uslov za njegov kon­
tinuitet. Sad više nisu za to potrebne, te stoga sačinjavaju nov
novčani kapital i sastavni deo novčanog tržišta, ma da nikako
ne sačinjavaju niti neki dodatni elemenat postojeće društvene
novčane rezerve (jer su na početku posla postojale i putem njega
bile bačene u promet), niti neko novo akumulisano blago.«14 O vde
se, dakle, pokazuje kako samo skraćenjem vremena obrta kapi­
tala nastaje, uz nepromenjenu novčanu rezervu, povećana ponuda
novčanog kapitala. Jer novac je svojom ranijom funkcijom kao
kapital predestiniran da opet postane kapital.
Obratno ako se produži vreme prometa, recimo za dalje dve
nedelje, biće potreban dodatni kapital u iznosu od 2000 M, koje
se moraju uzeti sa novčanog tržišta, da bi stupile u kružno kre­
tanje proizvodnog kapitala (u kojem je uvek uključeno vreme
prometa). 1000 M će se postepeno pretvarati iz novčanog oblika,
u radnu snagu, a Jrugih 1000 M možda odmah u sredstva za pro­
izvodnju. Produženje obrta uslovijava stoga povećanu tražnju na
novčanom tržištu.
Najvažniji momenti koji utiču na sam obrtni period su sle-
deći: »Ukoliko veća ili manja dužina obrtnog perioda zavisi od
radnog perioda u pravom smislu, tj. perioda potrebnog da se-
proizvod dogotovi za tržište, počiva ona na datim materijalnim
14 M arks, »K apital*, II, Beograd 1947, str. 226 i 227.
*
88
uslovima proizvodnje različnih plasmana kapitala, uslova koji
u poljoprivredi imaju više karakter prirodnih uslova proizvodnje,
dok se u manufakturi i najvećem delu ekstraktivne industrije
menjaju s društvenim razvitkom samog procesa proizvodnje.«15
Ovde deluju dve razne tendencije. Razvitak tehnike skraćuje
radni period; pojedinačni komad se brže dogotovi, dakle brže
napušta fabriku i dolazi na tržište; osim toga, ako se radi o
diskretnim proizvodima, oni se pojavljuju i u većem broju; pro­
izvelo se više nego ranije, dakle veći kapital se brže obrće; napre­
dak tehnike skraćuje radni period i tako ubrzava obrt opticajnog
kapitala i viška vrednosti. Ali ujedno ovaj napredak znači i
povećanje stalnog kapitala, čiji je obrtni period duži i obuhvata
niz obrta opticajnog kapitala. Ovo povećanje stalnog kapitala
raste u bržoj srazmeri nego povećanje opticajnog kapitala. Usled
toga sve veći deo ukupnog kapitala usporava svoj obrt. Apstra-
hujući kredit, usporavanje obrta pretstavljalo bi dalji razlog —
prvi razlog je povećanje razmera proizvodnje kao takve — za
povećanje predujma novčanog kapitala, od kojeg bi međutim i
veći deo ostao na raspolaganju (slobodan).
»Ukoliko dužina radnog perioda počiva na veličini lifera-
cija (na kvantitativnom obimu u kome se proizvod kao roba po
pravilu baca na tržište), ima ona konvencionalan karakter. Ali
sama konvencija ima kao materijalnu podlogu razmer proizvodnje,
te je zbog toga slučajna samo u pojedinostima.« I ovde raste ko­
ličina uopšte a sa njom i predujam kapitala. Ipak treba imati
na umu, da veća količina usled tehničkog napretka može imati
manju cenu, a stoga i potreban predujam može biti manji.
»Naposletku, ukoliko dužina obrtnog perioda zavisi od dužine
prometnog perioda, ovaj je doduše jednim delom uslovljen stal­
nim menjanjem tržišnih konjunktura, većom ili manjom lakoćom
prodaje, i nužnošću, koja otud potiče, da se proizvod delimično
baea na bliža ili dalja tržišta. Ne uzimajući u obzir obim tražnje
uopšte, glavnu ulogu igra ovde kretanje cena, pošto se prodaja
namerno ograničava kad cene padaju, dok se proizvodnja na­
stavlja. Obrnuto je kad se cene dižu; tu proizvodnja i prodaja
drže isti korak ili se može prodavati unapred. Ipak se kao prava
materijalna osnovica ima smatrati stvarna udaljenost sedišta pro­
izvodnje od prođnog tržišta.«18
Kako profit nastaje u proizvodnji, a u prometu se samo
realizuje, javlja se stalna težnja da se po mogućstvu sav kapital
pretvori u proizvodni kapitaL Otuda tendencija da se troškovi
18 M arks, »Kapitale, II, Beograd 1947, str. 251
14 Isto, str. 251.

89
prometa svedu na minimum zamenom metalnog novca kreditnim
novcem, i drugo, da se samo vreme prometa smanji razvitkom trgo­
vinske tehnike, što je moguće bržom prodajom proizvoda. Stalno
proširivanje tržišta i razvitak međunarodne podele rada stvara
suprotnu tendenciju. O va suprotna tendencija se u svom delovanju
ublažava razvitkom transportnih uslova.
Najzad treba još da istaknemo da je trajanje vremena obrta
kapitala presudno za brzinu kojom se višak vrednosti može pre­
tvoriti opet u kapital, tj. akumulisati. Što je kraće vreme obrta,
to se i višak vrednosti brže realizuje u novčanom obliku i može
biti pretvoren u kapital.
Svi ovi navedeni momenti: organski sastav kapitala, naro­
čito odnos stalnog prema opticajnom sastavnom delu kapitala,
razvitak trgovinske tehnike koja skraćuje vreme prometa, razvi­
tak transportnih sredstava koji deluje u istom pravcu, koji u
traženju sve udaljenijih tržišta dobija suprotnu tendenciju, ra­
zličiti tempo vraćanja novca usled periodičnih (konjunkturnih
kolebanja, naposletku brža ili sporija proizvodna akumulacija:
sve ove okolnosti deluju na masu kapitala koji leži neiskorišćen
i na trajanje ovog neiskorišćavanja.
Uz to dolazi kao važan moment uticaj promena robnih cena.
Ako nastupi pad cena sirovina, to će kapitalista u našem primeru
morati nedeljno da predujmi ne 1000 M, nego recimo samo 900
M, da bi nastavio proizvodnju u istoj razmeri; za celokupan obrtni
period svog kapitala ne dakle 9000 M nego 8100 M, dok će 900 M
biti slobodno. Ovaj tako »izdvojeni i sada nezaposleni kapital,
koji zbog toga traži da se plasira na novčanom tržištu, novčani
kapital, nije ništa drugo do jedan komad prvobitno predujmlje-
nog novčanog kapitala od 9000 M, koji je padom cena elemenata
proizvodnje, u koje se periodično ponovo pretvara, postao suvisan,
ako posao ne treba da se proširi nego se nastavlja u starom^
razmeru. Kad ovaj pad cena ne bi poticao iz slučajnih okolnosti
(osobito iz bogate žetve, prevelike ponude itd.) već iz uvećanja
proizvodne snage u grani koja sirovinu liferuje, onda bi ovaj nov­
čani kapital bio jedan apsolutan dodatak novčanom tržištu, uopšte
kapitalu koji je raspolđživ u obliku novčanog kapitala, zato što
više ne bi sačinjavao nikakav sastavni deo već upotrebljenog ka­
pitala.«17
Obrnuto, porast cena sirovina iziskuje dodatni novčani ka­
pital i tako uslovljava porast tražnje na novčanom tržištu.
Na prvi pogled je jasno da su upravo razmatrani momenti od
velike važnosti za razvijanje novčanog tržišta za vreme periodič­
17 M arks, »K apital«, II, Beograd 1947, str. 229.

90
nih kolebanja, izazvanih konjunkturom. U početku prosperiteta
cene su niske, novac se još brzo vraća, vreme prometa je kratko.
Za vreme visoke konjunkture cene se penju i vreme prometa se
produžuje. Kredit se jače angažuje za promet, dok jednovrem eno
raste i tražnja za kapitalnim kreditom usled proširenja proiz­
vodnje. Kako produženje vrem ena prometa tako i povišenje cena
iziskuje dodatni kapital, koji mora biti uzet na novčanom tržištu,
čime se smanjuje količina raspoloživog zajmovnog kapitala.
S prelazom na viši organski sastav kap itala raste uopšte i
vreme obrta k ap itala. Raste ne samo veličina upotrebljenog ka­
pitala nego i vreme za koje 011 fuukcioniše u procesu proizvodnje.
Produžuje se vrem e dok se predujm ljeni kapital ne vrati na svoju
polaznu tačku. K apitalista mora naprim er predujm iti 10 000 M
ako njegovo vreme obrta iznosi deset nedelja. Ako on prim eni u
proizvodnji neki nov metod koji iziskuje predujam od 60 000 M,
i ako sada vreme obrta iznosi 30 nedelja, moraće se uzeti na nov­
čanom tržištu 60 000 M. Šestostruki kapital morao bi se tada za
tri puta duže vreme predujmiti.
Što je duže vreme obrta kapitala, utoliko duže traje dok
protivvrednost tržištu oduzetih roba (sredstava za proizvodnju
i životnih sredstava za radnike) ponovo dođe na tržište u robnom
obliku. S iržišta se tako odnose robe za koje mu se stavlja na
raspolaganje samo novac. Novac nije ovde trenutni oblik nego
postojani oblik vrednosti za robu povučenu sa tržišta. N jegova
vrednost je osamostaljena prema robi. Robna vrednost mora se
ovde apsolutno zameniti novcem,, pošto se zamena drugom robom
može ostvariti tek o jednom sasvim drugom roku.
»Ako društvo ne zamislimo kao kapitalističko, već kao ko­
munističko, onda pre svega potpuno otpada novčani kapital, pa
dakle otpadaju i prerušenja transakcija koja pomoću njega na­
staju. Stvar se jednostavno svodi na to da društvo mora unapred
izračunati koliko rada, sredstava za proizvodnju i životnih sred­
stava može bez ikakve štete da primeni na one poslovne grane
koje, kao na pr. gradnja železnica, ne daju za duže vreme, godinu
ili više, niti sredstva za proizvodnju niti životna sredstva, niti
ikakav korisni učinak, a ipak od celokupnc godišnje proizvodnje
odnose i rada, i sredstva za proizvodnju/, i životnih sredstava,
N aprotiv, u kapitalističkom društvu gde se društveni razum
afirm ira uvek tek post festum (naknadno), mogu i moraju tako
stalno nastupati veliki poremećaji. S jedne strane, pritisak na
novčano tržište, dok, obrnuto, lakoća novčanog tržišta sa svoje
strane izaziva masti ovakvih preduzeća, dakle upravo okolnosti
koje doenije izazivaju pritisak na novčano tržište... S druge strane:
pritisak na raspoloživi proizvodni kapital društva. Pošto se s tr­
91
 žišta stalno odnose elementi proizvodnog kapitala, a za njih na
tržište baca samo jedan novčani ekvivalenat, to se penje tra­
vnja sposobna za plaćanje a da iz same sebe ne pruža nijedan
elemenat ponude. Otuda podizanje cena, kako životnih sredstava
tako i materija proizvodnje. Uz to dolazi i to da se za to vreme
redovno čine prevare, da se vrši velik prenos kapitala...<18
Različitost obrta postaje ovde moment narušavanja propor­
cionalnosti reprodukcije a time — kako će se još posle pokazati —
i moment krize.
D akle, iz dosadašnjeg istraživanja proizilazi, prvo: jedan
deo ukupnog društvenog kapitala koji funkcioniše u proizvodnji
leži stalno neiskorišćen u obliku novčanog kapitala. Drugo: veli­
čina ovog neiskorišćenog novčanog kapitala podleži jakim vari­
jacijama, a sve ove varijacije moraju neposredno uticati na nov­
čano tržište, na ponudu i tražnju novčanog kapitala.
Neiskorišćavanje kapitala protivreči pak funkciji kapitala
da proizvodi profit. Stoga se javlja težnja da se oyo neiskorišća­
vanje svede na minimum. Ovaj_ zadatak dovodi do jedne npve
funkcije kredita.

PRETVARANJE UMRTVLJENOG KAPITALA U AKTIVNI

NOVČANI KAPITAL POSREDSTVOM KREDITA

Način na koji kredit može ovu funkciju ispuniti jasan je*

Poznato je da se iz procesa kružnog kretanja kapitala periodički
oslobađa novčani kapital. A li ovaj novčani kapital, koji se iz­
dvojio iz kružnog kretanja nekog individualnog kapitala, može
funkcionisati kao novčani kapital u kružnom kretanju nekog dru­
gog kapitala ako se stavi na raspolaganje ovom drugom kapi­
talisti putem kredita. Periodično oslobađanje kapitala stvara tako
važnu osnovu za razvijanje kreditnih odnosa.
Dakle, svi oni uzroci koji su doveli do neiskorišćavanja ka­
pitala postaju sada ujedno i uzroci za postanak kreditnih odnosa,
a svi momenti koji utiču na količinu neiskorišćenog kapitala
određuju sada ekspanziju i kontrakciju kredita.
Ako, naprimer, nastupe pauze u procesu kružnog kretanja
nekog kapitala i nastane prekid procesa kružnog kretanja tako
da kapital ostane fiksiran kao novčani kapital, to će se obra­
zovati latentni novčani kapital, koji će se sada staviti na raspola­
ganje drugim kapitalistima posredstvom kredita. Ovo je slučaj
kod nekontinuelnih procesa proizvodnje, kod takvih koji zavise
18 Marks, »Kapital«, II, Beograd 1947, str. 249 i 250.

92
od godišnjeg doba, bilo usled prirodnih uslova (poljoprivreda, lov
na haringe, proizvodnja šećera itd.), bilo usled konvencionalnih
okolnosti, kao naprimer kod takozvanih sezonskih radova. No
svako oslobađanje novčanog kapitala znači mogućnost upotrebe
ovog novčanog kapitala posredstvom kredita u druge proizvodne
svrhe izvan kružnog kretanja individualnog kapitala koji ga je
oslobodio.19
Naprotiv, ako se kružno kretanje prekine u drugim stadi-
jumima, gde se ne oslobađa novčani kapital, onda je obratno —
ako proces treba da se kontinuelno održi — potreban rezervni
fond, koji se isto tako mora održavati u novčanom obliku, ili
pak kod razvijenog kreditnog sistema uzimanje kredita.
S jedne strane, priroda procesa kružnog kretanja daje tako
mogućnost davanja kapitalnog kredita. No kako novac uvek pret­
stavlja prometne troškove, a kapitalistička proizvodnja usled toga
ima tendenciju da svoje snage sve jače napinje ne povećavajući
na isti način novčani kapital, to ovaj kredit postaje nužnost.
S druge strane, svaki poremećaj u prometnom procesu, svako
produženje procesa R-N ili N-R iziskuje dodatni kapital, rezp^vni
kapital, da bi se održao kontinuitet procesa proizvodnje. Videli
smo da količina novca caeteris paribus zavisi od sume cena roba
koje čekaju da uđu u promet.
Ako stoga u procesu kružnog kretanja nastanu promene u
vrednosti. one će uticati na količinu novčanog kapitala. Ako cene
rastu, dodatni novčani kapital će biti vezan, ako one padaju,
novčani kapital će biti slobodan; »što su poremećaji veći, to veći
novčani kapital mora posedovati industriski kapitalista da bi
19 Na tom e počiva izravnava ruča delatnost onih b an a k a koje oslo­
bođeni novčani k a n ita l u polioD rivrednim područjim a s niibovim iako
prom enljivim novčanim p otrebam a prenose u inđ u strisk a područja.
S druge strane, sledeći prim er iz modeime provzvodnie cipela pokazuje
kakav uticaj može im ati konvencionalnost: D a se ontićaini k a p ita l ne
obrće češće nego d v ap u t godišnje, m ada proces proizvodnje jedne ci­
pele tra ie prosečno sam o 3 do 4 nedelje, o b jašn jav a se iz okolnosti,
da se glavne oorudžbine u toku godine vrše za isporuku pred U skre
ili Dubove. R oba je u m eđuvrem enu izrađ en a i leži n a stovarištu,
pošto se ne preuzim a p re roka isporuke ili b a r obaveza p la ćan ja tr-
srovca obuće počinje tek sa rokom isporuke. K arl Rebe, »Die D eutsche
Scbubgrossindustriec, Jena 1908, str. 55.
Ovakvi odnosi u isto vreme određujuće deluiu i na korišćenje
kredita. »Specifičnost sezonskog posla u industriji cipela prisiljava
i proizvođače cipela da rade s bankama. Velike sume koje se vraćaju
posle glavne sezone ulažu se u banke koie sa svoie strane stavljaju na
raspolaganje fabrikama u ostalim godišnjim dobima potrebne iznose
za isplatu nadnica i drugih pogonskih troškova, a preduzimaju i
plaćanja za sirovine putem doznaka ili putem čekovnog prometa.«
Osto, str. 57.)

93
mogao sačekati izravnanje; a pošto se u daljem toku kapitalističke
proizvodnje proširuje razmer svakog individualnog procesa pro­
izvodnje, a s njim i minimalna veličina kapitala koji se ima pre­
dujmiti, to se ona okolnost pridružuje drugima, koje funkciju
industriskog kapitaliste sve više pretvaraju u monopol velikih
novčanih kapitalista, izolovanih ili udruženih.«20
Ali kredit koji se zasniva na oslobađanju novčanog kapitala
razlikuje se bitno od platnog kredita, koji proizilazi na osnovu
prostog robnog prometa samo iz izmenjene funkcije novca. Ovo
još treba pobliže izložiti.

V glava

BANKE I INDUSTRISKI KREDIT

Kredit se najpre pojavljuje kao prost rezultat izmenjene funk­

cije novca kao platežnog sredstva. Ako se plaćanje obavi tek
izvesno vreme posle stvarno izvršene prodaje, to će za <yvo vreme
novac biti kreditovan. Ovaj oblik kredita pretpostavlja, dakle,
sopstvenike roba, a u razvijenom kapitalističkom društvu proiz­
vodne kapitaliste. Pretpostavimo li proces kao pojedinačan i jedno­
kratan, onda on znači samo to da kapitalista A ima dovoljno
rezervnog kapitala, da može sačekati vraćanje novca od strane
kapitaliste B, koji u trenutku kupovine ne raspolaže potrebnom su­
mom platežnih sredstava. Pri ovom jednostranom kreditiranju
mora A držati toliko novca više koliko će B-u biti potrebno
o roku plaćanja. Time se novac ne bi uštedeo već samo preneo.
Drukčije stoji stvar ako sama uputnica funkcioniše kao platežno
sredstvo, drugim rečima, ako A ne samo daje kredit B-u, nego
ga i sam uzima od V-a tim što V-a isplaćuje menicom B-a. Ako
sad možda i sam V ima da izvrši plaćanje B-u i ako on p*aća
B-u njegovom sopstvenom menicom, onda su tu kupovine i pro­
daje robe između A i B, A i V kao i između V i B izvršene bez
posredovanja novca. Novac je, dakle, bio ušteđen, a kako bi se
ovaj novac ujedno morao nalaziti u _rukama proizvodnih kapita­
lista kao dodatni novčani kapital (za prometni proces robnog ka­
pitala), to je time za njih ušteđen novčani kapital. Menica je za-
menila novac tim što je sama obavila funkciju novca, tj. fungirala
kao kreditni novac. Veliki deo činova prometa, a ujedno najveći
10 Marks, »Kapital«, II, Beograd 1947, str. 72. Ovde je, dakle, pret-
skazano gospodstvo banaka nad industrijom, ta najvažnija pojava najno­
vijeg vremena, kad su još jedva bile vidljive klice ovog razvitka.
94
i najkoncentrisaniji, odigrava se izm eđu samih proizvodnih ka­
pitalista. Sve ove transakcije mogu se principijelno izvršiti po­
moću menice; veliki deo ovih menica uzajam no će se prebijati i
biće potreban samo izvestan iznos gotovog novca da bi se saldi­
rao bilans. Proizvodni kapitalisti, dakle, kredituju ovde uzajam no
jedan drugoga. O no što tu kapitalisti jedan drugom kredituju
jesu robe koje za njih pretstavljaju robni kapital, i to robe kao
puki nosioci određene sume vrednosti, za koju se pretpostavlja
da je već prilikom prodaje realizovana u svom društveno važe­
ćem obliku, dakle robe kao nosioci određene sume novca koju
pretstavlja menica. M enični promet zasniva se, dakle, na pro­
metu roba, i to roba koje su se usled ižvršene prodaje već pretvo­
rile u novac, iako ovo pretvaranje još nije postalo društveno va­
žeće, nego postoji samo kao privatni čin u kupčevom obećanju
da će platiti.1
Ovaj kredit, kako je ovde prikazan, a koji nastaje m eđu sa­
mim proizvodnim kapitalistim a, nazivamo p r o m e t n i m k r e ­
d i t o m . Videli smo da on zamenjuje novac, dakle ušteđuje sku-
poceni metal, pošto znači prenos roba bez posredovanja novca.
Proširenje ovog kredita, zasniva se na proširenju ovih prenosa
robe, a kako se ovde radi o robnom kapitalu — o činovim a iz­
među proizvodnih k ap italista — na proširenju procesa reproduk­
cije. Ako se proces reprodukcije proširuje, tražnja za kapitalom
u obliku proizvodnog kapitala (mašine, sirovine radna snaga itd.)1
raste.
Porast proizvodnje znači ujedno i porast prometa; um noženi
činovi prometa likvidiraju se umnoženim kreditnim novcem. Me­
nični opticaj se povećava, a može da se povećava zato što se po­
većala masa roba koja ulazi u promet. Ovaj porast prometa
može, dakle, nastati bez povećane tražnje za zlatnim novcem.
Pa ni odnos ponude i tražnje novčanog kapitala ne treba da bude
izmenjen. Jer u isto vreme i u jednakom odnosu s povećanom po­
trebom za prometnim sredstvima može ponuda rasti, pošto se na
osnovu veće količine robe može izdati više kreditnog novca.
O vde je porastao menični opticaj.2 O vaj povećani kredit n e
uiora uopšte da tangira odnos ponude i tražnje elemenata stvar-
1 Ako se im a sam o u vidu da su menice zasnovane na robnoj raz-
meni, a ako se gubi iz vida da je ova robna razm ena tek onda na d ru ­
štveno važeći način izvršena kad se menice m eđusobno prebiju, bilans
izravna gotovim novcem a neisplaćene menice zamene novcem, dolazi
se do utopije robne note, radnog novca itd., kreditnih znakova, koji,
odvojeni od m etala, tre b a da samostalno i neposredno p re tsta v lja ju
vrednost roba.
* Suma menica stavljenih u opticaj u toku godine iznosila je u
milionima maraka: 1885 godine 12060, 1895 godine 15241, 1905 godintf-
95-
nog proizvodnog kapitala. Naprotiv, obe su ravnomerno porasle.
Proces proizvodnje je proširen a time su proizvedene i robe po­
trebne za proizvodnju u proširenom razmeru. Sledstveno imamo
ovde i povećani kredit i povećani proizvodni kapital. Oboje se
izražava u povećanom meničnom opticaju. No za to nije bilo
vezano nikakvo pomeranje u odnosu ponude i tražnje kapitala u
novčanom obliku. Ali sama o v a tražnja je ta koja utiče na ka­
matnu stopu. Povećani kredit može, dakle, da ide naporedo —
ukoliko se radi samo o prometnom kreditu — s n e p r o m e n j e -
nom k a m a t n o m stopom.
Menični opticaj je ograničen samo sumom zaista izvršeiuL.
transakcija. Dok se državni papirni novac može izdati u preko-
meraoj količini, usled čega vrednost pojedinačnog komada pada,
ali se vrednost sume nikada ne menja, menica može principijelno
da bude ispostavljena samo na osnovu zaključenog*posla, pa stoga
ne može da se prekomerno izdaje. Ako je posao fingiran, lažan, to
će dakako i menica biti bezvredna. O va bezvrednost pojedinačne
menice ne tangira nipošto masu drugib menica.
To što se menice ne mogu preko mere izdavati ne znači da
novčana suma na koju one glase ne može biti previsoka. Ako na­
stupi kriza u kojoj dolazi do pada vrednosti roba, onda se ni oba­
veze plaćanja neće moći u celosti ispuniti. Zastoj u prodaji čini
nemogućno preobraćan je robe u novac. Fabrikant mašina koji je
računao na prodaju svoje mašine, da bi iskupio menicu koju je
dao za kupovinu gvožđa i uglja, ne može sada ovu iskupiti, pa
ni prebiti menicom koju bi dobio od kupca svoje mašine. Ako mu
i inače nedostaju sredstva, njegova će menica sada biti bezvredna,
mada je ona prilikom svog izdavanja p r ista v lja la robni kapital
(gvožđe i ugalj koji se pretvaraju u mašinu).*
Menični kredit je kredit za vreme prometnog procesa i zame-
njuje d o d a t n i kapital,_ koji se mora držati u toku vremena
prometa. Ovaj prometni kredit daju sami proizvodni kapitalisti
jedan drugome; jedino ako izostane vraćanje, novac mora biti
stavljen na raspolaganje od treće strane, od strane banaka. Isto
tako banke se pojavljuju ako prodaja robe, dakle uslov meničnog
prometa, iz bi'o kog razloga zastane, bilo da se roba trenutno ne
25506. Od toga je bilo bankovnih akcepata: 1956 ili 16*/*, 3530 ili 23*/*
i 8000 ili 31®/*. U ovim sumama su svakako uračunate i one menice kojs
ne dospevaju u promet (kaucione, depozitne itd.). W. P r i o n, »Da*
deutsche Wechseldiskontgeschaft«, Leipzig 1907, str. 51.
• Ako je pak normalni robni promet prekinut vanređnim neeko­
nomskim, dakle slučajnim događajima, koo što su naprimer revolucija,
rat itd., to će biti razumno da se ovo vreme prekida ne uračuna u
takoreći normalno vreme prometa i da se sačeka dok ovi događaji ne
prođu. Do ovoga dolazi zakonskim određivanjem moratorija za menice.
može prodati bilo da se iz spekulativnih razloga zadržava, ili
slično. Ovde one dovršavaju i upotpunjavaju menični kredit.
Prema tome, prometni kredit proširuje osnovicu proizvodnje
preko novčanog k ap itala koji se nalazi u rukama kapitalista, koji
za njih pretstavlja samo osnovicu kreditne nadgradnje, fond za
izravnanje m eničnog bilansa i rezervni fond za gubitke u slučaju
obezvređenja menica.
Ušteda gotovog novca biće utoliko veća ukoliko se menice
budu više prebijale. Za to su potrebne posebne ustanove; menice
se moraju skupiti i međusobno uporediti. O ve funkcije ispunja­
vaju banke. Zatim će ušteda novca biti utoliko veća ukoliko više
bude ista menica fungirala kao platežno sredstvo. No menični
opticaj će se moći utoliko više proširiti ukoliko sigurnija bude
njena platežna sposobnost. Kreditna dostojnost m enice koja treba
da fungira kao prometno i platežno sredstvo mora biti poznata.
I ova funkcija pripada bankama. One vrše obe funkcije kada
kupuju menice. Kad bankar kupi menicu, on je taj koji daje
kredit. Bankar stavlja na mesto komercijalnog kredita bankarski
kredit — tj. svoj sopstveni kredit time što za menicu daje nov­
čanice, to jest na mesto industriske i trgovačke menice svoju sop-
stvenu menicu. Jer banknota nije ništa drugo nego menica na
bankara, koja se uzima radije nego menica industrijalca ili tr­
govca. Ako je državna novčanica obezbeđena društveno potreb­
nim minimumom robnih transakcija, a m enica izvršenom robnom
transakcijom kao privatnim činom kapitaliste, to će banknota
biti obezbeđena menicom, obećanjem plaćanja, za koje jemči ce-
lokupno imanje svih lica koja su obavila razmenu. Izdavanje bank­
nota je ujedno ograničeiy? brojem eskontovanih menica, koji je
i sam ograničen brojem obavljenih činova razmene.
Tako banknota prvobitno nije ništa drugo do bančina menica,
koja zamenjuje menicu proizvodnog k ap italiste4. Pre no što je na­
stala banknota, menice su, snabdevene često puta stotinom potpisa,
kružile u prometu sve do njihovog dospeća; obrnuto, banknote su
prvobitno bile poput menice ispostavljane na najrazličitije iznose,
a ne samo na okrugle sume. One čak nisu uvek imale ni karak­
ter menica po viđenju. »Ranije nije bilo neobično da banke izdaju
novčanice koje su bile plative prema izboru izdavaoca, ili po v i­
đenju ili nekog kasnijeg dana po prezentaciji, no u poslednjem
slučaju novčanice su nosile kam atu do dana plaćanja.«5
* Pod proizvodnim kapitalistim a podrazum evam o kap italiste koji
ostvaruju prosečan profit, dakle industrijalce i trgovce, nasuprot zaj-
movnim k ap italistim a koji vuku kam ate, i zemljopo9ednicima koji vuku
rentu.
• Jam es W ilson, »Capital, C urrency and Bankingc, London 1847,
str. 44.
7 H ilfe rd in g : F in an sisk i k a p ita l 97
 T ek d ržavna in terven cija dovodi do prom ene, ali ova pro-
m ena ne u k id a ekonom ske zakone. Svrha ovog zakonodavstva je
u tom e da obezbedi k on vertib ilnost novčanica tim što se izdavanje
ban knota neposredno ili posredno ograničava i postaje monopol
jedn e ban ke koja stoji pod državnom kontrolom . U zem ljam a gde
nem a d ržavn og pap irn og novca ili je ograničen na iznos koji da­
lek a zaostaje za društvenim m inim um om , banknota zauzim a pro­
stor koji in a če p rip a d a državnom papirnom novcu. A ko se bank­
noti u izvesnim kritičn im vrem enim a da prinudan tečaj, ona će
tim e p o sta ti državni pap irn i novac.0 V eštačko regulisanje izda­

• N arav n o , b a n k a će n a sta v iti d a e sk o n tu je m enice sa ovim nov­

č a n ic a m a , i u k o lik o se ove novčanice iz d aju za m enice i d ru g e zaloge;
o ne is p u n ja v a ju fu n k c ije k re d itn o g novca k a o i ra n ije . N o to nipošto
n e is k lju č h je m og u ćn o st d a one b u d u d rž a v n i p a p irn i novac, i to će
se o d m a h d o k a z a ti k a d b u d u obezvređene, zato što je izd ato više p a ­
p ir a n ego što o d g o v ara d ru štv en o m m in im u m u p ro m eta. A ko se to n e
d ogodi, neće n a ra v n o n a s tu p iti ni p a d vrednosti. K ako su predujm o v i
d rž a v i — usled čega se k o ličin a p a p ira u p ro m e tu povećava nezavisno
od p o tre b a trg o v in e i in d u s trije — ostali n e z n a tn i i za vrem e pe­
rio d a b a n k o v n e re s trik c ije u E ngleskoj, to je i p a d vrednosti b io
n e z n a ta n . Ip a k je pogrešn o k a d D i 1 kaže: >Ali ni kod nek o n v erti­
b iln ih b a n k n o ta sa stv a rn im svojstvom zakonskog p latežnog sredstv a
ne m ože b iti reči o >p a p irn o m novcu«; m a koliko opasno bilo neisp u ­
n je n je o b av e za k o n v erto v an ja« (ovu opasnost D il, koji se ne obazire
n a is k u s tv a sa a u strisk o m v alu to m , osim to g a još i p recen ju je), »i p od
ovim sistem om b a n k n o te se ne iz d a ju zato da bi se novac pustio u o p ­
tic a j, već se one iz d a ju u o b lik u p o za jm ica d ržav i ili trgovcim a —
d a k le n a osnovu p r a v a p o tra ž iv a n ja , k o ja b a n k a sa svoje stran e po­
stiže. D a li će i u k o lik o iz d a v a n je n o v ča n ica i pod ovim uslovim a slu ­
ž iti sam o o p ra v d a n im k re d itn im p o tre b am a držav e i trgovine, ili će,
p re m a š u ju ć i te g ran ice, dovesti do ta k v e pap irn o -n o v čan e p riv re d o
k o ja u g ro ž a v a c e lo k u p an k red it, to u ovom slu ča ju zavisi od način a
v o đ e n ja b a n č in ih poslova, a ne od količine novčanica.« (K arl D iehl:
» S o zialw issenschaftliche E rliiu teru n g en zu R icardos G rundgesetzen d e r
V o lk sw irtsch aft« , L eipzig 1905, II deo, str. 235.) D il gubi iz vida b itn u
ra z lik u iz m eđ u iz d a v a n ja n o v ča n ica koje počiva n a e sk o n to v a n ju m enica,
d a k le n a p ro d a ji robe k o ja za h tev a novac i za k o ju se u p rav o i sta v lja
n a ra s p o la g a n je k re d itn i novac, i iz d a v a n ja novčanica za p redujm o v e
d ržav i. N ovčanica z a m en ju je m enicu, d ak le jedan oblik k red itn o g novca
d ru g im , a m enica p re ts ta v lja istin sk u ro b n u vrednost. Izd av a n je p ak
n o v ča n ica za o b eć an je p la ć a n ja od s tran e d ržav e tre b a tek da om ogući
d rž a v i d a k u p u je ro b e za k o je jo j n edostaje novac. A ko d ržav a z a k lju či
z a ja m n a novčanom trž ištu , ona d o b ija novac koji se nalazi u prom etu,
i (njegovim iz d av an je m on se ponovo v ra ć a n a novčano tržište. K oli­
č in a novca k o ja se n alazi u o p tic a ju ovde ne tre b a d a se m en ja. N o
d rž a v a se o b raća b an c i zato što nem a n ik a k v o g drugog k re d ita i d a je
n o v ča n icam a p rin u d n i tečaj, je r bi b a n k a inače b a n k ro tira la . N ovča­
nice iz d ate za o v aj zajam p re tsta v lja ju d o d atak pro m etu i m ogu b iti
obezvređene. T o je p o tp u n o isto k ao k ad bi d ržav a sam a izdala p ap irn i
no v ac ko ji jo j je p o tre b an za n je n a p la ćan ja , a ne tek zaobilaznim p u ­
tem , p osredstvom banke. Sam o što o v aj zaobilazni p u t im a za b a n k u t*

98
van ja novčanica otkazuje službu odmah čim okolnosti zatraže
povećano izdavanje novčanica. Tako kada u toku krize kredit do­
živi slom, kreditni novac mnogih privatnih kap italista (dakle
mnoge menice) postaje nesiguran i prostor koji je on u prometu
zauzeo mora se ispuniti dodatnim prometnim sredstvom. Zakon
otkazuje dejstvo i krši se, kao u najnovije vreme u Sjedinjenim
Državama, ili se suspenduje, kao što je slučaj sa Pil-ovim zako­
nima u Engleskoj. Samo nepokolebani kredit banke je razlog što
se uzimaju banknote, dok se mnoge druge menice odbijaju. Ako
bi i bančin kredit bio pokoleban, morao bi se novčanicam a dati
prinudni tečaj ili bi se morao neposredno izdati državni papirni
novac. Ako se ni to ne bi dogodilo, stvorila bi se privatna pro­
metna sredstva kao za vreme poslednje američke krize. A li to je
mnogo neefikasnije sredstvo da se stane na put novčanoj krizi,
pooštrenoj usled prom ašenog zakonodavstva o banknotam a.7

prednost, što ona sada za »zajam«, k o ji je košta samo štampanje, vuče

kamatu. Naročito je ova okolnost navela R ikard a da ustane protiv
Engleske banke i dovela do zahteva da izdavanje papirnog novca —
pri čemu je on, dakako, brkao državni papirni novac i banknotu —
postane stvar države. Uostalom neće b iti nezanim ljivo napomenuti da
su čuveni R ika rd o vi predloži u njegovim Proposals for an economical
and secure C urre n cy delim ično ostvareni u austriskoj »čistoj papirnoj
valuti«, dok upravo ovo ostvarenje omogućuje da se na n a jja s n iji način
upozna greška u Rikardovom tcoriskom obrazloženju.
7 U zakonodavstvu o novčarstvu k ap italističko društvo stoji pred
jednim čisto društvenim problemom. No ovo društvo n ije svesno sa­
mog sebe. Zakoni njegovog sopstvenog kretanja ostaju za nj skriveni i
tek ih teorija mora teškom mukoni otkrivati. A li interes njegovih vo­
dećih slojeva odupire se prihvatanju teoriski pronađenih rezultata.
Ne uzim ajući čak u obzir uske i sebične interese novčanih kapitalista,
koji važe kao n a jb o lji stručnjaci u p itanjim a bankovnog zakonodavstva,
mržnja prema teoriji radne vrednosti je ta koja postaje nesavladljiva
prepreka za pravo saznanje zakona novčanog i novčaničnog opticaja,
i u engleskom bankovnom zakonodavstvu dovodi do pobede principa
Currency-škole, mada je ovo učenje već radovim a T u k a , Fulartona i
Vilsonn istoriski i teoriski bilo dovedeno ad absurdum. D iv n a je p ri­
tom ironija istorije što se ova teorija — i to do izvesnog slepena s pra­
vom — mogla pozivati na samog R ikarda, k o ii je inače težio doglednom
sprovodenju teorije radne vrednosti, jer je R ikardo pod utiskom prakse
s papirnim novcem ostavio tu na cedilu svoju sopstvenu teoriju.
A narhički karakter kapitalističkog društva je taj koji mu tako
jmko otežava razumno i svesno regulisanje nekog društvenog zadatka.
Teškom mukom i veoma snoro ono se iz teških i skupo plaćenih isku­
stava n a jra z lič itijih zem alja i epoha uči isp ra vn ijim načelim a, ne na­
lazeći snage da ih uopšti, kao što to dokazuje održavanje američkog,
engleskog, a u izvesnom maniem stepenu i nemačkog zakonodavstva o
novćaničnoj banci, kao i politike novčanične banke. A još manje je danas
u stanju da nova iskustva jedinstveno teoriski obuhvati; ono začuđeno
gleda smclost jednog Knapa, koji niti je dao svoj sud o novim čin je n i-

7* 99
 K ao ni m enica ne m ože se ni kon vertib ilna banknota ( a ne­
kon vertib ilna ban knota n ije ustvari n išta drugo do državni p a­
pirni n ovac s prinu dnim tečajem ) preko m ere izdavati.8 Promet
se oslobađa ban knote koju v iše ne treba tim što je vraća banci.
Pošto ona zam enju je m enicu, to je izd avan je novčanica podvrg­
nuto istim zakonim a kao i m enićni prom et i zajedno se sa ovim
proširuje sve. dotle dok kredit ostaje nepokoleban, a stupa kao
p la težn o sredstvo, č iji je kredit za vrem e krize ostao nepokoleban,
pored gotovog novca na m esto m enice, čim se m enični promet,
za vrem e kreditn e k rize nasilno sm anji.
S razvitkom bankarstva, kad se sav neuposleni novac koncen-
triše u bankam a, ban kovni kredit zam enjuje kom ercijalni na taj
način što svaka m enica sve v iše služi kao p latežn o sredstvo ne
u svojoj prvobitnoj form i, dok cirk u liše m eđu proizvodnim k ap i­
talistim a , nego u svom izm enjenom obliku kao novčanica. Prebi­
jan je i saldiranje bilansa v rši se sad kod ban aka i m eđu bankama,
što pretsta v lja tehn ičk u o lakšicu, koja povećava krug mogućih
p rebijan ja i d a lje sm anjuje gotov novac potreban za saldiranje.
N ovac koji su ranije sam i proizvodni k a p ita listi morali držati
za izravnan je bilansa m enica koje su izd a li sad im je suvišan; on
odlazi u v id u d ep o zita bankam a, koje sad mogu tim e vršiti s a l­
diranje bilansa. Sm anjuje sc, dakle, deo k a p ita la koji proizvodni
ka p ita listi m oraju držati u obliku novčanog k ap itala.

ča m a n iti ih jc p ro tu m ačio , nego je iz toga b a r stvorio sistem atsk u —

term in o lo g iju .
K ako se kod u p ra v lja n ja novčnnim i k red itn im prom etom rad i o
jednom čisto d ru štv en o m z a d a tk u , to se p o jn v lju je zahtev da se o v aj
z a d a ta k pren ese n a d ržav u . No k ak o kapitalisti« '.u d ržav u ra z d iru
k lasn i interesi, to sc p ro tiv ovog zahteva odm ah b u d e sum nje onih k oji
im aju razlo g a d a se b o je p o ra s ta moći v la d a ju ć ih slojeva države. B o rb a
se većinom z a v rš a v a kom prom isom u v idu dalekosežne d ržav n e k on­
tro le n ad nekim p riv ileg isa n im p riv a tn im društvom . L ični interes k a ­
p ita lista , koji tobože tre b a da je n eophodan, m ora ili da se isključi
ili b a r ograniči. P riv a tn i interes u p ra v lja č a naro d n ih b a n a k a ne stoji
ni u k ak v o m odnosu sa značajem n jihove moći. S lobodno v ršlja n je p ro ­
fitn ih in teresa isk o rišća v an jem n ac io n aln o g k re d ita za sopstveni raču n
sv ak ak o b i tu p rič in ilo n ajv eću štetu. D ru štv en i k a r a k te r z a d a tk a čini
neoph odnim isk lju čen je ili b a r ja k o o g ran ičen je p ro fitn ih interesa.
8 »Ni jed n o g tre n u tk a ja se ne u stru č a v a m d a izjavim svoju pu n u
sag lasnost sa ta k o m nogo izvikanom d o k trin o m starih ban k o v n ih d ire k ­
to ra iz 1810, da, d o k le je d n a b a n k a iz d aje svoje no v čan ;ec sam o nu
osnovu e sk o n to v a n ja d o b rih m enica s rokom ne više od 60 d an a . ona ne
može pogrešiti ak o izda toliko n ovčanica koliko p u b lik a hoće d a uzm e.
U ovom ta k o je d n o stav n o m n ačelu im a, p o mom m išljen ju , više istin e
i d u b ljeg u v id a u p rin c ip e k o ii v la d a ju u novčanom op ticaju , nego u
bilo kom e p ro p isu o ovom p red m etu , k o ji je od ta d a bio izdat«. F u lle r ­
ton, I, s., str. 207.

100
 Kako bankar stavlja na mesto menica svoj sopstveni kredit, 'to
je i njemu samom potreban kredit, ali samo neznatan sopstveni
kapital u novčanom obliku kao garantni fond za svoju platežnu
sposobnost. Zamenjivanjem nepoznatog kredila svojim sopstvenim
poznatijim kreditom, banke ovde povećavaju prometnu sposobnost
kreditnog novca. One na taj način omogućuju izravnanje novča­
nih potraživanja lokalno na mnogo većem području i vremensko,
ukoliko se time i mogućnosti prebijanja vremenski umnogostru-
čavaju; one prema tome proširuju kreditnu nadgradnju u daleko
većoj meri nego što bi to postigao m enični promet ograničen na
proizvodne kapitaliste.
Ali kapital koji banke stavljaju na raspolaganje proizvodnim
kapitalistim a putem eskoutovanja menica ne srne se uzeti dvo1-
struko; najveći deo bankovnih depozita pripada klasi proizvod­
nih kapitalista, koji s razvijanjem bankarstva sav svoj raspoloživi
novčani kapital drže u bankama. O vaj novčani kap ital stvara,
kao što smo videli, osnovu meničnog prometa. Ali to je sopstveni
kapital klase. Eskontovanjem menica ne privodi se klasi kao takvoj
novi kapital. Samo se na mesto kapitala u jednom novčanom
obliku (u obliku privatnog obećanja da će se platiti) stavlja ka­
pital u d r u g o m novčanom obliku (u obliku bančinog obeća­
nja plaćanja, eventualno u obliku gotovog novca). O novčanom
kapitalu radi se samo ukoliko on zamenjuje upravo realizovani
robni kapital, dakle novčana suma se ovde posmatra genetički.
Funkcionalno radi se uvek o novcu (platežnom ili kupovnom
sredstvu).
Zamena kredita proizvodnih kapitalista bankovnim kreditom
može se. naravno, vršiti i u drugim oblicim a, a ne samo u obliku
izdavanja banknota. Tako u zemljama s novčaničnim monopolom
stavljaju privatne banke na raspolaganje proizvodnim kap itali­
stima svoj bankovni kredit tim što ,,akccptirnju“ menice proiz­
vodnih kapitalista, to jest snabdevaju ih svojim potpisom i tim e
jemče za njihovu platežnu sposobnost. Na taj način uživa menica
bančin kredit, što njenu prometnu sposobnost povećava isto tako
kao da je zamenjena novčanicama ove banke. Poznato je da se ve­
liki deo naročito međunarodnih trgovačkih transakcija likvidira
takvim menicama. Principijelno ne postoji nikakva razlika iz­
među takvih akceptiranih menica i novčanica privatnih banaka.9
• »N ajvažnije sredstvo za lik v id ira n je plaćanja u međunarodnom
prometu jeste menica. U ranije vreme se međunarodno izravnavanje v r­
šilo očigledno posredstvom trgovačke menice. dok je u posleđnjem sto-
leću sve više stupala na prvo mesto bankovna menica, iza koje se
skriva prva, a li i menica izvedena, iz drugih potraživanja — nap ri-
mer iz poslova s efektima. U trgovačkoj menici se izgubila naročita
vrsta prethodne kupovine robe. a u bankovnoj ineniri je tokom vremena
101
 Prometni kredit, u smislu koji smo upravo upotrebili, sastoji
s<* dakle, u stvaranju kreditnog novca. On tako čini proizvodnju
nezavisnom od ograničenosti raspoložive sume gotovog novca, pri
čemu pod gotovim novcem podrazumevamo punovažan metalni
novac, valutni novac, srebrni i zlatni novac, plus državni pa­
pirni novac s prinudnim tečajem i sitan novac, ukoliko postoji
u obimu društveno potrebnog prometnog minimuma.
No posredstvom prometnog kredita kao takvog nema ni pre­
nošenja novčanog kapitala s jednog proizvodnog kapitaliste na
drugog, ni priliva novca drugih (neproizvodnih) klasa kapitali­
stičkoj klasi, da bi ga ona pretvorila u kapital. Ako, dakle, pro­
metni kredit zamenjuje gortov novac, onda kredit u njegovoj
funkciji da novac, ma kojeg oblika on bio, dakle svejedno da li
gotov novac ili kreditni novac, pretvori iz neiskorišćenog novca
u aktivni novčani kapital, nazivamo: k a p i t a l n i k r e d i t
Kapitalni kredit zato što je ovo prenošenje uvek prenošenje na
one koji kupovanjem elemenata proizvodnog kapitala upotre­
bljavaju novac kao novčani kapital.
U prethodnoj glavi smo videli kako u toku kapitalističkog
procesa proizvodnje nastaje slobodan novac, čuvan u vidu blaga,
koji treba da služi kao novčani kapital. To su sume koje su po­
vremeno vezane u proipetnom procesu, povremeno opet leže ne-
iskorišćene, sume koje se čuvaju za naknađivanje stalnog kapitala
te sume iz prometa povučenog viška vrednosti, dok ne postanu
dovoljno velike za akumulaciju. Ovde valja izvršiti troje: prvo,
pojedinačne sume 'treba da se sakupe, dok centralizovanjem ne
postanu dovoljno velike za proizvodnu primenu; drugo, one treba
da se stave na raspolaganje za to pogodnim licima i treće, one
treba da se stave na raspolaganje za podesno vreme.
Ranije smo videli kako kreditni novac proizilazi iz prometa.
Sad imamo posla s novcem koji ne funkcioniše; ali, novac može
vršiti samo novčanu funkciju i ovu može vršiti samo u prometu;
stoga kredit u ovoj funkciji ne može da čini ništa drugo nego
da baca u promet novac koji ne funkcioniše.
A l i kao kapitalistički kredit on ga baca u promet samo zato
da bi iz njega izvukao što više novaca; on ga baca u promet
kao novčani kapital, da bi ga pretvorio u proizvodni kapital. On

a p s tra k c ija još d a lje n ap red o v a la, te se više ne m ože dozvoliti za­
k lju č a k d a je ona za sn o v an a n a robnom p ro m e tu ; n a p ro tiv može sam o da
se k až e d a nrom e tre b a d a se iz ra v n a neko novčano p o tra živ an je k o je
p ro ističe iz bilo kog ekonom skog d o g ađ a ja. N a ovaj način p la ć a n ia m ože
se sad n ad o v e zati m e đ u n a ro d n i kredit.« A. S arto riu s F re ih e rr v. W a lters-
h au sen : »Das v o lk sw irtsch a ftlich e System tier K ap italsan lag e im Aus-
land«, B erlin 1907, str. 258 i dalje.

102
iim e proširuje obim proizvodnje, proširenje kome mora da pret­
hodi proširenje obima prometa. O vo se proširenje vrši bez po-
sredstva novog novca, samo iskorišćavanjem starog ali um rtvlje-
nog novca u prometne svrhe.
O vde se, dakle, opet javlja potreba za jednom ekonomskom
funkcijom koja se sastoji u tome da se neiskorišćeni novčani k a­
pital sakupi i tako sakupljen raspodeli.
No ovde kredit ima drukčiji karakter nego prometni kredit.
Ovaj čini da novac funkcioniše kao platežno sredstvo. Plaćanje
za robu koja se prodaje kreditira se. Novac koji bi inače morao
stupiti u promet ušteđuje se, jer se zamenjuje kreditnim novcem.
Za ovu sumu postaje suvišan stvarni novac, koji bi inače morao
biti na raspolaganju. S druge strane kapitalisti se ne stavlja na
raspolaganje nikakav nov kapital. Prometni kredit daje samo
njegovom robnom kapitalu oblik novčanog kapitala.
D rukčije je kod kapitalnog kredita. On pretstavlja samo pre­
nošenje neke novčane sume koju njen sopstvenik ne može da
upotrebi kao k ap ital na nekoga koji treba da je upotrebi kao
kapital. To je njena namena. Jer ako ona ne bi bila upotrebljena
kao kapital, njena se vrednost ne bi mogla održali i ne bi se mogla
vraćati. Posmatrajući s društvenog gledišta, uvek je potrebno da
novac pritiče dužniku, da bi se mogao sa sigurnošću pozajm ljivati.
Ovde. dakle, dolazi do prenošenja novca kojim se već raspolaže,
a ne do uštede novca uopšte. K apitalni kredit sastoji se, dakle,
u prenošenju novca, koji treba da se time pretvori iz neiskorišća-
vanog u aktivni novčani kap ital.10 O vaj ne ušteđuje prometne tro­
škove kao platežni kredit, već proširuje funkciju proizvodnog
kapitala na podlozi iste novčane osnove.
Mogućnost kapitalnog kredita proizilazi ovde iz uslova pro­
meta samog novčanog kapitala, proizilazi odatle, što novac u in­
dividualnom kružnom • kretanju kapitala periodički leži neisko­
rišćen. Jedni kap italisti ga stalno uplaćuju u banke, koje ga opet
stavljaju drugima na raspolaganje.
Ako posmatramo celu kapitalističku klasu, onda novac ne
leži neiskorišćen; ako se ovde zaledi u vidu blaga, kredit ga pre­
tvara smesta u aktivni novčani kapital u nekom drugom promet­
nom procesu. Za celu klasu smanjuje se tako obim novčanog kap i­
10 Pošto se sav novac pozajm ljuje uz kam atu, dakle za z a j m o '
d a v e a uzima k a ra k te r k ap itala, to se obratno sav pozajm ljeni novac,
•ma kakve da su njegove funkcije u stvarnosti, bilo da pretstavlja po­
laznu tačku za nov proizvodni kap ital bilo da samo posreduje u pro ­
metnim činovim a već postojećeg kapitala, sm atra kapitalom , a tražn ja
novca kao platežnog sredstva b rka s trnžnjom novca kao novčanog
kap itala.

103
 tala koji treba da bude predujmljen. Ovo smanjivanje nastaje zato
što pauze u prometu čine ovde novac prenosivim pa se tako
izbegava mirovanje novca u vidu blaga. Cela kapitalistička klasa
treba tada da samo jedan srazmerno mali deo novca ostavi da
fungira kao blago, da bi mogla da predupredi neravnomernosti i
poremećaje u prometu.
Ranije smo imali posla s proizvodnim kapitalistima (indu-
striskim i trgovačkim), koji svoje kupovine, naprimer kupovinu
sredstava za proizvodnju, izvršuju kreditnim novcem. Sad proi­
zvodni kapitalista postaje novčani ili zajmovni kapitalista. Ali
ovaj karakter uzima on samo prolazno, kad njegov novčani ka­
pital, koji nestrpljivo čeka na pretvaranje u proizvodni kapital,
upravo leži neiskorišćen. I kao što on u jednom trenutku po­
zajmljuje, tako u nekom drugom trenutku uzima zgjam od nekog
drugog proizvodnog kapitaliste. Karakter zajmovnog kapitaliste
je ispočetka samo prolazan, a zatim, s razvitkom bankarstva, on
postaje njegovom posebnom funkcijom.
Postojeći novčani kapital funkcioniše posredstvom kredita
u većem obimu nego bez ovog posredstva. Kredit ograničava nei-
skorišćeni kapital na onaj minimum koji je potreban da bi se
predupredili poremećaji ili nepredviđena promena u procesu kru­
žnog kretanja kapitala. Kredit tako teži da u korist d r u š t v e ­
n o g kapitala prekine nciskorišćavanje novčanog kapitala za
izvesno vreme u procesu kružnog kretanja i n d i v i d u a l n o g
kapitala.
Iz toga ujedno proizilazi da deponovanje depozita proizvodnih
kapitalista, kao i njihovo povlačenje, podleži određenim zako­
nima, izvedenim iz prirode prometa proizvodnog kapitala, iz du­
žine njegovog vremena prometa. Saznanju ove žftkonomernosti
uče se banke na osnovu iskustva, koje im pokazuje minimum
depozita ispod kojeg se u normalnim vremenima ne ide, i koje
im dozvoljava da ovaj iznos stalno drže na raspolaganju proizvod­
nim kapitalistima.
C e k je neposredni nalog za isplatu na osnovu depozita, „ jk
se menica mora odnositi na nj samo virtnelno: ček «e odnosi na
individualni depozit, a menica počiva na depozitu klase. Jer, pre
svega su to sopstveni depoziti koji se stavljaju na raspolaganje
kapitalističkoj klasi u meničnom eskontu, i oni se uvek ponovo
vraćaju kao depoziti kad se dospele menice naplate, dakle kad
se novac od prodatih roba stvarno vrati. Ako se vraćanje novca
smanji, ako naplata menica postane manja, kapitalisti će morati
imati na raspolaganju dodaini kapital. Oni onda smanjuju depo­
zite, a time i fond iz kojeg se eskontuju njihove menice. Zato
sada mora da nastupi banka; ona mora eskontovati# svojim sop-
104
stvenim kreditom; no kako su se depoziti, podloga meničnog op­
ticaja, sm anjili, sm anjila se i njena likvidnost i ona neće moći
bez opasnosti povećati svoj sopstveni kredit. Usporeno vraćanje
novca je u ovom slučaju izazvalo povećanu tražnju za bankarskim
kreditom, a pošto se ovaj ne da proširiti, to za kapitalom bankara
— zajmovnim kapitalom . O vo dolazi do izražaja u p o r a s t u
k a m a t n e s t o p e . Funkcija m enice da fungira kao kreditni
novac smanjila se. N a njeno je mesto morao stupiti novac, koji
je povučen iz banaka i osetio se ovde u vidu povećane tražnje za
novčanim kapitalom . O vde, dakle, imamo sm anjivanje depozita
uz nepromenjeni ili još rastući menični opticaj i rastuću kamatu.
Već ovde je jasno da je sum a depozita mnogo puta veća od
stvarno postojeće sume gotovog novca. Zvečeći novac čini ceo niz
opticaja i ujedno je osnova kreditnog prometa. Svaki takav op ti­
caj gotovog ili kreditnog novca može da se staloži kod bankara
u vidu depozita. U sled toga suma depozita može da bude za
mnogo puta veća nego što to pokazuje suma gotovog novca, nego
što pokazuje broj opticaja uključivši i broj opticaja kreditnog
novca.
A položi u banku 1000 M. Banka pozajmi ovih 1000 M B-u.
Ovaj plaća tim e dug V-u. V polaže ovih 1000 M ponovo u banku,
banka ih ponovo pozajm ljuje i prima ih ponovo ka^ depozit itd.
»Depoziti... igraju dvostruku ulogu. S jedne strane, oni se... po­
zajmljuju kao kam atonosan kapital, te se dakle ne nalaze u ka­
sama banaka, nego samo figurišu u njihovim knjigam a kao po­
traživanje depozitara. S druge strane, oni fungiraju kao ovakve
čiste knjiške pozicije ukoliko se međusobna potraživanja depo­
zitara izravnavaju čekovim a na njihove depozite i jedna za druga
otpisuju; a kod ovoga je sasvim indiferentno da li depoziti leže
kod istog bankara, tako da ovaj vrši o'tpisivanjf! između različnih
računa, ili to vrše razne banke, koje među sobom razmcnjuju
svoje čekove i plaćaju sam o razliku.«11
Na osnovu do sada izloženog, banka je jednom fungirala kao
posrednik u platnom prometu, koji je proširila koncentracijom
plaćanja i izravnanjem lokalnih razlika; zatim, ona je obezbedila
pretvaranje neiskorišćenog u aktivni novčani kapital, koji je sa­
kupila, koncentrisala, raspodelila i time ga svela na onaj minimum
koji je potreban za kružno kretanje društvenog kapitala.
Treću funkciju preuzima banka tim što sakuplja u novčanom
obliku dohotke svih drugih klasa i stavlja ih na raspolaganje
kapitalističkoj klasi kao novčani kapital. Tako kapitalistim a pri-
tiče za proizvodnu primenu osim njihovog sopstvenog novčanog
11 M arks, »Kapital«, III, 2, Beograd 1948. str. 409.

105
k a p ita la , kojim ban ke u p ravljaju, i neiskorišćeni novac svib dru­
g ih klasa.
D a bi isp u n ile ovu fu n k ciju , ban ke m oraju po m ogućstvu sav
novac koji leži n eiskorišćen u rukam a njegovih sopstvenika sa­
k u p iti, kon centrisati i onda ga p ozajm ljivati proizvodnim k ap i­
talistim a. G lavn o njih o v o sredstvo je d avan je kam ate na depozite
i osn ivan je sab irn ih m esta (filija la ) za preuzim anje depozita.
O v a tak ozvan a d ecen tra liza cija — tak ozvan a zato što je ona čisto
prostorna, a li ne i ekonom ska — leži dak le u prirodi bančine
fu n k c ije da prenosi neiskorišćeni n ovac na proizvodne kap italiste.
N o v ča n i k a p ita l koji ban ke sta v lja ju na raspolaganje indu-
strisk im k a p ita listim a m ogu oni upotrebiti na dvojak način za
proširenje proizvodnje: n ovčani k a p ita l m ože da se traži za pre­
tvaranje u o p tica jn i ili pak u sta ln i kap ital. R azlikovanje je važno
zbog ra zličito g na čin a na koji se on vraća. N ovčani k a p ita l pre-
d u jm ljen za ku p ovin u o p ticajn og k a p ita la vraća se na isti način,
što znači da je njegova vrednost p o isteku obrtnog perioda u
potp u n o sti reprodukovana i preobraćena u novčani oblik. D rukčije
je kod predujm a u cilju pretvaranja u stalni kap ital. O v d e se
n ovac vraća sam o postepeno za vrem e dužeg niza obrtnih perioda
i za čita v o ovo vrem e je vezan. R a zličiti način vraćanja uslovljava
tak o različitost u načinu na koji je bančin novac vezan. Banka
je svoj k a p ita l u lo žila u k a p ita listič k o preduzeće i tim e učestvuje
u sudbini ovog preduzeća. O v o u češće je utoliko čvršće ukoliko
ban kovni k a p ita l v iše fungira k a o stalni k a p ita l u preduzeću.
P rem a trgovcu je banka m nogo slobodnija nego prem a industri-
skom preduzeću. U o p šte kod trgovačkog kap itala dolazi pretežno
u obzir sam o p la težn i kredit. O v o nam isto tako objašnjava zašto
se odnosi izm eđu trgovačkog i ban kovnog kap itala, kao što ćemo
još v id eti, razvijaju sasvim druk čije nego odnosi prem a industri-
skom kap italu .
O b lici u kojim a se ban kovni k a p ita l zajedno s tuđim novcem,
u obim u kak o je gore izložen, sta v lja na raspolaganje proizvodnim
kap ita listim a raznoliki su: ulagan je sopstvenih depozita,^ otva­
ranje kredita u kn jigam a i prom et p o tekućem računu. N jihovo
razlikovanje n ije ni od k ak vog princip ijelnog značaja, važna je
sam o svrha u koju se novac stvarno upotrebljava, da li za ulaganje
u stalni ili op ticajn i k a p ita l.1*
18 E konom isti k o ji p ri an a lizi robe gube iz v id a specifične ,?dre-
đen o sti ob lik a i p o s m a tra ju sam o sad ržin u čina razm ene, kod razv ijen ih
o b lik a k red itn o g k ao i berzan sk o g p ro m e ta za n em aru ju sad ržin u i n i­
k a d im n ije dosta beskonačnog m ozganja o oblicim a. C ini m i se d a je
i J a j d e l s u svom in a če odličnom spisu (»Das V erhaltnis d er deutschen
G ro ssb an k e n z u r In dustrie«, L eipzig 1905) p rid a v ao p re te ra n zn ačaj
oblicim a k red itn o g prom eta.
106
 No ovo vezivanje kapitala iziskuje, s druge strane, i veći
sopstveni kapital banaka, koji služi kao rezervni i garantni fond
za stalnu likvidnost depozita. Banke s funkcijom odobravanja
kredita u pravom sm islu moraju, dakle, uvek raspolagati i znatnim
kapitalom, nasuprot čisto depozitnim bankama. Tako je u Engle­
skoj odnos uplaćenog akciskog kapitala prema obavezama izvan­
redno mali; »kod odlično vođene Londonske i K aunti-banke bio
je 1900 ovaj odnos 4,38:100«.13 S druge strane, ovim odnosom se
objašnjava i visina dividende engleskih depozitnih banaka.
U početku razvitka kredit se daje uglavnom posredstvom me­
nice; on je platežni kredit, koji proizvodni kapitalisti, industri­
jalci i trgovci, daju jedan drugome; njegov je rezultat kreditni
novac. Ako je kredit koncentrisan kod banaka, pored platežnog
kredita sve jače se ističe kapitalni kredit. Kredit koji industrijalci
jedan drugome daju može se po obliku i izmeniti. Industrijalci
drže u banci sav kapital koji imaju u novčanom obliku. Sad je
svejedno da li će oni jedan drugome dati kredit posredstvom
menice, ili pak uputnicu na svoje bankovne kredite. Tako mogu
bankovni krediti stupiti na mesto meničnih kredita i menični op­
ticaj se time smanjuje. Na mesto industriske i trgovačke menice
stupa bankovna menica, zasnovana na obavezi industrijalca prema
banci.14
Da razvitak vodi od platežnog kredita ka kapitalnom kreditu,
pokazuje se i u međunarodnim razmerama. Najpre daje Engleska
,s Jaffe, »Das englische Bankwesen«, str. 200.
14 »Pre svega u gotovo svim poslovnim granam a, — što je već spro-
vedeno u prom etu sirovina i poluproizvoda, — zapaženo je da se sve
više p rak tik u je p laćanje u gotovu (pod kojim m eđutim Prion podra-
zumeva p laćanje putem banke) nam esto da se izm iruje menicom. Po­
moću bankovnog kredita, naročito u obliku akceptnog kredita, plaća
trgovac u gotovu posredstvom žiro-doznake ili ispostavljanjem čeka,
tak o da se čista robna m enica sve više potiskuje. Ovo m ora najjače
pogoditi velike i najbolje robne menice, jer je u najvišim slojevim a
trgovinskog prom eta izobilje k a p ita la ionako već jako poraslo usled
procesa apsorbovanja. C ak i u prekom orskom velikom p r o m e tu ju toj
oblasti porekla dosada n ajb o ljih menfca, kao n ap rim er u trgovini ži­
tom , uobičajilo se. da se na m esto dvo- i trom esečne menice plaća tra -
to m po viđenju, ako se ne u p o treb ljav a b ankovni akcept. O vaj preokret
je obrazložen činjenicom da k u p ac može postići uvek povoljnije uslove
p ri p laćan ju u gotovu, što je u potpunosti slučaj i onda k ad se u ovu
svrhu m ora u znatnom obim u upotrebiti bankovni kredit. O ko robnih
menica, koje stvarno još dospevaiu u prom et, vodi se dalje ja k a u ta k ­
mica kako izm eđu R aihsbanke i kreditnih banaka, tako i među pojedi*
■nim grupam a sam ih k reditnih banaka. O grom no gom ilanje k ap itala u
■velikim bankam a goni n a odgovarajuće ulaganje u menice, te zbog toga
u ovoj utakm ici obara cenu dobrih robnih menica daleko ispod eskontne
sto p e R ajhsbanke do privatne eskontne stope.« (Prion, I. s., str. 120.)

107
 (ap strahu jući od analogog položaja holandskog kap italizm a prem a
engleskom za vrem e ranog k ap italizm a) stranim zem ljam a, koje
k u p u ju englesk e proizvode, uglavn om kom ercijalni kredit, dok
sam a u srazm erno većoj rneri p la ć a svoje ku povine u gotovu;
danas je drukčije: kredit se ne daje sam o i u prvom redu za
trgovinske v eze kao kom ercijalni kredit, nego za plasm an kapitala;
id e se za tim da se pu tem kap ita ln o g kredita ovlada inostranom
proizvodnjom . M eđunarodni bankar nije industriska zem lja (Sje­
din jene D ržave, N em ačka); zem lje koje daju k ap italn i kredit
jesu u prvom redu Francuska, zatim B elgija i H olandija, koja je
v e ć u 17 i 18 stoieću financirala englesk i k ap italizam . E ngleska za­
uzim a srednji položaj. O d a tle i različito kretanje zlata u cen­
tralnim bankam a ovih zem alja. K retanje zlata E ngleske banke
je ind ek s za m eđunarodne kreditn e odnose, pošto je London od­
v ajk ad a jed in o p o ip u n o slobodno tržište zla ta i zato se tam o kon-
c e n tiiš e trgovina zlaiom . P otp u n o slobodno kretanje zlata sprečava
u Francuskoj p o litik a prem ija n a zlato, a u N em ačkoj mnogi
u ticaji up rave R ajhsbanke. K retanje engleskog zlatnog blaga za­
visi u prvom redu od stanja ind ustrije i trgovine i njenog bilansa,.
pošto je kredit koji E n glesk a daje uglavnom još kom ercijalni
kredit. D isp o z icije Francuske banke s njenim ogromnim zlatnim
blagom i srazm erno m alim kom ercijalnim obavezam a su mnogo
slobodnije. O na je ta koja E ngleskoj banci priskače u pom oć kad
se p olju lja kom ercijalni kredit.
O v a relativna nezavisnost bankovnog kredita od kom ercijalnog
je važna zato što ona znači izvesno preim ućstvo za bankara.
S vak i trgovac i ind ustrijalac im a kreditnih obaveza koje do odre­
đenog roka m oraju biti ispunjene. No on je danas u ovom isp u ­
njen ju zavisan od disp ozicija svoga bankara, koji bi mu m ogao
even tualn o onem ogućiti ispun jenje ograničenjem njegovog kre­
dita. S v e dotle dok je glavnu m asu kredita pretstavljao kom er­
cijaln i kredit a bankari uglavnom bili sam o m enični posrednici,
ovo n ije m ogao biti slučaj; naprotiv, ovde je i sam bankar zavisio
od ishoda posla, od isp la te m enice; on je morao, dokle je to b ilo
moguće, izbegayati da ograniči davanje kredita, pošto je inače
m ogao razoriti ceo m enični kredit; otuda veliko naprezanje nje­
govog sopstvenog kredita sve do prenaprezanja i sloma. D an asr
kad kom ercijalni kredit v iše ne igra ovu ulogu, kad je gla vn a
stvar k a p ita ln i kredit, banka m ože m nogo bolje kontrolisati pri­
lik e i njim a vladati.
N a izvesnom stupn ju razvitka kredita, korišćenje kredita po­
staje za k a p ita lističk o preduzeće nužnost koju mu nam eće kon­
kurentska borba. Jer, za pojedinačnog ka p ita listu korišćenje
kredita znači p ovišen je njegove ind ividu alne profitne stope. A k o
108
prosečna profitna stopa iznosi 30%, kamatna stopa 5%, kapital
od 1 miliona maraka doneće profit od 300 000 M. (Od ovog profita
knjižice se u obračunu kapitaliste 250 000 M kao preduzetnička
dobit, a 50 000 M kao kamata na njegov kapital.) Pođe li za rukom
kapitalisti da uzme na zajam drugi milion, on će sada postići
profit od 600 000 M manje 50 000 M, koje mora isplatiti na ime
kamate na drugi milion maraka, dakle 550 000 M: njegova predu­
zetnička dobit iznosi sada 500 000 M, koja, obračunata kao i pre
na sopstveni kapital od 1 miliona, pokazuje sada stopu predu-
zetničke dobiti od 50°/o prema ranijoj od 25%>. Ako mu ujedno
veći kapital dozvoljava da sa proširenjem proizvoduie i jevtinije
proizvodi, njegova dobit će se još više povisiti. Ako drugim kapi­
talistima nije moguće korišćenje kredita u istoj meri ili im je
moguće samo pod težim uslovima, povlašćeni kapitalista postići
će ekstraprofit.
Ako je stanje na tržištu nepovoljno, preimućstvo korišćenia
kredita ispoljava se na drugi način. Kapitalisti koji koristi tuđi
kapital mogućno je da u obimu u kome koristi tuđi kapital spusti
svoje cene ispod cene proizvodnje (cena koštanja + prosečan pro­
fit) sve do k + i (cena koštanja + interes), tako da ukupnu sumu
svojih roba može proda'fi ispod cene proizvodnje, a da ne ok*mji
profit na svoj sopstveni kapital. On žrtvuje samo preduzetničku
dobit na *tuđi, ali ne profit na sopstveni kapital. Korišćenje kre­
dita daje tako u vremenima nepovoljne konjunkture preimućstvo
u borbi za cene. koje raste sa obimom korišćenia kredita. Sopstveni
kapital koji koriste proizvodni kapitalisti postaje tako za njih
samo osnova preduzeća, koja se pomoću tuđee kapitala proširuje
daleko preko granica sopstvenog kapitala.15 Preduzetnička dobit
se korišćenjem kredita povišuie za individualnom kapitalistu i za
njegov sopstveni kapital. Društvena prosečna profitna stopa ostaje
za prvi mah netaknuta. Ali ujedno raste, naravno, i masa profita,
a time i tempo akumulacije. Tim što dozvoljava proširenje ra-
zmera proizvodnje i porast proizvodnosti rada. profitna masa omo-
frnćava spočetka kapitalistima koii prvi momu upotrebih’ kredit
Hi ga mogu upotrebiti u većem obimu nepo drugi postizavanje
cksftraprofita, da bi u daljem toku razvitka oborila profitnu stopu
15 O koliko visokim kreditim a se u poiedinim slučajevim a radi,
v>di se naprim er iz jedne k ra tk e vesti >Akcionara« iz podine 1902,
prema kojoi je često bilo uob'čareno da industriialci plaćam kam atu
20 40% na bankovna dugovania. Na plavnoj skupštini preduzeća Neusser
r.isenwerk, raniie R udolf D aelen. jedan nkeionar ie izračunao, da su
nil po vi ovog preduzeća u periodu 1900—1903 iznosili 26. 85. 105 i 115%
likvidnih sredstava; od 718.000 M dugova 1903 godine 500.000 M su
bankovni dugovi n a 1 m ilion m arak a akciskog kapitala.
(Jeidels, 1. c., str. 42.)

109
 prelažen jem na v iš i sastav k a p ita la , koji je većinom vezan za pro­
širenje proizvodnje. P o v išen je preduzetničke dobiti pojedinačnog
k a p ita liste tera o v e na sv e ja če uzim anje kredita. Koncentriranjem
sv eg a novčanog k a p ita la u bankam a raste i mogućnost kredita.
O v a u ind ustriji n a sta la tend en cija mora sa svoje strane da dej-
stvu je i na način odob ravan ja kred ita od strane banaka.
P o ja ča n je težn je za kreditom vod i najpre tom e, da se kredit
uzim a za o p tica jn i k a p ita l; sv e v e ći deo sopstvenog kap itala
preobraća se u sta ln i k a p ita l, dok se za znatan deo opticajnog
k a p ita la upotreb ljava tu đ i k a p ita l. U kolik o je pak razmer p ro­
izvod n je v eći, uk oliko je ogrom niji sta ln i deo kap itala, utoliko će
se v iše o setiti ograničenje k red ita na optica jn i kap ital. N o ako
treba uzeti kredit i za sta ln i k a p ita l, uslovi kreditovanja se iz
osnova m enjaju. O p tic a jn i k a p ita l se posle jednog obrtnog peri­
oda preobraća u n o v ča n i k a p ita l, a sta ln i k a p ita l preobraća se u
n ovac sam o postepeno, u tok u du žeg perioda, svojim postepenim
rabaćenjem . T im e je novčani k a p ita l koji je pretvoren u stalni
k a p ita l za du že vrem e vezan , on m ora dugo ostati predujmljen.
A li zajm ovn i k a p ita li, kojim a, rasp olaže banka, moraju najvećim
delom b iti u svak o doba isp la tiv i. O d toga se m ože uzajm iti samo
jedan d e o .za pretvaranje u staln i k a p ita l, i to onaj deo koji ostaje
d osta dugo vrem ena u ban čin im rukam a. M eđutim to ne biva ni s
jedn im in d iv id u a ln im zajm ovnim kapitalom ; ali od celokupnog
zajm ovnog k a p ita la ostaje uvek v e lik i deo u rukam a banke, deo,
č iji se sastav sta ln o m enja, no koji je u određenom minimumu
uvek na raspolaganju. T aj deo koji ostaje bankam a na ra­
sp olag a n ju p ozajm lju je se i kao sta ln i kap ital. D ok indi­
vid u a ln i k a p ita l n ije u obliku pukog zajm ovnog k ap itala po­
desan za sta ln i plasm an — jer on tim e p red a je da buae zajmovni
k a p ita l i postaje deo industriskog kap itala, a kap italista postaje
iz zajm ovnog k a p ita liste ind ustrijalac — ovaj minimum koji
uvek stoji ban ci na raspolaganju podesan je za stalni plasman.
O vaj .dpo će biti, prvo, utoliko veći i, drugo, utoliko postoj« ji,
ukoliko je v eći u k upni k a p ita l kojim banka raspolaže. r-toga
banka koja sta v lja na raspolaganje stalni k a p ita l mora biti izve-
sne v eličin e, koja mora rasti sa ekspanzijom industriskih predu-
zeća i to brže od ove. B anka, ujedno, neće uzim ati učešća u j e d ­
n o m preduzeću, nego će im ati tendenciju da svoj rizik raspodeli
učestvujući u v iše preduzeća. O vo će biti slučaj već i zbog toga,
što će se tak vim načinom ovi predujm ovi ravnom ernije vraćati
O vak vim načinom kreditovanja m enja se i stav banaka prema
industriji. D o k banke sam o posreduju u platnom prom etu, njih
interesuje ustvari sam o trenutno stanje preduzeća, njegova tre­
nutna sposobnost plaćanja. O ne ku puju menicb koje su na osnova

110
ovakvog ispitivanja dobre, predujm ljuju robu, loixbarduju akcije,
koje se prema trenutnom stanju na tržištu mogu prodati po nor­
malnim cenama. Prema tome, njihovo pravo polje rada više je
trgovački kapital nego industriski, a pored toga i zadovoljavanje
zahteva berze. A i njihov odnos prema industriji ne proteže se
toliko na proces proizvodnje koliko na industrijalčevu prodaju tr­
govcu na veliko. D rukčije je kad banka pređe na to da industrijal­
cu stavlja na raspolaganje proizvodni kapital. Tada njen interes
ne ostaje više ograničen na trenutno stanje preduzeća i na trenutnu
situaciju na tržištu, nego se napro'tiv sada radi o daljoj sudbini
preduzeća, o budućem stanju na tržištu. Od trenutnog interesa
postaje trajni interes, i ukoliko je kredit veći, ukoliko je u prvom
redu pretežniji udeo zajmovnog kap itala pretvorenog u stalni
kapital, utoliko je veći i trajniji ovaj interes.
A li u isto vreme raste i bančin uticaj na preduzeće.
Dok je kredit bio samo prolazan, dok je, dakle, banka pre-
duzeću kreditovala samo njegov opticajni kapital, dotle je i ki-
danje ovog odnosa bilo srazmerno lako. Po isteku obrtnog perioda
preduzeće je moglo izm iriti kredit, i potražiti nekog drugog zaj­
modavca. O vo prestaje s kreditovanjem ma i jednog dela stalnog
kapitala. Tada se obaveza tek posle dužeg vremena može raskinuti.
Preduzeće ostaje vezano za banku. A li u ovom odnosu banka je
obično jači deo. Banka uvek raspolaže kapitalom u njegovom
likvidnom, stalno spremnom obliku, novčanim kapitalom . Pre­
duzeće pak upućeno je na unovčavanje robe. A ko dođe do zastoja
u prometnom procesu ili se snize prodajne cene, potreban je do­
datni kapital, koji se mora nabaviti putem kredita. Jer s prošire­
njem kreditnog sistem a obim kap itala svakog pojedinog predu­
zeća ograničen je na najmanju meru, svaka iznenadna potreba
da se povećaju likvidna sredstva iziskuje kreditnu operaciju koja
bi, ako izostane, mogla značiti za preduzeće bankrotstvo. Tim što
raspolaže novčanim kapitalom , banka je u nadmoćnijem položaju
prema preduzeću, čiji je k ap ital vezan kao proizvodni ili robni
kapital. Tome treba dodati i nadmoćnost bančinog kapitala, koja
je čini relativno nezavisnom u odnosu na pojedinu transakciju,
dok za preduzeće možda sve zavisi od ove transakcije. Obratno,
u ponekim slučajevim a banka može tako jako da bude angažovana
u preduzeću, da je njena sudbina s preduzećem tesno povezana
i da se mora povinovati svim njegovim zahtevima. Uopšte, ono
što odlučuje o ekonomskoj zavisnosti u jednom dugovnom odnosu,
to je uvek nadmoćnost kapitala, a naročito veličina novčanog
kapitala koji je na slobodnom raspolaganju.
Izmenjeni odnos prema industriji pojačava sve one tendencije
koje već iz tehnike bankarstva vode ka koncentraciji. Posmatra-
111
ju ći ove tend en cije, m oram o i ovde razlikovati tri fu nkcije banaka,
koje dolaze do izražaja u platežnom k reditu (dakle u m eničnom
prom etu), u k ap italn om k reditu i u em isionom poslu — to se mora
ovde un apred pom enuti.
Za m enični prom et odlu čn a je pre svega raširenost m eđuna­
rodnih odnosa. O n izisk u je veom a razgranatu m režu m eđunarodnih
odnosa. Zatim, du že vrem e o p tica ja inostrane m enice iziskuje ovde
potrebu even tualn og veziv a n ja i v ećih sredstava. Treće, ni izrav­
nan je prebijanjem m enica n ije ovde tako ravnomerno. Trgovina
devizam a izisk u je dak le v e lik u i m oćnu organizaciju. »Ono što
je pritom značajno sastoji se u tom e, da v eć iz sam e tehnike odre­
đenog ban kovnog posla, koji je za razvijenu industriju od sve
v eće važnosti, nastaje tend en cija k a kon centraciji u bankarstvu.
M enica koja p o tiče iz industriske proizvodnje, iqostrana kao i
dom aća, i koja uglavnom služi za p la ća n je sirovina i fabrikata,
zah tev a tak vu organizaciju ban karstva koja je dovoljno razgranata
da m ože da regu liše m enični prom et u v elik im razm erama, a naro­
čito s inostranstvom , ali d a ujedno m ože i da proveri pojedinu me-
nicu u pogledu njen e sigurnosti, to jest ona zahteva velike banke
s m nogim inostranim vezam a i m nogim filija la m a u zem lji. D a ­
kako, m enica služi ind ustriji uglavnom za p laćan je i za pribav­
ljan je p latežn og kredita; zavod koji daje ovaj kredit ne dobija
tim e još m ogućnost da svesno i plan sk i zahvati u industrije
koje uzim aju kredit, odnosi izm eđu banke i industrije ne idu
ovd e dalje od nužnog proveravan ja sigurnosti prim aoca kredita
i od eskontne d o b iti . « 16
D a bi se posao s inostranim m enicam a mogao lukrativno obav­
ljati, s njim e mora biti tesno povezana i m cnična arbitraža. Za to
su potrebne, s jedn e strane, rasprostranjene veze, a, s druge sirane,
velik a lik v id n a sredstva. Jer, arbitražne operacije, da bi odbacivale
dobit, uvek se m oraju obavljati vrlo brzo i u velikom razmeru.
O vaj posao m enične arbitraže »zasniva se na tome, da naprim er
onih dana kad je (uzm im o u Londonu) tražnja m enica na Pariz
veća od pon ude i kad se saobrazn.? ćome m enični kursevi podignu,
da tada k u će koje im aju u Francuskoj b ilo potraživanje bilo kredit
koriste ovu konjunkturu na taj način što vuku m enice na Pariz;
odnosna firm a — trasat u Parizu čeka onda sličnu povoljnu priliku
na tam ošnjem tržištu, da sum e op et vrati u E nglesku«17.
D a se sv e v iše praktikuje davanje kap ita ln o g kredita,^ vidi
se i iz povećanog značaja prom eta po tekućem računu . 18 »N jegćv

18 Tfeidels. 1. c., str. 32.

17 E d g a r J a ffć . >Das englische B ankw esen«, str. 60.
18 Suština kredita po tekućem računu sastoji se u tome. »što ^on
omogućuje dužniku da ugovorenim kreditom raspolaže u celini ili u

112
značaj za odnos banaka prema industriji proizilazi iz tri razloga:
1) Zbog svoje presudne važnosti za miran razvitak preduzeća on
dovodi do zavisnosti od davaoca kredita. 2 ) Poslovna priroda indu-
striskog bankovnog kredita utiče još više od dosada pom enutih
kreditnih poslova na organizaciju bankarstva, samo ona deluje u
pravcu koncentracije banaka..., specifični odnosi prema industriji...
iziskuju nove principe, drukčije poznavanje industrije od strane
bankara. 3) N aposletku industriski tekući račun je stožer svih
bančinih poslova sa industrijom; osnivačka i em isiona delatnost,
neposredno učešće u industriskim preduzećima, sudelovanje u vo­
đenju industriskih preduzeća kao član nadzornog odbora, sve to
stoji prema bankovnom kreditu u veoma mnogo slučajeva u tesnom
odnosu uzroka i posledice.c T ekući račun je i »za banku dobro
sredstvo da oceni industrisko preduzeće i da ga kontroliše; ravno-
meran promet znači dobar tok poslova « .19 Osim toga banka stiče
ovim redovnim odnosim a i tačno poznavanje ovog preduzeća, koje
joj može biti od koristi u drugom pogledu, naprim er kod berzan-
skih poslova. S druge strane, opasnost preteranog kreditovanja
iziskuje tačan nadzor nad industriskim preduzećem , čiji je prvi
preduslov da preduzeće radi samo s jednom jedinom bankom.
Ako, dakle, funkcija banke kao kreditnog posrednika iziskuje
sa širenjem industrije postepenu koncentraciju bankovnog kapitala,
njena funkcija kao emisione ustanove takođe zahteva što je moguće
veću koncentraciju. N eposredno preim ućstvo velike banke dolazi
pre svega do izražaja najjače baš kod najunosnijih poslova; ona
delim ičnim iznosim a i da ga shodno tom e može u svako doba v raćati.
O va osobina k red ita po tekućem računu je od preim ućstva za dužjnika
zbog toga, što on može korišćenje uzajm ljenih k a p ita la sasvim p rila ­
goditi potrebam a svoga poslovanja i na ekonom ičan način sm anjiti n je ­
gove troškove. N aprotiv, davanje novca putem k red ita po tekućem r a ­
čunu znači za banke prilično čvrst plasm an, čije tra ja n je doduše nije
ograničeno, ali koje dopušta neprestano v raća n je k red ita od stran e
dužnika.« (Prion, 1. c., str. 102.) U pogledu visine kam atn e stope u
Nemačkoj kaže se na istom m estu: »Uobičajeno je da se k am atn a stopa
tekućeg računa prilagodi lom bardnoj k am atnoj stopi R ajhsbanke, no
ipak da se ne pusti da u slučaju sm anjenja bančine stope padne ispod
određene m inim alne visine, koja iznosi većinom 5 °/o. Pored ovog u praksi
p odjednako prim enjivanog o b raču n av an ja kam ate uraču n a v a se za po­
sebnu vrstu kreditovanja prem a podlozi i k v alite tu b an a k a i provizija,
koja se podešava prem a kvalitativnom stepenovanju poslovnih veza. O na
se većinom obračunava od sad ržatelja kreditnih sum a odobrenih ili
stvarno korišćenih i zavisi od brzine prom eta. U svakom slučaju ova
provizija m enja stv arn u kam atnu stopu toliko mnogo na štetu korisnika
kredita, da se ustvari — prem a konkretnom ugovoru — m ora platiti
2 do 3 '/• više nego Što nom inalno proizilazi iz postojećeg o b računavan ja
kam ate.«
*• Jciđels, 1. s., str. 32 i dalje.

8 Hilfcrding: Finansiski kapital |] 3

će izv ršiti v iše poslova, v eće poslove i bolje poslove. U koliko je
banka veća, utoliko je v eća i sigurnost s kojom ona emituje. Ve­
lik i deo em isije m oći će ona plasirati m eđu svojim sopstvenim
klijentim a. N o tada banka mora biti u stanju da obezbedi sve v e će
sum e o kojim a se radi. O na za to treba v elik i sopstveni kapital
kao i v e lik i uticaj na tržište.
V elik a ban ka m ože da izabere podesan moment za prodaju,
ona m ože pom oću svoga v elik o g k a p ita la priprem iti berzu i ona
je u stanju da i docnije gospodari razvojem tečajeva akcija i da
tako štiti kredit preduzeća. S razvitkom industrije zahtevi koji
6 e stav lja ju pred em isionu snagu banaka postaju sve veći. M obi-
lizovan je k a p ita la p ostavlja proširenju proizvodnje još samo uslov:.
tehn ičk u pogodnost. O sim toga, u svrhu proširenja preduzeća, v e­
lik a banka oslobađa preduzeća zavisnosti od njihovih sopstvenib
višk ova i om ogućuje brza proširenja koja se za vrem e povoljne
konjunkture vrše često up ravo na skokove sa iznenadnom jakom
tražnjom k a p ita la . O vaj k a p ita l može ona dobiti samo tamo g d e
se on na la zi u v elik im koncentrisanim m asam a, tj. od banaka, i
ona m ora opet njim a p rep u stiti brigu, da ovaj kap ital prib ave
bez porem ećaja na novčanom tržištu. O vo može banka samo onda
ako se k a p ita l koji ona izdaje brzo opet vraća ili ako sc promet
obavlja sam o u kn jigam a; ovo će biti utoliko češće slučaj, uko­
liko a k cije uzim aju njeni sopstveni klijen ti, koji za to banci p la ­
ćaju novac; oni ga uzim aju od bančinih depozita i sm anjuju tim e
pasivu.
T ako iz teh n ik e sam og bankovnog poslovanja proizilaze ten­
d encije koje deluju u pravcu koncentracije banaka isto onako
kao i industriska koncentracija, koja m eđutim pretstavlja pri­
marni uzrok za koncentraciju banaka.

VI g l a v a

K A M A TN A ST O P A

N a osnovici k a p ita listič k e proizvodnje svaka suma novca p o ­

staje sposobna da fungira kao kap ital, dakle da odbacuje profit..
Preduslov za to je da se ona stavi na raspolaganje proizvodnim
kap italistim a. »Uzm im o da je godišnja prosečna profitna stop&
2 0 #/®. T ada bi neka m ašina u vrednosti od 1 0 0 f. st., prim enjena
kao k a p ita l pod prosečnim uslovim a i s prosečnim odnosom inte­
ligencije i svrsishodne delatnosti, davala profit od 2 0 f. st. D a k le
čovek koji im a na raspolaganju 1 0 0 f. st. drži u ruci moć da od

114
100 f. st. n a p r a v i 120, ili d a p r o iz v e d e p r o f i t od 20 f. 6t. O n d r ž i
u r u c i m o g u ć i k a p i t a l o d 100 f. st. A k o t a j čo v e k o v ih 100 f. st.
u s tu p i z a g o d in u d a n a n e k o m e d r u g o m , k o ji će ih s tv a r n o u p o -
tr e b iti k a o k a p i ta l , o n d a m u on d a j e m o ć d a p r o iz v e d e 20 f. st.
p r o f ita , v iš a k v re d n o s ti k o ji g a n iš ta n e s to ji, z a k o ji n e p la ć a
n ik a k a v e k v iv a le n t. A k o o v a j č o v e k n a k r a j u g o d in e v la s n ik u
o n ih 100 f. st. p la ti m o ž d a 5 f. st., tj. je d a n d e o p ro iz v e d e n o g
p r o f it a , o n d a m u on tim e p la ć a u p o tr e b n u v re d n o s t o n ih 100 f. st.,
u p o tre b n u v re d n o s t n jih o v e k a p i ta l s k e fu n k c ije , f u n k c i je d a p r o -
iz v e d u 20 f. st. p r o f it a . D e o p r o f it a k o ji on n je m u p la ć a zove se
k a m a ta , š to je d a k le s a m o p o s e b n o im e, p o s e b n a r u b r i k a z a je d a n
d eo p r o f it a k o ji d e j s t v u ju ć i k a p i t a l m o ra p l a t i t i v la s n i k u k a p i ­
ta la , u m e sto d a g a t u r i u s o p s tv e n i d ž e p .
Jasno je da posed 1 0 0 f. st. daje njihovom vlasniku moć da
privuče kamatu, neki izvesni deo profita što ga je proizveo nje­
gov kapital. Kad on onome drugome ne bi dao tih 1 0 0 f. st., ovaj
ne bi mogao proizvesti profit niti uopšte funkcionisati kao k a­
pitalista u pogledu ovih 1 0 0 f. st .« 1
Tim što vlasnik novca pozajm ljuje svoj novac, ovaj novac
za njega fungira kao kapital, zajmovni kapital, pošto mu se on
posle izvesnog vrem ena vraća kao uvećani novac. No k ap ital se
oplođuje samo u procesu proizvodnje eksploatisanjem radne
snage, prisvajanjem neplaćenog rada. Stoga novčani kapital zaj­
movnog kap italiste mora postati novčani kapital proizvodnog
kapitaliste, da bi se afirmirao u procesu proizvodnje, da bi pro­
izveo profit. O vaj profit se sada deli; jedan se deo vraća zajmov-
nom kapitalisti kao kam ata, a drugi ostaje proizvodnom kap ita­
listi. Pošto je pod normalnim okolnostima kam ata deo profita,
to je profit gornja granica kamate. I to je jedini odnos između
profita i kamate. N aprotiv, kam ata nije na neki način određeni,
utvrđeni deo profita. Visina kam ate zavisi od ponude i tražnje
zajmovnog kapitala. K apitalističko društvo možemo zam isliti i
izvoditi njegova načela pretpostavljajući da su vlasnici novca i
proizvodni kapitalisti jedni te isti ili drugim rečima: svi pro­
izvodni kapitalisti raspolažu i potrebnim novčanim kapitalom.
Tada ne bi bilo kamate. Naprotiv, kapitalistička proizvodnja se
ne da zamisliti bez proizvodnje profita; staviše, oboje znače isto.
Proizvodnja profita je uslov kao i cilj kapitalističke proizvodnje.
N jegova proizvodnja, proizvodnja viška vrednosti, koji je opred-
mećen u višku proizvoda, objektivno je određena; profit proizi­
lazi neposredno iz ekonomskog odnosa, odnosa kapitala, iz odva­
janja sredstava za proizvodnju od rada i iz suprotnosti između
1 Marks, >Kapita1«, I I I , 1, Beograd 1948, str. 281.
k a p ita la i najam nog rada; njegova v eličin a zavisi od nove vred-
nosti, k oju rad n ičk a k la sa p roizvodi postojećim sredstvim a za
proizvodnju, k ao i od p od ele ove nove vrednosti izm eđu k ap i­
ta lističk e i radničke klase, a pod elu opet određuje vrednost radne
snage. O v d e su sv i fak tori objek tivno određeni.
D ru k čije je s kam atom . O na proizilazi iz činjenice koja je
slu čajn a za su štin u k a p ita lizm a , za odvajanje sredstava za pro­
izvodnju od rada, naim e, da nek i pu t raspolažu novcem ne samo
proizvodni k a p ita listi, zatim da sav n ovčani k a p ita l ne mora u
svako doba da uđ e u kružno kretanje ind ividu alnog k ap itala, već
da on s vrem ena na vrem e leži neiskorišćen. O d prom enljivog
odnosa tražnje za ovim novčanim kap italom od strane proizvodnih
k a p ita lista za v isiće sada k o lik i deo p rofita m ogu da prisvoje zaj-
m ovni k a p ita listi .2
N o ako k am ata zavisi od pon ude i tražnje, onda se moramo
u p itati, šta određuje sa svoje strane ponudu i tražnju. N a jednoj
strani sto ji novac koji je trenutno neiskorišćen, a li teži da bude
oplođ en , a na drugoj strani tražnja ak tiv n ih ka p ita lista za nov­
cem , koji oni hoće da kao novčani k a p ita l pretvore u aktivni
k ap ita l. O v u rasp odelu vrši k a p ita ln i kredit, od čijeg stanja,
dak le, za v isi v isin a kam atne stope. K apitalističkom društvu stoji
na rasp olaganju u svakom datom trenutku kvan titativno određena
sum a novca, koja pretsta v lja ponudu, a na drugoj strani u istom
trenutku i potreba ak tiv n ih k a p ita lista za novčanim kapitalom ,
određena proširenošću proizvodnje i prometa. O vde se dak le radi
o dve u svakom trenutku određene veličine, koje se susreću na
novčanom tržištu kao ponuda i tražnja i određuju »zajmovnu
cenu novca«, kam atnu stopu. O vo određivanje ne pravi dalje

* D a bi se pom oću odnosa ponude i tra ž n je moglo uopšte prići

o b ja šn je n ju cene, p o n u d a i tra ž n ja m o ra ju b iti d§te i postojane veli­
čine. O tu d a i te ž n ja teorije g ran ičn e korisnosti d a se ponuda p retp o ­
stav i k ao p o sto ja n a, d ak le d a proističe iz neke d ate zalihe. P rem a
tom e p o tp u n o je dosledno, k a d S c h u m p e t e r (»Das W esen und d er
H a u p tin h a lt d er th e o retisch e n N ationalokonom ie«. Leipzig 1908) u svom
n a s to ja n ju d a u čv rsti te o riju g ran ičn e korisnosti svodi, n a k ra ju k r a ­
jeva, p o litič k u ek o n o m iju n a statik u , dok ona m ora d a bude baš d in a­
m ika, n a u k a o zakonim a k re ta n ja k ap italistič k o g d ru štv a. Time je ve­
om a srećn o i oštro fo rm u lisan a su p ro tn o st te o rije granične korisnosti
p rem a m ark sizm u , a u je d n o i n jen a jalovost, the final fu tility of final
u tility , p rem a dosetci H a jn d m an a. E konom ski postoji teškoća k ak o da se
ob ja sn i obim ponude, što ne znači n išta dru g o nego to, k ako d a se
obim pro iz v o d n je izloži u njegovoj ekonom skoj zakonom ernosti. Sam a
tra ž n ja je o d ređ en a proizvodnjom i njenom raspodelom kao i zakonim a
po k o jim a se vrši rasp o d ela dru štv en o g proizvoda. I kod u zro k a koji
o d ređ u ju k a m a tn u stopu postoji teškoća sam o u izluganju m om enata
koji u slo v lja v a ju obim ponude.

116
nikakvu teškoću; ona se pojavljuje tek pri analizi promene ka­
matne stope.
Jasno je, pre svega, da proširenje proizvodnje a tim e i pro­
meta znači povećanu tražnju za novčanim kapitalom . D a k le po­
većana tražnja bi morala izazvati porast kam atne stope, ako po­
nuda ostane ista. A li teškoća nastaje otuda što se i ponuda menja
zajedno sa izmenjenom tražnjom, i to baš usled izm enjene tražnje.
Ako posmatramo novčanu masu koja obrazuje ponudu, videćem o
da se ona sastoji iz dva dela: prvo, iz raspoloživog gotovog novca
i drugo, iz kreditnog novca. Pri analizi prom etnog kredita videli
smo da kreditni novac pretstavlja prom enljiv faktor, koji se širi
zajedno sa proširenjem proizvodnje. Proširenje proizvodnje pak
znači povećanu tražnju za novčanim kapitalom ; no ova povećana
tražnja nalazi i povećanu ponudu, datu povećanjem kreditnog
novca usled proširenja proizvodnje. D a k le promena kam atne
stope nastupiće sam o onda kad je promena tražnje za novčanim
kapitalom jača od promene ponude; dakle porast kam atne stope
nastupiće onda kada tražnja za novčanim kapitalom raste brže
od povećanja kreditnog novca. Kada će to biti slučaj? Povećanje
kreditnog novca iziskuje najpre povećanje one sume gotovog novca
koja je potrebna kao rezerva za stalnu konvertibilnost kreditnog
novca; dalje, sa opticajem kreditnog novca raste i onaj deo sume
gotovog novca koja se mora držati u cilju izravnan ja bilansa za
kreditni novac koji se ne prebija. U isti mah sa proširenjem pro­
meta rastu i one transakcije u kojim a kreditni novac igra samo
neznatnu ulogu; sume potrebne za isplatu radnika i za lik v id i­
ranje povećanih kupoprodaja u trgovini na malo sastoje se veći­
nom iz gotovog novca. Tako se sm anjuju sume koje stoje na raspo­
laganju za kreditni promet, jer je jedan deo gotovog novca po­
treban za ove druge funkćije. N aposletku, povećanje kreditnog
novca zaostajaće za zahtevim a porasle proizvodnje i prometa čim
prodaja robe pri kraju faze prosperiteta zastane ili bude usporena.
Jer, to znači da se menice koje su vučene za robu neće više
uzajamno prebijati, i da se u najm anju ruku rok menice pro­
dužuje. No ako se dospele m enice ne prebijaju, one se moraju
isplatiti gotovim novcem. Kreditni novac (dakle m enice odnosno
novčanice koje ih zamenjuju) ne mogu, dakle, više obavljati u
dosadašnjem obimu funkcije novca, robni promet. D a bi njih
isplatili, nastaje povećana tražnja za gotovim novcem. D a k le
stvarno aktivni kreditni novac se smanjio, dok u isto vreme, kao
zamena za to, raste tražnja za gotovim novcem; ova tražnja je
ta koja dovodi do porasta kam atne stope.
A ko dakle apsolutna visina kam atne stope zavisi od stanja
kapitalnog kredita, njene promene zavise u prvom redu od stanja
11*
P ’-ometnog kredita. P ob liža analiza ovih prom ena spada u izlar
gan je o ind ustrisk im konjunkturnim kolebanjim a i zato će biti
data u v ezi sa ovim a.
»V arijacije kam atne stope (ne uzim ajući u obzir varijacije
koje n astup aju u dužim periodim a ili od razlike kam atne stope
u raznim zem ljam a; prve su u slovljene varijacijam a u opštoj
p rofitnoj stopi, druge d iferencijam a u profitnim stopam a i u
razvitk u kredita) zavise od ponude zajm ovnog k a p ita la (uzev kao
jed n a k e sve druge okolnosti, stanje poverenja itd.), tj. k ap itala
koji se p ozajm ljuje u obliku novca, zvečećeg novca i novčanica,
za razliku od industriskog k a p ita la , koji kao takav, u robnom
obliku, putem kom ercijalnog kredita, pozajm ljuju m eđu sobom
sam i rep rod uktivni agenti.«3
N a še g le d ište se s tim ne podudara u potpunosti. Po Marksu
v a rija cije kam atne stope zavise od ponude k a p ita la koji se po­
zajm lju je u obliku novca, zvečećeg novca i novčanica. No tada
ostaje otvoreno pitanje, k olik i m ože biti iznos novčanica. Za E n­
glesk u, č ije p rilik e M arksu ovde očigledno lebde pred očima,
odgovor je dat propisom P ilo v ih zakona. Sum a zvečećeg novca
i novčanica sastoji se iz sum e zvečećeg novca koji se nalazi u
op tica ju , zlatnog blaga B anke i 14 m iliona fu nti sterlinga u nov­
čanicam a, koje p retstavljaju iznos nepokrivenog novčaničnog optir
čaja. U stvari o ve novčanice vrše fu nkciju državnog papirnog
novca utoliko ukoliko* pretstavljaju prom etni minim um koji se
dad e zam eniti novčanim znakovim a, ili su ga barem u Pilovo doba
pretsta v lja le. D a k le sum a novčanica je jednom zauvek zakonom
utvrđ en a u nekoj određenoj razmeri. N o ako se pitanje uopšti,
varijacije kam atne stope zavise od ponude, od količin e pozaim lji-
vog novca. A li pozajm iti se može sav novac koji se ne nalazi, u
opticaju. U o p tica ju se pak nalazi: prvo. potreban iznos novčanih
<snakova koji odgovara m inim um u a zatim '..određena suma zlata.
O sta lo zlato je u podrum im a B anke ili banaka. Jedan deo os 7
zlata, služi kao rezerva (blago) za unutrašnji promet, a jed^.n d. •;»
kao rezerva za m eđunarodni promet, pošto zlato mora da ispu­
njava fu n k ciju ovetskog novca. Iskustvo uči koliki m inim alni
iznos rezerve za obe ove 6 vrhe treba da bude. O statak može da
bu de pozajm ljen i obrazuje u krajnjoj lin iji onu ponudu čije
prih vatan je određuje visinu kam atne stope. N o sam o ovo prihva-
tan je zavisi- od stanja prom etnog kredita, dak le od » k o m c^ " al-
nog kredita«, koji daju jedan drugom reproduktivni agenti. D ok le
se ovaj može. širiti u istoj meri koliko t.o zahteva porasla tražnja,
neće nastup iti nik akva prom ena u kamatnoj, stopi. A li ne srne se
• M arks, »K apital«, III, 2, Beograd 1948, str. 434.
zaboraviti da će najveći deo tražnje biti zadovoljen ponudom, koja
raste istovremeno sa tražnjom. N ajveći deo kredita je »komerci­
jaln i kredit« ili, kako ga mi radije nazivamo, prometni kredit.
Tražnja i ponuda ili, ako hoćete, sredstva za zadovoljenje tražnje
rastu ovde istovrem eno jedna s drugom i s proširenjem proiz­
vodnje. Proširenje ovog kredita je moguće bez ikakvog dejstva
na kamatnu stopu; na početku prosperiteta dolazi do takvog pro­
širenja bez naročitog dejstva na kamatnu stopu. Kamatna stopa
se penje tek onda kad se zalihe zlata u bankama smanje, kad
se rezerve približe svom minimumu, i usled toga banke budu pri­
nuđene da podignu eskontnu stopu. O vo je pak slučaj u perio­
dima visoke konjunkture, jer promet zahteva više zlata (porast
promenljivog kapitala, prođe uopšte a time i iznosa koji služi za
izravnanje bilansa). Tražnja za zajmovnim kapitalom biće baš
onda najjača kad je zlatno blago najmanje, usled potreba prometa
koji apsorbuje više zlata. Iscrpljivanje pozajm ljivog zlatnog blaga
postaje neposredni povod za podizanje bankovne eskontne stope,
koja u takvim periodima postaje regulator kam atne stope. C ilj
povišenja eskontne stope je i to, da se izazove priliv z l a t a .
Ograničenja promašenog bankovnog zakonodavstva prouzrokuju
samo ranije nastupanje ovog trenutka nego što iziskuju čisto eko­
nomski uslovi. Greška svih ovih ograničenja je u tome, što ona
bilo na ovaj ili onaj način, u N em ačkoj posredno, u Engleskoj
neposredno, potcenjuju potreban prometni minimum i time ogra­
ničavaju ponudu zajmovnog kapitala.
D akle tendencija padanja kam atne stope bila bi vezana za
pretpostavku da će odnos raspoloživog zlatnog blaga prema tra-
žnji zajmovnog kapitala biti stalno povoljniji, što znači da će
zlatno blago rasti brže od tražnje zajmovnog kapitala. M eđutim
takva tendencija stalnog padanja kam atne stope ustvari se ne
može konstatovati, ako se upoređuju samo razvijeni kap itali­
stički odnosi.4 Ona se ne može ni teoriski zahtevati; jer u isti mah
4 U koliko je rec o em p irsk o m m nterijalu koii dozvoljava pore-
đenja, on uopšte ne ide u prilog dogmi o padajućoj knm ntnoi stoni.
Smit navodi da je u njegovo vrem e u H olandiji vlada plaćala 2% k a ­
m ate a privatna lica sa visokom kreditnom sposobnošću Izvesno
vreme posle poslednieg ra ta (1763) plaćali su u Engleskoj ne samo
kred-itnp najsposobniji Drivatnici nego i neke najveće londonske trgovine
obično 5% kam ate, dok su nre toga obično nlnćali đ. do 4 5. Tuk. koii
citira poslednii podatak, prim ećuie na to: »God'ne 1764 pale su 4°/n-ne
d ržav n e obveznice isnod nari, navv bills su prodavani uz 95/8%j eckonta,
n 3n/o-ni konsol«; (obveznice engleskog državnog zaim a, — nrev.l koji
su u m artu 1763 staiali na 96. pali su u oktobru na 80. Ali 1765 stniale
su 3%-rie držovne obvczn;ce. kod kotih je do«lo do nove emisije, obično
ni pari a kadkad i iznad pari. a 3®/o-ni konsols popeli su se nn 92.«
Schm oller (»G rundriss der Allgcmeinen Volksw/irtschaftslehrc«, II, str.
119
lo porastom zlatnog blaga i prometnim minimumom raste i suma
iata koju prima promet kao dodatak u vremenima visoke ko­
nj unkture.
207) navodi uostalom da su 3%-ni konsols već 1737 stajali na 107. D oduše
tečaj državnih papira, koji podleži još i drugim uzrocima koji ga o d re­
đuju. nije začelo (nikakvo aspolutno merilo za visinu kamatne stope, ali
ipak treba da se uzme u obzir.
P a ni p o sm atran jem eskontnih stopa novčaničnih b a n a k a nc može
se p rim e n iti te n d en cija rav uom ernog p a d a n ja . Iz interesantnog članka
d -ra A lfred a Švonera, »Zinsfuss u n d K risen im L ichte d er S tatistika, u
»B erliner T a g eb latt« -u od 26 do 27 novem bra 1907 uzim am o sledeću
ta b d lu (K znači god in u k rize, n o u g o d in a m a 1895 i 1882 [k rah Bontu]
ra d i se o čistim S pekulativnim k riz am a):

Prosečne eskontne stope četiri glavne evropske banke

za poslednjih 55 godina
Austro-ugar-
Engleska Francuska Nemačka Rajhs- ska banka
banka banka banka (1847-1875 (pre Narodpa
Pruska banka) banka)

1907 ( p r r i 3.72
meseci)
1906 ................ 4.27 3.0 3.12 4.4
1905 ................ 3.08 3 3.82 3.68
1904 ................ 3.3 3 4.2 3.3
1903 ................ 3.76 3 3.77 3.3
1902 ................ 3.33 3 3.32 3.33
K 1901 ................ 3.9 3 4.1 4.08
K 1900 ............... 3.94 3.2 3.33 4.38
1899 ................ 3.73 3.06 5.04 5.04
1898 ............... 3.19 2.2 4.27 4.16
1897 2,64 2 3.81 4
1896 ................ 2.48 2 3.66 4.09
1C 1893 ................ 2 2 .1 3.14 4.3
1894 . . . . . . 2.11 2.3 3.12 4,08
1893 ................ 3.06 2.5 4.07 4.24
K 1892 ................ 2.52 3.2 4.02
K 1891 ................ 3.35 3.78 4.4
1890 ............... 4.32 4.48
4.69
1889 ................ 3.33 3.16 3.68 4.19
1888 ............... 3.1 3.32 4.17
3.3 4.12
1887 ................ 3.34 3 3.41
1086 , . . . . 3.0? 3.28 4
1885 ............... 2,92 4.12 4
1884 ................ 2.96 3 4 4
1883 ................ 3.38 3,08 4.4 4.U
4.34 4.02
K 1882 ............... 4.14 3.8
4
1 8 8 1 ................ 3.48 3.84 4.42
1880 ................ 2.76 2,81 4,24 4
1879 ............... 2.38 2,38 3.07 4.33
1878 ............... 3.73 2.2 4.34
1877 ............... 2.83 2.26 4.42
1876 ............... 2,62 3.4 4.16
1873 ............... 3.23 4 4,71 4.6
1874 ............... 3.7' 4.3 4.38 4.87
4.73 5.13 4,93 3.22
K 1873 ...............
1872 ............... 4. 12 3.15 4.29 3.35
1 8 7 1 ............... 2.83 3.33 4.16 3.3

120
 Padanje pak profitne stope značilo bi samo onda i padanje
kamatne stope kad bi kam ata bila neki utvrđeni deo profita, što
međutim nije slučaj. Padanje profitne stope znači u najboljem

N emačka Rajhs- Austro-ugar-

Engleska Francuska ska banka
banka (18-17-1873
banka banka (pre N arodna
Pruska banka)
banka)

1870 ............... 3.12 3.9 4,40 5.44

1869 ............... 3,23 2.5 4,24 4.34
1868 ............... 2.23 2.5 4 4
1867 ............... 2.3 2.7 4 4
K 1866 ............... 7 3.67 6,21 4.94
1 8 6 ) ............... 4.73 3.66 4.96 5
1864 ............... 7.3 6.31 3.31 3
1863 ............... 4.5 4.63 3.08 5
1862 ............... 2.3 3.73 4.2 5.30
1 8 6 1 ............... 5.25 5.86 4.2 3.5
1860 ............... 4.25 3.36 4.2 3.12
1839 ............... 2.73 3.47 4.2 5
1838 ............... 3 3.68 4.2 3
K 1857 ............... 6.7 6 5.76 5
1856 ............... 3.8 5.5 4.94 4.27
1855 ............... 4.8 5 4,08 4
1854 ............... 5.1 4.37 4,36 4
1853 ............... 3.4 3.23 4.23 4
1 8 ) 2 ............... 2.5 3.18 4 4
Svoner prim ećuje uz ovu tab elu :
>Ako hoćemo, uostalom , da iz statistik e bankovnih eskontnih stopa
u 19 stoleću izvučem o opšte zaključke o k re ta n ju kam atne stope, poka-
zaće se da se određena tendencija na više ili na niže ne može dokazati.
D oduše zvanične eskontne stope ispod 4% iskrsle su tek tokom vre­
mena, i to ran ije ili kasnije već prem a privrednom razv itk u zemlje.
Engleska je u ovom pogledu daleko izm akla ispred drugih država. Tu
je već 1845 došlo p rv i p u t do 2% -ne bankovne eskontne stope. Kod
F rancuske banke došlo je 1852 po p rvi p u t do stope od 3%, 1867 po
prvi p u t do stope od 2,5% a 1877 po prvi p u t do stope od 2%. Kod
B erlinske ban k e bilo je već u dvadesetim godinam a prošlog stoleća
m inim alnih stopa od 3%, ali za vrem e režim a P ruske banke i Nemačke
R ajhsbankc sišla je k am atn a stopa ispod 4% prvi p u t 1880. Kod A ustro­
ugarske banke došlo je 1903 prvi p u t do kam atne stope od 3,5%, u
prvom periodu depresije koju je doživela M onarhija posle valutnog re-
gulisanja. D akle prim ećuje se n apredak utoliko što se sa tehničkim
usavršavanjem bankovne organizacije i valute granica kam atne stope
spušta na niže.«
Svoner daje još sledeće brojke:
Prosečne eskontne stope za pet poslednjili decenija
Engleska Francuska Nemačka Austrougarska Ukupan
banka banka Rajhsbanka banka prošek

1897—1906 3,52 2,85 4,28 4.05 3,67

1887—1896 3,04 2,71 3,59 4,21 3,38
1877—1886 3,19 2,96 4.11 4,26 3,63
1867—1876 3,25 3,89 4,34 485 4,09
1857—1866 4,82 4,48 4,83 5,06 4.79
121
slučaju to, da pa d a teoriski m oguća gornja granica kam ate, naim e
p rofit; no kak o k am ata o p šte uzev ne doseže ovu gornju granicu
na du že vrem e, ovo »konstatovanje« nem a nik akvog značaja .5
N a p ro tiv važan je jedan drugi mom ent. P osto se kam atna
stopa u razvijenim k a p ita lističk im odnosim a slabo men ja, a na­
suprot tom e p ro fitn a stopa pada, to u izvesnom stepenu raste
udeo kam ate u ukupnom profitu u odnosu na preduzetničku do­
bit, d a k le udeo besposlen ih k a p ita lista na račun aktivnih; činje­
nica, koja dod uše stoji u protivrečnosti s dogm om o padajućoj
kam atnoj stopi, ali je zato u skladu s činjenicam a, a ujedno je i
uzrok rastućeg uticaja i značaja kam atonosnog k ap itala, dakle
ban aka, k a o i v ažn a poluga za pretvaranje k a p ita la u finansiski
k a p ita l.

»U kupan prošek je n ajv iši u deceniji 1857—1866, k a d je iznosio

4,79%, u d ecen’ii 1867—1876 on p a d a n a 4.09%, d ak le još uvek je vrlo
visok, 1877—1886 p a d a n a 3,63% a u deceniji 1887—1896 dosliže svoju
n a in iž u ta č k u sa 3.38%, za p o sledniu deceniju prošek iznosi 3.67%,
dak le viši je neeo u obe p reth o d n e decenije, n a p r o t iv jo š uvek m nogo
niži neeo za p o sled n jih dvadeset godina indu strisk o g i finansiskog p o ­
le ta (1857-1876.«
Iz svega toga pro iz ila zi d a visina k a m a tn e stope n ik a k o nije od­
ređ en a pro fitn o m stopom nego većom ili m anjom tražnjom za novča­
nim k a p ita lo m , k a k o je u slo v liav au i b rži ili sp o riji razv itak , tem po,
in ten ziv n o st i d u žin a epoha p ro sp eriteta.
P ri p o s m a tra n ju sasvim ab n o rm aln o visoke k a m a tn e stope uvek se
p o k az u je d a njen u zrok tre b a tra ž iti u u re đ e n ju novčanog sistem a.
T a k o se n a p rim e r 1799 popeo u H am b u rg u eskont na 15%. pa i po ovoj
sto p i eskontovale su se sam o n a jb o lie rnen'cc, i to u ograničenom obim u
(Tooke, I, str. 241). Isto ta k o u zro k leži i u p o m a n jk an ju jednog ela­
stičnog novčanog sistem a, K ao što je to d anas slu ča j kod piekom erm h
k a m a tn ih stopa i njihovih ogrom nih ko leb an ia u Sjedinjenim D ržav am a;
n ap ro tiv , ta k o le b an ja n em aju ničeg zajedničkog sb bilo kak v im prom e-
n am a u p ro fitn o j stopi. ^
8 N ačelo A dam a S m ita, »da .će se tam o gde se s novcem m oze p o ­
stići velika dobit obično i m nogo p la titi za njegovo korišćenje; a da
će se tam o gde se tim e može m alo z a ra d 'ti sam o m alo za to i dati«
(»W ealth of N ation«. Vol. I., Ch. IX), doduše je vrlo jasno, ali nije
d o k az an o n iti je tačno.

122
 DRUGI ODELJAK

M O B IL I ZO V A N JE K A P IT A L A .
F IK T IV N I K A P IT A L
 VII glava

A K C IO NA R SK O DRU ŠTV O

1. D IV ID E N D A I OSNIVAČKA D O B IT

D osadašnja ekonom ija je tražila razliku izm eđu inokosnog

preduzeća i akcionarskog društva uglavnom samo u različitosti
organizacionog oblika i posledicam a koje odatle neposredno pro-
izilaze. O na je ukazala na »dobru« i »lošu« stranu oba organiza­
ciona oblika i pri tom e istakla kao obeležja za njihovo razlikc*-
vanje delom subjektivne (veća ili manja neposredna zainteresova-
nost i odgovornost upravljača, lakša ili teža mogućnost kontroli-
sanja preduzeća), a delom objektivne momente (lakše pribavljanje
kapitala, veća ili manja moć akum ulacije). A li ona je proi astila
da uđe u osnovne ekonom ske razlike oba oblika preduzeća, mada
su ove od odlučujuće važnosti za razumevanje modernog k a p i­
talističkog razvitka, koji se uopšte ne može ni zam isliti bez po-
bede akcionarskog društva i uzroka ove pobede .1
Industrisko akcionarsko društvo, koje na prvom mestu po-
smatramo, znači pre svega promenu u funkciji industriskog kapi­
taliste. O no principijelno nosi sa sobom — što kod inokosnog
preduzeća može samo slučajno nekad da nastupi — : oslobođenje
industriskog kap italiste od funkcije industriskog preduzetnika.
K apital koji se investira u akcionarsko društvo dobija za kapi­
talistu ovom funkcionalnom promenom funkciju čistog novčanog
kapitala. Kao što novčani kapitalista kao poverilac nema nikakve
veze sa upotrebom svoga kapitala u procesu proizvodnje, pa bila
ova upotreba stvam o-nužan uslov zajmovnog odnosa, ukoliko on
svoj novčani kap ital samo ustupa i po isteku određenog vremena
dobija natrag s kamatom, dakle ukoliko se njegova funkcija iscr­
pljuje u jednoj pravnoj transakciji, isto tako i akcionar fungira
1 O vim osećanjem bio je rukovođen i Erw in S t e i n i t z e r kn<? re
svoj spis o akcionarskom d ruštvu nazvao » O k o n o m i s c h e Theorie der
Akt?engesellschaftc (»Leipzig, D uncker & H um blot. 1908). M eđutim, ni
ovde nisu pokazane osnovne ekonom ske osobenosti akcionarskih dru*
štava. Inače spis obiluje um esnim i lepim prim edbam a.
125
kao pu ki n ovčani k a p ita lista . O n daje novac, kak o bi za to dobio
neki prinos — da upotrebim o najpre ovo sasvim opšte obelezj«*.
Pri tom e on m ože p o v o lji odm eriti v isin u sum e i jem či samo za
ovu sum u, kao što i n ovčan i k a p ita lista stavlja na kocku sam o
određenu sum u u v isin i koju sam izabere. Ipak, ovde se veC po­
ja v lju je razlika. K am atna stopa za novčani ka p ita l stavljen na
rasp olaganje u obliku a k cija nije kao tak va unapred određena,
nego ona postoji sam o kao zah tev na prinos (profit) određenog
preduzeća. D ruga razlika prem a zajm ovnom k a p ita lu sastoji se n
tom e što vraćan je k a p ita la novčanom k a p ita listi n ije neposredno
određeno — nije ugovoreno kao što se to ugovara kod stupanja
u sam zajm ovni odnos i k ao što to proizilazi iz prirode samog
zajm ovnog odnosa.
Razm otrim o najpre p rv i mom ent. Pre svega treba konstato-
v ati da prinos za novčani k a p ita l stavljen na raspolaganje u
obliku a k cija ni u kom slučaju n ije p otpuno neodređen. K apita­
lističk o preduzeće se osniva da bi od b acivalo profit. Postizavanje
p rofita , tojest pod norm alnim p rilik am a p ostizavanje datog pro-
sečnog profita, p retpostavka je osnivanja. U svakom slučaju ovde
je akcionar u sličnom položaju kao i novčani kap italista, koji
tak ođe mora računati na proizvodno oplođ avanje svoga kapitala,
ako ne želi da njegov dužnik postane nesposoban za plaćanje.
U opšte, m ožda će nešto veća nesigurnost akcionara u poređenju
s novčanim kap italistom doneti akcionaru izvesnu premiju na
rizik. Sam o ne treba m isliti da je ova prem ija kao takva na neki
način utvrđ en a i da se ja v lja kao svesni i pre svega izm erljivi
zahtev akcionara. N aprotiv, ona nastaje usled toga što će ponuda
novčanih k a p ita la — a osnivači se obraćaju na slobodan novčani
k a p ita l — za plasiranje u akcije pod inače jednakim okolnostima
biti m anja nego za plasm ane sa stalnom i određenom kamatnom
stopom , i koji su even tualn o naročito sigurni. U opšte ova različ-
nost u ponudi objašnjava razliku u kam atnim stopam a, odnosno
razliku u kursevim a kam atonosnih papira. V eća sigurnost ili i.o
sigurnost d eluje kao m otiv za veću ili m anju ponudu. A li tek iz
različitosti ovog odnosa ponude i tražnje proizilazi razlika u ka­
m atnjaku. V erovatni rezultat prinosa od akcije određen je dak le
industriskim profitom , a ovaj, pod inače jednakim okolnostima,
prosečnom profitnom stopom.
A li akcionar n ije industriski preduzetnik (kapitalista). On
je pre svega sam o novčani kap italista. A li svojim kapitalom —-
novčanim kap italom — on slobodno raspolaže na sasvim drugi
način, što spada m eđu bitna obeležja za razlikovanje zajm ovnog
k ap ita liste od industriskog kap italiste. Industriski k ap italista
ulaže kao tak av sav svoj k a p ita l n jedno određeno preduzeće.
126
Pretpostavka za to je da njegov k a p ita l bude toliki da u ovoj
industriskoj grani može samostalno da fungira. N aprotiv, akcio-
nar treba da raspolaže samo* neznatnim iznosom kapitala. Indu­
striski preduzetnik je svoj kap ital vezao za svoje preduzeće, on
deluje proizvodno samo u ovom preduzeću i s njim je trajno sra-
stao. On ga ne može povući natrag, osim da proda celokupno
preduzeće, što samo znači da se ličnost kap italiste menja, da
jednog industriskog kap italistu zamenjuje drugi. On nije novčani
kapitalista, nego industriski (proizvodni, aktivni) kapitalista. Pri­
nos od preduzeća — industriski profit — pripada njemu. A ko pak
akcionara posmatramo kao pukog novčanog kapitalistu, njem u će
postizavanje kam ate na njegov kapital biti' dovoljno da stavi na
raspolaganje svoj novčani kapital.
A li da bi akcionar postao novčani kap italista, potrebno je
da on svoj kap ital može u svako doba dobiti natrag kao novčani
kapital. No njegov kapital, kao i k ap ital pojedinačnog kap italiste,
izgleda vezan za preduzeće. O no ustvari i jeste tako. N ovac se
izdaje i služi za kupovinu m ašina, sirovina, za isplatu radnika
itd., ukratko, on se iz novčanog k ap itala pretvorio u proizvodni
kapital, N <!?* da bi opisao kružno kretanje kao industriski
kapital. O v a j jednom izdati kapital akcionar ne može više do­
biti natrag. On nema nikakvo pravo na nj, on ima pravo samo
na alikvotni deo dobiti. No u kapitalističkom društvu svaka nov­
čana suma dobija sposobnost da donosi kam atu; obratno, svaki
prenosivi periodični dohodak (a to je slučaj, ukoliko on nije vezan
za čisto lični i stoga prolazni, neodredljivi uslov, kao najam nina
itd.) smatra se kamatom nekog kap itala i dobija cenu. koja je
ravna iznosu kapitalizovanom po datoj kam atnoj stopi .2 Ovo se
prosto objašnjava time, što uvek velike novčane sume leže slo­
bodne za oplođavanje i one se oplodnju tim e što imaju pravo na
taj prinos. Stoga je akcionar u p olo/ain da svoj kapital može u
svako doba dobiti natrag prodajom svojih akcija, svoga prava na
profit, i usled toga je u istom položaju kao i novčani kapitalista.
Ova mogućnost prodaje stvara se posredstvom jednog posebnog
tržišta, e f e k t n e b e r z e . Tek obrazovanje ovog tržišta daje
akciskom kapitalu, koji je 6 ad za pojedinca svagda »ostvarljivc,
u potpunosti karakter novčanog kapitala. Obratno, novčani ka­
pitalista zadržava ovaj svoj karakter i onda kad on svoj kapital
ulaže u obliku akcija. Slobodan novčani kapital konkuriše dakle
kao takav, tojest kao kamatonosni kapital, za plasiranje u akcije,
* »Vrednost novca ili rob& k ao k ap itala nije određena njihovom
vrednošću kao novca ili rob&, nego količinom viška vrednosti koju p ro ­
izvode svome posedniku.« M arks, »Kapital«, III, 1, Beograd 1948, str. 296.

127
k ao što u svojoj p ravoj fu n k ciji k ao zajm ovni k a p ita l konkuriše
z a p lasiran je u zajam sa stalnom i određenom kam atnom stopom.
K onkurencija ok o ovih ra zličitih m ogućnosti plasiranja približava
cen u ak cije cen i p lasm an a sa stalnom kam atom i prihod akcio­
nara od ind ustrisk og p ro fita svodi na kam atu.
O v a red ukcija na kam atu je, dak le, istoriski proces, koji se
odigrava s razvitkom sistem a a k cija i efek tn e berze. D ok akcio­
narsko društvo n e postan e o p šti oblik i dok se ne razvije trgovina
akcijam a, u d iv id en d i će b iti sadržana ne sam o kam ata nego i
pred u zetn ičk a dobit.
U granicam a akcionarskih preduzeća, industrija se vodi nov­
čan im k ap italom , č ije pretvaranje u ind ustrisk i k a p ita l ne treba
d a donosi ovim k a p ita listim a prosečan profit, nego sam o pro-
sečn u kam atu.
O v d e kao da proizilazi očigledna protivrečnost.* N ovčani k a­
p ita l sta v ljen na rasp olaganje k a o a k cisk i k a p ita l pretvara se u
ind ustrisk i k a p ita l. To, što on za svoga sopstven ika — dakle
su b jek tiv n o — fu ngira p otp u n o kao zajm ovni k a p ita l, začelo ne
m ože b iti od uticaja na prinos industriskog preduzeća. O no će
kao i pre pod norm alnim okolnostim a donositi prosečan profit.
N em ogućna je p retpostavka da akcionarsko društvo prodaje svoju
robu ispod prosečnog p rofita, da se dobrovoljno odriče jednog
d ela p rofita, k a k o bi p o d elilo prinos, koji akcionarim a donosi
sam o kam atu. Jer sv a k o k a p ita listič k o preduzeće nastoji da po­
stign e n a jv eći m ogući profit, i baš ovo nastojan je ima za posle-
dicu da se roba prodaje p o cenam a proizvodnje, to znači po cenama
jednakim ceni koštanja plu s prosečan profit. Stoga izgleda kao
da navedeni m om enti, koji subjektivno daju novčanom kap italu
uloženom u obliku ak cija karakter zajm ovnog, dak le kamatono1-
snog k a p ita la , nisu dovoljni da objasne svođenje prinosa od akcije
na kam atu. Jer, tim e bi ostalo neobjašnjeno kuda je mogao da
iščezne drugi d eo profita, naim e prosečan profit m inus kam ata,
koji je ravan stvarnoj preduzetničkoj dobiti. D a pogledam o izbliže.
Pretvaranjem privatn og preduzeća u akcionarsko društvo kao
da je n a stu p ilo udvostručenje kap itala. A li prvobitni, od strane
akcionara predujm ljeni k a p ita l pretvorio se d efin itivn o u indu­
striski k a p ita l, i ustvari i dalje postoji sam o kao takav. N ovac je
fungirao kao k u povno sredstvo za sredstva za proizvodnju, izdat
je za njih i tim e je defin itiv n o iščezao iz procesa kružnog kretanja
ovog ka p ita la . T ek pretvaranje sredstava za proizvodnju u robe
putem proizvodnje i prodaje ovih roba čin i da se novac — sasvim
drugi novac — vraća iz prom eta. D a k le novac koji se isplaćuje
prilik om kasnijih prodaja akcija n ije nip ošto novac koji su prvo­

128
 bitno dali akcionari i koji je upotrebijen; on nije sastavni deo
-kapitala akcionarskog društva, k ap itala preduzeća. To je dodatni
novac, potreban za promet kapitalizovanih priznanica na prinos.
Isto tako ni cena akcije nije ni u kom slučaju određena kao deo
k ap itala preduzeća; naprotiv, ona je kapitalizovani udeo u pri­
nosu. Kao takva ona Je određena ne kao alikvotni deo ukupnog
kapitala vezanog za preduzeće i stoga relativno utvrđena v e li­
čina, nego samo kao prinos, kapitalizovan po opštoj kam atnoj
stopi. Stoga cena akcije nije zavisna od vrednosti (odnosno cene)
stvarno fungirajućeg industriskog kapitala, jer akcija nije uput­
nica na jedan deo kap itala koji stvarno fungira u preduzeću, nego
uputnica na jedan deo prinosa i stoga zavisi, prvo, od v eličine
profita (dakle od mnogo prom enljivije veličine nego što je cena
proizvodnih elem enata samog industriskog kapitala) i drugo, od
opšte kam atne stope .3
A kcija je, dakle, pravo na dohodak, dugovni naslov na bu­
duću proizvodnju, uputnica na prinos. Tim što se ovaj prinos ka-
pitalizuje i što to određuje cenu akcije, izgleda kao da se u ovim
cenama akcija nalazi drugi kapital. On je čisto fiktivan. Ono
što stvarno postoji to je samo industriski kap ital i njegov profit.
No ovo ne smeta da ovaj fik tivni »kapital« računski postoji i da
se navodi kao »akciski kapital«. U stvari to nije nikakav kap ital,
nego samo cena dohoHka — cena, koja je moguća baš usled toga
što u kapitalističkom društvu svaka novčana suma donosi doho­
dak, i što se stoga, obrnuto, svaki dohodak javlja kao plod neke
novčane sume. Ako je kod industriske akcije ova varka još i time
olakšana, što postoji stvarno fungirajući industriski kap ital, kod
drugih uputnica na dobit postaje potpuno nesum njiv fiktivan, čisto
računski karakter ovog papirnog kapitala. D ržavne obveznice ni­
pošto ne moraju pretstavljati neki postojeći kapital. N ovac svo­
jevremeno pozajm ljen od državnih poverilaca možda se odavno
pretvorio u dim baruta. O ne nisu ništa drugo nego cena za udeo
u godišnjim porezima, koji pretstavljaju prinos sasvim drugog
kapitala nego što je onaj koji je u svoje vrem e bio na neki način
neproizvodno utrošen.
Promet akcija nije promet kap itala nego kupovina i pro­
daja prava na rentu; kolebanja njihovih cena neposredno uopšte
ne diraju stvarno fungirajući industriski kapital, čiji prinos a ne
čiju vrednost one pretstavljaju. N jihova cena zavisi osim od pri­

* Veza te čaja akcije s vrednošću proizvodnog k a p ita la ispoljava se

samo u tome, što tečaj ne može pasti niže, nego što iznosi deo vred^
nosti koji kod stečaja preduzeća dolazi na akciju kao na alikvotni
deo mase po izm irenju svih drugih p otraživanja.

9 H ilferding: Finansiski kapital 129

nosa i od v isin e kam atne sto p e p o kojoj se k u pitalizu ju. O va je
p ak u svojim kretanjim a sasvim nezavisn a od sudbine in d ivi­
du alnog ind ustrisk og ka p ita la . V eć odatle p roizilazi da se cena
ak cije ne m ože sm atrati alik votnim delom industriskog kapitala.
Stoga sum a »akciskog kap itala«, dak le sum a cena kap itali-
zovanih p rava na prinos, ne treba da se podudara s prvobitnim
novčanim k ap italom , pretvorenim u industriski kap ital. P ostavlja
se sad p itan je, kako nastaje ova razlika i kolika je ona. Uzm im o
jedno industrisko preduzeće sa m ilion m araka kap itala. Prosečan
p r o fit neka iznosi 15%>, a o p šta kam atna stopa 5 %>. Preduzeće
donosi p rofit od 150 0 0 0 M. Sum a pak od 150000 M imaće, kao
god išn ji dohodak k a p ita lizo v a n po 5%>, cenu od 5 0 0 0 0 0 0 M. Ra­
zum e se, n ovčani k a p ita l bi p o 5°/o hteo preuzeti možda samo pa­
pire koji donose stalnu kam atu. A li ako uzm em o visoku prem iju
na rizik, recim o od 2 %>, zatim up ravn e troškove, tantijem e itd.,
koji će se morati podm iriti iz pro fita preduzeća, i koji su u pri­
vatnom preduzeću nasuprot akcionarskom društvu ostali ušteđeni,
i ako stoga uzm em o sm anjenje rasp oloživog profita za 2 0 0 0 0 M,
onda će se m oći pod eliti 130000 M, koje treba akcionarim a da
pruže uk am aćenje od 7°/o. C ena ak cija ravna je tada 1 857 143,
recim o okruglo 1900 0 0 0 M. N o da bi se proizveo profit od
150000 M, potreban je k a p ita l od sam o 1 m ilion maraka, 900 0 0 0
M je slobodno; ovih 900000 M proizilaze iz pretvaranja k ap itala
koji donosi p ro fit u kam atonosni k a p ita l (koji donosi dividendu).
N e uzim ajući u obzir veće upravne troškove koji proizilaze iz obli­
ka akcionarskog društva i sm anjuju profit, ovaj iznos od 900 0 0 0 M
je jedn ak razlici izm eđu iznosa k ap italizovanog po 15%> i iznosa
k ap ita lizo v a n o g p o 7#/o, dak le izm eđu k ap itala koji daje pro-
sečnu p rofitn u stopu, i k a p ita la koji daje prosečnu kam atu. O v a
r a z l i k a s e j a v l j a k a o » o s n i v a č k a d o b i t « (»Griin-
dergew inn«), izvor dobiti, koji proizilazi sam o iz pretvaranja
k ap ita la koji donosi p ro fit u oblik kam atonosnog kapitala.
O p šte shvatanje, koje s toliko revnosti ističe skupost uprave
akcionarskog društva u sravnjenju s privatnim preduzećem , nije
ni vid elo ni objasnilo značajan problem , odakle dobit koja nastaje
s prom enom oblika p reduzeća k o je jev tin ije proizvodi u oblik
p reduzeća koje proizvodi skuplje, nego se zadovoljava pukim
frazam a o troškovim a i riziku. O snivačka dobit pak nije ni pre-
vara ni naknada ili nagrada, nego ekonom ska kategorija sui
generis.
Ekonom isti, uk oliko uop šte d ele kam atu od preduzetničke
dobiti, shvataju dividendu prosto kao kam atu plus preduzetnička
dobit, dakle nešto kao p ro fit inokosnog preduzeća. Jasno je da
se kod toga ne uviđ a ono što je sp ecifičn o za akcionarsko dru-
130
štvo. Tako naprimer Rodbertus kaže: »Za razumevanje termino­
logije hoću ovde još samo da napomenem da se u dividendi akcije
krije ne samo kam ata nego i preduzetnička dobit, čega n e m a n
kamatnoj stopi neke obveznice.«4 O snivačku dobit stoga nije mo­
guće objasniti. »Od akcionarskog društva kao oblika pogona5
dobija vlasnik kap itala i preduzetničku dobit (on bi dobio samo
tekuću kamatu, da je svoj kap ital pozajm io nekom inokosnom
preduzetniku), i to LsHo tako lako, kao što bi dobi jao i kamatu,
zbog čega je i akcionarsko društvo za naše kapitaliste tako jako
privlačno, i može se pretpostaviti, da će akcionarski oblik sve
više ovladati oblašću industrije. Takozvani »Griindungsschwindelc,
manija za osnivanjem , je samo pena, odnosno prljava pena pošte­
nog posla.«6 Moralnim osuđivanjem nije objašnjena osnivačka do­
bit, koja nije nikakva podvala, nego tek omogućuje podvalu.
Rodbertus shvata stvar jednostrano i stoga pogrešno kad kaže:
»Raniji zajmovni k ap ital prestaje dakle u obliku akcija da bude
zajmovni kapital, i postaje u rukama svojih posednika samooplo-
đujući, i to u obliku koji obezbeđuje zajmovnim kapitalistim a ne
samo da žive kao bogovi nego i gotovo č i t a v u rentu odkapitala
(pod kojom Rodbertus podrazum eva preduzetničku dobit plus
kamatu).»7 Rodbertus vidi samo sadržinu procesa, pretvaranje
novčanog kap itala u industriski; no on ispušta iz vida da je ovde
bitan o b l i k pretvaranja,, pošto novčani kapital postaje ujedno
i fiktivni kapital i tim e za svoje sopstvenike zadržava oblik nov­
čanog kapitala.8
4 »Briefe und sozialpolitische A ufsatze von D r. R odbertus-Joget-
zow.c Herausgegeben von D r. R udolf M eyer, Berlin 1880, I, str. 250.
6 U ostalom to je pogrešno: A kcionarsko društvo nije obl.k po­
gona nego oblik preduzeća.
• Isto, I, str. 262.
7 Isto, I, str. 285.
8 Ali konzervativni socijalista tačno je osetio revolucionirajući zna­
čaj akcionarskog d ru štv a: »Ovaj oblik pogona (tj. akcionarsko društvo),
koji može da pritoke iz h iljad u maldh izvora k a p ita la slije u jedno ko­
rito, im a da ispuni jednu m isiju. O n im a da dopuni božje stvaranje,
da p robija zemljouze i zemlje, gde je to Svevišnji zaboravio ili držao
da još ndje vrem e za to, da poveže m orem rastavljene zemlje ispod
morskog dna ili iznad m orske površine, da probuši Alpe itd. Piram ide
i feničanske građevine nisu ravne onome što akcionarski kap iln l ima
još da stvori.« Toliko se zanosi Rodbertus, ne m anje rom antično od
Zolinog S akara u knjizi »L’Argent«. Zatim n astav lja: »Ali Sto se mene
tiče, ja se sasvim izuzetno »zanosim« njim a. A zašto? O ni čiste moj
put. I te kako ga čistel O bična slobodna trgovina bez akcionarskog
oblika je samo bedna ručna m etla; slobodna trgovina sa akcionarskim
oblikom je m etla na p arn i pogon, k o ja za deset godina pom ete toliko
koliko o na obična subotnja m etla za sto godina. Potrebne su ruke
akcionarskih preduzeća 1 Za rešenje socijalnog p itan ja potrebno je da

9’ 131
 Ako sad posmatramo specifični oblik prometa fiktivnog ka­
pitala, dolazimo do sledećeg: Akcije (A) se emituju, dakle prodaju
za novac (N). Ovaj novac se deli na dva dela: jedan deo (ni)
obrazuje osnivačku dobit, pripada osnivačima, naprimer emisionoj
banci, i ispada iz prometa ovog kružnog kretanja. Drugi deo (Ni)
pretvara se u proizvodni kapital i opisuje nama već poznato
kružno kretanje industriskog kapitala. Akcije su rasprodate; ako
treba da one same opet cirkulišu, onda je za to potreban dodatni
novac (N») kao prometno sredstvo«,- Ovaj promet A —N* —A na­
lazi svoje mesto na posebnom tržištu na berzi.
Dakle promet pruža sledeću 6liku:

A
Kad je akcija jednom izdata, ona nema više nikakve veze sa
stvarnim kružnim kretanjem industriskog kapitala, koji ona
pretstavlja. Događaji i nezgode koji je kod njenog prometa oče­
kuju ne tiču se kružnog kretanja proizvodnog kapitala.
Trgovina akcijama, ili opštije rečeno priznanicama na fik­
tivni kapital uopšte, iziskuje novi novac — gotov novac i kreditni
novac — naprimer menicu. No dok je menica ranije bila pokrivena
vrednošću robe, ona je sad pokrivena »kapital-vrednošću« akcije,
koja opet zavisi od prinosa. Ovaj je opet zavisan od realizacije
proizvoda koje akcionarsko društvo proizvodi, dakle od prodaje
roba po njihovim vrednostima, odnosno cenama proizvodnje. Ovaj
kreditni novac je dakle tek p o s r e d n o pokriven vrednošću robe.
Zatim, dok je platni promet u trgovini određen u svom obimu
vrednošću roba, ovaj platni promet je određen kapitalizovanim
one očiste put; jer ono iziskuje da on bude čist kao da su ga golubovi
trebili.c (Isto, I', str. 291.)
A vrlo lepa je i primedba: »Isto tako kao i inokosni preduzetnik
nestajaće u akcionarskom obliku sve više i čisti zajmovni kapitalista.«
(Isto, I, str. 286.)
Izlaganje V a n B o r g h t - a u »Handworterbuch der Staatswissen-
schaften«, glava: Akcionarska društva, nedopušteno je naivno. »Zada­
tak i cilj društvenih preduzeća može da bude kako upotpunjavanje
i jačanje lične radne snage, znanja i iskustva preduzetnika, tako i ja­
čanje snage kapitala.« To je isto tako lepo kao kad bi neko u nekom
naučnom »Kuvaru« po.učavao: Zadatak i cilj knedle sa šljivama može
da bude kako nadražaj i uživanje nepća, tako i to da kuvarici pri­
bavi platu.

132
iznosom čistog prinosa. S druge strane, stvarno potreban novac je
ovde veoma ograničen fungibilnošću ovih papira.
Posmatramo li sad formulu za osnivačku dobit (Od), dola­
zimo do sledećeg — ako označimo prosečan profit sa p, dividendu
sa d a prinos preduzeća sa P i ako se potsetimo, da je kapital
jednak stostrukoj kamati podeljenoj s kamatnom stopom —:
100 P 100 P

Ako se prinos akcionarskog društva posmatra kao smanjen

usled velikih troškova uprave, treba umesto prvog P staviti (P—n).
Vidi se da je odvajanje preduzdtničke funkcije, koju dosadašnja
ekonomija čisto opisno konstatuje, ujedno i pretvaranje industri->
skog kapitaliste u akcionara, u naročitu vrstu novčanog kapitaliste,
pri čemu postoji tendencija da se akcionar sve više pretvara U
čistog novčanog kapitalistu. Stalna mogućnost prodaje akcija na
berzi ostvaruje ovu tendenciju.
Naše shvatanje ekonomije akcionarskog društva prevazilazi
ono koje je razvio Marks. U svom genijalnom skiciranju — koje
nažalost nije mogao više da izvede — uloge kredita u kapitali­
stičkoj proizvodnji9 Marks shvata obrazovanje akcionarskih dru­
štava kao posledicu kreditnog sistema i ističe kao njihovo dejstvo:
>1) Ogromno uvećanje razmera proizvodnje i preduzeća koja sn za
pojedinačne kapitale bila nemoguća. U isti mah i takva preduzeća koja
su ranije bila državna postaju društvena.
2 ) Kapital, koji po sebi počiva, na društvenom načinu proizvodnje
i pretpostavlja društvenu koncentraciju sredstava za proizvodnju i rad­
nih snaga, dobija ovde direktno oblik društvenog kapitala (kapitala,
direktno udruženih individua) u suprotnosti prema privatnom kapitalu«
i njegova preduzeća istupaju kao društvena preduzeća u suprotnosti
prema privatnim preduzećima. To je ukidanje kapitala kao privatne
svojine u okviru granica samog kapitalističkog uačina proizvodnje.
3) Pretvaranje stvarno aktivnog kapitaliste u jednostavnog dirigenta,
upravitelja tuđeg kapitala, a vlasnike kapitala u proste vlasnike, proste
novčane kapitaliste. Cak i kad dividende koje oni vuku uključuju ka­
matu i preduzetničku dobit£;,:tj*celokupni profit (jer plata dirigentova
jeste, ili treba dabude, samhiajamnina iedne^ste kvalifikovanog rada,
čija se cena regiilisava na tržištu rada kad i cena svakog drugog
rada), vuče se ovaj celokupnj .profit još samo u obliku kamate, tj: kao
Čista nagrada, za svojinu na jčapitalu, koja se od funkcije u stvarnim
procesu reprodukcije rastavlja Isto onako kako se ova. funkcija, n osobi
dirigenta, rastavlja od svojine na kapitalu. Tako se profit' pretstavlja (ne1
više samo jedan njegov deo, kamata, koji svoje •opravdanje izvlači ia
profita uzajmljivačevog) kao prosto prisvajanje tuđeg viška rada, koje
• Marka, »Kapitale, Beograd 1946, strl 369 i 370.
133
po tiče iz p r e tv a ra n ja s re d s tv a za p ro iz v o d n ju u k a p ita l, tj. iz to g a što
su se o tu đ ila p rem a stv a rn im p ro izv o đ ačim a, iz njihove su p ro tn o sti kao
tu đ e sv o jin e p rem a sv im a d u d iv id u am a k o je su s tv arn o ak tiv n e u p ro ­
izv o d nji, od u p ra v lja č a p a d o posled n jeg n a d n ič a ra . U ak cionarsk im
d ru š tv im a fu n k c ija je ra s ta v lje n a od svojine n a k a p ita lu , p a je dakle
i ra d p o tp u n o ra s ta v lje n od svojine n a sred stv im a za proizvodnju i n a
v išk u ra d a . O v a j re z u lta t n ajv išeg ra z v itk a k a p ita lis tič k e proizvodnje
p re ts ta v lja n u ž n u p ro la z n u ta č k u za ponovno p re tv a ra n je k a p ita la u
s v o jin u p ro ;zv o đ a ča, ali ne više kao p riv a tn u svo jin u izdvojenih p ro iz­
v o đ ača, nego k a o s v o jin u n jih k a o u d ru žen ih , kao n eposrednu d ru štv en u
sv o jinu. S d ru g e stra n e , on je p ro la zn a ta č k a za p re tv a ra n je svih fu n k ­
c ija u pro cesu re p ro d u k c ije , koje su dosad još b ile skopčane 6a svo­
jin o m n a k a p ita lu , u p ro ste fu n k cije u d ru žen ih proizvođača, u društv en e
fu n k cije;
P re n o što p ređem o dalje, tre b a n ap o m en u ti još ovo što je od
ek o n o m ske v až n o sti: P ošto p ro fit ovde uzim a čisto oblik kam ate, ovakva
su p re d u z e ć a m oguća još i o nda k a d o d b a c u ju sam o k a m a tu ; a ovo
je je d an od razlo g a k o ji z a d rž a v a ju p a d a n je opšte p ro fitn e stope, pošto
ova p red u ze ća u k o jim a p o sto ja n i k a p ita l sto ji u ta k o ogrom noj sra-
zm eri p re m a p ro m enljivom ne ulaze n užno u izjednačenje opšte p ro ­
fitn e stope.«

O n o što M arks ovde posm atra, to su pre Žvega ekonomsko-

p olitičk i u tica ji akcionarskih društava. O n još ne uzim a d ivi­
dendu kao naročitu ekonom sku kategoriju i zato nije analizirao
ni osn ivačk u dobit. Sto se tiče poslednje prim edbe o uticaju na
obrazovanje proseČne p ro fitn e stope i na pad anje profitne stope,
jasno je da sa širenjem akcionarskog društva mora profit akcio­
narskog društva da ulazi u izjednačenje opšte profitne stope isto
tako k ao i p ro fit privatn ih preduzeća. U ostalom već smo gore
vid eli da i proizvod akcionarskog društva pod normalnim prili­
kam a pod leži potpuno istim zakonim a u pogledu ccne kao i pro­
izvod p riv a tn ih preduzeća. M arksu su lebdela pred očim a želez-
nička akcionarska društva njegovog vrem ena, i u tom pogledu je
njegova prim edba m ožda delim ično opravdana; samo delim ično
zato što je i tam o osn ivačk a dobit već unapred uzela jedan deo
profita, koji je morao doći do izražaja u železničkim cenama.

2. F IN A N SIR A N T E A K C IO N A R S K IH DRUŠTAVA.
A K C IO N A R SK A D RUŠTV A I BANKE

Pri osnivanju akcionarskog društva odm erava .se, dakle, akci-

ski k a p ita l tako da profit preduzeća bude dovoljan da se na ovaj
k ap ita l pod eli dividenda, koja svakom posedniku akcija donosi
kam atu na njegov up laćeni k a p ita l.10
18 P rim e r za šem atski p rik a z d a t u te k stu : »B erliner T ageblatt«
u večernjem iz d an ju od T6 m a ja 1908 ja v lja : »O vih d an a su bile akcije

134
 Ako nastupi visoka konjunktura ili ako inače povoljne okol­
nosti docnije dozvole da se podeli viša dividenda, tečaj akcija će
porasti. A ko uzmemo da akcije preduzeća stoje na 100 kod di­
vidende od 6°/o, one će se popeti na 150, ako dividenda iznosi 9°/o.
U različnosti dividendi odražavaju se dakle različni udesi koji
pojedina preduzeća u njihovom daljem toku snalaze. S druge
strane, ove različnosti se za nove kupce akcija gase u povišenju
ili sniženju tečaja.11
Razlika izm eđu stvarno aktivnog kap itala i (fiktivnog) akci-
skog kapitala može u toku života akcionarskog društva i dalje
rasti. Ako preduzeće donosi mnogo višu kam atu od prosečne i
ako se ukaže potreba ili bar samo prilika za povišenje kapitala,
to će se ovaj viši prinos uzeti za osnovu pri novom kapitalizovanju
i nominalni akciski kap ital će se povećati daleko iznad aktivnog
kapitala. Obrnuto, isto je tako moguće da se poveća aktivni k a p i­
tal, a da se nom inalni akciski kapital ne povisi. To će naprimer
biti slučaj onda kad se čista dobit u celosti ili delim ično upotrebi
za rad preduzeća, umesto da se kao dividenda podeh kcionarima.
Pošto takva upotreba obećava porast buo. prinosa, to će u
isto vreme nastupiti povišenje tečajne vrednosti nkciskog kapitala.
d ruštva K openicker N itritfa b rik uvedene na berzi sa više i 80%
ažije. O d 1901 do 1906 ovo preduzeće je postojalo kao društvo . -gra-
nrčenim jem stvom sa skrom nim kapitalom od 300 000 M. Po.-lc ne. ‘liko
poslovnih godina zaključenih s gubitkom postiglo je ovo d ruštvo s gru-
ničenim jem stvom prvo bru to -d o b itak od 100 000 M, a zatim 300 0u0 M
i isplatilo je 15 000 odnosno 75 000 M na ime dividende;. O snivačim a
je ono tim e izgledalo osposobljeno za jedno akcionarsko društvo sa
1 milion m a rak a osnovnog kap itala, u koji je ušlo 300 000 M udela
društva s ograničenim jem stvom po ceni od 900 000 M. D a bi se akiiv a
i pasiva novog akcionarskog d ru štv a mogle iz b alan sira ti, m orale su
zem ljišta, koja su u knjigam a d ru štv a s ograničenim jem stvom figurirala
sa 60 000 M, da b u d u preuzeta od akcionarskog d ru štv a sa 210 000 M,
vrednost zgrada je bila povišena od 45 000 M na 140 000 M a vrednost
m ašina, a p a ra ta i prib o ra od 246000 M na 400 000 M. Novo akcionarsko
društvo im a sad za sobom dve poslovne godine, za koje je podelilo divi­
dendu od 15 odnosno 16%, m ada račun zem ljišta — ne uzim ajući u
obzir nove kupovine — pokazuje još uvek zaduženje od 200 000 M a
račun zgrada zaduženje od 150 000 M. Sam o kod raču n a m ašina i
pribora, čije je povišenje vrednosti izgledalo najopasnije izvršeno je
otpisivanje do na 250 000 M. P roizvodnja d ru štv a zasniva se na dva
patenta, od kojih jedan ističe v e ć , u to k u . jedne godine a drugog je
pronalazač prodao akcionarskom dru štv u za 50 000 M. I ove osnove
su bile dovoljne em isionim kućam a da stipulišu cenu od 180%, to znači
one su sebi isplatile l 800 000 M, za bivših 300 000 M udela, što, dodavši
jednu u p la tu u gotovu od 100000 M, p retstav lja tem elj akcionarskog
društva!« O snivačka dobit je ovde još veća, je r preduzeće iskorišćava-
njem patenta ostvaruje ek strap ro fit, koji se n arav n o takođe kapitalizuje.
11 D a k ap ital uložen u akcije donosi svom vlasniku, kod prve ili
kod nove uplate dividendu, koja se samo m alo diže iznad prosečne ka-
155
 Bez obzira na to, promene tečajne vrednosti pojaviće se usled
promena u opštoj kamatnoj stopi nezavisno od promena u prinosu
i u povećanju ili smanjenju stvarno aktivnog kapitala. Niska ka­
matna stopa koja traje duže vremena prouzrokuje caeteris pari­
bus porast tečajne vrednosti akciskog kapitala, a visoka kamatna
stopa sniženje.
Već iz obrazovanja dividende proizilazi da nema nikakve pro-
sečne dividende ni po uzoru na kamatnu stopu ni po uzoru na
profitnu stopu. Dividenda je prvobitno jednaka kamati plus pre­
mija na rizik, ali u toku razvoja može postati kako manja tako
i veća i ostati stalno takva, pošto ovde izjednačenje putem kon­
kurencije ne nastaje kod prinosa kao u slučaju kamatne i pro­
fitne stope, nego samo kod tečaja akcija.
Tečajna vrednost akciskog kapitala je dakle svagda veća od
vrednosti kapitala koji deluje pod normalnim okolnostima, to jest
koji donosi prosečan profit. S druge strane, ako stS prihod pre­
duzeća i kamatna stopa dati, onda tečajna vrednost akciskog ka­
pitala zavisi od količine izdatih akcija. Ukupan akciski kapital
matne stope, pokazuje sledeća tabela, koju uzimamo iz »Berliner Tage-
blatt<-a od 1 juna 1907. Eskont Rajhsbanke iznosio je tada 5,5•/•.

Kura 30 maja Dividenda Rentabfl-

•/. •/. nost %

Berliner Handelsgesellschaft . . . 150,75 9 3,97

Darmstadter B a n k ............................. 129,30 8 6,18
Deutsche Bank ............................. 223,60 12 5,36
D isk o n to g esellsch a ft........................ 169.— 9 5,32
Dresdner B a n k .................................. 141.— 8,5 6,02
Nationalbank .................................. 121,50 7,5 6,17
Bochumer GuBstahl 224,25 15 6,68
LaurahUtte ........................ 225,30 12 3,32
Harpener B erg b a u ............................. 207,60 11 5,29
Gelsenkirchner Bergwerk . . . . 195,50 U 5.62
Phonix B ergbau.................................. 205,30 15 7,30
Rombacher Hiittenwerke - . 204,50 14 6,84
D o n n ersm a rck h u tte........................ 264,50 14 *29
Eisenwerk K r a ft.................................. 166.— 11 6.62
Eiscuhlltte Thale. prioritetne akcije 123.— 9 7,31
Allgemeine Elektrizitatsgesellschaft 198150 11 3,54
Lahmeyrr Elektrizitat . . . 122.— 8 6,55
Hofmann Waggonfabrik . . . . 355.— 22 6,56
Gaggen«iuer Eisenwerk . 105.— 8 7,61
Schering Chemische Fabriken . . 263.— 17 6,46
Chemische Fabrik Oranienburg . . 184,50 10 5,42
Schultheiss' B rau erei........................ 286.50 18 6£3
Vereinsbraucrei, a k c ij e ................... ' 210,50 12 3,70

136
preduzeća u kom e proizvodni kap ital iznosi 1 milion maraka i
donosi 2 0 0 0 0 0 M profita, im aće tečajnu vrednost od 4 miliona
maraka, ako kam atna stopa iznosi 5 %. Tečaj akcije od 1 0 0 0 M
nominalne vrednosti iznosiće pak 4000 M, ako je izdato 1 milion
maraka akcija, 2 0 0 0 , ako je izdato 2 miliona, 1 0 0 0 , ako je izdato
4 miliona, 5500, ako je izdato 8 miliona maraka akcija.
Ako je nom inalni akciski kapital toliki da njegov tečaj pri­
likom em isije padne ispod nom inalne vrednosti, ispod pari, onda
se govori o razvodnjavan ju akciskog kapitala. Jasno je da je ovo
razvodnjavanje pre svega čisto računska stvar. D obit je data i
ona određuje tečaj celokupnog akciskog kapitala; što je veći broj
akcija, to naravno m anji alikvotni deo dolazi na pojedinu akciju.
Razvodnjavanje nem a nik akva posla sa osnivačkom dobiti, koja,
naprotiv, nastaje pri svakom osnivanju akcionarskog društva iz
pretvaranja proizvodnog kapitala, koji nosi profit, u fik tiv n i ka-
matonosni kapital. U stvari razvodnjavanje nije nešto bitno i stoga
po pravilu može biti sprečeno zakonom, suprotno osnivačkoj dobiti.
Odredba nemačkog zakona o akcijam a, da ažija akcije mora pri­
pasti rezervama, prouzrokovala je samo to da se akcija prodaje-
nekom bankovnom konzorciju al pari ili s neznatnom ažijom a
ovaj je preprodaje publici uz dobit (osnivačku dobit).
No razvodnjavanje je ponekad pogodno finansisko-tehničko
sredstvo, da se udeo osnivača povisi iznad osnivačke dobiti. N a­
primer u Sjedinjenim D ržavam a obično se prilikom osnivanja
velikih preduzeća izdaju dve-tri vrste akcija, preferred shares
(prioritetne akcije) i common shares (obične akcije). Preferred
shares su u svom ukam aćivanju lim itirane, one nose najviše 5—7°/o-
One su i često kum ulativne, što znači, ako se u jednoj godini ne
isplati cela dividenda, na koju one imaju pravo, one mogu tražiti
naknadnu isplatu iz prinosa narednih godina. Tek posle zadovo­
ljenja preferred shares .mogu se podeliti dividende na common
shares. Iznos preferred shares se pri osnivanju obično tako odme-
rava, da on bude veći od kap itala stvarno potrebnog za funkciju..
U preferred shares se već krije najveći deo osnivačke dobiti. Onda
dolaze k tome common shares većinom u približno istom iznosu.
Njihova tečajna vrednost je prvobitno obično veoma mala; pre­
ferred i commons zajedno stoje većinom, nešto iznad pari. No ove
commons ostaju većim delom u rukama osnivača i olakšavaju im
obezbeđenje m ajoriteta . 12 Drugo: preferred se kod solidnijih osni­
11 Jednako je i kod engleskih osnivanja. Prilikom opisivanja jedne
interesne zajednice izm eđu jedne mešovitc železarc i jedne čeličane kaže-
M acrosty: »It is to be observed, th a t w hile the aid of the public was ca l­
led in to assist in the extension of the business (ti. izdavanjem obveznica,
p rioritetnih akcija), control lay solely w ith the vendors (firm a Bill

137
v a n j a p r il ič i lo u k a m a ć u j u ; n a p r o t i v , u d e o c o m m o n s -a j e p o tp u n o
n e o d r e đ e n , u n j i m a p r e s v e g a d o la z i d o i z r a ž a j a s t a n j e k o n ju n ­
k t u r e ; n ji h o v p r in o s j e v e o m a k o le b lji v ; o n e s u s to g a o m ilje n i p a ­
p i r z a š p e k u l a c i j u ; t e č a j n a p a k k o le b a n ja m o g u d a b u d u is k o r i-

bros. a n d D u rm a n L ong & Co.) so long as d eb e n tu re in terest an d p re­

ference d iv id en d w ere m a in ta in ed . T his is q u ite a com m on fe a tu re of
B ritish flo tatio n s, a n d it dem ands from th e c a u tio u s in v esto r a carefu l
s c ru tin y of th e p u rc h a s e conditions.« H e n ry W. M acrosty: »The T ru st
M ovem ent in B ritish In d u stry .« London 1907, str. 27. »In m a n y cases the
o rd in a ry sto ck is h eld la rg ely or solely b y th e o rig in a l vendors in order
h at th e y m a y re ta in control, in w h ich case th e am o u n t of the o rd in a ry
d iv id en d is of less consequence to th e public.« (»M ada je p u b lik a bila
p o zv a n a d a su d elu je u p ro š ire n ju ovog posla (putem iz d a v a n ja obve­
zn ica, p rio rite tn ih ak c ija), tre b a p rim e titi d a je k o n tro la b ila isk lju ­
čivo u ru k a m a p ro d a v a č a (firm e B ili broš. a n d D u rm a n L ong & Co.)
sve d otle do k k a m a ta po obv ezn icam a i p rio rite tn a d iv id en d a n isu p o ­
čele d a p a d a ju . T o je sasvim obična p o ja v a ko d b rita n s k ih plasm an a
p a p ira , što od o p rezn o g in v e stito ra za h tev a b riž ljiv o isp itiv an je k u p o ­
p ro d a jn ih uslova.«... »U m nogim slu ča jev im a a k c ije se u z n a tn o m obi­
m u ili isk lju čiv o n alaze u ru k a m a p rv o b itn ih p ro d a v a č a ; sv rh a toga je
d a bi oni m ogli z a d rž a ti k o n tro lu , a u tom e slu ča ju je iznos dividende
od m a n jeg z n a č a ja za javnost.« 1 Isto, str. 54.
S ličn u fu n k c iju kao com m on shares — m onopolizovanje povoljnih
re z u lta ta ra z v o ja ak c io n arsk o g d ru š tv a za osnivače — im ala su tzv.
o sn iv ač k a p ra v a ra n ije g nem ačkog (i austriskog) ak cio n arsk o g p rav a.
O sn iv ači z a d rž a v a ju za sebe izvesne povlastice, n a p rim e r prilikom no­
vih em isija ak c ija , koje im se uvek m o ra ju n u d iti po tečaju al pari.
No ova o d re b a z a p a la je u p ro tiv rečn o st sa fu n k cijo m m obilizovanja
k a p ita la i stoga je b ila u k in u ta . O tom e piše »B erliner T ageblatt« od
24 sep te m b ra 1907: »K ao spom enik nekog d av n o m inulog perioda strči
u n aše vrem e u stan o v a osn iv ačk ih p rav a, k o ja još postoji kod niza
ak c io n a rs k ih d ru š ta v a . O sn iv a č k a p ra v a p o tiču iz vrem ena k a d a akci-
sko p ra v o još n ije biflo ta k o ra z v ije n o k ao d an as. R an ije se sm atralo
d o p u stivim d a se osnivačim a p red u ze ća obezbede tr a jn a posebna pre-
im u ćstva, sta n je k o je se p ri m obilnom k a ra k te ru , koji je svojstven a k ­
ciji, m oralo osećati k ao m učno i neopravdanow N ovela o a k c ijam a od
1884 već je n a p ra v ila ru p u u sistem u osn iv ačk ih p ra v a , a ona su potpu n o
u k in u ta za nova o s n iv a n ja d ru š ta v a T rgovačkim zakonikom koji važi
od 1 ja n u a r a 1900. R azum e se, novi T rgovački zakon n ije im ao retro ­
a k tiv n u snagu, i ta k o postoje i d a lje nep ro m en jen a osnivačka p rav a
iz ran ijeg vrem ena i pon ek ad v rlo n e p rija tn o p o tseć aju n a sebe akcio-
n are d ru š ta v a »blagoslovene« osnivačkim p rav im a, u koliko nisu dob ro ­
voljnim u ta n a č e n jim a povučena... Kod B e r l i n e r E l e k t r i z i t a t s -
w e r k e — d a se pom ene je d an od školskih p rim era d ejstv a osnivačkih
p ra v a — p ostoje p ovlastice d ru š tv a A llgem eine E lek trizita tsg esellsc h aft
u tom e, što ono m ože d a preuzm e k a d god hoće al p a ri polovinu moh
v o iz d atih a k c ija . D o b it k o ju je ovom povlasticom o stv arilo d ruštv o
A llgem eine E lek trizita tsg esellsc h aft sam o na em isiji a k c ija d ru š tv a B er­
lin er E le k triz ita ts w e rk e 1889, 1890, 1699 i 1904, ceni se n a oko 15 rai-
liona m a ra k a . Sto osnivači odnosno njihovi naslednici ističu svoja za­
k o n ita p ra v a , neće im se m oći zam eriti. Ali ip a k se pokazalo d a m oderno
sh v a ta n je akciskog sistem a s pruvom zahteva u k la n ja n je večitih osni­
vačkih povlastica.«
138
scena od strane dobro upućenih krupnih akcionara, kojih one
nisu ništa koštale, u cilju unosne špekulacije. Treće: ovaj metod
finansiranja obezbeđuje osnivačim a, posednicim a common shares
ekstraprofit, koji se može očekivati od osnivanja, kao i prinos
od svih budućih uspeha i povoljnih konjunktura, dok je dobit
publike koja poseduje preferred svedena na utvrđenu granicu,
koja odveć ne prelazi kamatu. Najzad, tim e se do izvesne tačke
prikriva stvarno stanje preduzeća13, i to se može lako iskoristiti

13 N ajbolji i najveći p rim er pru ža istorija am eričkog čeličnog trusta

(vidi »Report of the In d u stria l Comm ission 1901«, vol. X III, XIV i XV)
On je udružio već h ip e rk ap italiz o v an a društva. Izveštaj p roračunav a
»stvarnu vrednost«, sab ira ju ći samo p referred shares k o n stitu iraju ćih d ru ­
štava, što u stv ari daje ta k a v akciski k a p ita l koji može da n o tira al pari,
i dolazi do rezu ltata da je 398 918 111 dolara raču n a to kao »good will«.
Još bolju p retstav u o »hiperkapitalizaciji«, tačn ije o razlici izm eđu
stvrano delujućeg k a p ita la i akciskog kap itala, d aje sledeći p o d atak iz
»F rankfurter Zeitung«-a od 29 m a rta 1909: »Fabrike u G eri-u će sta-
ti oko 100 m iliona d o la ra a liferovaće preko 2 m iliona tona čelika,
ruge fabrike tru s ta su kapitalizovane sa gotovo 1300 m il ona dolara
i im aju k ap a cite t od 10 m iliona tona. N esrazm era je očigledna.« Čak
ako se uzm e u obzir, d a su u ovoj k ap italizac iji u ključeni dragoceni
rudni posedi i d rugi objekti, nesrazm era ostaje još uvek ogrom na.
No to n ije sm etalo Čeličnom tru s tu da stalno plaća 7% dividende
na preferred shares i d a i com mon shares nose sve veću dividendu. T ru st
je bio osnovan u proleće 1901. O d 1901 do 1903 k o n ju n k tu ra je bila
povoljna i common shares su prim ile 4% dividende; 1903 dividenda
je pala n a 3°/o, a 1904 i 1903 dividenda je otpala. Ali 1903 nastupilo
je već poboljšanje k o n ju n k tu re i Čeličnom tru s tu je preostalo oko 43
miliona dolara za podelu dividende, što bi dozvolilo isp la tu dividende
od 8,5%. Ali tru s t je upotrebio ovaj iznos za otpise, nove investicije
i obrazovanje rezerve. 1906 je onda opet isplaćeno 2%.
No ova dividenda nije stajala ni u k a k v o j p rav o j srazm eri prem a
dobicim a tru sta , je r je godina 1906 b ila v rlo unosna, i za dividende
je Čeličnom tru s tu stajalo n a rasp o la g an ju 100 m iliona dolara. O d
toga je zahtevala isp lata n a p referred snares oko 25 m iliona dolara.
R ačunski je preostalo 14,4% za common shares. M eđutim akcionari su
prim ili smo 10166000 dolara, 50 mildona d o la ra je upotrebijeno za
novogradnje (pod tim je fig u rira la i druga ra ta za fab rik u čelika u
Geri-u s 21,5 m iliona dolara) a osim toga pokriven je fond viškova s 13
miliona dolara. P utem iste politike u d arili su direktori i 1907 godine.
Z arada je iznosila još više nego 1906. Za vlasnike com mon shares stajao
je na raspolaganju iznos koji je odgovarao dividendi od 15,6%. Akcio-
n ari su opet prim ili sam o 2% godišnje, dakle pola procenta kvartalno.
54 m iliona dolara upotrebljeno je za novogradnje, od čega je 18,5 m iliona
dolara uloženo u zavod u G eri-u. Fond viškova je prim io 25 m iliona
dolara. G odina 1907 ispala je znatno oskudnija od prethodnih. Ipak
je n a common shares Čeličnog tru sta zarađeno još nešto preko 4%
godišnje; vlasnici su stvarno priiqili sam o 2%. Za novogradnje nije
n išta izdato, nap ro tiv u fond viškova je uneto preko 10 m iliona
dolara, tako da je ovaj krajem 1908 bio porastao n a oko 133,5

139
u c ilju šp ek u la n tsk ih operacija. Ipalt ovo hip erkap italizovanje
nip ošto n e u tiče na cene. Č u d n a je pretstava da se zakoni cene
m ogu na nek i n a č in prom eniti usled to g a što je fik tiv n i kap ital
nom inalno nabujao. Sam o p o sebi je razum ljivo da v elik i akciski
k ap ita l iza ziv a želju da v iso k e cene dozvole njegovo ukam aćenje.
A li k a p ita l m ože da bude otp isan i na nulu, a nijedan k ap italista
neće p rodavati je v tin ije nego što mora, p a bio on gospodar pri­
vatnog preduzeća, prostog akcionarskog društva ili trusta.
A kcionarsko društvo je društvo k ap italista. O no se konstitu-
iše up latom ka p ita la ; stepen u kojem sv a k i ka p ita lista učestvuje
u k on stituisanju dat je veličinom k a p ita la koji je on priložio; nje­
govo pravo glasa, odnosno njegova m oć raspolaganja ravna se
stoga prirodno prem a v e lič in i njegove up late. K apitalista je k a­
p ita lista sam o utoliko uk oliko im a k a p ita l, i razlikuje se samo
k v a n tita tiv n o od svakog drugog k a p ita liste. T im e je pak moć
rasp o la g a n ja celokupn im preduzećem data u ruke* vlasnika većine
ak cisk og k a p ita la . Potrebna je d a k le sam o polovina k ap itala da
bi se m oglo rasp olagati akcionarskim društvom , a ne posedovanje
celokupn og k a p ita la , k ao što je slučaj kod raspolaganja privatnim
preduzećem . O vo podvostručuje m oć v elik ih kap italista. K api­
talista koji svoje privatn o preduzeće (ne uzim ajući u obzir kredit)
pretvara u akcionarsko društvo treba sam o polovinu svog k ap i­
tala, da bi zadržao punu m oć raspolaganja. D ruga polovina postaje
slobodna i m ože da bude povu čena iz tog preduzeća. D abom e, tada
se gubi div id en d a na ovu polovinu. N o moć raspolaganja tuđim
kap italom je od n a jv eće važnosti i, apstrahujući sve ostalo, vla ­
dan je preduzećem je od najvećeg značaja za uticaj na kretanje
v la sn ištv a a k cija na berzi.

m ilio n a d o la ra . Za p rv i k v a rta l 1909, k o ji je u p o ređ en ju sa od­

g o v araju ćim delom p reth o d n e godine p okazao opet izvesno poboljšanje,
a n a p ro tiv p o g o ršan je p rem a oba po sled n ja kvartala^ 1908, uglavnom
usled n a s ta lo g p a d a cena n a am eričkom trž iš tu gvožđa sredinom feb­
ru a ra , isp laćen o je n a com m on shares k a o uo p šte od 1906 pola procen ta
n a im e k v a rta ln e d iv id en d e a p re k o 3 m iliona d o la ra preneto je na
fond v iš k o v a (vidi »B erliner T ageblatt« od 28 ju la 1909). Za dru g i
k v a rta l 1909 objavio je Č elični tru s t k v a rta ln u d ividendu od K°/o, što
o d g o v ara 3-procentnom u k am aćen ju , a za tre ći k v a rta l k v a rta ln u d iv i­
d en d u od 1%, d ak le 4-procentno u k am aćen je sa com m on shares. Pošto
su com m on sh ares velikim delom ostale u ru k a m a osnivača ili p ak ,
u k o lik o su p rešle u š p e k u la n tsk e ru k e g de su se u b ra ja le m eđu n a j­
o m ilje n ije p a p ire za b e rz a n sk u š p ek u la ciju , bfle o tk u p ljen e od stra n e
fin an sisk ih g ru p a p o n ajn ižim tečajev im a za vrem e ili uskoro posle
p an ik e od 1907, ova d iv id en d n a p o litik a , ko ja je n a raču n ak c io n ara
g o d in a m a z a d rž a v a la do b it d a b i je u podesnom tre n u tk u iznenad a
podelila, p re tsta v lja la je o grom an iz v o r b o g ać en ja za finansiske g ru p e
k o je su v la d ale Č eličnim trustom .

140
 No u praksi je iznos kap itala koji je dovoljan za vladanje
akcionarskim društvom obično još manji, on iznosi samo trećinu
do četvrtinu kapitala, pa i manje. A li gospodar akcionarskog dru­
štva raspolaže drugim, tuđim kapitalom kao svojim sopstveninv.
O vaj način raspolaganja ne poklapa se ni u kom slučaju s raspo­
laganjem tuđim kapitalom uopšte. Ako jc u razvijenom kap ita­
lističkom društvu svaki vlastiti kapital razvitkom kredita ujedno
i eksponent tuđeg pozajm ljenog kapitala — a od veličine vlastitog
kapitala zavisi, pod inače jednakim okolnostima, v eličina kredita^
koja još brže raste od veličin e vlastitog kapitala —, vlastiti k a­
pital krupnih akcionara postaje u dvostrukom pogledu takvim
eksponentom. N jegov kap ital raspolaže kapitalom ostalih akcio­
nara a celokupna kap italska snaga preduzeća pretstavlja opet
privlačnu snagu za tuđi kapital, zajmovni kapital, koji preduzeće
uzajmljuje.
N o još mnogo snažniji postaje krupni kapital koji vlada akci­
onarskim društvom ako se radi o sistemu uzajam no zavisnih dru­
štava, a ne samo o nekom pojedinačnom akcionarskom društvu.
Uzmimo da kap italista N sa posedom akcija od 5 m iliona vlada
akcionarskim društvom A, čiji akciski kapital iznosi 9 miliona.
Neka ovo društvo osnuje društvo-kćer B sa 30 m iliona akciskog
kapitala, od čega ono zadrži u portfelju 16 miliona. D a bi moglo
uplatiti novac za ovih 16 miliona, neka A izda za 16 miliona
obveznice s određenom kamatnom stopom koje nemaju pravo
glasa. Sada N sa svojih 5 miliona vlada u oba društva, dakle k a­
pitalom od 39 miliona. A i B mogu sada na osnovu istih principa
da osnivaju nova društva, tako da N sa srazmcrno neznatnim ka­
pitalom dobija komandu nad izvanredno velikim sumama tuđih
kapitala. S razvitkom akciskog sistem a formira se posebna finan-
siska tehnika, čiji je zadatak da što manjem vlastitom kapitalu
obezbedi vladanje što većim tuđim kapitalom . O va tehnika je
doživela svoje savršenstvo pri finansiranju američkih železničkih
sistema . 14
14 D etaljan p rik a z tehnike fin a n siran jn prelazi okvir ovoga dela.
Ifpak će o onom što je rečeno dati jasnu sliku sledeći prim er, koji
pretstavlja finansiranje želczničkog sistem a Rock Island (vidi »F rank­
fu rter Zeitung« od 6 oktobra 1909). Na čelu sistem a stoji jedno kon­
trolno društvo (Holding C om pany, to - znači ustvari društvo koje po-
seduje akcije drugih društava). Rock Island C om pany, bez stalnog za­
duženja sa odobrenim kapitalom od 54 m iliona dolara preferred i 9f»
m iliona dolara common stock, od čega je em itovano 49,129 m iliona
dolara, odnosno 89,733 m iliona dolara. Samo preferred akcije im aju pravo
glasa. O vo društvo poseduje celokupan akciski k ap ital od 145 miliona
dolara C hicago Rock Island-a i P acific Railroad Com pany, koje osim
toga im a stalno zaduženje od 70,199 m iliona dolara 4°/o-nih obveznica

141
 S razvitkom akcionarskih društava s jedn e strane, i sa ra­
stućom koncentracijom svojine s druge strane, raste broj krupnih
k a p ita lista koji su svoj k a p ita l u lo žili u različna akcionarska
društva. A ja k posed a k cija daje im m oć da obezbede sebi učešće
u voćstvu društva. K ao član nadzornog odbora, krupni akcionar
dobi ja u o bliku tantijem a: prvo, udeo u p ro fitu , 15 drugo, prilik u
da zadobije uticaj na up ravu preduzeća ili pak da iskoristi po­
zn avan je p r ilik a u preduzeću, bilo u cilju Spekulativnih bilo u
c ilju drugih poslovnih transakcija. Stvara se krug ličnosti, koje
su kao članovi nadzornog odbora zastupljen e u velikom broju
akcionarskih društava usled snage svog k a p ita la ili pak kao pret-
stavn ici kon centrisane snage tu đ eg k a p ita la (direktori banaka).

(bonds) C o lla te ra l T ru s t-a i 17,361 m ilion d o la ra 5°/o-nih obveznica

C o lla te ra l T ru st-a . T o su obveznice za č iju su sig u rn o st položeni u
zalo g u ko d f idući ja r a d ru g i efekti. (O o bveznicam a C ollateral T ru st-a
v idi T hom as L. G r e e n e , »C o rp o ratio n F inance«, N ew Y ork 1906.) Sam a
ova R a ilro a d C o m p a n y poseduje d v a d ru š tv a za železnice: 1) C hicago
R ock Is la n d i P acific R a ilw a y C o m p a n y . N jihov fu n d ira n i dug iznosi
197,830 m ilio n a d o la ra : ak c isk i k a p ita l 74,859 m iliona d o la ra, od čega je
70,199 m iliona d o la ra položeno kod fid u c ija ra k ao podloga za pom enutu
em isiju od 4°/o-nih C o lla te ra l T ru s t obveznica R ailro ad kom panije. 2) St.
L ouis i S an F ran cisc o R a ilro a d C o m p a n y sa fu n d ira n im dugom od okruglo
227 m ilio n a d o la ra. A kciski k a p ita l se sasto ji od: 5 m iliona d o la ra I.
p re fe rre d stock, 16 m iliona d o la ra II. p re fe rre d stock, 29 m iliona do la ra
com m on stock, od čega je 28,940 m iliona d o la ra bilo stečeno od stran e
R ock Islan d k o m p a n ije . O v a je d a la za sv ak ih 100 d o la ra u ak c ijam a
60 d o la ra u v la stitim a k c ija m a i 60 d o la ra u 5°/o-nih C o llate ral T ru st
o b v eznicam a C hicago R ock Islan d -a i P acific R ailro ad kom panije. O b a
velik a železn ičk a d ru š tv a im a ju sad op et svoja sopstvena pod-društva*
C ilj ovog veštačkog fin a n s ira n ja je ja sa n . K ontrola celokupnog
sn ažn og železničkog sistem a leži kod p re fe rre d shares k o m p a n ije R nck
Islan d , k o je je d in o im a ju p ra v o glasa. U vrem e njenog osnivanja 1902
izn o sila je te č a jn a v red n o st ovih a k c ija izm eđu 40 i 70 °/o. Za 27 m iliona
d o la ra p re fe rre d shares, k oliko je bilo p o tre b n o za k o n trolu, osniva*
čim a je tre b a lo n ajv iše oko 15 m ilio n a d o la ra. O v a j novac je bio do­
vo ljan d a oni p o stan u go spodari celokupne železničke mreže.
18 E. L o e b (D as In s titu t des A u fsich tsrates usw., J a h rb u c h fUr N a-
tio n aldkonom ie u n d S tatistik , 3. n a sta v a k , X X III sv., 1902) je procenio
p rih o d e od p o lo ž aja u n ad z o rn im o d borim a u N em ačkoj za 1900 n a oko
60 m iliona m a ra k a . U je d n o j v rlo iscrp n o j ra sp ra v i o nadzornim odbo­
rim a n em ačk ih a k c io n a rsk ih d ru š ta v a u pom enutom časopisu 5 . nast.,
X X X II sv., 1906, str. 92 i dalje) ceni F ra n z E u l e n b u r g ovu sum u
n a oko 70 m iliona m a ra k a za 1906. S vako ak cio n arsk o dru štv o deli
p rosečno 8/io°/o svog nom in aln o g k a p ita la n a im e tan tijem e, čim e svaki
član nad zo rn o g od b o ra p rim a p r o s e č n o Vio°/o. N aravno, kod velikih
d ru š ta v a o v aj je iznos a p so lu tn o veći, o tp rilik e 6 000 do 8 000 m a ra k a
p a i više. T a k o je d e lila n a im e ta n tije m e D resd n er B ank 21 000, F elten
& G u illau m e 34 000, D iirk o p p 10 000, D eutsche B ank 32 OOO.Horder Berg-
w erk e 15 000, G elsenkirchen 8 700, B ay risc h e H y p o th ek e n b an k 13 000 M.
Tako nastaje neka vrsta personalne unije , 16 prvo izm eđu raznih
akcionarskih društava m eđusobno a zatim izm eđu ovih i banaka,
okolnost koja mora biti od najvećeg uticaj a na politiku ovih dru­
štava, jer se m eđu različitm društvim a stvara zajednički posed-
nički interes.
D a bi sprovelo koncentraciju kapitala u nekom preduzeću,
akcionarsko društvo skuplja svoj k ap ital iz pojedinih delova
kapitala, od kojih je svaki uzet za sebe možda suviše mali da bi
mogao industriski fungirati — bilo uopšte bilo posebno u indu-
flltriskim granam a iz dom ena akcionarskog društva. A li treba
imati na umu da se u početku akcionarskog društva kapital
skuplja većinom putem neposrednog apela, upućenog pojedinač­
nim kapitalistim a. N o u daljem toku razvitka pojedinačni k a p i­
tali su već sakupljeni i koncentrisani u bankama. Stoga se apel
na novčano tržište upućuje posredstvom banaka.
N ijedna banka ne može pom išljati na to da pribavi kapital
jednom privatnom preduzetniku. O na mu pravilu može pru­
žiti u suštini sam o »platežni kredit«. D rukčije je kod akcionar­
skog društva. Pribaviti kapital ne znači ovde za banku ništa
drugo nego predujm iti ga, podeliti ga na akcije i prodajou ovih
akcija dobiti kapital natrag, dakle napraviti jedan po svom o^.iku
čisto novčani posao N -N i. Prenosivost i mogućnost trgovanja ovim
kapitalskim papirim a je ono što pretstavlja suštinu akcionarskog
društva, što zatim banci pruža mogućnost »osnivanja« a tim e i
konačnog dom iniranja akcionarskim društvom. O vde je isto tako
i mogućnost bankovnog duga mnogo veća nego u privatnom pre­
duzeću. O vo mora, op šte uzev, da bude u stanju da ovaj dug
pokrije iz prinosa, i stoga ovakav dug ima usku granicu. Ali
upravo zbog toga što je relativno mali, privatni preduzetnik ostaje
prilično nezavisan. Kod akcionarskog društva pak postoji mo­
gućnost da se ovaj bankovni dug pokrije ne samo iz tekućih pri­
nosa nego i povećanjem kapitala, emisijom akcija ili obveznica,
čije izdavanje onda donosi banci još i osnivačku dobit. Banka

18 P ersonalna u n ija je početak ili k ra j jednorodnih udruženja, koja

iz spoljnih razloga m oraju biti razdvojena organizaciono i institucio­
nalno, ali koja mogu razviti svoje potpuno dejstvo samo u obuhvatanju
svojih snaga u najvišoj zajedničkoj upravi. Personalna un ija između
A ustrije i M ađarske je ostatak koji je preostao iz vrem ena ranije veze
obeju zem alja i m ožda je značajna sam o utoliko ukoliko bi mogila da
bude polaznom tačkom za jednu vezu druge vrste. U druživanje p ri­
vrednih i političkih organizacija radničke klase putem personalne unije
u njihovom najvišem voćstvu om ogućuje obem a tek potpuno razvijanje
snaga. Istu pojavu udru živ an ja privrednih i političkih organizacija n a­
lazimo i kod nem ačkog zem ljišnog poseda u Savezu zem ljoradnika a n a ­
ročito potpuno izgrađenu u organizacijam a pruskih Poljaka.

143
sto g a m ože akcionarskom društvu s većom sigurnošću nego pri­
vatn om preduzeću odobriti v e ći kredit, no pre svega kredit druge
vrste, kredit ne sam o u c ilju posredovanja u plaćanju, dakle pro­
m etni kredit, nego u c ilju p o p u n ja v a n ja nedostajućeg kapitala
p reduzeća, d ak le k a p ita ln i kredit. Jer banka je u stanju da ovo
kreditovan je, u slu ča ju ako joj se to čini potrebnim , ograniči time
što pred u zeću privod i novi k a p ita l putem nove em isije akcija ili
o b v e z n ic a . 17
A li banka m ože akcionarskom društvu odobravati kredit ne
sam o u većoj m eri nego privatn om preduzeću nego može i jedan
d e o svog novčanog k a p ita la uložiti za kraće ili duže vrem e u ak­
cije. N o u svim ovim slučajevim a banka postaje trajno zaintere-
sovan a za akcionarsko društvo, koje s jedn e strane mora biti kon-
trolisano od ban ke da bi b ila zajem čena p r a v iln a upotreba kredita,
a s druge strane ban ka mora da im a nad njim što -veću vlast da
b i obezbedila sve svoje fin a n sisk e transakcije koje donose dobit.
Iz ovih interesa banaka p roizilazi težnja da se akcionarska
d ru štv a u kojim a su one zainteresovane trajno nadziru, što se naj­
b olje m ože u čin iti pu tem zastupanja u nadzornom odboru. Ovo
zastu p a n je pruža ujedno garantiju da će društvo sve ostale fi­
nan sisk e transakcije koje su u v ezi sa em isionim poslom obavljati
pu tem banke. S druge sftrane banka nastoji d a radi sa što više
društava i da tim e u isto vrem e bude zastupljen a i u njihovom
nadzornom odboru, k ak o bi p o d elila rizik i proširila svoj krug
poslovanja. R asp olaganje p ortfeljem akcija daje joj mogućnost
da postign e to da bu de zastu p ljen a even tualn o i u društvim a koja
se tom e p rvobitno opiru. O d a tle n astaje tendencija za kum ulira­
njem ta k v ih m esta u nadzornom odboru . 18
D r u k č iju ulogu igraju p retstavnici industrije u nadzornim
odborim a; ov d e se radi o uspostavljan ju poslovnih veza izm eđu
dva društva. T ako naprim er kad pretstavnik jedn e železare seđ:
u nadzornom odboru nekog ugljenokopa i u tiče na to da fahr: u *
gvožđ a p o v la či ugalj iz ovo# ugljenokopa.
O v a personalna unijo, koja ujed.io znači i kum uliranje mesta
u nadzornim odborim a u rukam a m alog broja krupnih kap italista,

17 Veliki bankovni dug nekog preduzeća je stoga često preteča nje­

govog pretvaranja u akcionarsko društvo.
18 Velike banke nastoje »da svoje veze s industriskim preduzećima
š t o . svestrani je razviju prema mestu i vrsti industriske delatnosti, da
sve više i više uklanjam nejednakosti u raspodeli industriskih predu­
zeća prema mestu i njihovoj delatnosti, koja se objašnjava iz lstonje
pojedinih zavoda. S tim je u vezi i težnja da se odnosi prema industriji
zasnuju na redovnoj i trajnoj poslovnoj vezi I da im se d& izraz i mo-

144
postaje važna, ukoliko pretstavlja preteču ili pokretača uže or­
ganizacione veze izm eđu društava koja su dotada bila međusobno
nezavisna . 19

gućnost da se prošire i prodube putem složenog sistem a učestvovanja

u nadzornim odborim a.« Jajdels, 1. c., str. 180.
Jajdels daje sledeću ta b elu (za 1903): U akcionarskim društvim a
bili su zastupljeni:

Die Dis- Berliner

Deutsche konto- Damo- Dres« Schaaff- Handels-
stadter dener hausenschrr

Ukupno
Bank gesell- gesell-
ca schaft Bank Bank Bankvtrcin schaft

putem direktora. 101 31 51 53 68 40 344

putem svojih
preistavnika
u nadzornim
odborima 12p 61 50 80 62 34 407
221 92 101 133 130 74 751

D akle samo šest berlinskih k ru p n ih b an a k a raspolagalo je u k u p n o

sa 751 mestom u nadzornim odborim a.
P rem a najnovijem ad resaru d ire k to ra i članova nadzornih odbora
(1909) u N em ačkoj im a 12.000 takvih mesta. No 2918 m esta u nadzornom
odboru su u rukanin sam o 179 osoba. R ekord nosi g. K arl F irstenberg
od Berliner H andelsgesellsehaft-a sa 44 m a n d ata; g. Eugcn G utm an od
D resdner B ank-e im a 35 mesta. U opšte od raznih zanim anja ko ja su m edu
članovim a nadzornih odbora zastupljena, b a n k a rsk i poziv je najjače
zastupljen i na njega o tp a d a stoga n a jja č e k u m u liran je. D eta ljn i podaci
o tome kod O jlen b u rg a 1. c.
N aravno ista pojava je i u Sjedinjenim D ržavam a. G odine 19fi&
bila je firm a J. P. M organ & Cie za stu p lje n a u bo arđ -u (nadzornom
odboru) 5 b an a k a, 50 železničkih d ru štav a, 3 p aro b ro d arsk a dru štv a,
8 trustova, $ o siguravajućih d ru štav a i 40 in dustriskih preduzeća.
Steinilzer, 1. c., str. 158.
19 N aprotiv, vođenje nadzora u sm islu p rav n e fikcije ne i g r a .n i­
kakvu ulogu. T ako je p retsedavajući na generalnoj skupštini »Elcklri-
sehe Licht- und K raftanlagcn-A ktiengesellschaft in Berlin« kazao do­
slovce: >Pogrešno bi bilo pom išljati da bi bilo koji nadzorni odbor ili
član nadzornog odbora mogao ra d iti ono što mu zakon propisuje. Za­
konodavci nisu znali šta su u rad ili kad su doneli ovaj zakon. Prct-
stavim o sebi d a neki član nadzornog odbora ili nadzorni odbor uop­
šte treba m a k ar sam o jedan dan da p ra ti sve grane poslovunjn nekog
od naših velikih društava. D ok bi ta j čovek na jednom mestu kontro-
lisao, mogle bi se na deset drugih m esta počiniti najveće greške. N ad­
zorni odbor može. da daje glavne smcrnicc, prem a kojim a društvo treba
da bude vodeno. O n može da nadzire direkciju, da ništa ne radi protiv
zakona i statu ta. Pojedinosti revizije su stv a r revizionih društava«. (»Ber­
liner T ageblattc, 28 novem bra 1908.)

1" H ilfi-u lin g : F in .in si.k i k a p ita l 145

 3. A K C IO N A R S K O D R U ŠTV O I IN D IV ID U A L N O
PR ED U Z E Ć E

P rilik om svog osnivanja ne ap elu je, dakle, akcionarsko dru­

štvo na relativn o uzan sloj a k tiv n ih i fu nkcionaln o sposobnih k a­
p ita lista , koji m oraju sjed in iti fu n k ciju v la sn ištv a s preduzet-
ničkom funkcijom . O n o je od sam og početka nezavisno od ovih
lič n ih k v a lite ta i ta k v o ostaje dok le god postoji. Smrt, podcla
n asled stv a itd. n jegovog sop stven ik a nem aju na nj nikakva uti-
caja. A li to n ije odlu ču juća razlika u odnosu na ind ividualno pre­
du zeće, koje m ože od izvesnog stupn ja razvitka nadoknaditi
pom oću p la ćen ih nam eštenik a one ličn e k v a litete koji nedostaju
njegovom sopstven iku. P ra k tičn o je bez značaja i jedna druga
suprotnost koja se u literatu ri ističe izm eđu akcionarskog dru­
štv a i p rivatn og preduzeća; tojest da jedan s u b j e k t i v n o
p o tp u n o odgovoran, sasvim neza v isa n preduzetnik , koji je p ot­
pu no zainteresovan, u p ra v lja p o svojoj v o lji dok u drugom slučaju
gospodari m n oštvo slabo obaveštenih, bezuticajn ih preduzetnika
(akcionara), koji su tek delim ičn o zainteresovani i ništa se ne
razum eju u v o đ en je preduzeća. Jer akcionarskim društvim a i to
baš n ajvažn ijim , najunosnijim i najnaprednijim , vlada jedna oli­
garhija ili čak sam o j e d a n krup ni k a p ita lista (ili jedn a banka),
k oji su ustvari tak ođ e p otp u n o zainteresovani i nezavisni od mase
m alih akcionara. O sim toga, v odeće ličnosti, vrhovi industriske
birokratije, zainteresovani su za preduzeće kako zbog tantijem a,
tako i, i to u prvom redu, obično zbog velikog poseda akcija.
M nogo je v a žn ija stvarna razlika: a p el na novčano tržište je
o p šti a p el na svakoga ko im a novaca, podrazum evajući tu pod
novcem i rasp olaganje kreditom . A kcionarsko društvo je nezavi­
sno od v e ličin e p ojed inačnog k a p ita la , koji se mora najpre skupiti
u jedn oj ruci da bi m ogao fu ngirati kao industriski k a p ita l nekog
privatn og preduzeća. N ije se samo proširio krug lica — novčani
k a p ita lista m ože b iti sv a k o ko ima novac — nego je sada i svaka
n ovčana sum a iznad izvesn og m inim um a (koji, kao što je poznato,
m ože da iznosi sam o nekoliko šilinga) osposobljena da se u a k ci­
onarskom društvu udruži s drugim a i da se upotrebi kao indu­
striski k a p ita l. T o daje od sam og početka akcionarskom društvu
sasvim drukčiju lakoću osnivanja nego privatnom preduzeću a već
postojećem akcionarskom društvu m nogo veću ekspanzivnu snagu.
U ovom svojstvu prik u p ljan ja k a p ita la akcionarska društva
isp u n javaju sličnu fu n k ciju kao i banke. R azlika je u ovome: U
bankam a sa k u p ljen i k a p ita l zadržava prvobitni oblik novčanog k a­
p ita la p a se p o s l e njegovog sakupljanja stavlja na raspolagati je

146
proizvodnji u vidu kredita. Kod akcionarskih društava rascepkani
novčani kapital sjedinjuje se u obliku fiktivnog kapitala. U osta­
lom ne sme se m isliti da je prikupljanje malih kapitala, koji treba
da budu samo delovi velikih, isto što i učešće malih kapitalista.
Mali kapitali mogu pripadati često velikim kapitalistim a. M ali ka­
pitali malih kap italista se udružuju više putem banaka nego pu­
tem akcionarskih društava.
Lakoći pribavljanja kapitala pridružuje se i lakoća akum ula­
cije. Kod privatnog preduzeća akum ulacija se mora podmiriti iz
profita. Jedan deo profita koji nije utrošen, što od početka pret­
postavlja izvesnu veličinu preduzeća, sakuplja se kao latentni nov­
čani kapital, dok njegova veličina ne bude dovoljna za novo ula­
ganje i proširenje preduzeća. Nasuprot tome u akcionarskom
društvu isplaćuje se, naravno, najpre dividenda akcionarima. No
i ovde postoji mogućnost da se delovi profita akumuliraju, naro­
čito kod visokih dividendi koje znatno prevazilaze prosečnu ka­
matnu stopu. A li, pre svega, proširenje postaje nezavisno od prave
akumulacije iz sopstvenih prinosa preduzeća i može se vršiti ne­
posredno putem povišenja kapitala. Granica porasta privatnog
preduzeća — veličina profita proizvedenog u samom preduzeću —
pala je. Energija rastenja akcionarskog društva je usled toga zna­
tno veća od one privatnog preduzeća. Za njegovo povećanje isto
tako kao i za njegovo osnivanje akcionarskom društvu stoji na
raspolaganju sav slobodan novčani kapital. Ono se ne povećava
samo iz akum ulacije svog sopstvenog profita. Sav akumulisani nov­
čani kapital koji sada teži da se oplodi je voda koju ono može da
tera na svoj mlin. U kinute su granice koje proizilaze iz individualne
rascepkanosti kap itala na njegove nezainteresovn.ne i slučajne no­
sioce. Akcionarsko društvo apeluje neposredno na udruženi k ap i­
tal kapitalističke klase.
N ezavisnost od pojedinačnog kapitala čini veličinu preduzeća
nezavisnom od veličine bogatstva već akumulisanog u jednoj jedi­
noj ruci i dozvoljava proširenje preduzeća bez obzira na već po­
stignuti stepen koncentracije imovine. Tako tek u vidu akcionar­
skog društva postaju uopšte moguća, ili bar u potrebnom obimu
moguća, preduzeća koja su zbog toga što su iziskivala velike ka­
pitale bila nepristupačna privatnom preduzetniku, te ili nisu bila
osnivana ili ih je osnivala država, dakle bila su van neposrednog
uticaja kapitala. Kao što je poznato, najznačajniji primer pret-
stavljaju tu železnice, koje su najsnažnije potšticale na proširenje
akcionarskih društava. O va značajna crta akcionarskog društva, da
ruši ličnu granicu svojine i da je u svom obimu ograničeno, tako­
io* U7
reći, sam o v eličin o m društvenog20 a ne ličnog apitala, od najveće
je važnosti naročito u njegovim počecim a.
E k sp a n zija k a p ita lističk o g preduzeća koje je postalo akcionar­
skim društvom , m ože sada, oslobođena okova ličn e svojine, da se
vrši sasvim prem a zah tevim a tehnike. U vođ en je novih m ašina,
obu hvatanje srodnih grana proizvodnje, korišćenje patenata vrši
se sada sam o s g led išta njihove tehn ičk e i ekonom ske shodnosti. U
pozad in u stu p a briga ok o pribavljanja potrebnog k ap itala, koja
kod privatn og preduzeća igra glavnu ulogu, ograničava njegovu ek­
sp an ziv n u snagu, sm anjuje njegovu elastičnost i sta ln u spremnost
na borbu. K onjunkture se m ogu iskoristiti bolje, tem eljitije i brže,
što je od naročite važnosti onda kad se trajanje povoljnih ko­
n junktura skraćuje.21
N a v ed en i m om enti dob ijaju svoj značaj u konkurentskoj borbi.
V id e li sm o kak o je lakoća prib avljan ja k a p ita la kod akcionarskog
društva sasvim drukčija nego kod privatnog preduzeća. Akcionar-
sko društvo je tak o u m ogućnosti da svoje preduzeće uredi prema

30 K ad se ovde govori o d ru štv en o m k a p ita lu , on se zam išlja u

o vom sm islu : P riv a tn i p re d u z e tn ik je ograničen veličinom po jed in ač­
nog k a p ita la , a ak c io n arsk o d ru štv o veličinom • celokupnog novčanog
k a p ita la k o ji p o sto ji u k a p ita listič k o m d ru š tv u i koji je slobodan za
novo o p lo đ a v au je.
31 »A kcionarsko d ru š tv o je n a jo štrije , n a jsig u rn ije i stoga n a jp o ­
g o d n ije o ru žje ko jim k a p ita lis tič k i p riv re d n i p o redak raspolaže za iz-
v o je v an je svojih te n d en cija za k o ncentracijom . Ali već i sam o ak cio ­
n a rs k o d ru š tv o p re ts ta v lja sav ršen u k o n ce n traciju : p rik u p lja n je , m alih
i ra s c e p k a n ih delova im ovine, po sebi više ili m a n je isk lju čen ih od p ro ­
izvodne prim ene, u k a p ita lsk u m asu, k o ja je k ao ta k v a pod jedinstvenim
voćstvom o d ređ en a i podešena d a služi priv re d n im , d ak le proizvodnim
ciljev im a. Ali a k c io n a rsk o d ru š tv o isp o ljav a i neobično ja k u p r i ­
v l a č n u s n a g u z a r a s p o l o ž i v e k a p i t a l e usled lake otudi-
vosti i nasledivosti udela, d a lje usled verovatnoće dužeg životnog veka.
k o ji je obezbeđen u m nogo većem stepenu nego kod dru g ih oblika p re­
d u ze ća z a h v a lju ju ć i gotovo potp u n o m o d v a ja n ju od ličnosti preduzetnik a,
i n a jz a d usled (teoretske) neograničenosti dividende k o ja može da se oče­
k u je ria p rik u p lje n i k a p ita l. O no d ak le poseduje u većem stu p n ju no
i je d an d ru g i oblik pred u ze ća m ogućnost d a svoje potrebe za kreditom
i p ro širen jem zadovolji povišenjem k a p ita la . No l a k o ć a p rib a v lja n ja
k a p ita la izaziva opet, p rirodno, t e n d e n c i j u z a p o v e ć a n j e m
k a p i t j a l a , i to b aš zbog toga u sve većem srazm eru, je r izgleda da
k a k o u oblasti in d u s trije ta k o i u oblasti trgovine, pa i ban k a rstv a,
v la d a ekonom ski zakon, d a d v o s t r u k i k a p i t a l o m o g u ć u j e
više nego dvostruku proizvodnju, o d nosnu^ više
n e g o d v o s t r u k i p r o m e t (p rim ed b a: ali ne prosto n ap ro sto i
d v o stru k u ren tab iln o st), d a se već usled to g a t e n d e n c i j a z a p o ­
v e ć a n j e m k a p i t a l a , p o ja čav a s rasten jem ovog k a p ita la i d a je
žbog toga p n a relativ n o daleko z n a č a jn ija kod velikih nego kod m alih
k ap itala.« R i e š s C r , »Zuf E ntw ickJungsgeschichte d er deutschen G ross-
banken«, str. 152,-

148
čisto tehničkim obzirima, dok se individualni preduzetnik pri tome
stalno sukobljava s granicom koju mu povlači veličina njegovog
vlastitog kapitala. O vo važi i onda kad on koristi kredit, pošto
je veličina kredita ograničena veličinom njegovog vlastitog kap i­
tala. N aprotiv, akcionarsko društvo nije vezano za ovu granicu
lične svojine ni kod osnivanja a naročito ne kod proširenja i novih
plasmana. O no može, stoga, usvojiti najbolje i najnovije tekovine
a takođe je i u pogledu vremena kad vrši nove plasm ane mnogo
nezavisnije od privatnog preduzetnika, koji mora čekati dok nje­
gov profit ne dostigne veličinu sposobnu za akumulaciju. A kcio­
narsko društvo može da se dakle tehnički daleko bolje opremi i,
što je gotovo isto tako važno, ono može ovu tehničku nadmoćnost
stalno da zadrži. O vo pak znači još i to da je ono u stanju da pri-
menjuje tehničke tekovine i metode za uštedu rada još pre nego
što su one postale opšte; tako može akcionarsko društvo u odnosu
na privatno preduzeće da radi prvo u većem obimu i drugo s po­
boljšanom i novijom tehnikom, i zato može postići ekstraprofit u
poređenju s privatnim preduzećem.
Osim toga, akcionarsko društvo je u p jgled u korišćenja kre­
dita u daleko boljem položaju od individualnog preduzeća, na što
ćemo se još ukratko osvrnuti.
Privatni preduzetnik moći će po> pravilu uzim ati kredit r jviše
u iznosu svog opticajnog kapitala. Svako dalje kredite, anje
pretvorilo bi kreditovani kapital u stalni industriski kapital i time
bi mu i za zajmovnog kap italistu de facto oduzelo karakter zaj-
movnog kapitala. Zajmovni kapitalista bi se prosto pretvorio u in­
dustriskog kapitalistu. Stoga privatnim preduzetnicim a mogu odo­
bravati kredit samo lica koja su dobro upoznata sa svima
prilikama i s vođenjem poslova industrijalaca. Kredit privatnom
preduzeću pretpostavlja malo lokalno bankarsko preduzeće, pri­
vatnog bankara, kao tačnog poznavaoca poslovnih veza svojih
klijenata.
Akcionarsko društvo dobija lakše kredit jer način njegove or­
ganizacije vanredno olakšava nadzor prostim delegiranjem jednog
bančinog poverenika. O vde je privatni bankar zamenjen bankov­
nim činovnikom. Osim toga kreditovanje akcionarskog društva
mogućno je u mnogo većem obimu, j>o«što akcionarsko društvo može
lako pribaviti kapital. N e postoji opasnost da uzeti kredit bude
imobilizovan. Cak kad bi ga akcionarsko društvo stvarno koristilo
za nabavku stalnog kapitala, ono ipak može u povoljnim prilikama
mobilizovati kapital izdavanjem akcija bez obzira na stvarni povra­
ćaj stalnog kapitala i upotrebiti ga za isplatu bankovnog duga.
Ustvari to se svakodnevno i dešava. Obe pak okolnosti, lakši nad­
zor i otpadanje ograničenja kredita na opticajni kapital, daju ak­
149
cionarskom d ru štvu m ogućnost daleko većeg korišćenja kredita a
tim e i jed n o novo preim ućstvo u konkurentskoj borbi.
E konom sko preim ućstvo la k šeg pribavljanja k a p ita la prilikom
osnivanja i la k šeg proširenja preduzeća donosi na taj način sobom
i tehn ičk o preim ućstvo.
N o akcionarsko društvo je usled svoje kon stitucije u boljem
položaju i u borbi za cene.
V ideli sm o da akcionar im a karakter novčanog kapitaliste, da
od svog uloženog k a p ita la oček uje samo kam atu. Pored osnivačke
dobiti, pored sm anjenja p rofita usled povišen ih upravnih troškova,
tan tijem a itd., prinos m ože u toku povoljnog razvitka daleko nad­
m ašiti kam atu.
O v a j povećani prinos, kao što sm o v id eli, ne mora nipošto
ići u vek u korist akcionara. Jedan njegov deo može da se upotrebi
za ja ča n je preduzeća, za obrazovanje rezervi, koje onda u vrem e­
nim a k rize obezbeđuju akcionarskom društvu ja či oslonac u pore-
đ enju s privatn im preduzećem . U isti m ah visoke rezerve omogu­
ću ju p ostojan iju dividendnu p o litik u i tim e povišu ju tečaj akcija.
Ili p ak jedan deo ovog prinosa m ože da se akum uliše, dajkle stvarno
a k tiv n i k a p ita l, koji p roizvodi p rofit, m ože da se p ovisi bez p oviše­
n ja nom inalnog k a p ita la . O vp tak ođe p ovećava stvarnu vrednost
akcije, i to u još većoj meri od obrazovanja rezervi. O vo povećanje,
koje se m a n ifestu je m ožda tek kasnije, ide u korist v elikih i stalnih
akcionara, dok m ali posednici, k ao i oni koji se često men ja ju,
doprinose tom e uz gub itak jednog dela svoje dobiti.
A ko p a k nastu p i nepovoljna konjunktura i ako se zaoštri kon­
kurentska borba, akcionarsko društvo kod kojeg se usled takve
d ivid en d n e p o litik e p rvobitna razlika izm eđu akciskog i stvarno
aktivn o g k a p ita la jak o sm anjila ili potpuno iščezla, može reduci­
rati svoje cen e ispod cen e proizvodnje k -f- p (cena koštanja plus
profit) na cenu k -f-i (cena koštanja plus interes) i tada će još
uvek m oći d eliti d ividendu ravnu prosečnoj kam ati ili nešto
ispod nje.
O tpornost akcionarskog društva je usled toga mnogo veća. Po­
jed in a čn i preduzetnik će nastojati da ostvari prosečan profit. Ako
proizvodi m anje, on će gledati da povuče svoj kap ital. Kod akcio­
narskog društva ova težnja n e postoji u takvoj meri, bar ne kod
up ravljača, n iti kod posednika. P rivatni preduzetnik mora iz pri­
nosa pod m irivati svoje izdržavanje; ako njegov profit padne ispod
izvesn e granice, pon estaće mu obrtnih sredstava, pošto jedan deo
svog k a p ita la treba za svoje izdržavanje. O n bankrotira. D rukčije
je kod akcionarskog društva. O no teži da u k a m a t i akciski k a­
pital. A li akcionarsko društvo uopšte može da opstoji sve dotle dok

m
 ne radi s gubitkom. Za njega uopšte ne postoji prinuda22 da radi
s čistim dobitkom, naim e prinuda koja neposredno vodi katastrofi
i koja za pojedinačnog kapitalistu postoji u smanjenju njegovog
kapitala usled njegove potrošnje i nedostajanja kapitala. O va pri­
nuda utiče možda na akcionara i prisiljava ga da proda akciju.
Ali ova prodaja ne dira u aktivni kapital. A ko čista dobit nije
iščezla nego se samo sm anjila, akcionarsko društvo može da postoji
i dalje. Ako je čista dobit pala ispod prosečne dividendne stope,
i cena akcije će pasti. N ovi kupci kao i stari posednici obračuna­
vaju sada prinos na niži kapital. T ečajna vrednost akcije je pala,
ali preduzeće koje je sa gledišta industriskog kap italiste postalo
nerentabilno, pošto više ne proizvodi prosečan profit, za nove kupce
je sasvim rentabilno, a stari vlasnici bi kod potpunog obustavljanja
posla samo još više izgubili. P a i ono akcionarsko društvo koje
radi s gubitkom je otpornije. D ok je privatni preduzetnik u ovak­
vom slučaju obično izgubljen a stečaj obično nem inovan, akcionar­
sko društvo se srazmerno lako može »reorganizovati«. Jer, lakoća
pribavljanja k ap itala pre mu omogućuje da nađe sume potrebne
za nastavljanje posla i sanaciju. Po pravilu akcionari se moTaju
s tim saglasiti. O vo stanje preduzeća dolazi do izražaja u ceni ak­
cije. A kcije moraju izražavati makar i samo nom inalno stvarni gu­
bitak. A kciski kap ital se smanjuje; to znači da se prinos raspođe-
ljuje na manji kapital, da je onda saobrazan ovome. Ili ako nema
nikakvog prinosa, pribavlja se novi kap ital, koji uzet zajedno sa
starim niže procenjenim kapitalom sada donosi dovoljno veliki pri­
nos. Uzgred budi rečeno, sve ove sanacije i reorganizacije imaju za
banke dvojaki značaj: prvo, kao unosan posao i drugo, kao prilika
da se takva nezdrava društva dovedu u zavisnost od banaka.
O dvajanje svojine k ap itala od njegove funkcije je od uticaja
i na vođenje preduzeća. Interesi vlasnika na postizavanju što je
moguće većeg i bržeg profita, nagon za'pl jačkaškim načinom vođe­
nja poslova, koji drema u svakoj kap italističkoj duši, mogu za u-
pravljače akcionarskog društva do izvesnog stepena biti od manjeg
značaja od čisto tehničkih zahteva, koje postavlja pogon. Oni će
energičnije od privatnog preduzetnika raditi na razvijanju pređu-
zeća, modernizovanju zastarelih uređaja, kao i vođenju konku­
w »Posebno o konkurenciji akcionarskih d ru štav a im ala je kom i­
sija iz 1886 prilike da čuje naročito m nogo p ritu žb i; m nogi svedoci su
tvrdili da glavni razlog niskih robnih cena leži u tome što su se ak ci­
onarska društva prekom erno raširila u mnogim proizvodnim granam a.
O va bi mogla n astaviti s radom čak i bez p ro fita, pošto ie u interesu liudi
koji vode poslove (upravnog, nadzornog odbora iid.) da se proizvodnja
nastavi bez obzira ma njenu rentabilnost.« T ugan-B aranow ski, »Studien
zur Theorie und G eschichte der H andelskrisen in England«, Jena
1001, str. 162.
151
 ren tske borbe za o svajan je novih područja, uprkos žrtvam a koje
akcionare sta je zadovoljenje ovih zahteva. Kod upravljanja tuđim
kap ita lo m doći će do izražaja energičn iji, odvažniji i racionalniji
potezi, slobodniji od ličn ih obzira, i to utoliko više, što će takva
p o litik a p o p ra v ilu dob iti saglasnost v elik ih , vodećih akcionara,
koji će m oći la k o pod neti prolazno sm anjenje svoga profita, dok
će na kraju k rajeva u v id u p ovišenog tečaja i povišenog profita
strp ati u d žep i p lod ove žrtava koje su morali doprineti i mali
akcionari, k o ji su v e ć odavn o svoj posed otu đili.
A kcionarsko društvo je u preim ućstvu nad ind ividu alnim pre­
d u zećem i u tom e što kod njega m ogu prodreti čisto ekonom ski
uslovi i potrebe p a i p rotiv uslova ličn e svojine, koji ponekad mogu
doći u protivrečnost s tehničko-ekonom skim zahtevim a.
K retanje kon centracije k a p ita la stalno je praćeno oslobađa­
njem d elova k a p ita la , koji deluju k ao n ovi sam ostalni k a p ita li. »Pri
tom e, izm eđ u ostalog, igra v elik u ulogu i deoba im anja u k a p ita li­
stičk im porodicam a... Prem a tom e, ne sam o da su akum ulacija i
kon centracija, koja nju prati, razbijene na m nogo tačaka, nego se
i stvara n je novih i cep a n je starih k a p ita la ista v lja kao prepreka
uveća v a n ju a k tiv n ih k a p ita la . Stoga, ako se s jedne strane akum u­
la cija p retsta v lja kao rastuća k on centracija sredstava za proizvod­
nju i kom ande nad radom, s. druge strane isp o lja v a se kao uzajam no
odb ijanje m nogih in d iv id u a ln ih k ap itala.«29
S proširenjem akcionarskog sistem a oslobađa se tako ekonom­
ski razvitak od in d iv id u a ln ih slučajnosti kretanja svojine, koje do­
lazi do izražaja u sudbini a k cija a ne akcionarskog društva. D ak le
do kon centracije p reduzeća m ože doći brže nego do centralizacije
svojine. O ba kretanj'a im aju svoje posebne zakone. Ipak tendencija
ka k on centraciji postoji kod oba kretanja. Sam o kod kretanja svo­
jin e p o ja v lju je se ona v iše slučajno i s m anje prinude i ustvari
je često osujećena slučajnostim a. O v a prividnost je poneke navela
da govore o dem ok ratizaciji svojine putem akcije. O dvajanje kre­
tanja ind ustrisk e kon centracije od kretanja svojine je od važnosti,
jer tim e ono prv o treba da sled i sam o tehničko-ekonom ske zakone,
nezavisn o od granica in d iv id u a ln e svojine. O vu koncentraciju, koja
n ije i kon centracija svojine, treba razlikovati od koncentracije i
cen tralizacije24, koja n astaje usled kretanja svojine i istovrem eno
s njom.
Pretvaranjem sv o jin e u akcionarsku svojinu vlasnik postaje
vlasnik s m anjim pravom . K ao posednik ak cije on je zavisan od

“ Marks, »Kapital«, I, Beograd 1947, str. 921 i 522.

14 O razlici ovih dvaju pojmo.va vidi Marks, »Kapital«, I, Beograd
1947, str. 523.
odluka svih drugih posednika akcija; on je samo član (ako i ne
baš uvek onaj koji služi) jedne celine. S proširenjem akcionarskog
sistema k ap italistička svojina tako postaje sve više takva ograni­
čena svojina koja daje k ap italisti samo pravo na višak vrednosti,
ne dozvoljavajući mu da odlučujuće zahvati u tok proizvodnje. No
ovo ograničenje ujedno daje posedniku m ajoriteta akcija neogra­
ničenu vlast nad manjinom, i tako se svojina najvećeg broja malih
kapitalista sve v iše ograničava, neograničeno raspolaganje proiz­
vodnjom uklanja, a krug onih koji gospodare proizvodnjom stalno
sužava; kap italisti stvaraju društvo u čije vođenje većina njih ne
može da se meša. Stvarno raspolaganje proizvodnim kapitalom pri­
pada ljudim a koji su stvarno priložili samo jedan deo toga kap i­
tala. Vlasnici sredstava za proizvodnju ne postoje više kao poje­
dinci, nego obrazuju društvo u kojem pojedinac ima samo pravo 11a
alikvotni deo prinosa.

4. EMTSIONA D ELATNOST

Kao posrednici u m enifnom prometu banke zamenjuju komer­

cijalni kredit bankovnim kreditom. Kao posrednici 11 pretvaranju
neiskorišćavanog novca u novčani kapital banke privode proizvod­
nim kapitalistim a novi kap ital. U svojoj trećoj funkciji banke ta­
kođe privode proizvodnim kapitalistim a kapital, ali ne time što
im ga pozajm ljuju, već time što pretvaraju novčani kapital u in­
dustriski i fiktivni kapital i bave se samim ovim pretvaranjem.
S jedne strane, razvitak sve više vodi tome da se sav novac sliva
u banke i da se samo njihovim posredstvom može pretvoriti u nov­
čani kapital. S druge strane, pretvaranjem bankovnog kapitala u
industriski, ka*pital prestaje da postoji u novčanom obliku, i time
prestaje da bude podesan sastavni deo bankovnog kapitala. Ovu
protivrečnost rešava m obilizovanje kapitala, njegovo pretva­
ranje u fiktivni kapital, u kapitalizovane uputnice na prinos.
Pošto se istovremeno s ovim pretvaranjem razvija i tržište za ove
uputnice, usled čega one postaju u svako doba pretvorive u novac,
one mogu postati sastavni deo samog bankovnog kapitala. Banka
ovde ne ulazi ni u kakav kreditni odnos, pa ni kamatu ne ostva­
ruje. Banka samo stavlja tržištu na raspolaganje u obliku fiktivnog
kapitala određeni novčani kapital u cilju pretvaranja u industri­
ski kapital. Tamo se fiktivni kapital prodaje a banka ostvaruje
osnivačku dobit, koja proizilazi iz pretvaranja industriskog 11 fik­
tivni kapital. Stoga izraz »emisioni kredit-? tu; označava nikakav
kreditni odnos, nego znači samo više ili manje osnovano povercnjc
publike da je banka neće prevariti.

153
 T a fu n k cija banke, da v rši m ob ilizovanje k ap itala, proizilazi
iz toga što ona ra sp o la že celokupn im novcem društva. U jedno ova
fu n k cija izisk u je i v e lik i sop stven i k a p ita l banke. F ik tiv n i kap ital,
du govni naslov, je roba sui generis, k;pja se tek prodajom pretvara
opet^ u novac. Za to je potrebno izvesno vrem e prom eta, za koje je
bančin k a p ita l v eza n u ovoj robi. O sim toga prodaja i ne mora
b iti m oguća u svakom trenutku, dok ban čin e obaveze uvek moraju
biti isp u n jen e u novčanom obliku. Stoga banci mora uvek stajati na
rasp olaganju k a p ita l za ovu transakciju, i to k a p ita l za koji ona
nije u obavezi, d ak le sop stven i k a p ita l; istovrem eno s razvitkom
industriskog preduzeća raste i v e ličin a transakcija a tim e i potreba
p ovećan ja bankovnog k a p ita la .25
U k o lik o je m oć ban aka veća, utoliko p otpunije uspeva svođe­
nje d iv id en d e na kam atu, u toliko p o tp u n ije pad a osnivačka dobit
u deo banci. O bratno, jak im i čvrstim preduzećim a će poći za ru­
kom da p rilik om p o v išen ja k a p ita la sam a obezbede jedan deo
osn ivačk e d o b iti u korist sopstven og preduzeća. T ada se zapodene
neka vrsta borbe oko deobe osnivačke dobiti izm eđu društva i
banke, a to je za banku nov razlog da obezbedi svoju vlast nad
pred uzećem .
Sam o se p o sebi razum e da osnivačka dobit ne dolazi do izra­
žaja sam o pri osnivanju u pravom sm islu reči, bila to potpuno
nova osnivanja ili pretvaranja postojećih privatn ih preduzeća u
akcionarska društva. O sn iv a čk a dobit u ekonom skom sm islu reči
m ože isto tak o da se postign e i kod svakog povišenja k ap itala
postojećih akcionarskih društava, pod pretpostavkom da njihov
prinos odbacuje v iše nego golu kam atu.
O no što izg led a kao pad kam atne stope delom je samo po-
sled ica sve v ećeg svođenja dividende na kam atu, dok se u osnivač­
koj dobiti sve v iše p o ja v lju je kao kap italizovana sva preduzetnička
dobit, proces, koji im a za pretpostavku srazmerno visoki razvitak
banaka i n jihovih v eza s industrijom kao i odgovarajući razvitak
tržišta fik tiv n o g k a p ita la , berze. A ko je sedam desetih godina u Sje­
dinjenim D ržavam a kam ata za železničke obveznice iznosila 7%

25 O v a te n d en cija k a po v eć an ju ban k o v n o g k a p ita la može se zak o n ­

skim za h v atim a još i povećati. T a k o odredba nem ačkog zakona o a^ccl"
ja m a, d a se p ri p re tv a ra n ju p riv a tn ih p reduzeća u ak c io n arsk a d ru štv a
b e rz a n sk a trg o v in a a k c ija m a dozvoljava tek godinu d an a posle o8111”
v a n ja , im a za posledicu d a b an k o v n i k a p ita l ne m ože usled to g a d a se
m o b ilizuje g odinu d an a , ostaje d ak le u to k u ove godine p retv o ren n
in d u strisk i k a p ita l i n e m ože d a opet uzm e novčani oblik. U sled toga
je o sn iv ač k a d elatn o st n aro čito za velika preduzeća p o stala m onopo-
to je u b rz a lo i te n d en ciju k a k o n ce n traciji u b a n k a rstv u . O vim veli­
kim b a n k a m a p rip a d a o nda i osnivačka dobit.

154
prema 3,5%, koliko ona danas26 iznosi, i to jc zbog to-ga što je danas
deo koji se u onih 7% nalazio kao osnivačka dobit kapitalizovan
od strane osnivača. O vo je važno i zbog toga što to znači da osni­
vačka dobit ima tendenciju da raste, jer se prinos akcija i ob­
veznica sve v iše svodi na čistu kamatu. T endenciji povećavanja
osnivačke dobiti protivdejslvuje padanje profitne stope, pa ipak
se može pretpostaviti da ovo tako često prekidano padanje, kome
stoje nasuprot tolika suprotna dejstva koja povišuju profit, na kra­
ju krajeva nije m oglo ukinuti tendenciju povećanja osnivačke do­
biti, ova se, dakle, sve do najnovijeg vremena penjala, i to najjače
u onim zem ljama gde su se banke i berze najbrže razvijale i uti­
caj banaka na industriju dostigao svoj vrhunac.
D ok novčani kap italista pozajm ljivanjem kapitala dobija ka­
matu, banka koja em ituje akcije, koja u ovom slučaju ništa ne
pozajmljuje, ne dobija kam atu. N aprotiv, kamatu dobi jaju posed-
nici akcija u vidu dividende. Banci pritiče preduzetnička dobit;
ali ne kao godišnji dohodak, nego kapitalizovana kao osnivačka
dobit. Preduzetnička dobit je tekući prihod, koji se banci ispla­
ćuje jednom zauvek u vidu osnivačke dobiti. Banka uzima k ap i­
talističku podelu svojine kao večitu i nepromenljivu, i u osnivačkoj
dobiti eskontuje ovu večitost. O na je time jednom zauvek namifrena
i nema pravo na oštetu pri ukidanju ove podele svojine. O na je
već prim ila svoju nagradu.

VIII g l a v a

EFEKTNA BERZA
1. BERZANSKI PA PIR I, SPE K U LA C IJA

Berza je tržište za efekte. Pod tim mi ovde u prvom redu

podrazumevamo »vrednosne papire« u najopštijem smislu, koji
pretstavljaju sume novca. O ni se dele na dve glavne grupe: na
novčane uputnice, koje ne pretstavljaju ništa drugo do obveznice,
dakle kreditne papire koji glase na sumu novca na koju su izdati;
glavni njihov pretstavnik je menica. D rugu grupu pretstavljaju
papiri koji ne reprezentuju sumu novca, nego njen prinos; oni se
opet dele na dve podgrupe, na papire sa stalnom kamatom —
državne bonove i obligacije — i dividendne papire, akcije. No u
kapitalističkom društvu se, kao što već znamo, svaki prinos koji
se redovno (godišnje) ponavlja smatra dohotkom nekog kapitala,
*• Vidi E dw ard Sherwood M e a d e , »Trust Finance«, New York
1907, str. 243.
155
č ija je v e lič in a Tavna prinosu, kap italizovanom p o opštoj kam atnoj
stopi. T ako i o v i vrednosni p a p iri pretstavljaju novčane sume. Ipak
razlik a je prem a ranijoj g ru p i u ovom e: kod kreditnih papira
novčana sum a je prim arna; n ovac ili vrednost jednake veličine je
zaista b ila pozajm ljena i sad donosi kam atu. O v i pap iri cirkulišu
sam o neko određeno vrem e — njim a dolazi kraj kad kap ital bude
isp laćen . M enici je tim e istekao rok. T o što su m enice stalno u
o p tica ju , n e p retsta v lja sm etnju d a pojed ina m enica stalno dospe-
v a i da se tim e pozajm ljeni k a p ita l vraća zajm odavcu. O vaj onda
dob ija o p et u ruke novčanu sum u i m ože da je ponovo pozajm i.
D o sp eć e m enice, d a k le stalno vraćan je k a p ita la svom e vlasniku,
preduslov je ovd e stalnog obn avljanja procesa.
D r u k č ije je u drugoj grupi: O v d e je novac defin itivn o izdat;
kod državnih pa p ira m ože on biti odavno potrošen u neproizvodne
svrhe, d a k le sasvim iščeznuti; kod ind ustrisk ih pap ira on je izdat
za k u p o v in u postojanog i prom enljivog ka p ita la , poslužio je kao
ku p ov n o sredstvo, njegova se vrednost sada nalazi u elem entim a
p roizvodnog k a p ita la , n ovčana sum a jc u rukam a prodavača i ne
vraća se v iše svojoj polaznoj tački. A k cije ne mogu već stoga
više p retsta v lja ti ovaj novac, jer je on prešao u ruke prodavača
robe (prodavača elem enata proizvodnog kap itala) i tim e postao
n jihova svojina. A li one ne pretstavljaju ni proizvodni kapital.
Jer, posednici akcija, prvo, nem aju n ik ak va prava na bilo koji
deo proizvodnog k a p ita la , v eć sam o na prinos, i, drugo, akcija ne
pretstavlja n ik a k v u upotrebnu vrednost poput varanata ili tovar-
nih listova, k ao što bi to moralo b iti kad bi akcija stvarno pret-
stav lja la udeo u proizvodno fungirajućem kap italu , nego ona daje
sam o pravo na neku novčanu sumu. T o svoje dejstvo ona im a da
zahvali »m o b i l i z o v a n j u « industriskog kap itala. O va pak nov­
čana sum a nije n išta drugo do prinos, kap italizovan po datoj ka­
m atnoj stopi. O v d e je d a k le prinos, godišnji dohodak, polazna
tačka za procenu pap ira, i tek na osnovu prinosa obračunava se
novčana suma.
P ap iri sa stalnom kam atom približavaju se prvoj grupi uto­
liko, što uvek u nekom određenom trenutku nekom stalnom pri­
nosu odgovara određena suma novca. A li oni pripadaju drugoj
grupi zato što je novac koji su oni prvobitno pretstavljali d efi­
n itivno izdat i ne treba da se vrati na polaznu tačku, dakle kapital
k oji oni pretstavljaju je fik tivan , a njegova veličin a obračunata
sam o iz prinosa. R azlika izm eđu pap ira sa stalnom kam atom i dru­
gih pap ira koji glase na prinos, ne uzim ajući u obzir slučajne od-
ređujuće razloge, ja v lja se u tom e što prvi u svojim cenam a zavise
od kam atne stope, a drugi od ove i od date v isine prinosa. Prema
tome, cena prvih podleži srazmerno samo neznatnim kolebanjim a,

156
i to kolebanjim a koja se javljaju postepeno sa lakše predvidivim
opštim kolebanjim a kam atne stope. N aprotiv, visina prinosa kod
druge grupe je neodređena i podvrgnuta raznolikim promenama,
koje se ne mogu uvek proračunati a koje prouzrokuju znatna ko­
lebanja cene ovih papira. Zato oni pretstavljaju glavni predmet
š p e k u l a c i je .
Već iz dosada izloženog proizilazi da uobičajeno obcležavanjo
berze kao »tržišta kapitala« ne pogađa njenu suštinu.
Papiri prve grupe su obveznice. Oni su u svojoj pretežnoj
većini nastali iz činova prometa, iz prenošenja robe bez posred-
stva novca, koji je ovde fungirao samo kao platežno sredstvo. O ni
su kao kreditni novac zam enili gotov novac. Njihova trgovina na
berzi znači samo prenošenje kreditovanja s jednog na drugog. O p ­
ticaj kreditnog novca, kao što već znamo, pretpostavlja i upotpu­
njuje opticaj stvarnog novca. Pošto kreditni novac, koji ovde cir-
kuliše, posreduje ne samo u unutrašnjem nego i u inostranom p lat­
nom prometu, berzi mora stajati na raspolaganju ne samo domaći
kreditni novac nego i inostrani kreditni i zvečeći novac. Stoga kao
dopuna prometu kreditnog novca nalazi i trgovina stranom valu­
tom kao i trgovina novcem svoj centar na berzi. Tu se sliva dati
raspoloživi novčani kapital, da traži plasm an i da ga nalazi u
kreditnim papirima. U ovoj delatnosti berza konkuriše pravim kre­
ditnim ustanovama, bankama. No razlika je kako kvantitativna
tako i kvalitativna. K vantitativna zato što ovde ne igra ulogu pri­
kupljanje iz najrazličitijih malih izvora kao kod banaka, nego
što već veliki prikupljeni k ap itali traže plasman. Koncentracija
novca, koja kod banaka sačinjava tako važnu funkciju, ovde je već
izvršena. K valitativna je razlika u tome, što se ovde ne radi o
raznim vrstama kreditovanja. O vde se samo stavlja na raspolaganje
novac koji je potreban za održavanje opticaja kreditnog novca.
Novac se plasira u velikim iznosima, u prvoklasnim mcnicama.
Kako kod tražnje tako i kod ponude radi se o velikim sumama.
Ponuda i tražnja stoje koncentrisane jedna prema drugoj. Ovde
se obrazuje tržišna cena zajmovnog kapitalu, kam atna sto p a .'T o
je čista kamata — oslobođena svake premije na rizik —, jer tu
se radi o najboljim papirima do kojih se može doći u ovom rđa-
vom kapitalističkom svetu, a da su oni dobri u to se može daleko
manje sumnjati nego u ono da je dobar dragi bog. Kamata, na ove
najfinije menice — fine naravno ne u smislu njihove jadne upo­
trebne vredriosti. ni prima menice se ne pišu na japanskom pa­
piru — čini se da proizilazi neposredno iz same svojine na nov­
čanom kapitalu. Novac uopšte ne izgleda da je izdat; jer, on se
svukog trenutka može realizovati svagda mogućim daljim prenoše­
njem menice. H svakom slučaju on se ulaže samo prolazno, uvek
sprem an za dru k čije raspolaganje. Sigurnost i kratak rok dospeća
uslovlja v a ju nisk u kam atu za ove plasm ane, za koje su podesni
sam o sasvim v elik i, često sam o trenutno raspoloživi kap itali. O va
kam ata pretsta v lja p olazn u tačku pri obračunavanju kam ate za
plasm an e u drugim granam a. N jena v isin a određuje i kretanje
slobodnih, letećih i k o leb ljiv ih novčanih k a p ita la izm eđu raznih
berzanskih m esta. U obim u koji se stalno m enja, ovaj novac ulazi
u o p tica j svetskog novca i izla zi iz njega.
B erza ovde obrazuje tržište za n ovčani prom et izm eđu v elikih
banaka i v e lik ih ka p ita lista . M enice o kojim a je reč nose potpis
jedn e od p rv ih ban kovnih kuća. D om aće i inostrane banke' ili
drugi krup ni k a p ita listi ulažu u ove m enice g o t o v novac u cilju
kam atonosnog i apsolutno sigurnog plasm ana. Obrnuto, v elik i kre­
d itn i zavodi nose ove m enice na berzu u cilju pribavljanja potreb­
nih sredstava kad njim a up ućen i zahtevi prekorače njihove raspo­
ložive k a p ita le .1
N o v ča n e sum e koje ovaj prom et izisk u je povećavaju se i sma­
njuju, a li u izvesnom m inim alnom obim u one su u vek tu. N jim a
se k u p u ju m enice i kad m enica dospe, novac se "vraća. P o ovom
stalnom vraćan ju novca na njegovu polaznu tačku, p o njegovoj
fu n k ciji k ao p u k o g posrednjka u kreditnom prom etu, odm ah se
razlikuje o p tica j novca koji je uložen u ovu prvu grupu berzan­
skih p a p ira od ulagan ja novca u drugu grupu, naprim er od ula­
ganja u akcije. O v d e je novac d efin itiv n o izdat, pretvoren u proiz­
vodni k a p ita l i odlazi u ruke prodavača robe. O n se ne vraća
natrag berzi, kao u prvom slučaju. U m esto novca tu su sad kap i-
talizovan i kam atni naslovi. O v d e se zaista novac povlači sa nov­
čanog tržišta.
N a m eničnom tržištu berza konkuriše bankam a. R azvitak ovih
poslednjih oduzim a berzi jedan deo m enica; v eze izm eđu indu-
striskih k a p ita lista i berze kao posrednice u platežnom kreditu,
što je u vrem e p ostank a berza bila n jihova najvažn ija funkcija,
prelaze najvećim svojim delom na banke. Berzi ostaje samo posre­
d ovan je izm eđu sam ih banaka i devizna trgovina, koja posreduje
u inostranim plaćanjim a i reguliše m enični tečaj. N o i ovde se
v elik i deo prom eta obavlja neposredno putem banaka, koje u tu
svrhu drže svoje filija le u inostranstvu. R azvitak banaka deluje
u dvostrukom sm islu na ograničavanje ovoga dela berzanskog pro­
meta. Pre svega neposredno tim e što banke svoj novac, koji stalno
raste, ulažu u m enice u sve većoj meri bez posredstva berze. Za­
tim tim e što se s razvitkom banaka m enični kredit delim ično za-
m enjuje drugim oblicim a kredita.
1 V idi poučan spis W . P r i o n - a , »Das deutsche W echscldiskont-
g eschaft«, Leipzig 1907.

158
 Menica je kredit koji se od strane jednog proizvodnog kap itali­
ste (pod tim se podrazum eva svaki kap italista koji ostvaruje pro­
fit, dakle i trgovac) daje drugom e nam esto plaćanja. K apitalista
koji je prima, diskontuje je kod banke, koja tim e sad odobrava
kredit. A ko oba kap italista imaju depozit ili otvoreni bankovni kre­
dit kod banke, oni mogu um esto menicom svoje plaćanje izvršiti
čekom na banku ili prenosom u bančinim knjigama. Menica je po­
stala izlišna. Na njeno mesto je stupila transakcija u bančinim
knjigama, koja se napolje uopšte ne pojavljuje, nasuprot menici,
koja se može dalje prenositi. U sled toga što banke u sve većoj
meri regulišu plaćanja svojih klijenata, dolazi do ograničenja me-
ničnog prometa, kojim je pogođeno i berzansko tržište za menice.
U zemljama gde novčanična banka ima monopol dolazi uz to još
i dominirajući položaj novčanične banke na deviznom tržištu, po­
ložaj koji ako se uzdrma, ne uzdrma se u korist berze, već jedino
u korist velikih banaka. U ovoj oblasti kreditnonovčanog prometa,
s izuzetkom špekulacije valutama, nema specifične berzanske de­
latnosti. O vde je berza samo sabirno tržište zr novčane sume koje
se stavljaju na raspolaganje prometu kreditnim novcem.
O blast prave berzanske delatnosti je tržište kam atnih ne lova
ili fiktivnog kapitala. O vde se pre svega vrši plasiranje nov kao
novčanog kap itala koji treba da se pretvori u proizvodni kapital.
Novac se definitivno izdaje za kupovinu kam atnih naslova i više
se ne vraća. Berzi se vraća godišnje samo postignuta kam ata, dakle
drukčije nego kod ulaganja novca u kreditne papire, kad se vraća
i sam kapital. Stavišc, za kupovinu i prodaju kam atnih naslova
potreban je dalji novac, koji služi prometu na samoj berzi. Ove
novčane sume su neznatne u odnosu na sumu prometa. Kako ka­
matni naslovi pretstavljaju novčane uputnice, to se oni mogu uza­
jamno neposredno prebijati i za izravnan je ostaje uvek samo jedan
mali bilans; naročiti zavodi za obračunavanje ovih razlika brinu
se o tome da se stvarno samo iznos bilansa izravna gotovim nov­
cem. No apsolutno uzevši, prometna sredstva potrebna za berzan-
ske svrhe znatna su naročito u vremenima jake špekulacije, pošto
je baš u burnim danima špekulacije špekulacija usmerena većinom
jednostrano, pa se stoga bilans koji ostaje da se izravna jako po­
većava.
Sad nastaje pitanje kakve je vrste delatnost i funkcija berze.
Videli smo da se na meničnom tržištu delatnost berze podudara
sa delatnošću banaka. Isto tako ni kupovina vrednosnih papira
n cilju plasiranja nije nikakva specifična funkcija berze. Vred-
nosni papiri se mogu islto tako dobro kupiti u banci kao i na
berzi, i to ustvari i biva u sve većoj meri. Specifična berzanska
delatnost je š p e k u l a c i j a .
159
 S p ek u la cija se p o ja v lju je najpre k ao ku povina i prodaja. A li
to n ije k u p o v in a roba, nego kam atnih naslova. D a bi proizvodni
k a p ita lista ostvario svoj p ro fit, njegov se robni k a p ita l mora prei-
voriti u novac, d a k le n jegova roba mora b iti prodata. A ko mu
n ek i drugi k a p ita lista odu zm e prodajnu fu nkciju , industriski' ka­
p ita lista m ora njem u u stu p iti jedan deo svog profita. C eo profit
koji se sk riv a u robi d e fin itiv n o se realizu je tek prilikom prodaje
p otrošačim a. R oba se pritom kreće od proizvođača ka potrošaču,
pri čem u je naravno besm islen o pod ovim pom išljati na promenu
m esta (p om islim o sam o na ku p ovin u kuća) i brkati trgovinu s tran­
sportom . K od k u p o v in e i prodaje n e radi se o prostornim događa­
jim a, nego o ekonom skom zbivanju, o prenosu svojine. Pri svakom
nein ten zivn om događ aju radi se i o prostornoj promeni. Ali za
k oga je suština pozorišta u sam oj pozorišnoj zgradi?
Roba na kraju dospeva u potrošnju i tim e iščezava sa tržišta.
K am atni naslov je, naprotiv, po svojoj prirodi večit. On nikad ne
isp ad a iz prom eta u onom sm islu kao roba. Cak i onda kad je
trenutno povu čen s tržišta u cilju plasiranja, on se ipak može u
svak o doba v ra titi na tržište, a stvarno se i vraća posle dužeg ili
kraćeg vrem ena u većem ili m anjem broju. A li udaljavanje ka­
m atnog n aslova s tržišta, a tim e i iz prom eta, nije za samu šp e ­
ku laciju ni cilj ni p osledica. P ravi sp ek u la tiv n i papir se stalno
nalazi na berzi. To je kretanje tam o-am o, kruženje a ne kretanje
napred.
K upovina i prodaja robe je društveno potreban dogadaj.
N jim e se u k a p ita lističk o j privredi ispun java životni uslov dru­
štva, on je conditio sin e qua non toga društva. Špekulacija nije
ni u kom slučaju tak va nužnost. O na se ne odnosi na kapitalističko
preduzeće, ni na pogon ni na njegov proizvod. Za jednom osno­
vano preduzeće je promena poseda, stalan promet, bez uticaja.
Proizvodnja i njen prinos nisu tune pogođeni što uputnice na
prinos m enjaju ruke; isto tako ni vrednost prinosa se ne menjn
usled prom ena 11 ceni akcija. O brnuto, vrednost prinosa je enote-
ris paribus ta koja određuje ove promene u reni. Kupovina i
prodaja ovih kam atnih uputnica je dakle čisto ekonomska pojava,
čisto pom eranje n raspođeli privatne svojine, bez ikakvog nt'caja
na proizvodnju ili na o s t v a r e n j e profita (kao kod prodaje
robe). D obici i gubici kod špekulacije nastaju, dakle, samo iz
razlika datih procena kam atnih naslova. Oni nisu profit, nisu udeo
u višku vrednosti, nego proizilaze samo iz kolebanja procena udela
u višku vrednosti koji posednicim a akcija dolazi iz preduzeća.
iz kolebanja koja, kako ćemo još videti, uopšte ne treba da n a­
stanu iz promena u doista » stvarenom profitu, fo su čiste d i f e-

160
r e n c i j a l n e d o b i t i 2. D ok kap italistička klasa kao takva pri­
svaja bez ekvivalenta jedan deo rada proletarijata i iako postiže
svoj profit, špekulanti zarađuju samo jedan na drugome. Gubitak
jednoga je dobit za drugoga. Les affaires, c’est l’argent dcs autres.
Špekulacija se sastoji u iskorišćavanju promene cena. Ali ne
u iskorišćavanju promene robnih cena. Nasuprot proizvodnom
kapitalisti, špekulantu je svejedno da li cene padaju ili rastu,
jer nije reč o robnim cenama. Za njega one ne dolaze u obzir,
već samo cene njegovih kam atnih naslova. O ve pak zavise od
veličine profita, od veličine, koja može rasti ili padati pri ne-
promenjenim, padajućim ili rastućim cenama. Jer za profit nije
odlučna apsolutna visina cena proizvedene robe, nego odnos njene
cene koštanja prema njenoj prodajnoj ceni. No za špekulanta
nije ni bitno da li profit raste ili pada; njem u je stalo samo do
promene i do toga da se ona predvidi. N jegov interes je skroz
drukčiji od interesa proizvodnog kapitaliste, kao i novčanog ka­
pitaliste, koji želi što stabilniji, po mogućstvu stalno rastući pri­
nos. Povišenje robnih cena ima uticaj na špekulaciju samo onda
ako je ono indeks povišenog profita. Špekulaciju određuju pro­
mene u profitu, koje moraju prethoditi, odnosno koje se moraju
očekivati. A li profit koji je tu bio proizveden raspodeljuje se bez
obzira na špekulaciju. Profit se raspodeljuje izm eđu vlasnika
proizvodnog k ap itala ili izm eđu vlasnika profitnih naslova. Ali
špekulant kao takav nipošto ne izvlači svoju dobit iz povišenog
profita;' on može zaraditi isto tako i padom profita; on uopšte
ne računa na povišenje profita, nego samo na promene cene pro­
fitnih naslova usled porasta ili pada profita. O n ne zadržava
profitne naslove u nadi da će povišene profite strpati u džep —
to radi proizvodni kapitalista —, nego traži da zaradi na kupo­
vini i prodaji svojih profitnih naslova. N o njegova dobit se ne
sastoji u nekakvom učešću u profitu — on zarađuje eventualno
i kod padajućeg profita —, nego u promeni cena, u tome, što on
u datom trenutku može da kupi jevtinije, nego što jc ranije pror
dao, ili skuplje da proda, nego što je ranije kupio. Kad bi svi
učesnici u špekulaciji delali u istom pravcu, dakle knd bi svi islo-

* D a sc dobro razum em o: Mi ovde nipošto nc govorim o o tzv. d i­

ferencijalnim poslovim a, kod kojih ne dolazi do stvarne isporuke efe-
k ata i špekulacija se zaključuje isplatom tečajnih razlika. N aprotiv,
svaka spekulativna dobit je d iferencijalna dobit u ekonom skom smislu,
Tehniko berzanskog posla jc za to isto tako indiferentna kao i okol-
“ost, što kapitalistim a, a delim ično i ckonom istim u, svaku k apitalističk a
dobit izgleda kao diferencija, sasvim svejedno da li sc radi o industriskom
di trgovačkom profitu, zemljišnoj renti, kam ati ili spekulativnoj dobiti.

II H ilfe rd in g : f in a n s is k i k a p ita l 161

 vrem eno pro cen jiv a li3 p ro fitn e naslove v iše ili niže, ne bi uopšte
m ogla nastati n ik a k v a Sp ek ulativn a dobit. O n a nastaje samo
zbog toga što se v rše suprotne procene, od kojih se samo jedna
m ože pok azati k ao tačna. R a zlik a koja u datom trenutku nastaje
izm eđu procena p ro fitn ih naslova m eđu kupcim a i prodavcim a,
obrazuje Sp ek ulativn u dob it jedn oga i Spekulativni gubitak dru­
goga. O v d e je dobit jedn oga gub itak drugoga, sasvim suprotno
od pro fita proizvodnog k a p ita liste; jer profit k a p ita lističk e klase
n ije gub itak za radničku klasu, koja pod norm alnim k a p ita listič ­
kim odnosim a im a da d ob ije sam o vrednost svoje radne snage.
S ad a treba istražiti one m om ente koje šp ek u la cija uzim a u
obzir pri svojim operacijam a. G lavn i predm et šp ek u lacije su p a ­
p iri bez sta ln e kam ate. Prom ene cena ovde zavise u suštini od
d va faktora. O d v isin e p ro fita i od visine kam atne stope. Profit
je doduše, op šte uzev, teoriski dat prosečnom profitnom stopom.
A li ona je sam o izraz bezbrojnog n iza pojedinačnih profita, čija
v isin a m ože sasvim otstu p ati od prosečnog nivoa. V isina pak in­
d iv id u a ln o g p rofita je za sp o ljn i svet p otpuno nedokučiva. Pored
o p štih uzroka koji određuju profitn u stopu: v eličin a v išk a vred­
nosti i v eličin a predujm ljenog k a p ita la , igraju ovde odlučujuću
u lo g u sve slučajnosti u varijacijam a tržišnih cena, u iskorišća-
vanju konjunkture prem a ličnoj um ešnosti preduzetnika. Prema
spoljnom svetu po ja v lju je se sa m o .tržišn a cena robe; odlučujući
m om ent, odnos tržišn e cene prem a ceni koštanja, ostaje za spoljni
svet n edok učiv, i sam im preduzetnicim a je često poznat tek 11a
kraju obrtnog perioda p osle tačnog obračuna. N e uzim ajući u
obzir stvarnu visinu profita, ulogu igra i niz v iše ili m anje pro­
izvoljn ih m om enata koji utiču na prinos koji se stvarno raspode-
lju jc na kam atne naslove: visin a otpisa, tantijem a, odm eravanje
rezervi itd. O v i poslednji m om enti daju ujedno upravi preduzeća
moć da može do izvesnog s/Jepcna sam ovoljno utvrđivati visinu
prinosa i tako uticati na tečajeve. N o u svakom slučaju je jedan
faktor za određivanje cena, i to onaj koji je u praksi odlučujući,
p otpuno ncprocen jiv za masu špekulanata. Za neznatne razlike
u ceni, o kojim a se ponekad radi, kao i za v eličinu skretanja što
ga prom ena profita usled njegovog k ap italizovanja prouzrokuje
u tečaju, opšte, v iše ili m anje površno poznavanje preduzeća vrlo
m alo može da koristi. O bratno, intim no poznavanje daje u p uće­
nim a v elik u sigurnost i osposob ljava ih da svoje poznavanje go­
tovo bez rizika iskoriste u cilju Spekulativne dobiti.
9 1 ne samo u istom pravcu nego i u isto vrcine i u istom ste-
penu. Jer spekulativna dobit nastaje i onda kad jedan u nekom doe-
nijeni trenutku kupuje neki papir po višoj ceni, po kojoj drugi prodaje,
ili kadu jedan daje višu cenu nego drugi, koji je po toj ceni već prodao.
162
 D rukčije je s drugim uzrokom koji određuje cenu, s kam at­
nom stopom. Videli smo da mora postojati razlika u m išljenjima
u pogledu veravatnog obrazovanja tečajeva da bi se moglo špe-
kulisati, razlika, koja proizilazi iz neizvesnosti o budućem profitu.
Naprotiv, kam atna stopa je, slično kao i tržišna cena robe, u
svakom datom trenutku određena veličina, dakle jednako poznata
svima špekulantim a. Ali i njeno menjanje se u svom pravcu kre­
tanja dade unapred odrediti bar s približnom verovatnoćom, ne
uzimajući u obzir iznenadne, više ili manje jake poremećaje, koje
nose sobom vanrcdni događaji, koji neposredno utiču na potrebu
za novcem, kao izbijanje rata, revolucije ili kozmičke katastrofe.
Uz to dejstvo pramena kam atne stope na tečajeve slabi u inten­
zivnosti; niža kam atna stopa vlada obično u vremenima depresije,
kad je špekulacija slaba, poverenje malo a nivo tečajeva industri-
skih papira i pored niske kam atne stope opao. Obrnuto, za vreme
visoke konjunkture i razbuktale špekulacije visoka kam atna stopa
se savlađuje u očekivanju povišenih dobitaka na tečajevima.
Ako su usled toga kam atna stopa i njeno obrazovanje si­
gurniji moment od procene budućeg profila, obrazovanje ovog
poslednjeg daje u suštini pravac špekulaciji i određuje njenu in­
tenzivnost. D akle baš nesigurni moment, moment koji se ne da
proceniti je taj 8 kojim špekulanti treba da računaju. Drugim
rečima: u špekulaciji je nemoguće bilo kakvo pouzdano predvi­
đanje, pri svojim operacijama ona tapka u mraku. Berzanska
špekulacija ima karakter igre i opklade. A li ova opklada postaje
opklada a coup sur (nasigurno) za upućene.
Kao i kod svih cena mogu se i kod tečajeva razlikovati, po­
red pravih razloga koji određuju cenu, i oni slučajni koji dolaze
do izražaja u izmenjenom odnosu ponude i tražnje. Za špeku­
laciju, kojoj je stalo samo do promene cena a ne do njenih razloga,
oni su naravno indiferentni. S druge strane leži u biti špekulacije,
ćija se raspoloženja i očekivanja stalno menjaju, — menjanje
koje nužno proizilazi iz njene nesigurnosti — da sama stvara
promenljivi odnos ponude i tražnje, što opet utiče na pramenu
cena; svaka pak pramena cena u ovoj oblasti je opet potstrek
za nove špekulacije, nove angažmane i promene pozicija s novom
izmenom ponude i tražnje. Tako špekulacija papirima kojih se
dočepala stvara tržište uvek spremno da ih primi, i tako daje
mogućnost drugim kapitalističkim krugovim a da svoj fiktivni
kapital pretvaraju u stvarni, stvara, dakle, tržište za promet fik ­
tivnog kapitala i tim e mogućnost stalne promene plasmana u
fiktivnom kapitalu i njegovog stalnog pretvaranja u novčani ka­
pital.

u* 161
 N o nesigurnost šp ek u la cije dovodi i do jedne druge pojave,
d o m ogu ćn osti u tica n ja na pravac spekulacije, do m ogućnosti da
v e lik i šp e k u la n ti »povu ku za sobom« m ale špekulante. Pošto
šp ek u la n t n išta ne zna (često u o p šte ništa, ali u svakom slučaju
n išta naročito),4 on id e za spoljn im znakovim a, za raspoloženjem
i op štim tokom tržišta. N o ovo raspoloženje m ogu stvoriti, a ustvari
ga i stvaraju, v e lik i šp ek u la n ti, ko ji uz to sa v iše ili m anje prava
važe k ao u p ućen i. M ali šp ek u la n ti povode se za njihovim špeku­
lacijam a. O n i u čvršću ju tržište obim nim kupovinam a i poviša-
vaju n iv o teča jev a tim e što njihova povećana tražnja povišava
cene. A k o je o vakvo kretanje u toku, tražnja se povećava kupo­
vinam a svih onih koji m isle da ih prate u šp ek u laciji i cene se
d alje po v iša v a ju , m ada je sudelovanje krupnih k ap italista već
prestalo. O ni sad mogu, v eć prem a svojoj svrsi, svoju dobit po­
step en o o stvarivati ili p a k duže ili kraće vrem e održavati povi­
šen i n iv o tečajeva. R asp olaganje većim kap italom dovodi ovde
neposred no do nadm oćnosti na tržištu, p o što način upotrebe ovog
k a p ita la d a je p ravac sam om e tržištu. D o k se u oblasti proizvodnje
preim ućstvo v ećeg k a p ita la sastoji u jevtin ijoj proizvodnji, dakle
u sp u šta n ju cene, ovde je prom ena cene izazvana neposredno uti-
cajem k a p ita la . O v u okolnost mogu iskoristiti krupni trgovci
efek tim a , banke, da šp ek u la ciju usm ere u određenom pravcu. O ne
daju svojoj m nogobrojnoj k lijen teli m ig za kupovinu i prodaju
određenih vred nosnih p a p ira i tim e obično postižu njim a unapred
p oznato pom eranje u odnosu pon ude i tražnje, što im donosi do­
bit, k ao i sv a k o prethod no poznavan je pravca špekulacije. No u
isti m ah p ok azu je se i važnost ovih pratilaca, autsajdera ili pu ­
blike. Za profesion aln u šp ek u la ciju m ogu se dobici i gubici u za­
4 D a navedem o za to sam o je d an u p e č a tljiv p rim er: »Ovih d an a po­
ja v ila se vest d a je F en ik s tobože p rim io p riličn o veliku p o ru d žb m u
n a čelične cevi za a m eričk i ra č u n ; n avedena je b ila vrednost od više?
m ilio na m a ra k a . B erza je bez ra z m iš lja n ja poverovala ovoj vesti i p o ­
v isila te čaje v e n a š ih d o m a ćih ru d a rs k ih p a p ira , a p re svega F eniksovih
ak c ija. O n a je zn a la d a su izgledi u S jed in jen im D ržavam a prim etn o
b o lji nego p re nekoliko mescci... A li u zem lji, u ind u strisk im oblastim a,
a n aro čito u d ire k ciji F en ik sa biće da su se u sebi slatko sm ciali na tu
p u sto lo v n u vest, k o ja je n a B erlin sk o j b erzi izazvala tuko dobro ra.-
spoloženje. Jed n o m pred u ze ću ko je ne proizvodi ni jednu tonu čeličnih
cevi i ko je u o p šte nem a ni k v o tu za cevi u nem ačkom S avezu fa b rik a
če lik a p rip isu je se p o ru d žb in a, i to m ilionska p o rudžbina, a povrh toga
jo š za a m eričk i raču n . D a k le n e z g ra p n a prevara.« »B erliner T ageblattc
o d 15 ju la 1909.
D a k le k a d g. A rn h o ld (D eutsche B o rs e n e n q u e te , deo I, str. 444) go­
v o ri o S pekulativnoj m isaonoj đelatnosti, to je više šp ek u la cija n a m i­
sao n u n ed e latn o st slu šalaca. U ostalom on m ora i sam d a p riz n a slu ­
ča jn o st i b e sp rav iln o st u šp ek u la ciji za m asu m alih šp ek u la n o ta i p r a ­
tilac a iz publike.
164
jamno potirati; ali široka publika, koja samo ide pravcem koji
naznačuju veliki špekulanti i ostaje uporno pri tom pravcu i onda
kad su se ovi već povukli sa svojom ostvarenom dobiti, ove na­
ivčine, koje m isle da je za njih sada došao trenutak da uzmu
učešća u plodovim a visoke konjunkture, one su ti koji imaju da
podnose gubitke i da plate razlike pri svakom obrtu konjunkture
ili čak i pri svakom obrtu berzanskog raspoloženja, a prisvajanje
ovih razlika sačinjava »proizvodnu delatnost« špekulacije.
A li to što je špekulacija neproizvodna, što nosi karakter igre
i opklade i što je u narodnom shvatanju tačno tako i ocenjena,
sve to ne govori protiv n u ž n o s t i š p e k u l a c i j e na bazi
kapitalističkog društva ili bar u određenoj epohi kapitalističkog
razvitka. Sve što je u kapitalističkom društvu nužno, krstiti kao
proizvodno, pretstavlja uopšte apologetsku sm icalicu; naprotiv,
usled svoje anarhije, usled antagonizm a između vlasnika sredstava
za proizvodnju i onih koji ih primenjuju, kap italistička proiz­
vodnja u načinu svoje raspodele unapred uključuje veliku sumu
izdataka i troškova koji ne znače nikakvo povećanje bogatstva,
koji u jednom organizovanom društvu otpadaju i u tom smislu su
neproizvodni.5 N jihova nužnost u kapitalističkom društvu svcdoči
ne u korist njihove proizvodnosti, nego samo protiv organizacije
tog društva.
A li, špekulacija je potrebna za ispunjenje funkcija berze koje
ćemo* sad pobliže razmotriti.

2. F U N K C IjE BERZE

Tokom privrednog razvitka menja se funkcija berze. U svom

početku berza služi za promet raznih vrsta novca i menica. Za
to je bilo potrebno samo sakupiti slobodne novčane kapitale, koji
će se uložiti u ove menice. D ocnije postaje ona tržište fiktivnog
kapitala. O vo se razvija najpre s razvitkom državnog kredita.
Berza postaje tržište državnih zajmova. A li do preokreta dolazi
tek pretvaranjem industriskog u fik tivni kapital, dakle sve jačim
prodiranjem akcionarskog društva u industriju. S jedne strane,
time se brzo i neograničeno povećava materijal koji berzi stoji na
raspolaganju, a s druge strane, postojanje berze kao tržišta koje
može prim iti svaki kapital je pretpostavka za pretvaranje indu­
striskog u fiktivni kapital, kao i za redukciju dividende na
kamatu.

• O pojm u proizvodnog rad a u užem sm islu vidi M arks, »Teorije

o višku vrednosti«, I, str. 370 i dalje.

165
 ^ S postankom ovog tržišta fik tiv n o g k a p ita la data je mo­
gućnost šp ek u la cije. S druge strane, šp ek u la cija je potrebna da
bi ovo trž ište m oglo u svako doba apsorbovati kap itale, da bi se
tek tim e d ala m ogućnost novčanom k a p ita lu k ao takvom da se
stalno p retvara u fik tiv n i k a p ita l a iz ovoga opet u novčani ka­
p ital. Jer tim e što se k u povinam a i prodajam a mogu ostvariti
d iferen cija ln e dob iti, dat je trajan potstrek za ove kupovine i
prodaje, zajem čen o je d ak le sta ln o postojan je jedn og tržišta gde
se k a p ita l m ože u svako doba plasirati. B itna je fu nkcija berze
da ovo tržište osposobi za plasm an novčanog kap itala. Jer, tim e
se tek daje u velikom obim u m ogućnost p lasiranja kap itala kao
novčanog k a p ita la . D a bi k a p ita l m ogao da fungira kao novčani
ka p ita l, on mora, prvo, donositi stalan dohodak — kam atu — i,
drugo, sam a g la v n ic a mora da se vra ća ili, u slučaju ako se ona
stvarno ne vraća, m ora da se stvori m ogućnost vraćanja putem
prodaje kam atnog potraživanja. T ek je berza om ogućila m obili­
zovanje k a p ita la . S pravnog g led išta ovo m obilizovanje nije ni­
šta drugo do preobražaj i ujedno udvostručenje prava svojine.6
Svojina na stvarnim sredstvim a za proizvodnju prelazi s pojedi­
načnih lica n a jedn o pravno društvo, koje se doduše sastoji iz
zbira ovih pojed inačnih lica, ali u kojem pojedinac kao takav
nem a v iše n ik a k v o p ravo svojine na im ovini društva. N aprotiv,
pojedinačno lic e im a sam o pravo na prinos; njegova svojina, koja
je nekada zn a č ila stvarno, neograničeno raspolaganje sredstvim a
za proizvodnju a tim e i up ravljanje proizvodnjom , pretvorila se
sada u pu ki naslov prinosa i oduzela mu raspolaganje proizvod­
njom. N o ekonom ski postoji m obilizovanje u mogućnosti da ka­
p italista svoj uloženi k a p ita l m ože u svako doba da povuče u
novčanom obliku i prenese u druge oblasti. U koliko je organski
sastav k a p ita la postajao v iši, utoliko se teže mogla izvršiti ova
zam ena pu tem stvarnog m enjanja plasm ana proizvodnog k ap i­
tala u njegovim m aterijalnim elem entim a. T endencija ka izjedna­
čen ju p rofitn e stope nalazi u sve većoj meri otpor u rastućoj
nem ogućnosti da se proizvodni k a p ita l, čiji glavni sastavni deo
sačin java staln i k a p ita l, povuče iz jedne proizvodne grane. Stvarno
kretanje u pravcu izjednačenja vrši se sam o polagano, postepeno
i 8 približnim dejstvom , uglavnom putem plasiranja viska vred­
nosti koji v a lja aku m ulisati u granam a s višom profitnom stopom
i putem uzdržavanja od novih plasm ana u granam a s nižom pro­
fitnom stopom . Obrnuto, kam atna stopa je, nasuprot profitnoj

• P o term inologiji K a r n e r a ovde se rad i o fun k cio n aln o j pro-

m eni jedne p ra v n e u stan o v e bez istovrem ene prom ene norm e. V idi »M arx-
S tudien«, I, str. 81.

166
stopi, u svakom datom trenutku jednaka i opšta. Jednakost celo-
kupnog kap itala — a ova se za individualnog kapitalistu ne sa­
stoji u jednakosti sume vrednosti, nego u jednakosti prinosa jed­
nako velikih vrednosti — nalazi svoj adekvatni izraz tek u
opštosti i jednakosti kam atne stope. R avnodušnost kapitalistova
prema upotrebnoj vrednosti, prema datoj konkretnoj sferi plasi­
ranja svoga kapitala, činjenica da kapital nije ništa drugo do
vrednost koja rađa višak vrednosti, da dolazi u obzir samo u ovom
kvantitativnom odnosu i da pretstavlja samo profitni naslov, do­
vodi pri stvarnoj različito-sti prinosa (profita) do različitog proce-
njivanja jednakih kapital-vrednosti. Od dva kap itala u vrednosti
po 100, od kojih jedan daje profit 10 a drugi 5, prvi se ceni dvo­
struko više od drugoga. R azličitost profita koji odbacuje indi­
vidualni kapital vodi, s jedne strane, usled težnje individualnog
kapitaliste za što višim profitom n j e g o v o g kapitala, ka kon­
kurentskoj borbi kap itala za sfere plasmana, a time i ka tenden­
ciji za izjednačenjem profitnih stopa (a pre toga stopa viška
vrednosti) i obrazovanjem opšte prosečne p i^ n in e stope. S druge
strane, pošto se ova nejednakost individualnih profitnih stopa
stalno iznova pojavljuje i stalno izaziva kretanje kapital..; a se
stalno savlađuje za individualnog kapitalistu na taj navi što
se njegov kapital procenjuje prema prinosu kapitalizov .nom
prema kamatnoj stopi. D a bi ovo procenjivanje postalo praktično,
da bi kapitalisti kao takvi bili stvarno jednaki, i da bi se konačno
ostvarila jednakost svega onog što nosi profit, mora da postoji
mogućnost da se ovaj kap ital u svako doba i realizuje po ovom
merilu procenjivanja, i to da se realizuje u društveno važećem
obliku — kao novac. Tek onda je za svakog individualnog kapi­
talistu ostvarena jednakost profitne stope. O vo ostvarenje je ujed­
no i preokretanje stvarnog odnosa. K apital se više ne pojavljuje
kao određena veličina koja odlučuje o veličini profita. Naprotiv,
profit se javlja utvrđen kao određena veličina a prema njoj odre­
đena je i veličina kapitala; određivanje, koje postaje praktično
pri osnivanju akcionarskog društva, omogućuje postizavanje osni­
vačke dobiti i određuje njenu visinu. Stvarni odnosi izgledaju
kao da su na glavu postavljeni. N ikakvo čudo, što nekim ekono­
mistima, koji ekonomske odnose gledaju očima berzijanaca, obrat­
no, pretstavljanje stvarnih odnosa izgleda izokrenuto!
Jednakost celog k ap itala ostvaruje se dakle u procenjiva-
nju po njegovom prinosu. O vi na takav način procenjeni kapi­
tali se realizuju i time postaju stvarni baš na berzi, na tržištu
kapitalizovanih kam atnih naslova, na tržištu fiktivnog kapitala.
Ako dakle unutrašnja zakonomernost kapitalizm a, njegova nu­

167
žnost da sv e u društvu postojeće vrednosti stavi u službu k ap i­
talističk o j k la si k a o k a p ita l i za svak i deo k a p ita la dobije jed­
nak prinos, goni na m ob ilizovanje k a p ita la a tim e i na njegovo
procen jivan je k ao p u kog kam atonosnog k ap itala, to berza ispu­
njava fu n k ciju da ovo m ob ilizovan je om ogući, stvarajući mesto
i m ehanizam za ovo prenošenje.
M obilizovanje k a p ita la pretvara u sve većoj meri k a p ita li­
stičk u svojin u u u p u tn ice na prinos i usled toga čini k a p ita li­
stičk i proces p roizvodnje u sv e većem obim u nezavisnim od kre­
tan ja k a p ita listič k e svojine. Jer, trgovina ovim naslovim a na
prinose, k oja se o d vija na berzi, znači kretanje svojine. No ovaj
prenos sv o jin e m ože sada da se vrši nezavisn o od kretanja pro­
izvod n je i bez utica ja na nju. K retanje svojine je sada osamo­
staljen o i n e određuju g a v iše zbivanja u proizvodnji. D ok je
ranije k retanje svojine zn a čilo ujed no i prenos* k a p ita lističk e
p red u zetn ičk e fu n k cije a prom ena preduzetničke fu nkcije s dru­
ge stra n e u slo v lja v a la prom enu svojine, sada v iše nije tako. I
dok su ra n ije g la v n i razlog za izm enu rasp odele svojine bili iz-
tnenjeni rezu ltati proizvodnje, a rasp odela svojine proizvod indu­
strisk e kon kurencije, pored ov ih d a lje delujućih uzroka stupaju
sad i drugi, koji p ro izila ze iz m ehan izm a prom eta kam atnih na­
slova i m ogu iza zv a ti k reta n je svojine, koja ostaju bez ikakva
uticaja na proizvodnju, kao što su i nastala, a da se odnosi pro­
izvod n je nisu izm enili.
U robnom prom etu prenos dobara i prenos svojine idu ruku
pod ruku. U prostoj robnoj p roizvodnji prenos dobara ja vlja se
kao bitan, k a o pok retač procesa prenošenja svojine, a ovo pre­
nošenje sam o k ao sred stvo za izv ršen je prenosa dobara. Jer, od­
ređ uju ći m otiv p roizvodnje još je upotrebna vrednost, podm iri­
v anje potreba. U z to u k a p ita lističk o m robnom prometu promet
dobara znači i ostvaren je profita, koji je nastao u proizvodnji
i p retstavlja pok retačku snagu ekonom skog delanja. Prenos r o V
radne snage na k a p ita listu znači ... 1 a p italističkom društvu ujedno
um nožavanje k a p ita listič k e svojine proizvodnjom viška vrrdno-
sti. A li kod prom eta sfe k a ta radi se o prenosu svojine, o pro­
m etu pukih n aslova svojine bez istovrem enog prenosa dobara.
O vd e dolazi do kretanja svojine bez istovrem enog kretanja do­
bara. O v d e je k a p ita lističk a svojina izgubila svaku neposrednu
vezu sa upotrebnom vrednošću. T rž ište za ovaj p r o m e t s v o ­
j i n e p o s e b i je berza.
M obilizovanje, stvaranje fik tiv n o g k a p ita la je samo p o sebi
već jedan v ažan uzrok postanka k a p ita lističk e svojine van pro­
cesa proizvodnje. A ko jc ranije k a p ita l:stička svojina nastajala

168
uglavnom akumulacijom profita, stvaranje fiktivnog kapitala daje
sada mogućnost osnivačke dobiti. Tim.e profit velikim delom od­
lazi u ruke koncentrisanih novčanih sila, koje su jedine u stanju
da industriskom kapitalu dadu oblik fiktivnog kapitala. Ali ovaj
profit im ne pritiče kao dividenda akcionara, kao> godišnji, rascep-
kani dohodak, nego kapitalizovan kao osnivačka dobit, kao jed­
na, posmatrano relativno i apsolutno, velika suma, koja može od­
mah da deluje u novčanom obliku kao nov kapital. Svako novo
preduzeće plaća tako od početka danak svojim osnivačima, koji
nisu ništa za nj uradili i neće imati s njime nikada nikakva
posla. To je proces koji u rukama velikih novčanih sila ponovo
koncentriše velike novčane sume.
Na berzi se takođe vrši proces koncentracije svojine, neza­
visno od procesa koncentracije u industriji. Veliki kapitalisti
poznaju prilike u akcionarskim društvima, mogu sagledati ishod
poslova te stoga mogu predvideti i u kome pravcu će se tečajevi
razvijati. Snaga njihovog velikog kapitala takođe im dozvoljava
da utiču na samo obrazovanje tečajeva putem odgovarajućih ku­
povina i prodaja i da odatle izvlače odgovarajuću dobit. Snaga
njihovog kapitala dopušta im zatim intervencije, zbog kojih ih
još čak i slave, tj. preuzimanje papira u danima krize ili panike,
koje onda mogu prodati uz zaradu čim opet nastupe normalne
prilike.7 Ukratko, oni su ti koji su dobro obavešteni, a »sva poslov­
na kolebanja su od preimućstva za onoga koji je obavešten«, kao
7 Možda je n a jz n a ča jn iji prim er iz novijeg vremena preuzimanje
društva Tennessee Steel and Coal Com pany za vreme panike u jesen
1907 od strane Čeličnog trusta, č iji je n a jz n a ča jn iji konkurent bilo
ovo društvo. U »Berliner Tageblatt«-u od 17 novembra 1907 piše o tome
jedan ogorčeni dopisnik: »Sa dobro obaveštene strane se sada potvr­
đuje, da su oba pretstavnika J. Pirpont Morgan-a — E. H. G a ri (Steel
Trust) i H. C . F rik —, pre nekoliko dana poslata u Vašington, postavila
pretsedniku Ruzveltu sledeći ultim atum : ili mirno dopustiti Morgano-
vom trustu da apsorbuje Tennessee Steel and Coal Com pany i obećati
da se od strane vlade neće preduzimati nikakva preventivna akcija u
saobraznosti s postojećim zakonima uperenim protiv trustova, ili dozi­
vati najgoru paniku koja se ikada u zem lji odigrala s vcrovalnom obu­
stavom plaćanja od strane svih banaka.
Ovo smelo vatreno oružje upereno na pretsednika republike u
najuzbudljivijem i najugroženijem trenutku privredne katastrofe na­
ravno i i i j e moglo promašiti svoje dejstvo. Povinujući se nuždi, pret­
hodnik jc morao svoju moć predati berzi. On je bio brutalno prinuđen
da se sam kao prvi državni činovnik odrekne trenutno svojih n a jv i­
ših dužnosti i da prenebregne postojeće zakone. N a jv iša izvršna vlast
je učinjena bezopasnom, i čestiti Morgan je mogao da se dočepa mo­
nopola gvožđa i čelika u U n iji za svoj Č e ličn i trust zato što je »spasao«
Trust Com pany of Am erica i Lincoln Trust Com pany. Nekoliko dana
kasnije pošao mu je za rukom u njegovoj spasavajućoj delatnosti još
jedan udarac: preuzeo je C . W. Morses Coastwise Steamship Combination.
1691
što je v eć lu k a v i bankar Sam juel Ger^i uveravao kom itet Gor­
n jeg dom a.8
Za fu n k ciju berze, da industrijski k a p ita l svojim pretvaranjem
u fik tiv n i k a p ita l dobije za in d ivid u aln og k a p ita listu karakter
novčanog k a p ita la , b itna je v e lič in a tržišta, po što karakter nov­
čanog k a p ita la za v isi od toga da li s e a k cije i obveznice zaista
m ogu prodati u svako doba i bez v ećeg gub itka na tečaju. O tuda
ten d en cija k a što većoj kon centraciji svih poslova na jednom je­
dinom tržištu; tak o se ban karski i berzanski poslovi sve v iše kon-
cen trišu u centralnoj tačk i privrednog života, u glavnom gradu,
dok provin cisk e berze sve v iše gub e od svog značaja. U N em ačkoj
berlinska berza daleko p rev a zila zi sve ostale. Pored B erlina dolaze
u obzir još sam o berze u H am burgu i Frankfurtu, ali je njihov
značaj u opadanju.
D o k p o sitnoburžoaskoj teoriji a k cije treba da znače »de-
m ok ratizovan je k ap itala«, sitnoburžoaska praksa pokušava — još
uvek razum nije — da posed a k cija ograniči na k a p ita liste. Pret-
stavn ici k ru p n o k a p ita lističk e prakse prik lju ču ju se vrlo rado ovim
upozorenjim a u ugodnoj sv esti da oni neće baš mnogo koristiti.
»Ko treba stalnu kam atu za život«, v e li stručnjak Arnhold, »taj
ne sme k u p o v a ti akcije.«9 K olebljivi prinosi akcije, kaže se zatim ,
jesu, za onoga koji svoje kam ate treba za život, sam o izvor gu­
b itaka k a p ita la , jer ga visoke d ividende većinom navode na po­
višen je njegovog budžeta; on ne koristi visoke tečajeve u cilju
prodaje, nego to radi p o p ra v ilu tek onda kad je usled malih
d ivid en d i i n isk ih teča jev a postao bojažljiv (a on je tak av uvek,
zato što nem a u v id a u stvarno stanje poslova i stoga mora ve-
rovati tečaju, »sudu« berze) ili kad iz kak vih drugih razloga
mora da proda.

3. BERZAN SKI PO SLO V I

B erzanski poslovi su kupoprodajni poslovi, koji se od dru­

gih b itn o razlikuju po robi kojom se trguje a ne po načinu kojim
se trguje. N ije tehn ika poslova ekonom ski odlučujuća nego nji­
h ova sadržina, a o p isivan je tehn ičk ih pojedinosti spada v iše u
priručnik za praktičn e trgovce nego u jednu teorisku raspravu.

O vo k a ra k te riš e tre n u tn u situ a c iju u republici U nited S tates of

A m erica k o ju su osnovali nesebični p a trio ti, k a o što su G eorge W a­
sh in g ton, B enjam in F ra n k lin , Jefferso n i d ru g i ista k n u ti muževi.«
8 V idi M arks, »K apital«, III, 1, Beograd 1948. str. 474.
8 S ten o g ra p h isch er B ericht d er deutschen B orsenenquete 1893, I,
str. 190.

170
Način odvijanja poslova postaje od opšte važnosti i interesa samo
ukoliko olakšava rezultate koji proizilaze iz sadržine poslova.
Naročite odredbe o odvijanju berzanskih poslova — berzan-
ske uzanse — idu za tim da omoguće najdalekosežnije korišće-
nje kredita, ograničenje rizika i najveće ubrzanje prometa.
K orišćenje kredita je u najvećoj meri omogućeno već samom
prirodom »roba« kojim a se trguje. To su najpre novčane uputnice,
bilo direktne kao m enice itd. bilo indirektne kao uputnice na
kapitalistički profit. Kao takve, novčane uputnice berzanske vred­
nosti su međusobno jednake, fungibilne i samo kvantitativno ra­
zličite. I takozvane kvalitativne razlike izm eđu berzanskih papira,
kao one među papirim a sa stalnom kam atom i akcijam a, kao i
razlike u sigurnosti papira, berzanskom trgovinom pretvaraju se
stalno u kvantitativne razlike i ne mogu uopšte doći do izražaja
drukčije nego u različitom procenjivanju. Jedino što se ovde
razlika u ceni ne objašnjava u prvom redu po različitim troško­
vima proizvodnje kao kod različitog kvaliteta iste robe, nego se
ostvaruje isključivo usled različitog odnosa ponude i tražnje. Ako,
recimo, jedna šećerna akcija i jedna železnička akcija daju isti
prinos, tečaj železničke akcije može da bude viši, jer više ljudi
hoće da kupe železničku akciju, koja po njihovom m išljenju može
da obeća veću stabilnost u svom prinosu. K valitativna razlika u
sigurnosti prinosa je izražena kvantitativno u različitom tečaju.
Ova fungibilnost berzanskih vrednosti dopušta mogućnost, da se
kupoprodajni poslovi likvidiraju najvećim delom uzajamnom kom­
penzacijom, a samo neznatan deo da se izm iri plaćanjem razlika.
Tako je sa zaključenjem posla ujedno povezano i davanje kredita,
novac fungira samo kao računski novac i sam o jedan mali iznos
treba onda za isplatu u gotovu. N o da bi se ove isplate mogle
svesti na najm anju meru, postoje naročiti zavodi za prebijanje
potraživanja koja proizilaze iz kupoprodajnih poslova.10 Ali za to
je još potrebno da su cene po kojim a se zaključuju berzanski po­
slovi poznate; utvrđivanje tečajeva je zato javno. Tek ovim jav­
nim utvrđivanjem tečajeva ispunjava berza i funkciju da bude
tržište gde se u svako doba po poznatoj ceni može da trguje
ovim berzanskim vrednostima. Pošto je tako utvrđena cena koja

10 Tako n aprim er postoji .u Londonu »od 1874 Stock Exchange

C learing, preko koga se koliko god je to m oguće p reb ija svaki dati pro­
met n ajzn ačajn ijih efekata, ta k o da se sam o za eventualni ostatak
ispostavlja Ček. R ezultat prom eta na berzi državnih p ap ira je ta j, da
se samo oko 10*/o prom eta isplaćuje čekom, dok se 90*/* uzajam nih oba­
veza lik v id ira prostim izravnavanjem «. (Jaffć, »Das englische Bankwe-
sen«, Leipzig 1904, str. 95.) Slične ustanove postoje i u drugim b er­
zanskim mestima.

171
 se u svako doba m ože postići, bitno je olakšan i drugi oblik kre­
ditovanja, stvarno davan je n ovca na zajam nasuprot ranijem
obliku prebijan ja p laćanja, jer zajm odavac tačno poznaje cenu
predm eta na koji daje zajam . S p ek ulant zalaže davaocu novca
pap ire, koje je p la tio pozajm ljenim novcem. T ako s lombardo-
vanjem berzanskih pap ira nastaje ujedno jedan nov i siguran na­
čin kam atonosne upotrebe novčanog kap itala.
D o b ija n je kredita d ozvoljava špekulan tu da iskoristi već i
neznatna kolebanja cena; on na taj način može svoje operacije
da proširi da lek o preko granica v lastitog im etka, te tako usled
obim a svojih poslova čini unosnim i m ala kolebanja cena. Obratno,
opet, usled toga što šp ek u la ciji kredit dozvoljava da svoje poslove
proširi i da u svako doba iskoristi položaj na tržištu, ona prouz­
rokuje sm anjenje kolebanja cena, jer su Spekulativne operacije
uvek p raćen e protivoperacijam a. K orišćenje kredita povećava u
isti m ah nadm oćnost velik og špekulan ta; korišćenjem kredita, koji
raste m nogo brže od im ovine, snaga njegove im ovine povećava se
m nogostruko.
D ruga svojstvcnost berzanskih poslova je brzina kojom se
oni zaklju ču ju, koja uslovljava otsustvovanje izvesnih formalno­
sti pri zaklju čivanju poslova. O va brzina proističe uglavnom iz
potrebe šp ek u la cije da m ože da iskoristi, neznatna kratkotrajna ko­
lebanja cena. Kod brze prom ene odnosa ponude i tražnje kao
i kod brzog m enjanja tečajeva od v e lik e je važnosti ovo što ubr­
zanije za k lju čiv a n je poslova. Jer za špekulaciju svaki novi obrt
znači novu m ogućnost uvećavanja k ap itala, novu dobit na tečaju;
stoga ona mrzi svaku form alnost koja oduzim a vremena, jer ovde
za m noge zaista važi poslovica: "Vreme je novac. O tuda i zazi­
ranje od svakog zakonskog određivanja rokova, uopšte od svake
zakonske intervencije, koja je uvek skopčana sa gubitkom vre­
mena.
P reim ućstva kredita najbolje su iskorišćena u t e r m i n s k o j
t r g o v i n i . T erm inski posao odlaže ispunjenje svih poslova na
isti term in. P o što ove poslove obavljaju u prvom redu špekulanti,
ku povni i prodajni poslovi stoje jedni nasuprot drugim a i najve­
ćim delom se m eđusobno prebijaju. N ovac je potreban samo za
izravnanje razlika (a i ova p laćanja še velikim delom vrše kre­
ditnim novcem ili prenosom u bančinim knjigam a) ili za izmire­
nje jednostranih ku povina i prodaja, no koje su relativno ne­
znatne prem a v elik o j k o ličin i poslova koji se prebijaju. I ovde
kredit razvija svoje dejstvo proširenja tržišta. Term inska trgovina
dozvoljava v elik o proširenje operacija; pap iri kojim a se term inski
trguje u svako doba nalaze svoje tržište; stoga se 11 svako doba
može šp ek u la cija okončati kupovinom ili prodajom, ostvariti do­
172
bit ili ograničiti gubitak, osim u momentu katastrofalnih potresa
na tržištu. D alje, pošto terminskoj špekulaciji nije stalo do po-
seda papira, v eć do postizavanja diferencijalne dobiti i pošto se
papiri u svako doba mogu prodati, to veličina angažmana nije
ograničena cenom papira, nego samo sumom diferencija koje mo­
gu da nastanu iz špekulacije. U jedno su stvarno postojeći pa­
piri, pap iri koji se nalaze na tržištu potrebni samo utoliko ukoliko
se Spekulativni poslovi — kupovina i prodaja — uzajam no ne po-
tiru. V eličina preuzetog angažmana* ne zavisi dakle ni od veličine
sume cena stvarno postojećih papira i može ovu mnogostruko da
prekorači. T ipiziranjem uslova za zaključivanje poslova obezbe-
đena je ujedno na najpotpuniji način i brzina odvijanja poslova.
Veća uprošćenost na terminskom tržištu, povećana mogućnost
prebijanja sm anjuje kapital potreban za špekulaciju. Tim e se pro­
širuje krug lica koja mogu uzeti učešća u špekulaciji i povećava
se obim pojedinačnih angažmana. Terminsko tržište se proširuje
nasuprot promptnom tržištu. A li ono ujedno apsorbuje manje
sredstava za održavanje i nastavljanje špekulacije i usleg toga
dejstvuje slabije na kam atu kap itala stavljenog na raspolaganje
špekulaciji. Pa kako se stalno v eliki deo špekulacije obavlja s po­
zajmljenim kapitalom , a kam ata na ovaj kapital deluje presudno
na dalje obavljanje špekulacije, to će term insko tržište uopšte
imati tendenciju ka stalnom nastavljanju špekulacije. Iz ovakve
veće stalnosti proizilaze opet m anje varijacije u odnosu ponude
i tražnje, a tim e i manja tečajna kolebanja. U jedno pri većem
obimu transakcija dovoljna su i mnogo m anja kolebanja da špe­
kulante navedu na akciju. U istom pravcu deluje i okolnost, što
je terminskom trgovinom omogućena i p r o d a j a papira u cilju
špekulacije, i tim e bolje dejstvovanje protiv jednostranog porasta
ponude nego što je slučaj na promptnom tržištu.11
11 »Ali oblici berzanskog prom eta nisu od značaja sam o z a izraču ­
navanje cena; uslovi za ulaženje u berzanske poslove i za njihovo od­
vijanje su' nešto više nego p uka pravno-tehnička pom oćna sredstva
berzanskog prom eta; oni su i činioci sam og obrazovanja cena. čija se
važnost ne srne poreći, m ad a u k ra jn jo j lin iji odlučuje potreba d z a ­
liha, ponuda i tra žn ja. D a li se nekim efektom ili robom trg u je samo
prom ptno ili term inski, da li na duže ili k raće term ine, u kakvim je­
dinicam a se o b av ljaju zaključci, kojim tipovim a robe se trguje, u kojoj
berzanskoj grupi se trg u je vrednosnim papirom , d a li u sporednim
p ro storijam a berze ili u pregradam a, kao i druge form alne ustanove:
sve su to vrlo važni mom enti, koji ne utiču samo na točno izraču ­
n avanje cena nego i na njihovo obrazovanje, a svaka njihova prom ena,
kroz koju vrem enski prolaze cene na organizovanom tržištu, utiče na
tečajeve.« L a n d e s b e r g e r : Die Reform der L andw irtschafllichen Bor-
sen in D eutschland, »Zeitschrift flir V olksw ohlfahrt, Sozialpolitik und
V crw altungf, XI sv. • (1902), str. 36.

173
 T erm inska trgovina pruža m ogućnost da se k a p ita li koji tek
d ocnije do sp ev a ju ulože v e ć ranije po unapred utvrđ en im teča­
jevim a, ili p ak da se k a p ita li koji su tek docnije potrebni pribave
unapred pod povoljnim uslovim a. O vom e treba dodati već po-
m enuto proširenje tržišta, koje om ogućuje term inska trgovina uop­
šte usled lakoće kreditovan ja i zak lju čivan ja poslova. Terminsko
tržište je v ećeg k a p a citeta od prom ptnog tržišta. O no dakle olak­
šava em isionu delatn ost tim e što em isione k u će m ogu da otuđuju
svoje za lih e postepeno i bez p a d a tečajeva.12 Term inska trgovina
je dati oblik i za fu n k ciju arbitraže, izjednačenja tečajnih razlika
u različitim berzanskim m estim a.
Sp ek u la cija zah teva izvesnu zalih u vrednosnih papira, koja
je sta v ljen a na rasp olaganje u njen e svrhe. A ko je neki papir
pretežn o u »čvrstim « rukam a, što zn a či ako je kao investicioni
p ap ir trajno povu čen sa tržišta, on je za šp ek u la ciju nepodesan.
Isto tak o su nepod esni predm eti šp ek u la cije i pap iri čiji je uku­
pan iznos m ali. M ale k u povine i prodaje mogu veom a jako da
utiču na visinu tečajeva i pružaju m ogućnost nekolicini k a p itali­
sta da ku povanjem celokupn og »m aterijala« diktiraju monopolske
cene svojim protivn icim a u šp ek u laciji. Zato špekulacija pret­
postav lja v elik o tržište, kojim se ne može sasvim lako ovladati;
monopol znači smrt za špekulaciju .
K a o š to s m o v e ć v id e li, s a S p e k u la tiv n im p o s lo v im a s u v a z d a
p o v e z a n i i k r e d i t n i p o s lo v i. K o d š p e k u la c ij e n ij e u p i t a n j u u k u ­
p n a s u m a t e č a j n e v r e d n o s ti k u p l j e n i h p a p i r a , n e g o s a m o v e lič in a
m o g u ć ih t e č a j n i h v a r i j a c i j a . Z a jm o d a v a c će m o ć i d a id e sa o d o ­
b r a v a n j e m k r e d i t a u z z a l a g a n j e p a p i r a d o to lik o g iz n o sa , d a b u d e
z a š t ić e n p r o t i v p r o m e n a u te č a ju . A k o te č a j p a p i r a k o d k o je g
d o la z i d o s r a z m e r n o m a lih k o le b a n ja iz n o s i 110, š p e k u l a n t će
u s v a k o d o b a u z z a la g a n j e p a p i r a m o ć i d a d o b ije re c im o 90 i
s to g a tr e b a d a s a m p r e d u j m i s a m o 20.
O v a j oblik kreditovan ja je najobičniji način na koji bankari
i banke u svojstvu kom isionara berze om ogućuju svojim klijen­
tim a učešće u berzanskim poslovim a. O tk a z ili otežavanje ovog
kredita je om iljeno sredstvo da se k lijen ti »izbace iz svojih anga­
žmana«, da im se onem ogući n astavljanje špekulacije i da se
prisile da prodaju svoje p ap ire po svaku cenu, te da se tako
usled ove iznenadn e ponude obore tečajevi. To je za zajm odavce
ujedno i sredstvo da n ab ave te p a p ire po jevtinim cenama. I
ovde je d avan je kredita sredstvo za eksproprijaciju malih du­
žnika.
18 D eutsche B orscnenquete. I. B cricht d cr K ommission. Str. 73 i
dalje.

174
 Za pravu veliku špekulaciju kreditovanje je drukčije reguli-
Bano. O vde špekulanti nabavljaju potreban novac putem reporta.
Reportni posao se formalno sastoji u kupoprodajnom poslu. A ko
špekulant-hosista hoće da zadrži svoje papire i posle ultimo do
narednog termina, jer se nada da će u m eđuvrem enu papiri dalje
rasti, on ih prodaje nekom novčanom kap italisti pa ih od njega
kupuje za naredni termin. U razlici izm eđu prodajne i kupovne
cene je za davaoca novca sadržano ukam aćenje njegovog novca. No
to je samo nom inalno, ustvari davalac novca je za ovo određeno
vreme prosto uzeo papir i stupio na mcsto špekulanta; ali on se od
njega razlikuje po tome što ne preuzim a nikakav rizik i neće da
pravi nikakvu Spekulativnu dobit, nego je za ovo vrem e uložio svoj
novac i za to dobija kam atu. M eđutim ovde je od važnosti oblik
u kome se ovaj predujam daje. Jer usled toga što kreditni posao
ima ovde oblik kupovnog posla, svojina na papirim a prelazi u
međuvremenu na zajm odavca. To mu omogućava da u m eđuvre­
menu koristi papire po svom nahođenju. To može da bude od va­
žnosti kad se radi o industriskim akcijam a, banku može da se
radi o tome da za vrem e glavne skupštine, usled velikog poseda
akcija, obezbedi sebi odlučan uticaj na njene zaključke 'utem
reporta banka je u stanju da privrem eno dođe u posed cija
i tim e zavlada akcionarskim društvom. Tim e što olakšava r<por-
tovanje sniženjem reportne stope, banci je olakšano da od špe­
kulacije dobije te papire. B anke im aju običaj da se pri tome
često međusobno potpom ažu, isključujući kod određenog papira
i u određenom vremenskom periodu konkurenciju oko reporto-
vanja.13 Tim e akcije dobijaju takoreći dvostruku funkciju. S jedne
strane služe kao predmet špekulacije i kao podloga za njene di­
ferencijalne dobiti. U isti mah one služe i bankam a u njihovoj
težnji da se dočepaju dom inirajućeg uticaja u akcionarskim
društvim a i da sprovedu svoju volju na glavnim skupštinam a, a
da pritom ne budu primorane da svoj novac trajno vežu za od­
nosne akcije.14

19 D o ovoga može da dođe i za druge svrhe. »Nije redak slučaj na

k on tinentu d a b an k e vode sopstvenu rep o rtn u politiku. D ešava se da
b an k e sm an ju ju report k ad a p rip re m aju n ap rim er neku veću em isiju, da
b i proizvele hosističko raspoloženje; usled toga p retrp ljen i gubitak mogu
one i onako d a nadoknade dobicim a n a tečajevim a prilikom cmisije.c
P hilippovich, G rundriss der politischen O konomie, II sv„ 2 deo,
Btr. 181.
14 Vidi Deutsche Borsenenquete, III, str. 1930, iskaz stručnjaka Ke-
niga. On smatra da terminska trgovina nije poželjna za industriju
i obrazlaže to na sledeći način: »Svi ovi papiri koji se nalaze u ultimo-
trgovini plove na berzi tamo-amo, i to velikim delom u rukama koje
se trajno ne interesuju za samu stvar; njih interesu ju samo akcije a

175
 Pod in a če jedn akim okolnostim a, razmer L jrzanske šp ek u la­
c ije u su štin i za v isi od k o ličin e novca koji stoji n a raspolaganju
špek u lan tim a. Jer, k olik o p u ta će se p a p iri prodati — a svaka
ovakva prodaja donosi d iferen cija ln u dobit — to, prirodno, ne
zavisi od broja rasp oloživih pap ira. O tu da uticaj banaka na ber-
zansku šp ek u la ciju ; one m ogu u velikoj meri uticati na obim
šp e k u la c ije pu tem odobravanja ili otk azivan ja kredita. Kredit
se sad uzim a n a jv iše pu tem reportnog posla. U ovaj posao se ulažu
većinom znatn i slobodni k a p ita li15, i ovi plasm ani su od uticaja
n a obrazoyanje stopa za dn evn i novac a utiču — u vrem enim a
m anje lik v id n o sti — i na eskontne stope a tim e i na kretanje zlata.
Stoga m ogu ban ke ograničavanjem d avan ja kredita neposredno
da u tiču n a v isin u kam ate. T o je m oguće zato što davanje kre­
d ita z a v isi ovde u sasvim drukčijoj meri od bančine volje. O vde
se radi o čisto fin ansisk im transakcijam a, koje mogu i da izo­
stan u a da to ne bude od odlu ču jućeg uticaja n « tok privrede;
D ru k čije je kod d avan ja kredita trgovcim a i industrijalcim a, gde
iznenadn o i prek o m em o p o v la čen je kredita mora dovesti do sloma
i do n ajak u tn ije krize.
S razvitkom bankarstva men ja se i struktura trgovine vred-
nosnim pap irim a. U početku je bankar sam o kom isionar, koji
ob avlja posao za m ušteriju. A li što v iše raste snaga kap itala
i bančin interes na tečajevim a akcija, to više ona prelazi na sop­
stvenu trgovinu. V eliki deo prom eta ne obavlja se sad v iše na
berzi: n aloge koji joj stižu od njenih k lijen ata banka izravnava
uzajam no, a sam o onaj iznos koji so nc izravna izvršuje se na
berzi ili se pokriva iz sopstven ih bančinih zaliha. D a k le, do iz-
vesnog stu p n ja stoji do bančine volje, kolike će sume na berzi
k u p iti ili prodati; to je za banku sredstvo da u tiče na kretanje
tečajeva. B anka tako prestaje da bude puki posrednik u trgovini
efek tim a i vodi v la stitu trgovinu. »Bankovni posao zaista nije
danas v iše kom isioni posao, on je postao posao v lastite trgo-
vin e.»16
nc preduzeća kao takvu: n jih interesuje da ak c ije teraju ođozeo nniržo
ili odozdo naviše: m ehunizam ultim o-trgovine je ta k a v d a sv ak o m ože
izvanredno luko da utiče na preduzeća i du putem reporta obezbedi
sebi v e lik u k o ličin u a k c ija poslednjeg dana u onom mesecu kada treba
da se održi glnvna skupština. U svojstvu sopstvenika nekoliko m iliona
a k c ija , koje m u uopšte ne p rip a d aju , neko se najedanput p o javi pred
solidne akcionare k o ji ništa ne slute; na n jih se najednom v rši prepad
i naturaju im so n a jču d nije stva ri o kojim a nisu ni pojm a im ali.«
ir* V id i iskaz M ajcra (Borsencnquctc. II sv., str. 160H), k o ji snažni
ruzvituk terminskog posla u Engleskoj p rip isu je tome što tamo u svako
doba stoje na raspolaganju znatni slobodni k a p ita li za reportni posao.
18 D ie iJdrsencnqucte, I sv., str. 3-fr. Iskaz Arnholdn.

176
 U isti mah velika banka oduzim a berzi deo njene funkcije
i sama postaje tržište za efekte; berzi preostaje samo ostatak
koji se ne izravnava kod banaka.17 »Velika banka pretstavlja u
sebi izvesnu količinu ponude i tražnje, kao što je to ranije pret-
stavljala samo jedna značajna berza.«18
Sa sve većom koncentracijom bankarstva izvanredno raste moć
velikih banaka nad berzom, a naročito u vreme kad je učešće
široke publike u berzanskoj špekulaciji slabije. »Sudeći po razvi­
janju prilika na berzi danas ne bi trebalo govoriti o tendenciji
berze. nego mnogo pre o tendenciji velikih banaka, jer su one
berzu sve više pretvarale u oruđe koje od njih zavisi i one up­
ravljaju njenim kretanjim a po svojoj volji. Kao što je prošlog
proleća mnogo pretresana nepovoljna konjunkturna prognoza jed­
ne velike banke dala spoljni potstrek za tadašnji iznenadni pad
tečajeva, čiji su unutrašnji razlozi u svakom slučaju naravno
mnogo dublje ležali, tako su, ove nedelje obratno, potsticaji i
pokušaji umirenja od strane velike banke bili ti koji su izm enili
raspoloženje berze i napravili je osetljivom i za povoljne momente,
dok je ona dosada obraćala pažnju samo na nepovoljne mo­
mente.«19
No ovome snažnom uticaju na kretanje tečajeva treba do­
dati još i to da banke usled sve jače svoje veze s industrijom
tačno poznaju prilike pojedinih preduzeća i predviđaju poslov­
ne rezultate, na čiju visinu mogu eventualno ponekad po svojoj
želji i da utiču. Sve su to momenti koji dopuštaju bankama da u
svojim špekulacijam a operišu s velikom sigurnošću.
S ovakvim razvitkom velikih banaka vezano je, naravno, sma­
njenje značaja berze20.
17 U poredi n ap rim er sledeću izjavu jednog »istaknutog člana b er­
linskog b an karskog saveta«, koju donosi »Berliner Tageblatt« od 25 fe­
b ru a ra 1908: »Ne zaboravite da se po zvaničnom prom ptnom tečaju
ostvaruje samo jedan relativno m ali deo ukupnog prom eta. K oncentra­
cija u nem ačkom b an k a rstv u đonela je sa sobom to, da se znatan deo
k upoprodajnih naloga p reb ija u biroim a velikih b an a k a. N a Berlinskoj
berzi regulišu se ustvari još samo »vrhovi«.
Ista je pojava i u A ustriji: N a glavnoj skupštini bečkog Giro-
und K assenverein-a žali se jedan akcionar: »Usled okolnosti što se tr ­
govinski život m onarhije sve više koncentriše kod b an ak a, tako da sve
slabije priv atn e kuće m oraju da iščeznu, prom et ma berzi u vrlo mnogo
slučajeva uopšte ne iziskuje posredstvo b iro a za aranžm ane. Svaka b an k a
je G iro- und K assenverein bez troškova i činovnika. P rosperiranje
efektnog posla kod b an a k a vezano je sa ograničenjem posredovanja
u aranžm anim a putem G iro- und Kassenverein-a.« »Neue Freie Presse«
od 1 februara 1905.
18 Berliner Jah rb u ch filr H andel und In d u strie 1905.
18 » F ran k fu rter Zeitung« od 21 ja n u a ra 1907.
M T ako piše » F ran k fu rter Zeitung« od 28 ja n u a ra 1906.
12 Hilferding: Finansiski kapital 177
 K a p ita lističk a svojin a p o ja v lju je se na berzi u svom Čislom
obliku k ao naslov prinosa, u koji se bez sadržine pretvorio odnos
ek sp loatacije, prisv a ja n je v išk a rada. Svojina prestaje da izra­
žava m a k a k a v o dređeni odnos proizvodnje i postaje uputnica
na prinos, koja se ja v lja p otp u n o nezavisn o od bilo kak ve de-
latnosti. S v o jin a je odvojen a od svak e v eze s proizvodnjom , s upot­
rebnom vrednošću. V rednost prinosa kao da određuje vrednost
svake sv o jin e — d a k le jed n a čisto kva n tita tiv n a veza. Broj
je sv e a stvar ništa. Sam o broj je ono što stvarno postoji,
a kak o ono što stvarno postoji nije nik akav broj, to je veza
m ističn ija od verovan ja pitagorejaca. Sva svojina je kap ital, a
nesvojina, du govi su isto tako k a p ita l, kao što to dokazuje svaki
državni zajam , a sav k a p ita l je jedn ak i oličen u štam panim
pap irn im ceduljam a, koje na berzi skaču i padaju. Stvarno obra­
z ovan je vrednosti je proces koji ostaje potpuno van sfere sop-
stven ik a i na jedan sasvim zagonetan način određuje njihovu
svojinu.
V e ličin a svojine k ao da nem a nik ak va posla s radom; ako
je v e ć u p ro fitn o j sto p i p rikrivena neposredna veza izm eđu rada
i prinosa ka p ita la , u kam atnoj stopi je to 11 potpunosti slučaj.
P rivid n o p retvaranje celokupn og k a p ita la u kam atonosni k ap i­
tal, koji izisk u je oblik fik tiv n o g kap itala, potpuno onemogućava
svaki uvid u ovu vezu. A psurdno izgleda dovoditi u vezu s radom
kam atu koja se stalno m enja i koja ustvari može da se menja
nezavisn o od neposrednih događaja u proizvodnji. O na se javlja
kao posledica svojin e k a p ita la kao takve, kao ToX' ? , plod ka­
p ita la obdarenog proizvodnošću. O n je prom enljiv, neodređen,
a s njim se m enja i »vrednost svojine«, jedn a luda kategoqija.

»O nekoj pravoj ultimo-likvidaciji danas može jedva da se i go­

vori. Doduše prolongacioni stavovi još se objavljuju, ali većina po­
slova se reguliše u velikim bankama koje su verovatno notirale i svoje
sopstvene stavove. O visini letećih angažmana ne da se doneti uopšte
nikakav sud, jer se — kao što je rečeno — kod berzanske likvidacije
obračunava samo najmanji deo svih angažmana.«
Dclimično drukčije stoji stvar s inostranim berzama. Naročito nju-
jorška berza ima veći značaj od evropskih berza kao sredstvo za pre­
nos svojine, tj. za eksproprijaciju. Ovde vrši svoje đejstvo i naročiti
novčani sistem u vezi s bcrzanskom tehnikom. Njujorška berza poznaje
samo promptni posao, tako da se diferencije moraiu dnevno da regulišu.
Kod jačih kretanja tečajeva, naročito ako se oni kreću u jednom istom
pravcu, nastaje na taj način velika tražnja za novcem. Ako je novčano
tržište zategnuto, američko zakonodavstvo o novčaničnoj banci sa svo­
jom nedovoljnom elastičnošću postaje odlično sredstvo za stvaranje vi­
sokih kamatnih stopa, koje mali špekulanti ne mogu da plate- Ovo je
trenutak za velike zajmodavce da ih »izbace iz špekulacije« i da pri­
likom prinudne likvidacije jevtino dođu do papira.

178
Ova vrednost izgleda isto tako zagonetna i neodređena kao i bu­
dućnost. Kao da puki istek vremena donosi kam atu, i Bcm-Ba-
verk iz ovog privida stvara svoju teoriju kam ate na kapital.

IX glava

R OBNA BERZA

Berza je m esto gde je postala trgovina efektim a. Uporedo

s njom razvijaju se i efektne banke koje su sa jedne strane kon­
kurenti berze, a s druge strane upotrebljavaju berzu kao svoj
posrednički organ. Za trgovinu efektim a terminski posao nije bi­
tan, on je samo olakšava, ali nema nikakvog odlučujućeg uticaja
na visinu cene. D rukčije stoji stvar kod berzanske trgovine
robom,1
Na efektnoj berzi obavlja se promet efekata; ovaj promet
ispunjava funkciju m obilizovanja kapitala. U prodaji akcija vrši
se za individualnog kapitalistu pretvaranje fiktivnog kapitala
(koji je svojevremeno bio jednom pretvoren u industriski kapital)
ponqvo u novčani kapital. To je trgovina naročite prirode koja
nema ničeg zajedničkog s robnom trgovinom, osim oblika kupo­
vine i prodaje, tog opšteg ekonomskog oblika prenošenja vred­
nosti i svojine. Sasvim drukčije je s robnom trgovinom; ovde se
vrši r e a l i z o v a n j e industriskog i trgovačkog profita stvorenog
u proizvodnji; ujedno se putem robnog prometa vrši i društvena
razmena materije. Stoga se robna i efektna berza razlikuju već od
početka kao robe i efekti. Njihovo trpanje pod isti pojam »berze«
mora da stvori zabunu, ako se izgubi iz vida ona osnovna razlika
i ako se još k tome identifikuje špekulacija i trgovina. Stoga po­
jam berzanske robne trgovine, dakle specifičnih svojstava robne
berze za razliku od druge »trgovine« valja pobliže ispitati.
Obično se sva trgovina koja se odvija na berzi, mestu poseće-
nom od strane mnogobrojnih trgovaca, naziva berzanskom. Me­
đutim, jasno je da se može raditi samo o trgovinsko-tehničkoj a
ne o ekonomskoj razlici ako trgovci svoj posao obavljaju u svo­
jim kontoarima ili na nekom trećem mestu, tj. na berzi. Brzina
zaključivanja poslova, pregled stanja na tržištu mogu usled toga
biti intenzivniji; no to su samo trgovinsko-tehničke a ne i eko­
nomske razlike.
1 G ospodin Rusel iz D iskontogezelšafta d e fin ite »Suština trgovačke
špekulacije leži u tom e da se zapazi odgovarajuća prom ena k onjun k ­
tu re i da se ona po m ogućstvu već u n ap red obezbedi putem term inske
trgovine.« Borsenenquete, L str. 417.
u* 179
 0 \ t t ra zlik a ostaje sam o trgovinsko-tehnička čak i onda kad
inače jed n a v ažn a fu n k cija trgovca postane izlišna usled toga
što o tp ad a isp itiv a n je i u tv rđ iv a n je upotrebne vrednosti za po­
jed in a čn i posao, p ošto se sm eju isporučivati sam o robe utvrđenog
k valiteta . D a li su o v i uslovi isporuke ispunjeni ili nisu ispunjeni,
0 tom e im aju onda da odluče u spornim slučajevim a naročiti
stručni berzanski organi. M eđutim , otp adanje ove funkcije ostaje
p reduslov berzanske trgovine robom, no koja je data samo onda
ako se k tom e pridruže drugi ekonom ski kriterijum i.
D a k le roba u lazi u berzansku trgovinu kao roba određenog
kvaliteta . O na je berzanska k ao utvrđena upotrebna vrednost, kao
standardna roba. Kao tak va svaka je količin a zamenl jiv a za drugu
jedn ako v e lik u količin u; roba je postala fu ngibilnim dobrom kao
k oličin a jed n ak e upotrebne vrednosti. Robne m ase razlikuju se
u berzanskoj trgovini sam o kvan titativno. V eć prema prirodi robe
1 odredbam a berze jedna određena količin a — toliko i toliko k i­
logram a, toliko i toliko džakova — v a ži kao jedin ica kod poslov­
nih zaklju čak a. D a k le za berzansku trgovinu su podesne samo
one robe koje su fu ngibilne po prirodi ili po srazmerno prostom,
jevtin om postupku.
D a su robe fu ngibilne, to je prirodno svojstvo upotrebne vred­
nosti, koje jedn a vrsta robe poseduje a druga ne. A li za berzan­
sku trgovinu treba nešto više. Pri običnoj trgovini roba prelazi
p o fab rik antovoj ceni proizvodnje na trgovca a ovaj je — po­
većan u za trgovački p rofit — prodaje potrošaču. Trgovina po­
staje berzanskom 'tek onda kad osim trgovine ostaje još mesta
i za d iferen cija ln u dobit, za dobit iz špekulacije. N o špekulacija
p retp o sta v lja učestale razlike u ceni, flu k tu acije cena. D ak le za
berzansku trgovin u su podesne sam o tak ve robe koje su pod­
vrgnute većim kolebanjim a cena u srazmerno kratkim vrem en­
skim periodim a. T o su pre svega poljoprivredni proizvodi, žito,
pam uk, zatim polu — a even tualn o i gotovi proizvodi, kod kojih
sirovina pod lcži jak im kolebanjim a cena i odlučujuće utiče na
cenu proizvoda, kao naprim er šećer.
Prem a pod acim a R obinova2 term inska trgovina se razvila
najpre u E ngleskoj i to u m etalim a, talk u itd. T ek s uvođenjem
telegrafa i parobrodarskih lin ija proširila se terminska trgovina
na prekom orske proizvode čije proizvođenje se ne proteže preko
cele godine nego traje samo nekoliko meseci, koji se odjednom
bacaju na tržište, a traže preko cele godine. D akle, uzrok ter­
m inske trgovine je kratkotrajno vrem e proizvodnje nasuprot du­
gačkom vrem enu prom eta, koje je posledica neprekidne potro­
* JBorsenenqete, II, str. 2072.

180
šnje. Na uvođenje terminske trgovine u efektn i posao navodi fun-
gibilnost prometnih objekata, koji su po sebi fungibilni kao
kapitalizovane uputnice na prinos, dakle kao pretstavnici novca.
Uvođenje robne terminske trgovine je uslovljeno specifičnim uslo­
vima obrta, naprimer razlikom izm eđu vremena prometa i vre­
mena proizvodnje. T ek potreba terminske trgovine dovodi do
proizvodnje — koja se često postiže samo veštačkim sredstvim a —
u punom sm islu fungibilnih roba tj roba od kojih svaka količina
ima istu upotrebnu vrednost kao svaka druga.3
Ako prestanu kolebanja cena, eventualno usled kartelisanja,
kao naprimer kod petroleja, prestaje i berzanska trgovina ovim
artiklima ili postaje čisto nom inalna.
Treći važan momenat, koji je u neposrednoj vezi s prethod­
nim, je taj da se kolebanja cena ne mogu u svdkom trenutku
izravnati prilagođavanjem ponude tražnji. I ovde je prilagoda-
vanje najteže kod proizvoda žetve. Čim se jednom požnjelo, po­
nuda je time određena i može se tek posle dužeg vremena p rila­
goditi tražnji. Poslednja okolnost koja još ostaje da se pomene
je ta da količine robe koje ulaze u berzansku trgovinu moraju
biti dovoljno velike, da bi se po pravilu isključila opasnost
obrazovanja ringa, kornera, pošto uspostavljanje m onopolske cene
zaustavlja promenu cena a tim e i špekulaciju.
Osobenost berzanske trgovine je u tome što utvrđivanje upo­
trebne vrednosti robe čini ovu robu za svakoga čistim oličenjem
prometne vrednosti, pukim nosiocem cene. Svaki novčani kapital
je u stanju da se neposredno pretvori u ovu robu, stoga se za
kupovinu i prodaju ovih roba mogu privući krugovi van dosa­
dašnje profesionalne stručne trgovine. O've robe su neposredno
jednake novcu; kupac je lišen mogućnosti da ispita njihove upo­
trebne vrednosti; one podleže samo stalnim , više ili manje ne­
znatnim kolebanjim a njihove cene.4 Pošto su to robe svetskog
8 O va izveštačenost je izvor mnogih zloupotreba i smetnji koje
otpadaju tamo gde postoji istinska fungibilnost, koja se može uvek
lako ustanoviti, kao naprim er kod špiritusa (alkoholni siepen) i de-
lim ično kod šećera (stepen polarizacije).
4 >Dakle ovaj specijalni oblik terminskog posla nije stvoren samo
za olakšanje efektivne trgovine, nego u k ra jn jo j lin iji služi za to da
se kapitalistim a il i špekulantima, tj. posednicima kap itala k o ji trenutno
nije vezan na drugoj strani pruži mogućnost da ga ulože prolazno
(ili trajno) u odnosnoj robnoj branši, iako im nedostaje poznavanje
robe i spoljne tehnike ove trgovačke grane. D a k le ovaj kapitalista...
9e principijelno razliku je od žitarskog trgovca po motivu svoje delat-
nosti.« Poslednji hoće da trguje žitom, p rvi da zaradi na kolebanjima
cene. Pri tome kap italista preuzima na sebe i rizik . (F u s c h s, >Der
Warenterminhandel« u Šmolerovom »Jahrbuch fiir Gesetzgebung itd.c,
1891, 1 sv., str. 71.) Ovome ipak treba prim etiti da jc težnja zadobiti

181
tržišta, n jihova proda je u svako doba obezbeđena, a tim e i nji­
hova pretvorijivost u novac; radi se uvek samo o dobitku ili
gub itku d iferen cija u ceni. Stoga su one postale isto tako pode­
sni objekti šp e k u la c ije k ao i novčane uputnice, naprim er efekti.
Na taj način roba kod term inske trgovine važi samo kao prometna
vrednost. O n a p o sta je pu kim pretstavnikom novca, dok je inače
novac pretsta v n ik vrednosti robe. Izgubljen je sm isao trgovine,
robnog prom eta a tim e i karakter i suprotnost robe i novca. O va
se suprotnost pon ovo p o ja v lju je tek onda kad je špekulacija
došla kraju, jer je sprečava korner, te na mes>to profane robe,
koje nem a, m ora naglo da stu p i novac. K ao što novac u prometu
igra sam o p rolaznu ulogu, tako i roba u robnoj špekulaciji. Kao
što se u prom etu računski prom eće m nogo v iše novca nego što
je rasp oloživo, tak o i šp ek u la cija prom eće daleko v eće količine
robe neg o što stvarno postoje5.
D a bi kod robne term inske trgovine konačno došlo do stvar­
nog kretanja od proizvođača k a potrošaču, dak le do stvarnih
trgovinskih a ne sam o Spekulativnih operacija — a trgovina je
nužan p reduslov za m ogućnost šp ek u la cije — potrebno je da na
p očetk u la n ca term inskih poslova stoji proizvođač (ili trgovac
kao njegov pretstavnik ) a na kraju potrošač (naprimer mlinar).
Stvar se m ože posm atrati i tako, da jedan deo robe uvek ostaje
na rasp olaganju šp ek u la ciji. T o n ije n išta drugo nego izvesna
zaliha č iji se sa sta v naravno stalno men ja; ona bi inače morala da
se negde drugde usk la d išti i da stoji na raspolaganju drugim
k a p ita lističk im agentim a, ne špekulan tim a nego proizvođačim a
ili trgovcim a, even tualn o i potrošačim a. O va zaliha mora uvek
da im a određenu veličin u , da bi se izbegla opasnost kornera, obra­
zovanje ringova.
K ad se šp ek u la cija dočepa ovih roba, nastaje velik i niz no­
vih transakcija k u p o v in a i prodaja. O vaj lanac kupoprodajnih
p oslova je čisto Spekulativan; njihov cilj je postizanje diferen­
c ijaln e dobiti. T o n isu trgovinske operacije nego Spekulativne
kupoprodaje. K ategorije ku povine i prodaje nem aju ovde funk­
ciju robnog prom eta, nem aju zadatak da dovedu robu od Pr0^
izvođ a ča k a potrošaču, v e ć su postale takoreći imaginarne. C ilj
je postizanje d iferen cijaln e dobiti. Roba već stiže na berzu po-
n a rav n o za jed n ič k i m otiv svih k a p ita listič k ih ak c ija, različit je sam o
n ačin n a k o ji se d o b it m ože postići. .
5 T a k o O ferm an iz Berze vune u H a v ru izveštava^ d a i e ,
bilo p ro d a to efek tiv n o 2000 b a la a na term inskom trž ištu 16 300 bala.
Isto ta k o je, kažu, i u p am u k u te rm in sk a trg o v in a deset p u ta veća od
efek tiv n e trgovine. K od žetve od 8 do 9 m iliona b ala p rom et je; n a te r­
m inskom trž iš tu iznosio oko 100 m iliona. (Borsenenquete, s tr 3368.)

182
skupljena za normalni trgovinski profit, jer na berzi je prodaje
trgovac. A ko je to uradio fabrikant, onda je on sam fungirao
ujedno i kao trgovac i sam je strpao u džep trgovinski profit.
Berza kupuje i prodaje samo spekulativno, špekulanti ne ostva­
ruju pTofit već diferencijalnu dobit. D obit jednoga gubitak je
za drugoga. O vaj lanac stalnih transakcija obezbeđuje stalnu pre-
tvorljivost berzanske robe u novac, i stoga do izvesnog stepena
dopuš'ta da se novac uloži u ovu robu i da se u svako doba rca-
lizuje njenom prodajom. Tako berzanska roba postaje podesnim
založnim objektom za novac koji privremeno leži slobodan. B a n -
k e dakle mogu na podlozi ovih roba davati zajam do izvesne
visine njihove cene ili odobravati report. U tome dolazi do iz­
ražaja jedan nov način upotrebe bankovnog kapitala. Bankovni
kapital uzim a učešća u trgovini; ali on to radi samo u njemu
svojstvenom adekvatnom obliku kao kam atonosni kapital. Robe
u koje je on pretvorio svoj novac u svako doba se mogu pretvoriti
u novac. A jedna dobro vođena banka neće nikada u ove robe
uložiti više novca nego što se u svako dobi. i u najnepovoljni-
jem slučaju, može realizovati. Postojanje berze, neprekidnog lanca
kupovina i prodaja koje sačinjavaju špekulaciju, u sv a le doba
obezbeđuje banci mogućnost da svoj novac realizuje. D a no­
vac nije vezan, on je za banku ostao novčani kapital, bani, irski
uložen kapital i zato donosi samo kamatu. Sudelovanje bai to v ­
nog kapitala daje opet kako špekulaciji tako i trgovini moguć­
nost proširenja njihovih operacija. D a bi se ku pila roba, nije
sada potrebno da se ima puna novčana cena. Treba samo toliko
novca koliko je dovoljno da bi se mogle pokriti eventualno sve
moguće diferencije, ostatak stavlja na raspolaganje banka. Za
špekulaciju to znači samo proširenje njenih operacija. No kako su
usled povećavanja masa kojim a se trguje dovoljne već i neznatne
diferencije da bi se špekulant zainteresovao za kupovinu i pro­
daju, to će se broj kupoprodaja s jedne strane povećavati, a
s druge strane će se veličina datih razlika sm anjivati.
D rukčije i interesantnije stoji s pitanjem uticaja bankov­
nog kapitala na trgovinu. I trgovina može sada uzeti zajam na
robu. Za ovaj kapital ona plaća samo kam atu. No u samoj tr­
govini ne nastaje profit. Trgovina ostvaruje samo toliko od pro-
sečnog profita, koliko to odgovara veličini upotrebljenog kap i­
tala. Pošto joj sada stoji na raspolaganju kredit u većem obimu,
ona će trebati samo neznatan sopstveni kapital za promet istih
količina. D a k le trgovinski profit na ovaj k ap ital podcliće se
sada na veću količinu robe. Prema tome sm anjiće se dodatak na
cenu robe prouzrokovan trgovinom. A kako je trgovinski profit
sam odbitak od industriskog profila, to će ovaj za isto toliko
183
 porasti. C ena robe za potrošnju ć e ostati istr.. D a k le u češće ban­
k ovn og k a p ita la im a za p osledicu, prvo, porast industriskog pro­
fita, drugo, p a d trgovinskog p ro fita k a k o u njegovoj celokupnosti
tak o i u odnosu na p o jed in a čn u robu i treće, pretvaranje jednog
dela trgovinskog p ro fita u kam atu. O v o poslednje je nužna po-
sled ica toga što je jedan deo trgovinskog k a p ita la zam enjen ban­
k ovn im k ap italom . A ovo zam enjivan je je om ogućila berzanska
robna trgovina.
K am ata je — uzgred rečeno — uvek deo profita ili zem ljišne
rente, izu zim aju ći potrošni kredit. Ipak je potrebno prim etiti
još i sled eće. U proizvodnji up osleni zajm ovni k a p ita l deluje kao
in d ustrisk i k a p ita l, d a k le p r o i z v o d i profit. O n dobija samo
kam atu i stoga pov eća v a p ro fit ind ustrisk og k a p ita liste za razliku
izm eđ u prosečnog p ro fita i kam ate na iznos pozajm ljenog kapitala.
U trgovini, gde se ne p roizvodi p ro fit, nego se samo iz opšte pro­
fitn e m ase mora isp la titi proseČna p ro fitn a stopa za trgovinski
k a p ita l, ban kovni k a p ita l d elu je drukčije. O n dobija svoju k a­
m atu, a li ne proizvodi p ro fit za trgovca. N aprotiv, ovaj dobija
sada prosečan p ro fit za svoj trgovinski k a p ita l koji j.e smanjen
za iznos bankovnog k a p ita la plu s k am ata koju plaća bankovnom
kap ita lu . Sada je za vođ en je trgovine potrebno m anje t r g o v i n ­
s k o g k a p ita la , stoga je i m anje p rofita na ovaj kap ital. O vaj
u šteđ en i p r o fit ostaje njegovom proizvođaču, industriskom k a p i­
talu. B ankovn i k a p ita l oyd e d elu je kao neki poboljšani postupak
koji u šteđ u je trgovinske troškove. R azlika u dejstvu dolazi prosto
otu da što ind ustrisk i k a p ita l proizvodi višak vrednosti, a trgo­
v in sk i ne proizvodi.
U istom pravcu delu je i jedna druga okolnost. Berzanska
term inska trgovina stvara za robe koje su njom e obuhvaćene tr­
žište k o je je uvek sprem no da ih prim i. Stoga proizvođač ili uvoz­
nik m ože u svako doba prodati robu. A to znači skraćenje vrem ena
prom eta n jegovog k a p ita la . N o m i već znam o da svako skraćenje
vrem ena prom eta znači oslobađan je k ap itala. T ako term inska
trgovina i na ovaj način sm anjuje k a p ita l potreban za promet
robe, dak le za trgovinske operacije, koji n ije služio za proizvodnju
nego sam o za ostvarenje profita.
A dekvatn i oblik svake šp ek u la cije je terminska trgovina. Kako
je svaka šp ek u la cija k o rišćenje razlika u ceni i ove se događaju
u vrem enu, a kako je, s druge strane, za svaku špekulaciju vreme
u kom e ona ne obavlja ku p o v in e ili prodaje čist gubitak, posto
šp ek u la cija n ije proizvodnja, to ona mora biti u m ogućnosti da od­
mah koristi svaku razliku u ceni pa i buduću. O na, dakle, mora
biti u svakom trenutku u m ogućnosti da k u p u je ili prodaje za
svaki budući trenutak, a to je baš ono što p retsfa v lja suštinu

184
terminske trgovine. Špekulacija tim e stvara cenu za svaki tre­
nutak u godini. Ujedno ona tim e daje fabrikantu i trgovcu mo­
gućnost da za sebe isključi slučajne posledice razvoja cena, da
se obezbedi protiv kolebanja cena i da rizik za promenu cena
svali na špekulaciju. Proizvođač sirovog šećera, koji danas ku­
puje repu, zna da može za nju platiti recimo 100 000 M ako već
danas može da proda na berzi sirovi šećer recimo za 130 000 M
za onaj termin kad će moći da ga isporuči. D akle, ako on danas
proda po ovoj ceni sirovi šećer, on je nezavisan od svih kolebanja
cena do kojih u m eđuvrem enu dolazi, on je svoj profit obezbedio.
Tako je terminska trgovina za industrijalce i trgovce sredstvo
da se ograniče na čistu svoju funkciju. Usled toga se oslobađa
jedan deo rezervnog kapi<tala koji je bio potreban u cilju obezbe-
đenja protiv ovih kolebanja i bio vezan u industriskoj, odnosno
trgovinskoj sferi. Jedan njegov deo služi sad za berzansku špeku­
laciju. No ovde je on koncentrisan i usled toga može da bude
manji no što je bio kap ital koji je bio rascepkan u rukama poje­
dinih industrijalaca i trgovaca.
K apitalistički profit nastaje u proizvodnji; on se ostvaruje
u prometu. Prirodna je težnja proizvođača, kao i trgovaca, da
osiguraju sebi ovaj profit protiv slučajeva koji nastaju iz kole­
banja cena za vrem e prometa, kad je proizvodnja odavfto za­
ključena i kad je za proizvođača, odnosno trgovca koji je robu
već kupio profit usled toga data veličina. Terminska trgovina
služi ovoj težnji u određenom stadijum u razvitka i za one robe
kod kojih su ova kolebanja naročito velika i nepredvidljiva zbog
prirodnih razloga (naprimer usled zavisnosti ishoda proizvodnje
od vremenskih prilika). Ona izravnava, koliko god je to moguće,
kolebanja koja potiču iz špekulacije, a to je moguće samo stva­
ranjem manjih a češćih oscilacija koje izaziva špekulacija. O va
špekulacija izgleda nužna — što je potpuno besmisleno sa dru­
štvenog gledišta — jer se stara za potreban obim učešća kupaca
i prodavača, tako da se uvek može trgovati potrebnim količinam a
robe. Ovo obezbeđenje protiv kolebanja cena približava tržišnu
cenu sve više ceni proizvodnje. Stvara se naročita klasa k a p itali­
sta, špekulanti, koji na sebe preuzimaju ova kolebanja cena. P i­
tanje je, kako se oplođava njihov kapital?
Kod špekulacije efektim a videli smo da ovaj kapital postiže
diferencijalnu dobit. D obitak jednoga gubitak je za drugoga. D o­
bitak po pravilu postižu veliki, koji mogu da čekaju, i sami utiču
na tečajeve, kao i upućeni®, koji poznaju stvari, na račun malih
* Razum e se, ne sm eju se p rav iti nikakve naročite pretstave o u p u ­
ćenima u robnoj term inskoj trgovini. »Kod bi zoistu tako bilo, da se

183
 i autsajdera. Problem je sam o da li šp ek u la ciji pripad a osim toga
i prem ija na rizik.
P r e m i j a n a r i z i k se doduše veom a često pom inje, ali
se u toliko m an je istražuje. P rvo čega treba d a se držimo, to je
da prem ija na rizik ne m ože da bude uzrok postanka profita, te
stoga ne m ože da služi ni za n jegovo objašnjenje. P rofit je stvo­
ren u proizvodnji i ravan je v išk u vrednosti koji je sadržan u
radnikovom v išk u proizvoda koji k a p ita lističk u klasu nije ništa
stajao. R a zličiti rizik, tj. različita sigurnost da se profit, koji je na­
stao u proizvodnji, m ože u prom etu realizovati, može da prouzro­
k u je sam o različn u raspodelu profita, tako da grane s većim rizi­
kom , koji m ora i stvarno da dođ e do izražaja u većem gubitku,
postižu v e će cene, tak o da je profitna, sto p a na njihov kapital
nap osletk u ip a k jedn aka s prosečnom profitnom stopom. U koliko
se u nekoj proizvodnoj grani mora raču nati s naročitim okoln o­
stim a koje um anjuju prinos, ond a je jasno da ove okolnosti iz ­
jed n a ča v a n ja radi m oraju u la ziti u visin u cena, da bi jednakost
p rofitn e stope b ila sačuvana. U cenu op tičk ih sočiva ulaze i tro­
šk ovi za ona sta k la koja se pri liv en ju prosečno pokvare. I ona
sp ad a ju u troškove proizvodnje. Isto tak o u cenu ulaze oštećenja
i kvarovi koje roba prosečno im a n a svom e pu tu do tržišta. A li
druk čije stoji stvar sa rizikom koji proizilazi iz događaja koji se
sam o slučajno d eša v a ju za vrem e prom eta, a li povećavaju same
troškove proizvodnje. A k o je, naprim er, još na tržištu neki pro­
izvod ko ji je proizveden starim m ašinam a, dok nove m ašine do­
zvolja v a ju da se on proizvede za p olovinu vrem ena, onda za ovaj
»rizik« ne postoji izjednačenje. P rodavač ovog proizvoda im aće
da snosi gubitak.
S ličn i su uslovi za proizvode kojim a se obično trguje na ber-
zanskom term inskom tržištu. N esigurnost dolazi odatle što je za
cenu, naprim er, nem ačkog žita odlučan ne sam o ishod nem ačke
žetve, dak le nem ački troškovi proizvodnje, koji će se odraziti
neposredno u ceni, nego isto tak o am erički, ind isk i, ruski itd. tro­
škovi proizvodnje. A za ovo obrazovanje cene nem a izravnanja
u ceni nem ačkog žita.7
iz izveštaja može videti kako će se tržište razvijati i koja je cena
prihvatljiva, to bi bila sjajna stvar. Iz dugogodišnjeg iskustva mogu
da kažem samo ovo: Osećaj je sve. Biti obavešten to je sasvim lepo,
to je parola, samo ništa od toga, i trgovci vrlo često greše... Trgovac
isto tako malo zna kao i poljoprivrednik, i ako proučava sve izveštaje,
tek onda poblesavi, a stvari se dešavaju obično drukčije«, priznaje
iskreni trgovac Dame. (Deutsche Borsenenquete, II. str. 2858.)
7 Z a štitn a c a rin a ne iz jed n ač u je ovu cenu, već sam o povišava ne-
m a čk u za od ređ en i iznos iz n ad cene svetskog trž iš ta k o ji tre b a d a p ro ­
izv o đ aču žita donese p ro fit još i kod niske cene n a svetskom tržištu .

186
 A li, ako u prometu dođe do velikih, nepredviđenih kolebanja,
kapitalisti moraju u takvoj proizvodnoj grani držati rezervni fond,
da bi mogli izravnati gubitke koji proizilaze iz kolebanja cena a
prozvodnju bez prekida produžiti. O vaj rezervni fond je deo po­
trebnog prometnog kap itala i za nj se obračunava prosečan pro­
fit. Profit koji na njega otpada može da se obeleži kao premija
na rizik. A ovaj rezervni fond ne postaje za proizvodne kapitaliste
izlišan ni terminskom trgovinom. Jer terminska trgovina nipošto
ne uklanja kolebanja cena koja proizilaze iz promene uslova pro­
izvodnje. D ejstvo svetskog tržišta na unutrašnje cene mora da
snosi proizvođač.
Berzansko obezbeđenje odnosi se samo na kolebanja koja se
pojavljuju za vreme prometa. M linar obezbeđuje sebi cenu po
kojoj je danas prodao svoje brašno tim e što danas kupuje žito.
Zitarski trgovac obezbeđuje svoju dobit time što za određeni ter­
min prodaje na berzi žito koje je danas kupio. O bezbeđenje 6e
sastoji u tome što on sebi obezbeđuje određenu, postojeću cenu
za jedan docniji termin o kom e će on efektivno ispuniti svoju
obavezu. Drugim rečima: K upovina i prodaja su za trgovca ili
proizvođača obavljene iz ruke u ruku, umesto da je kupovina
ili prodaja nastala samo jednostrano. N o ovo pretpostavlja jedno
uvek spremno, veliko i za apsorbovanje sposobno tržište, kao što
ga stvara terminska trgovina; a zatim agente koji sa svoje strane
ne preduzimaju to obezbeđenje, nego čekaju nastupanje docnijeg
termina, tj. špekulante koji preuzim aju rizik od trgovca koji se
obezbeđuje. D akle njihova dobit nije prem ija na rizik, nego samo
diferencijalna dobit kojoj mora stajati nasuprot odgovarajući gu­
bitak. Baš ovaj karakter spekulativne dobiti ima za posledicu to
da profesionalna špekulacija uspeva samo onda ako sudeluje ve­
liki broj autsajdera koji snose gubitke. Bez učešća »publike« špe­
kulacija ne uspeva.8
Sve veća koncentracija čini ovo obezbeđenie postepeno nepo­
trebnim. A ko je dat izvestan obim trgovačkog posla, povoljne i
nepovoljne šanse se izjednačuju. V elika trgovačka kuća »obezbe­
đuje se u sebi« i odustaje od terminskog tržišta. Tome treba dodati
još i to da se m ali špekulanti9 moraju postepeno da povlače po­
0 O učešću u term inskoj trgovini uopšte g. K empf, pretsednik
berlinske Trgovačke kom ore, kaže: »Ako se talasi penju visoko, onda
ceo svet. Ako se ne penju visoko, onda poslove takve vrste obavljaju
bogatiji ljudi.« (Borsenenquete, II, str. 813.)
• D ivan ie dijalog izm eđu g. f. G am pa i g. H orvica o bolu koji
trgovac m oralno m ora da oseti pri pomisli na gubitke m alih ljudi:
To ne leži u prirodi trgovaca. Hi uklonite trgovca dli m u ostavite nje­
govu prirodu koja m u je već jednom svojstvena. (Bdrsenenquete, III<
str. 2459.)
187
što su sve češće m orali p la ć a ti ceh. R azvitak akciskog sistem a i
šp ek u la cija efek tim a p o v la či ih sa robne.berze. N ajzad, sindikati
i trustovi čin e rad ik aln o kraj šp ek u la ciji robama koje su u nji­
hovoj vlasti.
A k o se p ita kojim slojevim a je potrebna term inska trgovina,
može se kazati da je ona svakako najpotrebnija srednjem trgovcu.
P roizvođaču je ona potrebna sam o utoliko, ukoliko b i'o v a j važne
trgovinske fu n k cije morao inače sam obavljati. O vo će b iti slučaj
onda kad je dalja prerada v eć krup nokapitalistička, dok je pro­
izvodnja sirovina još jak o rascepkana. Berza vrši ovde potrebnu
kon centraciju proizvoda. O vo važi naprim er za vrem e razvitka
m odernog trgovačkog m linarstva. R obna berza vrši ovu koncen­
traciju brže i radikalnije nego kad bi se tek morala da razvije
trgovina na veliko. Za trgovinu je term insko tržište poželjno na­
ročito u onim proizvodim a gde je vrem e prom eta dugačko, gde
je p roizvodnja rasturena u velikom krugu teško preglednih pro­
iz vod n ih m esta, gde je njene rezu ltate teško predvideti, gde su oni
nestaln i i gde su usled toga prom etna koleban ja cena znatna i ne­
pravilna.
A ko je term inska trgovina jednom tu, sudelovanje u njoj po­
staje sve v iše nužnost kako za trgovce tako i za proizvođače zato
što term insko tržište postaje m erodavno za obrazovanje cena. N a­
protiv, ograničavanje term inske trgovine na profesionalne trgovce
oduzim a term inskoj trgovini njenu n ajvažn iju funkciju: mogućnost
da se obezbedi prevaljivan jem gubitaka od kolebanja cena na
špekulaciju .
P ošto šp ek u la n ti ne zadržavaju trajno predm et špekulacije,
to već odatle p roizilazi da je sv a k i šp ek u lan t vazda i k.upac i pro­
davač. S p ek u la n t a la baisse, prodavač neke robe, postaje njen
ku pac da bi se pokrio. N o on je ku pac i prodavač u različito vreme
i iskorišćava kolebanja cena u ovom m eđuvrem enu, dok se obezbe-
đ en je efek tiv n o g posla sastoji baš u tom e da se ova kolebanja
izbegnu i da se stoga za osnovu ku povine uzm e procena istog tre­
nu tka kad se o b avlja i prodaja, odnosno kod prodaje procena
istog trenutka kad se obavlja kupovina.
S p ek u la n t koristi pre svega kolebanja cena koja nije stvorio
on nego efek tiv n i prom et. O va kolebanja cena mogu da proizilaze
kak o iz slučajnog odnosa ponude i tražnje tako i iz dubljih pro­
mena u troškovim a za proizvodnju robe. Zatim i sama ponuda
i tražnja šp ek u la cije m enja opet ovaj nivo cena i prouzrokuje
kolebanja, koja se ip ak nap osletk u uvek moraju prebiti jer je
Za etičku nacionalnu ekonomiju berza ispunjava uopšte samo
funkciju jednog moralnog nužnika. Druge njene funkcije ostaju za nju
skrivene.
188
svaki špekulant i kupac i prodavač. N aravno to ne smeta da neko
vreme može da preovlađuje jedan pravac špekulacije, naprimer
kupovina, dakle špekulacija a la hausse; dok traje ova jedno­
stranost, cena stoji iznad nivoa koji bi inače rezultirao iz samog
efektivnog posla. Tako špekulacija prouzrokuje češće, a stoga
mnogo puta i neznatnije oscilacije cena, koje se vremenom uza­
jamno prebijaju. €>
Terminska trgovina koncentriše ceo posao na jednom mestu
i tamošnjim trgovcima na veliko daje prevagu nad provinciskim
trgovcima, koji postepeno iščezavaju10. A li na samoj berzi ona
omogućuje da prodru i takvi elementi koji su ranije stajali po-
strani, koji onda konkurišu starim kućama. O tuda ponovno uvo­
đenje terminske trgovine nailazi često na otpor starih profesio­
nalnih trgovaca. Terminska trgovina je do izvesnog stepena manje
kvalifikovana nego stara profesionalna trgovina i učešće bankov­
nog kapitala dopušta da u njoj sudeluju i elementi slabiji u ka­
pitalu. A li i ovde dolazi na novoj osnovi do koncentracije; uopšte
dobija se utisak da je učešće čisde špekulacije i elem enata koji
stoje postrani na terminskim tržištim a pre u opadanju.11
Obratno, ukidanje terminske trgovine znači jačanje pozicije
trgovaca na veliko, koji nisu prinuđeni da se obezbeđuju.
O pasnost terminske trgovine sastoji se u mogućnosti obra­
zovanja »švence« [»die Schwanze« — kupovanje u cilju podizanja
cena. — R ed.].'K upac ima pravo da kupi na berzi robu na račun
prodavca, ako prodavač nije isporučio robu na dan isporuke.
Ako te robe nema u dovoljnom odnosu prema tražnji, jer je kupac
već ranije pokupovao raspoložive zalihe, onda nastaju veoma v i­
soke. fiktivne, od volje kupaca zavisne cene; prodavci su tada
ostavljeni potpuno na milost i nemilost kupcima. Obrazovanje
»švence» je utoliko lakše ukoliko je manja zaliha robe. To se može
i yeštački izazvati ako uslovi isporuke postavljaju terminskoj
trgovini visoke zahteve na kvalitet robe. Obratno, snižavanje
kvaliteta isporuke je sredstvo da se »švencovanje* oteža. Do
»švence« dolazi obično samo pod naročitim okolnostima i za
kratko vreme, naprimer ako su zalihe žita male, jer nova žetva još

10 V id i Borsencnquete, Bericht dcr Koinmiission, str. 90.

11 »Iz trgovine kafom povukli su se mali i nepozvani elementi, ona
stoji pod voćstvom velikih konzorcija.« (Bdrsenenquete, str. 2065.) To
je objašnjivo iz iskustva koje stručnjuk van G ilp cn izražava recima:
-V e likim kap italim a da se vanredno mnogo postići ako se oni usret-
srede na pojedinačne artikle.c
Velike londonske žitarske firme su protivne uvođenju terminske
trgovine, kojom bi se trgovina đemokratizovala i ukinuo njihov vlada­
jući položaj. (Tsto. str. 3542.)

189
nije nastupila a stare zalihe su već većim delom rasprodate. No
vanredne cene obično uslovljavaju pojavljivanje zaliha na trži­
štu za koje se već mislilo da au potrošene. Ako novi dovoz pređe
apsorpcionu sposobnost kupaca, »švenca« doživljuje slom. Ali,
opšte uzev, i uspešnp »švencovanje« znači samo eksproprijaciju
špekulantskih grupa koje stoje postrani a na efektivnu trgovinu
i stvarne cene robe utiče u neznatnoj meri.
N em ački B erzanski zakon od 22 ju n a 1896, kao što je poznato,
ukinuo je delim ičn o term insku trgovinu, a delim ično je otežao.
T rgovina žitom d oživela je ja k o ograničenje naročito otkad je
sudska praksa ugrozila i trgovačko-pravni posao na rok. T ako je
»krug lica koja u čestvu ju u term inskoj trgovini postajao sve
m anji, i to tak o m ali, da je je d v a više bio dovoljan za svrhe
term inske trgovine«. U sled toga bilo je sada i obezbeđenje zna­
tno otežano. K akve su b ile p o sled ice toga? »Ima sad već nekoliko
vrlo v e lik ih firm i koje zbog teškoća koje su s tim skopčane m isle
da m ogu proći i bez obezbeđenja cena na lerm inskoj berzi, i one
su usled toga, za h v a lju ju ći stabiln ijim p a čak i rastućim cenam a
kroz nek o lik o godina, p o stig le n e m ale dobiti. Ip ak , o p šte uzev,
solidne firm e sm atraju tak av postup ak kao vrlo opasnu špekula­
ciju i radije se za dovoljavaju m anjom, ali sigurnom dobiti... Sa­
svim je očigled n o da kod sadašn jeg stanja stvari gore pom enute
dve do tri v e lik e firm e grabe za sebe sve v eći udeo u celokupnom
poslu. Isto tak o i zakonod avstvo p ovlađ u je ovde onakvoj kon­
cen traciji k a k v a se danas na isti način poja v ila i u bankarstvu.
Vrlo je sum njivo da li će se ovakav razvitak stvarno trajno sviđati
onim a koji sm atraju taj zakon za tako v elik i uspeh. U svakom
slučaju, jed n a svestrana konkurencija zem ljoradnika pružaće da­
leko bolje garantije za postizanje što je m oguće povoljnijih cena,
nego kad bi nekoliko ogrom nih firm i m ogle dik tirati cene.«12
»Provinciski trgovci su utoliko više zainteresovani za termin­
ski posao što im se terminskom prodajom pruža mogućnost da
robu povoljno lombarduju, pošto je već prodata po čvrstoj ceni
i stoga ne može više da izgubi na vrednosti usled pada cene. Tako
trgovac postaje opet snažan u kapitalu i u stanju je da preuzima
od proizvođača nove partije žita po dobrim cenama.«18
H. Ruesch, »D er B erlin er G etreid eh an d e l u n te r dem deutschen
Borsengesetz«. K onrad-ov » Ja h rb u c h fiir N ationalokonom ie u n d S ta­
tistik e, I I I nast., X X X III sv., 1907, 1. b r., str. 53.
*» Isto, str. 87. V idi ta k o đ e p red v iđ a n je ovog ra z v itk a kod L an-
d esb erg era: »N ajveće od svih žita rsk ih k u ća ne u zim aju zn a tn ijeg u če­
šća u te rm in sk o j trg o v in i, one se o b ezbeđuju u s e b i . U k id a n je te rm in ­
ske trg o v in e m o ra stoga sa istom nužnošću d a dovede do toga d a se
trg o v in a žitom k o n ce n triše u ru k a m a k u ć a n a jja č ih u k a p ita lu , kao što
je i z a b ra n a te rm in sk e trg o v in e n izvesnim v rs ta m a v rednosnih p a p ira

190
 Skraćenjem vrem ena prom eta za proizvodne kapitaliste i pre­
uzimanjem rizika od strane špekulacije može da dođe do povrat­
nog dejstva i na proizvodnju. Pre uvođenja terminske trgovine
uglavnom je delim ični proizvođač bio taj koji je imao da snosi
rizik; ako otpadne ovo kao i nužnost uskladištenja robe, koja
je sada takođe koncentrisana na berzi, to više nije dovoljna čista
proizvodna funkcija — delim ični proizvođač postaje potpuni prc-
duzetnik kom binacijom svoga preduzeća s drugim preduzećem.
Njemu je to utoliko pre moguće pošto je sada oslobođen jedan
deo njegovog opticajnog i rezervnog kapitala. Tako grebenari vune
postaju izlišni, jer je rizik koji su oni ranije snosili prešao sada
na terminsku trgovinu. O ni sami postaju sada prelci; ili se, obrat­
no, prelci udružuju s grebenarim a.14
Terminska trgovina ušteđuje proizvođačim a opticajni k ap i­
tal, prvo, skraćenjem njihovog vremena prometa, drugo, smanje­
njem količina koje služe za obezbeđenje (rezervnih fondova)
protiv kolebanja cena. To pojačava snage ^ 'pitala /elikih pre­
duzeća koja u prvom redu uživaju preim ućstva terminskog tr­
žišta. O vaj tako oslobođeni kapital postaje proizvodnim kapi ilom .
Kod podele rada u preduzećima nije merodavno sp- j te­
hničko gledište nego i komercijalno; neki delim ični procesi, . eđu
koje pre svega spada prerada sirovina u poluproizvode, o' aju
kao takvi osamostaljeni samo zato što delim ični proizvođači ujedno
ispunjavaju i važne kom ercijalne funkcije. Oni preuzim aju si­
rovine od proizvođača ili uvoznika, s kojima dele rizik kolebanja
cena. Sam ostalnost postaje izlišna ako se fabrikant i bez ovog
posredstva može da zaštiti od rizika putem terminskog tržišta.
On tada pridružuje svom sopstvenom preduzeću ovu preradu si­
rovina. O tpadanje kom ercijalne funkcije čini izlišnom ovu tehnič­
ku samostalnost. I ovde postoji tendencija za isključenjem po­
sredničke trgovine. D oduše, spočetka izgleda kao da robne berze
još povećavaju trgovinske operacije, ali mi već znamo da ove
kupovine i prodaje ne pretstavljaju promet trgovine, nego špe­
kulacije.
Videli smo da je terminska trgovina sredstvo da s e b a n k o v -
n o m k a p i t a l u omogući da uzme učešća u robnoj trgovini,
najpre u vidu kreditiranja, bilo u obliku lombardovanja bilo u
obliku reportnog posla. No banka može svoju veliku kapitalsku
moć i svoj pregled nad tržištem i iskoristiti, te sa priličnom si­
gurnošću uzeti učešća u samoj špekulaciji. N jene velike veze koje
obuhvataju niz terminskih tržišta pružaju joj pored boljeg pre-
prenela ovu granu trgovine u ruke nemačkih velikih banaka.« (1.
s., str. 45.)
u Borsenenquete, II I , str. 3373 i dalje. Iskaz Offerm ann-a.
191
gled a nad tržištem pre svega prilik u za sigurne arbitražne ope­
racije, koje usled v elik o g obim a u kojem se vrše donose znatnu
dobit. B anka će uto lik o sigurnije m oći da obavlja takve speku­
la tiv n e po slo v e uk o lik o većem obim ii raspolaže robom i tim e može
da u tiče na v e lič in u dovoza. T ako nastaje težnja da sve više
obezbedi sebi p ra v o rasp olaganja robom kojom se trguje na ter­
m inskom tržištu. B anka gleda da robu dobije neposredno od pro­
izv o đ a ča uz isk lju čen je drugih trgovaca. O na ili uzim a robu u
kom ision — i ona m ože pri prodaji u konkurenciji s trgovcem tra­
žiti m nogo m anji p rofit od ovoga, jer m ože da postigne još i
Sp ek ulativn u dobit i da se u m nogo većoj meri služi kreditom —
ili p a k ona k u p u je robu za v la stiti račun. Pritom banka koristi
u ticaj koji im a na ind ustriju usled drugih poslovnih odnosa, da
se pon udi ind ustrijalcu na m esto trgovca. Kad banka ima jednom
prodaju u svojim rukam a, uzajam ne veze izm eđu banke i indu­
strije p ostaju tešnje. B anka je zainteresovana u obrazovanju cena
robe ne sam o k a o šp ek u lan t, njoj je stalo do visokih cena i u
interesu preduzeća prem a kom e stoji u kreditnim odnosim a svake
vrste. U isti m ah ona traži vezu sa što je m oguće više preduzeća
pošto im a interesa za što v eće raspolaganje robom, i tako postaje
zainteresovana u čitavoj industriskoj grani. N o njen je interes
da ovu ind ustrisk u grauu po inogućstvu zaštiti od depresija; ona
će iskoristiti svoj uticaj da ubrza kartelisanje, koje doduše čini
izlišnom sp ek u la tiv n u delatnost bančinu na unutrašnjem tržištu
(ne na svetskom tržištu), ali je zato u drukčijem obliku bogato
o bešteću je putem učešća u kartelnom profitu. D o ovakvog raz­
v itk a dolazi naročito onda ako je iz #istoriskih razloga izostalo
stvaranje ja k e i m oćne trgovine na veliko, bilo uopšte bilo u od­
nosnoj proizvodnoj grani. T ako su u A ustriji banke putem trgo­
v in e prodrle u industriju šećera, a s manjim uspehom i u indu­
striju petroleja, i postale nosioci težnji za kartelisanjem u ovim
industriskim granam a, koje su od njih ja'ko zavisne. T ako se ovde
putem term inske trgovine potpom aže razvitak, tj. opšta tendencija
da se najzad i sam a term inska trgovina ukine.
M onopolističk i savezi potpuno uklanjaju robne berze. U osta­
lom to je sam o po sebi razum ljivo, pošto oni utvrđuju cene za
du že vrem e i stoga onem ogućuju korišćenje kolebanja cena. »Ra-
spodela u vrem enu« vrši se naravno i dalje, što može da rznenadi
jedino gospodina profesora Erenberga. N em ački sindikat t^ lja
i Savez fabrika čelik a učin ili su berzanske kotacije Esena i D i-
seldorfa čisto nom inalnim a. »Tako, esenska berza uglja postoji
sam o u — jedn oj m ap i kotacija uglja, koja se svaki put nosi iz
zgrdde Sin dikata uglja u E sensku veliku dvoranu, dok cela tzv.

192
điseldorfska robna berza postoji u — jednom pism u koje jedan
industrijalac redovno upućuje upravi diseldorfske berze.«16
Isto važi za terminski posao sa špiritusom . »Ovde je potpuno
tačno primećeno da je jedan deo trgovine zbog Centrale (za pro­
daju špiritusa) izgubio svoj značaj i da jedan deo posredničke
trgovine nije više bio moguć u sindikatu. To je onaj deo koji se
uglavnom bavio berzanskim poslom. Komisioni posao, makleri,
svi trgovci koji ne stoje neposredno u vezi s proizvođačim a po­
stali su, razume se, stvaranjem sindikata izlišni i zbog toga su
otpali.«18 Stvarni trgovci bili su od strane sindikata špiritusa
pretvoreni u agente sa stalnom provizijom (30 do 40 Pf.) i njihov
broj je, kako izgleda, bio prilično stabilan. Godine 1906 bilo ih
je 202 i oni su rasprodali 40% proizvodnje.
U koliko dobici robne berze potiču iz trgovinskog profita, u
slučaju isključenja berze oni pripadaju proizvođačim a. O vo je
takođe slučaj i kod onih dobitaka koji nastaju iz različnosti
vremena proizvodnje (»trajanje kam panje«) i vrem ena potrošnje.
Tako su naprim er kod špiritusa letnje cene više od zimskih.
Na kraju kam panje proizvodnja prelazi u ruke trgovine. Letnje
cene su v eć zbog toga v iše što se moraju zaračunati troškovi la-
gerovanja, gubici na kam atam a itd. N o pecare moraju na kraju
kam panje što pre da prodaju. Ponuda je sad velika. Obratno, za
vreme leta nema proizvodnje. Ponuda se sad v iše ne može uvećati
i trgovci su dovoljno jaki u kap italu da neće biti primorani da
u nepovoljnim vremenima prodaju robu. Kod određivanja cena
ovde igra ulogu, s jedne strane, razlika u kap italim a trgovaca,
kojima i ovde stoji na raspolaganju bankovni kap ital za repor-
tovanje i lombardovanje, i kap italim a često malih proizvođača,
s druge strane. Ovo, naravno, važi ne za cenu koju im a da plati
potrošač, nego za cenu koju trgovac p laća proizvođaču. I ovi
odnosi se men jaju usled kartela proizvođača i to na šte tu , trgo­
vaca a u korist proizvođača. Vrlo sažeto izražava ovo g. Stern,
poslovođa Centrale za prodaju špiritusa, kad kaže: »Sindikatom
se postiže da porast cena po završetku kam panje pečenja ide u
korist pecarama, a slobodno tržište ih ostavlja špekulaciji.«
Baš u oblasti poljoprivredne proizvodnje ima kartelisanje
— poljoprivredne proizvođačke »zadruge« često nisu ništa drugo
nego klice kartela ili k a rteli u malome — velikih preim ućstava,
jer je upravo za poljoprivrednu proizvodnju k ap italističko re-

M »Berliner Tageblatt« od 19 oktobra 1907.

18 K ontradiktorische V erhandlungen der deutschen K artellenquete
tlber die V erbande in der deutschen Spriritusindustrie. Iskaz Burcučkog,
poslovođe C entrale za pro d aju špiritusa.

13 H ilfcrding: Finansiski kapital 193

gulisanje pom oću cene n a jn ep rija tn ije a anarhija k a p ita listič­
kog društva n esp o jiv a s njenim prirodno-tehničkim uslovim a,
kao što uostalom k a p ita liza m u o p šje n e m ože da sprovede ideal
jedne racionalne poljoprivred e nasuprot industriji. O va protiv-
rečnost u koju zap ad a k a p ita listič k o obrazovanje cena sa pri­
rodno-tehničkim u slovim a poljoprivred ne proizvodnje krajnje
se zaoštrava usled postojan ja term inskog tržišta, gde je prom ena
cena stalna pojava. K rivica k a p ita lističk o g načina proizvodnje
u.tpšte p rip isu je se tak o term inskoj trgovini sa njenim često dra­
m atskim , šp ek u la cijo m iza zv a n im ili pak preteranim promenam a
u k retanju cena. D em agogija m ože stoga kod poljoprivrednih pro­
iz vođ a ča lak o iz a zv a ti žestoki pokret p rotiv term inske trgovine.17
U k o lik o je nek i kartel u stanju da ograniči anarhiju, utoliko
on naročito korisno deluje baš u oblasti poljoprivrede. U k a­
rakteru poljoprivred e leži da k o ličin e proizvodnje u pojedinim

17 Sasvim tačno kaže Landesberger: »Borba poljoprivrede protiv ter­

minske trgovine nalazi svoje objašnjenje i u važnim činjenicama p r i v ­
r e d e . Poljoprivreda je, više nego ijedna druga grana proizvodu ier pot-
činjena vremenskim i mesnim usloviirta proizvodnje. To znači da je
faktor troškova proizvodnje kod nje manje promenljiv nego u drugim
privrednim granama. Ovo je u vezi sa vezivanjem kapitala u poljopriv­
redi, sa zaduženjem zemljišta, sa prirodnom teškoćom da se ma i u
približno jednakom obimu ili s istim uspchom primcnc najvažniie od-
branbene mere drugih grana proizvodnje protiv nepovoljne konjunkture:
specijalizacija proizvodnje, privremeno proširenje i ograničenje pre­
duzeća. Bezlični faktor svega privrednog života, konjunktura, nema
ni u jednoj drugoj proizvodnoj gram-i takvu prevagu nad ličnim fak­
torom: troškovima proizvodnje. A konjunktura je za srednjoevropsku
poljoprivredu već više decenija pretežno nepovoljna. Ali konjunktura
se stvara putem terminske trgovine. Trgovina, koja ne može da zaobiđe
konjunkturu, koju zahvata konjunktura na oba pola njenog privrednog
procesa, pri kupovini i prodaji, prinuđena je da na nju reaguje jednom
specifičnom funkcijom. Organ za ovu funkciju je terminska trirovina,
a njen je zadatak da svetsku konjunkturu učini ekonomski shvatljivom,
da je napravi što jasnijom. Terminska trgovina u svom naiootnnniiem
obliKu, oslobođena svih zabluda i zloupotreba, morala bi verno odraža­
vati konjunkturu. No u ovom ogledalu poljoprivreda bi ugledala za se
pretežno nepovoljnu konjunkturu. Odatle prirodna težnja da sc ogle­
dalo razbije.« (Landesberger, 1. s., str. 44 i dalje.)
Poznato je da se zabrana terminske trgovine u jednoj državi zao­
bilazi od strane trgovaca jakih u kapitalu i špekulanata korišćenjem
terminske trgovine u nekoj drugoj državi. Tako naprimer industrijalac
pamuka d-r Kufler kaže: »U Bremenu, gde se obavlja gotovo celoku-
pan uvoz pamuka za Srednju Evropu, ne postoji terminska trgovina,
a ipak svaki pojedini zaključak zasniva se na terminu, naime u Liver-
pulu ili Njujorku.« (Vidi izveštaj o raspravama Društva austriskih eko­
nomista u »Zeitschrift fiir Volkswirtschaft, Sozialpolitik und Verval-
tung«, XI sv., str. 83.) Isto tako zabrana terminske trgovine žitom u Au­
striji prouzrokovala je samo prenos špekulacije u Budimpeštu.

194
godinama izvanredno variraju v eć prema prirodnim uslovima.
Ove pak količine proizvodnje neposredno utiču na cenu. Prete-
rana količina proizvodnje vrši jak pritisak na cenu i u toj godini
povećava potrošnju. U sled niskih cena ograničava se proizvodnja
u sledećoj godini. A ko uz to nastupi možda i slaba žetva, po­
javljuje se manjak, cena se brzo diže a potrošnja se jako ogra­
ničava. Rascepkana proizvodnja je prilično nemoćna prema ovim
pojavama. Kartel ima mnogo većeg uticaja na obrazovanje cena.,
pošto je u mogućnosti da blagovrem eno stvori zalihe i da u vezi
6a kontigentiranjem proizvodnje predupredi suviše jaka kolebanja.
Naravno, kap italistički kartel koristi ovu moć u cilju trajnog
postizavanja najviših cena putem odgovarajućeg ograničenja pro­
izvodnje. A li za poljoprivrednu proizvodnju ona stvara stabilnije
prilike.
Tako kaže upravo pom enuti poslovođa Stern: »Sindikat može
da čuva viškove u velikim ako ne i neograničenim količinam a.
Na slobodnom tržištu, čim viškovi postanu preveliki, odmah do1-
lazi do padanja cena, koje prestaje tek onda kad proizvod padne
daleko ispod vrednosti proizvodnje. Sindikat može da odvoji ino­
stranu cenu od unutrašnje, a na slobodnom tržištu, ako postoje
viškovi i ako su oni upućeni na izvoz, cena ukupnog proizvoda
zavisi od utrška od izvoza. Jedan primer: 1893/94 postojao je
višak od 20 m iliona litara, ni u kom slučaju neki kritičan višak,
ali je on ipak oborio prosečnu godišnju cenu na 31 M. D a je
sindikat u toj godini izvezao 10 m iliona više, i da je na ovih 10
miliona izgubio na ceni 5 ili 8 M, dakle 500 000 do 800 000 M,
uštedeo bi pecarskoj industriji velik i gubitak vrednosti; jer ako
uzmemo da su tada cene za celu proizvodnju bile 5 M više, sa
500 000 do 800 000 M gubitka podigli bism o vrednost celokupne
proizvodnje od oko 300 m iliona litara za 15 m iliona M.
N a berzi se nisu mogle p ojayiti znatnije zalihe i ona je brzo
izravnala eventualni višak sa manjkom proizvodnje. Zalihe koje
su postojale na kraju kam panje (30 septembra svake godine) iz­
nosile su za vreme trajanja slobodnog tržišta špiritusa redovno
oko 30 miliona; više puta je zaliha bila ispod toga, a najniža je
jednom bila ispod toga za 9 m iliona; jedan jedini put ova cifra
se znatno popela, naim e za 15 m iliona 1893/94 godine. O ve cifre,
ovih 10 m iliona v iše ili manje, prelstavljaju samo 3 do 5°/o pro­
izvodnje a ovih 3 do 5% je dovoljno da do krajnosti obori cenu.
Cak i male zalihe uznem irevaju špekulanta; on ih prodaje ako se
nada dobroj žetvi. Prividno izravnanje berze u osnovi nije bilo
ništa drugo nego bojažljivost i uznemirenost.« Odmah posle toga
daje on razlog zašto mu nije pravo ovo izravnanje putem berze:
>Berza postiže izravnanje n i s k i m ć e n a m a .« Njegovim pak
i3* 195
nalogodavcim a, kartelisan im pecarim a i fabrikantim a špiritusa,
sam o je do izravn an ja p o v i s o k i m c e n a m a .18
P on ek i pobornici term inske trgovine tvrde takođe da ona
p retsta v lja jem stvo za ta čn ije određivanje cena. Term insko tr­
žište tobože obu hvata v e ći broj stručnih interesenata, rezultati
toliko m nogih stručnih m išljen ja moraju, opšte uzev, biti tačniji
od onih m anjeg broja. A li svojstvo žitarskog trgovca još ne daje
čovek u m ističn u sposobnost da m ože predvideti budući žetveni
prinos, i kao što ovu sposobnost nem a k a k o ni pojedini žitarski
trgovac, tak o je nem a ni beskrajno mnogo žitarskih trgovaca.
D a k le m akar za berzijance i ne v a žila izreka: >Razuma je bilo
svagda sam o u m alo njih«, ip a k oni začelo nem aju proročanski dar
— pa im ali in a če još toliko starozavetnih svojstava. U stvari ter­
m in sk e cene su sam o Sp ek ulativn e. C ak i sindikat kao što je
sin d ik a t špiritusa, koji im a neposredan uticaj na određivanje
un utrašn jih cena i k o ji je za to mnogo pre u stanju da daje ter­
m inske ponude, d a je ih sam o nerado. T ako kaže poslovođa C en­
trale za šp iritu s U ntuht: »S term inskim ponudam a im a uvek iz-
vesn ih teškoća. D a su nas p ita li, m i bism o radije b ili uzdržljiviji
s term inskim ponudam a... A k o n eko nudi neki proizvod, on mora,
da bi m ogao da norm ira cenu, prethodno znati kojim količinam a
raspolaže. N aravno, m i to možem o d a znam o tek onda kad je
k am panja v eć nekoliko m eseci u toku. P a ni tada ne možemo
p otpuno izb eći razočarenje jer tek prOizVodnje u protećnim me-
secim a uvek od lu ču je 0 tom e d a li će proizvodnja u kam panji
biti v elik a ili m ala; ovo naročito onda kad se situacija ne može
sasvim sagledati.« N o prižnaće se da su inform acije Centrale*
koja im a pregled nad celokupnonl proizvodnjom i pod kojom
Se nalazi oko 80% proizvodnje, sasvim drukčije prirode nego in­
form acije berzijanaca.
R azlog koji dovodi do zahteva za term inskim ćenam a je taj
što prerađ ivačka industrija u trenutku kad treba da dade ponude
mora za to da poznaje cene sirovine. A ko se vrem e za kam panju
Sirovine ne podudara s rokovim a pOrud'žbina prerađivačke indu­
strije, n astaje kod roba s ja čim koleban jim a cena potreba za
term inskim cenam a. N a taj način prerađ ivač prevaljuje rizik
na svog lifera n ta sirovina. N o sindik ati koriste svoju moć da
opet sa sebe prebace rizik, bilo tako što održavaju stabilne
cene bilo što term inske cene p ostave tako visoko da za njih i
opet Otpada rizik. G ospodin Uiituhf. to i otvoreno kaže: >Pošto
se nalazim o pred neižvesnim prilikam a, riii smo iz predostrožno-

18 S d ru g e stra n e ovo p o k a z u je k a k o n epotpuno isp u n ja v a b erza

sv o ju to b o žn ju 'fu n k c iju vrem enskog iz rav n an ja .

1%
sti (sic!) radije nešto p ovisili cene nego ih snizili.« A u spomenici
Sindikata se prim ećuje: >Dok su. tak ve terminske ponude za
prve četiri godine postojanja Sindikata bile davane rano u po­
četku nove poslovne godine, počev od 1904/05 prim enjuje se prin­
cip da se opšte cene za isporuke notiraju tek onda kad se već
ima izvestan osnov za procenu proizvodnje.«
U nem ačkoj berzanskoj anketi Članovi koji stoje van poslov­
nog sveta (kao tajni savetnik Viner i slobodni konzervativne po­
slanik fon Gamp) smatraju efektivn i posao zakonitim a berzanski
diferencijalni posao nezakonitim ; razlikovanje koje poslovni ljudi
isto tako redovno odbijaju. N aim e, prvi n e mogu da shvate da
je kod s v i h kap italističkih transakcija upotrebna vrednost pot­
puno indiferentna i većinom samo žalosna nužnost (conditio sine
qua non). Č isti diferencijalni posao je ustvari najpotpuniji izraz
činjenice da je za kap italistu bitna samo prometna vrednost. U p ­
ravo diferencijalni posao je najzakonitije dete kapitalističkog
uređenja; to je posao po sebi, kod kojeg se apstrahuje profani
pojavni oblik vrednosti — upotrebna vrednost; sasvim je prirodno
da se ova ekonomska stvar po sebi čini nekapitalistiČkim gnostiča-
rima prosto naprosto kao transcenđentna, i oni je onda u svojoj
srdžbi označavaju kao obm anu.19 Oni ne vide da iza empiriske
stvarnosti svakog kapitalističkog posla stoji transcendentalna či­
njenica jednog takvog posla po sebi, koja tek objašnjava tu
empirisku stvarnost. Značajno je pritom to, da se za pobornike
upotrebne vrednosti sam pojam upotrebne vrednosti gubi čim
počnu da imaju posla sa berzom. Kao- efektivan važi za njih sada
svaki posao, svejedno da li se radi o prodaji efekata ili o prodaji
roba, samo ako se papiri ili robe stvarno isporuče. Oni pritom
potpuno gube iz vida to da je promet efekata sasvim indiferentan
za razmenu društvene materije, dok je robni promet njegov ži­
votni uslov.
19 D akle sasvim je tačn o k a d s tru čn jak Simon m isli (Borsenenquete,
II, str. 1584): »Zelja za razlikom je p ra v i osnivač svakog iqdustriskog
preduzeća.« N aprotiv k a d pretsednik R ajhsbanke Koh kaže d a je kod
k upoprodajnih poslova, za razlik u od diferencijalnih poslova, osnovna
nam era da se roba prenese iz ru k e u ru ku, onda je ovaj odgovor potpuno
prom ašio i ne razum e ga h i SimOn.Jer, razlik a dzmeđu ovih poslova
sastoji se sam o u tom e što se ova diferencija odnosi jednom n a prose-
čan p ro fit a drugi p u t n a diferencijalnu dobit u kategoričkom smislu.
B uržoaska _ekonom ija stalno b rk a društvene fu n k cije privrednih
d elanja s m otivim a onih ko ji delaju, i ispunjenje ovih funkcija p ri­
pisuje onim a koji d elaju kao njihov m otiv, o čem u oni naravno ništa ne
žnaju. O na dakle uopšte ne vidi specifičan problem ekonom ije: ot­
k riti ovu funkcionalnu vezu p rivrednih delanja,; posredstvom koje se
ostvaruje društveni život, k ao rezu ltat sasvim drugih m otiva, te^ iz same
nužne funkcije shvatiti m otivaciju agenata kapitalističke proizvodnje.
197
 E vo prim era do k a k v ih lud osti m ože da dovede ravnodušnost
prem a upotrebnoj vred nosti. D a bi se roba učinila fungibilnom ,
ona m ora isp u n ja v a ti izv esn e utvrđ en e uslove, dakle u određe­
noj k o ličin i posed o v a ti određenu težinu, određenu boju, m iris itd.
Sam o onda ona odgovara >tipu< koji je podesan za izvršenje ispo­
ruke. K od term inskog p o sla s k afom u Ham burgu tip je bio
p riličn o loš. B o lje v rste su d a k le b ile pogoršavane dodavanjem
crnog p a su lja , k a m en čića itd. U B erlinu je tip bio bolji. D odaci
koji su b ili dod avani u H am burgu m orali su se u B erlinu s mu­
kom otk la n ja ti, da bi se k a fa m ogla isporučiti. Zaista najbolji
prim er k a p ita listič k ih neproizvodnih troškova.20 A li to nije sve.
U H am burgu se obrazovao korner. N a stu p ila je oskudica isporu-
č ljiv e robe. Isp o ru čljiv a je b ila sam o k a fa pom ešana s kam en­
čićim a itd. B olje vrste u slo v lja v a le su stoga dodatak na cenu, pošto
nisu odgovarale k v a lite tu isporuke. D rugim rečim a, morala se
p la titi k a zn a za isporuku boljeg kvalvteta. A li to samo odgovara
dosledno prim enjenoj k a p ita lističk o j logici; jer, za kupca, člana
kornera, u o p šte se ne radi o upotrebnoj vrednosti nego samo o
prom etnoj vrednosti. O na određuje celokupn u privrednu akciju,
koja se n e sastoji u p roizvodnji upotrebne vrednosti ili u posredo­
vanju, v e ć jed in o u postizanju dobiti.21
A p o lo g eti k a p ita listič k o g n a čin a proizvodnje nastoje da do­
kažu nužnost njegovih pojed in ih p ojava tim e što sprecifičan eko­
nom ski, i stoga istorisk i oblik, koji proizilazi iz k a p italističke
proizvodnje, id en tifik u ju s tehničkom sadržinom , koja je nasuprot
prolaznom o b lik u trajno potrebna, p a onda iz ovog pogrešnog
id e n tifik o v a n ja izv o d e zaklju čak o nužnosti oblika. T ako oni em­
fa tičn o na g la ša v a ju nužnost vrhovnog voćstva i nadzora nad sva­
kim d ruštvenim radnim procesom , da iz toga odm ah dokažu
nužnost k a p ita listič k o g voćstva, kojđ p roizilazi iz privatne svojine
na sredstvim a za proizvodnju a tim e i nužnost ove privatne svo­
jin e uopšte. T ako oni shvataju trgovinu ne kao sp ecifičan pro­
m etn i čin nego k ao rasp odelu dobara .među potrošače. Tako
Erenberg22 objašnjava trgovinu kao raspodelu u prostoru, špeku­

*• D ie B orsenenquete, II, sv., str. 2079.

11 B orsenenquete, str. 2135. U ostalom im a još sličnih p rim era za žito
i šp iritu s, gde se n a p rim e r n e može d a isp o ru ču je rek tificiran i Špiritus
n am esto sirovog. ,
** »T rgovina i š p e k u la c ija s u ' p ro iz v o d n ja n aro čite vrste, rav n a ek-
strak tivm oj p ro iz v o d n ji i p re ra đ iv a č k o j in d u s triji: T rgovina je ona vrsta
p ro izv o d n je k o ja im a za z a d a ta k d a sav la d a l o k a l n u oskudnost p ri­
ro d e u ekonom skim d obrim a. N ap ro tiv , šp ek u la cija im a isti z a d a ta k u
odnosu n a v r e m e n s k u o skudnost d o b ara. P o sm atrano sa p rivatn o -
ekonom skog gled išta trg o v in a k o risti lokalne a šp ek u la cija vrem enske
ra z lik e U ceni.«

198
laciju kao raspodelu u vremenu. A kako je raspodela kod izve-
snog stepena tehničkog razvitka, naravno, uvek nužna, to je i
trgovina i špekulacija uvek nužna a njihovo uklanjanje nemoguće,
utopija. Ako se još uz to identifikuje »nužno« sa »proizvodnim«,
to se sa Erenbergom dolazi do grotesknog rezultata, da je špeku­
lacija isto tako grana proizvodnje kao i poljoprivreda. A zašto
ne, kad i zemlja i akcija na isti način donose novac! Pri tome se
trgovina prosto zamenjuje s transportom i s radom oko pakova-
nja, rasparčavanja itd., a špekulacija se identifikuje s lagerova-
njem, operacije koje su, naravno, nužne kod svakog tehnički ra­
zvijenog načina proizvodnje. Ali i oštroumni čovek kao što je
profesor Leksis23, koga treba uzeti malo ozbiljnije nego Erenberga,
dolazi u nepriliku u svojim izlaganjima o terminskoj trgovini;
jer, i on gubi iz vida specifičnu ekonomsku određenost oblika
beTzanske terminske trgovine robom za razliku od obične trgovine
robom. On ispušta iz vida specifičnu ulogu špekulacije i nastoji
da prikaže terminsku trgovinu kao nužnost t:me nastoji da
dokaže da je to stvarna trgovina.
Njegovom protivniku Gampu je onda iako da ukaže na to
kako terminska trgovina stvara bezbroj kupoprodaja rob koje
ništa ne doprinose raspodeli od proizvođača do potrošači Lek­
sis ukazuje na to da je kod terminske trgovine lakše naći pca.
To je tačno, samo ovaj »kupac« obično nije potrošač, neg '»pet
i sam »prodavač«, naime špekulant. Ali je pogrešno ako neko iOĆe
da trgovinu, a pogotovo terminsku »trgovinu«, terminsku špeku­
laciju izvede iz apsolutne potrebe raspodele; trgovina ispunjava
potrebu raspodele samo u kapitalističkom društvu i njena nu­
žnost je samo prolazna, čak i u kapitalističkom društvu, kao ^to
to dokazuje isključivanje trgovine putem sindikata i trustova. Ko
sada čak i trgovinu smatra za »proizvodnu«, to jest kao onu koja
profit ne samo ostvaruje nego i proizvodi, zapada potpuno u
nepriliku; on slavi kao prednost kartelisanja uštedu trgovinskih
troškova, što ustvari može da bude preimućstvo samo onda ako
trgovinske operacije, pretstavljaju neproizvodne troškove, dakle
ako su neproizvodne.
»Berzansko mnenje utiče na ccne na osnovu svakovrsnih vesti koje
se stiču na bcrzi, i to istinitih i lažnih vesti, vesti kako o činjenicama
koje su se već zbile tako i o onim koje se tek očekuju. Ove poslednje
berzansko mnenje već unapred procenjuje u njihovom domašaju (»eskon-
tuje«). Ako špekulacija na takav način koristi niske cene da bi stvorila
zalihe za budućnost, a visoke cene da bi omogućila raspolaganje bu­
dućim kao i sadašnjim zalihama, u tom slučaju deluje ona p r o i z v o d ­
no inače ne.« Richard Ehrenberg: članak »Borsenwesen« u »Handworter-
buch der Staatswissenschaftenc, 2 izdanje.
** Vidi: Die Bbrsenenqnete, II, str. 3523 i dalje.
199
 N užnost term inske trgovine sastoji se ustvari prvo u lom e
što ona d o zvoljava p roizvodnim k a p ita listim a , industrijalcim a i
trgovcim a da svoje vrem e prom eta svedu na nulu i da se tim e
obezbede protiv koleban ja cena za vrem e prom eta, te da ova ko­
lebanja prev a le na šp ek u la ciju , koja im a da ispun i ovu sp eci­
fičn u fu nkciju . D ru g o term inska trgovina dozvoljava da deo tr­
govin sk ih fu n k cija m ože da isp u n ja v a novčani (bankovni) k ap i­
ta l um esto trgovačkog k a p ita la ; za ovaj deo operacija ne postiže
se prosečan p ro fit nego kam ata; za ovu razliku se penje industri­
ski p ro fit (p redu zetn ičk a dobit). T reće, term inska trgovina d ozvo­
ljava, što je u v e zi s drugom tačkom , pretvaranje novčanog
k a p ita la u trgovinski k a p ita l uz zadržavan je karaktera novčanog
k a p ita la , i tak o pruža m ogućnost bankovnom k a p ita lu da proširi
oblast svog g ospodstva nad trgovinom i industrijom i da sve ve­
ćem delu proizvodnog k a p ita la saču va karakter novčanog kap itala,
koji se n a la zi na rasp olaganju banke.

X glava

B A N K O V N I K A P IT A L I B A N K O V N A D O B IT

M obilizovanje k a p ita la otvara bankam a novu oblast njihove

delatn osti: em isiju i šp ek u la ciju . Teoriski je sasvim svejedno da
li su ove delatn osti po v eza n e u jednoj banci sa delatnošću platnog
i kreditn og posred ovanja ili ih pak vrše različite bankovne usta­
nove. V ažno je sam o razlik o v a n je pojedinih fu nkcija prem a n ji­
hovom ekonom skom značenju. U ostalom , m oderni razvitak vodi
svuda i u sve v ećem step en u k a sjedinjavanju ovih funkcija bilo
u jednom preduzeću , b ilo tako što se veći broj preduzeća koja
vrše r a zličite fu n k cije i stoga se međusobno dopunjavaju pot-
čin ja v a jednom istom k a p ita listi ili jednoj istoj kap italističkoj
grupi. M om enat koji v o d i k a ovom e sjedinjavanju sastoji se u
poslednjoj instan ci u tom e što u svim ovim funkcijam a k ap ital
nastup a kao n ovčani k u p ita l u specifičnom sm islu, kao zajm ovni
k ap ita l, koji m ože uvek da se kao novac povuče natrag iz svog
trenutnog plasm ana. A li i onde gde do ovog sjedinjavanja nije
došlo u jednom preduzeću, d elim ičn o isti novčani k a p ita l vrši sve
ove ra zličite fu n k cije tim e što se od strane jednog od ovih pre­
du zeća sta v lja na rasp olaganje drugim preduzećim a.
Tek posle a n a lize ovih različitih fu nkcija postalo je m ogućno
da se istraži iz kojih izvora teče dobit bankovnog kap itala i kakav
oblik u sferi bankovnog k a p ita la mora uzeti odnos izm eđu dobiti

200
 i kapitala — kako sopstvenog bančinog, tako i tuđeg kojim ra­
spolaže.
Kao što znamo, profit nastaje u proizvodnji a ostvaruje se u
prometu; isto tako znamo da izvođenje prometnih operacija —
kupovina i prodaja roba — iziskuje dodatni kapital. Jedan deo
ovih operacija oduzim aju industrijalcim a trgovci i on postaje sa­
mostalnom funkcijom jednog dela društvenog kapitala, kapitala
robne trgovine. O d trgovaca upotrebljeni kapital odbacuje pro-
sečan profit, koji nije ništa drugo do deo profita koji je proizve­
den u proizvodnji od strane industrijalaca, dakle pretstavlja pro
tanto odbitak od profita, koji bi inač.e pripao industrijalcim a.1
Promet isto tako iziskuje niz novčanih transakcija, držanje nov­
čane zalihe, priprem anje i odašiljanje novca, naplatu i isplatu
računa itd. O ve operacije, dakle blagajničko poslovanje, mogu
da se koncentrišu i ovom koncentracijom može da se uštedi rad
koji pretstavlja troškove prometa. U sled koncentracije za obav­
ljanje ovog rada biće potreban i manji kapital. »Čisto tehnička
kretanja koja novac izvršuje u procesu prometa industriskog ka­
pitala i, kako sad možemo dodati, k ap itala robne trgovine (pošto
ovaj preuzima, kao svoje vlastito i svojstveno kretanje, jedan deo
prometnog kretanja industriskog kapitala) — ta kretanja, osa­
mostaljena u funkciju naročitog kap itala koji njih vrši, i samo
njih, kao operacije koje su mu svojstvene, pretvaraju ovaj kapital
u kapital novčane trgovine (G eldhandlungskapital).
Jedan deo industriskog kapitala, a bliže označeno i kapitala rob­
ne trgovine, stalno bi postojao ne samo u novčanom obliku, kao
novčani kapital uopšte, nego kao novčani kapital koji je zauzet
ovim tehničkim funkcijam a. T ako se od celokupnog kapitala
odvaja i osamostaljuje određen deo u obliku novčanog kapitala,
čija se kapitalistička funkcija sastoji isključivo u tome da izvodi
te operacije za celokupnu klasu industriskih i trgovačkih kapita­
lista. Kao kod k ap itala robne trgovine, odvaja se jedan deo indu­
striskog kapitala, deo koji postoji u prometnom procesu u vidu
novčanog kapitala, i obavlja ove operacije procesa reprodukcije
za sav ostali kapital. Kretanja ovog novčanog kapitala opet su
dakle samo kretanja jednog osamostaljenog dela industriskog ka­
pitala koji se nalazi u procesu svoje reprodukcije.«2 »Prema tome,
novčana trgovina u čistom obliku u kome je ovde razmatramo,
tj. odvojena od kredita, ima posla samo s tehnikom jednog mo­

1 Pobliže vidi Marks, »Kapital«, III, 1, IV odeljak: Pretvaranje

robnog i novčanog kapitala u kapital robne trgovine i kapital novčane
trgovine.
1 M arks, »Kapital«, III, 1, Beograd 1948, str. 259.

201
m enta robnog prom eta, naim e novčanog opticaja i različnih
fu n k cija novca koje otu da proističu... O čevidno je da je masa
novčanog k a p ita la s k o jim trgovci novčari im aju posla novčani
k a p ita l trgovaca i in d u strijalaca koji se na la zi u prom etu, i da
su operacije k o je oni izv ršu ju sam o operacije onih čijem izvr­
šavan ju o n i služe. Isto je tak o jasno da je njihov p ro fit samo
odb itak od v išk a vrednosti, pošto oni im aju posla samo s već
ostvarenim vrednostim a (m a b ile ostvarene i sam o u obliku po­
traživan ja duga).«3 B la g a jn ičk o poslovanje prip a d a u toku ra­
zvoja bankam a. V eličin a za to potrebnog k a p ita la je svaki put
data tehničkom prirodom op era cija i njihovim trenutnim obimom.
N a ovaj k a p ita l ban ke ostvaruju prosečan profit isto tako kao
i trgovci na k a p ita l robne trgovine i ind ustrijalci na proizvodni
k a p ita l.4 N o o vaj k a p ita l je i jed in i deo bankovnog kap itala
č ija dobit p retsta v lja prosečan p ro fit u kategoričkom smislu.
D ob it na ostali ban kovni k a p ita l se od toga bitno razlikuje.
Kao p o s r e d n i k k r e d i t a B anka radi s celokupnim
k ap italom kojim rasp olaže, sop stven im i tuđim . N jena bruto-do-
b it se sastoji iz kam ate za pozajm ljeni k a p ita l; njena čista dobit
— p o odb itku troškova — sastoji se iz razlike izm eđu kam ata
koje se njoj p la ća ju i k am ata koje ona sa svoje strane isplaćuje
na uloge. Prem a tom e ova dobit n ije profit u kategoričkom sm i­
slu i njena v isin a nije data visinom prosečne profitne stope. Ona
p otiče iz kam ate isto kao i dobit nekog drugog novčanog k a p ita­
liste. Sam o posredujući položaj banke u kreditnom prom etu do­
zvolja v a joj da zaradi ne sam o na sopstvenom kap italu, kao i
drugi novčani k a p ita lista , nego i na k a p ita lu svojih poverilaca
kojim a isp la ću je nižu kam atu nego što je ona koju sama zahteva
od svojih dužnika. O v a kam ata je sam o deo ili odbitak od dru­
štvenog prosečnog p ro fita koji je po svojoj v eličin i već dat. No
ova dobit ni u kom slučaju ne ulazi u određivanje visin e pro­
sečne p ro fitn e sto p e kao dobit trgovačkog k a p ita la i samog ka­
p itala n ovčane trgovine.
V isina kam ate zavisi od ponude i tražnje zajm ovnog k a p i­
tala uopšte, a bankovni k a p ita l je sam o jedan njegov deo. Ta
visin a kam ate određuje b r u t o - d o b i t . D a bi m ogle raspolagati

* M arks, »K apital« III, 1, B eograd 1948. . „

4 Za bolje razumevanje neka posluži sledeći šematski obračun, rret-
poslavimo da je proizvodni kapital ravan 1000. Neka on proizvede
profit od 200. Neka kapital robne trgovine iznosi u preuveličanoj sra-
zmcri 400 a kapital novčane trgovine 100. Profit se raspodeljuje na
ukupan kapital od 1500; prosečna profitna stopa iznosi stoga 15®/o. Od
ukupnog profita od 200 industrijalcima pripada 150, trgovcima 40 a
novčarskim trgovcima 10.

202
sa što većim novčanim kapitalom , banke sa svoje strane plaćaju
kamatu na uloge. Caeteris paribus bančino raspolaganje novča­
nim kapitalom zavisi od visine kam ate koju ona isplaćuje na
uloge. Konkurencija oko uloga prisiljava tako banke da odobra­
vaju što višu kam atu. R azlika izm eđu kam ate koju one kao po-
verioci primaju i kam ate koju one odobravaju kao dužnici sači­
njava č i s t u d o b i t banakh.
To se, dakle, događa na sledeći način: N ajpre se utvrđuje
kamatna stopa putem ponude i tražnje zajmovnog kapitala uop­
šte i ova kam atna stopa određuje bruto-dobit banaka, koju one
dobijaju pozajm ljivanjem novaca kojim raspolažu, i to kako sop-
stvenog tako i tuđeg. Pritom je kako za obrazovanje visine ka­
matne stope tako i za v eličinu bruto-dobiti potpuno svejedno u
kakvom odnosu stoje sopstvena sredstva prema tuđim sredstvima
banke. Samo što banke stvarno raspolažu samo jednim delom
tuđeg novca, dok se drugi deo mora da drži kao rezerva, koja ne
nosi kam atu i koja je u poređenju s ukupnom sumom minimalna.
Međusobna konkurencija banaka određuje visinu kamate, koju
banke sa svoje strane moraju da odobravaju na uloge, a od te
visine pri datoj bruto-dobiti i datim troškovim a zavisi onda i
čista dobit. V idi se da data veličina nije ovde sopstveni kapital
banaka. Jer, dobit banaka ne zavisi od sopstvenog kapitala, nego
uopšte od zajmovnog kap itala kojim raspolažu. O vaj je dakle
merodavan i prema njem u se mora ravnati obim sopstvenog kap i­
tala banaka. O d ukupnog zajmovnog k a p ita la mogu banke da
pretvore u svoj sopstveni kap ital onoliko koliko im dozvoljava
dobit. N o bankovno preduzeće je za kap ital plasm an kao i svaki
drugi: On će priticati u ovu sferu samo onda ako u njoj nalazi
istu mogućnost oplođavanja kao i u industriskoj ili trgovinskoj
sferi. Inače bi se k a p ital iz te sfere povukao. Ali s druge strane
je merodavna bančina dobit. Bančin sopstveni k ap ital stoga mora
da se odmeri tako da dobit obračunata na sopstveni kapital
bude ravna prosečnom profitu na ovaj kapital. Uzmimo slu­
čaj da jedna banka raspolaže zajmovnim kapitalom od 100 mi­
liona maraka. Tim e ona postiže bruto-dobit od 6 m iliona i čistu
dobit od 2 miliona. Bančin sopstveni k ap ital može onda — uz
profitnu stopu od 20% — da iznosi 10 miliona, dok će joj 90
miliona stajati na raspolaganju u vidu uloga.
O vo nam takođe objašnjava zašto pri osnivanju ili poveća­
nju kapitala akcionarskih banaka ostaje mesta za osnivačku do­
bit, mada bankovni k ap ital ne proizvodi preduzetničku dobit (in-
dnstriski profit), nego samo ostvaruje kamatu. Jer, pošto je ban­
kovna dobit ravna .prosečnoj profitnoj stopi, a akcionari treba
da dobiju samo kam atu, to se javlja mogućnost osnivačke dobiti.
203
A ko banka im a n a novčanom tržištu v ladajući položaj, ona može
u celosti ili delim ičn o sam a da postign e osnivačku dobit. O na
onda p o ja ča v a svoje rezerve. N aravno, rezerve su bančin sop-
stven i k a p ita l, sam o što se dobit knjigovodstveno raspodeljuje
na m anji n om inalni k a p ita l. R ezerve, opet, dopuštaju banci da
veći deo svog k a p ita la v eže u industriji.
O kolnost, što je pod ela na sopstven i i tu đi k a p ita l ovde za
dobit ind iferen tna, i što ne postoji čvrst odnos izm eđu veličine
sopstven og k a p ita la i, putem sopstvenog, privučenog tu đeg ka­
p itala , dozvoljava da v e lič in a sopstvenog k a p ita la izgleda u prvi
m ah proizvoljn a i daje m ogućnost da se ona tako odmeri da
dobit bude ravna prosečnom profitu, m ada sama nije prosečan
profit. A ko je bankarstvo v eć jak o razvijeno a slobodan zajm ovni
k a p ita l v eć bankam a na raspolaganju, onda je novo osnivanje
ban aka skopčano s teškoćam a, p ošto one ne bi raspolagale sa dovo­
ljnom sumom tu đeg k a p ita la ili bi se ovaj morao da privuče
posle žestoke konkurentske borbe sa svim drugim bankam a —
dak le konkurencijom , č iji bi uspeh bio neizvestan.
N a taj način s bankovnim kap italom stvar stoji sasvim druk­
čije nego s industriskim , ali druk čije nego i s trgovačkim k ap i­
talom i k ap italom novčane trgovine. U ovim sferam a je veličina
k a p ita la teh n ičk i data, određena objektivnim uslovim a proizvod­
nog i prom etnog procesa. V eličina industriskog ka p ita la zavisi
od razvitk a procesa proizvodnje uopšte, od veličin e postojećih
sredstava za proizvodnju, u koja spadaju i prirodne snage i mo­
gućnosti n jihovog iskorišćavanja, k ao i od postojećeg radničkog
stanovništva. N jih o v a upotreba i stepen eksploatacije radništva
određuju v eličin u profita, koji se podjednako raspodeljuje na
industriski, trgovački i k a p ita l novčane trgovine, pri čemu je ka­
pital u obem a poslednjim sferam a takođe tehnički dat uslovim a
prom etnih operacija koje v a lja izvesti. Pošto promet ne proizvodi
profit, dak le pretsta v lja neproizvodne troškove, postoji u isti mah
tendencija da se ovde up otreb ijeni ka p ita l ograniči na njegov
m inim um . N aprotiv, bankovni k a p ita l, sopstveni i tuđi, nije ništa
drugo do zajm ovni k a p ita l, a ovaj zajm ovni kap ital ustvari ništa
drugo do novčani oblik proizvodnog kap itala, pri čemu je važno
da je on n ajvećim delom puki oblik, dakle da postoji čisto ra­
čunski.
Isti odnos izm eđu bankovne dobiti i veličine sopstvenog ka­
p itala nalazim o kod razm atranja dobiti koja potiče iz em isione
i špekulacione delatnosti.
O snivačka ili em isiona dobit n ije ni profit ni kam ata, nego
kap italizovana preduzetnička dobit. N jena pretpostavka je pretva­

204
ranje industriskog kap itala u fik tiv n i kapital. Visina emisione
dobiti je određena, prvo, prosečnom profitnom stopom i, drugo,
kamatnom stopom. Prosečan profit minus kam ata određuje pre-
duzetničku dobit, koja, k ap italizovana po datoj kamatnoj stopi,
obrazuje osnivačku dobit; osnivačka dobit ni u kom slučaju ne
zavisi od v isine bančinog sopstvenog kapitala. Pretvorljivost in­
dustriskog u fik tivn i kap ital zavisi samo od količine pozajm ljivog
kapitala uopšte, koji je, zadržavajući oblik kamatonosnog kapi­
tala, spreman za pretvaranje u proizvodni kapital. Za ulaganje
u akcije mora biti na raspolaganju dovoljno novca. Pritom treba
razlikovati dvoje: Pretvaranje već postojećeg industriskog u ak-
ciski k ap ital veže samo onoliko novca koliko je potrebno za pro­
met akcija na efektnom tržištu; to opet zavisi od toga da li ove
akcije ostaju u »čvrstim rukama«, više kao investicioni papiri,
ili se kupuju i preprodaju kao špekulacioni papiri. Ili pak em i­
sija akciskog k ap itala znači ujedno novo osnivanje ili proširenje
preduzeća. Tada treba onoliko novčanog kapitala koliko je po­
trebno da bi se izvršili činovi prometa N — - P .- R ’—N*
i drugo, da bi se izveli i činovi prometa samih akcija. Količina ra­
spoloživog zajmovnog kap itala određuje ujedno i visinu kamatne
stope, koja je odlučujuća za kapitalizovanje, a time i za veličinu
emisione dobiti. O va je prema tome nezavisna od visine sopstve­
nog bančinog kapitala. N o suma em isione dobiti mora biti stalno
jednaka prosečnoj profitnoj, stopi na sopstveni bančin kapital.
S druge strane banka će im ati tendenciju da poveća svoj sop­
stveni kapital, jer tim e raste u prvom redu njen kredit a zatim
njena obezbeđenost.
Analogo setoji stvar i kod Špekulacione dobiti. I učešće u
špekulaciji ne zavisi od podele kap itala kojim banke raspolažu
na sopstveni i tuđi kapital, nego od veličine ukupne sume.
A li nama je već poznato da iz delatnosti kreditnog posredo­
vanja, kao i iz finansiranja i špekulacije nastaju tendencije ka
koncentraciji, a sa njima ujedno i težnja da se što veći deo kap i­
tala drži kao sopstveni kapital. Jer, sopstveni kapital se ne može
u svako doba tražiti natrag kao naprimer pozajm ljeni, prema
tome on se može sa mnogo većom sigurnošću plasirati u industriji.
Naročito osnivački posao znači im obilisanje novčanog kapitala
u industriji za kraće ili duže vreme, dok se prodajom akcija on
opet ne vrati banci. Zatim povećanje sopstvenog kapitala znači
mogućnost većeg i trajnijeg učešća i konačnog ovladavanja indu-
8triskim preduzećima, kao i mogućnost jačeg uticanja na špekula­
ciju robom i efektim a. Stoga banka ima tendenciju da stalno po­

205
većava svoj k a p ita l, čim joj to dozvoli dobit od kam ate i em isi-
ona dobit.
A li m ogućnost pretvaranja tu đeg .kapitala u sopstveni k a­
p ita l ne za v isi u o p šte od ban čin e volje, ako se ne uzm e u obzir
nužnost da se po v eća n i k a p ita l iskoristi na odgovarajući način.
B anka n astoji da p o v eća svoj sopstven i k a p ita l da bi ga m ogla
p lasira ti u ind ustriji, da bi p o stig la em isionu dobit i zagospoda­
rila industrijom . Jer p ovećan je sopstvenog k a p ita la preko neke
izvesn e granice, jed in o radi posredovanja u platežnom kreditu,
bilo bi nepotrebn o, po što ovde ostaje presudno raspolaganje tu­
đim novcem , a ban ka m ože da drži k a p ita l koji joj je potreban
za p osred ovanje u p la ća n ju sam o u gotovom obliku i m ože na nj po­
stići sam o k am atn u dobit. Sam o stv a r n e stoji tako da banka može
da p la sira u ind ustriju v e ći k a p ita l sam o zato što v eći deo uopšte
p ozajm ljiv o g novca drži sada kao sopstven i k ap ital. Baš obratno.
Zato što je sam o jed a n deo rasp oloživog zajm ovnog k a p ita la uopšte
potreban za posredovanje u p la ća n ju (prom etni kredit), drugi
deo stoji n a rasp olagan ju za u lagan je u industriju (kapitalni kre­
dit). O v u p o d elu u o p šte raspoloživog zajm ovnog k a p ita la za svrhe
prom etnog i k a p ita ln o g kred ita određuju u svakom datom mo­
m entu o b jek tiv n i uslovi koji proizilaze iz datog stanja proizvod­
nog i prom etn og procesa; iak o su ove granice elastične, banka ih
ip a k n e sm e d a gubi iz v id a , ako neće da dođ e u p itanje stalno
održavanje b an kovnog k a p ita la u novčanom obliku, dakle ako
neće da ugrozi svoju p la težn u sposobnost. N aprotiv, ova pođela
rasp oloživog zajm ovn og k a p ita la je nezavisn a od toga koji deo
bankam a stoji na rasp olaganju kao sopstven i a koji kao tuđi k a ­
p ital. N o ban ka hoće da poveća svoj sopstveni k a p ita l da bi ga
m ogla p la sira ti u ind ustriji; granicu za ovu mogućnost pretva­
ranja tu đ eg u sop stven i k a p ita l čin i onaj deo uop šte raspoloži­
vog k a p ita la koji stoji na raspolaganju za k a p ita ln i kredit. U ovim
granicam a tend en cija bankovnog razvitka id e u tom pravcu da
se sve v eći deo zajm ovnog k a p ita la pretvara u bančin sopstveni
k ap ital. Prem a tom e v e ličin a sopstvenog k a p ita la ne zavisi nip o­
što od v o lje sam e banke, p a ni od m ogućnosti oplođavanja samog
povećanog k ap itala.
P ov eća n je bankovnog k a p ita la znači pre svega samo pravnu
transakciju a ne ekonom sku fu nkcionalnu promenu. Banka moze
da p oveća svoj k a p ita l, koji mora im ati oblik novčanog k ap itala,
sam o tim e što pretvara tu đ i novčani k a p ita l u svoj sopstveni. Kako
je kod razvijenog novčanog sistem a sav raspoloživi novac sku­
p ljen kod banaka, to p ovećanje bankovnog ka p ita la ne znači u
prvom redu n išta drugo nego da je jedan deo uloga, kojim je

206
banka raspolagala, sad pretvoren u bankovni kapital putem izda­
vanja akcija.
Naravno, ovo pretvaranje tuđeg u bančin sopstveni novčani
kapital nipošto ne menja ponudu i tražnju novčanog kapitala i
stoga nema nikakvog uticaja na kamatnu stopu.5
Povećanje industriskog kapitala ima — u inače jednakim
uslovima — za posledicu povećanje profitne mase, pošto je indu­
striski kapital taj koji u procesu proizvodnje stvara višak vred­
nosti. Povećanje bankovnog kapitala ne vrši, naravno, nikakve
promene na kamatnu masu koju su banke postigle; jer kod jed­
nake tražnje ova masa zavisi od ponude zajmovnog kapitala, koja
se ni u kom slučaju ne menja usled izmerijene podele zajmov­
nog kapitala između banaka i privatnih lica, dakle usled puke
promene svojine. Ono što se menja to je samo obračunavanje ban-
čine čiste dobiti, koja se kod povećanog sopstvenog kapitala po­
kazuje procentualno manjom.
Industriski, trgovački i kapital novčane trgovine su određeni
delovi društvenog kapitala, koji u datom trenutku moraju jedan
prema drugome biti u određenom odnosu. No apstraktno uzevši,
sav društveni kapital mogao bi ujedno biti bankovni kapital. Jer
bankovni kapital znači samo "kapital koji je stavljen bankama
na raspolaganje, i ništa ne stoji tome na putu da sav kapital pro­
lazi kroz banke. Naravno, najveći deo ovog bankovnog kapitala je
fiktivan, samo novčani izraz za kapital koji stvarno fungira u
proizvodnji ili samo kapitalizovani naslov viška vrednosti.
Dakle povećanje bankovnog kapitala nije pretpostavka za po­
većanje dobiti kao u industriji. Naprotiv, kod banke je mero-
davna dobit. Ako se dobit penje, banka će povećati svoj sop­
stveni kapital, jer joj povećani kapital dozvoljava da u većem
obimu učestvuje u pretvaranju svog bankovnog kapitala u indu­
striski a da njena obezbeđenost ne dođe u pitanje. Da uglavnom
kreditiranje industrije, učešće u industriskim pred uzećima pose-
dovanjem akcija i emisiona delatnost izazivaju povećanje ban-
činog sopstvenog kapitala, dokazuje činjenica što engleske čisto
depozitne banke ne povećavaju svoj kapital i pored ogromno
povećanog prometa, te stoga dele vrlo visoke dividende.
Prema tome ne smemo da stvar zaihišljamo tako kao da bi
priliv ili odliv bankovnog kapitala na takav način uticao na
bančinu dobit da bi se izmenila kamatna stopa. Naprotiv, menja
se samo raspodela dobiti time što se ona mora deliti sad na
veći sad na manji sopstveni kapital.
• Stoga je sasvim detinjasta pretstava očekivat? da će povećanje
sopstvenog kapitala jedne novčanične banke, naprimer nemačke Rajhs­
banke. dovesti do sniženja kamatne stope.
207
 Pritom je od izvesn e važnosti i činjenica da se povećanje
bankovnog k a p ita la zbiva u o bliku akciskog kapitala, dakle
fik tiv n o g k a p ita la . *
V ideli smo da pretvaranje*novca u fik tiv n i ka p ita l ne m enja
karakter in d iv id u a ln o g k a p ita liste kao novčanog ili zajm ovnog
k ap ita liste. N o v a c koji se sad pretvara u fik tiv n i ka p ita l ostaće
i d alje ban kovni k a p ita l, d ak le i ekonom ski, novčani kapital. Je­
dan deo ovog ban kovnog k a p ita la pretvara se u industriski k a ­
p ital, pri čem u ovo pretvaranje može da se zbiva na dvojak način.
B anka daje kredit industriskom preduzeću, dakle prosto mu po­
zajm lju je svoj k a p ita l, ili p a k ban ka preuzim a akcije industri-
skog preduzeća, koje sada zadržava trajno u svom posedu, pošto
joj to d o zvoljava v eličin a njenog k a p ita la . U tom slučaju dejstvo
p oveća n ja bankovnog k a p ita la je u tom e što se novčani kap ital
najp re pretvara u bankovni k a p ita l a tek ovaj u proizvodni k a­
p ital. U m esto da p rivatn i n ovčan i k a p ita listi neposredno ulažu
svoj novac u ind ustrisk e a k cije, oni su ga uložili u bankovne
ak cije, i tek ga je banka pretvorila u industriski k ap ital tim e
što je k u p ila in d ustrisk e akcije. R azlik a je u tom e što banka nije
sam o posrednik u ovoj operaciji, nego je kao vlasnik bankovnog
k a p ita la postala i suvlasnik ind ustrisk og preduzeća. A ovo ban-
čino p ravo svojine d ejstvu je sasvim drukčije od prava svojine
pojed in ačn ih akcionaTa. I tako postoji tendencija da se raspoloživi
n ovčani k a p ita l priv a tn ih lica u što većem obimu pretvori najpre
u ban kovni k a p ita l a tek ovaj u industriski. Pritom je došlo do
pod vostručenja fik tiv n o g k a p ita la . N ovčani k a p ita l se pretvara
fik tiv n o u k a p ita l b an čin ih a k cija i tim e stvarno prelazi u ban-
čin u svojinu; ovaj bankovni k a p ita l pretvara se sada fik tivno u
ind ustrisk e akcije, a stvarno u elem ente proizvodnog k ap itala,
u sredstva za proizvodnju i radnu snagu.
D iv id e n d n a p o litik a banaka koje rade s velikim tuđim k a ­
pitalom (ulozim a) mora b iti stabiln ija od dividendne p olitike in-
dustriskih preduzeća. O v o naročito enda ako ulozi potiču iz kru­
gova onili koji samo po spoljašnjim znakovim a, kao što je
stabiln ost dividende, mogu da zaklju če da Ii je uprava dobra ili lo­
ša, i u slučaju k o leb ljiv e d ividendne p o litik e povlače svoje uloge.
O vd e sc. dakle, radi o ulozim a n ek a p ita lističk ih krugova. Industji-
sko preduzeće je n ezavisn ije u dividendnoj politici. Prvo zato što
njegovi zajm odavci im aju ionako većinom tačan uvid u njegovu
platežnu sposobnost. Zatim, što kredit koji industrisko preduzeće
stalno uzim a — p latežn i kredit — mora b iti pokriven robom koju
ono proizvodi, dok se drugi kredit ne uzim a stalno, kao što je to
slučaj kod banaka, nego sam o u dužim vrem enskim razm acim a.
O va veća nezavisnost om ogućuje, prvo, uticaj na tečajeve akcija

208
a time za upućene i špekulacionu dobit na berzi, zatim lakše pri-
lagođavanje konjunkturnim kolebanjim a i potrebama akum ula­
cije — kolebanja i prilagođavanja, ko/a su od veće važnosti za
industrisko preduzeće nego za banke.
S druge strane, veću postojanost u dividendnoj politici lakše
je sprovesti kod banaka nego kod industriskih preduzeća, jer
konjunkturna kolebanja ne utiču tako jako i tako jednostrano
na bankovnu dobit kao na profit. Prvo, veliki deo bankovne do­
biti ne zavisi toliko od apsolutne visine kam atne stope, nego od
razlike između kam ate na pozajm ljeni kapital i kam ate na du-
govani kapital. No ova razlika je mnogo postojanija od kolebanja
u apsolutnoj visini kam ate, naročito ako je bankovna koncentra­
cija već unekoliko uznapredovala. Zatim, u toku konjunkture
nastaju povoljni i nepovoljni momenti koji se delom međusobno
prebijaju. N ajpovoljniji je period visokog prosperiteta sa poste­
peno rastućom kam atnom stopom, jakom potrebom industrije za
kapitalom i stoga živom emisionom delatnošću i visokom osnivač­
kom dobiti. U isti mah raste dobit od blagajničkog poslovanja
i od posredovanja u platežnom kreditu, kao i od berzanskc špe­
kulacije. U visokoj konjunkturi raste kam atna stopa kao i razlika
između primljene i odobrene kamate. Naprotiv, emisiona delatnost
i osnivačka dobit opadaju. Potreba industrije za kapitalom pod­
miruje se više zaduženjem kod banke nego izdavanjem akcija
ili obveznica, a u isto vreme se špekulacija efektim a ograničava
visokom kamatnom stopom, obično već izvesno vreme pre krize.
U prvim danima depresije, kad je kam atna stopa najniža, naj­
povoljniji je trenutak za izdavanje papira sa stalnom i određe­
nom kamatom. D obit banaka od preuzim anja državnih i grad­
skih zajmova itd. jako raste, a isto tako i dobit od prodaje papira
sa stalnom kamatom iz sopsrtvenih zaliha po sada povišenim te­
čajevima. Jedan deo bankovnih dugova koje je industrija ranije
napravila pretvara se u akciski i obligacioni kapital, pošto je
novčano tržište likvidno, i odbacuje novu emisionu dobit. To
su sve momenti koji više ili manje kom penziraju smanjene pri­
hode od kam ate'u kreditnom posredovanju.
K o n k u r e n c i j u koju banke međusobno vode, ne vode one
samo svojim sopstvenim kapitalom već celokupnim kapitalom
kojim raspolažu. N o konkurencija na novčanom tržištu se bitno
razlikuje od one na robnom tržištu. N ajvažnija razlika je u pr­
vom redu u tome što na novčanom tržištu kapital ima novčani
oblik, a na robnom tržištu kapital ima tek da se pretvori iz
robnog kapitala u novčani. A poelednji uključuje i mogućnost da
ovo pretvaranje vise ili manje ne uspe, dakle da robni kapital
bude obezvređen i da se tako umesto profita pojavi gubitak. Kod

14 H ilferd in g : F in an sisk i k a p ita l 209

 k on kurencije roba radi se o realizovan ju kap itala, a ne samo o
njegovom op lođ avan ju . K od konkurencije novčanog ka p ita la ka­
p ita l je k ao ta k a v obezbeđen i radi se sam o o stepenu njegovog
op lođ a v a n ja , o v isin i kam ate. A kam ata je određena na takav
način koji pojed inim konkurentim a n e ostavlja velik e mogućno­
sti da je izm ene. P re svega eskontna p o litik a centralnih novčanih
zavoda je o v d e za sve druge m erodavna i ona im ostavlja sra-
zm erno usko p o lje rada. O v o je važn o u prvom redu za čisto kre­
d itn e poslove, i to k ak o za a k tiv n e tak o i za pasivne kreditne
poslov ć banaka. T u je kon kurencija Srazmerno mala. N o ukoliko
su m ogućnosti m anje, u toliko v eću ulogu iera kvan titativni mo­
m ent v e lič in e oblasti poslovanja. Sam o ako je ona vrlo velika,
m ože da dođe do snižen ja p ro v izija i do povišenja kam ate na
uloge. A kod preduzeća i s t e v e lič in e moraju i uslovi biti pri­
b ližn o isti. D a lje , u oblasti kreditn og posredovanja nema ekstra­
p rofita , osim jedn og jedinog, ko ji kod vrlo velik ih preduzeća
nasuprot m anjim postoji u u šted i i la k o ći u izbegavanju gubitaka
i p od eli rizika. N a p ro tiv , o v d e n e igra nik akvu ulogu ekstra«
p rofit, koji u in d u striji p ro izila zi iz tehn ičk og patentiranog noj
vatorstva i koji je tak o v a ža n za konkurentsku borbu.
K onkurencija igra v e ću ulogu kod finansiskog posla, dakle
kod em isija, neg o kod kreditn og posredovanja. V isina osnivačke
d ob iti pruža tu široko polje za n iž e ponude. A li ni ovde nema
su više širokih granica. B olje rečeno, ni ovde ne odlučuju toliko
ban čin i uslovi k olik o stepen zavisnosti industrije usled ranije
odobrenih kredita.
Kod p itan ja kon kurencije treba u industriji razlikovati te­
hn ičk u od ekonom ske strane. Kod banaka tehnička različitost igra
sasvim m alu ulogu, teh n ik a je kod istovrsnih banaka jednaka.
(R aznovrsne ban ke uop šte ne konkurišu neposredno jedna drugoj.)
T u već unapred postoji sam o ekonom ska razlika, koja je čisto
k va n tita tiv n a i sastoji se sam o u v eličin i sakupljenog kapitala.
O v a j sasvim sp ecifiča n karakter konkurencije dozvoljava ban­
kam a d a na tako različit i prom enljiv način čas jedna drugoj
konkurišu, čas opet jedn a s drugom sarađuju. N ešto sličn o na­
lazim o pon ek ad i u ind ustriji sam o kod jednako velikih predu­
zeća u slučajnom sporazum u za neki određeni posao, naprim er
kod subm isija. A li tam o je to m nogo češće preteča kartela, dakle
trajne saradnje uz isk lju čen je konkurencije.
A ko je u oblasti kreditn og posredovanja granica za konkuren­
ciju opšta kam atna stopa, onda je to u oblasti platnog prom eta
prosečna p rofitna stopa. A up ravo ovde je v eličina prom eta od­
lučujuća za v isin u provizije i uslovljava znatnu nadm oćnost ve­
lik ih banaka.
210
 Bankarsko-tehnički princip najveće sigurnosti razlog je što
banke već unapred nisu sklone konkurenciji. Zato je isključenje
konkurencije u industriji putem kartela i postizanje »stalne do­
biti« bankama naročito po volji.
Bankovna dobit nije profit. A li suma dobiti obračunata na
bančin sopstveni kapital mora biti jednaka pTosečnoj profitnoj
stopi. Ako je ona manja, kap ital će biti povučen iz bankarskog
posla, a ako je veća, onda će se pojaviti nove Lanke. Pošto ban­
kovni kapital ima uvek novčani oblik ili se u svako doba lako
može da pretvori u novčani oblik, to je ovde izravnanje moguće
na najbrži način.
Stoga nema ni »hiperprodukcije« bankovnog kapitala. N a­
protiv, prekomerno povećanje sopstvenog bankovnog kapitala vodi
opet njegovom odlivu i drugim plasm anim a ali ne vodi opštem
slomu s obezvređenjem itd., kao što to vidim o u industriskoj
oblasti. Bankovni slom je samo posledica preterane proizvodnje
u industriji ili preterane špekulacije, i. javlja se kao oskudica
bankovnog kapitala u novčanom obliku zato što se bankovni ka­
pital vezao u takvom obliku koji se ne može odmah da realizuje
kao novac.
S razvitkom bankarstva, sa sve tešnjim spletom odnosa iz­
među banaka i industrije pojačava se tendencija da se s jedne
strane međusobna konkurencija banaka sve više isključuje, a
s druge strane da se sav kapital u novčanom obliku koncentriše
i da se tek uz posredovanje banaka stavi na raspolaganje pro­
izvodnim kapitalistim a. U poslednjoj instanci ova bi tendencija
dovela) dotle, da jedna banka ili jedna bankovna grupa dođe do
raspolaganja celokupnim novčanim kapitalom . Jedna takva »c e n-
t r a l n a b a n k a « vršila bi tim e kontrolu nad čitavom društve­
nom proizvodnjom.®
• S bankovnim sistemom je »na svaki način d at i oblik jednog
opšteg knjigovodstva i raspodele sredstava za proizvodnju u društve­
nom razm eru, ali i samo oblik... O n stav lja industrijskim i trgovačkim
kapitalistam a na raspolaganje sav raspoloživi i čak potencijalni, još
aktivno neangažovan k ap ital društva, tako da ni pozajm ljivač ni pri-
menjivač toga k ap itala nisu njegovi vlasnici ili proizvođači. On time
ukida privatni k a rak ter k ap itala, te teko po sebi, ali i samo po sebi
sadrži ukidanje samog kapitala...
^ N aposletku, ne podleži sum nji da će kreditni sistem poslužiti kao
moćna poluga za vrem e prelaska iz kapitalističkog načina proizvodnje
u način proizvodnje udruženog rada; ali ipak samo kao jedan elemenat
n vezi s drugim velikim organskim prevratim a Samog načina proizvod­
nje. N asuprot ovome, iluzije o čudotvornoj moći k red ita i bankarstv a,
u socijalističkom sm islu potiču iz potpunog nepoznavanja kapitalističkog
načina proizvodnje i k re d ita kao jednog od njegovih oblika. Cim su
sredstva za proizvodnju p restala da se p retv araju u k a p ita l (Što itk lju -

211
 U k reditu do la zi do izraza pored predm etnog i ličn i odnos,
on se ja v lja k ao neposredan ličn o -d ru štv en i odnos nasuprot pred-
m etno-dcnštvenom odnosu ostalih ekonom skih kategorija, naro­
čito novca: u vulgarnom sm islu govori se o »poverenju«. A isto
tako kredit je u svom e savršenom obliku suprotan kapitalizm u,
on p retsta v lja o rg a n iza ciju i kon trolu nasuprot anarhiji. Stoga
on p r o iz ila z i, iz socijalizm a koji je prilagođ en kapitalističkom
društvu, on je la ža n , k a p ita listič k i podešen socijalizam . On so­
cija lizira novac drugih za upotrebu m alog broja njih. U svom
p očetk u o n odjednom otvara šp ek u la n tu najsjajnije perspektive:
granice k a p ita listič k e proizvodnje — privatn a im ovina — kao da
su išče z le i celokupn a proizvodna snaga društva kao da je sta­
vljen a na rasp olaganje pojedincu. N jega hv a ta vrtoglavica i on
se v r to g la v o baca u šp ek u laciju .
P rv i pion iri kredita su rom antičari k a p ita lizm a kao Lo i Pe-
rer; p roći će još izvesno vrem e dok ć iftin sk i k a p ita lista ne zado­
b ije p rev la st i G underm an ne pobedi Sakara.

ču je i u k id a n je p riv a tn e zem ljišne svojine), k re d it k ao ta k a v više nem a

sm isla... S d ru g e stran e , d o k le god p ro d u žu je tr a ja t i. ^ ^ 0 “
pro izvodnje, p ro d u žu je tr a ja ti i kanm touosm k a p ita l k ao jedafl J
govih o b lik a f sa č in ja v a u s tv a ri b a z u njegovog k red itn o g sistema...«
M arks, >K apitalc, III, 2, IJeogiad 1948r str. 527 i 528.

212
 TREČI O D E L J AK

FINANSISKI KAPITAL I OGRANIČENJE

SLOBODNE KONKURENCIJE
 XI g l a v a

SMETNJE U IZ JE D N A Č E N JU PR O FIT N IH STOPA

I N JIH O V O SA V L A Đ IV A N JE

Svrha kapitalističke proizvodnje je profit. Postizanje što ve­

ćeg profita je motiv za svakog pojedinog kapitalistu; to postaje
maksima njegovog ekonomskog delanja, koja nužno proizilazi iz
uslova kapitalističke konkurentske borbe. Jer, pojedinačni kap i­
talista može se održati samo onda ako stalno teži za tim da ostane
ne samo ravan svojim konkurentim a nego i jači od njih. To mu
je moguće samo onda ako mu pođe za rukom da povisi svoj
profit iznad prošeka, dakle da postigne ekstraprofit.1
Subjektivna težnja za što većim profitom, koja nadahnjuje
sve individualne kapitaliste, ima za objektivni rezultat tenden-

l- Hobs shvata ovu težn ju kao opštu: O pšta težnja čovečanstva

jeste »stalna -i neum orna žudnja za vlašću n ad vlašću koja prestaje
samo smrću«. »A razlog za to nije uvek u tom e da čovek očekuje za­
dovoljstvo veće od onoga koje je već postigao, ili da ne može da se za­
dovolji umerenom vlašću; nego u tom e što ne može da obezbedi moć
i sredstva za udoban život kojim a raspolaže, a da ne steče još više.«
(Leviathan, ch. XI.)
K apitalistički m otiv — p ro fit rad i p ro fita — je opisao Z o l a ,
ta j veliki^ personifikator socijalnih kategorija, u G underm anu, čije su
sve potrošne potrebe svedene n a mleko, a koji pored svega toga i dalje
stalno zelenaši. O tuda i njegova pobeda — pobeda kapitalističkog p rin ­
cipa — nad Sakarom , kod kojeg je pom am a za profitom pom ućena
primesom koja je tu đ a k ap italu , naim e težnjom za vlašću, k u lturnim
idejam a i ličnim luksuznim potrebam a. U G underm anu je najbolje izra­
žen^ tip kapitaliste u njegovom iracionalnom obliku kao novčani arb i­
trager i berzanski špekulant, i to mnogo tačnije nego kod Ibzenovog
G abriela B orkm ana (gde je kapitalizam izvršio nasilje nad društve­
nom potrebom). Jer. Borkman polazi od društvene potrebe umesto od
interesa profita, dakle od jednog m otiva koji je tu đ kapitalisti. O va
protivrečnost između društvenog interesa i interesa p ro fita je svagda
tragičan m otiv u kapitalističkim dram am a i otuda tako često ostav­
ljaju nerealistički utisak. Pravi k ap italista nije podoban za d ram at­
sku figuru nego samo za epizodu u rom anu — za razliku od tvrdice kod
kojeg lična beda može pod izvesnim okolnostim a da deluje tragično.

213
ciju za obrazovanjem jed n ak e prosečne profitne stope za sve ka­
p ita le .2
O v a j rezultat nastoji se postići konkurencijom kap itala oko
sfera plasm ana, stalnim pritican jem k a p ita la u sfere gde visina
profitn e sto p e leži iznad prošeka i stalnim njegovim oticanjem
iz sfera u kojim a se v isin a p ro fitn e stope nalazi ispod prošeka.
N o ovo stalno u seljavanje i iselja v a n je na ila zi na sm etnje, koje
rastu sa stepenom k a p ita lističk o g razvitka.
R a zv ita k proizvodnosti rada, teh n ičk i napredak, dolazi do
izražaja u tom e što ista m asa živog rada pokreće sve veću masu
sredstava za proizvodnju. O v a j proces se ekonom ski ogleda u sve
višem organskom sastavu k a p ita la , u sve većem udelu što ga u
ukupnom k a p ita lu pretsta v lja postojan i deo ka p ita la nasuprot
prom enljivom .3 U toj prom eni srazm ere p : pr izražena je pro-
m ena slik e koju je pružala m an ufaktura i fabrika u ranom ka­
p italizm u sa svojim grupam a radnika sabijenim u m alim radio­
nicam a oko m alobrojnih i m alih m ašina radilica, u poređenju
sa slikom m oderne fabrike, gde iza ogrom nih autom ata mali
lju d i, koji se jed va tu i tam o vide, kao da sve v iše iščezavaju.
A li teh n ičk i razvitak nosi sa sobom ujedno i promenu u sa­
stavnim delovim a postojanog kap itala. Sastavni deo stalnog ka­
p ita la raste brže od opticajnog. Za ilustraciju neka posluži
sledeće:
* Iz m o tiv a ek o nom skih su b je k a ta k o ji d elaju , a ko ji su i sam i
o d ređ en i p riro d o m ekonom skih odnosa, ne da se izvesti n išta dru g o
do te n d en cija za u sp o stav ljan je m je d n ak o sti ekonom skih uslova: jedn ak e
cene za je d n a k u robu, je d n a k p ro fit za je d n a k k a p ita l, je d n ak a (nadnica
i je d n a k a sto p a ek sp lo a tacije za je d n a k rad. Ali, polazeći od su b jek ­
tiv n ih m otiva, ja n a ta j n ač in neću n ik a d a doći do sam ih k v a n tita tiv ­
n ih odnosa. N ap ro tiv , d a hih m ogao d a p ronađem k v a n tita tiv n u od re­
đ en o st p o je d in ih delova, ja m oram d a već poznajem veličinu ukupn o g
d ru štv en o g proizvoda, kod čije raspodele stu p a ju u dejstvo te tend en ­
cije za jed n ak o šću . K v a n tita tiv n o određeni re z u lta ti ne d aju se nik ad
izvesti iz psiholoških fa k to ra . ^
a K oliko je u m odernim v aljao n icam a sm anjen udeo živog fj&da
vid i se iz sledećeg: »Sam o pom oću stolova za dizanje sm anjio se b ro j
po sluge kod v a lja n ja šina od 15—17 n a 4—5 ljudi. U A m erici su p ale
n ad n ice po to n i p roizvoda u centim a
od 1880 do 1901
za v a lja o n ič a re šin a . . ..................od 15 n a m anje od 1
„ „ ž i c e .................................. 212 „ 12
„ ra d n ik e k o ji za g re v a ju o striške
za ž i c u ............................................. . . . „ 80 „ 5

(H ans G ideon H eym ann, »Die gem ischten W erke im deutschen Grossei-
sengew erbec, S tu ttg a rt 1904, str. 23.)

216
 »Tehnički n ap red a k u procesu visoke peći silio je na sve veće
povećanje pogona, na sve ja ču koncentraciju k ap itala. Prem a L irm anu
?(Die F ortschritte im H ochofenbetrieb seit 50 Jahren«, D iisseldorf 1902)
kubna sadržina visoke peći porasla je od 1852 u srazm eri od 1 :4,8,
kapacitet po visokoj peći 1:33,3 a po toni sadržine visoke peći 1:7. Go­
dine 1750 proizvelo je 14 šleskih visokih peći na pogon drvenim ugljem
ukupno 25 000 m etarskih centi sirovog gvozda, a 1799 bile su obe ke-
nigshiteške visoke peći na pogon koksom projektovane na ukupno
40 000 m etarskih centi godišnje. G odine 1852 Ehelhojzer se hvalio dnev­
nom proizvodnjom od 50 000 do 60 000 pruskih funti. Poslednji dnevni
rekordi po peći bili su: zavodi D ojčcr kajzer (Tiscn) sa 518 tona;
Ohio stil K° br. 3 sa 806 tona; to znači da je am erička peć proizvodila
za nekih 50 sati onoliko koliko je ranije jedna šleska peć proizvodila
za godinu dana, a za 36 sati količinu koju je 14 šleskih peći pre 150
godina proizvodilo za godinu dana.
A nalogo su i troškovi po peći ogromno porasli. Pom enute peći
u Kenigshite bile su procenjene na ukupno 40 000 ta lira ; to iznosi
nešto oko 20 000 M investiranog k ap itala po toni dnevne proizvodnje.
Prem a V edingu investicioni troškovi od skoro 1 m ilion po peći pali
sur 1887 na 5400 do 6000 M po toni dnevne nroizvodnje. Usled mnogih
novih a p a ra ta i skoro potpunog istiskivanja ručnog rad a porasli su
nedavno troškovi po jednoj toni dnevne proizvodnje ponovo na oko
10 000 M, što znači da jedna norm alna 250-tonska peć u R urskoj obla­
sti staje danas 2,5 m iliona M, a am eričke džinovske peći progutale su
yeć do 6 m iliona M.
Izuzev Z igerlanda i G ornje Slezije jedva da se danas u N em ačkoj
još nalaze peći sa dnevnim kapacitetom ispod 100 tona. Stoga m ini­
malna godišnja proizvodnja jedne novosagrađene peći mora biti pro­
računata najm anje na 30 000 do 40 000 tona. No pogon sa više peći
pruža velika preim ućstva pa otuda i težnja da sc stalno po v eć ala broj
peći koje p rip a d aju jednom pogonu. Troškovi potrebnih rezervnih po­
strojenja (duvaljke, p rostrojenja za zagrevanje vazduha) isto kao i opšti
troškovi (uprava, laboratorija, inženjeri) raspocleljuju se na mnogo
veću proizvodnju. Samo sjedinjavanjem više peći može se onda s jednom
peći iz godine u godinu proizvoditi ista vrsta sirovog gvožđa. Time
otpada pre svega neugodno preorijentisanje peći s jedne vrste sirovog
gvožđa na drugu i zatim postaje moguće da se konstrukcija peći spe-
cijalizuje prem a vrsti sirovog gvožđa koju valju proizvoditi. N aposletku,
tek kod visoke proizvodnje i kod više peći postaje ekonom ski racionalno
korišćenje m odernih pronalazaka (racionalni dovoz sirovina, m ašina za
livenje, mešalica, m ašine za grotleni plin).« (Ileym ann, 1. s., str. 13
i dalje.)
Vrlo je interesantno uporediti sa ovom sferom najvišeg organskog
sastava k ap itala onu sferu industrije u kojoj je prim ena m ašina takođe
dostigla visoki stepen, ali gde je organski sastav daleko niži usled
sasvim drukčijih tehničkih uslova. »Zamislimo veličinu kapitala potreb­
nog za proizvodnju cipela na prim eru jedne fabrike koja dnevno pro­
izvodi 600 do 800 pari cipela, i to pola kovanih a pola šivenih.
Zgrada ............................................................................ 100 000 M
Z e m l j i š t e .............................................................................. 50 000,,
P arna m ašina (50 K S ) 21 000 „
Električna p o s t r o j e n j a .................................................... 20 000 „
Mašine za izradu i drugi u r e đ a j i .............................. 80 000 „
K alupi 25 000 „
Stalni kapital . . . . 296 000 M.
217
 A ko s a d u z m e m o d a se o p tic a jn i (poslovni) k a p ita l obrne otprilik e
d v a p u ta godišnje, o n d a d obi ja m o :

W i n e za % g o d in e . 350 000 M
R a d n ič k e n a d n ic e za % god in e . . . . . . . too 000
O stali tro šk o v i za % g o d i n e .............................. .... ] 90 000 ”
O p tic a jn i k a p ita l 540^)00 M

D ak le , m ožem o d a k ažem o d a je kod staln o g k a p ita la od okruglo

300 000 M p o tre b a n o p tic a jn i k a p ita l od 500 000 M. dakle, d a bi za ovu
f a b rik u , k o ja u p o š lja v a 180 do 200 ra d n ik a , bio p o tre b an u k u p an k a ­
p ita l od oko 800 000 M,< (K arl R ehe »D ie D eu tsch e Schuhgrossindustrie«,
J e n a 1908, str. 54.)
N a p ro tiv : »Tako bi d a n a s je d n a v elik a k o m b in o v an a Tom asova fa ­
b rik a s p ro iz v o d n jo m od 300 000 do 400 000 tona, k o ja tre b a d a se podigne
u Z a p a d n o j N em ačkoj i m o ra d a k u p i ru d n a p o lja k ao i zem ljište, ko­
š ta la n a jm a n je :

1000 h e k ta ra ru d n ih p o lja lOOOOuOO M

6 u g ljen ih p o lja u R u rsk o j o b l a s t i ........................ 3 000 000 „
U g ljenokop s k a p a c ite to m od 1 000 000 tona,
u k lju čiv o K o k s a r e .............................................. 12 000 000 „
P o stro jen je visokih peći . . ................................... 10 000 000 „
C eličane i v a l j a o n i c e ................................................... 15 000 000 „
Z em ljište, in d u s trisk i koloseci, ra d n ič k i
stan o v i itd. fa b rik e g v o ž đ a .......................... 5 000 000 „
U kupno 55 000 000 M.

O vam o s p a d a i oko 10 000 ra d n ik a . Za je d n u čeličanu dvostrukog

k a p a c ite ta (2500 to n a dnevno) s m a tra se u A m erici d a je p otreban odgo­
v a ra ju ć i k a p ita l od 20 do 30 m iliona dolara.« N ap ro tiv u oeloj in d u ­
s tr iji gvožđa u N asau n a la z io se 1852 k a p ita l od 1 235 000 fl. (H eym ann,
1. s., str. 26.)
N o ova ogrom na nabujalost stalnog kap itala znači stalno ote­
žavanu prenosivost jednom investiranog k ap itala. D ok se opticajni
k a p ita l p o isteku svakog obrtnog perioda opet pretvorio u novac
i stoga m ože da se uloži u svaku drugu granu proizvodnje, stalni
k a p ita l je vezan u procesu proizvodnje kroz veći niz obrtnih p e­
rioda; njegova se vrednost prenosi postepeno na proizvod i isto
se tako postepeno vraća u novčani oblik. Obrt celokupnog ka­
p itala se produžava. U k olik o je veći stalni k a p ita l, utoliko je
zam ašniji njegov obim, utoliko je veći njegov značaj pri podizanju
postrojenja, utoliko veći deo ukupnog k a p ita la on pretstavlja i
utoliko je i v eća teškoća da se vrednost, koja je usled toga ve-
Eina, realizu je bez v elik ih gubitaka, te da se onda k ap ital pre­
nese u neku povoljniju sferu. A tim e se m od ifiku je i konkurencija
k a p ita la oko sfera plasm ana. U m esto starih pravnih ograničenja
srednjovekovnog tutorisanja, nastala s u nova ekonom ska, koja
ograničavaju slobodno seljen je k ap itala, ograničenja koja, na­

21 8
ravno, pogađaju samo one kap itale koji su se već pretvorili u
proizvodni kapital, a ne i one koji se tek ulažu. Drugo ograničenje
se sastoji u tome, što tehnički razvitak proširuje ujedno i razmcre
proizvodnje, što nabujali obim postojanog, a naročito stalnog ka­
pitala, apsolutno iziskuje sve veću sumu kapitala, da bi se pro­
izvodnja uopšte mogla odgovarajuće da proširi ili da se osnuju
nova preduzeća. Sume koje se postepeno akum uliraju iz viška
vrednosti ni izdaleka nisu tolike da bi mogle biti pretvorene u
samostalne kapitale. Tako bi se moglo pom isliti da i priliv novog
kapitala postaje nedovoljan ili dolazi prekasno. No slobodno se­
ljenje kapitala je preduslov za obrazovanje jednake profitne
stope. O va jednakost je povređena ako p riliv ili odliv kapitala
ne može da teče nesmetano. Kako je tendencija za jednakošću
profita pre svega individualna težnja k ap italiste za što većim
profitom, to se i ograničenje mora najpre individualno ukloniti.
To se zbiva m obilizovanjem kapitala.
D a bi se kap ital centralizovao, dovoljno je stvaranje asocija­
cije kapitala. A li, mobilizovanjem se ujedno proširuje i krug
kapitala koji se može asocirati. Jer, m obilizovanjem se omogućuje
da stalno pretvaranje industriskog kap itala u novčani kap ital,
uključujući i stalni kapital, bude što nezavisnije od stvarnog pri­
liva po isteku obrtnog perioda, u toku kojeg stalni kap ital treba
da funkcioniše. Naravno, ovo pretvaranje industriskog kap itala
u novčani k ap ital nije moguće u društvenim razmerima, već samo
konkretno za izvestan broj kap italista koji se stalno menjaju. O va
stalna pretvorivost u novac daje kap italu karakter p riliva zaj­
movnog kapitala — novčanog kapitala, koji se, za izvesno vreme
predujmljen, vraća kao novčana suma uvećana za kam atu. Zato
za industrisku sferu plasm ana postaju podesne i one novčane
sume koje inače ne bi fungirale kao industriski kapital.
To su novčane sume koje bi za njihove posednike morale da
duže ili kraće vreme leže neiskorišćene, ili bi bile prolazno u lo­
žene kao čisto zajmovni kapital. O ve se sume stalno menjaju u
svome sastavu, sužavaju .se i šire, ali uvek postoji izvesna suma
takvog trenutno neiskorišćenog novca. O na može da se pretvori
u industriski kapital i da tim e bude vezana. Stalno, m enjanje
ove novčane sume izraženo je u stalnom m enjanju poseda akcija.
Razume se, pretvaranje u industriski k ap ital zbiva se samo jedan­
put, i to jednom zauvek. Nerskorišćeni novac je definitivno pret­
voren u novčani kapital, a ovaj u proizvodni kapital. Nove
novčane sume koje sad pritiču iz ovih fondova neiskorišćenog
novca fungi raju kao kupovno sredstvo za akcije i služe sada
samo kao prometno sredstvo za njihov obrt. No za posednike
novca prvobitno pretvorenog u industriski kapital one ostvaruju
219
priliv njihovog novca, koji oni m ogu sad opet da sta v e na
raspolaganje u druge svrhe, p ošto je on za njih i u m eđuvrem enu
fungirao kao k a p ita l. U zgred treba da se napom ene, da se s p o­
rastom tečajeva a k cija mora caeteris paribus povećati i suma
novca potrebna za njihov obrt, te da onda može da uđe u ovaj
prom et v iše n ovca nego što je p rvobitno bilo pretvoreno u in­
dustriski kap ital. Pritom treba im ati na umu da je po pravilu
tečaj ak cija v eći od vrednosti industriskog k a p ita la u koji se
novac pretvorio.
N aravno, m ob ilizovanje k a p ita la ne u iiče na proces pro­
izvodnje. O v o pogađ a sam o svojinu , stvara sam o oblik za prenos
k ap ita listič k e fu ngirajuće svojine, za prenos k a p ita la kao k a p i­
tala, kao novčane sum e koja rađa profit. P ošto ono ne utiče na
p roizvodnju, taj prenos je u stvari sam o prenos vlasničkog pra­
va na profit. K a p ita listi je stalo sam o do profita. N jem u je
6vejedno u kojoj je sferi proizveden profit. K apitalista ne pravi
robu, nego u robi profit.
Stoga su sve a k cije pod jednako dobre ako* one pod inače
jedn akim okolnostim a donose jedn ak profit. Stoga se svaka akcija
proceu juje p o p rofitu koji ona donosi. K a p italista koji kupuje
akcije, k u p u je za istu novčanu sum u jednako v elik i udeo u
p rofitu kao i svaki drugi k a p ita lista . Zato je m obilizovanjem
k a p ita la , in d iv id u a ln o za svakog pojedinog k ap italistu , ostva­
rena jedn akost p ro fitn e stope. A li i sam o individualno, pošto se
stvarno p ostojeće nejedn akosti sam o za nj gase kod kupovanja
akcija. U stvari ove nejedn akosti postoje i dalje, a isto tako i ten­
d encija za n jihovim izjednačenjem .
Jer, m ob ilizovanje k a p ita la ne utiče na stvarno kretanje k a­
p ita la ka izjed n ačen ju p ro fitn e stope. T ežnja k a p ita liste za što
većim profitom ostaje. O vaj se sada pojavljuje u većoj dividendi
i u povećanoj tečajnoj vrednosti akcija. T im e je kap italu koji
treba da bude uložen jasno pokazan put. V isina postignutog
profita, ranije poslovna tajna pojedinog preduzeća, sad se javlja
kao v iše ili m anje adekvatno izražena u visini dividende i tako
k ap ita lu koji traži plasm an olakšava odluku, kojim granam a pro­
izvodnje da se obrati. A ko se, naprim er, u industriji gvožđa
s kap italom od jedn e m ilijarde postiže profit od 200 m iliona. a
u nekoj drugoj industriji s istim kapitalom profit od 100 miliona,
tečajna vrednost a k cija će iznositi — ako pretpostavim o kapi-
talizovan je p o 5% — 4 m ilijarde za ak cije gvožđa, a 2 m ilijarde
za druge akcije i tako će nestati razlike za individualne posednike.
A li to ne sm eta novom k ap italu da traži plasm an u industriji
gvožđa, gde m ože da se postigne natprosečni profit. Baš sistem
akcija o lak šava p riliv u te sfere. N e sam o zato što se tim e, kao
220
 š to je v eć p rim e ć e n o , la k š e s a v la d a v a p r e p r e k a k o ja p ro iz ila z i iz
v e lič in e k a p i ta l a , n eg o i k a p i ta l iz o v a n i e k s tr a p r o f i t te s fe re o b e ­
ć a v a n a ro č ito v is o k u o s n iv a č k u d o b it, te p o ts tič e b a n k e n a d e-
la tn o s t u to j g r a n i p ro iz v o d n je . R a z lič ito s t p r o f it n ih s to p a p o ­
ja v lju j e se o v d e u ra z lič ito j v is in i o s n iv a č k e d o b iti; o n a se iz r a v n a v a
tim e š to n o v o a k u m u lis a n e m a se v iš k a v re d n o s ti p r i t i č u u s fe r e
s n a jv iš o m o s n iv a č k o m d o b iti.
M o b iliz o v a n jc k a p i t a l a n e u tič e n i n a te šk o ć e k o je se s u p r o t­
s ta v l ja j u iz je d n a č e n ju p r o f it n e s to p e . N a p r o tiv , a s o c ija c ija k a ­
p ita la , k o ja se r a z v ija is to v re m e n o sa m o b iliz o v a n je m k a p i ta l a ,
u k la n ja p r e p r e k e k o je p ro iz ila z e iz v e lič in e k a p i t a l a k o ji v a lja
p la s ir a ti; u d r u ž iv a n je m n o v č a n ih s u m a , u z sve veće b o g a ts tv o k a ­
p ita lis tič k o g d r u š tv a , v e lič in a p r e d u z e ć a n e p o s ta je n ik a k v a p r e ­
p r e k a z a n je g o v o p o d iz a n je . I z je d n a č e n je p r o f it n e s to p e p o s ta je
ta k o sv e v iš e m o g u ć e s a m o u s e lja v a n je m nov o g k a p i t a l a u s fe re
g d e p r o f it n a s to p a s to ji iz n a d p ro š e k a , d o k je s e lje n je k a p i t a l a
iz g r a n a p ro iz v o d n je s m n o g o s ta ln o g k a p i t a l a m o g u ć e s a m o uz
te šk o ć e. O v e se k a p i ta l s m a n ju je sa m o p o s te p e n im o d u m ira n je m
s ta r ih p o s tro je n ja , ili p a k u n iš te n je m k a p i t a l a 11 s lu č a ju b a n -
k ro is tv a .
S p ro š ire n je m ra z m e r a p r o iz v o d n je ja v l j a se i jo š je d n a s m e t­
n ja . U v is o k o k a p ita lis tič k o j s fe ri m o ra n o v o o s n o v a n o p re d u z e ć e o d
sam o g p o č e tk a b ili v elik o g o b im a ; n je g o v o o s n iv a n je će je d n im
m a h o m s iln o p o d ić i p ro iz v o d n ju u to j s fe ri. Z a h te v i te h n ik e n e
d o z v o lja v a ju u p o v e ć a n ju p ro iz v o d n je ono n ij a n s ir a n j e k o je b i
m o ž d a tr a ž ila a p s o r p c io n a sp o so b n o s t tr ž iš ta . J a k o p o v e ć a n je p r o ­
iz v o d n je h ip e r k o m p e n z ir a d e js lv o n a p r o f it n u s to p u ; a k o je o n a
p r e to g a s ta j a la iz n a d p ro š e k a , s a d a p a d a is p o d n je g a .
T a k o te n d e n c ije za iz je d n a č e n je m p r o f it a n a ila z e 11a s m e tn je
k o je ra s tu s ra z v itk o m k a p ita liz m a . O v e s m e tn je d e js tv u ju r a z l i­
č ito m ja č in o m n a ra z n e s f e r e v e ć p r e m a s a s ta v u k a p i t a l a , a n a ­
ro č ito p re m a s ra z m e ri u k o jo j s ta ln i k a p i t a l s to ji p r e m a u k u p n o m
k a p ita lu . O v o d e js tv o će n a jja č e d o ći d o iz r a ž a ja b a š u n a j r a z v i­
je n ijim o b la s tim a k a p i ta l is tič k e p ro iz v o d n je , u te š k o j in d u s tr iji.
S ta ln i k a p i ta l ig ra tu n a jv e ć u u lo g u , a tu je i o d liv in v e s tira n o g
k a p i ta l a s k o p č a n s n a jv e ć im te šk o ć a m a .
K a k o to s a d a d e lu jc n a p r o f it n u s to p u u tim o b la s tim a ? D a la
b i se z a m is liti s le d e ć a a r g u m e n ta c ija : U o v im in d u s tr ija m a je p o ­
tr e b a n v eo m a v e lik i p o č e tn i k a p i ta l , p o se d ta k o v e lik ih p o č e tn ih
k a p i ta l a je o g ra n ič e n p a će sto g a i k o n k u r e n c ija u tim o b la s tim a
b iti m a n ja a p r o f it v iši. O v a j a rg u m e n t g u b i iz v id a d a to v až i
sam o za v re m e k a d je k a p i ta l jo š in d iv id u a ln o f u n g ira o . M o g u ćn o st
a s o c ija c ije k a p i ta l a s la k o ćo m s a v la d a v a o v u p r e p r e k u . V eličin a
k a p i ta l a n ije n ik a k v a s m e tn ja z a n je g o v o p r ib a v lja n je . N a p ro tiv ,

221
 izjed n ačen je pu tem od liv a k a p ita la je ovde gotovo isključeno, a
isto je tako vrlo otežano i u n išten je kap itala. O ve razvijene indu­
strije su u isto vrem e i one u kojim a je konkurencija najbrže isko-
ren ila m ala p reduzeća ili gde tak vih uop šte nije ni bilo (kao- u
nekim granam a elek tričn e industrije). N e samo da preovlađuje
v elik o preduzeće, nego ta v elik a preduzeća, jaka u kapitalu, po­
staju u sve većoj m eri jedn a drugim a ravna po vrednosti, a te­
h n ičk e i ekonom ske razlike, koje bi pojed inim od njih obezbedile
nadm oćnost u konkurentskoj borbi, postaju sve manje. To nije
borba ja k ih i slabih, u kojoj bi se o v i u n ištavali i tako uklonilo
p reobilje k a p ita la u ovoj sferi, nego borba izm eđu jednakih, koja
m ože dugo da ostane nerešena i svim učesnicim a u borbi nam eće
jed n ak e žrtve. S va ova p reduzeća moraju nastojati da izdrže borbu,
jer bi in a če ceo ogrom ni k a p ita l koji se u svakom od njih krije
b io obezvređen. Stoga je rasterećenje ove sfere uništenjem k ap i­
tala jak o otežano. U jedno svako novo preduzeće, zahvalju jući ve­
likom proizvodnom k a p a citetu , koji mora im ati od samog početka,
im a silno dejstvo na ponudu. Baš u ovim sferam a doći će vrlo lako
do tak v o g stan ja u kom e p rofitna stopa duže vrem e stoji ispod
prošeka. O vo sta n je p ostaje utoliko opasnije ukoliko je prosečna
p rofitn a stopa niža. S padom p ro fitn e stope, koji prati razvitak
k a p ita listič k e proizvodnje, stalno se sužava krug u okviru koga
je proizvodnja još rentabilna. A ko profitna stopa iznosi samo
2 0 %, dok je ranije jednom iznosila 40°/o, v eć je dovoljan mnogo
p ian ji pritisak na cenu, p a da p ro fit sasvim iščezne i da se osujeti
svrha K apitalističke proizvodnje. T ako baš ove industrije sa svo­
jim velikim m asam a stalnog k a p ita la postaju sve osetljivije prema
konkurenciji i pad u profitne stope što ga ona prouzrokuje, dok
U isto vrem e baš za njih postaje sve teže da izm ene jednom na-
stalu raspodelu ka p ita la . T ako će baš u njim a — pretpostavljajući
slobodnu konkurenciju — m oći lako da dođe do profitne stope
ispod prošeka, koja bi m ogla da se izjednači samo veom a po­
stepeno, usporavajućim prilivom novog kap itala, dok potrošnja
postepeno raste s porastom stanovništva. T a tendencija može da
se pojačava još i tim e što novi k a p ita li (akciski kap ital) unapred
m ogu da računaju s profitom ispod prošeka.
S druge strane, postojaće profit m anji od prosečnog u onim
sferam a u kojim a još preovlađuje ind ividu alni k a p ita l i u kojim a
je potreban srazm erno m ali kap ital. O vam o navaljuju k a p itali
koji u razvijenim sferam a nisu više sposobni da konkurišu. a
čiji m ali obim ne d ozvoljava njihovim im aocim a da ih ulože kao
k ap ita l koji donosi kam atu ili dividendu. T o su oblasti trgovine
na m alo i sitne k a p ita lističk e proizvodnje sa njenom ogorčenom
konkurentskom borbom, njenim neprekidnim uništavanjem stafiog
222
kapitala koji se. odmah ponovo zamenjuje novim, oblasti koje
su naseljene onim elementima koji uvek stoje jednom nogom u
proletarijatu, u kojima je bankrotstvo stalna pojava, dok se samo
mali broj njih postepeno razvija u krupne kapitaliste. To su one
grane proizvodnje koje sve više u najraznovrsnijim oblicima do­
laze u posrednu zavisnost od velikog kapitala.
Pored prenatrpanosti u ovim oblastima proizvodnje dolazi još
jedna okolnost koja snižava ovde profitnu stopu. Tu vlada ogor­
čena konkurencija za tržište i upotrebljavaju se velike sume da
bi se ova konkurencija izvojevala, da bi se obrt ubrzao i proda
povećala. Razvija se velika reklama, brojni trgovački putnici šalju
se na put. Za svaku mušteriju bore se njih desetorica. Sve to izi­
skuje novca, koji čini da kapital u ovim oblastima nabuja, ali,
pošto se ne uoptrebljava proizvodno, on ne povećava profit, nego
profitna stopa pada, jer se ona sada mora obračunati na taj veći
kapital.
Tako vidimo kako se na oba pola kapitalističkog razvitka iz
sasvim različitih razloga javlja tendencija padanja profitne stope
ispod njenog prošeka. Sa svoje strane, tu tendencija izaziva sad
tamo gde je snaga kapitala dovoljno jaka suprotnu tendenciju
za njeno savlađivanje. CVva suprotna tendencija vodi haposletku
ukidanju slobodne konkurencije a time i tendenciji da nejednakost
profitne stope bude trajna pojava, dok naposletku sama ova ne­
jednakost ne bude uklonjena uklanjanjem podvojenosti sfera pro­
izvodnje.4
Ovu tendenciju, koja tako nastaje u okviru industriskog ka­
pitala i to baš u njegovim razvijenim sferama, jačaju interesi b a n ­
kovnog kapitala.
Kao što smo videli, koncentracija u industriji vodi u isto vreme
i do koncentracije banaka, koja se zbog posebnih uslova za raz­
vijanje bankovnog posla još i pojačava. Zatim smo videli kako ban­
kovni kapital može da proširi industriski kredit putem akcija, i
kako dobija sve veće interesovanje za finansiranje, vođen izgledom
na osnivačku dobit. No osnivačka dobit je, pod inače jednakim
okolnostima, zavisna od visine profita. Zato je bankovni kapital
neposredno zainteresovan za ovu visinu. No s koncentracijom ba­
4 T endencija za izjednačenjem p ro fitn e stope je važna da bi se
'/azumelo k retan je kapitalističke proizvodnje i da bi se shvatio način
delovanja zakona vrednosti kao zakona k retan ja. Jer zakon vrednosti
ne gospodari neposredno pojedinim činovim a razm ene, već samo njih o ­
vom ukupnošću, a pojedini čin razm ene je sam o jedan deo uslovljen
ovom ukupnošću. S druge strane, individualna nejednakost profita v a­
žna je za raspodelu ukupnog p rofita, za aku m u laciju i koncentra-
ciju i najzad za kom binaciju, fuziju, k artel i trust.

223
 naka raste ujedno i krug industriskih p r e d u g a u kojima banka
učestvuje kao zajmodavac i finansiski zavod.
Dok industrisko preduzeće koje je tehnički ili ekonomski jače,
ima izgleda da posle konkurentske borbe ostane na tržištu kao
pobednik, da poveća sopstvenu prođu i da posle istiskivanja pro­
tivnika za duže vreme trpa u džep ekstraprofite, koji ga za gubitke
u konkurentskoj borbi više nego obeštećuju, bančino rezonovanje
je druge prirode. Pobeda ovog preduzeća je poraz za druga pre­
duzeća u kojima je banka isto tako bila zainteresovana. Druga
preduzeća su uzela velike kredite i pozajmljeni kapital je sada
ugrožen. Vreme same konkurentske borbe bilo je vreme gubitaka
za sva preduzeća. Banka je morala ograničiti svoje kredite i od­
reći se unosnih finansiskih poslova. Pobeda jednog preduzeća ne
pruža joj za to otštetu. Jedno tako jako preduzeće je klijent na
kome banka ne može mnogo da zaradi. Čim su konkurentska pre­
duzeća njene mušterije, banka ima od njihove konkurencije da
očekuje samo štetu. Otuda apsolutna težnja banaka za isključe­
njem konkurencije među preduzećima u kojima ona učestvuje.
Ali svaka banka je zainteresovana i za što veći profit. Ovaj će
opet, pod inače jednakim okolnostima, doseći najvišu tačku kod
potpunog isključenja konkurencije u nekoj grani industrije. Otuda
težnja banaka za uspostavljanjem m o n o p o l a . Tako se podu­
daraju tendencije bankovnog kapitala s tendencijama industriskog
kapitala za isključenjem konkurencije. Ali u isti mah bankovni
kapital dobija sve više moći da ovaj cilj sprovede, pa čak i pro­
tiv volje pojedinih preduzeća, koja bi, oslanjajući se na svoje na­
ročito povoljne uređaje, možda još uvek bila za konkurentsku
borbu. Industriski kapital ima, dakle, da zahvali podršci bankov­
nog kapitala, ako dođe do isključenja konkurencije već u onom
stadijumu ekonomskog razvitka kad bi bez dejstva bankovnog
kapitala slobodna konkurencija još i dalje postojala.5
5 N eina sum nje d a je d ru k č iji ra z v ita k b a n k a rstv a u Engleskoj, koje
b an k a m a d o p u šta m nogo m a n ji u tic a j ;u. in d u striju , jedan od razloga
k o ji o težava k a rte lisa n je u E ngleskoj i engleske kartele, ukoliko do
n jih i dođe, čini sam o la b av im sp o razu m im a o ceni, ko ji za vrem e dobre
k o n ju n k tu re o d rž a v a ju visoke cene d a bi za vrem e depresije doživeli
slom. (Vidi m nogobrojne p rim ere za takve slom ove ked H en ry W.
M acro sty ja »The T ru st M ovem ent in B ritisch Industry*, L ondon 1907, str.
63 i dalje.) P o b o ljšan ja u org an izaciji engleske in d u strije, naročito ra šire ­
nost ko m b in acije u poslednjim godinam a, treb a p rip isa ti am eričko j i
n em ačkoj k o n k u ren ciji. M onopol svetskog trž išta učinio je englesku in d u ­
s triju zaostalom . N ajb o lji dokaz o nužnosti k o n kurencije u k a p ita lis tič ­
kom sistem u. .
U ostalom ra z v ita k engleskih b a n a k a pokazuj još jedan d rugi fe­
nom en. U N em ačkoj i u S jedinjenim D ržav am a su elikim delom d ire k ­
tori b a n a k a ti koji iz ražav a ju interesne zajednice in d u strije putem per-

224
 Pored ovih opštih tendencija za ograničenjem konkurencije
dolaze do izražaja i tendencije koje proističu iz određenih faza
industriske konjunkture. Pre svega treba primetiti da će u periodu
depresije naročito jako doći do izražaja težnja da se poveća pro­
fit. Za vreme prosperiteta tražnja nadmašuje ponudu. To se vidi
već odatle što je u to vreme proizvodnja rasprodata davno pre
nego što je izvršena.6
Uzgred napominjemo da tražnja u ovo vreme česlo uzima Spe­
kulativni karakter. Kupuje se u očekivanju da će cene rasti. Po^-
višenje cene, koje ograničava potrošačku tražnju, pretstavlja,
obrnuto, potstrek za spekulativnu tražnju. Ali ako tražnja nad­
maši ponudu, onda tržišnu cenu određuju preduzeća koja pro­
izvode pod najgorim uslovima. Preduzeća koja proizvode pod
boljim uslovima ostvaruju ekstraprofit. Preduzetnici preistavljaju
kompaktnu celinu i bez zaključenja ugovora. Obratno u depre­
siji, kad svako gleda da na svoju ruku spase ono što se još da
spasti, svaki operiše protiv drugoga bez ikakvih obzira. »Ona stra­
na konkurencije koja je momentano slabija, ujedno je i ona u ko­
joj pojedinac dejstvuje nezavisno od mase svojih konkurenata,
a često i direktno protiv njih, te upravo time čini da se oseti
njihova međusobna zavisnost, dok jača strana uvek stupa prema
protivniku više ili manje kao kompaktna celina. Ako je za ovu
određenu vrstu robe tražnja veća od ponude, kupci se — u iz-
vesnim granicama — nadmeću i tako poskupljuju robu za sve
iznad tržišne vrednosti, dok na drugoj strani prodavci zajedno
gledaju da prodaju po visokoj tržišnoj ceni. Ako je, naprotiv, po­
nuda veća cxl tražnje, jedan počinje icvtinije prodavati, a ostali
moraju za njim, dok kupci zajednički rade na tome da tržišnu
cenu obore što je moguće niže od tržišne vrednosti. Zajednička
strana interesuje svakoga samo dok s njom više dobija no protiv
nje. A zajednica prestaje čim strana kao takva postane slabija, te
svaki po-jedinac na svoju ruku pokušava da se izvuče što bolje
može. Ako, zatim, neko jevtinije proizvodi i može više da proda,
da zauzme veći prostor na tržištu... on to i čini i tako otpočinje
akcija, koja malo po malo druge prisiljava da uvedu jevtiniji na­
čin proizvodnje i koja svodi društveno potrebni rad na neku novu
manju meru. Ako je jedna strana u nadmoćnosti, onda dobija svaki
sonalne unije. U Engleskoj to igra m anju ulogu, tamo se personalna
unija održava posredstvom direktora industriskih akcionarskih dru­
štava.
8 Tako je sredinom juna 1907 proizvodnja nem ačkih i engleskih
predionica bila u više slučajeva rasprodata već za I k v artal 1908. Ne-
mački potrošači uglja su u ja n u aru 1907 napravili sa sindikatom uglja
čvrste zaključke sve do m arta 1908, dakle na 15 meseci. (»F rankfurter
Zeitung.', 16-VII-1907.)
I ' Hilfrrilinfi: Finansiski k a p ita l 225
koji njoj pripada; to je kao da sprovode neki zajednički monopol.
Ako je jedna strana slabija, onda svako može za svoj deo gledati
da bude jači (na pr. ko radi s manjim troškovima proizvodnje),
ili da se bar izvuče koliko može, i tu ga se njegov bližnji baš ni­
šta ne tiče, ma da njegova akcija ne pogađa samo njega nego i
svu njegovp bratiju.<7
Tako nastaje protivrečnost: Ograničenje konkurencije naj­
lakše se može sprovesti onda kad je ona najmanje potrebna, jer
ugovor samo sankcioniše postojeće stanje, naime za vreme pro­
speriteta. Obratno je za vreme depresije kad je ograničenje kon­
kurencije najpotrebnije, a zaključenje ugovora ujedno najteže.
Ta okolnost nam objašnjava zašlo se karteli mnogo lakše stvaraju
u epohi prosperiteta, ili bar po savlađivanju depresije, a u de­
presiji tako često doživljavaju slom, naročito ako nisu čvrsto or-
ganizovani.8
Tako isto je jasno da monopolistička udruženja u vreme p o ­
voljne konjunkture mnogo efikasnije vladaju tržištem nego u vre­
me depresije.9
7 M arks, »K apital«, III, 1, B eograd 1948, str. 151. V rlo k a ra k te ri­
stičn o je i sledeće m esto k o je c itira M arks: A ko ni je d an čovek iz
nek e k la se n e bi n ik a d m ogao im a ti više od nekog, određenog udela
ili a lik v o tn o g d ela d o b ita k a i poseda cele klase, on b i se rado ujed i­
n ja v a o d a povisi d o b itk e (on to i čini, prim eću je na to M arks, čim
m u odnos tra ž n je i p o n u d e to ' d o zv o lja v a ); to je m onopoL A k a d svaki
m isli d a m ože n a n ek i n ač in d a uveća a p so lu tn i iznos svog vlastito g
ud ela, m a k a r i p o stu p k o m k o ji u m a n ju je ce lokupni iznos, on će to če­
sto čin iti; to je k o n k u re n c ija . (An I n q u iry -into those principles res­
p e c tin g th e n a tu re of dem an d etc., L ondon 1811, str. 105.)
Za vrem e p ro s p e rite ta udeo (given share) je dat, on je je d n ak p ro ­
iz v o d n ji k o ju m ože d a proizvede p o je d in ačn i p red u ze tn ik . N aprotiv,
u d ep resiji on se m o ra b o riti za svoju p rođu.
8 »Iskustvo n as uči da, iako se k a rte li s m a tra ju »decom nužde«
i te žn je za u d ru ž iv a n je m d ru g o v a po s tru c i im a ju svoje n ajp o d esn ije
tie u vrem e o p a d a ju ć ih p riv re d n ih k o n ju n k tu ra ili k riza, ipak k artel
može n a jla k š e d a n a sta n e kod povoljnog sta n ja poslova i kod visoke
k o n ju n k tu re , je r izgled za p o stiz av an je pov o ljn ih cena, povezan s jakom
tra žn jo m , p re tsta v lja n a jsn a ž n iju p o b u d u za u d ru živ an je zajedničk ih
in teresa. N ap ro tiv , te ž n ja d a se po svaku, m a k a r i n ajn ižu , cenu dođe
do p o ru d ž b in a i d a se one oduzm u k o n k u ren tu , otežava zajedničko n a ­
stu p anje.« D -r F e 1 k e r u svom re fe ra tu o Savezu n em ačkih fa b rik a
štam p arsk o g p a p ira . K o n trad ik to risch e V erhandlungen.
O isto riji k a rte la vidi i H ein rich C unow : »Die K artelle in Theo-
rie u n d P raxis«, N eue Zeit, X X II, 2, str. 210.
• T a k o k a ž e i Levi pošto je naveo d a se cena čeličnih šina u S je­
d in jen im D rž a v a m a o d rž a la n ep ro m en jen a ina 26 d o la ra u p rk o s svim
k o le b an jim a k a k o cene šin a n a svetskom trž iš tu , ta k o i cene sirov in a
Sve od m a ja 1901 do le ta 1305: »Izgleda k ao d a je ova o rg an izacija,
p ul, u vek u rđ av im v rem enim a g u b ila n a svojoj moći d a bi je u dobrim
v rem enim a ponovo stekla.«

226
 Pcwed tendencija koje izazivaju neprekidno padanje profitne
stope ispod njenog prosečnog nivoa i koje mogu da se savladaju
samo uklanjanjem njihovog uzroka, konkurencije, postoji i pa­
danje profitne stope u jednoj grani industrije, koje nastaje usled
povišenja profita u nekoj drugoj grani industrije. Dok padanje
profitne stope u prvom slučaju proizilazi iz uzroka koji trajno
deluju, u drugom slučaju ono proizilazi iz uslova industriskog ci­
klusa. Dok u prvom slučaju ono, najzad, nastupa u svima razvi­
jenim kapitalističkim granama proizvodnje, u drugom ono pogađa
samo određene grane proizvodnje. Naposletku, dok prvi slučaj
proizilazi iz konkurencije u jednoj grani industrije, drugi proizi­
lazi iz odnosa grana industrije od kojih je jedna grana liferant
sirovina druge grane.
Za vreme prosperiteta dolazi do proširenja proizvodnje. To
proširenje će nastati najbrže tamo gde su kapitali srazmerno mali
i gde proširenje proizvodnje može da nastane za kratko vreme
i na mnogim tačkama. Ovaj nagli porast proizvodnje deluje do
izvesnog stepena protiv porasta cena.. To je slučaj u velikom delu
industrije gotovih proizvoda. Naprotiv, u ekstraktivnoj industriji
nije moguće isto tako naglo proširenje proizvodnje. Otvaranje no­
vog okna, podizanje novih visokih peći iziskuje relativno mnogo
vremena.10 U prvo vreme prosperiteta rastuća tražnja će se za­

»Tako 1892 Rail pool doživljuje slom usled svađa izm eđu C arne-
gie-a i Illinois Steel C om pany, dvaju glavnih elem enata pula, i to u
tren utku k ad cene p ad a ju . T ako i 1897 doživljuje d alji slom i drugi
pul posle k ratk o g poleta od 1896. Posle toga dolazi do opšte demo­
ralizacije trž išta usled koje proizvođači opet prib eg av aju krajem 1898
zajedničkoj m eri: ponovnom osnivanju k artela šina.« (H erm ann Levy:
»Die S tahlindustrie in den Vereinigtem Staaten«. Berlin 1905, str. 201.)
10 U R urskoj oblasti o tv aran je jednog ru d n ik a tra je p et do sedam
godina. U Sjedinjenim D ržavam a puštanje u rad Čistih čeličana i valjao ­
nica tra je dve godine, a s visokim pećim a još duže. (H eymann, 1, s.,
str. 221.)
O vde opisana pojava je čista konkurenciska pojava. Stoga njena
analiza nije više spadala u oblast ispitivanja »Kapitala«. Ali je M arks
jednom prilikom ukazao na jednu sasvim analogu pojavu: »U prirodi
je stvari zasnovano da se biljne i životinjske m aterije, .čije je rastenje
i proizvođenje podložno određenim organskim zakonim a vezanim za
‘ izvesne prirodne vrem enske periode, ne mogu n ajed an p u t um nožiti u
istoj m eri kao n ap r. m ašine i drugi stalni kap ital, ugallj, rude itd., koji
se, pod pretpostavkom da postoje ostali prirodni uslovi, mogu u n a jk ra ­
ćem roku uvećati u nekoj industrijski razvijenoj zemlji. Stoga je mo­
gućno, a kod razvijene kapitalističke proizvodnje ćuk i neizbežno, da
proizvodnja i uvećanje onog dela postojanog kapituia koji se sastoji
iz stalnog k ap itala, m ašina itd., znatno odm akne napred prem a onom
dovoljiti intenzivnijim iskorišćavanjem starih proizvodnih moguć­
nosti. No u visokoj konjunkturi raste tražnja industrije gotovih
proizvoda brže od proizvodnji ekstraktivnih industrija. Usled
toga cene sirovine rastu brže od cena gotovih proizvoda. Stoga u
ekstraktivnoj industriji raste profitna stopa na račun prerađi­
vačke industrije i ova može uz to još da bude i ometana u kori-
šćenju konjunkture usled oskudice u sirovinama.
U depresiji je obrnuto. U granama koje isporučuju sirovine
odliv kapitala i ograničenje proizvodnje je teže i skopčano s više
gubitaka nego u oblasti proizvodnje gotovih proizvoda. Stoga u
prvima profitna stopa ostaje duže ispod svoga prošeka; moment
koji doprinosi još i tome da. u prerađivačkoj industriji dp^vede pro­
fitnu stopu na njenu normu, dok je u proizvodnji sirovina der
presija duža i težeg karaktfera.
Kako teško i dugotrajno može da bude takvo stanje depresije
pri slobodnoj konkurenciji, pokazuje kriza industrije gvožđa i če­
lika u Sjedinjenim Državama od 1874 do 1878. Sirovo gvožđe u
F iladelfiji palo je posle 1873 od 42,75 dolara na 17,63 u 1878.11
Ogromna kolebanja cena u toku jednog industriskog ciklusa
ilustruju i sledeći brojevi, pri čemu treba primetiti da su se tro­
škovi proizvodnje sirovog gvožđa u to vreme uglavnom smanjili:

B aza r u d a b r. I B esem er-hem atit p a d a sa 6 d o la ra u 1890 iž go­

d in e u g o d in u n a 2,90 d o la ra u 1895. M esabi-Besem er p ro d aje se 1894
z a 2,25 d o la ra , N e-B psem er za 1,85 d o la ra. Z a tim dolazi k ra ta k period
p o le ta u in d u s triji čelika... P om enute ru d e se od m ah p en ju n a 4, —,
3,25 i 2,40 d o la ra .«
Besemerovo sirovo gvožđe koštalo je u Pitsburgu 1887 u dolarima:
21,37, 1897: 10,13, 1902: 20,67, 1904: 13,76. Najbolje englesko sirovo gvožđe
1888: 10,86, 1895: 11,30, 1900 : 20,13, 1903: 13,02«
Za obrazovanje srazmere cena sirovina prema cenama gotovog si­
rovog gvožđa pri opadanju konjunkture Levi« daje sledeću poučnu
tabelu: *

n jegovom d e lu k o ji se sa sto ji iz o rg an sk ih sirovina, ta k o d a tra ž n ja za

ovim siro v in a m a b rže ra s te no n jih o v a p o n ad a , te se stoga njiho v a
cen a penje,« (M arks, »K apital«. III, 1. B eoerad 1948. «tr. 84.) G yde
o p isan a d is k re p a n c ija je posledica ra zličite d u žin e vremena o b rta . Dok
o na k o d o rg an sk ih siro v in a p roizilazi iz p riro d n ih u zroka, kod a n o r­
g an sk ih p ro iz ila zi iz, v eličine k a p ita la , n aro čito njegovog stalnog sastav ­
n og -dela.
11 Levy, isto, str. 31.
« Isto, str. 98.
« Isto, stir. 121.
14 Isto, str. 136.

228
 »Iznosila je
Cena 2240 lbs. Cena 2240 lbs. Cena 2000 rude plus Razlika cene
Bcsemerovog Lake Superior funti koksa 2423 lbs. sirovog '
sirovog rude ■
k 9 k^ : gvožđa
gvožđa i troikova
rude + koksa
Dolara Dolara Dolara Dolara
.1890 18,8725“ 6,00 2,0833 13,56 5,31
1891 15,9500 4.75 1.8750 11,01 4,94
1892 14,3667 4,50 1,8083 10,47 3,90
1893 12,8692 4.00 1,4792 9,15 3,72
1894 11,3775 2.75 t,0583 6,34 5,04
1895 12,7167 2,90 1,3250 6.94 5,78
1896 12,1400 4.00 1.8750 9.63 2,51
1897 10,1258 2,65 1,6167 6,84 3,29
Iz ovih brojeva vidim o u k ak a v su položaj posle 1890 za p ala ona
preduzeća koja su bila sasvim upućena na kupovinu ug lja i rude. D o­
duše cena sirovinam a je znatno pala posle 1890, ali je ra z lik a izm eđu
troškova za sirovine i cene gotovih proizvoda palit jdš jace, ta k o da
se položaj potrošača znatno pogoršao. To je b ila s ta ra tendencija:
cene sirovog gvožđa p ad ale su brže i jače nego cene sirovina, u prav o
ona tendencija koja je, kao što smo izložili, dovela do kom binovanja
preduzeća.«

Ova razlika u profitnoj stopi mora biti savladana i ona se

može savladati samo udruživanjem ekstraktivne sa prerađivačkom
industrijom: k o m b i n a c i j o m . Potstrek za kombinaciju biće
različit već prema fazi konjunkture. U vreme prosperiteta pot^-
strek će doći od strane, prerađivačkih preduzeća, koja time sa­
vlađuju visoke cene sirovina, ili čak oskudicu u sirovinama. U de­
presiji će proizvođači sirovina priključiti sebi prerađivačka
preduzeća, da ne bi morali prodavati sirovine ispod cene proizvod­
nje. Oni će je sami prerađivati i na gotovom proizvodu realizovati
s većim profitom. Opšte uzev, postoji tendencija da se grana pro­
izvodnje koja se trenutno slabije rentira priključi grani k o ja .se
bolje rentira.15
Prema vrsti i načinu kako kombinacija nastaje, može se dakle
razlikovati: kombinacija uzlazna; naprimer valjaonica koja sebi
pridružuje visoke peći i ugljenokope. Kombinacija silazna: jedan
ugljenokop kupi visoke peći i valjaonice. Mešovita kombinacija:
čeličana pridružuje sebi s jedne strane ugljenokope, a s druge
strane valjaonice.
Dakle ono što vodi kombinaciji jeste raznolikost profitne
stope. Za kombinovano preduzeće ne postoje kolebanja profitne
18 H eym ann, 1. s., str. 223.
U A merici su o k o n ju n k tu ri u in d u striji gvpžđa u prvim stadiju -
mima njenog razv itk a odlučivale potrebe Seleznica, k o je su sam e opet
zavisile od ishoda žetve. O datle nagla prom ena i veliko s k reta n je cena
u toku ko n ju n k tu re kao i ran a težnja za kom binacijom u Sjedinjenim
D ržavam a. (Yidi Levy, 1. s., str. 77.)
229
 >pe, dok u čistom preduzeću profit se smanjuje u korist drugog
predilžeća.
Drugo preimućstvo kombinacije proizilazi iz uštede trgovin­
skog profita. O vaj se može eliminisati i za taj iznos se povećava
industriski profit.
Eliminisanje trgovinskog profita je moguće putem veće kon­
centracije. N ije više potrebna funkcija trgovine da bi se koncen-
trisala funkcija rasparčana u pojedinačnim kapitalističkim pre-
duzećima, i . da bi se tako drugim industriskim kapitalistima
omogućilo zadovoljenje njihove potrebe u njima odgovarajućoj
količini. Jedan tkač više voli da kod trgovca pređom kupi razli­
čite vrste pređe u ražnim kvalitetim a i količinama, nego da za­
ključuje transakcije sa čitavim nižom predionica. Isto tako i
predionica radije prodaje najedanput celokupnu proizvodnju jed­
nom trgovcu, nego ćelom nizu tkača. Time se ušteđuje vreme i
troškovi prometa, a rezervni kapital se smanjuje.
Drukčije je 'kad se radi o velikim koncentrisanim pred uze­
ćim a koja proizvode jednovrsna dobra (masovna dobra), gde pro­
izvodnja jednoga pokriva potrebu drugoga. Trgovina ovde postaje
izlišna. Trgovac i njegov profit može da bude otstranjen i on se
otstranjuje kombinacijom tih preduzeća. Ovo otstranjivanje tr­
govinskog profita je svojstveno kombinaciji nasuprot udruživanju
istovrsnih preduzeća, gde,' naravno, nisu postojali trgovinski od­
nosi. No trgovinski profit je samo deo ukupnog profita. Njegovo
otpadanje povišuje pro tanto industriski profit. Sve dotle dok
kombinovana preduzeća konkurišu čistim preduzećima, povišeni
profit im pruža nadinoćnost u "konkurenciji.
Kađ bi profitne stope oba preduzeća bile jednake, i to ravne
prosečnoj profitnoj .stopi, ond& kombinacija ne bi značila nikakvu
nadmoćnost, pošto bi se uVek mOgla da ostvari samo prosečna
profitna stopa. Ali kombinacija izravnava konjunkturne razlike
i “stoga obezbeđnje kombinovanom preduzeću veću postojanost
profitne stope. Drugo, kombinacija dovodi do isključenja trgovine.
Treće, ona omogućava tehnički napredak i time postizavanje ek-
straprofita u poređenju sa čistim preduzećem. Četvrto, ona jača
položaj kombinovanOg prema čistom preduzeću u konkurentskoj
borbi ža vreme jake depresije, kada pad cena sirovinama ne ide
u korak s padom cena gotovim proizvodima.
Kombinacija, koja ujedno znači ograničavanje društvene po-
dele rada, dok u novom zajedničkom preduzeću daje novi potsticaj
za podelu rada, koja sve viče obuhvata i rad uprave, prati od sa­
mog početka kapitalistički način proizvodnje. »Naposletku, manu­
faktura, kaogod što delimično potiče iz spajanja raznih zanata,
može i da se -razvije u spoj raznjh manufaktura. Tako veće engle­

230
ske staklare same proizvode svoje zemljane tiganje za topljenje,
jer od njihove kakvoće bitno zavisi uspeh ili neuspeh posla. Tu
je s manufakturom proizvoda skopčana i proizvodnja jednog sred­
stva za proizvodnju. I obrnuto, manufaktura proizvoda može da
se veže s manufakturama u kojima isti proizvod služi kao siro­
vina ili sa čijim se proizvodima docnije sastavlja. Tako na pr.
nalazimo manufakturu biljura spojenu s brusionicom stakla i
s livnicom mesinga; s ovom poslednjom radi optakanja raznih
staklenih predmeta metalom. U tome slučaju raži ličite spojene
manufakture jesu odeljenja jedne ukupne manufakture, prostorno
više ili manje razdvojena, a u isto su vreme međusobno nezavisni
procesi proizvodnje, svaki s posebnom podelom rada. Uprkos iz-
vesnim prednostima koje spojena manufaktura pruža, ona, dok
ostaje na vlastitoj osnovici, ne može da postigne stvarno te­
hničko jedinstvo. Do ovoga se dolazi tek kad se manufaktura
pretvori u mašinsku industriju.<18
Ogromno ubrzavanje tempa kojim nastaju kombinacije u naj­
novijoj fazi kapitalističkog razvitka duguje se jakom potstreku
koji je proizišao iz ekonomskih razloga, naročito iz kartelisanja.
Ali ovo uključuje i činjenicu da kombinacija, koja nastaje i" ek>-
nomskih razloga- pruža vrlo brzo priliku za tehnička poboljšan a
procesa proizvodnje; setimo se naprimer veze visokih peći sa d -
ljom preradom, koja je tek omogućila racionalno korišćenje gaso -i
iz visoke peći kao pogonske snage. S druge strane, ova tehnička
preimućstva, jednom data, postaju pokretački motiv za sprovo-
đenje kombinacije tamo gde sami ekonomski razlozi nisn još do­
veli do nje.
Dakle, pod kombinacijom podrazumevamo spajanje takvih ka
pitalističkih preduzeća od kojih jedno isporučuje sirovinu drugoir. ,
a to spajanje, koje proizilazi iz raznovrsnosti profitnih stopa u
različitim sferama industrije, razlikujemo od udruživanja predu­
zeća'u istoj grani industrije. Ovo nastaje u cilju da se uklanjanjem
konkurencije profitna stopa u ovoj sferi povisi iznad njenog
nivoa koji je ispod prošeka. U prvom slučaju se profitne stope
neće promeniti u granama industrije kojima su preduzeća pri­
padala pre njihovog udruživanja. Njihova razlika postoji i dalje
i iščezava samo za kombinovano preduzeće. U drugom slučaju
očekuje se povećanje profita u toj grani industrije usled smanjenja
konkurencije. Teoriski, ovo smanjenje nastupa već. udruživanjem
dvaju preduzeća, bilo da prestanalc konkurencije đejstvuje samo
za oba preduzeća, bilo da su udružena preduzeća dovoljno velika
da na tržištu zauzmu vladajući položaj i iskoriste gfa za povišenje
cena, usled čega je i za ostala preduzeća dejstvo konkurencije
11 M arks, »Kapital«, I, Beograd 1947, str. 278.
2 1
 smanjeno. Doduše, može nastupiti i takav slučaj, da udružena
preduzeća iskoriste svoj pojačani položaj najpre u cilju da _putem
konkurencije polisnu svoje protivnike, te povišenje profitne stope
nastupa tek onda kad je taj cilj postignut.
Udruživanje preduzeća može da nastane u dvojakom obliku.
Ili preduzeća formalno zadržavaju svoju samostalnost a njihova
zajednica se ustanovljuje samo ugovorom. U tom slučaju imamo
posla s i n t e r e s n o m z a j e d n i c o m . Ako pak preduzeća
prelaze u jedno novo preduzeće, onda to nazivamo f u z i j o m .
Kako interesna zajednica tako i fuzija mo>gu da budu ili
parcijalne — u tom slučaju postoji i dalje slobodna konkuren­
cija u odnosnoj grani industrije — ili pak mogu da budu mono-
polističke.17
Interesna zajednica po mogućstvu svih preduzeća u cilju da
pomoću što potpunijeg isključenja konkurencije povisi cenc a time
i profit, jeste k a r t e l . Kartel je dakle m o n o p o l i s t i č k a
interesna zajednica.
Fuzija s istim ciljem, koji treba da se postigne istim sredstvom
jeste t r u s t . Trust je dakle m o n o p o l i s t č k a f u z i j a . 18
Interesna zajednica i fuzija mogu zatim da budu ili homo­
gene, što znači da mogu obuhvatiti preduzeća iste grane pro­
izvodnje, ili kombinovane, što znači da mogu obuhvatiti predu­
zeća uzastopnih grana proizvodnje. Stoga govorimo o parcijalnim
homogenim ili kombinovanim fuzijama i interesnim zajednicama,
ili pak o homogenim ili kombinovanim kartelima i trustovima.
Pritom treba da se uzme u obzir da interesne zajednice mogu da­
nas često da nastanu ne putem formalnih ugovora, nego putem
personalnih unija, koje obično izražavaju kapitalističke odnose
zavisnosti. Fuzije i interesne zajednice su moguće ne samo u sferi
industrije nego i u trgovini i bankarstvu. Sva se ova spajanja zbi­
vaju u jednoj te istoj sferi pa ih nazivamo h a m o s f e r n i m
udruženjima. Ali mogu se stvarati i takva udruženja koja naprimer
jedno trgovačko preduzeće sjedinjavaju s nekom bankom. To biva
kad neka banka osnuje robno odeljenje, ili kad neka robna kuća
otvori depozitnu banku. Isto tako i industrisko preduzeće može
17 P rito m tre b a uzeti u o bzir d a se o m onopolističkom u d ru ž e n ju
ra d i već o n d a ak o 'je ono m erodavno za o d ređ iv an je cena na tržištu .
Sto p ored to g a posto ji još nekoliko sam ostalnih preduzeća, koja se
u svojim ce n am a uvek u p ra v lja ju no cenam a u tv rđ e n im od s tran e u d ru ­
žen ja, ne m e n ja n iš ta n a čin jen ici što u to j g ran i proizvodnje ne postojr
više slobodna k o n k u re n c ija u teorisko-ekonom skom sm islu. No d a se n e
b ih ogrešio o p ed a n tn o rezonovanje, ja ne nazivam ta k v a u d ru ž e n ja
to ta ln e in teresn e zajednice ili fuzije, nego m onopolističke interesne za­
jednice. (Vidi i kod L iefm ann-a, »K artelle und Trusts«, 1905, str. 12.)
• L iefm an n , 1. s., str. 13.

232
da osnuje trgovačko preduzeće; tako naprimer fabrike cipela često
osnivaju u velikim gradovima prodavnice cipela za prodaju nepo­
sredno krajnjim potrošačima. Tada govorimo o h e t e r o s f e r -
n i m udruženjima.
Pritom treba primetiti da različite grane u industriji nisu
nešto nepromenljivo, isto tako kao ni vrste u prirodi. Ako je
zamislimo kao opštu, kombinacija samo združuje ranije podvojene
grane industrije u jednu veliku granu. Vrlo lako možemo zamir
sliti da će industrija gvožđa obrazovati jednu jedinu granu in­
dustrije, u koju isto tako spada vađenje uglja i rudfe kao i pro­
izvodnja šina i žičanih eksera, pošto svaka pojedina fabrika
gvožđa obuhvata sve ove vrste proizvodnje, a čista preduzeća su
nestala. U ovoj grani industrije su tada moguće sve vrste ogra­
ničenja konkurencije, počev od interesne zajednice pa do trusta.
Parcijalna kombinacija, bila ona u obliku interesne zajed­
nice ili fuzije, ne ograničava konkurenciju, već samo jača kombi-
novano preduzeće u konkurenciji s čistim preduzećima; naprotiv,
homogeno udruženje ima uvek za posledicu smanjenje konkuren­
cije, ako se radi o parcijalnom udruženju, ili ukidanje konkuren­
cije, ako se radi o totalnom udruženju. Kombinacija, fuzija i trust
pružaju pored ekonomskih i tehnička preimućstva. koja su svoj­
stvena većem preduzeću u poređenju s manjim. Ta preimućstva
su različita već prema prirodi preduzeća i granama industrije.
Ova tehnička preimućstva mogu da budu i sama po sebi do­
voljna da dovedu do kombinacija i fuzija; interesne zajednice i
karteli, naprotiv, proizilaze samo iz čisto ekonomskih prei-
mućstava.
Zajednički interes koji vezuje banku s preduzećima po pra­
vilu priprema sva ova udruženja industriskih preduzeća. Neka
banka koja je veoma zainteresovana naprimer u nekom ugljeno­
kopu iskoristiće svoj uticaj na fabriku gvozda, da bi je učinila
mušterijom toga ugljenokopa. Ovo je začetak kombinacije! Ili
pak njen interes u dva istovrsna preduzeća koja međusobno vode
ogorčenu konkurenciju na različitim tržištima navodi banku na
pokušaj da dovede do sporazuma; na putu je homogena interesna
zajednica ili fuzija.
Ova bančina intervencija ubrzava i olakšava proces koji po­
stoji u razvitku industriske koncentracije. No ona ga ostvaruje
drugim stredstvima. Rezultat konkurentske borbe se anticipira.
S jedne strane, ušteđuje se time beskorisno uništavanje i traćenje
proizvodnih snaga. A s druge strane, ne dolazi u prvi mah do one
koncentracije svojine koja je rezultat konkurentske borbe. Sop-
stvenik druge fabrike nije eksproprisan. Imamo, dakle, koncentra­
ciju pogona odnosno preduzeća bez koncentracije svojine. Kao
233
što na berzi nastaje čista koncentracija svojine bez koncentracije
preduzeća, tako sada u industriji nastaje koncentracija preduzeća
bez koncentracije svojine, rečit izraz sve većeg odvajanja funk­
cije svojine od funkcije proizvodnje.
Nasuproi tome, posredovanje u ovim događajima znači za
banku, s jedne strane, veće obezbeđenje njenog kreditiranog ka­
pitala i drugo, priliku za probitačne transakcije, za zamenu ak­
cija, novo izdavanje akcija i tome slično. Jer, udruživanje ovih
preduzeća znači za njih povećani profit. Jedan deo ovog poveća­
nog profita biće kao kapitalizovani iznos prisvojen od strane
banke. Udruživanje je stoga u interesu banke ne samo kao kre­
ditne nego pre svega i*kao finansiske ustanove.
Ali sve veća koncentracija postaje ujedno i kočnica njenog1
daljeg razvitka. Ukoliko su preduzeća veća, jača i istovrsnija,
utoliko su i manji izgledi da će se moći da poveća sopstveno
preduzeće uništenjem drugog preduzeća putem konkurencije.
U isto vreme nisko stanje profitne stope, strahovanje da će ionako
niske cene usled povećanja proizvodnje još i dalje padati, odvraća
od proširenja preduzeća, koje bi inače iz 'tehničkih razloga mo­
žda bilo poželjno. Ali kad je tržište labavo, preimućstva povećane
proizvodnje nisu za odbacivanje. Izlaz se tu pruža stvaranjem ve­
ćeg preduzeća putem udruživanja dotada podvojenih preduzeća:
putem fuzije.
Koliki mora biti udeo jednog monopolističkog udruženja u
ukupnoj proizvodnji da bi ono mofflo da diktira tržišnu cenu?
Na ovo pitanje ne može se dati opšti odgovor za sve grane pro­
izvodnje. Ipak ćemo za nj imati neko uporište, ako sebi predočimo
ranije pomenuto različito držanje konkurenata u vremenima dobre
i rđave konjunkture. Za vreme dobre konjunkture, kada tražnja
nadmašuje ponudu, biće cena proizvoda ionako najviša; u takvim
periodima nekartelisana preduzeća prodaju pre iznad nego ispod
kartelne cene. Drukčije je u vremenima rđave konjunkture kada
preteže ponuda. To je trenutak kad se mora pokazati da li udru­
ženje ima tržište u vlasti. A *to će biti slučaj onda ako je njegova
proizvodnja bezuslovno potrebna za snabdevanje tržišta. Ono će
prodavati tek onda kada se na njegovu cenu bude pristalo, a na
tu cenu se mora pristati, jer je tržištu preko potreban dovoz robe
od strane kartela. Po toj ceni kartel će moći da prodaje količinu
koja nedostaje tržištu. Ali kartel mora tada proizvodnju ograni­
čiti na toliko, da ne preoptereti tržište, dok bi nekartelisana pre­
duzeća mogla da prodaju celokupnu svoju proizvodnju. Takva
politika cena najpre je moguća, prvo, u onim granama proizvodnje
gde ograničenje ne nameće odveć velike žrtve, dakle naročito tamo
gde živi rad pretstavlja glavnu poziciju — a trošenje postojanog

234
kapitala ne igra suviše veliku ulogu. Jedno i drugo je slučaj u
ekstraktivnoj industriji. Ruda i ugalj se ne kvare, a živi rad igra
veliku ulogu. Drugo, onde gde je za vreme rđave konjunkture
ograničenje potrošnje neznatno.
No tamo gde jedno i drugo nije moguće, kartel mora nasu­
prot autsajderima da pristupi sniženju cena, da bi održao svoju
prođu. Tada je došao trenutak kada kartel koji ne vlada celo-
kupnom proizvodnjom gubi vlast nad tržištem i slobodna konku­
rencija ponovo se uspostavlja.
Nužnost da se ograniči proizvodnja te da se tako povise tro­
škovi proizvodnje za smanjeni proizvod, a smanji profitna stopa,
deluje, stoga, protiv tendencije da se cene održe i u nepovoljnim
vremenima, u čemu se i izražava vlast nad tržištem. Ali kartel
može da izbegne ovo ograničenje ako zadovoljava samo prosečnu
tražnju, a zadovoljenje konjunkturne tražnje prepusti autsajde­
rima. A to je moguće samo onda ako ovi, prvo, ne mogu da pro­
izvode više nego što iziskuje dodatna tražnja dobre konjunkture
— jer bi inače pretila opasnost da proda kartela bude sužena —
i, drugo, ako ti autsajderi proizvode po višim troškovima od kar­
tela. Jer samo u tom slučaju će cena koja se obrazovala i koja je
za kartel još uvek rentabilna izbaciti ove konkurente s tržišta i
obezbediti prođu kartelu. Drugim rečima: uglavnom autsajderi
su oni na koje se svaljuje sav teret konjunkturnih kolebanja. Za
vreme visoke konjunkture kartel ostvaruje visoke ekstraprofite,
a za vreme depresije normalan profit, dok se konkurenti izbacuju
iz stroja. Pod takvim uslovima apsolutno je u interesu monopoli-
stičkog udruženja da ne sprečava u potpunosti postojanje aut­
sajdera, što udruženje, zato što je nadmoćnije, često može da po­
stigne.
A kada će se za autsajdera ispuniti za to potrebni uslovi nc-
povoljnije proizvodnje? Ovo može da bude slučaj već onda kad
inonopolističkom udruženju ovu nadmoćnost obezbeđuje njegova
veličina i tehničko ustrojstvo. Ali ta nadmoćnost će biti često pro­
lazna ili nedovoljno velika. No druga je stvar kad se radi o ta­
kvim kartelima koji raspolažu povoljnijim prirodnim uslovima
proizvodnje, kod kojih se, dakle, ekonomskom monopolu pridru­
žuje prirodni monopol, dakle kad se radi o kartelima koji su sebi
obezbedili povoljne ugljenokope ili rudnike, ili vodopade, dok su
autsajderi u tom pogledu u nepovoljnijem položaju. Pre svega
oni tada uopšte neće moći da prošire proizvodnju u meri koja bi
kartelu onemogućila prođu njegovih proizvoda. A i proizvodnja
uopšte biće im omogućena samo onda ako im visoke cene u visokoj
konjunkturi dopuste proizvodnju uz njihove više troškove.
235
 Odličan primer za, to pruža politika Čeličnog trusta. Trust
bi mogao s lakoćom da poveća svoju proizvodnju. On to ne radi
da ne bi morao da podnosi teret hiperprodukcije za vreme depre­
sije. »Velikim kombinatima u industriji sirovog gvožđa izgleda
poželjno da U proizvodnji imaju osnovni stok koji uvek nalazi
prođu. D a bi se to postiglo, pušta se da se u vremenima življe
tražnje nekombinovani autsajderi s visokim troškovima proiz­
vodnje nesmetano množe te im se čak daje i posla putem dokupa.
Zaostala preduzeća postaju sada pri rastućim cenama opet renta­
bilna, želja za špekulacijom vodi osnivanju novih preduzeća koja
nisu obuhvaćena kombinacijom, ukratko, povećava se proizvod­
nja po rastućim troškovima proizvodnje u Tpoređenju s proiz­
vodnjom po dotada najnižim troškovima proizvodnje. To traje sve
dotle dok se rastuća tražnja ne zasiti i cene opet ne padnu. V i­
soke peći puštene u pogon za vreme visoke konjunkture, ukoliko
rade po visokim troškovima proizvodnje, iščezavaju sad sa tr­
žišta kao prodavci, pošto već posle vrlo kratkog vremena ne mogu
više postići nikakvu zaradu. Preostaju još samo oni koji proizvode
najjevtinije, jer oni još mogu da proizvode sa zaradom: pre svega
trust, velika kombinovana preduzeća i poneka »čista« visoka peć
koja radi pod naročito povoljnim uslovima.
Ova velika preduzeća, pre svega Čelični trust, obrazuju tako
osnovni tok proizvodnje, koja u svojoj velikoj masi može da
radi sa zaradom kako u rđavim tako i u dobrim vremenima i na­
lazi prođu. Nastajanje veće konkurencije autsajdera u dobrim
vremenima ne škodi Trustu, jer kad bi on hteo rastuće potrebe
sam da pokrije, on bi u slučaju opadanja potreba jače osetio hi­
perprodukciju na samom sebi, dok ovako ona u prvom redu po­
gađa autsajdere.«19
,# L evy, 1. s., str. 156 i d alje. .
Levi z a tim ilu s tru je gore n av e d en o sledećim b ro jk a m a proizvo d n je
siro v og gvožđa, k o ja d o d u še o b u h v a ta i p ro iz v o d n ju livenog i pudlovan o g
g vožđa, u k o jo j Č elični tr u s t sam o m in im a ln o učestvuje. N o k ao či­
njen ice, k o je ilu s tru ju gore navedeno, te b ro jk e su ubedljive. P roizvodnja
sirovog g vožđa je iznosila:
Trust Nezsvisni I U&iće trusta u ukup-
Godio« t ' t 1 ooj proizvodnji u V*
" i9 7 802 812 9 805 514 44,3
1903 7123 053 10 693 538 39,9
1904 7 210 248 9 286 785 43,9

U p o re đ e n ju sa 1902, p ro iz v o d n ja 1903 čak i o p ad a dok proizvod n ja

a u tsa jd e ra ja k o raste, ta k o d a učešće T ru s ta u u k u p n o j proizvodnji p ad a
od 44,3 n a 39,9%. U godini d ep resije 1904 p ro iz v o d n ja T ru s ta još n e­
što raste , dok p ro iz v o d n ja a u ts a jd e ra p a d a za ogrom nu količinu od
1 400 000 tona i tim e ispod p ro iz v o d n je u 1902.

236
 Nešto drukčije prilike vladaju naprimer kod Rajriskovestfal-
skog sindikata uglja. Ovde autsajderi nemaju nekog većeg zna­
čaja. U reonu Dortmund Generalne rudarske direkcije iznosilo
je učešće sindiciranih ugljenokopa u ukupnoj proizvodnji 1900
87*/*, a učešće nesindiciranih ugljenokopa 13*/o. Na taj način
sindikat vlada tržištem i cenama i zato je smatrao korisnim da
se cene za visoke konjunkture 1900 održe i za vreme krize 1901
te da se proizvodnja ograniči. Tako su autsajderi 1901 i 1902 mogli
da unekoliko povećaju svoju proizvodnju, dok je opalo učešće sin­
dikata kome je bilo važnije održavanje visokih cena.20
Međutim politika mouopolističkih udruženja mora se voditi
drukčije tamo gde povećanje proizvodnje ne nailazi ni na kakva
ograničenja od prirodnih monopola, dakle gde se proizvodnja
može povećati daleko iznad obima dodatne konjunkturne tražnje,
i gde je ovo povećanje moguće uz iste ili čak manje troškove.
Doduše, onda će dominiranje tržištem zavisiti uglavnom od toga,
da li udruženje raspolaže daleko najvećim delom proizvodnje,
jer će inače rđava konjunktura učiniti kai '' ^ezvreduim za nje­
gove članove, pa eventualno ga i razbiti.
Postojanje ili nepostojanje prirodnog monopola deluje. Ale,
odlučujuće na obrazovanje cena i na troškove proizvodnje. 'ime
i na postojanje i trajanje monopolističkog udruženja, na si pen
njegove moći u vladanju tržištem. Ono odlučujuće određuj ve­
ličinu onog udela u proizvodnji koji udruženje mora da imu u
svojoj ruci da bi moglo da vlada tržištem.
Sigurnost u održanju dominacije na tržištu može da bude
različito velika. Ona će biti najveća tamo gde pođe za rukom
da se ekonomski monopol obezbedi prirodnim monopolom. Fri-
tom, jednom stvoreno monopolističko udruženje ima veliko prc-
imućstvo zbog svoga velikog kapitala, koji mu dozvoljava da i
vanredno velika sredstva veže na duže vreme. Snaga sindikata
sirovina uglavnom počiva na njihovom monopolizovanju prirod­
nih uslova za proizvodnju, koje im u većini slučajeva vanredno
olakšava rudarsko zakonodavstvo.
Zakonski monopol kao oslonac ekonomskog monopola obezbe-
duje monopolističkim udruženjima posedovanje patenata. Ona su,
Uzgred primećujemo kako je površno mišljenje onih koji svakog
autsajdera nekog kartela tretiraju kao moralno čudovište i kao pri­
vrednog zločinca. Ovo gledište je smešno čak i sa stanovišta profitnog
interesa kartela, akamoli sa društvenog gledišta, jer baš konkurencija
autsajdera može da bude veoma dragocena za tehničku i organizacionu
izgradnju monopolističkog udruženja, a da se i ne govori o interesima
potrošača.
*• Vidi »Kontradiktorische Verhandlungen iiber deutsche Kartellec,
sv. 1, Berlin 1903, Franz Siemenroth, str. 80, iskaz Kirdorfa.
237
zbog njihovog velikog kapitala, i ovde u mogućnosti, pre nego po­
jedinačni konkurenti, da dođu do novih patenata i tako pojačaju
svoj monopolistički položaj.21
Jedan međustepen između prirodnog i zakonskog monopola,
s jedne strane, i samo ekonomskog monopola, s druge strane, pret­
stavlja monopol saobraćajnih sredstava. Otuda težnja trustova
da zadobiju gospodstvo nad saobraćajnim putevima na vodr i
kopnu. Podržavljenje saobraćajnih sredstava smanjuje čvrstinu
monopola i na taj način do izvesnog stepena prouzrokuje uspo­
ravanje koncentracije preduzeća i svojine.
Sam ekonomski monopol će biti utoliko čvršći, ukoliko je veći
kapital potreban za osnivanje novog preduzeća i ukoliko je pri­
snija veza banaka s monopolističkim udruženjem, posto danas
bez bančine pomoći ili čak protiv njene volje jedva da još može
opstati neko krupno industrisko preduzeće.

XI I glava

KARTELI I TRUSTOVI

Klasifikacija načina kako se stvaraju udruženja kapitalistič­

kih preduzeća izvršeno je sa tri gledišta.
Razlikovanje homogenih i kombinovanih udruženja odnosi se
na tehničku osobenost udruženja. Vide!i smo kako postanak ovih
udruženja proizilazi iz različitih tehničkih i ekonomskih uzroka.

21 S d ru g e s tra n e opet, posedovanje p a te n a ta može pod određenim

ok o ln ostim a d a oteža sp a ja n je , ak o je usled toga postignuti ekstra-*
p ro fit dovoljno visok da se o d ržav a n je k o n k u re n c ije pokaže korisno.
»Svaka g ra n a in d u s trije te k stiln ih m ašina o b u h v ata sam o m ali b ro j
im ena. O sam velik ih firm i u L a n k a š iru proizvode m ašine za pam u k
i m o nopolizuju ne sam o dom aće trž ište nego pored toga još i izvoze
go d išnje p rek o 4,5 m iliona funti. U više m ahova p o k retan o je p itan je
s ta p a n ja in teresa, ali uvek u za lu d . M ehanička in d u s trija sam a po sebi
vodi p ro n alascim a koji, ako se p a te n tira ju , za čitav niz godina stv a­
r a ju m onopol, i sve dok je p a te n t na snazi, on je razlog p ro tiv sp aja n ja.
N esklonost d a se jedno im e svetskog glasa, naročjto ako je stvoreno
ličn o m p red u zim ljiv o šću i p ro n alazač k im duhom , žrtv u je jednom bez­
ličnom anonim nom u d ru žen ju , m ora tak o đ e da važi kao efikasno sred­
stvo za zastrašivanje.« (M acrosty, 1. s., str. 48.)
O vde je m ali m onopol n e p rija te lj većega. P a ipak, u p rav o želja
d a se izvrši razm en a p a te n a ta m ože da b ude povod za •interesnu za­
jed n icu. O vam o sp a d a ju sporazum i u nem ačkoj hem iskoj in d u striji k ao
i o n a j izm eđu D eutsche A llgem eine E lek trizita tsg esellsc h aft-a i am eričk e
W estinghouse Co.

238
 R azlik o v an je p a rc ija ln ih i m o n o p o lističk ih u d ru ž e n ja zasniva
se na njihovom različito m p o lo žaju n a trž iš tu , n a tom e d a li ona
v ladaju cenam a ili o b ra tn o cene v la d a ju n jim a. P ri tom e v la d a n je
cenam a n ije zavisno od toga d a li su u d ru ž e n a 6 v a p re d u z eć a
iste vrste. D ovoljno je v la d a n je onim delom p ro izv o d n je koji je
u svim fazam a k o n ju n k tu re neo p h o d an za sn ab d e v a n je trž išta ,
p ri čem u troškovi ove p ro izv o d n je m o ra ju b iti m a n ji od troškova
a utsajdera. Sam o ta d a će ograničenje, koje je neizbežno za vrem e
krize, pogoditi a u tsa jd e re , i cene će se m o rati sn iziti sam o do
kartelske cene pro izv o d n je.
N ajzad, ra z lik o v a n je in teresn e z ajed n ice i fu zije zasniva se
na različitoj fo rm aln o j o rg an izaciji. In te re sn a z ajed n ic a počiva
na ugovoru d v a ju ili više d o ta d a m eđusobno n ezav isn ih p re d u ­
zeća; kod fu zije se d v a ili vise p re d u z eć a p r e ta p a ju u je d n o novo
preduzeće. No ova su p ro tn o st je sam o su p ro tn o st organizacionog
oblika; ona n am ne govori n iš ta o sad rža jn o j ra z lic i; ova zavisi
zapravo od sad ržin c u g ovora n a kom e se zasn iv a in teresn a za­
jednica. U svakom slu čaju , ugovor u ovoj ili onoj ta č k i o g ran i­
čava sam ostalnost p re d u z eć a ; fu z ija u k id a sam ostalnost. No iz­
m eđu o g ran ičen ja i u k id a n ja po sto ji sam o ra z lik a u stepenu.
Ukoliko više ugovor o g ra n ič a v a sam ostalnost p re d u z eć a k o ja se
nalaze, u in teresn o j zajed n ici, u to lik o se ona više u svom eko­
nomskom d ejstv u p rib liž a v a ju fu ziji. N o o g ran ičen je sam ostalnosti
jednog pred u zeća može o p et da n a sta n e n a razn e načine. N a jp re
može org an izacija p re d u z eć a b iti u tv rđ e n a ugovorom , n a p rim e r
da se u p ra v a p re d u z eć a m ora p o d v rći n ad zo ru jednog zajedničkog
organa, k o ji o g ran ičav a izvesne vidove k o n k u re n c ije u oblasti
prom eta tim što u stan o v lju je zajed n ičk e rokove i uslove p la ć a n ja
itd., d ak le izjed n aču je tak o zv an e »kondicije«. Z atim se mogu u tv r­
diti o g ran ičen ja k o ja se odnose n a ekonom ske i pogonske uslove.
No sad ržin a ugovora m onopolističke in teresn e zajed n ice od­
ređena je već njenom svrhom , a to je povišenje p ro fita putem
povećanja cena. U n a jp ro stije m obliku ova sv rh a se postiže pu tem
sporazum a o ceni. A li cene nisu nešto proizvoljno. O ne zavise
pre svega od p o n u d e i tražn je. P u k i sporazum o ceni d a se sp ro ­
vesti s&mo za vrem e p ro sp e rite ta , k a d a cene im aju ten d en ciju
da rastu , a i to sam o u ograničenom obimu. A li i ta d a je nedo­
voljan čisti sporazum o ceni. Povišena cena po tstiče n a p ro šire n je
proizvodnje. P o n u d a raste, n ap o sletk u se sporazum o ceni ne da
više održati, i, n a jk a sn ije s nastnporri. depresije, ta k a v k a rte l se
razb ija.1
1 Engels je imao u vidu ovaj oblik kartela kada je pisao: »Činje­
nica da m odem e proizvodne snage u svom brzom i divovskom nnbujn-

239
 Dakle, ako kartel treba da se održi. onda se ugovor mora
produžiti, i on mora stvoriti takav odnos između ponude i traž-
nje, da utvrđena cena na tržištu i ostane. Dakle, on mora reguli-
sati ponudu, mora kontigentirati proizvodnju. Održanje ovih
odredaba je doduše u interesu kartela kao takvog, ali ne uvek i
u interesu pojedinih članova, koji proširenjem svoje proizvodnje
mogu da snize svoje troškove, proizvodnje, i stoga često teže da
zaobiđu odredbe kartela. Najsigurnije jemstvo protiv zaobilaženja
kartelnih odredaba dato je onda ako prodaju proizvoda ne oba­
vljaju više sami članovi, nego centralni prodajni biro kartela.
Ali sigurnost kontrole nije jedino dejstvo te mere. Direktni
odnosi pojedinog preduzeća prema njegovim mušterijama su uki­
nuti dok traje kartel, a time je uklonjena i trgovačka samostalnost
pojedinog preduzeća. Kartel sada više ne vezuje svoje članove
pukim ugovorom, čije se odredbe mogu u svako doba lako pre­
kršiti ili zaobići, nego zajedničkom ekonomskom ustanovom. Istu­
panje iz jednog takvog kartela iziskuje ponovno uspostavljanje
odnosa prema mušterijama, obnavljanje starih tržišnih veza, po­
kušaji koji možda 'mogu i da promaše cilj a u svakom slučaju
mogu da se plate samo žrtvama. Time je u isti mah zajemčena
veća postojanost, duže trajanje kartela. Kartel, koji tako iz jedne
čiste ugovorne tvorevine ukidanjem komercijalne samostalnosti
preduzeća postaje jedna komercijalna jedinica, nazivamo s i n-
d i k a t o m. No da bi sindikat bio moguć, kupcima mora da bude
svejedno kod kojeg od kartelisanih preduzeća kupuju. To opet
pretpostavlja izvesnu istovrsnost proizvodnje, koja je dakle pret­
postavka za ostvarenje tešnje, trajnije i čvršće organizacije, kao
što je ona koju pretstavlja sindikat. Pritom treba primetiti, da
je kartelisanje specijalnih artikala uopšte teže, pošto proizvođači
postižu ekstraprofit iz upotrebe svojih specijalnih maraka, pate­
v a n ju sv ak im danom sve više p re ra s ta ju p rek o glave zakonim a k a p ita ­
lističk o g ro bnog p ro m e ta u čijem o k v iru tre b a d a se kreću — ta se
č in jen ica d a n a s nam eće i svesti sam og k a p ita lis te sve više i više. D va
s im p tom a to n a ro č ito p o k az u ju . P rvo, nova opšta m a n ija zaštitnih
c a rin a k o ja se od staro g pro tek cio n izm a ra z lik u je naročito po tome
što n ajv iše š titi u p ra v o a rtik le sposobne za izvoz.« (Č injenica je sa­
svim ta čn a, ali svoje o b ja šn je n je ona n a la z i sam o ako se m o d e rn e
za štitn e ca rin e p o s m a tra ju u vezi s kartelim a.) »Drugo, k arteli (tru ­
stovi) f a b r ik a n a ta č ita v ih v elik ih ob lasti pro izv o d n je ra d i reg n n san ja
pro izv odnje, a tim e i cena i p ro fita. Sam o se po sebi razum e da se
ovi eksperim enti d a d u p ro v esti sam o kod relativ n o povoljnog ekonom ­
skog vrem ena. P rv a b u r a m o ra ih p re v rn u ti i d o k azati da ako p ro ­
izvodnji i jeste potreb n o d a b u d e regulisana, sigurno n ije za to pozvana
k a p ita lis tič k a kla sa . Z asad, ovim k a rte lim a je d in a je svrha da se b rin u
d a v eliki g u ta ju m ale b rž e nego dosada.« (M arks, »Kopitail«, III.
1, B eograd 1948, str. 86, p rim . 16.)

240
nata i sl.t te je za njih u početku isključenje konkurencije manje
važno. To će biti tek onda slučaj kad kartel u industrijama koje
njima isporučuju -sirovinu i njih prisili na kartelisanje ili na kom­
binaciju. S druge strane kartel ujedno nastoji i za većim uprošće-
njem proizvodnje.2
Dakle proizilazi da se, nešto uprošćeno i šematizovano, sadr-
žina ugovora monopolističkih interesnih zajednica razvija na sle-
deći način, pri čemu naravno jedan ili drugi stepen razvitka
može da bude i preskočen. Najpre kao' najlabavija forma, u neku
ruku kao prethodni stepen, »kondicioni kartel« (Gruncel). Zatim
dolazi zajedničko reguliranje cena; no da bi se cene mogle odr­
žati, ponuda se mora utvrditi u odgovarajućem obimu. Regulisanje
cena iziskuje stoga utvrđivanje proizvodnje, inače će to regulisa­
nje biti nestalno i prolazno. Izigravanje ugovora će se najsigurnije
sprečiti ako se prodaja ne prepusti pojedinom preduzeću, nego
ako je obavlja zajednički organ preduzeća, prodajni biro. Time
preduzeće gubi svoju komercijalnu samostalnost, neposrednu vezu
sa svojim mušterijama. Održavanje ugovora je obezbeđeno i onda
kad profiti ne pripadaju preduzeću koje ih je stvarno postiglo,
nego se dele na sve učesnike po jednom unapred utvrđenom klju­
ču. Isto tako i kupovina sirovina može da se obavlja zajednički.
Najzad, može da dođe i do mešanja u tehničku samostalnost
pojedinog preduzeća. Rđavo opremljena preduzeća mogu da budu
zatvorena, preduzeća mogu da budu specijalizovaua za određene
proizvode,8 za koje su naročito podesna, bilo zbog svog tehničkog
* »Kartel traži masovnu robu, čiji kvalitet, oblik, materijal itd.
ne pokazuju više nikakvih znatnih razlika. U svakom slučaju i ovde
su moguće veštačke mere, kao što se to. dešava i kod robnih berza,
koje takođe pretpostavljaju izVesnu znmenljivost robe te zato pomoću
specijalnih uzansa utvrđuju svojstvo kakvo mora imati neka roba, da
bi bila isporučljiva na osnovu berzanskog zaključka. Karteli postižu
isti cilj time, što ili izaberu izvesne standardna artikle od kojih uglav­
nom zavisi tok poslova dotične grane, ili utvrđuju određene tipove
po kojima svi fabrikanti moraju izrađivati svoje proizvode, tako da
onda otpadaju razlike u kvalitetu. Međunarodni kartel stakla za ogle­
dalo podvrgao je na primer sporazumu samo staklo za ogledalo u de­
bljini od 10 do 15 milimetara.
A austro-ugarski kartel kanapa pripremio je uzorke svih vrsta
koje imaju da se proizvode i obavezao je sve učesnike da svoju robu
proizvode samo prema tim uzorcima. Slično je i austro-ugarski kartel
jute utvrdio određene tipove za jutene vreće koje se imaju proizvoditi.«
Grunzel, »Ober Kartelle«, Leipzig 1902, str. 32 i dalje.
* D a i karteli vrše izvrstan uticaj na proizvodnju i tehniku predu­
zeća, dokazuje naprimer sledeća izjava Salterbranda, pretscdnika di­
rektori juma Nemačkog saveza fabrika čelika: »Treba još da ispitamo:
Kako ćemo pri daljem postojanju Saveza moći da vodimo prodaju, da
bismo je ifeogli što povoljnije plasirati, kakvu p o d e l u r a d a mo­
16 H ilferding: Finansiski kapital 241
uređaja bilo zbog svog povoljnog položaja prema tržištima. Sve
to može da se ostvari putem zaključivanja ugovora, dakle u in­
teresnim zajednicama. A jedna takva interesna zajednica se razli­
kuje od fuzije više po izvesnoj neelastičnosti svoje organizacije!
Prema tome, pitanje kartel ili trust kao suprotnosti koje se isklju­
čuju, pogrešno je postavljeno. Samostalnost preduzeća može da
bude i u obliku kartela u tolikoj meri ograničena da razlika prema
trustu iščezava. Tačnije je zapitati se kakva preimućstva pruža
Ograničenje samostalnosti. Ukoliko ograničenje samostalnosti pruža
preimućstva, trust ih ima od samog početka, dok kod kartela to
zavisi od prirode i dejstva ugovora na kome se on zasniva.4
Monopolističko udruženje je organizacija ekonomske vlasti
i stoga se nameće analogija sa državnim organizacijama vlasti.
Odnos između kartela, sindikata i trusta nalazi tad svoju analo­
giju u odnosu između saveza država, savezne države i jedinstvene
države. Fraza koja hvali kartel kao »demokratski < nasuprot tru­
stu postaje u pravom smislu smešna kad je zamislimo primenjenu
na blaženopočivši Nemački savez.
Pri utvrđivanju cena trust je nadmoćniji od kartela. Kartel
je prinuđen da pri utvrđivanju cena polazi od cene proizvodnje
preduzeća čija je proizvodnja najskuplja, dok za trust postoji
samo jedna jedinstvena cena proizvodnje, u čijim se troškovima
proizvodnje izravnavaju troškovi bolje i lošije opremljenih pre­
duzeća. Trust može da utvrdi cenu tako da proizvedena količina
proizvoda bude što veća; veličina prometa izravnava mali profit
na pojedinačni komad. Trust zatim može mnogo lakše od kartela
da sprovede obustavljanje rada u manje rentabilnim preduzećima.
Pri ograničenju proizvodnje on može da ovo ograničenje sprovede
samo u preduzećima koja rade najskuplje, i da tako snizi troškove
proizvodnje. Obratno, pri proširenju proizvodnje on može da po­
žem o d a uvedem o, d a bism o j e v t i n i j e p r o i z v o d i l i u tom p rav cu
d a s v a k a fa b rik a ne m ora p ro iz v o d iti sve proizvode?« (K ontradikto-
riseh e V erh an d lu n g e n , 10 sv., str. 236.) D alekosežnu podelu ra d a u po­
je d in im p red u ze ćim a sproveo je i a u strisk i k a rte l m ašina. P ro fiti se
šliv a ju u za je d n ič k u k asu i dele se p rem a kvotam a.
* Dakle kad G runcel (1. s., str. 14) misli, »kartel i trust se ne
razlikuju po stepenu, nego po suštini; nije mi poznat još ni jedan
slučaj da je za tri decenije tako živog kartelnog pokreta u Evropi
jedan oblik prešao u drugi« on upravo uzima pravni oblik za su­
štinu. To što prelaz od kartela na trust nije česta pojava, samo do­
kazuje da oba oblika imaju istu sadržinu. Pri tome se ne srne gu­
biti iz vida da sve veće ograničavanje samostalnosti stalno priblizuje
kartelisana preduzeća trustu. Raznovrsnost oblika je u vezi s drugim
okolnostima, pre svega s razvitkom bankarstva i njegovim odnosom
prema industriji, a delimično i sa intervencijom zakonodavstva. Po­
znato je podupiranje oblika trusta od strane amerjčkog antikartelnog
zakonodavstva.
242
 veća proizvodnju tehnički na jsavršenijih. preduzeća; kartel mora
po pravilu da povećanu proizvodnju . ravnomerno. raspodeli na
svoja preduzeća. Tako utvrđivanjem kartelskih cena nastaju ek-
straprofiti za tehnički bolje opremljena preduzeća. koji se ne
izravnavaju konkurencijom, posto nju kartel isključuje, te se
stoga čini da uzimaju karakter neke diferencijalne rente. Među­
tim, ovi ekstraprofflti razlikuju se od zemljišne .rente u tome,
što najgore preduzeće nije nipošto nužno za podmirenje tržišta,
kao što je to slučaj s najgorim zemljištem. Ono može da bude
isključeno ako se njegova proizvodnja prenese na bolje oprem­
ljena preduzeća. A kako kartelna cena u prvo vreme ostaje na
snazi, povećanje proizvodnje znači ekstraprofit za preduzeća ko­
ja proizvode jevtinije. Zato će biti probitačno obustaviti proizvod­
nju preduzeća koja proizvode skuplje. »Diferencijalne rente« više
nema, postoji samo visoki kartelni profit.
Upravo kod kartela sirovina postoje znatne razlike između
troškova proizvodnje, jer ovde u cenu proizvodnje ulazi i nju
određuje visina zemljišne (rudničke) rente. Zbog toga je ovde,
s jedne strane, najjača tendencija za obustavljanje rada manje
rentabilnih preduzeća (u specifičnom smislu reči: preduzeća koja
odbacuju manju zemljišnu rćntu), a* s druge strane, i sklonost
za održavanje visokih cenaj, sto> opet znači relativno jače ograni­
čenje proizvodnje. Prirodni monopol ujedno dozvoljava da se ova
tendencija i sprovede. Visoke cene sirovina del uju obratno na
cene, a time i na količinu proizvodnje prerađivačke industrije.

X III g l a v a

KAPITALISTIČKI MONOPOLI I TRGOVINA

Kapitalistička udruženja u industriji imaju povratno dejstvo

i na promet i na posredovanje prometa putem trgovine. Ovde
govorimo o trgovini kao specifičnoj ekonomskoj kategoriji, po-
smatramo je, dakle, odvojeno od funkcije merenja i deljenja kao i
od funkcije transporta. U robnoj proizvodnji je neophodno svestra­
no menjanje mesta robe, a ovo se obavlja putem kupovine i pro­
daje. Ako ove postanu samostalne funkcije nekog kapitala, onda je
taj kapital trgovinski ili komercijalni kapital. Jasno je da osa­
mostaljivanjem ovih .operacija, koje bi inače morale da obavljaju
sami proizvođači, trgovinske operacije ne postaju operacije koje
proizvode vrednost, i trgovac ne postaje proizvođač. No osamosta­
ljivanje trgovine prouzrokuje koncentraciju kupovine i prodaje,

16* 243
 uštedu troškova ču v a n ja . i održavanja itd. Prema tome trgovina
znači sman jivanje in ače nužnih troškova prometa, a time i smanji­
vanje neproizvodnih troškova u. .proizvodnji. Ali, da bi se
trgovina mogla voditi,, potrebna je suma novca koja se mora
pretvoriti u robu* U kapitalističkom društvu svaka novčana suma
dobija karakter kapitala. Ako trgovinske funkcije treba da se
osamostale, novac uložen, u trgovinu mora postati kapital, dakle,
mora donositi profit. N o jasno je da taj profit ne nastaje u trgo­
vini u pukom procesu kupovanja da hi se opet prodalo, on se u
trgovini samo prisvaja. Veličina profita je data veličinom kapitala.
Jer, u razvijenom kapitalističkom društvu jednaki kapitali nose
jednak profit. A sam taj profit je odbitak ad profita proizvedenog
u proizvodnji. Industrijalci morajo da od profita, koji oni u prvoj
ruci udružuju, ustupe trgovcima onoliko koliko je dovoljno da
bi se kapital potreban za trgovinu stvarno i priveo trgovini.
Trgovina, koja je postojala još pre nego što je robna proizvod­
nja postala opšta pojava, dakle pre razvitka kapitalizma, koja
je dakle — isto tako kao i zelenaški kapital i kapital novčane
trgovine — starija od industriskog kapitala, polazna je tačka
razvitka kapitalizma. Ona u sebi udružuje najveći deo društvenog
novčanog bogatstva. Putem kredita, tog uvek važnog sredstva za
uspostavljanje kapitalističkih odnosa zavisnosti — često još u
obliku robnog kredita — ona sebi potčinjava staru zanatsku pro­
izvodnju, stvara prve početke kapitalističke kućne industrije na
jednoj strani i početke m anufakture na drugoj strani. Razvitak
industriskog kapitala ukida ovu zavisnost proizvodnje od trgo­
vine i obe osamostaljuje time što izoluje trgovinu, odvaja je od
proizvodnje.
D va momenta određuju razvitak same trgovine. S jedne strane
sami trgovinsko-tehnjčki uslovi. Trgovina prvo sakuplja i kon-
centriše proizvode iz raznih mesta proizvodnje i na kraju ih
prodaje krajnjim potrošačima. Ukoliko oni žive više raštrkano,
utoliko se prodaje moraj^i na kraju više cepkati, ne samo kvan­
titativno nego i po vremenu i mestu. Karakter krajnjih prodaja
zavisi od dohodaka krajnjih kupaca i od njihove lokalne koncen­
tracije, jedno i dtugo su momenti koji zavise od socijalnog ra­
zvitka i strukture zemlje. Baš u trgovinsko-tehničkom pogledu
očigledna je nadmoćnoat krupnog preduzeća nad sitnim. Troškovi
kupovine i prodaje, vođenje knjiga o tome, ne rastu ni izdaleka
s veličinom prometanih vrednosti. Time je data tendencija ka
koncentraciji. No s drugo strane leži u prirodi trgovine da se
prodaje'prostorno i vremetidld utokko više cepkaju ukoliko se više
ona .bliži potrošačima.' V eć:preina~stadijiiinu približavanja potro­
šnji pojavljuju se tako izvesne granice veličini preduzeća, gra-
244
nice, koje su apsolutno elastične, koje se proširuju sa stepeuoin
razvitka jedne zemlje, ali i oslovljavaju različitu veličinu obima
poslovanja. U svakome od ovih stadijuma probija se tendencija
za povećanjem preduzeća* ali s različitom jačinom i brzinom.
Nužnost lokalne decentralizacije savlađuje se obrazovanjem fili­
jala jednog istog velikog preduzeća. S druge strane, koncentracija
stanovništva u gradovima dozvoljava da se i trgovina na malo
koncentriše u velikim robnim kućama. Ali to je samo prvi stepen
koncentracije. Trgovinsko-tehnička potreba povezuje same robne
kuće u velike nabavne organizacije; koje udružuju velike grupe
robnih kuća i njih većim ili manjim delom imaju u svojoj vlasti
u finansiskom pogledu, dok s druge strane ogromne finansiske
potrebe velikih robnih kuća nateruju ove opet u tesne odnose
s bankama.1
No u isti mah s koncentracijom dolazi i u trgovini na malo
do tendencije za ukidanjem njene samostalnosti tim što proizvo­
đači u industrijama sredstava potrošnje sami obavljaju prodaju
svojih proizvoda. Ovaj razvitak je najdalje odmakao tamo gde
je trust potpuno isključio samostalnu trgovinu, kao naprimer ame­
rički trust duvana2.
1 Početkom jula 1908 pojavila se u raznim listovim a sledeća 'e st:
Tu skoro je objavljeno d a je švajcarska g rupa robnih k uća Bra n u
C irihu pretvorena u kom anđitno društvo uz učešće jednog nem t kog
konzorcijum a. To što se »osnivaju« robne kuće, ne spada više i eđu
retke pojave, no švajcarsko osnivanje zaslužuje iz dru g ih razloga op-
štu pažnju. U pravu nem ačkog konzorcijum a im a firm a H eht, P fajfe r
& Ko. u Berlinu, koja se u b ra ja m eđu n ajzn ača jn ije nem ačke izlvozne
firme. O va kuća se razvila u nabavni koncern za m noge robne kuće u
raznim zem ljam a. Sporazum sa švajcarskom robnom kućom B raui \e
takav da firm a H eht, P fajfe r & Ko. ubuduće obavlja sve njene nabs ;e
i da vrši neposredno i p laćanje za B raunove nabavke. F irm a podržava
široko razg ra n atu nabavnu organizaciju, a početkom prošle godine stu ­
pila je u interesnu zajednicu sa ham burškom firm om D. I. Em dena
sinovi, koja je tako prisna, da firm a H eht. P fn ifer & Ko. sada i u
zemlji vrši nabavke za 200 preduzeća prik lju čen ih Em denovoj centrali.
Pored toga ta j koncern podržava i odnose sa jednom njujorškom rob­
nom kućom, za koju prem a podacim a »K onfektionfir«-a n a b a v lja u Ne-
m ačkoj godišnje robe za oko 60 m iliona m araka. P rivredna nadm oćnost
velikih robnih kuća, koja se u znatnoj m eri sastoji u preim ućstvim a
što ih om ogućuje m asovna nabavka, dovela je do osnivanja n ab a v n ih
centrala, koje drže i u finansiskoj zavisnosti većinu preduzeća koje
one snabdevaju.
* Vidi interesantan izvod od A lgernona L i - a, D ie V ertrustung des
K leinhandels in den V ereinigten S taaten, »Neue Zeit«, 27. god., sv. 2,
str. 654. Trgovci cigaram a organizovali s u -s e u trgovačko udruženje
nazvano Independent C igar Stores C om pany, da bi zaštitili svoju ne­
zavisnost. Tome naprotiv, tru s t dnvana em ovao je U nited C igar Stores
Com pany sa kapitalom od 2 m iliona dalcra. »Ovo društvo je otkupilo

245
 S druge strane, ovaj pokret koncentracije nailazi i ha smet­
nje koje ga usporavaju. Lako je otvoriti jedno trgovačko predu­
zeće manjeg obima, utoliko lakše, ukoliko je ono manje, tim vise
što je ovde kreditovanje sražmerno rašireno, pošto se radi samo o
kreditu za robni kapital. O vo naročito u slučaju, ako se kredito-
m noge p ostojeće d e ta ljis tič k e r a d n je i osn o v alo m noge d ru g e s boljom
robom , b o g a tijim izborom i izgledom d o ličn ijim od bilo kog k o n k u ­
ren tsk o g p red u ze ća. C e n e . s u b ile snižene' i n a k r a ju je zaveden si­
stem p re m ija k o ji je d r u š tv u obezbedio tra jn e m ušterije. B orba n ije
d u g o tra ja la . Za g o d in u d a n a I n d e p e n d e n t C ig a r S tores C o m p an y b ila
je p rin u đ e n a d a sve ra s p ro d a pod u stav im a k o je je d ik tira la U nited C i­
g a r S tores C o m p a n y . T rg o v ci n a m alo su svojom opozicijom sam o u b rzali
sv o ju sudbinu... A nem a n i n a jm a n je su m n je d a će tr u s t is tra ja ti n a
p u tu k o jim je u d ario , v e ro v atn o č a k i u b rz a n im tem pom sve dotle, dok
ne p o b ed i sve što je v red n o d a se pob ed i u trg o v in i n a m alo ove g ran e
in d u strije.«
L i za tim govori o k o n c e n tra c iji u trg o v in i n a m alo kafom , ča­
jem , m lekom , ledom , gorivom , z a čin im a itd. i n a p o sle tk u tačno p rik a z u je
te n d en cije k o n c e n tra c ije n a 6ledeći n a č in : »K oncentracija se vrši i klasa
n e z a v isn ih trg o v a c a n a m a lo g u b i čv rsto tie u sledećih p et različitih
p ra v a c a k o ji ip a k vode istom c ilju :
1. P ošto su zad o b ili p re v la st u pro izv o d n ji, nekoliko in d u strisk ih
tru s to v a p ro š iru je svoje o p e ra c ije n a o b la st trg o v in e n a m alo, p otpu n o
p o tisk u ju m alog trg o v c a i p ro d a ju svoje proizvode n eposredno po tro ­
šačim a.
2. N ekoliko v elik ih p ro iz v o đ ačk ih d ru š ta v a doduše još ko riste tr ­
govca n a m alo d a b i sv o ju ro b u p ro d a li p o trošačim a, no s m a tra ju ga
p re ag e n to m nego n ezav isn im trgovcem ,
3. U v elikim g ra d o v im a su ro b n e k u će već oduzele sitnim trg o v ­
cim a v elik i deo trg o v in e n a m alo, i ta j proces sve više n ap re d u je ;
po n ek e o d o vih ra d n ja p re ts ta v lja ju k a p ita l od više sto tin a h ilja d a
ili č a k m ilio n a d o la ra , više n jih p rip a d a najčešće jednom jedinom
d ru š tv u , i već je u čin jen p rv i k o rak , d a se p rin c ip k o n ce n tracije u
o b la sti ro b n ih k u ć a u još ja č o j m eri dovede do iz ražaja. U sled toga
do vedene su one u te sn u vezu s p o je d in im visokim finansiskim g ru p am a,
trg o v inom n a veliko i in d u s trisk im tru sto v im a. .....................................
4. V elike poslovne k u će k o je svoje naloge p rim a ju isključivo ili
g otovo isk lju čiv o p u te m .pošte škode u seoskim predelim a trgovcu n a
m alo isto toliko k o lik o i filija le ir g rad o v im a; ogrom an ra z v ita k te­
le fo n a i tra m v a ja k ao i, p ro širen je slobodne p oštanske isp o ru k e n a selu
otv o rile su široko polje o voj trg o v in sk o j oblasti, i u m nogim slučajevim a
ovi poslovi p u te m pošte p rip a d a ju istom d ru š tv u k o je u g ra d u im a
je d n u ili više filija la .
5. U red o v im a sam ih trg o v a ća n a m alo k o n k u ren cija ra d i u p rav cu
toga d a p rin c ip k o n c e n tra c ije d ođe do iz ra ž a ja u pooštrenoj m eri, isto
o n ak o k a k o je to ra d ila i u o b la sti in d u s trije n a po če tk u k a p ita lis tič k e
ere. M nogi trgovci u m e ju d a sebL obezbede neko preim u ćstv o p red svojim
k o n k u re n tim a , p a su tim e u m ogućnosti do p o većaju svoje preduzeće,
što im d a je n ova p reim u ćstv a, i' ta k o s m a n ju ju poslovnu o b la st svo jih
k o n k u ren ata.«
U poredi i W ttm era S o m b arta, • D e r m oderne K ap italism u s, II sv.,
22 g la v a: »D ie B estrebungen z u r A u ssch a ltu n g des D etailhandels«.

246
vanje vrši od strane proizvođača za koga je ono sredstvo konku­
rencije u borbi za tržište. U tim malim preduzećima vlada niska
profitnai stopa, koja takvog trgovca pretvara u pukog agenta
kapitaliste čije. proizvode prodaje. Ne postoji nikakav jaki ekonom­
ski interes da se on istisne.
Pored ovih trgovinsko-’tehničkih momenata, koji igraju ulogu
kad se radi o proizvodima koje treba prodati neposredno krajnjim
potrošačima, — dakle u trgovini na malo, — povratno dejstvo
industriskih odnosa igra glavnu ulogu tamo gde se radi o prodaji
robe samih industriskih kapitalista, kao i između ovih i trgovaca
na veliko. Ovde deluje industriska koncentracija povratno na ra­
zvitak trgovine, koja se mora prilagoditi toj koncentraciji. Uko­
liko su industriska preduzeća koncentrisanijaj, utoliko je veća
njihova proizvodnja, utoliko moraju da budu jači u kapitalu i
trgovci koji tu proizvodnju rasprodaju. Dalje: ukoliko je sa ra­
stućom koncentracijom broj industriskih preduzeća manji, utoliko
trgovci postaju uopšte izlišniji, utoliko mora izgledati jednostav­
nije da velika koncentrisana proizvodnja neposredno stupa u uza­
jamnu vezu bez posredovanja samostalnog trgovca. Stoga koncen­
tracija u industriji prouzrokuje ne samo koncentraciju nego i
izlišnost trgovine. Vrši se manji broj prodaja, pošto pojedinačna,
prodaja postaje veća, i pri takvim prodajama posredovanje
samostalnog kapitaliste se sve češće isključuje. A time postaje
suvišan i deo kapitala koji se nalazi u trgovini i on može iščeznuti
iz oblasti prometa.
Kapital koji se nalazi u trgovini jednak je pre svega s vred-
nošću društvenog godišnjeg proizvoda, podeljeno s brojem obrta
trgovačkog kapitala, pomnoženo sa brojem međustadijuma kroz
koje on prolazi jjok dođe do krajnjeg potrošača. Ali ovaj kapital
je toliki sajno računski. Najveći deo toga kapitala sastoji se samo
u kreditu. Trgovački kapital služi samo za robni promet; kao što
već znamo, ovaj može najvećim delom da se izvrši bez pomoći
stvarnog novca. To je uzajamni kredit, koji proizvodni kapitalisti
daju jedan drugome i koji se uzajamno izravnava. Stvarni trgo­
vački kapital je mnogo manji i samo na nj trgovac dobije profit.
Industrijalčev profit je zavisan od celokupnog kapitala, sasvim
svejedno da li on pripada industrijalcu ili mu je kreditovan, jer
je to proizvodni kapital. Trgovčev profit zavisi samo od stvarno
upotrebljenog kapitala, jer to nije proizvodni kapital nego samo
▼rši funkcije novčanog i robnog kapitala. Kredit ovde ne znači
sama podvajan je svojine i usled toga deobu profita, nego apso^-
lutno smanjenje kapitala, a time i profita koji otpada na klasu
trgovaca i koji imaju da joj isplate industriski kapitalisti. Ovde

247
kredit neposredno smanjuje troškove prometa isto tako kao što
ih. smanjuje otprilike papirni novac.
Trgovinski profit je deo ukupnog viška vrednosti proizvede­
nog u proizvodnji. Ukoliko je veći deo koji pripada trgovinskom
kapitalu, utoliko jev pod inače jednakim uslovima, manji udeo
industrijalaca. D akle postoji izvesna suprotnost interesa između
industriskog i trgovinskog kapitala.
Iz ovih suprotnih interesa proizilazi borba u kojoj naposletku
pobeđuje jedan deo nastajanjem kapitalističkih odnosa zavisnosti.
U ovim borbama interesa kapitala odlučuje veća ili manja snaga
kapitala. Međutim, nju ne treba shvatiti samo kvantitativno. Iz
čitavog dosadašnjeg izlaganja vidimo da je od važnosti i oblik
kapitala. Najveću prevlast daje, pod inače jednakim uslovima,
raspolaganje novčanim kapitalom, jer su kako industrijalci tako
i trgovci s razvojem kreditnog sistema sve više upućeni na nov­
čani kapital. Tako dolazi i do zavisnosti industrije i trgovine u
različitim oblicima.
Dok je vladala slobodna konkurencija, trgovina je mogla za
sebe da iskoristi konkurentsku borbu među industrijalcima. Ovo
naročito u onim granama industrije gde je proizvodnja još sra-
zmerno jako rascepkana, a koncentracija u trgovini već jače na­
predovala. U istom smislu su delovali i kreditni odnosi. Dok je
još kredit pretežno bio platežni kredit, a banke u prvom redu
stavljale na raspolaganje kredit za trgovački kapital, bila je i
finansiska nadmoćnost češće na strani trgovaca. Oni su iskorišća-
vali ovu nadmoćnost da prilikom kupovine vrše pritisak na cene
proizvođača i da im nameću uslove isporuke i plaćanja, koji su
im dozvoljavali da pokupe kajmak od preimućstava visoke ko­
njunkture, i da gubitke za vreme depresije prevale delimično
na proizvođače. To je vreme kad se uvek iznova čuju pritužbe
industrijalaca na diktaturu trgovaca. Postupak trgovaca služi ka­
snije industrijalcima kao jedan od pravdajućih razloga za zaklju­
čivanje kartela. To se iz osnova menja s promenom odnosa banaka
prema industriji i s nastajanjem kapitalističkih udruženja u in­
dustriji.
. Parcijalna industriska udruženja pre svega smanjuju trgo­
vinu; kombinovana udruženja neposredno time što trgovačke
operacije čine uopšte izlišnim; homogena udruženja deluju kao.
i koncentracija u industriji uopšte. No monopolistička udruženja
imaju tendenciju da potpuno ukinu samostalnost trgovine. Videli
smo da je stvarna kontrola nad tržištima moguća tek onda kad
se roba prodaje s jednog centralnog mesta. Ali ova mora da bude
u mppićnosti da oćeni trenutnu veličinu prođe, da bi mogla da
regui . ;e proizvodnju u svojoj grani industrije. Uz to je veličina

248
potrošnje uvek zavisna od visine cena. D akle, cenu mora sve do
poslednjeg stadijuma da utvrđuje monopolističko udruženje, a
ne da to bude prepušteno faktorim a nezavisnim od udruženja.
A to su pre svega trgovci. K orišćenje situacije na tržištu, glavr.o
preimucstvo kartela, pripalo bi velikim delom trgovcima, kar bi
im se prepustile specifične trgovačke operacije, kuda spada i utvr­
đivanje cena. O ni bi mogli da nagom ilavaju proizvode u speku­
lativne svrhe i da ih — naročito pri povoljnoj konjunkturi —
prodaju po višim cenama. S jedne strane, to bi im alo za posledicu
ograničenje proizvodnje, za koje kartel ne bi bio obeštećen višim
profitom, a, s druge strane, i uprava kartela bi pogrešno prosu­
đivala tržište, kad bi samo tu Spekulativnu, možda lažnu trgo­
vačku tražnju morala uzeti za merilo svoje proizvodnje. Stoga
će monopolističko udruženje i dalje da ide za ukidanjem samo­
stalnosti trgovine. Samo tada će kartel moći u potpunosti da
iskoristi svoj uticaj na utvrđivanje cena.
No mi smo videli da kartelisanje pretstavlja već prisnu vezu
između industrije i bankovnog kapitala; po pravilu kartel raspo­
laže većom snagom. On sada može da diktira trgovini svoje
zakone. A sadržina tih zakona ide za tim da trgovini oduzme
njenu samostalnost, da joj oduzme utvrđivanje cena. D akle,
kartelisanje ukida trgovinu kao sferu plasiranja kapitala. Ono
ograničava trgovinske operacije, jedan deo uklanja, a drugi deo
obavlja pomoću sopstvenih najam nih radnika, prodajnih agenata
kartela. Pri tome deo dotadašnjih trgovaca može da bude pre­
tvoren u takve prodajne agente. Kartel im tada tačno propisuje
nabavne i prodajne cene, čija razlika sačinjava proviziju tih »tr­
govaca«. Visina ove provizije nije više određena visinom pro-
sečnog profita, ona je plata koju utvrđuje kartel. A ako kap itali­
stički odnosi snaga stoje drukčija, onda će se i odnos trgovine i
kartela moći nešto drukčije da razvija. M ogućno je da sit uslovi
za koncentraciju bili povoljniji u trgovini nego u industriju N a­
suprot malom broju trgovaca stoji tada m noštvo preduzeća sra­
zmerno slabih u kapitalu, koja su za prodaju svojih proizvoda
upućena na ove trgovce. Trgovci mogu tada da iskoriste snagu
svoga kapitala, da bi putem finansiskog učešća u ovim preduze-
ćima upoftrebili deo svoga k ap itala kao industriski kapital. O ni
mogu da iskoriste zavisnost industrije za to da prisile ova preduze­
ća da im jevtinije prodaju. O ni tako povišuju svoj trgovinski profit
na račun industriskoga. T akvi odnosi zavisnosti razvijaju se u
najnovije vreme prilično brzo u izvesnim industrijama sredstava
potrošnje, koje prodaju svoje proizvode nekoj velikoj k ap itali­
stičkoj robnoj kući.

249
 T o su odnosi za v isn o sti u kojim a se u većim kap italističkim
razm eram a ogleda p ro ees ko ji je doveo d o nastajanja k a p itali­
stičk e k u ćn e industrije* k a d a je trgovac posredovao u poslovim a
zanatlije. A slič n i odnosi m ogu se pon ek ad naći i u industrijam a
k oje su pod esne za kartelisanje. T rgovinski k ap ital, koji m ožda
u čestvu je u čitavom n iz u ta k v ih p reduzeća, m ože i u onda da igra
an alogu ulogu k oju in a če igra ban kovni kap ital.
U ovim slu ča jev im a trgovci neposred no učestvuju u kartelu.
N o oni to rade zato što su ustvari v e ć pre toga sudelovali i u
proizvodnji u v id u fin a n sisk o g učešća.3 Stvarno tim e nije ništa
izm enjeno. I ovde trgovina gub i u tica j n a utvrđ ivanje cena, ona
prestaje da bude tržište za ind ustrijalce, koji sada stu p aju nepo­
sredno u v e zu s p otrošačim a.
D a k le m on opolističko u d ru ženje dovodi do uklanjanja samo­
staln e trgovine. O no čin i p o tp u n o iz lišn im jedan deo trgovačkih
operacija, a za ostatak o p era cija sm anju je troškove.
U istom pravcu d elu je i sm anjenje onih troškova prometa
koji se up otreb ljavaju d a b i se potrošač pridobio posebno za
proizvod nekog određenog p red u zeća na račun prođe drugih pre­
duzeća. T oj svrsi služe u prvom redu izd a ci za trgovačke putnike,
uk oliko je n jihov broj uslovljen rascepkan ošću proizvodnje u po­
jed in im preduzećim a, k ao i izd a ci za reklam u. T i izdaci pretstav-
ljaju troškove prom eta. O n i donose p ro fit pojedinom preduzetni-
ku, uk oliko m u p o đ e za rukom d a svoj promet poveća iznad
in ače m oguće mere. A li ta j je p ro fit gub itak za druge preduzet-
nik e na č iji je on račun p o v eća o svoj prom et. Za oblast proizvod­

3 K a ra k te ris tič n o je za o rg a n iz a c iju češke trgovine m rkim ugljem

d a je p ro d a jn i k o m isio n ar u je d n o i so p stv en ik ugljenokopa i vlasn ik
u d e la u d ru š tv im a k o ja za stu p a . O b e u g lja rs k e kom isione firm e J. Pe-
ček i Ed. J . V ajn m an osnovale su u U sti-u o rg an izacije, »koje vrše
p ro d a ju m rk o g u g lja za v elik a češka društva..-. I u U sti-u su obe
u g lja rs k e firm e p rv o b itn o b ile sam o posredničke. P očetkom devedese­
tih g o dina došlo je u ovom odnosu do prom ene, k o ja je p o te k la od
sn ažn o g ra z v itk a ru d a rs k o g d ru š tv a u M oste-u. F irm a V ajnm an v ršila
je od po če tk a p ro d a ju za ovo dru štv o . R u d a rs k a zajednica u M oste-u
k u p ila je po v rlo je v tin o j ceni in u n d ira n e ru d n ik e u O seku, i tfm e
se u zd ig la do p rv o g p red u ze ća češke in d u s trije m rkog uglja. U m eđ u ­
v rem enu je došlo do p rom ene v la sn ik a a k c ija ru d a rsk e zajednice; m a­
jo ri tet je p re ša o n a je d a n s in d ik a t pod voćstvom firm e Peček, i k ao
iz raz izm enjenih odnosa sn ag a p ro d a ja u g lja je b ila p ren eta n a o v u
firm u . T a k o je stv o ren nov odnos; u g lja rs k i kom isionar bio je i ve­
lik i a k c io n a r p red u ze ća, on je u n e k u ru k u za k lju čiv ao k u p o p ro d a jn e
u g ovore sa sam im sobom i im ao o d lu č u ju ći u tic a j n a vođenje poslova
i n a p ro izv o d n ju . Istim pu te m m o ra la je u d a riti i k o n k u ren tsk a firflia;
i o n a je um ela d a p osedovanjem a k c ija p rib a v i sebi p resu d an u tic a j i
tr a ja n interes n a pred u ze ćim a k o ja zastupa.« (»Neue F reie Pressc«, 25 fe­
b r u a r a 1906.)

250
nje oni pretstavljaju odbitak od profita koji bi inače njoj pripao.
Kartelisanje vanredno sm anjuje te troškove, reklamu ograničava
na puko oglašavanje, a trgovačke pu tnik e na broj potreban za
odvijanje trgovinskih operacija, koje su osim toga još i smanjene,
uprošćene i ubrzane.
Specifičan razvitak vidi se u Austriji. O vde se iz istoriskih
razloga prava kapitalistička trgovina na veliko razvila samo ne­
potpuno. U oblastima proizvodnje m asovnih dobara, a naročito
tamo gde igra ulogu i špekulacija, kao naprim er u trgovini šeće­
rom, funkcije trgovine na veliko preuzela je banka. Bankovni
kapital je to mogao utoliko lakše što se tim e vezuju samo male
sume kapitala. Tada je bankovni k ap ital zainteresovan za karte­
lisanje i kao trgovac i kao kreditor. Stoga je u A ustriji najlakše
dokazati neposredan i svestan uticaj bankovnog kap itala na
kartelisanje. Banka tada i dalje zadržava funkcije prodaje za
kartel i za to dobija stalnu proviziju. Slične tendencije pokazuju
se u novije vreme i u Nemačkoj. Tako je Schaaffhausenscher
Bankverein osnovao sopstveno robno odeljenje za prodaju kar-
telnih proizvoda.4
4 Tako »Neue Freie Presse«.(18 juna 1905) označava kao simptoma-
tično preuzimanje jedne velike praške firme šećera od strane Kre-
ditanštalta, i zatim nastavlja:
Trgovina šećerom je gotovo u celosti p ala kao žrtv a ovih težnji.
Još početkom devedesetih godina bila je p ro d aja najvećeg dela čeških
fab rik a šećera domen bogatih p rašk ih trgovaca šećerom, koji su iz
posredovanja u prodaji za račun proizvođača izvlačili zn atn u korist,
često radili i za sopstven račun, d svoiim velikim zaključcim a kao i
vezom sa stranim tržištim a činili specifičnu pojavu na tržištu. Poslo­
vanje b an a k a šećerom ograničavalo se n a kom isionu p ro d aju za sopstvene
fabrike i na kreditovanje u okviru norm alne bančine delatnosti. U
toku poslednjih deset godina neke od tih p riv a tn ih firm i šećera sasvim
su se povukle ili bile prenete n a banke, a druge su bile prinuđen e
da svoje poslovanje veom a ograniče, i od ran ijih m a g n ata u trgovini
šećerom preostala je samo jedna jedina velika trgovačka firm a u P ragu,
koja sada još zastupa trin aest 'fab rik a šećera, a godišnje p rodaje
mnogo stotina h iljad a m etričk ih centi bele robe. N ajveće p riv a tn e
fabrike šećera, čija se proizvodnja rasprostire na obe polovine države,
uopšte se ne služe posredovanjem pri pro d aji nego sam e p ro d aju na
veliko. S rednja i m ala preduzeća su stu p ila u više ili m anje p risn u vezu
s bankam a, koje im odobravaju potrebne kredite, p ro d aju za njih robu
kako za izvoz tako i za m aloprodaju u zem lji, a često i same predu-
zim aju ceo rizik u prodaji šećera. Tako je nekada velika i bogata
posrednička trgovina šećerom sasvim potisnuta, i dve trećine prodaje
čeških fabrika šećera prolaze kroz odeljenja za šećer p rašk ih novča­
nih zavoda. (A ovi su većinom filijale bečkih banaka.)
O vaj preobražaj trgovine šećerom potekao je od k red ito v an ja i
osnivanja novih fab rik a šećera. O sam desetih i devedesetih godina
nastale su u Češkoj i M oravskoj m nogobrojne nove fabrike, m eđu njim a
i velike izvozne rafin erije n a L abi; one su bile podignute većinom

251
 R ezu ltat celok u p n og procesa je, dakle, sm anjenje trgovačkog
k ap itala. A ak o je sm anjen k a p ita l, onda je sm anjen i profit koji
na nj otp ad a, a koji je, k ao što znam o, odbitak od industriskog
profita. O v o sm anjenje trgovačkog k a p ita la je sm anjenje nepro­
izvodnih troškova. K ako to u tiče na cene? C enu proizvoda odre-
s tra n im k a p ita lo m , i b a n k e k o je su obezbedile p o tre b n a sred stv a izdej-
s tv o v ale su za sebe k om isionu p ro d a ju pro iz v o d a novih proizvođača.
N aro čito m a le i sre d n je f a b rik e sirovog šećera, k o je su posle z a k lju ­
č e n ja k a rte la n ic ale k ao p e č u rk e iz zem lje, bile su često osnivane s n e­
d o v o ljn im k a p ita lo m i stoga p o tp u n o u p u ćen e n a svoje k reditore. A li
i p o sto je ćim fa b rik a m a b ila su p o tre b n a v elik a sred stv a za svoje mo-
d e rn iz o v a n je i p ro širen je, te su s tu p a le u b liži odnos s novčanim izvo­
rim a , što se većinom sv rša v alo n a pren o su celokupnog preduzeća. T ak o
su se p ra š k e filija le b eč k ih b a n a k a , p a i p o je d in e lokalne b an k e u čv r­
stile u p oslovim a šećerom i ovam o p rem estile težište svoje delatnosti.
L e n d e rb a u k a je z a stu p a la p e tn a e st fab rik a... A uglobanka o b av lja ko­
m isio n u p ro d a ju za je d a n a e st fa b rik a sirovog šećera; kod K red itan štalta
k o n c e n tris a n o je poslo v an je p et velik ih p red u ze ća; Ž ivnostenska b a n k a
je trž iš te za b ro jn e pro v in cisk e fa b rik e šećera. B anke o tk u p lju ju od
f a b r ik a sirovog šećera n jih o v u p ro iz v o d n ju i p re d a ju je ra fin e rija m a ;
za tim one p re u z im a ju od ra fin e rija b elu ro b u u cilju p la sira n ja n a u n u ­
tra šn jim i in o stra n im trž ištim a. K ad je tokom godina izvoz počeo do-
b ija ti sve veći z n a č a j za a u s trisk e fa b rik e , i d elatn o st b a n a k a je dobila
d ru g i k a ra k e r. Izvoz je iz isk iv ao n e p re k id n o op erisa n je n a razn im ino­
stra n im trž ištim a, a sk ro m n a p ro v iz ija od kom isionog posla s tu p ala
je sve više u p o za d in u p rem a velikim z a ra d a m a iz a rb itra ž e i sp ek u la­
tiv n ih tra n sa k c ija ... N o sa poslovim a s in o stra n stv o m b ila je tesno vezana
trg o v in a za v la stiti raču n , pošto je veom a m ali b ro j dom aćih fa b rik a n a ta
b io u s ta n ju d a n a sebe p reu zm e o p e ra c ije koje su često nužno tra ja le
d u že v rem en a. T a k o je k ao p o sled n ja k a rik a u trg o v in i šećerom došlo do
k u p o v a n ja šećera od s tra n e b a n a k a ; fa b rik e su p ro d av ale svoje p ro iz­
vode sv o jo j b an k o v n o j vezi, k o ja je, sa svoje stran e, tra ž ila z a ra d u u
Sto je m oguće po v o ljn ijem u n o v če n ju n a dom aćim i in o stran im tržištim a.
Začelo, trg o v in a za v la stiti ra č u n još n ije opšte pravilo, i pojedini b o ja ­
ž ljiv i zavodi se od n je u n ačelu u z d rž a v a ju ; no pored kom isione p ro ­
d aje o na se već uveliko p ra k tik u je , i neosporno je d a se poslovni razvoj
k reće u tom p rav cu .
Veći ro b n i posao im aju još i one b an k e koje stoje s k artelim a u
p ris n ijo j vezi i vode p ro d a ju za in d u s trije k o je one kontrolišu. T ak o
L e n d erb an k a im a p ro d a ju za k a rte l fa b rik a šibica, fa b rik a siru p a, e m a j­
lira n o g posuđa,, h a rtije u boji, štirk a i po je d in ih hem iskih in d u s trija ;
B a n k fe ra jn sto ji u sličnim odnosim a s fa b rik a m a k arto n a, a K red itan -
š ta lt im a p ro d a ju za ud ru žen e fa b rik e m esinga. T o su m ahom sam o
k om isioni odnosi koji ne sad rže u sebi tešnju trg o v in sk u vezu; no usled
k a rte lisa n ja i k o n ce n tracije p ro d aje u ce n traln o m p rodajnom birou
p o sred n ič k a trg o v in a je ip a k p o tisn u ta sa ovih pozicija. U sled k o n k u ­
ren cije b a n a k a sm a n jila se z a ra d a u robno-kom isionom poslu i dostiže
sam o um ercni deo ra n ijih z n a tn ijih provizija. S m anjenje za ra d a iz re­
dov n o g b an k o v n o g posla dovelo je p o jedine zavode k o ji poseduju ro b n a
o d eljen ja n a pom isao d a se u većoj m eri an g a ž u ju u robnoj trgovini za
v la stiti raču n , i pon ek i znakovi u k a z u ju n a tto, da se u tom p ra v c u
p re d u z im a ju ponovni p o k u šaji za o rg an izo v an je ovog posla.

252
đuje cena koštanja plus ukupan profit. D eoba ovog profita na
preduzetničku dobit, kam atu, trgovinski profit i rentu nimalo
ne utiče na cenu. Što je sad kartel stupio na m esto trgovca i
što je otpao jedan deo trgovačkih operacija, znači samo to, da in­
dustrijalac sad ne mora više ustupati trgovcima ni jedan deo
svog profita. Cena ukupnog proizvoda ostaje za potrošače ista.5
Troškovi prometa su pretstavljali odbitak oa profita, a smanjenje
ovih troškova znači da industriski profil, preduzetnička dobit,
raste za onaj iznos koji je postao slobodan usled smanjenja*'trgo­
vinskih troškova. To je samo praznoverica u prodajni profit kad
se misli da trgovac postiže profit jednostavno pomoću dodatka
na svoju cenu koštanja, što kod nekih pisaca pobuđuje nadu da
bi smanjenje trgovinskih troškova moglo na neki način da obori
cenu proizvoda za potrošača.®
8 U pojedinim slučajevim a može doći do pom eranja cena već prem a
odnosu industriskog i trgovinskog k ap itala u pojedinim oblastim a. Uz­
mimo da je u nekoj oblasti, n ap rim er u m ašinogradnji, proizvodni k a ­
pital jednak 1000 a trgovinski k a p ita l 200. P ri prosečnoj p rofitnoj stopi
od 20% postići će se trgovinski p ro fit od 40. Cena za potrošače je jed­
naka 1000+200 (cena po kojoj industrijalci p rodaju svoj proizvod tr ­
govcu) plus 240 (koji n ad o k n a đ u je trgovcu njegov k a p ita l plus profit),
dakle ukupno 1440. A u tekstilnoj in d u striji uzm im o da na proizvodni
kap ital od 1000 dolazi trgovački k ap ital od 400. C ena proizvoda bi tada
iznela 1680. P retpostavim o da u oba slučaja k artelu pođe za rukom da
isključi trgovački k a p ita l i da trgovačke troškove svede na polovinu,
proizvođači m ašina bi onda na k ap ital od 1100 ostvarili p ro fit od 340,
a proizvođači tekstila n a svoj k a p ita l od 1200 p ro fit od 480. N ejednakost
profitnih stopa može da dovede do izjednačenja, koje se onda pojavljuje
u prom enjenim cenam a. Sto bi potrošači tekstilnih proizvoda dobili, to
bi kupci m ašina izgubili. No, opšte uzev, ovo izjednačenje bilo bi usled
kartelisanja nepotpuno i skopčano s teškoćam a.
D rukčije stoji stv ar ako se sam ostalna trgovina zam eni potrošačkim
udruženjim a, d ruštvim a za n ab a v k e n a veliko, poljoprivrednim naba-
vljačkim zadrugam a itd. To znači da je ina mesto akcije trgovinskih k a­
pitalista stupila akcija sam ih organizovanih potrošača, kojim a stoga p ri­
p ada i trgovinski profit. Povećana koncentracija znači ujedno i uštedu
troškova prom eta.
* Trgovac na veliko Engel sasvim tačno kaže: »Sindikat teži za
tim da monopoliše i prosto isključi trgovinu na veliko. Naravno, snabde-
vač usled toga ne kupuje jevtinije; jer kad se ne bi ovako računalo:
zaradu koju ima trgovina na veliko hoću da imam ja sam kao fabrika,
kao sindikat — onda ceo pokret ne bi imao nikakve svrhe.« »Kontra-
diktorische Verhandlungen iiber den V^rband deutscher Druckpapier-
fabriken«, sv. IV, str. 114.
Isto važi naprimer i kod Sindikata uglja. On »koristi to mono-
polizovanjc špediterskih poslova i poslova trgovine na veliko, da bi po­
većanim prevoznim i dovoznim troškovima oporezovao sitne potrošače
bez izričitog povišenja cena uglja, odnosno da bi više cene, koje ovi
moraju da plate, išle u korist ne trgovini kao dosada, nego proizvođa­
čima.« Liefmann, Kartelle und Trusts, str, 98.

253
 Sm anjenje trgovinskih operacija znači i oslobođenje dotad
zap oslen og k a p ita la u ob la sti trgovine, koji sad teži đa se ponovo
oplod i. ‘P on ek ad to m ože da po ja ča p ritisak u pravcu izvoza k a­
p itala .
Sto k a rteli žele da form alno zadrže trgovinu, to je u njihovom
vlastitom interesu. K irdorf, gospodar Sin dikata nglja, o tom e kaže:
»...Ako hoćem o da idem o do n ajnižih izvora potrošnje sv e do
pojed inačnog potrošača, m oram o im ati ogroman aparat; tada do­
la zi do povećan ih u p ravn ih troškova, ko ji nesum njivo nadm ašnju
p reim u ćstvo cen e pu tem neposredne isporuke, i dobijam o tako
skup pogon da se on ne m ože izdržati i tako obim an činovnički
a p ara t koji se v iše ne m ože nad zirati i kontrolisati. Stoga solidna
posred nička trgovina jednog određenog obim a jeste i ostaje a p ­
solutn a potreba i nik ada se ne m ože isklju čiti.«7
A li v iše se ustvari ne radi o trgovcim a, nego o agentim a
sindik ata, čija je sam ostalnost isto tak o fik tiv n a kao i sam ostal­
nost kućnog proizvođača k o ji nosi naslov sam ostalnog majstora.
Sam o, dok ku ćn a ind ustrija usled tehn ičk e izm ene proizvodnje
p ostaje od izv esn e ta čk e nerentabilna, kod trgovine to dolazi
m an je u obzir. E konom ski je sasvim svejedno da li je to agent
sa stalnom platom ili »sam ostalan« trgovac, koji ustvari dobija
sam o proviziju, čija su koleban ja, usled teritorijalnog razgraniče­
nja prodajne oblasti i divergencija cena koje propisuje sindikat,
tako m ala, da je prihod trgovca p riličn o isti kao i prihod agenta.
F ik cija sam ostalnosti, koja nastaje usled drukčijeg načina nagra­
đ ivan ja , — a u ovom slu čaju se radi o p la ti, jer dohodak »trgovca«
se sastoji iz p ro fita na njegov k a p ita l i plate koju bi sindikat
m orao da p la ti agentu — u šteđ u je sindikatu troškove nadzora
ili izd a tk e za kontrolu, o tp rilik e onako kao akordna nadnica u
sravn jenju s nadnicom od vrem ena. Uostalom , kod takve trgovine
potreban k a p ita l izvanredno se sm anjuje; v la stiti k ap ital trgovca
ne treba da bude v elik , pošto postojanost kartelnih cena i mesni
m onopol sm anjuju svaki rizik. D akle, ovaj promet m ože da se
obavi uglavnom kreditom , budući da trgovac m ože da dobije no­
vac za p la ća n je najvećim delom putem kredita; za taj deo k ap i­
tala treba sam o p la titi kam atu. Sindikat ima interes sam o da
sm anji broj trgovaca, posto je njegova sopstvena proda usled toga
uprošćena, i da p roviziju p ribliži stvarno najam nini za trgovačku
delatnost, koja se ceni kao visoko kvalifikovan a. D o k le ce se
pritom ta fik cija da održi na snazi, ekonom ski je sasvim svejedno*
D a trenutni obim potisk iv a n ja posredničke trgovine ne pretstav-
lja ništa d efin itivn o, v eć je dat sam o »s obzirom na istoriski
7 »K ontradiktorische V erhandlungen«, I, str. 236.

254
razvitak trgovine ugljem«, kaže i sam Kirdorf,8 kao što podvlači
i to da je potpuno očigledno »da trgovina ugljem, kako se ona u
ovom velikom broju razvila za vreme ranije rascepkanosti ru­
darstva, sada nije potrebna«.
O ovim prilikama su otvoreno govorili i veliki trgovci ugljem
i pored sve uočljive uzdržljivosti; za naše svrhe dovoljno je ne­
koliko citata. Trgovac na veliko Fovinkel (Diseldorf) kaže:0 »Kad
ja kažem da mi više nismo pravi trgovci, obrazlažem to na sledeći
način. Sindikat uglja propisuje nam, prvoj, koje vrste da kupu­
jemo, drugo, po kojim cenama da kupujemo, treće, oblast u kojoj
smemo da prodajemo, četvrto, prodajne cene po kojima sraemo
da prodajemo. Naravno, tu ne preostaje više mnogo od slobode
trgovanja. A li ja mislim da Sindikat uglja prema postojećim pri­
likama ne može drukčije... U buduće nama trgovcima treba da
bude jasno da drukčije ne ide i da će nas postepeno biti sve
manje. Ta činjenica postoji u tolikoj meri, da je danas uopšte
nemoguće i započeti trgovinu na veliko u većem razmeru jer
nema za to raspoloživih količina. I postojeći posao je'to lik o ogra­
ničen da je apsolutno nemoguće proširiti se.«
O vi »trgovci« su lišeni svake samostalnosti. Jer, kao što kaže
trgovac ugljem B elvinkel (Dortmund), »kod svakog prodajnog
udruženja sindikat ima mesto i glas u nadzornom odboru preko
jednog lica iz svog upravnog odbora« i »ovlašćen je, dalje, da
u svako doba ima uvid u sve knjige«. Sasvim tačno on kaže:
»U svakom slučaju, sloboda kretanja nam je najzad oduzeta; mi
smo postali pre neka vrsta zastupnika.«
A p ro g n o z a z a b u d u ć n o s t je jo š g o ra . G . F o v in k e l je p o s ta v lja
n a sled e ći n a č in :10 » S in d ik a t je s tv o rio o r g a n iz a c iju v re d n u d iv ­
lje n ja , od k o je se m ože o č e k iv a ti d a će tr g o v in u n a v e lik o is k lj u ­
čiti sve do je d n o g sa s v im m a lo g d e la . Š ta o n d a u o p š te o p r a v d a v a
trg o v in u n a v e lik o ? Z a trg o v c a n a v e lik o n a p o s le tk u će p r e o s ta ti
još sam o to d a s v o ju ro b u p r o d a j e s itn o m p o tr o š a č u , onom e k o m e
je p o tre b a n k r e d it, i d a g le d a k a k o ć e d a n a k n a d i tro š k o v e
v elik o g la g e r o v a n ja u g lja z a v re m e r đ a v e k o n ju n k tu r e . T o su
p it a n ja k o ja u b u d u ć e u o p š te jo š o p r a v d a v a ju trg o v in u n a velikoj,
i p o s to ji v e ro v a tn o ć a d a se tr g o v in a u g lje m s m a n ji s a 4 5 % , k a o
što sm o ju tr o s č u li. n a n a j m a n j e 2 0% .«
Ovde je sasvim tačno opisano da specifično trgovačka funk­
cija, koja posreduje u prometnom procesu R-N-R, postaje izlišna,
a ostaje samo funkcija raspodele proizvoda, njihovog čuvanja i
8 »Kontradiktorische Verhandlungen«, I, str. 235.
• Tsto, str. 228 i dalje.
10 Isto, str. 230.

255
lagerovanja, koja je u svakom društvenom poretku s masovnom
proizvodnjom uvek potrebn a za posredovanje u potrošnji. No
trgovačka prodaja kqo tak va je prestala; ona je postala sasvim
autom atska, žali se g. F o v in k el.11
F o v in k el ta k o đ e iscrpn o izlaže, k ak o trgovca na veliko p o ­
stepeno zam enju je agent sindik ata. O n tačno označava kao »sine­
kuru* učešće u jednom takvom prodajnom udruženju. O va potpu­
no za v isi od m ilosti sindik ata. P osle sm rti sadašn jih učesnika
n jihov utvrđ en i udeo u prodaji će se konačno vratiti sindikatu;
»sindikat postaje učesnik. T im e je potpuno jasno da ustvari ovaj
p o tsin d ik a t (m isli se na udruženje trgovaca) konačno prelazi u
gla v n i sin d ik a t.« 12
M onopol v elik ih trgovaca ili prodajnih udruženja daje ovim a
i m oć d a m anje trgovce učine od sebe zavisnim , da im propisuju
p rodajne cene, ukratko, da ih sa svoje strane opet naprave svojim
agentim a. T ako naprim er kaže trgovac na veliko &ajdman (Ham­
burg): »Pošto sam u svojim kn jigam a našao da dugovi tih ljudi
(tj. m alih trgovaca k o ji od n jega uzim aju ugalj) sve više rastu,
ja sam im rekao: vi ćete dob ijati ugalj još sam o onda ako prihva­
tite bar tu i tu cenu.«13
G radski savetn ik d-r R ive kaže o trgovcim a na -veliko gor-
njošleske oblasti: »G ospoda trgovci na veliko s kojim a ovde imamo
posla, d ak le oni prvoga reda (firm e C ezar Volhajin i Fridlender),
im aju, razum e se, za sobom v eć ceo niz trgovaca 11a veliko drugog
reda, koji su — to sm em o otvoreno da tvrdim o — prosto od njih
zavisn i; a trgovci na v elik o drugog reda im aju za sobom trgovce
prvog, drugog i poslednjeg reda. Jedan zavisi od drugog, a prvi
trgovci na v elik o solidarni su s konvencijom (m isli se na gornjo-
šlesk u k o n ven ciju o uglju), ako i ne na osnovu ugovora, a ono
pak dobrovoljno.«
T u m ože da se ukratko ukaže na to da se samostalan položaj
obeju ugljarskih firm i u G ornjoj Š leziji objašnjava tako, što
su one davno pre zak lju čen ja k on ven cije im ale u svojim rukama
trgovinu s ugljenokopim a. U gljenok opi su većinom bili privatan
posed i delom su obe firm e u njim a fin ansisk i učestvovale. One
su im ale u svojim rukam a ne sam o prodajnu organizaciju nego
su b ile i suvlasnici ugljenokopa, bilo neposredno bilo kao po-
verioci.
A kcionarski oblik u čin io je ugljenokope u R ajnsko-vestfal-
skoj oblasti već unapred nezavisne od trgovine. M ožda je i trgo­
11 » K ontradiktorische V erhandlungen«, I, str. 229.
18 Isto, str. 230.
11 Isto, II sv., str. 455.

256
vina na zapadu zbog toga bila manje koncentrisanot, što je ne­
osporna prodajna oblast tamo bila veća, a stoga i konkurencija
manje oštra; izgleda da je još važnije bilo to što su ugljenokopi
na zapadu m lađi od starih privatnih ugljenokopa u Gornjoj Slczi-
ji. Otuda se u Gornjoj Šleziji trgovina doduše nije održala, ali zato
su se održale obe najm oćnije trgovačke firme. Upravo, one postaju
trgovinska organizacija kartela (ne formalno, ali ipak stvarno, po-
ito se to pre dešava u takvom vidu da se kartel ne stara o trgovini
nego da prodaju ustupi ugljenokopu). One to postaju ne kao »tr-
govci» nego zbog snage svog kapitala, dok trgovina Zapadne Ne-
mačke, koja je manje značajna jer nije tako koncentrisana, gubi
svoju poziciju, a i trgovac na veliko postaje »više ili manje agent«,
kako kaže viši rudarski savetnik d-r Vahler.14
Potčinjavanje trgovine sindikatu olakšava ovome i sprečava­
nje inostrane konkurencije, koja je u jačoj meri nego domaća
proizvodnja upućena na posredovanje trgovine. Tako trgovac
Klekner (Duizburg) kaže: »Trgovačke firme koje posreduju u pro­
daji livenog gvožđa moraju, razume se, da kod sindikata sirovog
gvožđa potpišu uslove, na osnovu kojih se obavezuju da neće
trgovati sirovim gvožđem , odnosno da ga neće uvoziti u Ne-
mačku.«15
Nasuprot ovoj nadmoćnosti kartelisane industrije, stoji, u in­
dustrijama koje još nisu sposobne za kartelisanje, zavisnost m ilih
fabrikanata od trgovaca jakih u kapitalu, zavisnost, koja poi aje
naročito teška, ako se poveća davanjem kredita.
»Mnogi mali fabrikanti su i poslovno potpuno u rukama tr­
govaca; nažalost, imamo vrlo mnogo fabrikanata u našoj industriji
gotovih proizvoda koji su i odveć slabi u kapitalu i zapravo ne
stoje na sopstvenim nogama, nego su prinuđeni da svoju robu
prodaju po svaku cenu, da bi mogli da održe svoje preduzeće.
Tad robu preuzima trgovac ili čak daje na nju predujam i onda
za dogledno vreme ima u ruci malog fabrikanta; posle toga on mu
može da propisuje celokupno vođenje poslova«.10 G. Gerštajn go­
vori o industriji sitne železne robe i u otporu trgovaca vidi važan
razlog koji otežava kartelisanje.
14 »K ontradiktorische V erhandlungen«, II sv., str. 380.
15 D ivna je licem erna frazeologija valjanog agenta sindikata: »Kao
trgovačke firm e mi smo sm atrali da je tako i pravo, jer mi smo uglav­
nom zato tu da unapređujem o i štitim o poslove dom aćom robom.« P ljač­
kanje na unutrašnjem tržištu, sprečavanje prerade izazivanjem veštačke
oskudice u uglju, ko k su i gvožđu, održavanje visokih cena na u n u tra ­
šnjem tržištu prodavanjem u bescenje u inostranstvu, to je nacionalni
k arak ter težnje za profitom .
18 Iskaz sekretara Trgovinske komore G erštajn-a (Hagen) »Kontra-
diktorische V erhandlungen«, 6. sednica, H albzeugvcrband, str. 444.
17 Hilferding: Finansiski kapital 257
 S druge strane, k a rtelisa n je sam o industrija gotovih proizvoda
ne m ože ovim a m nogo pom oći u iskorišćavanju cena. »Ako se
fab rik an ti u ind ustrijam a gotovih proizv_oda slože, i ako odrede
tolik u cenu d a im ostaje skrom na zarada, onda sm o nažalost
cesto im ali isk u stv o d a im v elik a industrija baca k lip o v e pod
noge, te a rtik le k o ji su joj potrebni izrađuje u svojim sopstvenim
radionicam a, pri čem u, naravno, im a da računa sa sasvim druk­
čijim troškovim a k o šta n ja nego fab rik anti koji su u pogledu na­
bavk e sv o jih sirovina u p u ćen i na k artelne cene k rup ne industrije.
O v o izra đ iv a n je potrebn ih artik a la u sopstvenom preduzeću ide,
k ao što sm o čuli, v rlo daleko. G. direktor F uks k azao m i je još
ju če d a v e lik e fabrike: Bohum , D ortm under F erajn, K enigs- i
L au ra h ite — vagoni dod uše n e sp a d a ju u m alu industriju gvožđa,
a li ip a k sp a d a ju u gotove p roizvode — nastup aju kao konkurenti
fab rik a k o je proizvode sam o vagone. N a ovo sam odgovorio da
u sled toga n e trp e sam o o ve p o sled n je nego i preduzeća industrije
sitn e železn e robe, fab rik an ti okova za vagone, jer v elik e fabrike
č elik a ne proizvod e sam o gotove vagone nego sve što uz to spada:
odb ojnik e, krstove, spojnice, ukratko sv e delove. K enigs- i Lau­
rah ite proizvod i za sv o je vagone sve, počev od točkova pa do
p o sled n jeg kom ada, izu zev m ožda opruga, za vrtan ja i zakivaka. I
D ortm un der union proizvodi g o to v o celokupan okov za svoju fa ­
briku vagona, p a i druge a rtik le industrije sitne železne robe,
n ap rim er zavrtn je za železn ičk i gornji stroj.«17
N o ak o trgovina svojim uticajem n a m anje k a p ita liste koči
kartelisanje, na drugoj strani ona p o k u ša v a da taj uticaj pojača
tim što sam a zak lju ču je ringove. I za ovo G erštajn navodi neko­
lik o prim era. V elik e b erlinske trgovine gvozdene robe, naprim er,
u d ru žile su se u jedn o udruženje koje im a v elik i uticaj na obra­
zovan je cena. D a n c išk e trgovačke radnje su zajednički ku p ile
jedn u firm u i zatim se ud ru žile u jedno udruženje gvožđarskih
trgovaca, u društvo s ograničenim jem stvom . Savez nem ačkih tr­
govaca g vozdene robe sa sedištem u M ajncu doneo je odredbe o
n ab avci robe. Č lanovi Saveza traže od svojih liferanata da im
p otp išu revers, »na osnovu kojega se o v i obavezuju da neće pro­
davati bazarim a«. Č lan ovi Saveza se obavezuju da neće kupovati
kod tak vih fab rik anata koji sam i isporučuju robu potrošačim a, i
u tom e se m estim ice dotle išlo, da su se u potrošače ubrajale i
v e lik e državne železn ice i h telo se fabrikantim a zabraniti da dr­
žavnim železnicam a neposredno isporučuju razne artikle.18

17 G erštajn o v iskaz, isto, str. 445.

19 »K o n trad ik to risch e V erhandluujren«, 6. sednica, H albzeugverban d ,
str. 447.

258
 N avešćem o lep primer za to kako veći kap itali lako stvore
odnose zavisnosti, ponekad i u takvom obliku da trgovac na veliko
povećava trgovinski profit na račun industriskog profita i preva­
ljuje rizik koji na nj pada i koji je eventualno tek on sam stvorio
Bopstvenom špekulacijom : »N aprotiv, špekulacijo papirom za
štampanje stoji na putu težnji sindikata za postojanim cenama
i za prilagođavanjem ponude tražnji. Papir uopšte, a posebno
papir za štam panje, nije artikal za špekulaciju, i kako su prime-
tile gotovo sve nem ačke fabrike papira, oni trgovci na veliko koji
u slučaju labave tendencije cena papira prodaju papir in bianco
i bez obzira na njegove troškove proizvodnje su upravo ti koji
posle toga prilikom kupovine na najnedostojniji način vrše pri­
tisak na cene fabrikanta papira, koji se našao u neprilici zbog
nedostatka porudžbina. To je išlo, a ide još i danas dotle, da
takvi trgovci neistinitim tvrdnjama prisiljavaju fabrikanta papira,
koji sedi u brdima, otsečen od tržišta papira, na takvu prodajnu
cenu koja je daleko ispod tržišne cene.
Obratno, u slučaju čvrste tendencije na tržištu papira uvek
su to ti isti trgovci na veliko koji, upotrebljavajući sve veš(tine
i nagovore, navaljuju na fabrikante papira da zaključe velik i po­
sao), odnosno da im prodaju velik e količine papira, iako ih oni
sami još nisu dalje preprodali. U tom slučaju u prvom redu su
oštećeni štampari, koji imaju da plate trgovcu za njegovu uspelu
špekulaciju više nego što treba; a u drugom redu kod kratko­
trajnih visokih konjunktura i fabrikanti papira su redovno ošte­
ćeni, jer dotični trgovac i opet vrši pritisak na cenu posle nastalog
nazadovanja tržišnih cena ili pak, ako ne može da preuzm e sam
papir, pušta fabrikanta papira da mirno sedi na robi. Sam o u
najređim slučajevim a fabrikant papira se rešava da zbog toga
protiv trgovca podigne tužbu zbog neispunjenja ugovora ili uopšte
sudsku tužbu, vodeći uvek računa o tome da za ubuduće ne izgubi
trgovčeve mušterije.«1®
S druge strane, kako strogo katkada postupaju velika predu­
zeća prema svojim manjim liferantim a pokazuje Gerštajnov iskaz
(isto, str. 556). »Jedna velika topionica koja poseduje rudnike
ima štampane uslove za isporuku svog alatnog m aterijala, u ko­
jima se traži ponuda i tu se dalje kaže: Količina: N aša potreba
za kalendarsku godinu 1904 bez obaveze za nas na preuzim anje
određene količine. Isporuka na naš zahtev.«
U spostavljanje sindikata jednim potezom menja situaciju.
Raštrkanim trgovcima suprotstavlja s e udružena industrija. Moć
*• »Kontradiktorische Verhandlungen iiber den Verband deutscher
Druckpapierfabriken«, sv. IV, iskaz direktora Rojtera, str. 110 i dalje.

I7* 259
k a p ita la je sa d a n a strani ind ustrijalaca. A li ne samo to. Sad se
trgovac p o ja v lju je k a o ono što on ustvari i jeste, kao suvišno
pom oćno sredstvo nasuprot neophodnoj proizvodnji; isto tako po­
ja v lju je se nadm oćnost prirodne nu žn osti proizvodnje nad k a­
p ita lističk o m n u žn ošću rasp odele pu tem trgovine. Sin dikat je svo­
d i n a njen e »zakonite granice«. »Zakonitom trgovinom se smatra,
k ad trgovac na osnovu sigurnih nab avnih cena, uz zadovoljava­
ju ću zaradu, preprodaje p a p ir i pri tom e se drži onih uslova koji
su od strane pro izv o đ a ča p a p ira po sta v ljen i kao prih v a tljivi i
uobičajeni.« T ako trgovac p ap irom postaje agent sindik ata sa
stalnom provizijom . O d u zeta m u je n jegova sloboda i glasno se
ču ju njegove žalbe o nedostojnom postupanju; on čežnjivo. priča o
dobrim starim vrem enim a dou x com m ercc-a A od nam etnutih
u slova n a jteže m u p a d a to, što otsada mora da p ovlači robu
isk lju čiv o od sin d ik a ta i ni od koga drugog. K orišćenje konkuren­
c ije m eđu proizvođačim a m u je zabranjeno, i on sam postaje oruđe
za u čv ršćiv a n je sindik ata, za o v ek ovečavan je m onopola koji ga
steže. O n m ora da n ap u sti svak u nadu|, jer iznad vrata koja vode
u p rod avn ice sin d ik a ta stoje n ap isan e reči, koje su mu isto tako
u žasne k ao i g rešnik u D a n teo v e reči iznad ulaza u pakao:
K up ujte sam o kod čla n o v a sin d ik a ta i prodajite sam o po cenam a
koje je sin d ik a t odredio. To je kraj k a p ita lističk o g trgovca.20
Jedno sredstvo za isk lju čen je šp ek u la cije u trgovini je i za­
k lju č iv a n je dugoročnih ugovora. T ako sindik at uglja neopozivo
u tvrđ u je svoje cen e u vek za celu godinu i od tog »osnovnog pra­
vila« ne otstu p a ni u kom slučaju.21
80 »Dakle sindikat je sebi postavio zadatak da ukloni trgovinu na
veliko takve prirode u poslovima s papirom za štampanje. Pošto je pošlo
za rukom da se stvaranjem sindikata isključi veliki broj agenata, koji
su se pored drugih vrsta papira bavili i prodajom papira za štampanje,
bio je još uvek veliki broj trgovaca koji su se bavili papirom za štam­
panje. Sindikat je, stoga, sebi stavio u zadatak i to, da ne samo odbije
isporuku papira za štampanje onim firmama koje se bave špekulacijom
nego i da spreči da se novi trgovci pojave u štamparskim poslovima.
Zato je sindikat već u mnogo slučajeva odbio svaku prodaju papira za
štampanje trgovačkim firmama papira koje tek za vreme postojanja
sindikata hoće da prošire svoju trgovinu na papir za štampanje.« (Isto,
str. 111.)
81 » K o n trad ik to risch e V erhandlungen«. 1, str. 94 i dalje.
N em ački s in d ik a t k o k sa p risilio je u jesen 1899 svoje k u p ce da
p o k riju svoje p o tre b e za dve godine, za 1900 i 1901 U zgred prim ećujem o
d a je s in d ik a t p ri tom e k o ristio svoju m oć u cilju povišenja cena za
1900 od 14 M — k a k o su one bile u tv rđ e n e još fe b ru a ra 1899 — na
17 M za o be godine. Topionice, pod p retn jo m d a inače neće d a d o b iju
ko k s, p ris ta le su n a za k lju ča k .
S tv a r ' je z a n im ljiv a i zbog to g a što ona p o k az u je k ak o m alo mogu
8indiT a ti d a u tič u n a krize. Z aključci su n a p ra v lje n i 1899, d ak le oko

260
 Tempora mutantur! U berzanskoj anketi godine 1893 špeku­
lacija je najviši vrhunac i najdublji koren kapitalizm a. Sve je
špekulacija: proizvodnja, trgovina, diferencijalni poslovi; svaki
kapitalista je špekulant, pa čak i proleter koji razm išlja gde
će najbolje da proda svoju radnu snagu. U kartelnoj anketi je
zaboravljena svetinja špekulacije. Ona je apsolutno zlo iz kojeg
proizilaze krize, hiperprodukcije, ukratko sve nevolje k ap itali­
stičkog društva. Parola je uklanjanje špekulacije. Na mesto ideala
špekulacije, špekulacija nailazi na ideal »stabilne cene«, koji
pretstavlja smrt špekulaciji. Berza i trgovina su sada spekula­
tivne, za osudu, i uklanjaju se u korist industriskog monopola.
Industriski profit pripaja sebi ’trgovinski profit, sam se kapita-
Lizuje u osnivačku dobit, u plen trojstva koje je kao finansiski
kapital dospelo u najviši oblik kapitala. Naime, industriski ka­
pital je bog-otac, koji je kao bog-sin oslobodio trgovinski i ban­
kovni kapital, a novčani kap ital je sveti duh; oni su troje, ali
ipak jedno u finansiskom kapitalu.
Sigurnost kartelne dobiti nasuprot nesigurnosti špekulacione
dobiti odražava se u različitoj psihologiji njihovih pretstavnika
i u pouzdanosti njihovog nastupanja. M agnat kartela se oseća
kao gospodar proizvodnje, njegov uticaj je očevidan. On ima da
zahvali za svoj uspeh organizaciji proizvodnje*, uštedi troškova.
On se oseća kao pretstavnik društvene nužnosti nasuprot ind ivi­
dualnoj anarhiji, i svoj profit smatra nagradom koja mu pripada
za njegovu organizatorsku delatnost. Njegovom kapitalističkom
shvatanju izgleda samo po sebi razum ljivo što mu pripadaju
plodovi jedne organizacije koja nije samo njegovo delo. On je
pretstavnik novog vremena. »The dav of the individual« kaže
Hevmajer zapovedničkim glasom braniocim a starog, »has passed;
if the mass of the people profit at the expense of the individual,
the individual should and must go.«22 O n m isli na socijalizam
i opijen pobedom ne primećuje da bi jednog dana i on i njemu
slični mogli da pripadaju individuam a koje moraju da odlaze.
Magnat kartela ne zna ni za kakve skrupule, i ako H evm ajer
8 prijatnom otvorenošću izjavljuje, da on ni pet para ne da za
etiku drugih,23 gospodin Kirdorf isto tako gordo ističe pravo-
27 meseci ranije. Sredinom 1900 k o n ju n k tu ra je popustila i 1901 go­
dina je bila godina krize, ali za koks su bile obezbeđene najviše cene.
Usled toga kriza je bila u svom dejstvu vanredno pooštrena za p rera­
đivačku industriju. (»K ontradiktorische V erhandlungenc, 3 sednica, str.
638, 655, 664.)
" Industrial Commission. »Prelim inary Report on T rusts and In d u ­
strial Com binations«, str. 223.
M Industrial Commission, str. 63. »I do not care tw o cents for your
ethics«. On dodaje da pravi poslovni princip jeste postizavanje jc fli-
2cH
gospodara u sopstven oj ku ći. A za njihovu ć^Jcu je najgori zlo­
čin: p rek id solidarnosti, slobodna konkurencija, isklju čivanje sa­
m og sebe iz b ratstva m onopolske dobiti. D ru štv en i bojkot i eko­
nom sko u n išten je, to m u je kazna.24 O d a šilja n e su b ile liste u
kojim a su p eca re k o je n isu p ristu p ile kartelu b ile istakn ute m a­
snim slovim a.25
Sasvim je dru k čije istu p a n je špekulan ata. O n izgleda skro­
man, svestan k rivice. N jegov dobitak je sam o gub itak drugih. Pa
bio on i nužan, n jegova je nužnost ip a k spm o dokaz za nesavrše­
nost k a p ita listič k o g društva. Izvor njegove dobiti ostaje nejasan.
S p ek u la n t n ije p roizvođ ač k o ji stvara vrednosti. A ko njegova
dobit p rem aši izvesn u m eru, d iv ljen je u spehu se odm ah bori sa
podozrenjem ; on se prem a ja v n o sti ne oseća nik ada siguran i
staln o se boji nekog novog berzanskog zakona. O n se izvinjava
i m oli d a m u se ne sudi su v iše strogo: »To je sudbina svih lju d­
sk ih tvorevina: one su uvek nesavršene i grešne.«26
A on je srećan ako n ađ e vern ike k a o što je gospodin profesor
van der B orgt koji ga ova k o teši:
»U prirodi lju d i leži da se s vrem en a na vrem e naročito oživi
strast za igrom «, i svoje n a p a d a če privoleva na p op uštanje uve-
ravajući ih: »Sve te n epovoljne p osled ice treba u krajnjoj lin iji
p rip isa ti neiskoren jivim slabostim a i strastim a lju dske prirode.«27
A li, razum e se, ni o jednom k a p ita listi se ne srne reći najgore:
T ek što je rekao: »N ovac deluje razorno na m oral i moralni k a­
rakter se vrlo brzo m enja s povećanjem dohotka«*8, spopada ga
srdžba. C elo vrem e se on lju tio na potp u n o protivkonfesionalno
nerazu m evanje koje je gospodin profesor Kon p ok azivao prema
njegovoj lepoj duši. S velik im strpljenjem je on podnosio što ni

n ih cen a d a b i se isk lju č ila k o n k u ren cija. Jer, k ao što on k asn ije re-
zonuje, tru sto v i nisu posao za zd ra v lje k o n k u re n a ta . »Trusts a re n ot
in th e b usiness fo r th e ir health.« S tr. 223.
84 C u jm o p re tn ju kazn om lista »D eutsche A grarkorrespondenz« (br.
8 iz 1899 god.) k o ji je b liz a k S avezu z e m ljo rad n ik a:
»N em ačka p e c a ra k o ja odbije p ris tu p a n je d ru štv u gubi p rav o n a
p oslovni ugled, tu bi gospodu tre b alo zauvek žigosati. Z ar ta k a v fer
gospodin, k a d bi se docnije čestito u d a rilo po njegovoj kesi, ne b i bio
o setljiv ije k až n jen nego jed n im »fuj« ko ji m u ionako priliči.«
** » K o n trad ik to risch e V erhandlungen«. Iskaz generalnog sek retara
K epkea.
*• Deutsche Borsenenquete, I, str. 464. Reči generalnog konzula Ru-
scla iz Diskontogesellschaft-a.
*7 H an d w o rte rb u c h d er S taatsw issenschaften«, str. 181 i dalje.
*■ D eu tsch e B orsenenquete, II sv., str. 2151. Iskaz van G ilpena. P a
n e sam o ta d a : »Iako m u (provinciskom b a n k a ru ) za g o rč av aju život,
on ip a k m o ra više nego što je to m ožda d o ta d a radio, d a se b av i p ro ­
d ajo m šp e k u la n tsk ih p ap ira« , tv rd i gospodin fon G u a n ta . (Isto, str. 959.)

262
najiscrpnija izlaganja gospodina profesora o fu nkciji berze nisu
unela veću jasnoću i stoga je sa spokojnom dobroćudnošću saslu­
šao zanim ljiva otkrića koja će profesor Kon da učini o funkciji
pruskih univerziteta. A li ipak se ne srne preterati. On začelo
nema ništa protiv toga, kada profesor proglašava: Svrha univer­
ziteta jeste da stoji izm eđu berze i socijalne dem okratije da do­
kaže etičku opravdanost berze i da je brani. A li kad učeni go­
spodin nastavlja: »Kad ne bi bilo univerziteta, te bi se suprotnosti
sudarile jedna s drugom«, to ga ova grandom anija i druge manije
nateruju ipak na smeh. U ozbiljnost profesora ipak ne može da
veruje, i zato se izlanuo: »Da berze idu za etičkim ciljevima
(vidi se da on još i sada ostaje! špekulant) to dopuštam, ali one
nisu radi toga osnovane, nego radi vlastite koristi. Zar trgovac
treba da osniva berze, da iz njih napravi dobrotvorne ustanove? »29
Međutim, etička nacionalna ekonom ija nema na to odgovora, i
gospodin profesor Kon liči u ovom času na pokislu pudlicu, ali
takvu u kojoj se ne krije Mefisto.

XIV g l a v a

KAPITALISTIČKI M ONOPOLI I BANKE, PRETV AR A N JE

K APITALA U FIN A N SISK I KAPITAL

Razvitak kap italističke industrije razvija koncentraciju u

bankarstvu. Koncentrisani bankovni sistem je sa svoje strane
važan pokretač za postizanje najviših stepena kapitalističke kon­
centracije u kartelim a i trustovima. A kako ovi opet deluju na
bankarski sistem? Kartel ili trust je preduzeće s najvećom snagom
kapitala. U uzajam nim odnosim a zavisnosti kapitalističkih pre­
duzeća odlučuje u prvom redu veličina k ap itala o tome koje će
preduzeće doći u zavisnost od drugog. R azvijeno kartelisanje dc-
luje unapred u tom pravcu da se i banke udružuju i povećavaju
da ne bi dospele u zavisnost od kartela ili trusta. N a taj način
samo kartelisanje ubrzava udruživanje banaka, kao što i obratno
udruživanje banaka ubrzava kartelisanje. N aprimer za udruži­
vanje čeličana zainteresovan je ceo niz banaka, koje zajedno rade
na tome da dovedu do udruživanja, čak i protiv volje pojedinih
industrijalca. Obratno, jedna interesna zajednica koju su stvo­
rili industrijalci može da ima za posledicu da i dve banke koje
su dotada jedna drugoj konkurisale dobiju sada zajedničke in­
*• D eutsche IBorseuenquete II sv., str. 2169

263
 terese i na jedn om određenom području nastup aju zajednički.
N a sličan način d elu ju ind ustrisk e kom binacije na proširenje in -
du striske sfere jed n e ban ke koja je dosada razvijala svoju de-
latn ost m ožda sam o u oblasti ind ustrije sirovina, a usled kom bi'
n a cije je p rin u đ en a d a tu delatn ost protegne i n a prerađivačku
industriju.
A li i sam k a rtel pretp o sta v lja v elik u banku, koja je u stanju
d a uvek zad ovolji ogrom ni p la težn i i proizvodni kredit čita v e
jed n e ind ustrisk e sfere.
A li kartel prouzrokuje i d alje jačanje odnosa izm eđu banke
i industrije. C im se u ind ustriji u k ine slobodna konkurencija, do­
lazi do porasta p ro fitn e stope. T a porasla profitna stopa igra
va žn u ulogu. G de dođ e do isk lju čen ja konkurencije usled fu zije,
tu n astaje novo preduzeće. O v o pred u zeće m ože da računa n a
p o v išen i profit. O v a j p o v išen i p ro fit m ože da bude k ap italizovan
i d a obrazuje osnivačku dobit.1 O n a igra u dvostrukom sm islu
važn u ulogu pri stvaranju trustova. Prvo, p ostizavanje osnivačke
d ob iti je bankam a vrlo važan razlog za ubrzavanje m onopolizo-
vanja. A drugo, jedan deo osnivačke dobiti može se upotrebiti
za to d a se p rotivn ičk i ali ip a k važni elem enti plaćanjem više
ku p ov n e cene p riv o le na prodaju svojih fabrika, tj. da omoguće
ostvaren je kartela. T o se m ože m ožda i ovako izraziti: K artel vrši
tražnju za preduzećim a jed n e grane industrije; ova tražnja do
izvesn og step en a p o v iša v a njihovu cenu,2 ova povišena cena se
p laća jedn im delom osnivačke dobiti.
K artelisanje znači i veću sigurnost i ravnomernost prinosa
kartelisanih preduzeća. O pasnosti konkurencije, koje su ranije
p ojedinačnom preduzeću tak o često ugrožavale opstanak, sada su
isključene. N o usled toga rastu tečajevi akcija ovih preduzeća,
što opet znači povećan u osnivačku dobit kod novih em isija. I

1 A m erički tru s t šećera osnovao je .1887 H evm ajer s tap a n jem 15

m a lih d ru š ta v a s. u k u p n im k ap italo m od 6,5 m iliona dolara. A kciski k a ­
p ita l T rusta- bio je u tv rđ e n na 50 m iliona dolara. T ru st je odm ah po­
visio cene za ra fin is a n i šećer, a oborio cene za sirovi šećer. Istra g a koja.
je sp ro v ed en a 1888 p o k az ala je d a je T ru st n a jed n o j to n i rafin isan o g
šećera z a ra d io o tp rilik e 14 d o la ra, što je om ogućilo isp la tu 10°/® d iv i­
den d e n a p u n i akciski k a p ita l, d ak le o k o 70 p r o c e n a t a n a stv arn o
u p la ćen i k a p ita l p rilik o m o sn iv an ja d ru štv a. O sim toga, T ru st je^ bio
u m ogućnosti još i d a povrem eno v rši p la ćan je e k stra d iv id en d i i da
stv a ra ogrom ne rezerve. T ru s t im a d an a s 90,000.000 d o la ra akciskog k a-
{ritala. P olovinu p re tsta v lja ju p rio rite tn e a k c i j e s p ravom n a 7°/o ku m u -
ativ n o, a d ru g u p olovinu osnovne ak c ije koje tre n u tn o nose ta k o đ e
7°/o. (»Berliner T a g eb latt« od 1 ju la 1909.) B ezbrojni p rim eri m ogu se
n a ć i i u iz v eštajim a In d u s tria l C om m ission on T ru sts a n d In d u s tria l
C o m binations.
* T u se ra d i o »ceni k ap itala« k o ja je ra v n a k apitalizovanom p ro fitu .

264
dalje, sigurnost za kap ital investiran u ovim preduzećim a jc znat­
no povećana. To dozvoljava bankama da prošire industriski kredit
i da tako u većoj meri nego dotada uzmu učešća u industriskom
profitu. Tako usled kartelisanja odnosi izm eđu banaka i industrije
postaju prisniji, dok u isti mah raspolaganje kapitalom uloženim
u industriji sve v iše pripada bankama.
V ideli smo kako u početku k a p italističke proizvodnje novac
banaka potiče iz dva izvora. Jedanput iz novca neproizvodnih
klasa i drugi put iz rezervnog kap itala industriskih i trgovačkih
kapitalista. D alje smo vid eli kako razvitak kredita ide u tom
pravcu da se industriji stavi na raspolaganje ne samo celokupni
rezervni k ap ital kap italističke klase nego i najveći deo novca
neproizvodnih klasa. D rugim rečima, današnja industrija radi
s kapitalom koji je daleko veći od celokupnog kap itala u svojini
industriskih kap italista. S razvitkom kapitalizm a stalno raste i su­
ma novca koju stavlja bankam a na raspolaganje neproizvodna
klasa, a posredstvom banaka industrijalcim a. R aspolaganje ovim
industriji neophodnim novcem pripada bankama. S razvitkom
kapitalizm a i njegove kreditne organizacije raste tako i zavisnost
industrije od banaka. S druge strane, banke mogu novac nepro­
izvodnih klasa da privuku i da njegovu sve veću osnovnu glavnicu
imaju trajno na raspolaganju samo ako taj novac ukamaćuju.
Dok suma tog novca nije bila suviše velika, one su to mogle
postići upotrebljavajući ga u svrhe špekulacionog i prometnog
kredita. S jedne strane, e porastom tog novca, a s druge strane,
sa smanjenjem značaja špekulacije i trgovine morao se taj novac
sve više pretvarati u industriski kapital. Bez stalnog proširivanja
proizvodnog kredita odavno bi upotrebljivost depozita, a tim e i
ukamaćivanje bankovnih depozita, pala mnogo niže. O vo je ustvari
delimično slučaj u Engleskoj, gde depozitne banke samo posreduju
u platežnom kreditu, usled čega je i kam ata na depozite minimalna.
Otuda i neprestano oticanje depozita u investicionu sferu industrije
putem kupovine akcija. O vde publika radi neposredno ono što
banka radi u slučaju spajanja industriske i depozitne banke. Za
publiku je rezultat isti, jer njoj ni u kom slučaju ne pripada osni­
vačka dobit. A za industriju to znači manjii zavisnost od bankovnog
kapitala u Engleskoj u poređenju s Nemačkom.
D akle, zavisnost industrije od banaka je posledica odnosa svo­
jine. Sve veći deo kapitala u industriji ne pripada industrijalcima
koji ga upotrebljavaju. D o raspolaganja kapitalom oni dolaze po­
sredstvom banke, koja prema njima zastupa sopstvenika. S druge
strane, banka je prinuđena da sve veći deo svojih kapitala veže
u industriji. U sled toga ona u sve većoj me7i postaje industriski
kapitalista. B a n k o v n i k a p i t a l , d a k l e k a p i t a l u n o v -
265
 čunom obliku, koji j 6 na taj način ustvari pre­
tvoren u i n d u s t r i s k i kapital, nazivani finan-
s i 8 k i m k a p i t a l o m . Prem a sopstven icim a on stalno zadržava
n ovčan i oblik, oni su g a u lo žili u obliku novčanog k ap itala, kam a-
tonosnog k a p ita la , i m ogu ga uvek p o v u ći u novčanom obliku. A li
u stvari n a jv eći deo tak o uloženog k a p ita la kod banaka pretvoren
je u ind ustrisk i, proizvodni k a p ita l (sredstva za proizvodnju i
radnu snagu) i vezan u procesu proizvodnje. S v e v eći deo k ap itala
up otreb ljenog u ind ustriji je fin an sisk i k a p ita l, k a p ita l kojim ra­
s p olažu banke, a up otreb ljavaju industrijalci.
F in a n sisk i k a p ita l se razvija s razvitkom akcionarskog društva
i dostiže svoj vrhunac s m onopolizovanjem industrije. Industriski
prinos dobija sigurniji i postojan iji karakter, a tim e se i mogućnost
ulaga n ja ban kovnog k a p ita la u ind ustriji sve v iše proširuje. A li
ban k o v n im k ap italom rasp olaže banka, a gospodstvo nad bankom
im aju so p stv en ici m ajoriteta ban kovnih akcija. Jasno je da se
s porastom kon centracije sv o jin e sve v iše id en tifik u ju posednici
fik tiv n o g k a p ita la , koji daje v la st nad bankam a, i onog kap itala
k o ji daje v la st nad industrijom . O v o utoliko v iše, što, kako smo
v id e li, v e lik a b an k a sve v iše dobija m oć raspolaganja fiktivnim
k ap ita lo m .
V id eli sm o k a k o ind ustrija sv e v iše dolazi u zavisnost od ban­
k ovn o g k a p ita la , a li to n ik ak o ne znači da i industriski m agnati
p ostaju zavisn i od ban kovnih m agnata. N aprotiv, kao što sam
k a p ita l na svom n ajvišem step en u postaje fin ansisk i kap ital, tako
i m agnat k a p ita la , fin a n sisk i k a p ita lista , sv e v iše sjedinjuje u
svojim rukam a rasp olaganje celokupnim nacionalnim kapitalom
u obliku v la d a n ja bankovnim kapitalom . I ovde personalna unija
ig r a va žn u ulogu.
S k a rtelisanjem i stvaranjem trustova fin ansisk i kap ital do­
s tiž e n a jv iši stepen svoje m oći, dok trgovački k ap ital doživljuje
svoje najdublje poniženje. Jedan kružni tok k ap italizm a je zavr­
šen . U početku razvitka ka p ita lizm a novčani ka p ita l u svojstvu
zelen aškog i trgovačkog k a p ita la igra značajnu ulogu kako za
■akumulaciju k ap itala, tak o i za pretvaranje zanatske proizvodnje
u k ap ita lističk u proizvodnju. A onda p očinje otpor »proizvodnih«
k ap ita lista , tj. k a p ita lista koji vuk u profit, dakle trgovačkih i
industriskih k a p ita lista protiv zajm ovnih kap italista.5

3 U stv ari »zelenaštvo je bilo glavno sredstvo z a a k u m u laciju k a ­

p ita la , to je st njegovo učešće u dohocim a zem ljoposednika. A li in d u ­
strisk i i trg o v a čk i k a p ita l id u m an je-više ru k u pod ru k u sa zem ljo-
p o sed nicim a p ro tiv to g a starom odnog o b lik a k ap itala« . M arks, »Teorije
o v išku vrednosti«, tom I, str. 33.

266
 Zelenaški k ap ital se podvrgava industriskom kapitalu. Kao
kapital novčane trgovine on obavlja funkcije novca koje bi inače
morali da obavljaju sami industrijalci i trgovci prilikom m eta­
morfoze njihove robe. Kao bankovni k a p ita l on posreduje u kre­
ditnim operacijama izm eđu proizvodnih kapitalista. M obilizovanje
kapitala i sve jače proširenje kredita postepeno potpuno menja
položaj novčanih kapitalista. Moć banaka raste, one postaju osni­
vači i na kraju gospodari industrije, čije profite one u svojstvu
finansiskog kap itala isto onako prisvajaju kao što je negda stari
zelenaš u svojoj »kamati« prisvajao prinos seljakovog rada i rentu
sopstvenika zemlje. H egelijanac bi mogao da govori o negaciji
negacije: bankovni kap ital je bio negacija zelenaškog kap itala i
sam biva negiran od finansiskog kapitala. O vaj je sinteza z e \ e -
naškog i bankovnog kap itala i na beskonačno višem stepenu eko­
nomskog razvitka prisvaja sebi plodove društvene proizvodnje.
Sasvim je drukčiji razvitak trgovačkog- k ap itala. R azvitak
industrije ga postepeno potiskuje sa dom inirajuće pozicije nad
proizvodnjom, koju je on zauzim ao u periodu m anufakture. A li
to nazadovanje je definitivno, i razvitak finansiskog kap itala re­
ducira trgovinu apsolutno i relativno pretvarajući negda tako gor-
dog trgovca u agenta industrije koju je m onopolizovao finansiski
kapital.

XV g l a v a

O D R E Đ IV A N JE C ENA O D STRANE K A PITA LISTIČ K IH

M ONOPOLA, ISTORISK A T E N D E N C IJA FIN A N SISK O G
K A PIT A LA

Parcijalna udrnženja znače dalji stepen koncentracije; ona se

razlikuju od ranijeg oblika koncentracije putem uništavanja sla­
bijih preduzeća po tome, što ovde ne mora jednovremeno s udruži­
vanjem pogona i preduzeća da dođe i do udruživanja svojine; ali
ona ne znače nikakvu principijelnu promenu u konkurentskim
odnosima. U koliko imaju niže troškove od drugih preduzeća ili
od sebe samih pre svog udruživanja, ona će u konkurentskoj borbi
biti jača; ako udruženja im a u dovoljnom broju i ako su dovoljno
raširena, tako da proizvode najveći deo proizvodnje, onda će nji­
hovi troškovi proizvodnje određivati cene. O va udruženja imaju
tako tendenciju da deluju u pravcu sniženja cena. To ne sprečava
nego je čak pretpostavka da preim ućstva udruženja mogu da
donose ekstraprofit udruženim preduzećima.

267
 D ru k čije je kod m on opolističkih udruženja, kartela i tru­
stova. N jih ov je c ilj p ov išen je p rofitn e stope i oni to mogu da
postign u pre svega povišenjem cen e. ako su u stanju da isklju če
konkurenciju. O v d e sad nastaje p ita n je k a r t e l n e c e n e . O vo
se p ita n je obično brka s p ita n jem sam e m onopolske cene i vod i
se prepirka o tom e, da li je m onopolističko udruženje stvarno
m onopol ili je ovaj čim e ograničen, dakle, da li cene o v ih udru­
žen ja m oraju stvarno biti ravne m onopolskim cenam a ili niže od
njih. A ove se određuju uzajam nim odnosom zavisnosti troškova
p roizvodnje i razm ere proizvodnje s jedne strane, i cene i v eličin e
prođe s druge strane. M onopolska cena je jedn aka ceni koja do­
z v olja v a tolik u prođu, da razm era proizvodnje ne poskupi tro­
škove p roizvodnje u tolikoj m eri, da usled toga p rofit p o jed in ici
proizvoda su v iše ne padne. V iša cen a sm anjuje prođu a tim e i
razm eru proizvodnje, stoga p o v iša v a troškove i snižava profit po
jed in ici proizvoda: niža cena sn iža v a p ro fit u tolikoj meri, da ni
m asa prođe ne pruža ek v iv a len t za sniženu cenu.
O no što je pod vladavinom m onopolskih cena neodređeno i
neizm erljivo, jeste tražnja. K ako ona reaguje na povišenje cene,
ne m ože se odrediti. M onopolska se cena doduše da em piriski utvr­
diti, a li njen a v isin a se ne m ože objek tivno teoriski saznati, nego
sam o psihološki, subjektivno shvatiti. K lasična ekonom ija, u koju
ubrajam o i M arksa, isk lju čila je zato iz svojih dedukcija m onopol­
sku cenu* cen u dobara koja se ne m ogu proizvoljno um nožiti.
O bratno, om iljeno je zanim anje psihološke škole da »objasni«
m onopolske cene, pri čem u bi ona najradije sve cene proglasila
m onopolskim cenam a, polazeći od ograničene zalihe dobara.
K lasična ekonom ija shvata cenu k a o oblik u kom e se ja v lja
anarhija društvene proizvodnje, a njenu visinu smatra zavisnom
od društvene proizvodnosti rada. N o objek tivni zakon cene spro­
vodi se sam o kroz konkurencij_u. K a d a m onopolistička udruženja
uk idaju konkurenciju, ona tim e uk idaju jedin o sredstvo pom oću
kojega se m ože ostvariti objek tivni zakon cene. C ena prestaje biti
objektivno određena v eličin a , ona postaje računska radnja on ih
koji je svesno i po svojoj v olji određuju. U m esto rezultata postaje
pretpostavka, um esto nečeg objektivnog nešto subjektivno, um esto
nečeg od volje i sv esti učesnika nezavisnog i nužnog nešto sam o­
voljno i slučajno. O stvaren je M arksovog učenja o koncentraciji,
m onopolističko udruženje, izgleda da se tim e pretvorilo u ukidanje
M arksove teorije vrednosti.
P ogledajm o izbližel K artelisanje je istoriski proces i ono obu­
hvata k a p ita lističk e grane proizvodnje u jednom vrem enskom
redosledu v eć prem a uslovim a koji su za kartelisanje dati. V ideli

268
smo kako razvitak kapitalizm a ide za tim da te uslove sve više
ostvaruje za sve grane proizvodnje. Pod inače jednakim uslovim a
— dakle na istom stupnju razvitka uticaja banaka na industriju,
u istoj fazi industriskog ciklusa, pri istom organskom sastavu ka­
pitala — neka industrijska grana biće tim podesnija za kartelisanje
što je veći obim kap itala pojedinog preduzeća i što je m anji broj
preduzeća u toj grani industrije.
Pretpostavim o da šu ti uslovi dostignuti najpre u vađenju
gvozdene rude. Uzm im o da su rudnici gvozdene rude kartelisani
i da povise cene. N eposredna posledica će biti povišenje profitne
stope za rudarske preduzetnike. A li povišene prodajne cene gvo­
zdene rude znače za proizvođače sirovog gvožđa povišenje njiho­
vih cena koštanja. U prvi mah to neće izm eniti prodajne cene
sirovog gvožđa. Usled kartelisanja rudnika nije se ništa izm enilo
na tržištu sirovog gvožđa. Odnos ponude i tražnje ostaje isti a
time i cene. D akle, povišenje profitne stope kartela im a za po>-
sledicu sniženje profitne stope proizvođača sirovog gvožđa. A šta
to znači?
Teoriski mogu da nastupe sledeće posledice: K apital otiče
iz sfere niže profitne stope u sferu više profitne stope. K apital
koji je dosad bio upotrebljen u proizvodnji sirovog gvožđa, sad
se upotrebljava za pogon rudnika. Tako bi u rudarstvu došlo do
konkurencije, k oja bi se tim više osetila, pošto bi proizvodnja gvo­
zda bila ograničena. Cene rude bi pale, cene sirovog gvožđa porasle
i posle izvesnih kolebanja ponovo bi bilo uspostavljeno ranije
stanje, pošto bi u m eđuvremenu kartel verovatno bio razbijen.
A mi već znamo da bi iseljavanje i useljavanje kap itala baš u
takvim granama proizvodnje naišlo na prepreke koje teško da bi
se dale savladati. D akle, tim putem se ne može ići u izjednačavanju
profitne stope.
Kartelne cene su od značaja samo za one proizvođače siro­
vog gvožđa koji moraju da kupuju rudu na tržištu. D a bi izbegle
dejstvo kartela, dovoljno je da fabrike sirovog gvožđa pripoje
sebi rudnike. Time su one postale nezavisne od kartela i njihova
će profitna stopa dostići normalnu visinu. O na preduzeća koja se
tako pretvaraju najpre u kom binovana preduzeća, ostvariće uz to
ekstraprofit nasuprot drugim preduzećim a koja moraju p laćati
skupu sirovinu i trgovinski profit trgovcim a rudom. A isto važi
i za rudnike koji pređu na proizvodnju sirovog gvožđa, i oni će
kao kom binovana preduzeća biti u konkurenciji jači od čistih
preduzeća. Tako se kartel pokazuje pre svega kao najjači pot-
strek ka kom binaciji, a time i ka daljoj koncentraciji. O va će na­
ročito doći do izražaja u onim granama industrije koje se javljaju
kao kupci i prerađivači kartelnih proizvoda.
269
 R a n ije sm o v id e li k a k o ten d en ciju k a kom binaciji izazivaju
ili p o jačavaju izv esn e kon junk turne pojave. K artelisanjem ova
tend en cija raste i ujed no se m od ifiku je. M onopolističko udruženje
m ože d a od ržava v iso k e cen e za vrem e krize; dok je to nem oguće
njegovim nekartelisanim k u pcim a. Za njib tad a uz posledice krize
pridolazi još i nem ogućnost d a sm an je svoje troškove proizvodnje
putem je v tin ije k u p o v in e sirovine. U ta k v im vrem enim a će nekar-
telisan a p red u zeća naročito ja k o težjti da prib ave jevtin u siro­
vin u iz so p stv en ih rudnika. A k o to ne uspe, onda ceo niz predu­
zeća, in a če sposobnih za živ o t i teh n ičk i dobro oprem ljenih neće
m oći d a lje da postoji. O n a m oraju bankrotirati ili se moraju
jev tin o prodati nekom rudn iku, za koga dob ijanje takvog predu­
zeća p o niskoj cen i zn ači ob ezb eđ en je bu duće rentabilnosti.
In d u strija lcim a sirovog g v o ž đ a o staje otvoren još jedan put.
N asu prot udruženoj snazi posed n ik a rudnika sta ja li sn pojedinačni
pro izv o đ a či sirovog gvožđa. Stoga sn oni b ili nem oćni prem a
p osk u p ljen ju sirovine. N o isto sn ta k o o n i b ili nem oćni i onda
kad je trebalo da se p o v išen je cen e n jih ove sirovine izrazi u ceni
gvožđa. T o se izm en ilo čim sn se i on i sam i ud ru žili u kartel.
T ada su oni b ili u stanju d a prem a k a rtelu rudnika gvozdene
rude istu p a ju jed in stv en o i d a k a o k u p c i izraze svoju moć.
A s druge strane, o n i sada m ogu p rilik om prodaje svojih proizvoda
d a sam i određuju cen u, i da p ro fitn u stop u p o v ise iznad norme.
U stvari id e se jedn im i drugim pu tem , k a k o putem kom binacije,
tak o i pu tem k artelisan ja, i rezultat procesa će b iti kom binovano
m on opolističko ud ru ženje p roizvođ ača rude i gvožđa.
Jasno je da se ta j proces m ora zatim prenositi i na druge ku pce
sirovog g v ožđ a, i da m ora z a h v a titi jed n u k a p ita lističk u oblast
proizvod n je za drugom« T ako ka rteli ra zvijaju svoju propagan­
d ističk u snagu. K artelisan je pre svega zn ači prom enu profitne
stope. O v a prom ena n a sta je n a račun p ro fitn e stope drugih k a­
p ita listič k ih ind ustrija. Izjed n a čen je ov ih profitnih, stopa n a je­
dan isti n iv o n e m ože d a nastane seljenjem k ap itala. Jer k a rteli­
sanje zn a či da je k on kurencija k a p ita la z a n j e g o v e s f e r e
p l a s m a n a zaustavljena. Sp rečavanje slobodnog seljen ja k a p i­
tala iz ekonom skih razloga i usled svojinskih odnosa (m onopol n a
sirovinam a) je p retp ostavk a za uk idanje konkurencije m eđu pro-
davcim a na tržištu. Izjed n ačen je m ože d a nastane samo učešćem
u povišenoj p rofitn oj sto p i putem sam okartelisanja ili njegovim
isklju čenjem pu tem kom binacije. O boje znače povišenu koncen­
traciju i stoga o la k ša v a n je d aljeg kartelisanja.
A a k o je iz b ilo kojih razloga d a lje kartelisanje isklju čeno:
kak o onda d elu je kartelna cena i da li onda m ožem o da kažem o
nešto n njenoj visini?
270
 Videli smo kako povišenje profitne stope, nastalo usled po­
višenja kartelne cene, ne može da bude prouzrokovano ničim dru­
gim do sniženjem profitne stope u drugim granam a industrije.
Kartelni profit u prvi mah nije ništa drugo do učešće u p ro stu ,
prisvajanje profita drugih grana industrije. A kao što već znamo,
u industrijama s m alim kapitalom i jakom rascepkanošću pre­
duzeća postoji tendencija padanja profitne stope ispod njenog
društvenog prošeka. Kartelisanje znači jačanje te tendencije i
dalje snižavanje profitne stope u tim granama. D okle može da
ide to snižavanje zavisi od prirode te oblasti proizvodnje. Odgo­
vor na odveć veliko sniženje sastojaće se u iseljavanju kapitala
iz tih oblasti. O vo iseljavanje nije toliko teško usled tehničke pri­
rode kapitala u tim oblastim a.
A li utoliko teže postaje pitanje kuda treba d a se obrati taj
kapital, pošto su i druge sfere malih plasm ana kap itala na isti
način iskorišćene od strane kartelisanih industrija.1 I tako profit
još prividno sam ostalnih kap italista u tim industrijam a postaje
na kraju čista nagrada za nadzor, a sami ovi kap italisti, name-
štenici kartela, p o l u k a p i t a l i s t i ili p o l u p r e d u z e t n i -
c i , analogo zanatskim polumajstorima.
Tako je kartelna cena ustvari zavisna od tražnje. A li o je
kapitalistička tražnja. D akle, kartelna cena mora najzad da <ude
teoriski jednaka s c e n o m p r o i z v o d n j e plus prosečna pro­
fitna stopa. A li i ta se izm enila. O na je drukčija za krupnu kar-
telisanu industriju, a drukčija za uske sfere sitne industrije koje
su dospele u njenu zavisnost, i čije kap italiste ona lišava jednog
dela viška vrednosti, da bi ih ograničila na golu platu.
No *v o određivanje cena je sam o privremeno, kao i sam izo-
lovani ili parcijalni kartel.
Kartelisanje znači promenu u prosečnoj profitnoj stopi. U kar-
telisanim industrijama raste profitna dtopa, a u nekartelisanim
pada. O va razlika vodi ka kom binaciji i daljem kartelisanju. Za
industriju koja se nalazi van kartela profitna stopa pada. Kar­
telna cena će se popeti iznad cena proizvodnje kartelisanih indu­
strija za o n a j iznos za koji je u nekartelisanim industrijama pala
ispod njihove cene proizvodnje. U koliko su u nekartelisanim indu­
strijama zastupljena akcionarska društva, cena ne može da padne
ispod k + i, cena koštanja plus kam ata, jer inače ne bi bilo moguće
nikakvo investiranje kapitala. D akle, povišenje kartelne cene na­
lazi svoju granicu u mogućnosti padanja profitne stope u indu-
1 U jedno se m enja i k a ra k te r kartelnog profita. O n se sastoji iz
neplaćenog rada, iz viška vrednosti, ali delom i iz viška vrednosti koji
su proizveli radnici d rugih kapitalista.

271
s tr ija m a k o je n isu pod esne za kartelisanje. L im granicam a do­
la z i do izjed n ačen ja p ro fitn e stope na jednom nižem nivou usled
ovd e postojeće kon kurencije k a p ita la oko raznih sfera plasm ana.
P o v išen je kartelne cene ne ostavlja bez prom ene ni cenu ne­
kartelisa n ih proizvoda. O v a prom ena p roizilazi iz izjednačenja
p rofitn e stop e u nekartelisanim industrijam a. K ad bi nekarteli-
sana ind ustrija pretsta v lja la jedinstvo, cena nekartelisanih pro­
izvod a ostala bi neprom enjena. Ista bi cena značila samo m anju
p rofitn u stopu nego ranije, pošto je sk o čila cena sirovina, dakle
cena koštanja. A ko je cena ranije iznosila 100, a profitna stopa
20% , ona će sada pasti na 10%, jer se, usled kartelisanja, cena
k oštanja koja je ranije iznosila 80 sada pop ela na 90. N o kako
se u pojed inim nekartelisanim industrijam a, usled kartelisanja,
cen a k oštanja penje na različan načinj, već prem a njihovom or­
ganskom sastavu, mora doći do izjednačenja. O ne industrije koje
troše v eće k o ličin e sirovine, koja je usled kartela poskupela, mo­
raju p o v isiti cene svojih proizvoda, a one industrije koje m anje
troše, p retrpeće sm anjenje svojih cena. D rugim rečim a: u ind u­
striji sa organskim sastavom k a p ita la iznad prošeka2 nastaće po­
višen je, a u ind ustriji čiji je organski sastav k ap itala ispod pro-
sek a nastaće sn iž e n je cene proizvodnje, dok cena proizvodnje u
industrijam a s prosečnim sastavom k a p ita la ostaje neizm enjena.
O bičn o se im a u v id u sam o povišenje cene i onda se odmah uo-
b ražava da se svako p o v išen je troškova proizvodnje može prosto
naprosto da p revali n a potrošače. A li povišenje troškova proiz­
vodnje p o v la či za sobom pod određenim okolnostim a čak p a­
danje cene.
N o obrazovanje cen a pok azu je još nekoliko drugih sp ecifičn o­
sti. U zm im o da k a p ita l nekartelisanih industrija iznosi 50 m ilijardi.
P ri p rofitnoj stopi od 20% cena proizvodnje iznosi 60 m ilijardi.
O d toga će n ekartelisane industrije k u p iti 50 m ilijardi. Pri
jedn akoj profitnoj stopi njihova će cena proizvodnje tada iz ­
nositi tak ođe 60 m ilijardi. D a k le vrednost ukupnog proizvoda bi
iznosila 120 m ilijardi. A li kartelisane industrije su p ovisile svoju
profitn u stopu i tim e sn izile profitnu stopu nekartelisane in d u ­
strije. D a k le, p rofitna stopa nekartelisanih industrija iznosi sam o
10%. N jih ov je p rofit sm anjen zato što moraju p la titi za sirovinu
ne 50 nego okruglo 55 m ilijardi. (O vde apstrahujem prom enljivi
k ap ital, koji u ovom prim eru ne m enja ništa na stvari.) N o ako
kartel za 50 m ilijardi dobija 55, onda mora za 60 m ilijardi dobiti
66. A cene m oraju biti jedn ake za sv e potrošače, a ne sam o za

2 O vde se ne misli n a prosečni organski sastav ukupnog d ru štv e ­

nog k a p ita la , nego sam o n a o n aj n e k a rtelisa n ih in d u strija.

27 2
kapitalističke potrošače. Prem a našoj pretpostavci, poslcdnjih 10
m ilija r d i, koje odlaze neposredno potrošačim a, moraju se sto^a
prodati ne za 10(, nego za 11 m ilijardi. D akle, potrošači kuj uju
masu nekartelisanih proizvoda po starim cenama, a kartelisane
proizvode po povišenim cenama. Prema tome, jedan deo kartelnog
profita potiče od potrošača, pod kojim a se ovde podrazumevnju
svi nekapitalistički krugovi koji prim aju izvedeni dohodak. No
potrošači će možda u slučaju povišenih cena ograničiti svoju po­
trošnju. I tako ovde dolazim o do druge granice kartelne cene.
Prvo, povišenje cena mora da ostavi nekartelisanim industrijam a
profitnu stopu koja omogućuje produženje proizvodnje. A drugo,
ono ne srne ni potrošnju suviše da suzi. D ruga granica zavisi opet
od veličine dohotka s kojim raspolažu klase koje neposredno ne
proizvode. A li kako za kartelisane industrije u njihovoj celokup-
nosti daleko veću ulogu igra proizvodna nego neproizvodna po­
trošnja, to je opšte uzev prva granica stvarno odlučujuća.
No sm anjenje profita u nemonopolizovanim industrijama
znači usporavanje njihovog razvitka. Pad profitne stope znači
■da će novi kap ital samo polagano priticati u te sfere. A u isti
mah će nastati, pošto je profitna stopa pala, utoliko ogorče­
nija borba za tržište, koja je ovjle utoliko opasnija, što već i
Telativno mali pad cena ukida niski profit. U isto vrem e nastupa
još i jedno drugo dejstvo: O nde gde kartelisane industrije, za­
hvaljujući svojoj nadmoćnosti, uspeju da svedu profit na golu
■nagradu za nadzor, tu nema v iše mesta za obrazovanje akcio­
narskih društava, jer i osnivačka dobit i dividende mogu da budu
plaćene tek i z iznosa koji prelazi nagradfu Iza nadzor. Tako
kartelisanje sprečava razvijanje nekartelisane industrije. Istovre­
meno kartelisanje zaoštrava m eđu njim a konkurenciju, a time i
“tendenciju ka koncentraciji sve dok ove industrije naposletku ne
budu podobne za kartel ili podobne da ih neka već kartelisana
industrija pridruži sebi.
Slobodna konkurencija nam eće neprestano proširenje pro­
izvodnje usled uvođenja poboljšane tehnike. U vođenje bolje
tehnike znači za kartele i povišenje profita. Osim toga oni je
i moraju uvesti jer inače postoji opasnost da će se neki autsaj­
der dočepati nove tehnike i da će je upotrebiti u novonastaloj
konkurentskoj borbi protiv kartela. D a li će to biti mogućd,
zavisi od karaktera monopola *sto ga je stvorio kartel. Kartel
koji je monopolizovao i prirodne uslove svoje proizvodnje — kao
naprimer rudarski sindikati — ili čija proizvodnja pokazuje naj­
viši organski sastav, tako da bi novom preduzeću bio potreban
izvanredno veliki kapital, kojeg bi samo banke mogle da stave

18 Hilferding: Finansiski kapital 2 7 5

 na raspolaganje, a koje neće ništa da preduzimaju protiv kartela
—- takav je kartel u velikoj meri zaštićen protiv nove konkuren­
cije. Poboljšanje tehnike ovde znači ekstraprofit, koji neće na-
posletku iščeznuti usled konkurencije, tako da bi cene robe mo­
rale da padnu. Uvođenje poboljšane tehnike ne koristi tada
potrošačima, nego samo ovim strogo organizovanim kartelima
i trustovima. No poboljšana tehnika može da uslovi veći obim
proizvodnje, a njena prodaja opet mogla bi da zahteva sniženje
cene, bez kojega ne bi moglo doći do proširenja potrošnje. Ovo
može da bude, ali ne mora; bilo bi moguće i to da, naprimer, če­
lični trust primeni tu poboljšanu tehniku u nekoliko pogona,
čija bi proizvodnja onda bila dovoljna da pokrije celokupnu
potrebu po dotadašnjim cenama, i da obustavi proizvodnju u dru­
gim pogonima. Cene bi ostale iste, troškovi proizvodnje bi palij
a profit bi porastao. Do proširenja proizvodnje ne bi došlo, a
poboljšana tehnika bi oslobodila radnike koji ne bi imali nikakvog
izgleda na uposlenje. Sličan bi rezultat mogao da nastupi i kod
kartelne organizacije. Najveća preduzeća uvode poboljšanje teh­
nike i time proširuju svoju proizvodnju; da bi mogla to da urade
u okviru kartela, otkupljuju od malih preduzeća njihov udeo u
proizvodnji i obustavljaju ih. Poboljšana tehnika je primenjena,
dovela je i do koncentracije, ali nije dovela i do proširenja pro­
izvodnje.
Kartelisanje znači izvanredne ekstraprofite,8 a videli smo
kako se ovi ekstraprofiti kapitalizuju i u vidu koncentrisanih
masa kapitala teku u banke. No u isti mah karteli znače i uspo­
ravanje plasmana kapitala. U kartelisanim industrijama zato što
je prva mera kartela ograničenje proizvodnje, a u nekartelisanim
industrijama zato što pad profitne stope pre svega izaziva strah
od daljeg plasiranja kapitala. Tako s jedne strane raste naglo
masa kapitala određenog za akumulaciju, dok se s druge strane
sužava mogućnost njegovog plasiranja.. Ova protivrečnost traži
svoje rešenje i nalazi ga u i z v o z u k a p i t a l a . Sam izvoz
kapitala nije posledica kartelisanja. On je pojava koja je ne­
8 In te re sa n ta n oblik dobi ja k a rte ln i e k stra p ro fit u sledećem slučaju .
I sp o ru k a o b u ća rsk ih m a šin a nem ačkoj in d u s triji b ila je sve do devede­
setih godina gotovo' isključivo u ru k am a A m erike. A m eričke fab rik e
o b u ća rsk ih m ašina, koje su isporučivale robu za N em ačku, u d ru žile su
se u »D eutsche V ereinigte S chuhm aschinengesellschaft (D. V. S. G.)c.
M ašine se ne p ro d a ju nego iz n a jm lju ju uz neku o dređenu za k u p n in u .
A ko f a b rik a n t obuće želi d a n ab a v i je d n u m ašinu, z a k lju ču je se ugovor
n a 5 do 20 godina. »U tom ugovoru isporučilac se obavezuje n a postav ­
lja n je m ašine, n a b esp la tn o vršenje op rav k i i d o stav ljan je svih novina
k ao i n a is p o ru k u rezerv n ih delova po um erenim cenam a. Sa svoje
s tra n e fa b rik a n t obuće p la ća je d n o k ra tn u osnovnu tak su , ko ja o tp rilik e

274
razdvojna od razvitka kapitalizm a. A li kartelisanje naglo pove­
ćava ovu protivrečnost i pitanju izvoza k a p iia la daje akutni
karakter.
Međutim, nam eće se pitanje, gde zapravo leži granica karte-
lisanja. A na to pitanje mora se odgovoriti da nema apsolutne
granice za kartelisanje. Štaviše, postoji tendencija stalnog pro­
širenja kartedisanja. Kao što ;smo v^idelij nr zavisne industrije
dospevaju sve v iše u zavisnost oci kartelisanih industrija, dok
ih najzad ove ne pripoje. Kao rezultat tog procesa bio bi onda
g e n e r a l n i k a r t e l . C elokupnu kap italističku proizvodnju
svesno reguliše jedna instanca, koja određuje obim proizvodnje u
svim njenim oblastim a. U tvrđivanje cena postaje tada čisto no­
minalno i ne znači ništa do raspodelu ukupnog proizvoda na kar-
telne magnate s jedne strane i na m asu svih ostalih članova dru­
štva s druge strane. C ena tada nije rezultat predmetnog odnosa
u koji su ljudi stupili, nego čisto računski način dodeljivanja stvari
licima od strane lica. Tada novac ne igra nikakvu ulogu. On može
potpuno da iščezne), pošto se radi o dodeljivanju stvari, a ne o
dodeljivanju vrednosti. S anarhijom proizvodnje iščezava pred­
metni privid, iščezava predmetnost robne vrednosti, dakle išče­
zava novac. Kartel vrši raspodelu proizvoda. Predm etni elementi
proizvodnje su reprodukovani i upotrebljavaju se za novu pro­
izvodnju. Od novog proizvoda jedan će se deo raspodeliti radnič­
koj klasi i intelektualcim a a drugi dobija kartel na proizvoljnu
upotrebu. To je svesno regulisano društvo u antagonističkom
obliku. A li taj antagonizam je antagonizam raspodele. Sama ra-
spodela je svesno regulisana, a tim e je prestala i nužnost novca.
U svojoj završnoj fazi finansiski k ap ital sc oslobađa tla na kome
je izrastao. N ovčani promet je postao nepotreban, neumorni opti-

odgovara ceni k o štan ja m ašine, a osim toga plaća neprekidno jednu od­
ređenu dažbinu n a 1000 o b rta ja mašine... D ažbine... znače iznos od 15
do 25 Pf. po p aru obuće, koji fa b rik an t plaća DVSG-lu, nam et o čijoj
veličini dobijam o p retstavu tek onda k ad a znam o da su naprim er tri
fabrike cipela u E rfu rtu sa ukupno 885 radnika, koje pretežno koriste
tc mašine, p latile 1907 za jednogodišnju u potrebu 61 300 M.< K arl Rehc,
»Die deutsche Schuhgrossindustrie«, str. 32. Interesantno je ovdc ovo:
Korišćenje m ašina obezbeđuje nem ačkim fab rik an tim a ek strap ro fit jer
su kroz to u boljem položaju od svojih konkurenata. Američki tru st ih
prisiljava da jedan deo ek stra p ro fita njem u ustupe (ne ceo, jer bi inače
otpao razlog za prim enu tih m ašina). S tip u liran je godišnje rente olak­
šava pre svega nabavku m ašina, a povećava zavisnost fabrikantovu od
trusta, jer je on vezan za tu m ašinu. Sva poboljšanja tih m ašina odmah
se prim cnjuju i povišavaju ekstraprofit, tim e i fabrikantov promet, a
time i dažbinu tru stu koji tako p retv ara jedan deo tuđeg ekstraprofita
u svoj vlastiti. T ako najveći deo dobiti od poboljšane tehnike pobirc
trust, m anji deo korisnici m ašina, a najm anji deo potrošači.

18‘ 275
 caj novca je dostigao svoj cilj, regnlisano društvo, i perpetuum
mobile prometa smiruje se.
Tendencija za obrazovanjem generalnog kartela i tendencija
za osnivanjem centralne banke spajaju se u jedno i iz njihovog
spajanja rađa se ogromna koncentraciona moć finansiskog kapi­
tala. U finansiskom kapitalu pojavljuju se svi parcijalni oblici
kapitala udruženi u jednu celinu. Finansiski kapital se javlja kao
novčani kapital i ustvari poseduje njegov oblik kretanja N-N\ no­
vac koji donosi novac, najopštiji i najiracionalniji oblik kretanja
kapitala. Kao novčani kapital on se stavlja na raspolaganje pro­
izvodnim kapitalistima u oba oblika, kao zajmovni i kao fiktivni
kapital. Posredovanjem se bave banke, koje ujedno nastoje da svfe
veći deo pretvore u sopstveni kapital i time daju finansiskom ka­
pitalu oblik bankovnog kapitala. Ovaj bankovni kapital sve više
postaje puki oblik — novčani oblik — stvarno fungirajućeg ka­
pitala, tj. industriskog kapitala. U isti mah se sve više uklanja
samostalnost trgovačkog kapitala, dok u finansiskom kapitalu pre­
staje podvajanje bankovnog i proizvodnog kapitala. U samom
industriskom kapitalu ukidaju se granice pojedinih sfera sve ve­
ćim udruživanjem ranije odvojenih i samostalnih grana proiz­
vodnje, koje stalno smanjuje društvenu podelu rada — tj. podelu
na različne sfere proizvodnje, koje su kao delovi celokupnog dru­
štvenog organizma međusobno povezane samo putem čina ra-
zmena —> dok se, s druge strane, tehnička podela rada u udruže­
nim pređuzećima sve dalje razvija.
Tako se u finansiskom kapitalu gasi naročiti karakter ka­
pitala. Kapital se javlja kao jedinstvena sila, koja suvereno
vlada životnim procesom društva, kao sila koja proizilazi nepo­
sredno iz svojine na sredstvima za proizvodnju, na prirodnom
blagu i na ukupnom akumulisanom minulom radu, i kao raspola­
ganje živim radom, koje proizilazi neposredno iz odnosa svojine.
U isti mah svojina se, koncentrisana i centralizovana u rukama
nekoliko najvećih asocijacija kapitala, javlja kao neposredno su­
protstavljena velikoj masi onih koji nemaju kapitala.^ Pitanje
odnosa svojine dobija tako svoj najjasniji, najnedvosmisleniji i
najoštriji izraz, dok se pitanje organizacije društvene ekonomike
sve bolje rešava razvitkom samog finansiskog kapitala.

276
 ČETVRTI ODELJAK

FINANSISKI KAPITAL I KRIZE

 XVI g l a v a

O PŠTI USLOVI KRIZE

Em pirički je zakon da se kap italistička proizvodnja kreće

u krugu prosperiteta i depresije. Prelaz iz jedne faze u drugu
odvija se kritično. U određenom trenutku prosperiteta nastupa
u nizu grana proizvodnje zastoj u prođi, usled čega cene padaju;
zastoj u prođi i pad cena se proširuju, a proizvodnja se ograni­
čava; ovaj stadijum traje kraće ili duže vreme; cene i profiti su
niski; postepeno proizvodnja počinje da se širi, cene i profiti
rastu; obim proizvodnje je veći nego ikada ranije, dok ponovo
ne nastupi obrt. Periodično obnavljanje toga zbivanja nameće
pitanje njegovih uzroka, koje mora da pokaže analiza mehanizma
kapitalističke proizvodnje.
O pšta mogućnost krize je data sa udvajanjem robe u robu
i novac. To uključuje mogućnost da tok robnog prometa bude
prekinut tim što se novac, umesto da se upotrebi za robni promet,
zadrži u vidu blaga. Proces Ri — N — R 2 zapinje zato što novac
koji je realizovao robu Ri ne realizuje robu R 2. R 2 ostaje nepro-
data i zato dolazi do zastoja u prođi.
A li dok novac funkcioniše samo kao prometno sredstvo, dok
se roba neposredno razmenjuje za novac a ovaj za robu, pretva-J
ranje novca u blago pretstavlja samo pojedinačan, usamljen do­
gađaj, koji znači nemogućnost prodaje neke robe, ali ne i opšti
zastoj u prođi. To se menja s razvijanjem funkcije novca kao
platežnog sredstva i, dalje, s razvijanjem prometnog kredita.
Zastoj u prodaji znači sada fto da v eć obećano plaćanje ne može
da bude izvršeno. A ovo obećanje plaćanja, kao što smo videli,
služilo je kao prometno ili platežno sredstvo za ceo niz drugih
činova prometa. Ako jedan ne može da plati, neće moći platiti
ni drugi. Povezanost platežnih obveznik^, koju je prouzrokovao
novac kao platežno sredstvo, razbijena je i zastoj na jednoj taćki
prenosi se na sve druge tačke; on postaje opšti. Tako platežni
kredit razvija solidarnost grana proizvodnje i daje mogućnost
da se delim ični zastoj u prođi pretvori u opšti.

279
 A li ta o p šta m ogućnost krize je samo njen opšti uslov: b ez
novčanog prom eta i razvitk a fu n k cije novca kao platežnog
sredstva ni k riza n ije m oguća. N o m ogućnost još zadugo nije i
stvarnost. P rosta robna proizvodnja, ili, bolje rečeno, p retk ap i-
ta lističk a robna proizvodnja uop šte ne poznaje krize; privredni
p orem ećaji nisu ekonom ski zakonom erne krize, nego katastrofe
k oje p ro izila ze iz posebnih, prirodnih ili Istoriskih, dakle sa eko­
nom skog g led išta slu ča jn ih uzroka, kao što^su rđava žetva, suša,
ep id em ije, ratovi. Z ajedničko je njim a to da one proizilaze iz
d e fic ita rep rod ukcije a ni u kom slučaju iz hiperprodukcije bilo
k ak ve vrste. T o je sam o p o sebi razum ljivo ako se im a u vidu da je
ta p roizvodnja još uvek u su štin i proizvodnja za pokriće sop-
stven ih potreba, da su proizvodnja i potrošnja povezane kao
sredstvo i c ilj i d a robni prom et igra još srazm erno m alu ulogu.
Jer, tek k a p ita listič k a proizvodnja čin i robnu proizvodnju opštom ,
tek u njoj bezm alo 6vi p roizvodi uzim aju oblik robe i — a to je
od lu ču ju će — p rodaja robe p o sta je preduslov za obnavljanje re­
prod u k cije.1
N o ov o pretvaranje proizvoda u robu prouzrokuje zavisnost
p roizv o đ a ča od tržišta^ te iz bespravilnosti proizvodnje usled
sam ostalnosti p riv a tn ih proizvođača, koja u prin cip u postoji već
i u prostoj robnoj proizvodnji, stvara onu anarhiju u k a p ita li­
stičk o j p roizvodnji koja sa uop štavan jem robne proizvodnje, s pro­
širenjem lo k a ln ih i rascepkan ih tržišta u v elik o svetsko tržište
p retsta v lja drugi o p šti uslov kriza.
T reći o p šti u slov k riza k a p ita liza m stvara odvajanjem pro­
izvodnje od potrošnje. K ap italizam pre svega odvaja p roizvo­
đ ača od njegovog proizvoda i ograničava ga na onaj deo vrednosti
p roizvoda koji p retsta vlja ek v iv a len t za vrednost radne snage.
T ako on u najam nim radnicim a stvara klasu čija potrošnja n e
stojL ni u kak vom neposrednom odnosu prem a ukupnoj proiz­
vodn ji, nego sam o prem a onom delu ukupne proizvodnje koji j e
ravan k a p ita lu određenom za najam ninu. Proizvod koji pro1-
izvode najam ni radnici nije »jih ova svojina. Stoga njihova pro­
izvodnja ne slu ži u svrh u njihove potrošnje. O bratno, njihova
1 Bez obzira na ostatke ranije proizvodnje za sopstvene potrebe,
kao što se ona održala naročito u seljačkoj privredi, proizvodnja za sop-
stvenc potrebe igra izvesnu ulogu i u kapitalističkom društvu, tamo gde
B&m proizvod preduzeća postaje opet element reprodukcije; tako napri-
m er žito za sctvu, ugalj u ugljenokopu itd. S porastom kom binacije
raste i obim ove vrste proizvodnje za sopstvene potrebe. Ona je zato-
proizvodnja za sopstvene potrebe što roba nije određena za tržište nego
se upotrebljava u istom preduzeću kao element postojanog kapitala.
No ona je toto coclo različita od proizvodnje ranijih društvenih form a­
cija, usmcrenih na pokriće sopstvenih potreba, pošto ne služi potrošnji
nego robnoj proizvodnji.
2 8 0
potrošnja i njen obim zavise od proizvodnje, na koju oni nemaju
nikakvog uticaja. A proizvodnja kap italista ne služi za pokriće
potreba nego za profit. O stvarenje i povećanje profita je im a­
nentna svrha kapitalističke proizvodnje. To znači da je za sudbinu
proizvodnje, za njen obim, njeno sm anjenje ili povećanje r !lu-
čujuća ne potrošnja i njen porast, nego ostvarenje profita. Pro­
izvodi se da bi še postigao određen profit, da bi se dobio određen
stupanj oplođavanja kapitala. Tim e proizvodnja postaje zavisna
ne od potrošnje nego od potrebe oplođavanja kap itala, a pogor­
šanje mogućnosti oplqdavanja znači ograničenje proizvodnje.
I u k a p ita lističk im načinu proizvodnje ostaje opšta poveza­
nost između proizvodnje i potrošnje, koja je kao prirodni uslov
zajednička svim a društvenim formacijam a. N o dok u privredi
koja je sračunata na pokrivanje potreba, potrošnja određuje obim
proizvodnje, koja pod takvim uslovim a nalazi svoju granicu samo
u dostignutom stepenu tehnike, u kap italističkoj proizvodnji,
obratno, obim proizvodnje određuje potrošnju. A on je ograničen
datom mogućnošću oplođavanja, stupnjem oplođavanja kapitala,
nužnošću da kap ital i njegov priraštaj odbacuju određenu pro­
fitnu stopu. Proširenje proižvodnje nailazi ovde na čisto dru­
štvenu granicu, koja proizilazi sam o iz te određene društvene
strukture i koja je samo njoj svojstvena. D oduše m ogućnost krize
proizilazi već iz m ogućnosti neregulisane proizvodnje, dakle
robne proizvodnje uopšte, ali njihova stvarnost samo iz takve
neregulisane proizvodnje koja ujedno ukida i neposredan odnos
između proizvodnje i potrošnje, kojim se odlikuju druge dru­
štvene formacije, i koja izm eđu proizvodnje i potrošnje stavlja
uslov oplođavanja k ap itala po datoj određenoj stopi.
Izraz prekomerna proizvodnja robe sam p o sebi uopšte
niSta ne kaže, baš kao ni izraz, »nedovoljna potrošnja«. O nedo­
voljnoj potrošnji može se, strogo uzevši, govoriti samo u psiho­
loškom smislu; ovaj izraz nem a prema tome nikakvog sm isla u
ekonomiji, gde bi mogao da znači samo to da društvo troši manje
nego što je proizvelo. A li je neshvatljivo kako je to moguće ako
se proizvodilo u pravoj srazmeri. Pošto je ukupan proizvod
jednak postojanom kap italu plus prom enljivi k ap ital plus višak
vrednosti (p + pr + v), pošto se pr kao i v troše, a elem enti
potrošenog postojanog kap itala moraju nadoknaditi, to se pro­
izvodnja može beskonačno širiti a da ne dovede do prekomerne
proizvodnje robe, tj. do toga da se proizvede više robe — pod
kojom se ovde podrazum eva samo upotrebna vrednost — dakle
više dobara nego što bi se moglo potrošiti.2
* »Čista je tautologija kazati da krize.potiču iz nedostatka potro­
šnje sposobne za plaćanje ili potrošača sposobnih za plaćanje. Drukčiju
281
 P ritom je jed n o jasno: P o sto su k rize u svojoj periodičnoj
u zastopnosti proizvod k a p ita lističk o g društva, to njihov uzrok
m ora da le ž i u karakteru k a p ita la . Mora da se radi o porem ećaju
koji p ro izila zi iz sp ecifičn o g karaktera društva. U sk a baza koju
pružaju odn osi potrošnje u k a p ita lističk o j proizvodnji pretstavlja
o p šti uslov k rize za to što je nem ogućnost da se ta baza proširi
o p šta p retp ostavk a zastoja u prođi. K ad b i se potrošnja m ogla
p o v o lji da proširuje, p reteran a proizvodnja ne bi b ila moguća.
A li u k a p ita lističk im u slovim a proširenje potrošnje znači sm a­
njen je p ro fitn e stope. Jer proširenje potrošnje širokih m asa ve­
zano j e za porast najam nine. A to znači sm anjenje sto p e v išk a
vrednosti, p a stoga i sm anjenje p ro fitn e stope. Prem a tom e, ako
usled ak u m u lacije tražnja za radnicim a tak o ja k o poraste da na­
s tu p i sm anjenje pro fitn e sto p e, tak o d a (u krajnjem slučaju) po­
većan i k a p ita l ne bi odb acivao v e ći p ro fit od nepovećanog, aku­
m u lacija se mora o b u staviti, p o što njena svrha, tj. povećanje
p ro fita , ne bi bila postignuta. Baš u ovoj tačk i se sukobljava jedna
nužna p retp ostavk a akum ulacije, naim e, p retpostavka proširenja
p otrošnje, s drugim uslovom , sa ostvarenjem profita. U slovi opio-
d avan ja k a p ita la se bore p rotiv proširenja potrošnje, a pošto
su oni o dlu ču jući, protivrečnost raste do krize. I baš zbog toga je
uska b a za potrošnje sam o jedan od o p štih uslova krize, koji se
n ip o što n e o b ja šn ja v a konstatovanjem »nedovoljne potrošnje«.
N ajm an je se iz toga m ože da objasni periodični karakter krize,
jer s e periodičnost u o p šte ne m ože objasniti iz jedne stalne pojave.
Stoga n ije nip o što u protivrečnosti s ranije navedenim mestom
kad M arks kaže:

v rs tu p o tro šn je osim pla teže n e k a p ita lis tič k i sistem ne poznaje, izuzev
onu su b fo rm a p a u p e ris (u obliku sirotinje) ili šatro v ačk u . D a se robe
n e m ogu p ro d a ti, znači sam o to d a se za n jih nisu našli platežno
sposobni kupci, d ak le potrošači (pa bilo da se robe u poslednjoj instanci
k 'u p u ju ra d i pro izv o d n je ili rad i in d iv id u aln e potrošnje). Ali, ako se
o voj tau to lo g iji hoće d a p rid a izgled neke d u b lje obrazloženosti tim e
što se k až e d a radn'ička k la sa d o b ija odveć m alen deo svog sopstevnog
p ro izv oda, i d a će zlu b iti pom oženo čim od njega dobije veći deo,
d ak le čim b u d e p o rasla n ajam n in a, onda se im a p rim etiti sam o to da
se k riz e svaki p u t p rip re m a ju u p rav o je d n ;m periodom u kom e je
d iz an je n a ja m n in e opšte i rad n ič k a k la sa reailiter (stvarno) dobija veći
u deo u delu godišnjeg p roizvoda ko ji je nam enjen potrošnji. Sa stan o ­
v išta onih vitezova zdravog i »jednostavnog« (!) liudskog razum a, ta k a v
b i period n a p ro tiv m orao u k lo n iti krizu. Izgleda, dakle, da k ap italistič k a
p ro iz v o d n ja sad rži uslove n ezavisne od dobre ili zle volje, koji sam o
m o m entano d o p u šta ju o n aj relativ n i p ro sp eritet rad n ičk e klase, i to uvek
sam o k ao b u rn ic u k o ja navešćuje krizu.« N a to p rim eću je Engels: »Ad
no tam (da se zabeleži) za eventualne p ristalice R odbertusove teorije
kriza.« M arks, »K apital«, II, .B eograd 1947, str. 335.

282
 »Celokupna robna masa, celokupni proizvod, kako onaj deo
koji naknađuje postojani i prom enljivi kap ital, tako i onaj koji
pretstavlja višak vrednosti, mora se prodati. N e dogodi li se to,
ili se dogodi samo delim ično, ili samo po cenam a koje stoje ispod
cena proizvodnje, onda je doduše radnik eksploatisan, ali se nje­
gova eksploatacija zji kap italistu ne ostvaruje kao takva, može
biti skopčana s nikakvim ili samo delim ičnim ostvarenjem isce-
đenog viška vrednosti, pa i s delim ičnim ili potpunim gubitkom
njegova kapitala. U slovi neposredne eksplđbtacije i uslovi njene
realizacije nisu identični. O ni se razilaze ne sam o vrem enski i
mesno, nego i pojmovno. Jedni su ograničeni samo proizvodnom
snagom društva, drugi srazm ernošću različnih grana proizvodnje
i potrošačkom snagom društva. O vu poslednju pak ne određuje
ni apsolutna snaga proizvodnje, ni apsolutna snaga potrošnje;
nego snaga potrošnje na osnovici antagonističkih odnosa raspo-
dele, koja potrošnju velik e mase društva svodi na minimum koji
se može m enjati sam o u okviru v iše ili manje uskih granica.
Nju zatim ograničava i nagon akum ulacije, nagon za uvećanjem
kapitala i za proizvodnjom viška vrednosti u proširenom razmeru.
Ovo je za k ap italističku proizvodnju zakon, dat stalnim revolu­
cijama u samim m etodim a proizvodnje i obezvređivanjem posto­
jećeg kap itala koje je s njim a stalno skopčano, opštom konku­
rentskom borbom i nužnošću da se proizvodnja poboljšava, a njen
razmer proširi, prosto kao sredstvo za održanje i pod kaznom
propasti. Zato se tržište stalno mora proširivati, tako da njegovi
odnosi i uslovi koji njih regulišu sve više uzim aju obličje pri­
rodnog zakona nezavisnog od proizvođača, sve više izm iču nji­
hovoj kontroli. Unutrašnja protivrečnost traži da se izgladi pro­
širivanjem spoljašnjeg polja proizvodnje. A li što se proizvodna
snaga više razvija, to više ona dolazi u opreku sa uskom osno­
vicom na kojoj počivaju odnosi potrošnje. Na ovoj osnovici, punoj
protivrečnosti, nikako nije protivrečnost što je preobilje kap i­
tala spoicno s rastućim preobiljem stanovništva; jer ma da bi
se, spojivši to dvoje, masa proizvedenog viška vrednosti popela,
upravo se time uvećava protivrečnost izm eđu uslova pod kojima
se ovaj višak vrednosti proizvodi, i uslova pod kojima se on
ostvaruje.«3
Periodična kriza je svojstvena kapitalizm u, ona se dakle
može izvesti samo iz posebnih kapitalističkih svojstvenosti.4

* Marks, »Kapital«, III, 1, Beograd 1948, str. 195 i 196.

4 »Ali stv ar je u tom e da se p ra ti dalji razvoj potencijalne krize,
ukoliko ona proizilazi iz određenih oblika k apitala, k o ji su svojstveni
njem u kao kap italu , a ne iz njegovog pukog postojamja kao roba i novac.

283
 Sasvim uop šteno, kriza je porem ećaj prom eta. O n a se ja vlja
kao m asovna nem ogućnost prodaje robe, k ao nem ogućnost pretva­
ranja vrednosti robe (odnosno njen e cene proizvodnje) u novac.
Zbog toga se ona m ože objasniti sam o iz sp ecifičn o k a p ita li­
stičk ih u slo v a robnog prom eta, a ne iz uslova prostog robnog
prom eta. A sp e cifič n o k a p ita lističk o u robnom prom etu jeste to
d a su robe proizvedene k ao proizvod ka p ita la , kao robni k ap ital
i k ao ta k v e se m oraju realizovati. Stoga ov o realizovanje uk lju­
ču je u slove koji p rip a d a ju sam o k a p ita lu k ao takvom , a to su
u p ravo uslovi njegovog oplođ avanja.
A n a lizu tih uslova oplođ avanja, kak o s gled išta ind ividu al­
nog, ta k o i s g led išta društvenog k a p ita la — što je ovde u pr­
vom redu v a žn o — dao je M arks u II tomu ^Kapitala« i tim e
u čin io pok ušaj, koji osim K eneja nik o n ije ni započinjao u po­
litičk o j ekonom iji. A k o je M arks K enejevu >Tableau econo-
mique< nazv a o najgen ijalnijom zam isli dotadašnje p olitičk e eko­
nom ije, ond a je n jegova a n a liza društvenog procesa proizvodnje
začelo n a jg en ija ln ije sprovodenje te genijalne zam isli, kao što
su u o p šte nezap ažen e a n a lize II tom a s gledišta, da ga tako
nazovem o, čistog ekonom skog um a n ajsjajn ije u tom divljenja
vrednom delu. A li pre svega, sazn anje uzroka kriza je moguće
sam o onda ak o s e im aju pred očim a rezultati M arksove analize.*

U SL O V I R A V N O TEŽ E D RU ŠTV EN O G PR O C E SA R E P R O D U K C IJE

A k o ukrdtko rek apitu liram o najvažn ije rezultate M arksove

analize, pok azu je se sledeće:
K od ovog istraživan ja pretpostavljam o pre sv eg a neprome-
njen razm er k a p ita lističk e proizvodnje, dak le prostu reproduk­
ciju, a isto tak o apstrahujem o od prom ena vrednosti ili cene.
U k u p n i proizvod društva, dak le i uk upna proizvodnja, deli
se n a dva v e lik a odeljka:
1. Sredstva za proizvodnju, robe koje im aju oblik u kom e
m oraju ući u proizvodnu potrošnju ili bar mogu u nju ući.
2. Sredstva potrošnje, robe koje im aju oblik u kom e ulaze
n ind ivid u aln u potrošnju ka p ita lista i radničke klase.

R ea ln a k riz a m ože se iz lag ati sam o n a osnovu realnog k re ta n ja k a p ita ­

lističk e proizvodnje, k o n k u ren cije i medita.« (M arks, T eorije o visku
vrednostli, II, str. 548) .
■ Z asluga je T u g a n - B a r a i n o v s k o g što je u k az ao n a zn a čaj
ovih is tra ž iv a n ja za problem k riz a u svojim poznatim »Studien zu r The-
orie u n d G eschichte d er H andelskrisen in England«. Č udnovato je sam o
to d a se n a to tek m oralo u k az ati.

284
 U svakom odeljku k a p ita l se deli na dva sastavna dela: pro­
menljivi (pr) i postojani (p) kap ital. Poslednji se opet deli u
stalni i opticajni postojani kapital.
D eo vrednosti p, koji pretstavlja postojani kap ital u t r o ­
š e n u proizvodnji, ne pok lapa se s vrednošću. postojanog
kapitala u p o t r e b l j e n o g a u proizvodnji. Stalni kap ital je
preneo samo jedan deo svoje vrednosti na proizvod. U sledećem
izlaganju ne uzimam o isprva u obzir staln i kap ital.
Uzim am o da je ukupan robni proizvod oličen u sledećoj
šemi:
I 4000 p + 1000 pr + 1000 v = 6000 sredstava za p r o
izvodnju.
II 2000 p + 500 pr + 500 v = 3000 sredstava potrošnje.
U kupna vrednost = 9000, iz čega^je po pretpostavci isklju­
čen stalni k a p ita l koji n astavlja da*7fu nkcioniše u svom pri­
rodnom obliku.
Ako sad na osnovi proste reprodukcije, dakle gde se sav v i­
šak vrednosti neproizvodno troši, ispitam o potrebne činove ra-
zmene, a pritom za prvi mah ne obratimo pažnju na novčani
opticaj čijim se posredstvom one vrše, ond a već unapred dobijamo
tri velike oslone tačke:
1) 500 p 4 najam nina radnika, i 500 v, višak vrednosti k a p i­
talista II odeljka, moraju se utrošiti na sredstva potrošnje. A li
se njihova vrednost sastoji u sredstvim a potrošnje u vrednosti
od 1000, koja u rukama k a p ita lista II odeljka naknađuje pre­
du jm ljenih 500 pr i pretstavlja 500 v. D akle, najam nina i višak
vrednosti II odeljka razm enjuju se u okviru II odeljka za pro­
izvod II odeljka. Tim e iz ukupnog proizvoda nestaje (500 pr +
500 v) II = 1000 u sredstvim a potrošnje.
2) 1000 pr + 1000 v odeljka I takođe se moraju utrošiti na
sredstva potrošnje, dakle na proizvod odeljka II. O ni se, dakle,
moraju razm eniti za preostatak toga proizvoda, za postojani deo
kapitala koji je po iznosu jednak, 2000 p. Za ovo odeljak II prim a
u istom iznosu sredstva za proizvodnju, proizvod odeljka I, u
kome je otelovljena vrednost od 1000 pr + 1000 v iz I. Tim e iz
računa nestaje 2000 II p i (1000 pr + 1000 v) I.
3) O staje još 4000 I p. O ve postoje u sredstvim a za proiz­
vodnju koja se mogu upotrebiti samo u odeljku I, služe za nak­
nadu njegovog istrošenog postojanog kap itala i stoga se m eđu­
sobnom razmenom m eđu pojedinačnim kapitalistim a odeljka I
takođe gube iz računa kao i (500 pr + 500 v) II razmenom među
radnicima i kapitalistim a, odn. m eđu pojedinačnim kapitalistim a
iz odeljka II.

285
 Posebnu uIog|u igra nak nada stalnog kap itala. Jedan deo
vrednosti postojanog k a p ita la prenesen je sa sredstava za rad
na proizvod rada; ov a sredstva za rad nastavljaju da funkcionišu
kao elem enti proizvodnog ka p ita la , i to u svom starom prirod-
nom ob lik u ; to je njihovo rabaćenja, gub itak u vrednosti koji
p ostep en o pod nose za vrem e svog neprekidnog funkcionisanja u
jednom određenom periodu, a koji se ponovo ja v lja kao elem ent
vrednosti roba koje su p roizvedene pom oću tih sredstava za rad.
A novac, uk oliko p o zla ću je onaj deo robne vrednosti koji je
jedn ak rabaćen ju sta ln o g k a p ita la , ne pretvara se opet u sastavni
deo proizvodnog k a p ita la č iji gub itak vrednosti naknađuje. O n
se talo ži pored proizvodnog k a p ita la i zadržava se u svom nov­
čanom obliku.
O v o ta lo žen je novca p on avlja se sv e dok ne isteče epohu
rep rod ukcije k oja s e sastoji od v ećeg ili m anjeg broja godina,
za k oje vrem e sta ln i elem ent postojanog k a p ita la nastavlja da
fu n k cio n iše u procesu p roizvodnje u svom e starom prirodnom
obliku. Č im je staln i elem ent, zgrade, m ašine itd., iživeo svoj
vek, te ne m ože d a lje da fu nkcioniše u procesu proizvodnje, po­
stoji pored njega n jeg o v a vrednost po tp u n o nak nađena u novcu —
u sum i novčanih taloženja, vrednosti koje su sa stalnog k ap i­
ta la po step en o b ile p renete na robe u čijoj je proizvodnji on
sudelovao, i koje su prodajom roba prešle u novčani oblik. Zatim
ovaj novac slu ži za to da u naturi nak nadi stalni k a p ita l (ili
njegove elem ente, p ošto ra zličiti njegovi elem enti im aju razli­
čit vek) i da tak o stvarno obnovi ovaj sastavni deo proizvodnog
k ap ita la . O v a j novac je dak le n ovčani oblik jednog dela posto­
jan e kap ital-vred n osti, njenog stalnog dela.
D a k le i sam o ovo obrazovanje b laga je jedan elem ent k ap i­
talističk o g procesa reprodukciju, reprodukcija i gom ilanje — u
novčanom obliku — vrednosti stalnog k a p ita la ili pojedinih nje­
govih elem enata sve do onog časa kad stalni k a p ita l bude svoje
iživeo i, sledstveno, u stu p io proizvedenim robama svu svoju
vrednost, i sad se mora nak naditi u naturi. A li ovaj novac gubi
svoj oblik blaga i stoga ulazi putem prom eta o p et aktivno u
proces reprodukcije k a p ita la čim se ponovo pretvori u nove
elem ente stalnog k a p ita la , da bi naknadio izumrle. A da ne bi
n astu p io porem ećaj proste reprodukcije, deo stalnog ka p itala
koji godišnje izum re mora da bude jednak onome koji godišnje
im a d a se obnovi.
R azm otrim o naprim er razm enu (1000 pr + 1000 v) I za 2000
p II. U ovih 2000 p treba nak naditi 200 stalnog kap itala. D a k le,
razm enjuju se 1800 p, koji se m oraju pretvoriti samo u o p tica jn i

286
postojani kapital, za 1800 (pr + v) I; onih 200 koji preostaju
od I i im aju prirodni oblik stalnog k a p ita la moraju takođe biti
kupljeni od II; a to može da bude sam o onda ako k a p ita listi
iz odeljka II im aju zalihu u novcu u visin i od 200, da bi ku*. U
200 stalnog kap itala od odeljka I; jer tih 200 moraju da na­
doknade u novcu drugi k ap italisti grupe II i da ih zadrže u i,o r ­
ganom obliku na im e rabaćenja za njihov stalni kapital. D akle
oni kapitalisti koji su rabaćenje svog stalnog kap itala iz rr -
nijih godina sukcesivno nagom ilavali u novcu, obnoviće u ovr j
godini u naturi svoj stalni kap ital; oni će k u p iti za 200 novca
ostatak od I (pr + v) = 200. O deljak I k u p u je za drugih 200
novca ostatak sredstava potrošnje od drugih k a p ita lista odeljka
II koji sa svoje strane gom ilaju taj novac, koji za njih znači
rabaćenje njihovog stalnog kapitala. D a k le deo k ap italista odeljka
II koji u ovoj godini obnavlja u naturi svoj staln i kap ital, daje
novac kojim drugi k a p ita listi odeljka II pozlaćuju svoj deo ra­
baćenja i mogu da ga zadrže u vidu novca. Mora se, dakle, pret­
postaviti postojana srazmera izm eđu odum irućeg i onog stalnog
kapitala koji treba da se obnavlja. Zatim se mora pretpostaviti,
da srazmera izm eđu odum irućeg stalnog kap itala (i stoga onog
koji treba da se obnovi) i onog koji i dalje funkcioniše u starom
prirodnom obliku ostaje postojana. Jer, ako bi Ise od umirući
stalni k ap ital pop eo na 300, o pticajni ka p ita l bi imao za toliko
da opadne. Sada bi II p im ao m anje opticajnog kap itala i ne
bi mogao da nastavi proizvodnju u i^toj srazmeri. D alje, ako bi
se stalni kap ital popeo na 300, a odeljak II izdao samo 300 novca
za obnavljanje kap itala u naturi, u odeljku I ne bi moglo da se
proda 100 stalnog kapitala.
Prema tome, u proizvodnji može da nastupi nesrazmera iz­
među stalnog i opticajnog kapitala jednostavnim o d r ž a v a ­
n j e m stalnog kapitala, samo ako se izmeni srazmera između
stalnog kapitala koji godišnje odumre i onoga koji i dalje funkci­
oniše, što se u stvarnosti stalno i događa.
Isto tako smo ranije vldeli da moraju biti ispunjeni određeni
odnosi srazmere da bi se omogućila prosta reprodukcija. I (pr +
v) moralo je biti jednako II p. Ispunjenje ove srazmere stalno
ometa anarhija kapitalističkog društva. Da bi se proizvodnja
održavala u neprekidnom toku, stalno je potrebno da postoji u
izvesnoj meri hiperprodukcija, da bi mogla podmiriti potrebe
koje iznenada nastupe kao i neprestana kolebanja potreba. No
u povraćaju kapital-vrednosti koja se obrće stalno dolazi do izve-
snih poremećaja i nepravilnosti. Da bi se te nepravilnosti savla­
dale, kapitalisti moraju uvek da raspolažu kako zalihom robe
s jedne strane, tako i zalihom novca s druge strane, kako bi mogli
287
uvek da raspolažu, odgovarajućom zalihom robe i da izravnaju
poremećaje. Prema tome ovo izravnanjo iziskuje dodatni novac,
rezervni novčani kapital. On se mora držati u novčanom obliki(,
jer je baš obrt robnog kapitala taj koji može da bude poremećen,
pa kapitalisti moraju biti na raspolaganju druge robe i o rani­
jem roku. A samo u novčanom obliku vrednost ima oblik opšteg
ekvivalenta, i može se n svako doba pretvoriti n bilo koju drugu
robu. I ovde nužnost novca proizilazi iz anarhije kapitalističkog
načina proizvodnje.
»Kad se jednom otstrani kapitalistički oblik reprodukcije,
onda stvar izlazi na to da se veličina onog dela stalnog kapitala
koji izumire i stoga se ima naknaditi u naturi (ovde onog stalnog
kapitala koji funkcioniše u proizvodnji sredstava potrošnje)
menja u različnim uzastopnim godinama... Masa sirovina, polu-
izrađevina i pomoćnik materija, potrebna za godišnju proizvodnju
sredstava potrošnje — pretpostavivši inače neizmenjene okolnosti
— neće se time smanjiti; dakle, celokupna proizvodnja sredstava
za proizvodnju morala bi u jednom slučaju da se uveća, u drugom
da se smauji. Tome bi se moglo pomoći jedino neprekidnom rela­
tivnom hiperprodukcijom; s jedne strane da se proizvede izvesna
količina stalnog kapitala više nego što je neposredno potrebno;
s druge strane, i osobito, da rezerva sirovina itd* premaši nepo­
sredne godišnje potrebe (ovo osobito važi za životna sredstva).
Ovakva vrsta hiperprodukcije jednaka je s kontrolom društva
nad materijalnim sredstvima svoje sopstvene reprodukcije. Ali
u okviru kapitalističkog društva ona je anarhičan elemenat.«6
D o ove relativne hiperprodukcije mora u izvesnim grani­
cama stalno da dolazi i u kapitalističkom društvu i ona nalazi
svoj izraz u jednoj uvek postojećoj zalihi robč; koja služi za
izravnanje poremećaja. Na drugoj strani njoj odgovara jedna
rezerva novčanog kapitala koja se nalazi na raspolaganju indu­
striskih kapitalista, i koja im omogućuje da iz zalihe robe pri­
bave sebi potrebne elemente za nastavljanje svoje proizvodnje za
slučaj da nastupe poremećaji. Taj rezervni novčani kapital, koji
i u normalnim vremenima mora biti na raspolaganju svima kapi­
talistima radi obezbeđenja protiv trenutnih poremećaja, ne srne
da se brka s rezervnim novčanim kapitalom, koji postaje nužan
kada dođe do zastoja u prometu robe. Vremena prosperiteta su,
s jedne strane, takva u kojima se proizvodnja jako i brzo pro­
širuje, a s druge strane, raniji rezervni novčani kapital se pretvara
n proizvodni; rezervni novčani kapital se smanjuje i njegovo sma­

• M arks, »K apital«, II, B eograd 1947, s tr. 387.

njenje znači otpadanje momenta koji izravnava poremećaje;
prema tome to je jedan od uzroka krize.
S druge strane treba imati na umu da nužnost takve rela-
tivne hiperprodukcije ne počiva na kapitalističkom društvu nego
na prirodi procesa reprodukcije, čim su oni elementi proizvodnje
koji se u kapitalističkom društvu javljaju kao stalni kapital
dostigli veći obim. Ova »hiperprodukcija«, koja je iz tehničkih
prirodnih okolnosti potrebna, ustvari je puko obrazovanje zalihe,
i kao takva ona je svojstvena i jednoj regulisanoj privredi, sra­
čunatoj na pokriće potreba, te se ne sme brkati s opštom hiper­
produkcijom za vreme krize. No u okviru kapitalističkog društva
i ova hiperprodukcija može da bude moment koji pcvoštrava krizu.

USLOVI RA VNOTE2E K A PITA LISTIČ K O G PROCESA A KUM ULACIJE

Ako već prosta reprodukcija, do koje u kapitalističkom dru­

štvu — za koje je akumulacija kapitala životni uslov — ustvar*
i ne dolazi, što naravno ne isključuje mogućnost da u toku indu-
striskog ciklusa jedna godina pokaže ne samo neizmenjenu nego
čak i smanjenu reprodukciju, zahteva određene složene odnose
proporcije, to ovi pr *taju još složeniji ako se proces akumulacije
treba nesmetno de odvija. Marks daje sledeću šemu:
I Proizvodnja sredstava za proizvodnju:
4000 p + 1000 pr + 1000 v - 6000.
II Proizvodnja sredstava potrošnje:
1500 p + 750 pr + 750 v = 3000.
Ukupna vrednost društvenog proizvoda = 9000.
Uzmimo sada da I akum uliše polovinu svoga viška vredno­
sti = 500, a drugu polovinu troši u vidu dohotka.
Tada imamo sledeću razmcnu: 1000 pr + 500 v, koji se troše
u vidu dohotka, razmenjuju se od strane odeljka I za 1500 p II.
Tako II naknađuje svoj postojani kapital i liferuje odeljku I
sredstva potrošnje koja on ima da potroši, razmcnu koju smo
već analogo sreli u analizi proste reprodukcije. Od 500 I v, koji
su još preostali i treba da budu pretvoreni u kapital, moraju se
— pri jednakom organskom sastavu — 400 pretvoriti u postojani
a 100 u promenljivi kapital. Ovih 500 postoji u sredstvima za
proizvodnju, i to od toga 400 mora postojati u takvim sredstvima
za proizvodnju koje odeljak I treba za povećanje svog posto­
janog kapitala. Dakle, I dodaje ovih 400 svome postojanom kapi­
talu. Ostatak od 100 v mora se pretvoriti u promenljivi kapital,
dakle u životna sredstva; prema tome on mora da bude kupljen
od strane odelj*ka II, a kako postoji u sredstvima za proizvodnju,
19 Hilf;rdinr;: Finansiski kapital 289
mora ih odeljak II koristiti za povećanje svog sopstvenog posto­
janog kapitala.
Za I imamo tad kapital od 4400 p + 1100 pr = 5500.
Sada odeljak II ima za postojani kapital 1600 p; za njegovu
preradu on mora predujmiti još 50 pr u novcu za kupovinu nove
radne snage, tako da se njegov promenljivi kapital od 750 penje
na 800. Ovo uvećanje postojanog kao i promenljivog kapitala
odeljka II za ukupno 150 podmiruje se iz njegovog viška vredno­
sti; dakle od 750 II v ostaje samo 600 v kao fond potroš
kapitalista II, čiji se godišnji proizvod sad ovako raspodeljuje:
II 1600 p + 800 pr + 600 v (fond potrošnje) = 3000
Sad imamo sledeću šemu:

I 4400 p + 1100 pr + 500 fonda potrošnje = 6000

II {600 p + 800 pr + 600 fon d a pojtrošnje = 3000_____
Sum a k a o gore = 9000.

Od toga su kapital:

I 4400 p + 1100 pr (novac) = 5500 I _ 70ftn*

II 1600 p + 800 pr (novac) = 2400 J “ 7yW»

dok je proizvodnja otpočela sa:

I 4000 p + 1000 pr = 5000 \ _

II 1500 p + 750 pr = 2250 J ~ 7J5U*

Ovde vidimo niz novih komplikovanih uslova. Prvo moraju

u odeljku I 500 v, koji su određeni za akumulaciju, bit i pro­
izvedeni u vidu takvih sredstava za proizvodnju da 4/s budu po­
desne za postojani kapital odeljka I, a Vs za postojani kapital
odeljka II. Prema tome stepen akumulacije u II zavisi od akumu­
lacije u I. U odeljku I se akumuliše polovina viška vrednosti,
a u odeljku II to nije moguće; od viška vrednosti u iznos
može se akumulisati samo 150, dakle samo Vs, dok se 4/s moraju
potrošiti.
Razmotrimo sada dalji tok akumulacije:
Bude li se sad stvarno proizvodilo sa ovim uvećanim kapi­
talom, onda na kraju iduće godine dobijamo:

I 4400 p + 1100 pr + 1100 v = 6600) _

II 1600 p + 800 pr + 800 v = 3200J “

290
 A ko se a k u m u la c ija p ro d u ž i n a isti n a čin , o n d a ćemo na
k ra ju iduće godine d o b iti:
I 4840 p + 1210 pr + 1210 v = 72601 _
II 1760 p + 880 pr + 880 v = 3520 J “ 10 780-

U ovom p rim e ru p re tp o s ta v lja lo se d a I ak u m u liše polovinu

viška vrednosti, i d a je I (p r + % v) = II p.
A ko tre b a a k u m u lisati, I (p r + v) m o ra b iti uvek veći od
II p, je r je d a n deo od I v ne može d a se p re tv o ri u II p, već
mora d a služi k ao sred stv o za p ro izv o d n ju . N a p ro tiv , I (p r +
% v) može d a b u d e veći ili m a n ji od II p. P o b liža iz la g an ja
nisu nam za n a šu sv rh u p o tre b n a .7
Po v ećan a p ro iz v o d n ja iz isk u je p o v ećan u k o lič in u z la ta za
svoj prom et. P ri je d n a k o j b rz in i o p tic a ja i n e u zim aju ći u obzir
kredit ova p o v ećan a k o lič in a z la ta m ora b iti isp o ru č en a od strane
proizvođača zlata. K a p ita listič k a p ro iz v o d n ja bi ovde n aišla
na p riro d n u g ran icu . K re d itn i sistem v a n re d n o p o m era tu g ran icu,
ali je ne u k la n ja p o tp u n o .
Razmotrimo sad još za trenutak pretpostavku koja je po­
trebna, da bi mogli nastati oni prometni procesi koji u sebi
sadrže akumulaciju. U našem primeru mi smo uzeli da I akumu­
liše 500 v i da se od toga 400 pretvaraju u postojani kapital.
Pomoću kojih prometnih procesa je to moguće, kojim novcem
kupuje odeljak I tih 400?
R azm otrim o p rv o a k u m u la ciju p o jed in ačn o g k a p ita liste . D a
bi ovaj m ogao p re tv o riti v išak v red n o sti u k a p ita l, v išak v re d ­
nosti m ora p re th o d n o d a dostigne o d ređ en u v eličinu. D ak le, vi­
šak vrednosti, k o ji se k ra je m godine p re tv o rio u novac, m ora da
se kroz niz godina gom ila u novčanom o bliku. K ako k a p ita li u
raznim g ra n a m a in d u strije , ta k o i in d iv id u a ln i k a p ita li u o kviru
ovih g ran a in d u strije n a la ze se n a ra z lič itim s tu p n je v im a procesa
sukcesivnog p re tv a ra n ja v išk a v red n o sti u k a p ita l. Stoga jed an
deo k a p ita lista staln o p re tv a ra u p ro izv o d n i k a p ita l svoj p o ten ­
cijalni novčani k a p ita l k o ji je n a ra sta o do odgo v araju će v eli­
čine, dok je d rugi deo još zauzet te z au risa n je m svog p o te n c ijal­
nog novčanog k a p ita la . K a p ita listi koji s p a d a ju u ove dve
kategorije susreću se, dakle, jed n i k ao k u p ci, d ru g i kao prodavci,
a svaki od n jih u ovoj isk lju čiv o j ulozi.
Recimo d a A p ro d a 600 (= 400 p + 100 p r -f- 100 v) B-u
(koji m ožda p re ts ta v lja više od jednog k u p ca). O n je p ro d ao

7 Vidi dalje prim ere kod M a r k sa, »Kapital«, II. Beograd 1947
str. 426.

19' 29 »
 robu u vrednosti od 600 za 600 u novcu, od čega 100 pretstavlja
visak vrednosti koji on izvlači iz prometa i tezauriše kao novac;
ali ovih 100 u novcu su samo novčani oblik viška proizvoda koji
je bio nosilac vrednosti od 100.
Obrazovanje blaga nije uopšte proizvodnja, dakle već una-
pted nije ni neki inkrement proizvodnje. Kapitalistova akcija
sastoji se ovde samo u tome da novac dobijen prodajom viška
vrednosti od 100 oduzme proinetu, -da ga sadrži i stavi na njega
zabranu. O vu operaciju ne vrši samo A, nego je na mnogobrojnim
tačkama prometne periferije vrše i drugi kapitalisti, A', A'*,
A ,M, koji isto tako revnosno rade na ovoj vrsti obrazovanja blaga.
O ve mnogobrojne tačke na kojima se novac izvlači iz prometa i
gomila u bezbrojnom individualnom blagu, odnosno u potenci­
jalnim novčanim kapitalim a, javljaju se kao isto tolike smetnje
prometu, jer oduzimaju novcu mobilnost i prometnu sposobnost
za duže ili kraće vreme.
No ovo obrazovanje blaga izvršuje A samo utoliko ukoliko
se on — s obzirom na svoj višak proizvoda — pojavljuje samo
kao prodavač, a ne iza toga i kao kupac. Dakle njegova sukcesivna
proizvodnja viška proizvoda — nosioca njegovog viška vredno­
sti koji treba pozlatiti — pretpostavka je njegovog obrazovanja
blaga. Stoga iako A povlači iz prometa novac za 6voj višak vred­
nosti i gomila ga, on s druge strane baca u promet robu ne uzi­
majući odatle drugu robu, čime se i B, B \ B” itd. sa svoje strane
osposobljavaju da u promet ubace novac i da za njega izvuku
samo robu.
»Kao i ranije kod posmatranja proste reprodukcije, tako opet
i ovde nalazimo da razmena različnih sastavnih delova godišnjeg
proizvoda, tj. njihov promet (koji u isti mah mora obuhvatiti i
reprodukciju kapitala, i to njegovo uspostavljanje u različitim
njegovim određenostima, kao postojani, promenljivi, stalni, opti-
cajni, novčani, robni kapital) nikako ne pretpostavlja prostu ku­
povinu robe koja se dopunjuje narednom prodajom, ili prodaju
koja se dopunjuje narednom kupovinom, tako da bi se faktično
vršila samo razmena jrobe za robu« (dakle novac bi bio puko
prometno sredstvo i usled toga relativno izlišan, R. H.)j, »kao
što to uzima politička ekonomija, a osobito škola slobodne trgo­
vine od fiziokrata i A. Smita naovamo« (zavedena polemičkim
interesima u borbi protiv monetarnog i merkantilnog sistema,
R. H.). »Mi znamo da se stalni kapital, kad se predujam za njega
jednom učini, ne obnavlja za sve vreme svog funkcionisanja, nego
produžuje dejstvovati u starom obliku, dok se njegova vrednost
malu pomalo taloži u novcu.«8 Tek ovde novac uopšte omogućuje
8 M arks, »K apitale, II, 1947, str. 409.
292
ovo odvajanje i osam ostaljivanje prom eta vrednosti nasuprot po­
stojanosti tehničke fu nkcije u procesu proizvodnje. O vo odvajanje
nije društveno moguće i svaki put mora se nabaviti toliko str Inog
kapitala, koliko se starog porabati. A li ind ividualno porabe eni
deo vrednosti zadržava se godinam a u novčanom obliku. »A onda
smo videli da periodično obnavljanje stalnog kap itala II p (čija se
celokupna kapital-vrednost II p preobraća u elem ente u vrednosti
od I (pr + v)| pretpostavlja s jedne strane g o l u k u p o v i ' n u
stalnog dela II p, koji se iz novčanog oblika pretvara natrag u
naturalni oblik, i kom e odgovara gola prodaja od I v; s druge
Btrane pretpostavlja g o l u p r o d a j u sa strane II p, prodaju
njegovog stalnog (porabaćenog) dela vrednosti koji se taloži u nov­
cu i kome odgovara gola kupovina od I v. D a bi se razm ena ovde
izvršila normalno, treba pretpostaviti da je gola kupovina sa strane
II p po obimu vrednosti jednaka gploj prodaji sa strane II p...
Inače će prosta reprodukcija biti poremećena; gola ku povina ova­
mo mora biti pokrivena golom prodajom onamo. Itfto tako ovde se
ima pretpostaviti da gola prodaja dela A. A ’, A ” od I v, koji se
deo gomila u blago, stoji u ravnoteži s golom kupovinom delova
B, B \ B” u I v, koji svoje blago pretvaraju u elem ente dodatnog
proizvodnog kapitala.
Ukoliko se ravnoteža uspostavlja tim e što ku pac kasnije istup a
kao prodavač za isti iznos vrednosti, i obrnuto, novac se vraća
onoj strani koja ga je kod ku povine predujm ila, koja je prvo pro­
dala pre no što je opet kupila. A li je stvarna ravnoteža, 4 obzi­
rom na samu robnu razmenu, ne razm enu različitih delova godi­
šnjeg proizvoda, uslovijena isliin Iznosom vrednosti roba koje su
međusobno razmenjene.
Ali ukoliko se vrše čisto jednostrane transakcije, masa golih
kupovina na jednoj, masa golih prodaja na drugoj strani — a mi
smo videli da normalna razm ena godišnjeg proizvoda na kap ita­
lističkoj osnovici uslovljava ove jednostrane metam orfoze — rav­
noteže ima samo ako se uzme da se iznos vrednosti jednostranih
kupovina poklapa sa iznosom vrednosti jednostranih prodaja.€ .A
u svim tim jednostranim transakcijam a novac dejstvuje ne kao
puki posrednik u robnoj razm eni nego kao inicijator ili onaj koji
okončava jedan proces, u kom e na jednoj strani stoji samo roba
a na drugoj strani robna v r e d n o s t u svom osamostaljenom
obliku — novcu — novac je dakle potreban da bi ti jednostrani
procesi mogli uopšte nastati.
»Činjenica da je robna proizvodnja opšti oblik kapitalističke
proizvodnje već uključuje ulogu koju u njoj novac igra, ne samo
kao prometno sredstvo nego i kao novčani kapital, i stvara izve-
sne, ovom načinu proizvodnje svojstvene uslove normalnog pro­

293
meta, dakle normalnog toka reprodukcije, bilo u prostom, bilo
u uvećanom razmeru, a koji se izvrću u isto toliko uslova nenor­
malnog toka, u mogućnosti kriza, pošto je ravnoteža jedna slu­
čajnost u samonikloj formaciji ove proizvodnje.«9
Kapitalisti A, A \ A" obrazuju prodajom svoga viška pro­
izvoda blago, dodatni potencijalni novčani kapital. U našem slu­
čaju ovaj višak proizvoda sastoji se iz sredstava za proizvodnju
sredstava za proizvodnju koja kao takva fungiraju u rukama
B, B', B". Tek u njihovoj ruci ovaj višak proizvoda fungira kao
dodatni postojani kapital; ali on je to virtuelno (po svojoj spo­
sobnosti) još pre no što se proda, već u ruci A, A', A" (I) koji
obrazuju blago. Ako posmatramo samo obim vrednosti reproduk­
cije sa strane I, mi se još nalazimo u okviru granica proste
reprodukcije. Razlika leži samo u drukčijim upotrebnim vredno-
stima koje su proizvedene. U okviru istog obima vrednosti pro­
izvedeno je više sredstava za proizvodnju pomoću kojih će se
proizvoditi sredstva za proizvodnju a ne sredstva potrošnje. Jedan
deo I v koji se ranije kod proste reprodukcije u celosti razmenji-
vao za II p, dakle morao da se sastoji iz sredstava za proizvodnju
Bredstava potrošnje, sada se sastoji iz sredstava za proizvodnju
sredstava za proizvodnju da bi se kao takva mogla prisajediniti
postojanom kapitalu I. Izlazi, dakle, da se — ako stvar posma­
tramo samo po obimu vrednosti — u okviru proste reprodukcije
proizvodi materijalna podloga proširene reprodukcije.
To je prosto višak rada radničke klase I, koji je neposredno
utrošen na proizvodnju sredstava za proizvodnju, na stvaranje
virtuelnog dodatnog kapitala I.
Stvaranje virtuelng dodatnog novčanog kapitala od strane
A, A \ A ” (I) — sukcesivnim prodavanjem njihovog viška proiz­
voda koji je obrazovan bez ikakvog kapitalističkog novčanog
izdatka — ovde je, dakle, puki novčani oblik dodatno proizve­
denih sredstava za proizvodnju I. »Proizvodnja u velikom razmeru
dodatnog virtuelnog novčanog kapitala — na mnogobrojnim tač-
kama prometne periferije — dakle samo je rezultat i izraz mno­
gostrane proizvodnje virtuelno dodatnog proizvodnog kapitala,
čiji postanak, pak, ne pretstavlja nikakve dodatne novčane iz­
datke sa strane industriskih kapitalista.
Sukcesivno pretvaranje ovog virtuelno dodatnog proizvodnog
kapitala u virtuelni novčani kapital (blago) od strane A, A’, A ,
itd. (I), koje je uslovljeno sukcesivnim prodavanjem njihovog
viška proizvoda — dakle ponavljanim jednostranim prodavanjem
robe bez dopunjujućeg kupovanja — izvršuje se u ponavljanom
povlačenju novca iz prometa i njemu odgovarajućim obrazova­
• Marks, »Kapital«, II, Beograd 1947, str. 410.
294
njem blaga. Ovo obrazovanje blaga — izuzev slučaj gde je kupac
proizvođač zlata — ni na koji način nema za pretpostavku do­
dajno bogatstvo u plemenitom metalu, već samo promenu funk­
cije novca koji je dosad opticao. On je upravo funkcionisao kao
prometno sredstvo, sad funkcioniše kao blago, kao nastajući, vir-
tuelno novi novčani kapital. Obrazovanje dodajnog novčanog ka­
pitala, i masa plemenitog metala koja se nalazi u nekoj zemlji,
ne stoje, dakle, među sobom u uzročnoj vezi.
Iz to g a d a lje sled i: Što je veći p ro izv o d n i k a p ita l k o ji u ne­
koj zem lji već fu n k cio n iše (u rač u n a v ši i n je m u p rip o je n u ra d n u
snagu, tv o rc a v išk a pro izv o d a), što je ra z v ije n ija p ro izv o d n a snaga
rada, a s tim e i te h n ič k a sre d stv a za b rz o u v e ća v a n je p ro izv o d nje
sred stav a za p ro iz v o d n ju — p a stoga, što je v eća i m asa v iška
proizvoda p o njegovoj v red n o sti k ao i po m asi u p o tre b n ih v re d -
Dosti u k o jim a se on p re ts ta v lja — to je veći
1) virtuelno dodajni proizvodni kapital u obliku viška pro­
izvoda u ruci od A, A \ A” itd. i
2) masa ovog u novac pretvorenog viška proizvoda, dakle
virtuelno dodajnog novčanog kapitala u rukama kapitalista A,
A’, A”. Pa kad, dakle, na pr. Fularton neće ništa da zna o hiper­
produkciji u običnom smislu, a hoće da govori o hiperprodukciji
kapitala, naime novčanog, onda to opet dokazuje koliko čak i
najbolji buržoaski ekonomisti apsolutno malo razumeju od me­
hanizma svoga sistema.
Ako višak proizvoda, neposredno proizvođen i prisvojen od
strane kapitalista A, A’, A” (I), i jes*e realna osnovica akumula­
cije kapitala, tj. proširene reprodukcije, ma da u tome svojstvu
aktuelno funkcioniše tek u rukama od B, B \ B” itd. (I) — on
je, naprotiv, u svojoj novčanoj čauri — kao blago i kao virtuelni
novčani kapital koji se s'-tvara malo po malo — apsolutno nepro­
izvodan, teče u tome obliku paralelno s procesom proizvodnje*,
alMeži izvan njega. To je mrtvi balast (dead weight) kapitali­
stičke proizvodnje. Manija da se ovaj višak vrednosti, koji se
gomila u blago kao virtuelni novčani kapital, učini upotrebljivim
kako za profit tako i za dohodak, nalazi u kreditnom sistemu i
n »papirima« metu svoga stremljenja. Time novčani kapital stiče
u jednom drugom obliku najogromniji uticaj na tok i silni raz­
vitak kapitalističkog sistema proizvodnje.
Višak proizvoda, pretvoren u virtuelni novčani kapital, biće
po svojoj masi to veći što je veća bila ukupna suma kapitala koji
je već funkcionisao i iz čijeg je funkcionisanja on proizišao. Ali
je kod apsolutnog uvećanja obima godišnje reprodukovanog vir-
tuelnog novčanog kapitala lakša i njegova segmentacija tako da
bude brže plasiran u neki posebni posao, bilo u ruci istog ili
295
 drugog kapitaliste (na pr. Članova porodice, kod podele nasleđa
itd.). Segmentacija novčanog kapitala znači ovde da se on pot­
puno odvaja od osnovnog kapitala da bi se plasirao kao nov nov­
čani kapital u nekom novom samostalnom poslu.«10
Prodavci viška proizvoda A, A \ A ” (I) dobili su ga kao ne­
posredni rezultat procesa proizvodnje. B, B \ B" moraju ga steći
tek postredstvom jednog prometnog Čina. Novac koji je za to po­
treban obrazovali su oni raniji isto onako kao sada A, A’, A" pro­
dajom svojih odnosnih viškova proizvoda; sad su oni stigli na
cilj. Njihov u blago nagomilani, čisto virtuelni novčani kapital
sad efektivno fungira kao dodatni novčani kapital.
Novac koji je potreban za ovaj promet viška proizvoda mora
se nalaziti u rukama kapitalističke klase. Kod proste reprodukcije
se novac, koji je služio samo za to da se kao dohodak potroši na
sredstva potrošnje, vraćao kapitalistim a u meri u kojoj su ga pre-
duimali radi prometa svojih odnosnih roba; ovde se ponovo javlja
isti novac, ali sa izmenjenom funkcijom. A-ovi i Đ-ovi (I) liferuju
sebi naizmenično novac za pretvaranje viška proizvoda u dodatni
virtuelni novčani kapital, i naizmenično bacaju novostvoreni nov­
čani kapital natrag u promet kao kupovno sredstvo.
Jedino što je ovde pretpostavljeno jeste da novčana masa
(brzina opticaja itd. uzima se da je jednaka) koja se nalazi u
zemlji bude dovoljna kako za aktivni promet, tako i za rezervno
blago — dakle ona ista pretpostavka koja, kao što smo videli,
mora biti ispunjavana i kod prostog robnog prometa. Samo je
funkcija blaga ovde drukčija.
Naravno, šematski prikaz je jako uprosćen. Jasno je da od­
nosi proporcije, kao što moraju postojati među ukupnim industri­
jama sredstava za proizvodnju i ukupnim industrijama sredstava
potrošnje, isto tako moraju na analogi način postojati i u svakoj
pojedinoj grani proizvodnje. A li ove šeme u isti mah pokazuju
da u kapitalističkoj proizvodnji kako reprodukcija u prostom
tako i u proširenom razmeru može da se nesmetano odvija samo
onda ako se ove proporcije održe. Obratno, kriza može nastupiti
i kod proste reprodukcije ako se naruši proporcija, naprimer iz­
među dotrajalog kapitala i kapitala koji ima da se kao nov in­
vestira. D akle nipošto ne izlazi da kriza mora imati svoj uzrok
u nedovoljnoj potrošnji masa, koja je imanentna kapitalističkoj
proizvodnji. Odveć brzo proširenje potrošnje moralo bi samo po
sebi da dovede do krize isto onako, kao kad bi proizvodnja sred­
stava za proizvodnju ostala ista ili se smanjila. Isto tako ni mo­
gućnost opšte hiperprodukcije roba ne sleduje sama po sebi iz
u Marks, »Kapital«, II, B eograd 1947, str. 412. 413.

296
ovih šema; naprotiv, može se pokazati kao moguće svako proši­
renje proizvodnje do koga uopšte može doći .pri postojećim pro­
izvodnim snagama.

XVII glava

UZROCI KRIZE

Ako posmatramo složenost odnosa proporcionalnosti koji mo­

raju biti ispunjeni i u anarhičnoj proizvodnji, dolazimo u prvi
mah u iskušenje da nabacimo pitanje ko se stara o održavanju
tih odnosa. Jasno je da tu funkciju mora ispunjavati zakon cena,
pošto su cene te koje regulišu kapitalističku proizvodnju, a pro­
mene cena su merodavne za proširenje ili ograničenje proizvodnje,
kao i za uvođenje nove proizvodnje itd. Odatle i nužnost objektiv­
nog zakona vrednosti kao jedino mogućeg regulatora kapitalističke
privrede. Dakle, poremećaj ovih proporcija mora se dati objasniti
poremećajem u specifičnom regulisanju ove proizvodnje, dakle
poremećajem u obrazovanju cena, tako da cene više ne pokazuju
tačno potrebe proizvodnje. Pošto je taj poremećaj periodičan,
mora se pokazati da i poremećaj u zakonu cene nastupa peri­
odično.
Ono što kapitalistu interesuje nije apsolutna visina cene nje­
govog proizvoda, nego odnos tržišne cene prema ceni koštanja,
drugim rečima, visina profita. Od te visine zavisi u koje će grane
proizvodnje on plasirati svoj kapital. Ako profit znatno padne,
on će uopšte odustati od novih plasmana. Ovo naročito onde gde
se radi o velikim plasmanima stalnog kapitala, pošto je tako pla­
sirani kapital za duže vreme vezan, a cena stalnog kapitala je
presudna za obračunavanje profitne stope.
Kao što znamo, organski sastav kapitala se menja. Iz tehnič­
kih razloga postojani deo kapitala raste brže od promenljivog.
Zatim, stalni deo kapitala raste brže od opticajnog. A relativno
smanjenje promenljivog dela kapitala ima za posledicu padanje
profitne stope. Kriza znači nedostatak prođe. U kapitalističkom
društvu, nedostatak prođe pretpostavlja: prestanak novog plasi­
ranja kapitala; ovo opet pretpostavlja padanje profitne stope;
ovo padanje profitne stope prouzrokuje promena organskog sa­
stava kapitala do koje dolazi kod novog plasmana toga kapitala;
kriza ne znači ništa drugo do moment kada nastupa pad profitne
•tope. AH krizi prethodi period prosperiteta n kome su cene i
profiti visoki. Kako nastaje ovaj preokret u kapitalističkom svetu,
ovaj prelaz od blaženstva grozničavo napregnute delatnosti, viso-
m
kih profita i povećane akumulacije do očajanja zbog zastoja
prođe, iščezlih profita i masovno neiskorišćenog kapitala?
Svaki industriski ciklus počinje s proširenjem proizvodnje,
a razlozi za to variraju u pojedinostima već prema konkretnim
istoriskim momentima, a uopšte se mogu svesti na otvaranje no­
vih tržišta, nastajanje novih grana proizvodnje, uvođenje nove
tehnike, na porast potreba usled povećanja stanovništva. Nastaje
povećana tražnja koja najpre u pojedinim granama proizvodnje
prouzrokuje porast cena i profita. Usled toga se proširuje proiz­
vodnja u tim sferama i njihova povećana proizvodnja znači po­
većanu tražnju u onim sferama koje liferuju sredstva za proiz­
vodnju za te grane. Novo plasiranje stalnog kapitala, zamena
starih i tehnički zastarelih postrojenja vrši se u većem obimu.
Proces postaje opšti, svaka grana industrije svojim proširenjem
stvara tražnju za druge grane industrije;, sfere proizvodnje ali-
mentiraju jedna drugu, industrija industriji postaje najbolja
mušterija.
Tako ciklus počinje s obnavljanjem i porastom stalnog kapi­
tala, što pretstavlja glavni razlog za nastupajući prosperitet, kad
proširenje proizvodnje traje i dalje uz jednovremeni najveći na­
pon svih proizvodnih snaga. »Dakle, u istoj meri u kojoj se s raz­
vitkom kapitalističkog načina proizvodnje razvija i obim vred­
nosti i dužina veka primenjenog stalnog kapitala, razvija se i
život industrije i industriskog kapitala u svakom posebnom plas­
manu tako da iznosi više godina, recimo prosečno deset. Ako
s jedne strane razvitak stalnog kapitala produžuje taj život, njega
s druge strane skraćuje neprekidno revolucionisanje sredstava za
proizvodnju, koje takođe stalno raste s razvitkom kapitalističkog
načina proizvodnje. A usled ovog revolucionisanja moraju se sred­
stva za proizvodnju i sve češće menjati, i sve je veća nužnost da
se usled moralnog rabaćenja stalno zamenjuju mnogo pre nego
što su fizički iživela. Može se uzeti da ovaj prosečni životni ci­
klus iznosi sada prosečno deset godina za najvažnije grane krupne
industrije. Ali ovde se ne radi o određenom broju. Imamo ovoliko
kao rezultat: Iz ovog višegodišnjeg ciklusa povezanih obrta, ci­
klusa za koji je kapital privezan svojim stalnim sastavnim delom,
rezultira materijalna osnovica periodičnih kriza, na kojoj posao
prolazi kroz uzastopne periode slabosti, srednje živahnosti, pre-
napetosti i krize. Istina, periodi u kojima se kapital plasira raz-
lični su i ne podudaraju se, no ipak kriza uvek sačinjava polaznu
tačku za novo veliko plasiranje, pa dakle — imajući u vidu celo
društvo — više ili manje i novu materijalnu osnovicu za sledeći
obrtni ciklus.«1
1 Marks »Kapital«, II, Beograd 1947, str. 137. 138.
298
 Ali do porasta profitne stope dolazi u početku prosperiteta
jos i iz jednog drugog razloga nego što je upravo prikazani po­
rast tražnje. Jednovremeno i usled porasta tražnje skraćuje se
pre svega vreme obrta kapitala. Skraćuje se radni period, jer
uvođenje tehničkih usavršavanja dozvoljava bržu izradu pT ' -
voda, pomoćni radnici naprimer u rudarstvu svode se na minimum
u korist stvarne proizvodnje, mašine se intenzivnije iskorišćavaju
ubrzanjem vremena hoda, a iznad svega produženjem radnog vre­
mena (otpadanje praznične smene, prekovremenog rada, upošlja­
vanje novih radnika) itd. Dalje, skraćuje se vreme prometa; proda
se glatko odvija; vreme promćta često je ravno nuli, pošto se radi
po porudžbini; za niz značajnih grana industrije povećava se
proda na bliskim unutrašnjim tržištima u odnosu na prođu na
udaljenijim inostranim tržištima, što opet znači skraćenje vre­
mena prometa. Sve to opet prouzrokuje povišenje godišnje pro­
fitne stope, pošto se proizvodni kapital a time i promenljivi ka­
pital, koji proizvodi višak vrednosti, brže obrće.
Skraćenje vremena obrta znači ujedno relativno smanjenje
novčanog kapitala koji industrijalac ima da predujmi, u odnosu
na proizvodni kapital. Jednom se postojeći proizvodni kapital
bez novih izdataka novčanog kapitala ili bar bez odgovarajućih
novih izdataka bolje iskorišćava skraćenjem radnog perioda usled
ubrzanja hoda mašina, i uopšte intenzivnijim korišćenjem posto­
jećih elemenata proizvodnje. Drugi put se skraćuje vreme prometa
pa time i obim kapitala koji kapitalista mora za vreme prometa
da drži pored stvarnog kapitala koji funkcioniše u proizvodnji.
Tako se smanjuje kapital upotrebljen samo u prometne svrhe,
dakle neproizvodno, u odnosu na kapital koji proizvodi profit i
koji funkcioniše u procesu proizvodnje. Skraćenje vremena pro­
meta i brži obrt smanjuju ujedno i onaj deo kapitala koji leži
neiskorišćen u vidu robne zalihe i koji prouzrokuje samo troškove.
Tako raste godišnja stopa viška vrednosti i godišnja profitna stopa,
a ova poslednja još jače usled smanjenja kapitala koji služi u
prometne svrhe. U isto vreme raste i masa viška vrednosti a time
i mogućnost akumulacije.
Tako industriski prosperitet ne znači ništa drugo do pobolj­
šanje uslova oplođavanja kapitala. Ali iste okolnosti koje u prvi
mah dovode do prosperiteta sadrže u sebi potencije koje poste­
peno pogoršavaju ove uslove oplođavanja, dok konačno ne nastupi
tačka kad se novo plasiranje kapitala zaustavlja i zastoj prođe
postaje očevidan.
Ako porast tražnje naprimer u prvoj fazi industriskog ciklusa
i znači povišenje profitne stope, to ipak do ovog povišenja d«r-
lazj samo pod okolnostima koje pripremaju docnije padanje pr^
299
 fitne stope. Za vreme prosperiteta dolazi do snažnog novog pla­
siranja kapitala, takvog novog plasiranja koje mora da odgovara
najnovijem stanju tehnike. A nama je već poznato da se tehnička
usavršavanja izražavaju u višem organskom, sastavu kapitala*
Viši pak organski sastav kapitala znači padanje profitne stope,
pogoršanje uslova oplođavanja kapitala. I to profitna stopa pada
iz dva razloga. Prvu, jer je p'romenljivi kapital u odnosu na ukupni
kapital opao, dakle ista stopa viška vrednosti izražava se u ma­
njoj profitnoj stopi. Drugo, jer što je veći udeo stalnog kapitala
nasuprot opticajuom, to je veće vreme obrta kapitala; a produ­
ženje vremena obrta znači takođe padanje profitne stope.
Uz to dolaze i druge okolnosti koje prodnžavaju vreme obrta;
na vrhuncu prosperiteta radni period se može produžiti, jer može
da nastupi oskudica u radnoj snazi, naročito kvalifikovanoj, i ne
nzimajući u obzir štrajkove koji obično bivaju češći u takvim pe­
riodima; poremećaji u radnom procesu mogu da proiziđu i iz su­
više intenzivnog iskorišćavanja postojanog kapitala, naprimer isur
više velikog ubrzavanja hoda mašina koje mogu da se i oštete
upošljavanjem neveštih radnika, ili iz zanemarenja opravki i po­
moćnih radova, samo da kratko vreme industriskog visokog napona
ne bi prošlo neiskorišćeno. Ujedno se u daljem toku produžuje
vreme prometa. Potrebe unutrašnjeg tržišta su zadovoljene i mo­
raju se tražiti udaljenija strana tržišta. Proda roba, njihovo pre-
obraćanje u novac produžuje se; sve su to momenti koji dovode do
padanja profitne stope u drugoj fazi prosperiteta.
Ovome treba dodati i droge momente. Za vreme prosperiteta
raste tražnja za radnom snagom, njena cena se povi šava. To znači
smanjenje stope viška vrednosti a time i profane stope. Zatim,
postepeno raste i kamatna stopa iznad svog normalnog nivoa, iz
razloga koje ćemo još navesti, a usled toga pada i stopa preduzet-r
ničke dobiti. Istina, za to raste dobit bankovnog kapitala (okol­
nost koja se obično zanemaruje). Ali u ovom periodu banke nisu
više u stanju da stave na raspolaganje novac u cilju proširenja pro­
izvodnje. Prvo u ovom periodu je špekulacija kako u robama
tako i u efektima na vrhuncu i postavlja vrlo visoke zahteve u
pogledu kredita. A zatim, kao što ćemo još videti, prometni kre­
dit koji jedan drugome odobravaju proizvodni kapitalisti nedostaje
da zadovolji povećane zahteve, te i ovde moraju stupiti u dejstvo
banke. Zbog toga će banke pokazivati tendenciju da svoju dobit
zadržavaju u likvidnom obliku, u novčanom obliku, a time se 8Pyp“
Sava pretvaranje u proizvodni kapital, dakle stvarna akumulacija
i proširenje procesa reprodukcije. To znači u isti mah i poremećaj
u procesu reprodukcije, pošto usled obustavljanja preobraćan ja
novčanog kapitala, koji su banke sebi privukle putem povećane

300
kamatne stope i zadržavaju ga u novčanom obliku, jedan deo pro­
izvodnog kapitala određenog za proširenu reprodukciju ostaje
pro tanto neprodat. Isto tako i smanjenje preduzetničke dobiti
znači za celu kapitalističku klasu porast nepovoljnih uslova op v
davanja, smanjenje akumulacije.
Kriza nastupa u trenutku kada uzmu maha upravo opnonc:
tendencije padanja profitne stope, nasuprot tendencijam a koje
su, usled povećane tražnje, prouzrokovale porast cena i profita
Postavlja se ovde dvojako pitanje: prvo, kako se te tendencije*
koje pripremaju kraj prosperitetu, ostvaruju u kap italističkoj koD
kurenciji i putem nje. Zatim, zašto do tog ostvarenja dolazi kri­
tično a ne litično, iznenada a ne postepeno. Poslednje je pitanje,
svakako, od m anjeg značaja, jer je za oscilatorno kretanje ko­
njunkture odlučujuća smena prosperiteta i depresije, dok izne­
nadno nastupanje ove smene dolazi tek na drugo mesto.
Jedno je jasno: kad bi porast cena za vreme prosperiteta bio
opšti i ravnomeran, on bi ostao čisto nominalan. Ako bi sve robe
porasle za 10% ili 100%, ostao bi njihov relativni odnos razmene
nepromenjen.2 Povišenje cena ne bi tada bilo ni od kakvog uticaja
na proizvodnju; ne bi došlo ni do kakvog pomeranja u podeli ka­
pitala na različne grane proizvodnje, ni do kakve promene u od­
nosima proporcija. Ako se proizvodnja odvija u pravim propor­
cijama, kako je to ranije bilo šematski prikazano, onda one ne
moraju biti izmenjene i zbog toga ne mora doći ni do kakvih
poremećaja. No drukčije je ako se iz prirode porasta cena mogu
navesti momenti koji isključuju takvu ravnomernost. Tada će
izmenjeno obrazovanje cena moći da dovede i do promene u pro­
porcionalnosti grana proizvodnje, jer promena cena i profita od­
lučujuće utiče na podelu kapitala na različne grane proizvodnje.
Ta mogućnost postaje stvarnost ako se može pokazati da porast
cena mora nužno da sa sobom nosi pomeranje u odnosima raspo-
dele kapitala. I doista, mogu se pokazati momenti koji sprečavaju
uvu ravnomernost.
Promena u organskom sastavu kapitala, koja u poslcdnjoj
instanci prouzrokuje padanje profitne stope, biće najveća onde
gde je primena mašina i uopšte Stalnog kapitala najveća, ne uzi­
majući u obzir tehničke revolucije i posmatrajući najpre samo
prošek stalnih tehničkih promena. Jer ukoliko je veća već pri-
menjena masa mašina, nauke itd. utoliko je veća i češća mogu6-
* Na prvi pogled izgleda da je za period prosperiteta karakterističan
opšti i ravnomerni porast cena, a za period depresije isti takav pad cena.
To je razlog zašto je uzrok krize tako dugo i tako istrajno tražen u pro-
meni vrednosti novca. Prazno verovanje u kvantitetnu teoriju nalazi u
tome svoju najjaču podršku. '
301
nost racionalnijih postrojenja, bolje tehnike i naučnijih metoda.
Utoliko jače će ovde dejstvovati tendencije ka višem organskom
sastavu. No viši organski sastav kapitala je samo ekonomski izraz
povećane proizvodnosti. Ova znači manju cenu za istu količinu
robe. Stoga novoplasirani kapitali rade u prvi mah sa ekstrapro-
fitom. K apital će zato priticati u ova preduzeća. Već ovde dolazi
do izraza jedan moment poremećaja. Ukoliko se veći ekstraprofit
može da postigne u ovim novim preduzećima utoliko će više ka­
pitala priticati u ove sfere. Korektura može da nastupi tek onda
kad novi proizvodi ovih sfera dođu na tržište i njihova preterana
ponuda obori cenu.3 Međutim tražnja u ovim sferama je isto tako
povisila cenu proizvodima drugih sfera i tamo prouzrokovala
priliv kapitala, iako u manjoj meri, jer je tamo zbog manjih teh­
ničkih usavršavanja ekstraprofit manji. To opet ima za posledicu
da je ovde porast cena srazmemo jači, pošto povećanje kapitala
nije poraslo u istoj srazmeri. U prvoj sferi proizvodnje je ekstra­
profit veći, u drugoj manji; to se postepeno izravnava smanjenjem
ekstraprofita usled jačeg priliva kapitala u prvoj i povišenjem
cena usled relativno manjeg priliva u drugoj sferi proizvodnje.
S razvitkom kapitalističke proizvodnje raste i obim stalnog
kapitala, a sa ovim porastom ide ruku pod ruku i sve veće di­
ferenciranje različnih industrija u odnosu na obim primenjenog
stalnog kapitala. A li ukoliko je veći obim stalnog kapitala uto­
liko je duže vreme potrebno da se podignu nova postrojenja, a
stoga je i utoliko veća razlika u vremenu za koje se može proši­
riti proizvodnja u pojedinim granama industrije. A ukoliko je
duže vreme potrebno za novo postrojenje, utoliko je teže prila-
gođavanje potrebama potrošnje; utoliko ponuda duže zaostaje
za tražnjom, utoliko ovde jače rastu cene i utoliko u takvim in­
dustrijama postaje opštija težnja za akumulacijom.
Ukoliko je veća masa stalnog kapitala, utoliko je duže vre­
mena potrebno dok se izvrše nove izmene, dok se poveća kapaci­
tet. A sve do tog 'trenutka ponuda će zaostajati za tražnjom.
Povećanje broja visokih peći, otvaranje novih ugljenih okana,
3 »B esum nje d a je b aš u L o tarin g iji-L u k sem b u rg u p riv re d n i ra z v i­
ta k u ru d a rs tv u i in d u s triji gvožđa bio isuviše brz. N jegovo je d ejstv o
bilo toliko oštrije, što su nove fa b rik e dockan p uštene u pogon i n a ta j
način dug o vrem ena do p rin o sile p o ja č a n ju tra ž n je u visokoj k o n ju n k tu ri.
A li k a d su nove fa b rik e stu p ile u p ro iz v o d n ju , a to je b ilo k ra je m 1899,
odnosno u p ro leće 1900, ta d a je v rh u n a c ra z v itk a bio već p rek o rač en ,
ta k o d a su one sad a povećale ponudu... Stoga, čim su se one izdvo jile
iz red o v a p o tro šač a i p o ja v ile se sa d a n a trž iš tu sa sopstvenom p ro iz v o d ­
njo m , p ro iz v o d n a sposobnost se b ila ogrom no povećala i h ip e rp ro d u k ­
c ija biila nem inovna.« D ie S torungen im deutschen W irtschaftslebem
w a h re n d d e r J a h re 1900 ffM 2. sv., »M ontan- u n d E isen in d u strie« ,
str. 48.
302
izgradnja novih železnica traje du že nego povećanje tekstilnih
proizvoda ili proizvodnje papira. Prema tome, dok se s visinom
organskog sastava kap itala um nožavaju uzroci koji moraju stalno
izazivati padanje profitne stope, za VTeme dobre konjunkture baš
u tim sferam a dolazi isprva do jačeg porasta cena nego u drugim
granama proizvodnje. O vo usled izm enjenih konkurentskih od­
nosa, pomeranja odnosa ponude i tražnje, zbog toga što ponuda
raste sporije od tražnje. N e samo što profit ne opada, nego je u
prvi mah promena organskog sastava k ap itala praćena porastom
cena i profita; i te će cene uopšte im ati tendenciju da utoliko više
rastu ukoliko je v iši organski sastav. K apital, m eđutim, teče u
sfere višeg profita. Stoga će k a p ita l koji im a da se akum uliše
skretati pre svega u ove sfere, i to će skretanje trajati sve dotle
dok se nova postrojenja ne dovrše i dok ne počne da dejstvuje
konkurencija novih pogona. T ako postoji tendencija ka pretera-
nom investiranju, ka prekomernoj akum ulaciji kap itala u sferam a
najvišeg organskog sastava kap itala u poređenju sa sferam a nižeg
sastava. Nesrazmera, koja se javlja kad proizvodi prvih sfera do-
speju na tržište. Proda tih novih proizvoda je otežana usled toga
što se proizvodnja u sferam a niskog sastava nije na isti način po­
većala, nije se povećala jednako brzo, nego brže, ali zato manje
intenzivno. To nam objašnjava zašto se krize najjače ispoljavaju
u tehnički najrazvijenijim granam a proizvodnje, dakle u ranijim
periodima u prvom redu u tekstilnoj (pamučnoj) industriji, a
kasnije u teškoj industriji. U opšte kriza je najjača onde gde je
obrt kapitala najduži a tehnička usavršavanja i novine najveće,
Sto je većinom slučaj kada je organski sastav najviši.
Sama kriza ima za posledicu najpre pad cena i profita ispod
normalnog nivoa, što znači, ispod cene proizvodnje i prosečnog
profita. Proizvodnja se smanjuje, slabija preduzeća propadaju i
naposletku samo ona nastavljaju 8 proizvodnjom koja i pored
palih cena postižu prosečan profit. A li taj prosečan profit sad
ima drugi nivo. On više ne odgovara organskom sastavu na polaz­
noj tački industriskog ciklusa, nego izmenjenom, višem organskom
sastavu kapitala.
Obratno, u industrijam a s manjim obimom stalnog kapitala
dolazi do bržeg prilagođavanja potrošnji, porast cena ostaje u
užim granicama (ne uzim ajući u obzir kolebanja cena sirovina)
i manje se potstiče akum ulacija. To je dalji razlog za nastajao
nje disproporcionalnosti, za koncentrisanjc kapitala koji treba
da se upotrebi za nove plasm ane u onim granama proizvodnje
gde cene najbrže i najviše rastu, a ujedno i razlog zašto uopšte
krize imaju utoliko jače dejstvo što je obimniji stalni kapital

303
 uopšte, i utoliko jače u onim granama proizvodnje gde je stalni
kapital najveći.
Osim toga, ukoliko je veći obim mase kapitala koju u nekom
određenom trenutku iziskuje stanje tehnike za neku određenu
granu proizvodnje, utoliko se teže povećana proizvodnja tačno
kvantitativno prilagođava povećanoj potrošnji. Tehnički je ne­
racionalno i stoga neekonomično povećati naprimer proizvodnju
čelika novom izgradnjom neke male fabrike čelika. Tu sama
tehnika određuje stepen povećanja i ona ne može da vodi ra­
čuna o tome da li se obim povećanja podudara sa zahtevima po­
trošnje. Kad su jednom potpuno iskorišćene postojeće proiz­
vodne snage, — a varijacije u pogledu mogućnosti iskorišćenja
su važan faktor da se izravnaju manja kolebanja tražnje —. do
povećanja može da dođe u teškoj industriji samo u velikim
razmerama i skokovito, a ne u skromnom obimu početnih epoha
kapitalizm a. I ovde je mogućnost prilagođavanja lake industrije
daleko veća, a zato je i povišenje cena ovde u međuvremenu
fcnanje.
Ovim nesrazmerama u obrazovanju cena koje proizilaze iz
različitog organskog sastava pridolaze i druge koje proističu iz
prirodnih uslova. Videli smo da u sferama višeg organskog sa­
stava postoji tendencija za prekomernom akumulacijom. S jedne
strane ove sfere su jaki potrošači sirovine, a 8 druge strane one
isporučuju sirovine i poluproizvode (gvožđe, ugalj) drugim in­
dustrijama. Tu sad mogu da nastupe poremećaji u proporcijama.
»Videli smo da se, pošto se robe pretvore u novad, pošto se pro­
daju, jedan određen deo toga novca mora ponovo pretvoriti u
m aterijalne elemente postojanog kapitala, i to u srazmerama
kakve zahteva određeni tehnički karakter svake date oblasti pro­
izvodnje. O vde je u svim granama — ne uzimajući u obzir na­
jamninu... — najvažniji elemenat sirovina, uključivo s pomoćnim
materijama, koje su naročito važne u onim granama proizvod­
nje gde ne ulazi sirovina u pravom smislu, kao što je slučaj u
rudnicima i uopšte ekstraktivnoj industriji... Ako se cena siro­
vine popne, može da bude nemoguće da se ona po odbitku na­
jamnine potpuno naknadi iz vrednosti robe. Zbog toga žestoka
kolebanja cena izazivaju prekide, velike sukobe, pa i katastrofe
u procesu reprodukcije. Ovakvim kolebanjima cena izloženi su
naročito pravi poljoprivredni proizvodi, sirovine koje potiču iz
organske prirode, usled promenljivih žetvenih prinosa itd. —
ostavljajući ovde kreditni sistem još sasvim po strani...
Drugi jedan elemenat, koji ovde pominjemo samo potpunosti
radi — pošto su konkurencija i kreditni sistem ovde još izvan
kruga naših razmatranja — jeste ovaj: U prirodi je stvari za-
304
snovano da se biljne i životinjske materije, čije je rastenje i pro­
izvođenje podložno određenim organskim zakonima vezanim za
izvesne prirodne vremenske periode, ne mogu najedanput umno­
žiti u istoj meri kao na pr. mašine i drugi stalni kapital, ugalj,
rude itd., koji se, pod pretpostavkom da postoje ostali prirodni
uslovi, mogu u najkraćem roku uvećati u nekoj industriski razvi­
jenoj zemlji. Stoga je moguće, a kod razvijene kapitalističke
proizvodnje čak i neizbežno, da proizvodnja i uvećanje onog dela
postojanog kapitala koji se sastoji iz stalnog kapitala, mašina
itd. znatno odmakne napred prema onom njegovom delu koji se
sastoji iz* organskih sirovina, tako da tražnja za ovim sirovinama
brže raste no njihova ponuda, te se stoga njihova cena penje.
O vo dizanje cene povlači ustvari za sobom: 1) da se ove si­
rovine donose na v eće daljine, p ošto veća cena pokriva v eće tran­
sportne troškove; 2) da se njihova proizvodnja uvećava, okolnost
koja po prirodi stvari, ali m ožda tek godinu dana docnije, stvarno
može uvećati masu proizvoda; i 3) da se upotrebljavaju svakojaki
ranije neupotrebljavani surogati i da se sa otpacim a ekonom ičnije
postupa. Kad dizanje cena počne veoma prim etno delovati na
uvećavanje proizvodnje i ponudu, većinom je već nastupila tačk s
preokreta, kada usled dužeg stalnog skakanja sirovine i svih roba
u koje ona ulazi kao elem enat tražnja opadne, pa stoga nastupi*
i reakcija u ceni sirovine. N e uzim ajući u obzir trzavice koje ovo
izaziva obezvređivanjem kap itala u različnim oblicim a, nastupaju
i druge okolnosti koje treba odmah da pomenemo.
Ali je za ovaj mah već iz dosad rečenog jasno: Sto je kapi­
talistička proizvodnja razvijenija i što su veća zbog toga sredstva
iznenadnog i trajnog uvećanja onog dcla postojanog kapitala koji
še sastoji iz mašina itd., što je brža akumulacija (kao naročito
u vreme prosperiteta), to je veća relativna preterana proizvodnja
mašina i drugog stalnog kapitala, i to je češća relativna nedo­
voljna- proizvodnja biljnih i životinjskih sirovina,' tim je značaj-
nije ranije opisano dizanje njihove cene i reakcija koja ovom
dizanju odgovara. To su češći, dakle, preokreti koji potiču iz tog
silnog kolebanja cene jednog od glavnih elemenati procesa rćpro-
dukcije.c4
»Zbog toga, što se u istoriji proizvodnje više približavamo
neposrednoj sadašnjici, to ređovnije nalazimo, osobito ii glavnim
industrijskim granama, da se relativna skupoća stalno smenjuje
s njenom kasnijom posleđicom. obezvređenjem sirovina uzetih iz
organske prirode.*5
4 Marks, »Kapitale, III, 1, Beograd 19.48, str. 83, 84, 85. Vidi i M arx,
»Teorije o višku vrednosti«, III, str.
* Isto, str. 86.
20 Hilferding: Finansiski kapital 305
 O v im p orem ećajim a p rid o la ze i drugi koji p fo izila ze iz na­
č in a n a koji se rep rod uku je sta ln i kap ital. V ideli sm o da kod
proste rep rod ukcije izum rli sta ln i k a p ita l mora da bude jednak
s onim koji se pon ovo plasira. U stvari taj se uslov nik ada strogo
ne isp u n ja v a . S toga na jedn oj stra n i mo^a vazda postojati izvestan
v išak u stalnom sastavn om d elu k a p ita la , d ak le robna zaliha,
kojoj n a drugoj strani odgovara rezervni novčani kap ital. Izvesna
z alih a robe i izv esn a su m a b la g a je uslov reprodukcije, koja bi
in a če stalno, b ilo na jedn oj ili drugoj tačk i, zapinjala. T akva
m ala izravn an ja o la k ša v a i ela stičn o st sam og k a p ita la , koja do­
zv o lja v a da se izv esn e h itn e potrebe podm ire ubrzanjem proizvod­
n je, prekovrem enim radom iW . G rozničava napregnutost svih
proizvodnih snaga sm anjuje ka k o robnu zalihu na jednoj, tako
i novčanu za lih u na drugoj stra n i (relativno i apsolutno), i tim e
uk lanja onaj m om ent k o ji u norm alnim vrem enim a služi za
izravn an je porem ećaja. U stadijum u pred krizu sm anjenje re­
zervnog novčanog k a p ita la p ostaje apsolutno, b jedn e strane zato
što je tražnja ind ustrisk ih k a p ita lista za novčanim k ap italom
sad n a jveća, a s druge strane zato što tražnja za novcem kao
p latežn im sredstvom brzo raste usled započetog usporavanja nje­
govog p ritica n ja a sam im tim i prom etnog kredita. D a lji pore­
m ećaj u prođi ne m ože se izravn ati privlačenjem rezervnog nov­
čanog k a p ita la i sto g a vodi bankrotstvu.
D a lji porem ećaj proporcionaln osti m ože nastati tako što se
izm eni odnos izm eđu proizvodnje i potrošnje. Za vrem e prospe­
riteta rastu cen e a tim e i .profit. P orast robnih cen a mora biti
v e ći nego porast najam nine, je r pro fit inače ne bi mogao porasti.
D a k le , ud eo p red u zetn ičk e k lase u novom proizvodu raste brže
od ud ela radnika. Potrošnja se apsolutno povećava, p ošto će i
preduzetnici i Yadnici proširiti svoju potrošnju. Još se brže po­
veća v a aku m ulacija, jer baš sa d p otsticaj na akum ulaciju deluje
najjače, m ada je još uvek potrebno izvesno vrem e dok poraste
luk su zn a potrošnja. O v a je vrlo elastična i la k o se prilagođava
jakom pritisku akum ulacije. T ako dolazi d o izvesnog pom eranja;
relativ n o v eći deo p ro fita služi za akum ulaciju a relativno m anji
z a potrošnju. A to znači da potrošnja ne ide u korak s porastom
proizvodnje. O vam o dolazi još i onaj d e o potrošnje koji ostaje
neprom enjen a koji otpada na slojeve s takvim dohotkom koji
se sastoji u sta ln o j p la ti ili se ne alim entira neposredno iz pro­
izvodnje, te ga stoga njena kolebanja sam o indirektno i posredno
tangiraju.
U toku konjunkturnog perioda nastaju tako odnosi dispro-
porcionalnosti u sled porem ećaja u obrazovanju cena. Jer, svi
navedeni m om enti znače otstupanja tržišnih cena od cena proiz­

306
vodnje a tim e i porem ećaje u reguliranju proizvodnje, zavisne u
6Vome obimu i u svome pravcu od obrazovanja cena. Jasno je
da ti poremećaji najzad moraju dovesti do zastoja u prođi. N je­
govo ostvarenje prate i posreduju kreditne pojave koje sada vaba
analizirati.

XVIII glava

KREDITNI O D N O SI U TOKU K O N JU N K TU RE

U početku prosperiteta vlada niska, samo polagano i poste­

peno rastuća kam atna stopa. Zajmovnog kap itala ima u izobilju.
Doduše, proširenje proizvodnje a tim e i prometa povišava tražnju
za zajmovnim kapitalom . A li povišena tražnja lako nalazi zado­
voljenje. Jer, prvo, za to stoji na raspolaganju novčani k ap ital
koji za vreme depresije leži neiskorišćen. A drugo, na početku
prosperiteta se u isti mah proširuje i prometni kredit. Doduše,
robni kapital industrijalaca i trgovaca koji treba da se preobrati
u novčani kap ital je porastao kako u pogledu mase, tako i u po­
gledu robnih cena. A li za to potrebna prom etna sredstva pruža
povećana količina kreditnog novca. Masa kreditnog novca ra6te,
a s bržim obrtom proizvodnog k ap itala skraćuje se u isti mah i
vreme opticaja kreditnog novca. Povećana ponuda zajmovnog
kapitala, koja je data povećanim stvaranjem kreditnog novca,
zadovoljava poraslu tražnju za zajm ovnim kapitalom bez povi­
šenja kam atne stope.
U ovom. periodu ponuda zajm ovnog kap itala raste i zbog toga
što se usled skraćenja vrem ena prometa sm anjuje novčani kapital,
koji je u svom obimu određen dužinom vrem ena prometa. O vaj
novčani kap ital mora biti na raspolaganju proizvodnim kapita­
listima za vrem e dok se njihov kap ital nalazi u sferi prometa,
i on dolazi na novčano tržište kao zajm ovni kapital.
S trajanjem prosperiteta menjaju se i ovi odnosi i postepena
promena se izražava u postepenom porastu kam atne stope.
Videli smo da se za vrem e prosperiteta, prvo* produžuje
vreme obrta kapitala, drugo, stvara se nesrazmernost grana pro­
izvodnje. A produženje vrem ena obrta, dakle usporavanje prođe,
znači ujedno i usporavanje brzine opticaja kreditnog novca. Tro-
niesečna menica ne može se o roku likvidirati ako se roba, čiji
novčani oblik ona pretstavlja, plaća tek za četiri meseca. M enica
8e mora produžiti ili isplatiti u gotovu. Produženje znači uzimanje
kredita, kapitalnog kredita od banke, dakle znači povećanu tra-
20* 307
ž n j u z a bankovr im kreditom . T raznja za bankovnim kreditom
će biti: o p šta , je; nu žn ost da se m enica produži n e pogađ a sam o
p ojed in og k a p ita listu , v e ć u određenom prošeku čitavu, klasu
p roizvod n ih k a p ita lista . K ako p ovećan a traznja za bankovnim kre­
ditom , k o ja je sam o p o sled ica okoln osti što prom etni kredit k oji
jed an drugom e d a ju p roizvod n i k a p ita lis ti v iš e n ije dovoljan,
tak o i p o v eća n a tražn ja za gotovim novcem deluje na kam atnu
stop u neposred no u pra v cu porasta.
Isto d e jstv o im a i rastuća nesrazm ernost koja takođe znači
zastoj u prođi. R oba se m ora n a k n a d iti robom, da bi k reditn i
n ovac m ogao isp u n iti svoju fu n k ciju zam enika gotovog novca.
Z apne li uzajam na robna razm ena, k red itn i novac mora b iti za-
m enjen g o to v im novcem . M enica se n e m ože o roku lik v id irati,
jer roba k oju ona pretsta v lja n ije b ila prodata. Mora li se ona
ip a k lik v id ira ti, to m ože da bu de sam o uzim anjem ban kovnog
k redita, k o ji je sada stu p io na m esto prom etnog kredita. A za
in d u strija lca je sasvim svejed no da li je meniGa za koju je prodao
svoju robu lik v id ira n a putem prom etnog kredita, d a k le da li je
u krajn joj lin iji n jegova roba zam enjena nekom drugom robom,
ili p ak pu tem ban kovnog kredita, dak le bez konačne zam ene n je­
g o v e robe za drugu robu. D o d u še on sad mora d a p la ti n ešto
veću kam atu, a li on u ovaj m ah ne zna šta to im a d a znači, a
kad bi i razum eo, n išta se ne bi izm en ilo i ne bi mu ništa pom oglo.
C ene i p r o fiti su još visoki. Još mu je potreban novčani k a p ital
na o sn o v u m enice da bi m ogao n a sta v iti proizvodnju u istom
obim u. O n jo š ne v id i da novčani k a p ita l s kojim on sad radi
v iše ne pretsta v lja izm enjeni oblik njegovog sopstvenog robnog
k a p ita la , k o ji ustvari još nije ni prodat. C-i ne ^ a da sad n a ­
stavlja p roizvodnju s dod atnim novčanim kapitalom , koji mu
sta v lja n a rasp olaganje bankar.
A ta je okolnost od n a jv ećeg značaja. P očetak nesrazm ere
mora se isp o ljiti u stvaranju robne zalihe. N a nekoj tački procesa
robnog prom eta m ora doći do zastoja. O v a robna zaliha bi m orala
vršiti p ritisak ina tržište, ako b i se roba m orala prodati, da bi se
s novcem dobijenim od prodaje m ogla n astaviti proizvodnja. O vo
d ejstvo, a tim e i dejstvo na cenu i p r o fit, izbegava se na taj
način što proizvodnim k a p ita listim a banke sta v lja ju na rasp ola­
gan je novčani k a p ita l. T ako k red it prikriva početak nesrazincre.
Proizvodnja se na sta v lja bez prom ene. a u izvesniin granam a
gde su cen e naročito visoke čak i u jak o proširenom obim u, jer
učešće novčanog k a p ita la sprečava da robe vrše pritisak na tr­
žište i dovedu do kolebanja cena. Proizvodnja još izgleda potpuno
zdrava, m ada 'je već nastala nesrazm ernost grana proizvodnje.

308
 Promene u visini kam atne stope, koje s u uslovijene prven­
stveno promenama proporcionalnih odnosa za vreme konjunkture,
sa svoje strane najjače utiču na pojave osnivanja, na špekulaciju
robom i efektim a a tim e i na sklapan je berzanskih poslova. U
početku prosperiteta kam atna stopa je niska; to ima za p o sleo icj,
pod inače jednakim okolnostim a, visok tečaj fiktivnog kapitala.
Kod onog dela fiktivnog kap itala koji odbacuje stalne i sigurne
prinose, dakle naprim er kod državnih obveznica i obveznica iuv-
nih'korporacija, kod nekih vrsta založnica itd. tečaj raste nepo­
sredno usled pad anja kam atne stope. Kod akcija del uje protiv
porasta tečaja usled snižene kam atne stope sm anjenje dividende
i veća nesigurnost prinosa. Prosperitet otstranjuje tu suprotnu
tendenciju; tečajevi akcija rastu pri stalno niskoj kam atnoj stopi
zato što se prinosi i njihova sigurnost povećavaju. U isto vreme
raste i špekulacija, koja nastoji da za sebe eskontuje rastuće
tečajeve, a tim e se povećava tražnja za akcijam a i tečaj raste i
dalje. Proširenje proizvodnje znači ujedno povećanu osnivačku
delatnost. O snivaju se nova akcionarska društva, a postojeća po­
većavaju svoj kapital. Em isiona delatnost banaka postaje življa.
Visoki tečaj akcija i niska kam atna stopa uslovljavaju visoke
emisione dobiti. Berza brzo preuzim a nove akcije i lako ih prodaje
publici, to jest k ap italistim a koji imaju na raspolaganju zajmovni
kapital. To j e period kada je osnivačka delatnost najživlja a
dobit banaka iz emisione delatnost! najveća. Likvidnost novca
ide na Tuku špekulaciji, koja je za svoje operacije upućena na
korišćenje kredita. Pošto je kam ata niska, špekulacija može da
koristi već i m ala kolebanja tečajeva,, koja još preovlađuju za
vreme prvog perioda prosperiteta. Berzanska delatnost je živa a
promet znatan uz srazmerno neznatna kolebanja, ali njihov uku­
pan zbir dolazi naposletku do izražaja u povišenju nivoa teča­
jeva. Povišeni n ivo tečajeva koji proizilazi iz veće mase efekata
i iz viših tečajeva, s jedne strane, te povećanje prometa, s druge
strane, znače veće korišćenje kredita za izravnanje bilansa, koji
će iziskivati veće iznose, ovo utoliko v iše što u takvim periodima
špekulacija a la hausse nad mašu je špekulaciju a la baisse, ku­
povine prevazilaze prodaje i povećava se bilans koji na kraju
valja izravnati. No povećanoj tražnji za kreditom sa strane berze
ovde ne stoji nastiprot povećana ponuda — tu je drukčije nego
kod proizvodnih kapitalista, gde se rastuća tražnja zadovoljava
najpre proširenjem prometnog kredita. Povećana tražnja deluje,
dakle, neposredno u pravcu povišenja kam atne stope 1 pojačava
tendencije ka povećanju kam ate, koje proističu iz pojava u pro­
izvodnji.

309
 Slićne su i pojave u oblasti špekulacije robom. Špekulacija
takođe nastoji da za sebe eskontuje rastuće cene i da pojača
tendencije ka porastu. S jedne strane se robe čija je cena na
jednom tržištu visoka dobavljaju s drugih tržišta, što ima za po-
sledicu pojačani dovoz. Kako jedan uvoznik ne zna ništa o dru­
gom, postoji svakako mogućnost da dovoz na kraju prevaziđe
tražnju i tako dođe do prekomerne trgovine. S druge strane, špe­
kulacija nastoji da na robnom tržištu, slično kao i na efektnom
tržištu održi i po mogućstvu poveća povišenje cena. Robe se što
duže vremena ne iznose na tržište, da bi se povisile cene; to je
vreme kad se obrazuju ringovi i korneri koji nastoje da izazi­
vanjem veštačke oskudice robe podignu cene. A da bi bilo mo­
gućno ,ne iznositi Tobu ina tržište, potrebno je opet uzeti kredit
što opet ima za posledicu porast kamatne stope.
U m eđuvrem enu je ind ustrisk i p rosperitet postao o p šti i pre­
ša o u v iso k u konjunkturu. C ene i p rofiti su dostigli na jvišu
tačku . T eča jev i a k cija su porasli usled rastućeg prinosa. Š p ek u ­
lacija , koja je do sada sv e u svem u završavala s dobitkom , stalno
se širila. Š p ek u la cio n e d ob iti ra zv ija ju sv o ju p ropagan dističku
snagu. U češće p u b lik e u berzanskim poslovim a raste i tim e omo­
gu ću je p rofesionalnoj šp e k u la c iji da svoje operacije proširi na
račun pu b lik e. K am atna sto p a je visoka; ako treba d a Spekula­
tiv n e k u p o v in e i prodaje odbacuju dobit, onda i prom ene u te­
čajevim a m oraju b iti v eće, jer će inače povišena k am ata progu­
ta ti dob it <na šp e k u la c iji; a ta koleban ja sad postaju veća i zbog
toga što v esti iz in d u strije n isu viš_e a p solu tn o povoljne, jer
pored rastućih dob itaka p o ja v lju je se tu i tam o zastoj, prodaja se
n e od vija v iše ta k o g la tk o i d a v a n je kredita se otežava, pošto
favorizo v a n je šp e k u la c ije p očin je bankam a da izgleda opasno,
tim v iš e što s jačim učešćem p u b lik e rastu krugovi koji svoje
šp e k u la c ije o b a v lja ju bez sopstven ih sredstava ii pak daleko preko
obim a sv o jih sredstava. A n a lo g i do g a đ a ji se odigravaju i na rob­
nom tržištu.
A li rastuća kam atna istopa ima., tend en ciju d a snizi tečajeve.
N ap osletk u mora, dak le, n a stu p iti m om ent kada šp ek u la cija u
svojoj težnji za p ovišen jem cena mora da d o živ i zastoj. T o se
ubrzava kad se šp ek u la ciji uskrati deo kredita koji je ona do
sada koristila. V id eli sm o k ak o u daljem toku prosperiteta pro­
izvod n i k a p ita listi m oraju p ostavljati s v e v eće zahteve na banke.
R azlozim a koji su tam o n avedeni sada pridolazi još jedan drugi.
K am atna sto p a je -o d lu č u ju ća za v isin u osnivačke dobiti. V isoka
k am atna sto p a u visokoj konjunkturi sm anjuje osnivačku dobit
i stoga ograničava em isionu delatnost. U z to je šp ek u la cija u
ovom trenutku v e ć zasićena i ne bi m ogla podneti p ovećanje

310
efekata po dosadašnjim visokim tečajevim a. Banke bi stajale
pred opasnošću d a nove a k cije ne mogu prodati, ili, samo po
relativno niskim tečajevim a.
Potrebe industrije podm iruju sad banke; one ne izdaju akcije,
nego odobravaju bankovne kredite koji proizvodni kap italisti mo­
raju ukam atiti po postojećoj .visokoj kam atnoj stopi. A ukoliko
industrija jače koristi banke, utoliko su m anja sredstva koja
bauke mogu da stave na rasp olaganje špekulaciji; špekulacija se
mora ograničiti. A li to znači sm anjenje tražnje, pad tečajeva. A
dato stanje tečajeva j'e pretstavljalo osnovicu za kredit odobren
špekulaciji; sad se, dakle, moraju dati dodaci na papire koji su
založeni ili .inače služe k ao podloga kredita, dodaci koje mnogi
špekulanti* a naročito saučeenici iz publike, ne mogu dati. Tako
dolazi do prinudnih prodaja založenih akcija, do iznenada po­
većane ponude koja brzo obara tečaj papira. O vaj se pad pove­
ćava zaokretom koji preduzim a profesionalna špekulacija, koja
je shvatila kritičnu situaciju na tržištu i sad se baca na špeku­
laciju a la baisse. Pad tečajeva znači novo ograničavanje kredita,
nove prinudne prodaje, od pada postaje krah, nastupa b e r z a n -
s k a k r i z a , panika i ibezglavost. Vrednosni papiri su masovno
obezvređeni i brzo padaju ispod nivoa koji odgovara njihovim
stvarnim prinosim a pri normalnoj visin i kam atne stope. Krupni
kapitalisti i banke otkupljuju sada ove qbezvredene papire, da
bi ih, kad panika prođe i tečajevi opet porastu, prodali po po­
višenoj ceni, dok se u kružnom toku narednog ciklusa iznova vrši
proces eksproprijacije jednog dela špekulanata i “p roces koncen­
tracije svojine u rukama novčanog kap itala, i berza tako ispu­
njava svoju funkciju da .služi kao sredstvo koncentracije svojine
putem koncentracije fiktivnog kapitala.
Berzansku krizu, na taj način, neposredno izazivaju promene
koje se zbivaju na novčanom tržištu i u kreditnim odnosima.
Kako njeno nastupanje zavisi neposredno samo od visine kamatne
stope,, to ona može da nastane već izvesno vreme pre nastu­
panja opšte trgovinske i industriske krize. A li ona je sam o sim­
ptom, predznak ove poslednje, jer promenu na novčanom tržištu
prouzrokuju promene u proizvodnji koje vode ka krizi.1
Slični događaji kao kod špekulacije efektim a odigravaju se
i kod špekulacije irobom, sam o što je ovde po prirodi stvari veza
1 Naravno, ovde posmatramo samo onu berzansku krizu koja na­
stupa kao jedan moment u opštoj trgovinskoj krizi. Berzanske knze i
krize špekulacije mogu da nastanu i izolovano; tako berzanska knza
^sto nastaje u prvim počecima industriskog prosperiteta, ako špekula­
cija pr© vremena eskont'uje započeti polet. Ovo je naprimer bio slučaj
u Beču 1895.

31t
sa odnosim a p ro iz v o d n je tesnja. I o v d e .p o r a st kam ate i ograni­
č a v a n je k red ita oteža v a ju ,zadržavan je robe a tim e i održavanje
cena. A li v iso k i n iv o cena prouzrokuje -u isti m ah napregnutost
u pro izv o d n ji, p o v eća n je dovoza i zadržavan je potrošnje, dok
n ap osletk u ne nastane slom . A k o se radi o robi č iji n ivo cena
ujed no u tiče i na teča j v o d ećih berzanskih pap ira, kao naprim er
cena bak ra na tečaj a k cija bakra, slom u šp ek u la ciji robom može
ujed no d a b u d e znak i za slom berzanske špekulacije.
Prom ena u odnosim a na novčanom tržištu im a određujući uti-
caj i na v isin u i na vrstu ban kovpe dobiti. U početku prosperi­
teta v la d a n isk a kamat'na stopa i ;visoka em isiona dobit. V ideli
sm o d a jed n a i druga u toku konjunkture uzim aju suprotan pra­
vac. Zatim , za celo vrem e trajan ja kon junkture raste bankovna
dob it iz p ro v izije k o ju b a n k a v u če kao posrednik u prometnom
kreditu ; p en je ise i p ro fit k a p ita la novčane trgovine, jer se pro­
širu ju poslo v i p laćan ja za proizvodne k a p ita liste, a sa porastom
kam atn e sto p e raste u prvom redu udeo bankovnog kap itala,
prvo, u p ro fitu proizvodnih k a p ita lista na račun preduzetničke
dob iti i, drugo, u dob iti šp ek u la n a ta na račun diferencijaln e do­
biti. U k o lik o je v iša kam atna stopa utoliko je v iši i udeo fin an­
sisk og k a p ita la u plod ovim a visoke konjunkture. T ako s traja­
njem prosperiteta raste ud eo novčanog k a p ita la u profitu
proizvodnog k a p ita la .
Zatim sm o v id e li k a k o se u toku konjunkture sve jače koristi
ban kovni k redit, p očev od onog trenutka kad a prom etni kredit
dostign e svoju n a jv išu granicu. D o korišćenja bankovnog kredita
dolazi zato što proširenje pro izv o d n je znači i proširenje prometa,
a to izisk u je p ovećan a prom etna sredstva. T ako dolazi do sve
većeg iscrp ljiv a n ja ban kovnih rezervi, kofe se nanosletku mora
odraziti i h a korišćenju kredita kod centralne novčanične banke.
Jer, u sporavanje prođ e znači i usporavanje m eničnog opticaja,
d ak le ograničenje prom etnog kredita, na čije mesto mora stiim'ti
bankovni kredit. A li proces nesrazm ernosti sa svim svojim posledi-
cam a se produžuje a n jegovo dejstvo na bankovni kredit se po-
oštrava u sled rastućih zahteva špekulacije. T ako postepeno na­
stu p a nap regnu tost bankovnog kredita sve do tačke kad banke
n e m ogu v iše d a proširuju kredit da ne bi su v iše smanjile' svoje
rezerve. Prom et, koji se v iše n e m ože proširivati putem kredita,
sad zahteva go to v novac, koji će d a k le u povećanoj meri priticati
u prom et i sm a n jiv a ti rezervu, što opet mora utoliko v iše p risi­
lja v a ti b an k e da ograniče davanje kredita. A li ograničavanje
kredita, znači za industriju to, da se porem ećaji koji proističu
iz nesrazm ernosti ne m ogu v iše izravnati, jer v iše ne stoji na
rasp olaganju za to potreban novčani k ap ital. Robe se moraju

312
 prodati po svaku cenu da bi se dobila platežna sredstva, koja se
više ne n^ogu dobiti putem kredita. Počinje padanje cena. Ali
dosadašnji .nivo cena bio je osnova /svih kreditnih transakcija.
Padanje cen a 'zn a či, da pe i m enica koja je za tu robu v u č ' i
ne može isplatiti iz utrška robei T ako nastaje tražnja u s v e ; j
isplate u.istom trenutku kad se ponuda ograničava. Jer, prometni
kredit se naglo smanjuje pošto padanje cena obezvređuje meni< *
i smanjuje m enična primanja. A ni bankovni kredit se ne može
proširiti popto pad anja cena dovod i u -p ita n je sigurnost platežne
sposobnosti proizvodnih k ap italista. Tako tražnja za plaćanjem
dovodi do nemogućnosti njenog zadovoljenja. Kredit se steže ao
krajnjih granica. N e samo da je kam ata porasla do maksimuma
nego se uopšte ne može dobiti kredit, pošto poljuljani kredit
utiče na to da svi oni koji raspolažu gotovim novcem drže ga
u rezervi za jsopstvena plaćanja. Postoji sam o jedan put đa se
dođe do platežnih sredstava, a to je pretvaranje robe u novac.
Svako hoće da prodai, ali baš zbog toga niko neće da kupi. Cene
se naglo srozavaju, ali roba se ne može prodati. Zastoj prođe
je apsolutan, a prometni kredit tim e uništen; iako je promet
preko mere sužen — isključenje kreditnog novca još više sma­
njuje masu prometnih sredstava; na mesto kreditnog novca mora
doći gotov novac; tražnja za platežnim /sredstvima pretvara se
u grozničavu tražnju za gotovim novcem.
Kakve p osledice će za sobom povući ova tražnja to zavisi
od konkretnih prilika; srozavanje robnih cena teško pogađa pla­
težnu sposobnost industrijalaca i stoga dovodii u sumnju vraćanje
bankovnog kredita. A ko je banka svoja sredstva zezala u kredi­
tima odobrenim platežno nesposobnim industrijalcim a, njihovo
bankrotstvo povući će za sobom i bankrotstvo banke, kredit koji
je ona uživala u vidu depozita ili, u slučaju sopstvenog izdavanja
novčanica, u vidu prim anja njenih novčanica je iznenada uništen.
Dolazi do navale na njene blagajne; depoziti se traže natrag
u gotovu, dok svega jedan minimum njih nije pozajm ljen. D epo­
ziti! su izgubljeni i panika se .može odavde prene»ti i na druge
banke i jednu za drugom prisiliti na zatvaranje njihovih blagajni.
Izbila je b a n k o v n a k r i z a . Krah kreditnog sistema, preokret
na monetarni sistem , kako Marks to zove, ima za posledicu to
da sad važi samo gotov novac kao jedino prometno sredstvo. Ali
masa gotovog novca nije dovoljna za promet, utoliko manje sto u
isto vreme usled panike nastaje masovno gom ilanje gotovog novca.
Posledica toga je nastajanje ažije na gotov novac; sopstvena vred­
nost novca (naravno i kod zlatnog važenja kako je to opet poka­
zala i poslednja američka kriza) iščezava i tečaj novca određen je
urednošću društveno potrebnog prometa.
313
 O grom an ra zv ita k leži izm eđ u fu n k cija n ovca k a o prom etnog
i p latežn o g sredstva i fu n k cije n o v ca k a o zajm ovnog k a p itala.
N o v a c u sv o jo j zlatno-sjajnoj p o ja v i je prva žarka lju bav
m lad og k a p ita lizm a . M erkan tilistička teorija je njegov lju bavni
brevijar. T o je ja k a i v e lik a strast, ozarena sv im sjajem rom an­
tike. U žarkoj ž elji da d o b ije ttu draganu , on v rši ju načka dela,
otk riv a nove d elo v e sv eta , sta ln o v o d i nove ratove, stvara m o­
dernu državu i iz rom antičnog za n esen ja štv a u n ištava osnovicu
6vake rom antike, Srednji vek. O n zalazi' u g o d in e i dolazi k p a­
m eti. jtla sič n a teorija ga u či p reziran ju rom antičnog sjaja i po­
trebi d a u svom e dom u, u k a p ita listič k o j fab rici, osnuje solidan
dom azluk. O n sa užasom gleda n a b u d a la štin e svoje m ladosti
k oje 6u ga sta ja le to lik ih žrtava i radf kojih j e potcen jiv a o do­
m aću sreću. R ikardo ga p ou čava o šte ti n jeg o v e sk u p e v eze sa
zlatom . S njim on o p la k u je neproizvodnost »high price o f bullion«.
N a p ap iru , banknotam a i m enicam a on sad p iše oproštajna pism a
d ragani. D o d u še, on nastoji da sebi sa ču v a izvesna prava, i Cur-
ren cy -šk o la [traži od skrom nijeg p a p ira d a se up ravlja prema
n avik am a svoje sja jn ije prethodnice. A potrebe kap italizm a, koji
je p ostao stariji, postaju s v e rafiniran ije. O n se u svojoj m ladosti
nau živao, sk u p a i nap orn a starost v iše |ga ne privlači; m istična
ga jeza obuzim a: sam o vera pruža b laženstvo. D žo n L o objavljuje
novo jev a n đ elje: blazirani prezire te lo i p ribegava duši; još jed­
nom on p r o živ lja v a n a jv išu nasladu . I odjednom posle dugog li­
šavan ja n jega prožim a >stara žudnja; odjednom je iščezlo pouz­
d a n je u za d ovoljen je sam om verom ; žudno b i h teo da zna da li
je još saču v a o sv o ju snagu. <Kredit d o žfv lju je plom i iznenada
n ap u šten i vraća se oča ja v a ju ći svojoj prvoj ljubavi: zlatu. Za
Hijega, k oga trese grozn ica krize, n i jedn a žrtva n ije prevelika
(da bi zadobio draganu. K ad j e v eć m islio da se oslobodio njene
M asti, d o ž iv iju je n a jstra šn ije razočarenje i potrdsen panikom
u viđ a , grozeći se, svoju zavisnost. Ip ak , to su blagotvorne krize.
M alo p o m alo on p očin je d a shvata karakter dragane koje se bo­
ja o a od k oje ip a k ne m ože da se odvoji. O n, dabom e, napušta
uzaludan 'trud da je se odrekne i ljubom ornije nego ikada gleda
da je zadrži a naročito d a sp reči njenu opasnu sklonost k a p u ­
tovan jim a u inostranstvo. A li sve se v iše učvršćuje njegova vlast,
i on se sad sve m anje daje ste z a ti zlatnim okovim a. N egda tako
pretenciozna dragana uđi se da bu d e skrom na i n a kraju se za­
d ovoljava ulogom da ostane u rezervi, kad novo razočarenje na-
tera nep o p ra v ljiv o g da kod nje traži utočište. A ko njeni zahtevi
i porastu i ona pon ek ad sasvim o tk a že poslušnost, rto ne traje
odveć dugo i ponovo se u spostavlja staro stanje. Zlato je konačno
izgubilo svcm oćnost...
314
 N o v č a n a k r i z a se n e ,j a v lj a kao apsolutna nužnost
krize i može da izostane. Jer robna razmena* iako vanredno su­
žena, nastavlja se i za vrem e krize. U tom obim u promet se more
voditi a kreditnim novcem. To m ože d a bu d e slučaj tim pre čio
kriza ne mora da pogodi jednovrem eno s jednakom žestinom sve
grane proizvodnje. Baš naprotiv, zastoj u prođi je doveden u
krajnost tek usled kom plikovanja s bankovnom i novčanom krizom.
Međutim, ako se prometu stavi na raspolaganje potreban kreditni
novac, novčana k riza se m ože izbeći kad neka banka, č iji kredit
nije poljuljan, daje taj kreditn i novac industrijalcim a uz obe­
zbeđenje. I doista isu novčane krize m ogle biti' izbegnute, ako
je takvo proširenje prom etnih sredstava bilo m oguće. N ovčane
krize su uvek n astajale samo onda kad su banke čiji kredit nije
bio poljuljan b ile sprečene da stave na raspolaganje kreditni
novac. To je bio slučaj u E ngleskoj 1847 i 1857; započeta nov­
čana kriza bila je uklonjena sitopendovanjem zakona o bankam a,
koji je sasvim proizvoljno ograničavao izdavanje novčanica, dakle
kreditni novac, na zlatnu rezervu + 14 m iliona funti. U Am e­
rici, gde zakon u još luđem obliku ometa promet kreditnog novca
kad je on najpotrebniji, d o šla je novčana kriza 1907 do klas čne
savršenosti.
Posmatramo li zbivanja na unutrašnjem tržištu, to t na-
njenje rezerve gotovog n o v ca nastaje ne samo oticanjem u \ i u -
trašnji promet nego j oticanjem u inostranstvo. V ideli smo da
za izravnanje m eđunarodnog platnog bilanša zlato funkcioniše
kao svetski novac. Sad se može pok azati postojanje tendencija
koje id u za tim da se pogorša platni bilans u zem lji gde ’ ?
visoka konjunktura najjača, .gde je d a k le nastupanje krize t j-
bliže. Cene u visokoj konjunkturi potpom ažu uvoz robe i teraju
ga daleko iznad njegove norm alne mere, dok izvozna delatnost ne
raste u istom obimu, pošto se ,čini d a je sposobnost apsorbo-
vanja unutrašnjeg tržišta još uvek znatna. Izvozna delatnost za
poneke važne izvozne robe, rude, ugalj itd. može se i apsolutno
jako smanjiti.
Pored toga u visokorazvijenim k ap italističk im zem ljama na
uvoznoj strani pretežu prirodni proizvodi, potrošne robe i
sirovine, a na izvoznoj strani industriski proizvodi. A prve su
u mnogo većoj meri predmet špekulacije. To im a za posledicu,
a‘pstrahujući sve drugo, mnogo veću ulogu koju ovde igra trgo­
vina a tim e i nepreglednost tržišta. Stoga je preterani uvoz mo-
Kuć u mnogo većoj meri i većem obimu nego preterani izvoz.
Trgovinski bilans, dakle najvažn iji deo platnog bilansa, pogor­
šava se i zahteva veću količinu .zlata za svoje izravnanje.

315
 D r u k čije se ra zv ija ju d ogađ aji na novčanom tržištu. Prvo,
k am atne sto p e su n a jv iše u zem lji gde je v isok a konjunktura
na jja ča , — tam o se d a k le trajn o ili privrem eno plasira m nogo
stranog novca. D rugo, šp ek u la cija efek tim a a i šp ek u la cija ro­
bom — u k o lik o se radi o berzanskoj šp ek u la ciji — dostigle su
vrhun ac i p riv la če šp ek u la n te i iz inostranstva. D a k le, i u tu
jsvrhti, za k u p o v in u .efekata, p ritica će u zem lju v elik e sum e novca.
K onk retn o obrazovanje p la tn o g b ilan sa za v isiće u datom tre­
n u tk u od k red itn ih odnosa u m eđunarodnom trgovinskom prometu.
E n glesk a , čijim krizam a obično sta ln o prethodi ja k i odliv zlata,
d aje srazm erno m nogo kredita za p la ća n je robe koju izvozi, a
sam a sla b o koristi kredit za uvezen u robu. T im e se još povećava
nesrazm era k oja, k a o što sm o v id eli, im a tend en ciju da se pojavi
i u trgovinskom bilansu.
P ogoršanje trgovinskog b ilansa m ože d a bude samo po sebi do­
v o ljn o d a izazove izla z zlata, <a svak o Sm anjenje zlatne rezerve
n trenutku v isok og n a p o n a k red ita d elu je alarm irajuće, povi-
ša v a i d a lje kam atnu sto p u , uzdrm ava poverenje, a pre svega ogra­
n ič a v a šp ek u la ciju , i m ože tim e da da p o tstic a j za berzansku
k rizu . D e jstv o p ogoršanja trgovinskog b ilan sa m ože i da se p o­
ja č a porem ećajem p la tn o g bilansa. V isoka konjunktura je m eđu­
narodna p ojava, ia k o u različitim zem ljam a pok azu je različne
step en e i nija n se sv o je in ten ziv n o sti k ao i vrem enske razlike u
svom e toku* U zm im o da je visoka konjunktura najpre počela u
S jed in jen im D rža v a m a i .d ostigla tam o svoj najViši vrhunac,
dok s e n E n glesk oj k o n ju n k tu ra tek ‘ prib liža v a svom e vrhuncu.
V iše kam atno sto p e i ja ča šp ek u la cija odvukle su u Am eriku
hinogo englesk og k a p ita la . A li sad i u E n g lesk o j dolaze sve nc-
od o ljiv ije d o izraza zahtevi prem a novčanom tržištu, i ovde
ka m a ta i šp ek u la cija dostižu v iso k i stepen. Zbog toga se novac
k oji je dosad b io pla sira n na am eričkom novčanom tržištu sad
p o v la č i i p la sira u E nglesk oj, up ravo u trenutku kad se i trgo­
v in sk i bilans A m erike pogoršao. U A m erici se tako p ojačava
od liv zlata i vodi ograničenju kredita a tim e i izazivan ju ber-
zanske krize. B erzanska kriza, koja prethodi trgovinskoj k rizi,
sa sv o je strane pogoršava odnose platnog bilansa. Inostrani. 110-
Vac koji je bio uložen u Špekulaciju odm ah se p o v la č i, naravno
on aj ko ji se m ože povu ći, tj. onaj koji n ije investiran u vred-
n osne p a p ire, nego je upotrebljen u reportnom i .lombardnoin
poslu. N a .početk u krize inostrani šp ek u lan ti gledaju da se ota­
rase i p a p ira koji p a d a ju , a tim prodajam a pridolaze i prinudne
prodaje o n ih čija je šp ek u la cija a la hausse sada doživelu slom.
P rodaja vrednosnih pa p ira pogoršava platni b ila n s uk oliko u njoj
u čestv u je inostranstvo.
316
 A li u isto vreme stupaju u /dejstvo drugi činioci koji mogu
dovesti do preokreta. Berzansku kriza, te na uju m ožda nadovezana
bankovna kriza znače da se kredit jako poljuljao. Kamatna Stopa
se penje vanredno visoko i izaziva p riliv inostranog novčanog
kapitala. O bezvređenje vrednosnih papira čini da oni izgledaju
jevtini inostranim kap italistim a, i jak izvoz vrednosnih papira
takođe ,poboljšava platni bilans. U isti mah poboljšava se i trgo­
vinski bilans; poljuljani kredit čini kraj špekulaciji robom,
uskoro se pokazuje da je unutrašnje tržište zasićeno, cene padaju,
počinje trgovinska kriza, dolazi ,do zastoja uvoza, dok se izvoz —
koliko to dopušta situacija na inostranim tržištim a gde kriza još
nije otp očela — forsira da b i se dobila platežna sredstva.2 Po­
činju bankrotstva. A ukoliko ta bankrotstva pogađaju one koji
im aju d a iz v rše-p la ća n ja inostranim industrijalcim a za uvezenu
robu, ta k v a se plaćanja- zbog bankrotstva brišu i za toliko se
poboljšava platni bilans zem lje.8 Tako prestaje jzvoz zlata kraće
ili d u že vrem e pre izbijanja krize, već prema konkretnim okol­
nostima, d a bi za vrem e krize i posle nje nap ravio m esta p rilivu
zlata: T ako smena izvoza z la ta i uvoza zlata u ovom periodu krize
znači u isti m ah sm enu pozornice koju k riza bira za svoju de­
latnost.
Jači odliv zlata će uvek im ati dejstvo na kam atnu stopu u
trenutku kad se prometni kredit ne može v iše proširiti u istom
obimu 8 potrebam a prometa usled nesrajemere koja se već počela
obrazovati. A li na to konkretno dejstvo veoma utiče bankovno
zakonodavstvo. Suština pogrešnog (bankovnog zakonodavstva je
u tome što ono nasilno ograničava proširenje prometnog kredita
i ne pušta da on dostigne svoju racionalnu granicu koja proiz­
la z i iz ekonom skih zakona. O no to'/čini onda kad nasilno stavlja
prometni kredit u neki odnos prema veličinam a vrednosti s ko­
jima on po .svojoj ekonomskoj prirodi nem a.ustvari vi najmanje
veze. Mi znamo d a banknota nije ništa drugo nego preobraženi
oblik menice, a ova ništa drugo do. novčani oblik vrednosti robe.
Ako se sad banknota stavi ,u odnos ne prema menicama — dakle
u poslednjoj instanci prema robnim vrednostima koje se nalaze-
u prometu, što se dešava putem tzv. bankovnog pokrića novča­
8 T ako je za vrem e poslednte am eričke novčane krize svim snagam a
forsiran izvoz pam uka i žita u E vropu, da bi se moglo iz Evrope dovući
zlato.
• Sto je naravno jedno staro iskustvo. Neki neim enovani »Conti­
n ental M erchant« kazao je to već članovim a čuvenog Bullion-Com-
mittee-a (1810): »In fact, I only know of tw o m eans to liquidate an
u n favourable balance of. trade, it is either b u Bullion or bankruptcy .«
f j a u stv ari znam sam o d v a sredstva pom oću kojih se može izravnati ne­
povoljan trgovinski bilans, ili zlatom ili bankrotstvom .) (Report, str. 101.)
3ir
 nica, u k o lik o j e ono strogo sproved en o — neg o prem a m etalnoj
rezervi, k ao u E nglesk oj, ili čak \prem a državnim obveznicam a,
k a o u S jed in jen im D rža v a m a , g d e je lud ost došla d o vrhunca i
g d e d u govi v a ž e k a o ,n a jv eća sigurnost za odobreni kredit — lu ­
d ost koja je o b ja šn jiv a iz ludog o b lik a fik tiv n o g k a p ita la —, u
'ponudi zajm ovn og k a p ita la stvaraju se v ešta čk a ograničenja,
k o ja , naravno, m oraju odm ah u tica ti na k a m a tn u stopu. U E ngle­
skoj g d e je k o ličin a n ovčan ica zakonski utvrđena i gde se stoga
potreb e ^prometa m ogu da zad ovolje samo m etaln im novcem (jer
je sva k a n o v č a n ic a .preko 14 .m iliona fu n ti4 sam o pretstavnik
zla ta u ban čin im trezorim a, d a k le ekonom ski pravo zlato), mora,
'dakle, sv a k i ja č i o d liv zla ta d a p o sta n e neposredna opasnost za
prom et. vB anka v iše n e m ože da u istoj jn eri u kojoj o tič e zlato
— recim o za izra v n a n je po v eća n o g u voza žita u sled loše žetve
u E n glesk oj — pretvara istu k o ličin u m enica u svoje novčanice,
m ad a p r ilik e m ogu da bu du još p o tp u n o zdrave i m ad a kredit
n ije p olju ljan . Stoga ona m ora kod sv a k o g o d liva zlata sm esta
p o v isiti kam atnu stopu radi z a štite svoje zlatne rezerve i tako
p o sk u p iti k red it, p a m a b ila i sigurna d a taj o d liv ostaje sam o
privrem en. O sim toga, to je m era koja p o v iša v a dobit zajm ovnog
k a p ita la , d a k le i njenu sopstven u, na račun preduzetničke dobiti.
Zatim , ko n v ertib iln o st m enica u banknote, d a k le u zakonsko p la ­
težn o sredstvo, a kad i to ne bi b io slučaj; ono pak u o p šte pri­
zn ato p la tež n o sredstvo, p ostaje sum njiva. T ako se nasilno spre­
ča v a o p tica j kreditn og n ovca što ga izisk u je porasli prom et, m ada
stan je u pro izv o d n ji n ije za to d alo ni najm anjeg povoda, i tako
se p on ek ad v e šta čk i stvara p o tpun prek id o p ticaja kreditn og
n ovca sa njegovim posledicam a novčane i ban kovne krize, za volju
jed n e pogrešn e teorije, čija praktičn a prim ena, razum e se, ne
donosi zajm ovnom k a p ita lu sam o teoriska preimuĆstva.
Još su luđe prilike u Americi, gde je proširenje novčaničnog
opticaja moguće samo proširenjem kupovine državnih obveznica
putem banaka. Kako je njihova količina ograničena, to povećana
tražnja odmah vodi vanrednom porastu tečajeva, koji čini da
bankama čak i pri visokoj kamati izdavanje novčanica može
izgledati nerentabilno. Pored toga, uzdržavanje ed kupovine, a
time i od proširenja novčaničnog opticaja* prouzrokuje ogromno
‘povećanje kamate, koje obezbeđuje bankama i bankarskim kapi­
talistim a ne samo vanredne dobiti nego ih čini uopšte gospoda­
rima novčanog tržišta i predaje im diktaturu ne samo nad spe­
kulacijom i berzom nego posredstvom sistema akcija i kreditiranja
4 T o u Pil-ovo vrem e; d an a s m ože iznos nepokrivenih novčanica d a
iznosi ok o 18,5 m iliona.

318
i nad proizvodnjom. I to je jedan od razloga zašto su američke
berze dobile la k o ogroman značaj za koncentraciju svojine u
rukama nekoliko novčanih- kapitalista. D a 6e održalo to bankovno
zakonodavstvo, za Sjedinjene D ržave h i brisanje njihovog dr­
žavnog duga značilo \prosto uništenje njihovog novčaničnog
opticaja, bezumlje, ali takvo koje ujedno ima metod, — za zaj-
movni kap ital odličan metod zarađivanja — te zato i uspešno
prkosi svakom pokušaju lečenja.
O graničenja bankovnog zakonodavstva su u izvesnom stepenu
postala podnošljiva sam o zbog toga što je — delom njim e pro­
uzrokovani — novčanični opticaj baš u Engleskoj i Americi, gde
su ograničenja bila najjača i najštetnija, bio ograničen stvara­
njem opticaja drugih vrsta kreditnog novca, usled čega su se
zakonske odredbe nešto m anje osećale. O vam o spada obrazovanje
klirinškog i čekovnog prometa. K lirinški promet neposredno
prebija menice koje ispunjavaju svoju novčanu funkciju u obimu
u kome se prebijaju, nije im, dakle, potrebno da se najpre p r e ­
tvore u banknotu. Isto to vrši i ček. Cek glasi na sopstveni
depozit A li taj depozit .ustvari ne postoji, pošto ga je banka
pozajmila. A ko ja plaćam čekom koji glasi na taj nepostojeći
dep ozit to je isto kao kad bih p latio jednom banknotom koja
takođe nema m etalnog pokrića, ,nego isto kao i pozajm ljeni depo­
ziti ima za podlogu sam o jem stvo banke. Ekonom ski je sadržina
ista, ma koliko oblik — koji zakonodavci nasreću jedino i vide —
izgledao različit. U E ngleskoj ovim sredstvim a ekonomisanj&
novčaničnog opticaja — a baš okolnost što jedni oblici kreditnog
novca mogu da stupe na mesto drugih dokazuje njihovu suštin­
sku istovetnost — pridolazi još i izvesnost da bi fam ozni zakon
o bankama u trenutku kad opasnost zapreti da bi mogao stupiti
u dejstvo bio sm esta snspendovan.
Posledice novčaničnog zakonodavstva mogu da oslabe a pone­
kad i sasvim ponište tendencije koje dolaze d o izraza u promenama
platnog bilansa za vrem e krize. V ideli sm o da se. promene u
platnom bilansu stalno odigravaju na jednoj osnovici koja je data
obrazovanjem trgovinskog bilansa. O vaj bilans je zavisan pre
svega od prirodnih odnosa proizvodnje, a zatim od stanja i zre­
losti ekonomskog razvitka. Stara, ekonomski razvijena zemlja
s vanredno jakim, čisto industriskim razvitkom, s pretežnim
izvozom sredstava za proizvodnju a manjom proizvodnjom siro­
vina, pokazivače pasivan trgovinski bilans. Engleska bi mogla svoj
izvoz sredstava za proizvodnju da toliko jako razvije samo onda
kad bi — kao prva zem lja razvijene kapitalističke proizvodnje —
izvozila svoja sredstva za proizvodnju ne sam o kao robu nego i
kao kapital, tj. kad sredstva za proizvodnju ne bi prodavala
319
 inostranstvu, nego kad b i ih k ao sopstven i plasm an k a p ita la slala
u inostranstvo; tak o naprim er kad b i E ngleska odobrila Južnoj
A m erici zelez n ič k i zajam a Južno-A m erikanci iznos zajm a up o-
treb ili za na b a v k u m a šin a , lokom otiva itd. iz E ngleke. T ak av
izvoz, k o ji je u isti m ah izv o z k a p ita la postaje nezavisan o d isto­
vrem enog u voza robe. K a d b i ®e radilo o običnom izvozu robe,
m ogla bi nap rim er Južna A m erika trajno nab avljati iz E ngleske
sred stv a za proizvodnju sam o ako bi m ogla da ih p la ti sopstvenom
robom, p o što Južna A m erika n ije n agom ilala povoljno novca da
b i m ožda iz čistih m etaln ih rezervi m o g la u takvom obim u pla­
ć a ti sredstva za proizvodnju. U stvari v elik i deo m eđunarodne
trgovin e .pretstavlja ta k v u robnu razm enu i u tom obim u se i
izravnava. A li u sled iz v o z a robe k ao k a p ita la postaje izvoz, u Svom
obim u nezavisan od robne proizvodnje još nerazvijene zem lje i
n a la zi sv o je granice, s jed n e strane!, u m ogućnosti njenog k a p i­
ta lističk o g razvoja, a s druge strane, u aku m ulaciji k a p itala,
su v išk u proizvodnog k a p ita la u ra zv ijen o j zem lji. A to je baš
razlog za brzinu k a p ita listič k e ek sp an zije. N ajrazvijenije k a p i­
ta lističk e zem lje ta k o po v iša v a ju , s je d n e strane, svoju industrisku
proizvodnju, a, s druge strane, svoj izvoz daldko iznad uvoza iz
nerazv ijen ih zem alja. O tu da pasivan trgovinski bilans, koji odgo­
vara na drugoj strani aktivnom platnom bilansu, pošto' te zem lje
im aju sta ln o d a p rim aju pla ća n ja , p ro fit od izvezenog kapitala.
T en dencije koje određuju u v o z 'i izvoz z la ta vršiće sada svoje
d ejstv o v eć prem a konkretnom , kvan titativnom obrazovanju tr­
govinskog i platnog bilansa. A k o u Sjedinjenim D ržavam a za
vrem e ranijih kriza n ije bio od liv zlata nip ošto tako ravnome-
ran k ao u E ngleskoj, onda j e to dejstvo uglavnom d v a različita
m om enta. Prvo, onih sm etnji razvijanju prom etnog kredita koje
potiču iz novčaničnog zakonodavstva. K ak o 6e kam atna stopa u
A m erici usled toga p o d iže izn a d evropskog nivoa, jter njen suženi
prom etni kredit nije dovoljan, A m erika stalno privlači evtopski
riovčani k a p ita l,'i od ja čin e stezan ja kred ita u E vropi u potpu­
nosti za v isi .da li će poći za rukom da »se taj novčani k a p ital
u vrem e visoke konjunkture dovede natrag ti E vropu i izazove
izvoz zlata iz Am erjke.
A li tad a m ože d a se mOdifikujući um eša obrazovanje ame­
ričkog trgovinskog bilansa. A m erika je zem lja s pretežnim izvo­
zom sirovina. P o d pretpostavkom dobre žetve am erički trgovin­
sk i bilans će se baš za vrem e visoke konjunikture vanfredno
pob oljšati, p ošto će napH m er porasti cene pam uku, bakru, even tu­
aln o i pšen ici, a o v o pob oljšanje trgovinskog bilansa m o že da
oslabi ili ukloni, ili p a k d a odloži za dociiije one tend en cije koje
vod e do početka oticanja zlata a tim e eventualno i do nastup anja
320
 krize. A li p očetak oticanja zlata ne znači conditio sine qua non
za početak krize.
U vezi s tim želim o još da podvučem o da je moć nacionalnih
banaka da se zaštite od oticanja zlata sasvim različita, već pr. _,a
razlozima iz kojih se traži zlato za izvozne svrhe. A ko napr . c r
u Berlinu banlkovna eskontna stopa iznosi 5%), a u Parizu 3°/o,
francuske bankarske kuće naći će u tome m otiv da prenose novac
iz Francuske u N em ačku, Jcako bi iskoristile višu kam atnu stopu.
Isti slučaj može da bude i onda kad naprim er u Berlinu postoji
življa berzanska špekulacija u kojoj francuske kuće hoće da
sudeluju. T akvo prenošenje zlata ne proizilazi iz prisilne eko­
nomske nužnosti, nego se tu radi o donekle svojevoljnim kreta­
njima novčanog kapitala. Ti bi k ap itali sami po sebi mogli da
ostanu i u Francuskoj, kad bi se zadovoljili nekom manjom
kamatnom stopom ili manjom ,berzanrykom dobiti. Stoga se ova
kretanja zlata mogu i sprečiti odgovarajućim bankovno-političkim
merama. N ajneposrednija je mera da se te novčane sume zadrže
u zemlji na taj način što im s e obezbeđuje viša kamata.;, dak le
podiže bankovna eskontna stopa. Time se ujedno postiže izjedna­
čenje kam atnih stopa. N o banka može takvo prenošenje zlata i
direktno sprečiti, ak o ^može da uskrati isplatu u zlatu. Austro­
ugarska banika, čije je plaćanje u gotovu suspendovano, ima za
to zakonsko pravo; Francuska banka, koja može da plaća i u
srebru, može takođe uskratiti isplatu u zlatu, eventualno i u
takvom obliku da upotrebi5 svoje ovlašćenje zaračunavanja pre­
mije na zlato i tim poskupljenjem ukine dobit iz razlike u kam ati
a time ukloni i razlog za izvoz zlata. Engleslkoj banci i Nemačkoj
Rajh'sbanci ne stoje na raspolaganju takva direktna sredstva, ipak
ova poslednja bar nastoji da pom oću indirektnog pritiska na
izvoznike zlata u slučaju zategnutih novčanih priHka ograniči
izvoz zlata, politika koja je uostalom za nacionalnu ekonomiku
potpuno racionalna, ako ostane ograničena na ove slučajeve iz­
voza zlata. O vo stvarno ograničenje slobodnog seljenja novčanog
kapitala, odnosno oticanja zlata je jedan od razloga koji spre­
čavaju međunarodno (izjednačenje nacionalnih kamatnih stopa
ha istom nivou.

* >Francuska ban k a vrlo često zaraču n av a kod prenosa novca pre­

miju koja se u slučaju jake tra žn je penje za inostramstvo do 8, pa čak
i do 10°/oo, a kako inostranstvo može d a upotrebi samo zlato, diskonter
mora ta j iznos da prira ču n a domaćem eskontu. UopŠte možemo biti^si-
gurni da u slučaju visokih inostranih eskontnih stopa i znatno nižeg
stanja eskontne stope u P arizu dolazi do prim ene prem ija na z la ta
U visini od 5°/oo kod trom esečne menice ona poskupljuje kam atu za 2•/•
godišnje.« S artorius, str. 263.

21 H ilfe rd in g : F in an sisk i k a p ita l 321

 A li sasvim je d ju k č ije k a d a »astatoe* tiražnja ža zlatom na-
prim er kod N em a čk e R ajhsban ke zato što Nem cL im aju da p late
robu il i e fe k te -u E ngleskoj; N ć m č ić e n ij p r e k u p o v a ti sterlinšk e
m enice na berlinskoj 'berzi; akp taenični tečaj p rekorači pari­
tet, o n i ć e .h te ti d a ,plaćaju zlatom . A k o R ajhabanka tad a uskrati
izd av a n je zlata, riem&čki dužnidi, k o ji m oraju p la titi, ponovo
b i m orali n a b a v lja ti sterlin šk e m etlice, a k o n eće da b u du ogla­
šen i bankrotim a; n jih o v a b i tta žn ja po d ig la m eh ičn i tečaj iznad
p ariteta , što bi z n a čilo o b ezv ređ en je nem ačke valute, a najviši
je zad a ta k b a n k o v n e p o litik e d a to sp te č i.
D a k le , o tic a n je z la ta k o je proištiče iz pu k ih fin an sisk ih tran­
sa k c ija m ože dd se sp reči; fin a n sisk e transakcije m oraju u tom
slu ča ju izo sta ti; n ap rotiv, n ije m oguće spreči ti oticanje zla ta koje
je p o tre b n o za izm iren je ^već preu zetih efe k tiv n ih obaveza iz pro­
m eta robom ili efek tim a a d a se n e obezvredi valuta.

X IX glava

N O V Č A N I K A P IT A L I PR O IZ V O D N I K A PIT A L
ZA VREM E D E P R E S IJ E

A ko posm atram o tok aku m ulacije posle krize, prim etićem o

d a se n aredni period rep rod ukcije o d v ija isprva u užim razm e-
rama. D r u štv e n a p roizvodnja s e sužava. /P ritom je usled »soli­
darnosti grana proizvodnje« sa sv im svejedno* da li je u jednoj
ili drugoj ob lasti iz b ila hip erprodu kcija. H iperprodukcija u vo­
dećim oblastim a znači o p štu hip erprodu kciju. Prem a tom e ne do­
la z i d o p roizvod n e ak u m u lacije, do povećanog pretvaranja profita
u k a p ita l, do p o v eća h e up otreb e sredstava za proizvodnju. Pro­
izvodna a k u m u la cija je , dak le, iš č e z la . A k a k o stoji sa in d iv i­
dualnom .akum ulacijom i aku m ulacijom p ojed inih industr'iskih
oblasti? P ro izv o d i se ustvari i d a lje iak o u suženom obim u. Isto
je tak o pou zd ano d a v e lik i broj preduzeća, pre svega tehn ičk i
najm oćnijih u pojed inim oblastim a, zatim u oblastim a kd je pro­
izvode bezu slovn o potrebna životn a sredstva, čija se potrošnja
ne m ože p rev iše sm anjiti, p o stiže p r o fit Jedan d e o tog profita
m ože d a se ak'umuliše. P ro fitn a stopa je sada p a la i njeno pad anje
m ože d a sm anji i sto p u aku m ulacije. Isto tak o je j>ala i p rofitna
masa, p a i to sm anjuje m ogućnost akum ulacije. P o stiže li jedan
d e o k a p ita listič k e k lase i d a lje profit, to će drugi trpeti gubitke,
k o ji će se morati pok riti dodatnim k ap italom , ako se neće da dođe
do bankrotstva. Ali. za vrem e d ep r e sije stvarna proizvodnja se

322
n e proširuje. Ako dakle dolazi do akumulacije, može da se radi
Bamo o akumulaciji u novčanom obliku. Odakle pritice novac
onim kapitalistima koji akumulišu?
Predočimo sebi još jednom šemu reprodukcije:

I 4000 p + 1000 pr + 1000 v = 6000.

II 2000 p + 500 pr + 500 v = 3000.

To bi bila proizvodnja koja je usled krize već smanjena. A li

kapitalisti ne proizvode novac, nego robe. A ko oni treba da do­
biju u ruke novac i to preko onih suma c kojim a su već raspo­
lagali — jer inače ne bi došlo do novčane akum ulacije — oni
moraju pretvoriti robe u n ovac a ne sm eju novac pretvoriti u
robu. Ako JI hoće od svojih 500 v da akum uliše recim o ,250, on
mora prodati životna /sredstva (i to jedni članovi klase II dru­
gim članovim a 'is'tog odeljka, pošto se promet II v vrši u samoj
klasi II), a da sam ne otk u p i od drugih članova njihovu robu;
dakle, u kla si II ostaje neprodato 250 v. U sp e li prodaja jednim a,
to će drugim a ostati n jih ova roba neprodata; tada dolazi do nove
raspodele novčanog /kapitala; prodavci dobijaju novac od kupaca;
a ovima se novac ne vraća, pošto svoju robu u iznosu od 250 ne
mogu prodati.
Isti rezultat dobijam o ako uzm em o da k a p ita listi grupe I
akumulišu polovinu svoga viška vrednosti. O ni onda mogu pro­
dati klasi II p 1000 pr -f- 500 v koji im aju oblik sredstava za pro­
izvodnju. O vi za to plaćaju 1500 u novcu. A li kako I v sada
ne kupuje 2000 životnih sredstava, nego zadržava 500 u novcu,
to II p može sada prodati sam o 1500; dakle, preostaje mu 500 u
životnim sredstvim a a u novcu ima 500 m anje koji ostaju akumu-
lisani u rukam a odeljka I. A ako II p ne preduim a 1000 u novcu
za nabavku sredstava za proizvodnju, nego pretpostavim o da I za­
počinje proces, to će I ku piti za 1500 životna sredstva, II kupuje
za taj novac sredstva za proizvodnju u iznosu od 1500, a .za
odeljak I ostaje neprodato 500 u sredstvim a za proizvodnju; nje­
gova nada u akum ulaciju nije se ostvarila. ,O deljak II dalje
ograničava proizvodnju i počinje reprodukciju sa 1500 p, te u
odgovarajućem obim u sm anjuje svoj prom enljivi kapital; ako je
posedovao 2000 u novcu d a b i -obavio razmenu sa I p, sad je upo-
trebio samo 1500, dok 500 koji su ranije fungirali kao novčani
kapital leže neiskorišćeni; uz to -dolazi sm anjenje iznosa novca
koji je bio predujm ljen ka-o prom enljivi kapital.
Pokazuje se da č i s t a n o v č a n a a k u m u l a c i j a u d r u ­
š t v e n i m r a z m e r a m a pod pretpostavkom smanjene ili ne-
, Promenjene proizvodnje n i j e m o g u ć a . Može doći samo do
21* 323
 i n d i v i d u a l n e ak u m u lacije, s to sam o znači da je akum ula­
c ija jedn ih sam o izm enjena raspodela novčanog k a p ita la dru­
g ih , izm ena koja sa sv o je stran e m ora dovesti do n o v ih porem e­
ća ja u rep rod ukciji. N e m enja n išta na stv a ri ajko posm atram o
i sa m u klasu p ro izv o đ a ča zlata; neposredna novčana akum ulacija
o v d e j e svakako m oguća; a li ta novčana a ku m ulacija nalazi svoje
g r a n ic e neposred no u v e lič in i aku m uliranog p rofita koji se ostva­
r u je u ovoj jedn oj grani proizvodnje. U i£to vrem e za iznos 'toga
aku m ulisanog n ovca sm anjuje se prodaja drugih industrija, pošto
s e n ovac aku m uliše i zadržava u obliku blaga. U ostalom , m a kako
se ovaj čin ila c uzeo u obzir, on je k v a n tita tiv n o isu više beznačajan,
d a b i zn a čio o p štu akum ulaciju.
K redit n e dovodi n i d o k a k v e prom ene u ovim odnosim a:
2000 (v + pr) I jmoraju s e p ro d a ti za 2000 p II. A novčana aku­
m u lacija bi zn a čila d a I dod uše prodaje 2000, a li od odeljk a II
k u p u je sam o 1500. D a li se sad te razm ene o b avljaju posredstvom
k r e d ita ili ne, o d e lja k I m o ž e d a aku m uliše 500 u novcu ili
k reditn om novcu ili p ak u u p u tn ici na bu duću proizvodnju samo
on d a a k o o d elja k II k u p i od njega 2000. A to m ože odeljak II samo
on d a a k o za to ,p la ti ili svojom robom — što j e p o našoj pret­
p o sta v c i nem oguće — ili p a k iz nekog novčanog rezervnog fonda,
pri čem u onda I ak u m u liše sam o ono što II g*ubi. Prem a tom e
n ije tačn o d a se k a p ita l k o ji leži neiskorišćen za vrem e depresije
sastoji iz novčanog k a p ita la a ku m ulisanog u novčanom ili kre­
d itn om obliku. T o je n o v č a n i kapital oslobođen
sužavanjem proizvodnje, koji j e ra n ije služio za ostvarenje pro­
m eta a usled sm anjenja proizvod n je postao izlišan . N jegovo ne-
isk orišća v a n je odgovara n eisk orišćavan ju proizvodnog kap itala.
U sled su ža v a n ja pro izv o d n je proizvodne snage su iskorišćene
sam o jedn im delrun. N ovoproizved en i postojani k a p ita l .leži na
skladišt'u i ne n a la zi prim enu u proizvodnji; n ovčani k a p ita l i
m ogu ćn osti postojeće kred itn e organizacije su p ostali su više ve­
lik i .u odnosu tprem a Suženom prom etu; on leži neuposlen u
ban kam a i ček a na upotrebu, Čija je 'pretpostavka proširenje
^proizvodnje.
T eoretičari k riza uk azu ju baš na neiskorišćavanje novčanog
k a p ita la kao na n a jja či p o tstica j za p ovećanje reprodukcije,
6to je uostalom ta k o đ e jed n a Čudna p retstava.1 K ao da obustava
fcnašina sa ,svojom opasn ošću m aterijalnog i m oralnog rabaćenja

1 O vom isk u šen ju k o je proizilazi iz sam ih ekonom skih p o ja v a p o d ­

legao je ne sam o T u g an -Đ aran o v sk i nego i O to B a u e r u svom ta k o
oštro u m nom i zapaženom p rik a z u M arksove te o rije kriz a. (»Neue Zeit«,
X X III. 1, str. 133.)

324
( manje iskorišćavanje stalnog kapitala uopšte, koje ne znači samo
tzmaklu dobit nego neprestani gubitak, ne bi za proširenje pro­
izvodnje bili mnogo jači potstrek od manjeg ukamaćivanja nov­
čanog kapitala. Ne radi se o tome da ,se motiv za akumulaciju
posle krize pojačava pod uticajem likvidnosti novca, nego o tome
da li je proširenje reprodukcije objektivno moguće ili nije. Obično
fee odmah posle krize javlja jaka likvidnost novca, pa i pored
toga mogu proći godine dok ne dođe do punog prosperiteta.2
Veoma je zabavno videti kako se mišljenja pisaca komerci­
jalista u buržoaskoj štampi menjaju naporedo s (trenutnim ko­
njunkturnim pojavama. U nemačkim novinama je poslednja kriza
gotovo isključivo pripisivana skupoći novca ili oskudici novčanog
kapitala. Sada, kad .uprkos stalnoj međunarodnoj likvidnosti
(novca depresija i dalje traje, dolazi se postepeno do otkrića da
'prosperitet ne zavisi samo od stanja na novčanom tržištu.3
Pogrešna gledišta o uzrocima likvidnosti novca za vreme de­
presije i o njenom .značaju za savlađivanje depresije počivaju
u poslednjoj instanci na tome, što se od formalne ekonomske
određenosti ne vidi materijalna određenost društvene proizvodnje,
kako je pokazuje Marksova analiza u II tomu »Kapitala«. Operiše
se samo ekonomskim pojmovima, kapitalom, profitom, akumula­
cijom itd. i misli se d a je problem rešen ako se pokažu kvanti­
tativni -odnosi na osnovu kojih je moguća ^prosta i proširena
'reprodukcija ili pak moraju nastupiti ptoremećaji. Pri tome se
Ispušta iz vida da ,ovim kvantitativnim odnosima odgovaraju
ujedno i kvalitativni uslovi, da pe stoje jedna prema drugoj samo
feume vrednosti koje su pnosto međusobno samerljive, nego i upo­
trebne vrednost'i određene vrste koje moraju ispunjavati određena
Svojstva u proizvodnji i potrošnji; da kod analize procesa repro­
dukcije ne stoje jedan prema drugom samo delovi kapitala uopšte,
tako da se možda višak ili manjak industriskog kapitala može
* To je naprim er bio slučaj u periodu depresije posle 1890. Č itava
1893 godina b ila je godina s vanredno izdašnom ponudom novca i n i­
skom kam atom . K rajem feb ru ara 1894 iznosio je londonski bankovni
eskont 2%, a p riv a tn i eskont sredinom m a rta 1%. Sredinom ja n u a ra 1895
londonski p riv a tn i eskont je stajao izm eđu Vi i 7/e. N o i pored dugotrajn e
i neobično jake likvidnosti novca polet je nastao tek u drugoj polo­
vini 1895.
* U opšte u vezi sa zanem arivanjem teoriskog načina posm atranja
uzima ponovo jakog m aha ružan običaj da se iz nekoliko zapažanja m a­
log b ro ja godina izvode opšti zaključci i da se pojave jedne delim ične
faze industriskog ciklusa, u najboljem slučaju nekog određenog, n a svoj
način karak terizo v an o g ciklusa uzdižu do opštih »zakona«. D rugi opet
o dbijaju svako opšte saznanje i teše se životnom m udrošću qui vivra,
verra. Političko-ekonom sko saznanje oni svesno svode na jevtine dosetke.

325
»izravnati« odgovarajućim delom .novčanog kapitala; a isto tako
da se ne radi samo o stalnom ili opticajnom kapitalu, nego ujedno
o. mašinama, sirovinama i Gadnoj snazi sasvim određene vrste
'(tehnički određene vrste), Jcoje kao upotrebne vrddnosti ove spo-
Vsifične vrste, moraju postojati da bi ser izbegli poremećaji.4
U stvarnosti za vreme krize nalazimo na jednoj strani ne*-
iskorišćerii industriski kapital, zgrade, mašine itd., a na drugoj
strani neiskorišćeni novčani kapital. Isti razlog koji umrtvljuje
industriski kapital umrtvljuje i novčani kapital; novac ne do­
lazi u promet, ne funkcioniše kao novčani kapital, jer ne funkćio*
niše industriski kapital; novac je neuposlen jer je industrija nor
uposlena; »Feniks« ne obustavlja proizvodnju zato što mu nedostaje
kapital (novčani kapital), niti je nastavlja zato što mu sada obilno
stoji na raspolaganju novčani kapital; naprotiv, novca ima u izo­
bilju zato što je proizvodnja reducirana. »Oskudica« u novčanom
kapitalu je samo simptom zaitoja prometnog procesa usled već
nastale hiperprodukcije.
Kredit zamenjuje novac, prvo, kao prometno sredstvo i, drugo,
olakšava prenos novca. Ali teoriski može se u pryi mah o njemu
i ne voditi računa pretpostavljajući potrebnu količinu metala za
Čisto metalni opticaj.
Svima modernim teoretičarima je svojstveno objašnjavanje
konjunkturnih pojava iz promena kamatne stope, umesto, obr­
nuto, da objašnjavaju pojave na novčanom tržištu iz odnosa pro­
izvodnje.5 Lako je naći razloge za to. Pojave na. novčanom tržištu
su očevidne, o njima se dnevno u novinama govori i one odlučujuće
utiču n a tok berze i špekulacije. Uz to se ponuda zajmovnog ka­
pitala u svakom trenutku pojavljuje kao određena veličina a i
mora se tako pojavljivati, jer bi inače ostalo neobjašnjivo kako
ponuda i tražnja mogu da određuju kamatu. Ispušta se iz vida da
4 O vo b r k a n je je došlo do v rh u n c a u te o riji k riz a T u e an -B aran o v -
skoff. O n a v id i sa m o sp ecifičn e ekonom ske- fo rm a ln e određenosti k a p i­
ta lističk e p ro iz v o d n je a p rito m g ubi iz v id a p riro d n e uslove zajedničk e
sv ak o j pro iz v o d n ji, m a k a k a v bio n je n istorisnd oblik,, i stoga dolazi do
č u d n e p re tsta v e o p ro iz v o d n ji k o ja je tu sam o ra d i proizvodnje, dok se
p o tro š n ja ja v lja sam o k ao neu g o d n a slučajnost. M ada je to »bezumlje«,
ono ip a k im a »m etode, i to m a rk sističk i, je r je b a š ta an a liza is to n s k e
fo rm aln e određenosti k a p ita lis tič k e p ro izvodnje specifično m a rk sističk a .
O n o što je u T u g a n o v o j te o riji u isti m a h ta k o čudno i ta k o zanosi, to
je p o ludeli m a rk sizam , ali ip a k m arksizam . U ostalom T u g a n to i sam
oseća, ia k o to n e zna. O tu d a njegova ta k o žestoka polem ika p ro tiv
»zdravog lju d sk o g razum a« njeigovih p ro tiv n ik a . ’
• I to ne te k Od d anas. »Površnost p o litič k e ekonom ije očitu je se
Izm eđ u ostalog i ii tom e što od širen ja i' o g ran ičav an ja k re d ita , k o ji su
sam o sim ptom n aizm en ičn ih p erio d a in d u strisk o g ciklusa, p ra v i n jiho v e
užrokb.« M arks, »K apital«, I; B eograd 1947, str. 529.

326
 ponuda zajmovnog k ap itala zavisi od stanja" u' proizvodnji, i te,
’prvo, od njenog obim a i, drugo, od šrazmernosti grana proizvod­
nje, koja odlučujuće u tiče na vrem e prometa roba a tim e i n Lr-*
zinu opticaja kreditnog novca; kao što se uopište ispušta iz ’ da
funkcionalna razlika izm eđu prometnog i kap italnog (bankovnog)'
kredita; ovo utoliko v iše što ta razlika izgleda izbrisana usled oda­
vanja banknota, i što s razvitkom bankarstva svaki kredit Ogleda
kao bankovni kredit. A ak o se ova razlika ispusti iz vida, onda
be razvijanje pojava na novčanom tržištu pojavljuje u sasvim đ: 2 -
gom svetlu; izgleda da se sada odnos zavisnosti sastoji prosto
fcamo u tome što proširenje proizvodnje iziskuje više kapitala.
Kapital se v iše ili m anje nejasno identifik uje s novčanim kap ita­
lom. Proizvodnja se širi, tražnja za novčanim kapitalom raste,
kamatna stopa se penje. N aposletku nastupa oskudica u novčanom
kapitalu, visoka kam atna stopa odnosi dobit proizvodnje, novih
plasmana nema i kriza započinje. Zatim se za vreme depresije
akumuliše novčani kap ital, um esto da se odm ah pretvara u inve­
sticioni kap ital — iracionalna pretstava, jer se m ašine, dokovi,
železnice ne proizvode iz zlata. Kamatna stopa pada, novčani
kapitalisti postaju nezadovoljni niskom kam atom i opet ulažu
novac u proizvodnju, prosperitet je ponovo otpočeo. Apstrahujući
varvarsko brkanje koje čin i osnovu ove pretstave ekonom ista, koji
misle da se zato što oni novac, m ašine i radnu snagu nazivaju
kapitalom jedan kap ital, naim e novac, i pretvara odmah u drugi«
haime u m ašine ild . i radnu snagu ili, kako to oni kažu, obrtni
kapital u investicioni kap ital, — ova fam ozna »teorija« gubi iz
vida da su i čisto računski njena tvrđenja nonsens. Varijacije
kamatne stope su u razvijenim kap italističkim zem ljama vari­
jacije od najviše 5%, ako uzmemo za osnovu kolebanja zvaničnih
eskontnih stopa od 2 do 7°/o, pri čem u se, po našem mišljenju*,
veličina ovih kolebanja penje još i iznad ekonom ski racionalne
mere zbog ograničavajućeg bankovnog zakonodavstva ili zbog
nedostataka eskontne politike. Proizvodni kap italisti traže -sada
novčani kap ital da bi proširili proizvodnju; znači, uzajm ljena
vrednost, pretvorena u proizvodni kap ital oplođava se, odbacuje
profit. N jegova visina zavisi caeteris paribus od cena. A li kole­
banja robnih cena za vrem e konjunkturnog perioda su sasvim
drukčija nego kolebanja od 5%. Svaki pogled na neku tabelu
cena govori da kolebanja dd 50 i 100<Vo pa i više nisu nikakva
Tetkost. N eka se profiti i ne penju u istom obimu, jer rastu cene
koštanja. A li n svakom slučaju su i povećanja profita industrir
jalaca za vreme prosperiteta i visoke konjunkture nesravnjivo veća
od 5%. A ko profiti industrijalaca n e bi iz dfugih razloga pali»
kamatna stopa od 7®/o zaista ne bi dovela akumulaciju do zastoja.
327
A ko bi naprimer Rajnsko-vestfaiLski sindikat uglja mogao da
proda celokupnu svoju proizvodnju po cenama visoke konjunkture,
ne bi se ni jednog trenutka dvoumio da plati kamatu i od. 10%
za uzajmljeni kapital, koji sačinjava samo jedan deo njegovog
kapitala, jer bi i za taj deo još zaradio preduzetničku dobit iznad
kamate.6
Čudna pretstava đia kamata postepeno guta preduzetničku
dobit još se i učvršćuje usled apsolutnog neshvatanja koje vlada
*u pogledu kategorija kao što je profit, preduzetnička dobit, na­
grada za nadzor, kamata, dividenda itd. Sa širenjem akcionarskog
društva to je neshvatanje još i poraslo. Dividenda se javlja kao
kamata, ali kao neka čudno kolebljiva kamata nasuprot zajmov-
noj kamati, koja je u svakom trenutku utvrđena. Razlika između
zajmovnog i proizvodnog kapitala sad se više ne javlja kao raz­
lika između kamatonosnog kapitala i kapitala koji proizvodi pro­
fit. Štaviše, oba se pojavljuju kao kamatonosni kapital. Samo što
>tečni< kapital uvek odbacuje neku u svakom trenutku određenu
kamatu koja se dnevno notira na berzi, dok »stalni« kapital
odbacuje kamatu koja se doznaje samo iz objavljivanja dividende.
Razlikovanje u doznavanju prinosa svodi se tad još na razliko­
vanje »tečnog«, tj. novčanog kapitala, i »stalnog«, tj. industriskog
kapitala. Ako se tako brkaju sve kvalitativne razlike, onda nije
nikakvo čudo da se o kvantitavinim razlikama stvaraju najčudno­
vatije pretstave i uobražava da se u kolebanjima kamatne stope
hašlo dovoljno objašnjenje 'da bi se mogao objasniti mehanizam
konjunkturnog obrta.

• D a visoka k a m a ta još ne stv a ra k rizu, n ek a posluži sledeći p ri­

m er: P la tn i b ilan s Engleske bio je 1864 pasivan. U sled am eričkog g ra ­
đ an sk o g ra ta došlo je do za sto ja u dovozu p a m u k a ; za to se povećao
dovoz p a m u k a iz Istočne In d ije i E g ip ta i učinio d a n a b u ja uvoz iz tih
ze m alja: iz Istočne In d ije od 15 m iliona fu n ti (1860) n a 52 m iliona fu n ti
(1864), iz E g ip ta od 10 m iliona fu n ti n a gotovo 20 m iliona fu n ti. B anka
je p o visila eskont d a bi sp rečila o tican je m etala. U to k u 1864 eskont
se ko lebao od 6 do 9°/o. U prkos tom e k riz a se o g ran ičila isk lju čiv o na
n o v čano trž ište ; n a robnom trž iš tu došlo je sam o do n eznatnog p o rasta
i »pored visokog d isk o n ta, ko ji je ra n ije bivao sam o za vrem e k ra jn je
no v čane stiske, trg o v in a i in d u s trija nisu doživele nik ak v e z n a čajn e
potrese«. »U prkos n ep rek id n o j g la d i za pam ukom obim engleske trgovin e
z a celo ovo vrem e n ije se b io n ik a k o sm anjio.« (Tugan-B aram ovski, 1,
str. 139.)

328
 XX g la v a

PROMENE U KARAKTERU KRIZA.

KARTELI I KRIZE

Razvitak kapitalističke proizvodnje nosi sobom i izvesne oro-

mene oblika u kojima se javlja kriza, čijem posmatranju t^eba
sada da pristupimo. A li pritom može da se govori samo o poku­
šaju da se povuku opšte razvojne linije dok je zadatak poje­
dinačnog istoriskog prikaza da uporednim izlaganjem pokaže
promene u krizama za svaku pojedinu zemlju. Ovde možemo samo
da pokušamo ukazati na opšte u posebnom, što je utoliko teže
pošto s razvitkom kapitalizma međunarodni splet ekonomskih
zbivanja postaje sve tešnji, pa stoga i kod kriza pojave u jednoj
zemlji sa svim njenim specifičnostima vremenskog, tehničkog i
organizatorskog razvojnog 6tadijuma odražavaju se na krizu u
drugoj zemlji. Tako se naprimer pojave najnovije evropske krize
od 1907 mogu razumeti samo iz reperkusija američke krize; na­
ročiti karakter američke krize, u kojoj su se ispoljile pojave
novčane i -bankovne krize u najvećoj potpunosti, kakva u Evropi
već dugo nije više dostignuta, imala je za posledicu specifične
pojave na evropskim novčanim tržištima, koje bi se u nekim
pojedinostima i oštrinama možda mogle bile izbeći da nije bilo
tih reperkusija.
S druge strane je isto tako nemoguće izvoditi opšte zakone
0 promeni kriza iz istorije kriza jedne jedine zemlje, naprimer
Engleske, jer je kapitalistička kriza pojava svetskog tržišta, —
1 to utoliko više ukoliko je duža — a krize u jednoj jedinoj zemlji
mogu usled specifičnosti kapitalističkog razvitka u toj zemlji da
pretrpe i određene modifikacije, čije nas uopštavanje mora do­
vesti u zabludu.1
Dakle, ako hoćemo da utvrdimo promene u pojavama kriza,
moramo u isti mah biti i u mogućnosti da ih teoriski izvedemov
da bismo pouzdano znali da se ne radi o posebnim pojavama koje
odgovaraju jednoj fazi kapitalizma, dakle, sve u svemu možda o
slučajnim pojavama, nego o tendencijama koje izrastaju iz su­
štine kapitalističkog razvitka.
Kapitalizam se razvija u društvu u kome robna proizvodnja
zauzima još srazmemo mali prostor. Tek njegovo proširenje nosi
sa sobom uopštavanje robne proizvodnje, obrazovanje nacionalnog
tržišta i sve većeg svetskog tržišta. S proširenjem tržišta razvi*
1 U ostalom , greška ko jo j T ugan-B aranovski u svojim zaključcim a
iz svog odličnog i pouzdanog p rik a za engleske istorije kriza izgleda d a
»pak n ije m ogao izbeći.
329
ja ju se i u slo v i p od kojim * m ogu d a n astan u krize. D o k se k a­
p ita listič k a p roizvodnja d iže izn a d širokog tem elja proizvodnje
za so p stv en e potrebe i nekapitalirftiČke robne proizvodnje vezane
za z a n a tlije i određene za lokalno tržište, k rize pogađ aju svom svo­
jom žestin om sam o k a p ita listič k u nadgradnju. O n e tim e pogađaju
grane p roizvod n je čija prodaja m ože skoro potpuno da bude do­
ved en a d o zastoja, je r se potrebn i prom et — onaj koji je neop­
h od an za d ruštvenu razm enu m aterije — pok riva zanatskom pro­
izvod n jo m a ostatak potreba proizvodnjom za sopstvene potrebe.
O v đ e, u k a p ita listič k i vođenom p o d ru čju proizvodnje, kriza može
d a sa sobom donese n a jv eća p u sto šen ja tim što za izvesno vreme
p o tp u n o onem ogu ćava prođu, p retp o sta v lja ju ći jed in o da su uz­
roci k rize in a če d ovoljno ja k i da uk oče proizvodnju, što u ovom
periodu, kao što ćem o još v id eti, i jeste slučaj.
S razvitkom k a p ita listič k e p roizvod n je u n ištava se u velikom
obim u zanatska proizvodnja i p ro izv o d n ja za sopstven e potrebe.
K riza sa*d p ogađ a p roizvodnju č ije sm anjenje im a granicu u nu­
žn osti d a s e pok riju r ela tiv n o i ap solu tn o znatn o veće društvene
potrebe. S razvitkom proizvod n je raste i onaj deo koji se be-
žu slov n o m ora n a sta v iti i Čije n a sta v lja n je ograničava zam alo
p o tp u n zastoj procesa proizvodnje i prom etnog procesa. T o do­
la z i d o izraza u tom e što k riza srazm erno sla b ije pogađ a one
grane ind ustrije koje slu že potrošnji, i utoliko slab ije ukoliko su
n u žn ija životna sredstva, u k olik o su, dakle, koleban ja u njihovoj
potrošn ji m anja.
Prom ene u pojavam a kriza m oraju da nastup e i zbog sve veće
k a p ita listič k e koncentracije. S obim om pojedinačnog preduzeća
raste i n jeg o v a otpornost, š t o je preduzeće m anje, to je vero-
va tn ije da će slom cena povu ći za sobom potpuno bankrotstvp.
M ali pred u zetn ik izg u b iće m ožda čita v u sv o ju prođu; pad cena
i prekid rada onem ogućuju pretvaranje njegovog robnog kap itala
u n ovčani k a p ita l. O n ne m ože da udovolji svojim obavezam a
p laćan ja , jer n e ra sp o la že ni rezervnim kap italom a, naročito za
vrem e krize, n e dobija ni kredit. T ako kriza vodi m asovnom slomu
sitn o k a p ita lističk ih preduzeća, otk azivan ju kredita, masovnom
ban krotstvu, obustavam a p laćanja, bankovnim krahovim a a time
i pan ici. O sim toga i tehn ičk e razlik e su veće. N asuprot moder­
nim preduzećim a stoje još stara, đelim ičn o još zanatska preduzeća
ili ta k v a koja pripad aju periodu m anufakture, koje p a d cena
pdtpun o onem ogućuje. M eđutim n jihov m asovni slom uvlači u
propast i tak ve p reduzetnik e koji su tehn ičk i još sposobni za
živo* 2
*~»Kriza od 1857 a još više ona od 1873. pogodila je veliki, ogrom an
b ro j p red u zeća (tj. u in d u s triji gvožđa) k o ja se m eđusobno nisu veom a

330
 Moderno veliko preduzeće se drukčije odnosi prema krizi;
njegova je proizvodnja tako velik a d a jedan deo može da radi i
za vreme krize. A m erički čeličn i trust može da bude prinuđen
da u krizi sm anji svoju proizvodnju na polovinu; ali ispod odre­
đenog minimum a on ne mora ograničiti svoju proizvodnju. Tako
sa koncentracijom preduzeća raste obim u kom e ona mogu da
održe svoju proizvodnju.
S razvitkom k ap italističk e proizvodnje raste dakle apsolutno
i relativno obim onog dela proizvodnje koji u svakom slučaju
produžuje da radi. A tim e raste i obim robnog prometa koji za
vreme krize ostaje neizm enjen, pa usled toga i prom etni kredit
koji se na njem u zasniva. Prem a tome ni razaranje kredita ne
treba da bude tako potpuno kao za kriza u periodu ranog k a p i­
talizma. A li i razvitak kreditne krize, na jednoj strani, u pravcu
bankovne krize, a, na drugoj, u pravcu novčane krize otežan je,
8 jedne strane, usled prom ena u kreditnoj organizaciji, a s druge
strane, usled pom eranja odnosa izm eđu trgovine i industrije.
Kreditna kriza se razvija u novčanu krizu kad slom kredita
izazove iznenadnu oskudicu u platežnim sredstvim a.3 A li ta osku­
jako razlikovala po k ap a cite tu ; u opštem slom u srušila su se ta k o m noga
preduzeća k o ja su b ila sposobna i vred n a da žive, po sm atraju ći ih čisto
tehnički, sam a za sebe. K riza od 1900 zatek la je pored džinovskih p re­
duzeća osnovnih in d u strija mnogo preduzeća po današnjem sh v ata n ju
sa zastarelom organizacijom , »čistih« preduzeća ko ja je ta las visoke
ko n junkture podigao uvis. P ad cena, naz ad o v an je potreba doveli su ova
»čista« preduzeća u očajan položaj, o kam e se kod kom binovanih dži­
novskih preduzeća delim ično uopšte n ije moglo govoriti, a delim ično
samo za sasvim k ratk o vrem e. N ajnovija k riz a je usled toga u sasvim
drugoj meri dovela do in'dustriske k o ncentracije nego ran ije krize, nego
ona od 1873, k o ja je doduše izvršila selekciju, ali, kod s tan ja tehnike,
nipošto takvu d a se obrazuje m onopol preduzeća koja su pobedonosno
izišla iz krize. A ta k a v tra ja n monopol im aju u visokom stepenu dži­
novska preduzeća d anašnje k ru p n e in d u strije gvožđa i elektroindustrije,
n u m anjem stepenu preduzeća m ašinske b ran še i izvesnih m etalnih,
suobraćajnih i dru g ih g ran a zbog svoje kom plikovane tehnike, svoje na
veliko zasnovane organizacije i zbog veličine svoga kap itala. A ko se to i
ne pokazuje kao tačno za neke »lakše« grane in d u strije i ako se za njih
dejstvo krize nije p rin c ip ijeln o izm enilo prem a ranijem , tim e postaje
samo još razum ljivije da n ajnoviji razv itak b an k a rstv a stoji jako u znaku
Pmh drugih industrija.« Jajdels, 1. s., str. 108.
*1 zaista bio je potreban sam o ta j uslov, m a koko dublji razlozi
oslovljavali njeno nastupanje. U opisu am sterdam skog berzanskog k ra h a
^0<^*ne 8e o posledicam a jednog velikog ban k ro tstv a ovo:
»Nije se znalo koliki će m u b iti razm er niti koje će druge kuće usled
tog pada b iti uništene. O p šta neizvesnost potisnula je kredit i u jednom
trenutku nije se moglo naći gotovog novca. Jedni su strahovali da će
*m menice biti vraćene, d rugi su se p rib o jav ali da neće dobiti ništa od
svojih potraživanja, treći su gledali da iskoriste opštu nestašicu, i tako
su svi vrebali p rilik u da kupe po najnižim cenam a. Svako se bojao da

331
d ica nastaje u to lik o teže uk oliko je, pre svega v eći obim pro­
izvod n je ko ji se bezuslovno n astavlja, jer u tom obim u kreditn i
novac m ože i d a lje da isp u n ja v a svoje fu nkcije. Zatim, uk oliko
je v e ći obim tra n sa k cija koje treba da budu lik vidirane pu tem
k red ita i u k o lik o je v iše kom ercijaln i kred it zam enjen ban kovnim

iz d a svoj gotov n ovac i ta k o je p ro m e t skoro p o tp u n o prestao.« («D er

R eich tu m von H olland«. S fran cu sk o g , 2 sveske L e ip zig 1778, I, str. 444
i d alje, e itira n o k o d S a rto riu sa fon V altersh au zen a , n a navedenom m estu ,
s tr. 377.)
U p o red im o s ovim sledeći opis s ta n ja n em ačk ih b e rz a p rilik o m
iz b ija n ja r a ta 1870. N a d a n 4 ju la 1870 B erlin sk a b e rz a je b ila odlič­
no g ra sp o lo ž e n ja , u to k u sledećih d a n a p o sta la je ko leb ljiv a, 8 ju la
ja k o u zn e m iren a , 11 ju la iz g u b ila je glavu. P a n ik a je tr a ja la 8 do 10
d a n a , za tim je posle ponovo za d o b ijen o g s a m o p o u z d a n ja p a d a n je za u ­
stav ljen o ... N ovac je n a b erzi iščezao k ao pod u d arce m ča ro b n o g š ta -
>ića. K od P ru sk e b a n k e eskont je p o ra s ta o do n a 9°/o, u L a jp cig u za
f o m b a rd n e zajm o v e h a 10%, u L ib ek u 9%, u B rem enu 8%. G de je sad
o stao n o v ac k o ji se nek o lik o d a n a p re to g a m ogao im a ti u iz o b ilju uz
3% i 3% % ? D a ga je a p s o rb o v a la d rž a v a u sv rh e m obilizacije, to je
b ilo isk lju čen o već i zbog ta d a š n je d e c e n tra liz a c ije novčaničnog b a n ­
k a r s tv a u N em ačkoj, k a o i zbog su m a k o je su d rž a li u svojim b la g a j­
n am a p riv a tn i b a n k a ri i m noge b a n k e k o je n isu iz d av ale novčan ice.
N ajv iše novca je o stalo ta m o gde je i bio, sam o se n ije p u štao iz ru k u ,
i k o je m ogao nešto d a n a p la ti sta v lja o je to u z o stali novac. T a k o je
n a p rim e r iz M in h en a ja v lje n o : »U jed n o m tre n u tk u n ije se m oglo ni
za n a jb o lji p a p ir ni uz n a jv e ć a o b ez b eđ en ja n a b a v iti ni 500 fl.; n a p ro ­
tiv, ča k su i p riv a tn a lica s m a tra la d a m o ra ju u z velike ž rtv e p rib a v iti
sebi je d n u reze rv u gotovog n ovca za k r a jn je slučajeve.« U F r a n k f u r tu
n a M ajni » b an k a ri su sam o g le d ali k a k o d a n a p la te svoja p o tra ž iv a n ja ,
p o što je i p u b lik a n eodložno tra ž ila n a tra g novac k o ji je kod n jih
u lo ž ila ; k a o što je to p o k az iv ao n ag li p o ra s t žiro -p o tra ž iv a n ja kod
b an k e , e b e s tra n e su išle za stv a ra n je m ja k e rezerve gotovog nov ca,
d a b i b ile sp rem n e za sv a k u eventualnost«.
Iz H a n o v e ra se sa o p š ta v a sledeće o ažiji n a gotov novac: »Svaki
je b a n k a r, n a čelu sa H an o v ersk o m ban k o m , m islio sam o n a sebe...
B la g ajn ičk i zapisi i n o v ča n ice n em ačk ih p riv a tn ih b a n a k a n erad o su
se p rim a le i s o lid a n čovek, k o ji je p la ć a o k u ra n tn im ili p ru sk im n o v ­
č a n icam a, m o ra o je p ris ta ti n a 5% -ni dam no, a seljak je m orao p la titi
10% p a i više, ak o ih se u s tra h u hteo p o s v ak u cenu d a reši.«
A k a k o je ta k v o s ta n je u sm an jen o j m eri p o k az iv alo sve tip ič n e
c rte n a jn o v ije am eričk e n ovčane k rize, to je i lek bio isti: »U p erio d u
n o v čan e stisk e u d ru g o j polovini ju la gledalo se ispom oći razn im me-
ram a. U B rem enu su se n a t i g ra đ a n s tv o z a k lju č ili d a izvesnim stran im
v rs ta m a z la tn o g novca d a d u k a ra k te r zakonskog p la težn o g sredstv a,
što n ije m nogo pom oglo, je r je i ta j novac isto k ao i g ra d sk a v a lu ta
b io z a d rž a v a n u b la g a jn a m a . U š tu tg a r tu je bilo osnovano u d ru ž e n je
šted io n ica k o je je sta v ilo u o p tic a j svoje bonove n a 50 do 500 fl. k o ji
su nosili k a m a tu od 3% i im ali d a se isp la te za šest m eseci. U M inhenu
e Hipotekama i eskontna banka pustila u promet slične zapise, a u
{garantiju
Frankfurtu na Majni su ugledne bankarske kuće pružile kolektivnu
tamošnjoj novčaničnoj banci. Cim je to bilo moguće, ple­
meniti metal je nabavljen iz inostranstva. Bankarske i uvozne kuće u
Bremenu bile su krajem jula u stanju da raspolažu znatnim sumama

332
kreditom. Jer, teže je p olju ljati bankovni kredit nego kredit po­
jedinačnog industrijalca. A odlučujuće je to da uopšte ne nastupa
nestašica u platežnim sredstvim a, jer razvitak kredita smanjuje
i za vreme krize potrebu u platežnim sredstvim a, pošto naprim er
čekovni i k lirin šk i promet i dalje postoji. A zatim , ova platežna
sredstva mogu da stave na raspolaganje i novčanične banke, čiji
kredit i za vreme krize ostaje nepoljuljan . V ideli smo da se nov­
čani opticaj zasniva na m eničnom opticaju. O vaj se sužava pre
svega zato što se sužava njegova podloga, robni promet. No on
se sužava jače od robnog prom eta zato što je kom ercijalni kredit
poljuljan. B anka sad zam enjuje kom ercijalni kredit svojim sop-
stvenim u obimu koliko to dopušta stvarni robni promet. O na to
može da uradi u tom obim u jer joj nastavljanje robnog prometa
pruža izvesnost da su njena potraživanja obezbeđena. Stoga ona
može svoj kreditni novac sta v iti na raspolaganje za stvarne po­
trebe prometa 1 zadovoljiti tražnju za platežnim sredstvim a. O na
time ograničava tražnju za platežnim sredstvim a na njihovu stvar­
nu potrebu, neophodnu prom etu i sprečava onu skoro neograni­
čenu tražnju koja, p roizišla iz straha da se ni uz najbolja obez-
beđenja neće dobiti p latežn a.sred stva, prelazi stvarnu potrebu i
vodi gom ilanju blaga u v elikim razmerama, dakle opet sm anjenju
platežnih sredstava. D a bi se novčaničnoj banci om ogućio taj po­
stupak, potrebno je prvo da njen kredit ne bude poljuljan, što je
kod jedne dobro vođene novčanične banke uslov koji se veoma lako
može ispuniti, zatim da povećano izdavanje novčanica ne dovede
u opasnost konvertibilnost. O vaj uslov ispunjava postupak koji
banci diktira već i njen interes samoodržanja, da svoje novčanice
za vreme krize daje samo uz bezuslovnu sigurnost, čime ona do-
bija garantiju da ispunjava zaista sam o potrebe prometa u gra­
nicama datim za vrem e krize. D rugo, da je ta konvertibilnost
zaštićena od nepredviđenih slučajeva dovoljnom rezervom gotovog
novca, pre svega zlatom. A s razvitkom k a p ita lističk e proizvodnje
taj uslov ispunjava porasla proizvodnja zlata, skupljanje zlata u
bankama i ograničavanje funkcije tog zlata na to da služi kao
rezerva. R azvijanjem kredita zlato se sve više ograničava na funk­
ciju da služi za izravnanje međunarodnog platnog bilansa. Ako
obim međunarodnih plaćanja i poraste apsolutno ogromno, bilans
koji ima da se izravna u gotovu ne raste — usled razvitka inter­
nacionalno funkcionirajućeg kreditnog novca — u istom obimu
u soverenim a. F ra n k fu rt je p rib a v io zlato iz Engleske, srebro iz Beča.
Te mere su se pokazale u platnom prom etu osrednje efikasnim pro tiv
novčane stiske, ali nisu bile u sta n ju da zajm ovnom trž ištu p rivu k u
kapital da bi se mogle zadovoljiti državne potrebe.« S a rto n u s , na
navedenom m estu, str. 323 i dalje.

333
 i istom odnosu kao i sa k u p ljen a rezerva zlatu u zem ljam a starog
k a p ita listič k o g razvitka. A to om ogućuje novčaničnim bankam a da
u d ovo lje p o v eća n im zah tevim a za vrem e krize. N aravno, pret­
postav k a je za to da se one u svojim ekonom skim funkcijam a ne
om etaju zakonskom prinudom , k ao š to se to dešava u E ngleskoj
zbog P ilo v ib zakona a u S jed injenim D ržavam a zbog besm isle-
nih p ro p isa o p o k riću , što je tam o i iz a z v a lo novčane k rize u
tip ičn o m sm islu.
Izo sta ja n je n ovčan e krize štiti kredit od potpunog slom a i
zbog toga je ono u jed n o i predohrana za nastajan je bankovne
k rize. N em a n a v a le na banke, p o v la čen je -depozita n ije akutno
n i p o tp u n o i b a n k e m ogu da u d ovoljavaju svojim obavezam a ako
su in a č e sposob ne za p laćanje. A u k o lik o ban kovna kriza ne pro-
iz ila z i k a o p o sled ica k red itn e i n ovčan e k rize,-n eg o prim arno iz
in v estira n ja b an kovnih sred sta v a i g u b ita k a na kreditovanju, i
o v d e ć e k a p ita listič k i razvitak p o k a ziv a ti ten d en cije koje iza zi­
v a ju u b la žen je k rize za k a p ita l.
K oncentracija ban aka igra i ovde v e lik u ulogu. Pom oću ko­
lo saln o proširenog poslovnog kruga i rasprostrtosti preko različnih
n acion a ln ih privred n ih pod ru čja s ra zličn im stupn jem k a p ita li­
stičk o g ra zv itk a ona dozv o lja v a m nogo v eću p o d elu rizika. A
zatim o v a rastuća kon centracija ban aka ide uporedo s promenom
njen og sta v a prem a šp ek u la ciji, trgovini i industriji. Pre svega
kon cen tra cija ban aka znači v eć zbog njihovog v elik o g ka p itala
izvesn o p om eranje m oći u korist banke. T a snaga n ije sam o kvan­
tita tiv n o v e ća od sn a g e b a n čin ih du žn ika, v eć je bančina nad-
m oćnost k v a lita tiv n a usled toga što ban ka rasp olaže kap italom
u n jegovom v a zd a sprem nom obliku, novčanom obliku. A ta nad-
m oćnost sp reča v a da jedn a v elik a , dobro vođena banka dospe u
Zavisnost o d sud b in e jedn og jedin og ili nek olik o preduzeća u koja
je in v estira la svoja sredstva, da bude nepovratno povezana s nji­
hovim slom om za vrem e krize.
A k o uzroke koji otežavaju nastajan je ban kovne krize istra­
žujem o pojed inačno, onda v a lja u prvom redu pom enuti da je
šp e k u la c ija veom a m nogo izgubila na rasprostranjenosti i značaju,
i to k ak o šp ek u la cija robom tak o i šp ek u la cija efektim a. Pod
špekulacijom robom pod razum evam o o v d e ne sam o berzansku šp e­
k u la ciju nego pre svega šp ek u la ciju robne ‘trgovine, tražnju robe
pd strane trgovaca u oček ivan ju d a će cene i d a lje rasti, i gomi-^
lanje većih sk la d išta robe, da bi se uzdržavanjem od ponude d alje
p ov isile cene. O v a šp ek u la cija sm anju je se najpre s isklju čivanjem
trgovine u o p šte porastom neposrednog prom eta izm eđu proizvo­
đ ača i potrošača i s pretvaranjem trgovaca u agente sindik ata i
trustova sa utvrđenom provizijom . D o izvesne mere to sprečava
da se za vreme visoke konjunkture putem trgovine spekulativno
podižu cene daleko iznad cena utvrđenih, od strane proizvođača,
da još izgleda da se proda glatko odvija, dok| je stvarno efektiv 1a
tražnja počela da zapinje .4
A li gde trgovina na velik o a ovde se radi samo o takvoj
trgovini — nije svoje stare pozicije morala prepustiti industriji
ili robnim odeljenjim a velikih banaka, tu i ona sama pokaži je
'jaku koncentraciju i jako ograničava učešće elemenata slabih u
kapitalu ili potpunih autsajdera. A gde usled posebnih uslova
berzanska robna trgovina još igra posebnu ulogu, banke sve više
ovladavaju kretanjem špekulacije, razvitak kreditne organizacije
im sve v iše predaje u ruke raspolaganje celokupnim novčanim
kapitalom i u stanju su da krćtanju špekulacije ne dopuste da
pređe izvesne granice.
Najzad, na ograničenje špekulacije robom utiče i razvitak
saobraćajnih sredstava, koji je veoma skratio udaljenost od tr­
žišta baš za robu koja naročito podleži šp e k u la c iji kao i razvi­
tak izveštajne službe koja svakog trenutka izveštava o stanju
na tržištima. N agom ilavanje neprodatih proizvoda na udaljenim
tržištima, dok se .proizvodnja na proizvodnim mestima nastavlja
u starom ili povećanom obimu, mnogo je teže. A zatim špekulacija
kolonijalnim proizvodim a, koja je kod starijih engleskih kriza
često bila tako kobna, igra mnogo jnanju ulogu usled smanjenja
relativnog udela sredstava potrošnje, čemu sa svoje strane dopri­
nosi sigurnost i ravnomernost u dovozu, tačnost i brzina u davanju
izveštaja sa tržišta. Osim toga špekulacija robom gubi na značaju
naporedo sa sve većim obimom koji uzimaju industrije sredstava
za proizvodnju čiji proizvodi ne podleže špekulaciji, jer proizvod­
nja postaje sve više proizvodnja po porudžbini.
Sto je u bankarstvu otežano nastajanje kriza na to utiču i pro-
mene u pojavam a kriza u industriji, kao i razvitak bankovnog go­
spodstva nad industrijom. V ideli smo da rastuća koncentracija
čini industriska preduzeća otpornijim protiv krajnje poslfedice
krize, tj. potpunog bankrotstva. Ta se otpornost povećava orga­
nizacionim oblikom akcionarskog društva, koje ujedno, kao što
* U toliko treba ograničiti za današnje prilike sledeću M arksovu
prim edbu: »Pri m odernom kreditnom sistem u, on« (trgovački kapital)
»raspolaže velikim delom celokupnog novčanog k a p ita la društva, tako
da može po n av ljati svoje kupovine pre no što definitivno proda što
ie već kunio... O vde se dakle, pored rn ^ a v lia n ia činova R—N i N—R,
koje proizilazi iz priro d e robe, stv ara fik tiv n a tražnja... O tu d a ona po­
java u krizam a, d a se one h e pokazuju i ne izb ijaju prvo u detaljnoj pro ­
daji, koja im a-posda s neposrednom potrošnjom , već u sieram a-trgovine
naveliko i b an a k a koie njoj stav ljaju na raspoloženje novčani kapatal
društva« (»Kapital«, III, 1, Beograd t948, str. 250.)

335
 sm o v id eli, vanredno p o v eća v a u tica j ban aka n a industriju. Ak-
cionarsk o društvo po v eća v a otpornost preduzeća. O no om ogućuje
nasta v lja n je p roizvod n je i kad nem a prinosa, p a čak i uz gubitak,
jer ono m ože la k še p rib a v iti k a p fta l nego inokosna preduzeća.
D rugo, kod akcionarskog društva je m oguće la k še p rik u p iti re­
zerve i u dobrim godinam a postarati se za rđ a v e godine. Treće,
la k ša je i stoga oštrija kontrola nad upotrebom sredstava a pre
svega nad upotrebom uzajm ljenog k a p ita la . B anke neposredno kon-
trolišu ovu upotrebu od strane d ruštava koja one pom ažu kreditom.
K ontrola se sprovodi sv e sistem atsk ije što se v iše razvijaju ten­
d en cije da se ind ustrija dovede u zavisn ost od banaka. Sprečava
se korišćen je kredita u druge svrhe osim u svrhe sam og preduzeća.
U starijim krizam a v elik u ulogu igra okolnost što inokosni pre-
d u zetn ici u v elik oj meri sudeluju u šp ek u la ciji i za to upotreb­
lja v a ju svoj obrtni k a p ita l, dok svoje preduzeće i* dalje vode sa
zajm ovn im kap italom . B anka sada to sprečava vršenjem kontrole.
P rem a tom e, doktrinarno je shvatanje koje se bori protiv nu­
žn og i n eizbežnog — jer p ro izila zi iz zakona k a p ita lističk o g razvi­
tk a — prodiranja banaka u ind ustriju k ao prdtiv jedn e opasnosti
za ban ke i suprotno tom e organizatorno zaostali englesk i bankovni
sistem s njegovom podelom rada n a d ep o zitn e i Spekulativne
ban ke sm atra idealom , koji se, ako treba, mora postići i silom
zakona. O v o sh v a ta n je pre svega uzim a z a stvarnost privid en­
glesk og bankovnog sistem a, isp u šta ju ći iz vid a d a i u Engleskoj
ban ke stavljaju na rasp olaganje svoj nagom ilani novac industriji,
trgovini i šp ek u la ciji. Što se to u E ngleskoj dešava putem posred­
nik a, a u N em ačkoj i, u opet nešto izm enjenom obliku, u Sjed i­
njenim D ržavam a neposredno ,5 o b jašnjava se iz određenih isto-
riskih uzroka. N o englesk i je :poštupak zaostao a uostalom i u
odum iranju, jer otežava kontrolu pozajm ljenog bankovnog k ap i­
tala i zato om eta proširenje sam og ban kovnog kredita.
N ap osletk u , a o v d e se m ožem o z a d o v o ljiti’ s ukazivanjem na
ono što je rečeno u gla v i o berzi* i šp ek u la cija vrednosnim p a p i­
rim a, k ao jedan od m om enata koji prouzrokuju bankovnu krizu,
igra sve m anju ulogu. U poredo s porastom sv o je moći banke im aju
sve više u vla sti kretanje šp ek u la cije a n ije v iše obratno. Sa
sm anjenjem znađaja berze uop šte još brže se sm anjuje njena
uloga kao uzroka koji pooštrava krizu.
Sa opadanjem uloge šp ek u la cije vrši se naporedo i promena
u psihologiji k a p ita lističk e publike. P rim itivna, kao što psiholo­
g ija šp ek u la n a ta ustvari i jeste, pored svih napora njegovih obo-
* Ništa ne menja n a stvari što se ponekad između banke i predu­
zeća stavlja jedno posebno osnivačko društvo (trust), jer ono ostaje
neposredno zavisno od banke.

336
žavalaca da u njegovoj psihi razotkriju e v e ^božanstvene sposob­
nosti i rom antične plan ove o poboljšanju sv eta , objašnjava ona
promenu u držanju pu blike koja šp ek u lise banalnom uzrečicom
običnog k ap italističkog čoveka da šteta n eće Čoveka — sas im
opametiti. Izgleda da je nepovratno iščezla ona psihoza masa koju
je izazvala špekulacija u početku k a p ita lističk e ere, ono blaženo
vreme kad se svak i špekulant osećao bogom koji iz ničeg stvara
svet. Lalom anija sa svojom idiličnom podlogom poetičnog Ijubi-
teljstva cveća, pom ama za Južnim Morem sa svojom pustolovnom
i stimulantnom fantastikom nečuvenih otkrića, Lo-ovi projekti
sa svojim ciljevim a osvajanja sveta, sve to uzm iče pred otvorenom
trkom z a diferencijalnom dob iti, koja se završava krahom iz 1873.
Otada je iščezla vera u čudesnu moć kredita i berze, lepi kato­
lički kult je uprkos Bontu-u podlegao prozaičnom shvatanju, koje
više neće da veruje u bezgrešno začeće p o duhu špekulacije, nego
ono Što je prirodno to i smatra prirodnim a veru p rep u šta glu-
pacima, koji jos uvek neće nestati. Berza je izgubila svoje ver-
nike a sačuvala samo svoje sveštenik e, koji prave posao na verova-
nju drugih. Pošto je vera posao, posao v efe postaje sve neznatniji.
Prijatan i unosan zanos je prohujao, la le su odavno precVetale,
a kafin bokor još uvek daje trgovinski profit, a li ne više i pravu
špekulacionu dobit. Proza je potukla poeziju zarade.
N avedeni momenti omogućuju da se saznaju uzroci koji do­
vode do promene u pojavam a kriza, ukoliko su one izazvane ma-
eovnošću bankrotstva, akutnim pojavam a berzanske, bankovne;
kreditne i novčane krize. O ni ne isključuju potpuno postanak
takvih kriza, ali nam objašnjavaju zašto one teže nastupaju. D a
li će one nastupiti, zavisi od težin e porem ećaja i od iZnenadnOsti
njihovog nastupanja. D a li su oni tolik i da mogu možda da dovedu
do pada jednu od nemaČkih v elikih banaka — pod pretpostavkom
normalnog U pravljanja— <, to je quaestio faćti fpitanje praksej
a ne teorisko pitanje. A li, o v i momenti ne diraju u nastupanje
same industriske krize, u preokret od prosperiteta ka depresiji*
N astaje pitanje: da li je velika promena u organizacionom obliku
industrije, da li m o n o p o l i mogu da prouzrokuju kvalitativne
promene u konjunkturnim pojavam a uklanjanjem kak o se tvrdi-.
regulišuĆe snage kapitalističkog mehanizma, slobodne konku­
rencije.
Poznato nam je da karteli mogu izazvati pomeranje nivoa
cena. Oni stvaraju različni nivo profita u kartelisanim i nekar-
telisanim granama proizvodnje. Na toj izmenjenoj osnovici odigra­
vaju se zatim konjunkturne pojave, koje onda i Same usled^ kar­
tela bivaju donekle modifikovane. A li kartelim a se pripisivalo,
a delim ično se i sad pripisuje drugo dejstvo. O ni treba da znače
22 Hilferding: Finansiski- kapital 337
u© sam o m o d ifik a c iju d ejstv a kriza, neg o da sn i n stanju da
sa svim u k lo n e k rize, p o što reguliŠu proizvodnju i m ogu u svako
doba da p rila g o d e p on udu tražnji.
O v o g le d ište sa sv im isp u šta iz v id a un utrašnju prirodu kriza.
Sam o a k o se uzrok k r iz a v id i p rosto u preteranoj proizvodnji
robe, k o ja je p o sled ica n ep regled n osti tržišta, m ože se prih v atiti
d a k a rteli m ogu u k lo n iti k rize ograničenjem proizvodnje.
D a je ta k riza isto v etn a s preteranom proizvodnjom robe ili
d a im a svoj »uzrok« u o voj, to izg led a k a o nepobitno. To je o p i­
p ljiv a čin jen ica k oja se n a la zi na p ovršini. C ene su niske zato
što p on u d a prem ašuje tražnju , d a k le baš zato što im a previše
robe, i sv a k i p o g led n a iz v e šta je sa tržišta pok azu je da su robna
sk la d išta p repun a, d a se roba n e m ože prodati, dak le da ustvari
p ostoji h ip erp ro d u k cija roba. A li k a rteli su u stanju da sprovedu
sm an jen je proizvodnje u celoj grani industrije; ono što je ranije
č in io sle p i zakon cene, k o ji je dovodio do obu stave i ban krotstva
v e lik o g broja preduzeća usled p a d a cena* sada to blagosloveno
sm an jen je proizvodnje v rši brže i bezb oln ije udružena proniclji­
vost k a rtelisa n ih šefo v a proizvodnje. P a još i više. Pošto kartel
m ože d a u tv rđ u je cen e i da u svakom trenutku »vodi računa o
pod u d aran ju pon u d e i tražnje«, po što isklju ču je šp ek u la ciju i
tačn o k o n tro liše i nad zire, ako ne i neposredno preuzim a trgovinu,
z ašto n e bi b ilo m oguće i to da se tačnim prilagođavanjem pro­
izvod n je potrebam a sasvim uk lone krize, a m ali porem ećaji p ri­
vrednog živ o ta brzo i bez v e lik ih potresa otstrane?
P re le p o b i to b ilo , a li tak o bit* n e može. K o krize prosto
id e n tifik u je 8 hip erprodu kcijom robe, taj gubi iz v id a baš ono
glavno: k a p ita listič k i karakter proizvodnje. Proizvodi nisu sam o
robe, nego i pro izv o d i k a p ita la , a hiperprodukcija za vrem e krize
n ije prosta h ip erp ro d u k cija roba, nego i hiperprodukcija k a p itala.
A to n e zn a či n išta drugo nego da je. k a p ita l uložen u proizvodnju
u tolik oj m eri da su n jegovi uslovi oplođ avanja dospeli u protiv-
rečnost s njegovim u slovim a realizovanja, tako d a proda proizvoda
ne odb acu je v iš e p ro fit koji bi om ogućio dalje proširenje pro­
izvodnje, d a lju aku m ulaciju . D o la zi do zastoja u prođi robe, je r
p restaje proširivanje proizvodnje. Stoga, ko k a p ita lističk u krizu
prosto id e n tifik u je s hip erprodu kcijom robe, taj će pri a n a lizi
k riza z a g lib iti v e ć na sam om početku. D a ne može b iti reći o
pu koj hip erprodu kciji robe, v id i se v eć odatle, što se neko vrem e
p osle krize tržište p ok azu je sposobno da prim i m nogo v eće k o ­
lič in e roba. S v a k i sled eći period prosperiteta znatno nad m ašu je
raniji, m ada jedn u tak vu povećanu sposobnost apsorbovanja n e
o p ra v d a v a ni porast stan ovn ištva n i porast prihoda koji sto ji n a

338
raspolaganju u svrhu potrošnje. M eđutim , ovde se radi o sasvim
drugim činiocim a nego što je pu ka potrošna sposobnost.
Porem ećaji u regulisanju cena, koji naposletku vode do ne-
srazmernosti a tim e i do protivrečnosti izm eđu uslova oplođava-
nja i uslova realizovanja, kartelom se ne sm anjuju nego po-
oštravaju.
Karteli čine da konkurencija u jednoj grani proizvodnje pre­
staje ili, bolje rečeno, postaje latentna, da u toj oblasti ne dolaze
do izraza ona dejstva konkurencije koja obaraju cenu; drugo,
oni čine da dođe do konkurencije kartelisanih oblasti protiv ne-
kartelisanih industrija na osnovu jedn e v iše profitne stope. A li
oni ne mogu ništa da izm ene na konkurenciji kap itala oko sfera
plasiranja, na dejstvu akum ulacije na obrazovanje cena i stoga
ne mogu da spreče nastajanje nesrazmernosti.
V ideli smo da za vrem e prosperiteta konkurencija u istoj obla­
sti proizvodnje ne dejstvu je u pravcu obaranja cena; tražnja nad-
m ašuje ustvari ponudu, a u takvom slučaju postoji konkurencija
među kupcim a, a ne m eđu prodavcim a.
Tek kad ponuda prem aši tražnju, nastupa konkurencija pro­
davača i cene počinju da padaju. A da se karteli upravljaju
prema obrazovanim cenam a ali ih ne određuju, činjenica je koja
proizilazi iz celokupnog m ehanizm a proizvodnje. Pretpostavim o
da karteli u periodu prosperiteta ostanu pri niskim cenama; tada
profit ne raste, akum ulacija se ne povećava; kad bi cene karte­
lisanih industrija ostale niske, a cene nekartelisanih industrija
porasle, kap ital bi oticao iz kartelisanih industrija; to bi bila
vrlo brzo prekomerna proizvodnja k a p ita la u nekartelisanim a
nedovoljna proizvodnja u kartelisanim granam a proizvodnje, naj­
oštrija nesrazmernost, koja b i dovela do opšte krize, kao što je
kriza moguća i pri neprom enjenoj, p a čak i pri smanjenoj pro­
izvodnji. U stvari kartel bi odavno bio razbijen jer ne zadovoljava
težnju za profitom nego je koči, dak le nestao bi razlog njegovog
postojanja. D elim ično regulisanje, tj. obuhvatanje jedne grane
industrije u jedno preduzeće, ostaje dakle bez uticaja na m eđu­
sobne odnose proporcionalnosti celokupne industrije. Anarhija
proizvodnje se ne ukida kvan titativnim sm anjenjem pojedinih
elemenata uz istovrem eno jačanje njihove delotvornosti i njene
intenzivnosti; ona se uopšte ne može ukinuti u ratama ili poste­
peno. R egulisana i anarhična proizvodnja nisu kvantitativne su­
protnosti u tom sm islu da bi nastavljanjem sve većeg »regulisanja«
iz anarhije postala svesna organizacija. T akav obrt može da na­
stane samo odjednom, potčinjavanjem celokupne proizvodnje sve-
snoj kontroli. Ko vrši tu kontrolu i kom e pripada proizvodnja,
to je pitanje vlasti. Jedan generalni kartel, koji bi vodio celo-
22* 339
 k u p n ii p roizvod n ju i tim e dtstranio krize, dao bi se ekonom ski
za m isliti, ia k o je ta k v o sta n je socijalno i p o litič k i nem oguće, jer
b i ta k a v k a rtel m orao p ro p a sti u sled suprotnosti interesa, koju
b i on do krajn osti zaoštrio. A od p ojed inih kartela o ček ivati
u k lan jan je k riza sam o je dokaz neshvatanja uzroka k riza i od­
nosa u k a p ita listič k o m sistem u.
K ao što k a rteli n e m ogu sp r eč iti n a sta ja n je kriza, tak o oni
ne m ogu um aći ni njih o v im posledicam a. Istina, a k o se kriza
id e n tifik u je s prekom ernom proizvodnjom robe, lek bi bio prost.
K artel sm anju je proizvodnju, d a k le u ubrzanom tem pu, a m ožda
i u v ećem obim u, iz vršu je ono do čega b i ionak o dovela k riza
iza ziv a n jem b an krotstva i ograničenja proizvodnje. Socijalne po-
sled ice, naročito nezaposlen ost i p a d a n je nadnica, ostale bi, na­
ravno, iste. A li k artelisan i k a p ita listi bi m ogli održavati visoke
cen e, p o što je p on uda ustvari jetko ograničena. C ene bi ostale
visok e, & p r o fit b i se dod uše sm anjio, jer je proda m anja a i
troškovi pro izv o d n je su porasli. P o sle nekog vrem ena tržište bi
p reu zelo su v išn e p roizvode, te b i m ogao d a nastu p i prosperitet.
M eđutim , o v a argum entacija je k o lik o prosta toliko i pogrešna.
Za p on ovno n a stu p a n je prosperiteta potrebna su dva uslova, prvo,
u sp o sta v lja n je p roporcionaln osti, koja je nužna da bi prestala
depresija, zatim proširen je proizvodnje, jer sam o ono znači ustvari
p rosperitet. O p isa n a karteln a p o litik a bi, m eđutim , baš otežala
n astu p a n je tih uslova. O g ra n ičen je proizvodnje znači prestanak
sv ih n o v ih pla sm a n a k a p ita la ; održavanje visokih cena pooštrava
dejstv o k rize za sv e n ek a rtelisa n e ili ne tak o čvrsto kartelisane
ind ustrije. T u će p r o fit još ja če pasti, odnosno gub ici biti još
veći, zbog čeg a ć e b iti nužno jo š ja če ograničavanje proizvodnje.
T im e se sam o o p et p o ja ča v a nesrazm ernost; proda kartelisane
in d u strije je jo š i d a lje slaba, pok azu je se da »prekom erna pro­
izvodnja« pored ja k o g ograničenja još traje, ča k se i povećala.
A d alje o g ran ičavan je p roizvodnje znači dalje neiskorišćavanje
k a p ita la uz neprom enjen e >opšte troškove«, dak le da lji porast
cen e k oštanja i stoga novo sm anjenje profita, čak i kod održavanja
v isok ih cena. N jih o v a v isin a p r iv la či autsajdere; oni m ogu da
raču naju s n ižim in v esticio n im troškovim a i nižim nadnicam a,
p ošto su Sve cen e p ale, stoga on i postaju sposobni za konkuren­
ciju i p očin ju da nu de n iže od kartela. K artel n e m ože v iše ^da
d rži cen e i p a d cen a zahvata i k artelisanu industriju. V eštački
zah vati se korim iiu i obrazovanje cena sleduje zakonim a koje su
k arteli uzalu d nastojali d a za sebe isklju če6. N a osnovici novo-
• Gore navedeno ilustruje postupak čeličnog trusta.. O n je 1907/08
do krajnosti smanjio svoju oroizvodnju da bi održao cene. Godinu dana
docnije tržište gvožđa je bilo potpuno upropašćeno i povuklo je za so­
bom i sva ostala tržišta metala.
340
obrazovanih cena vrši se i nova raspodela k a p ita la na razne oblasti
proizvodnje i srazmernost se postepeno opet uspostavlja; depre­
sija je savladana. Prosperitet m ože da otpočne čim tehničke no­
vine ili nova tržišta izazovu p ovećanu tražnju, koja izaziva novo
investiranje proizvodnog k ap itala, pre svega stalnog kapitala.
D akle, karteli ne uklanjaju p osledice krize. O ni ih modifi-
kuju utoliko što žestinu krize prevaljuju na nekartelisane indu­
strije. R azlika izm eđu profitne stope u kartelisanim i nekarteli-
sanim industrijam a, koja je prosečno iltoliko veća ukoliko je
kartel čvršći i njegov m onopol obezbeđeniji, postaje m anja za
vreme prosperiteta a veća za vrem e depresije. Kartel može da
bude u stanju d a u prvo vrem e krize i depresije održi profit
duže nego slobodne industrijo, te da za njih pooštri dejstvo krize.
Ova okolnost n ije beznačajna zato što je baš za vrem e krize i u
prvo vrem e posle krize položaj industrijalaca najteži a njihova
samostalnost najugroženija. T o što oni baš u to vrem e kartelnom
nolitikom ne dobijaju nik akvo olakšanje sm anjivanjem cena nji­
hovih sirovina itd., jeste m om ent koji je od značaja za pogor­
šanje situacije u nekartelisanim industrijam a i za brže stvaranje
koncentracije.

341
 PETI ODELJAK

0 EKONOMSKOJ POLITICI
FINANSISKOG KAPITALA
 XXI g l a v a

PROM ENE U T R G O V IN SK O J PO LIT IC I

Finansisrid k a p ita l znači ujedinjenje kapitala. R anije odvo­

jene oblasti m dustriskog, trgovinskog i bankovnog k ap itala stav­
ljene su sa d a pod zajedničko voćstvo visokih finansijera, s kojima
su gospoda iz industrije i banaka združena u prisnoj personalnoj
uniji. Samo ovo združivanje im a za osnovu ukidanje slobodne
konkurencije pojedinih k a p ita lista putem v elik ih m onopolističkih
udruženja. N aravno, tim e se m enja i odnos kap italističke klase
prema državnoj vlasti.
Buržoasko shvatanje države nastaje u borbi protiv merkan-
tilističke politike, u borbi protiv centralizovane i privilegirajuće
državne vlasti. O no zastupa interes nastajuće k a p italističke manu­
fakture i fabrike nasuprot p rivilegijam a i. m onopolim a velikih
trgovačkih i kolonijalnih kom panija s jedne strane, i u esnafe
zatvorene'zanatske radinosti s druge strane. A li borba protiv me-
sanja države m ogla se povesti tek onda kad se pokazalo da je to
državno zakonodavstvo suvišno i štetno za privredni život. N a­
suprot državnim zakonim a moralo se pokazati da privreda ima
svoje zakone, koji su jači od državnih zakona . 1
Tako se politika buržoazije osniva na nacionalnoj ekono­
miji i borba protiv m erkantilizm a postaje borba- za ekonomsku
slobodu, a ova se opet proširuje u borbu za ličnu slobodu protiv
državnog tutorstva. K ako se ta shvatanja uzdižu, do liberalističkog
pogleda na svet, ne može se na ovom mestu dalje pratiti. Samo
se možda može skrenuti pažnja na sledeće: gde je, kao u Engle-
1 Kako otkrivanje ekonomskih zakona pretstavlja sadfžinu poli*
tičke ekonomije, to borba protiv inerkantilističke ekonomske politike
postaje jedan od snažnih pokretača razvitka teoriske ekonomije. Drugi
Pokreta'č koji je nastao još ranije i još neposredni je i temeljitije delovao,
bili stf napori oko kardinalnog problema privrednog zakonodavstva u po­
četku modernog kapitalizma, oko pitanja pravilnog novčanog sistema.
To je problem novca kojf postavlja Peti, što ga čini osnivačem kln?
sične ekonomije, jer on neposredno vodi problemu vrednosti a time i
osnovnom zakonu politiičke ekonomije.
345
ekoj, borba za ekonomsku slobodu pobedila u doba koje još ne
poznaje moderno naučno shvatanje, liberalizam ga i ne uzima
u svoju sliku sveta; revolucionarni prevrat svib moralnih i ver-
skih pogleda, kako ga razvija francuski liberalizam, ne postaje
u Engleskoj nikad kolektivnom svešću naroda, dok se, obratno,
ekonomski liberalizam u Engleskoj sprovodi jače nego bilo gde na
kontinentu.
Ip a k ni u E nglesk oj n ije pobeda n a čela laisser fa ire potpuna:
oblast b an karstva ostaje isk lju čen a i teorija slobode banaka pod­
vrgava se praktičn im potrebam a onih koji v lad aju nad B ank
o f E ngland. Još m anje u tica ja dob ija teorija m ančesterskih lju d i
n a stv a rn i tok sp o ljn e p o litik e, k oja je u 19 stoleću ostala isto
tak o dobra eg zek u tiv a en g lesk e sv etsk e trgovine, k a o što je bila
u 17 i 18 stoleću. N a kon tin en tu se praksa svodi u celosti na spro-
v o đ en je slobode radinosti i ostaje m ak sim a unutrašnje p o litik e,
dok trgovinska p o litik a sasvim prirodno ostaje protekcionistička.
Jer, englesk a fritrederska p o litik a zasn ivala se n a tom e što je
k a p ita listič k i bila r a zv ijen ija i š to je, sledstveno, engleska ind u­
strija b ila teh n ičk i i ekonom ski nadm oćnija. O v o preim ućstvo u
razvitk u n ije n ip o što b ilo zaslu ga sam o prirodnih uzroka, m ada
su i oni igrali značajnu ulogu; sve dotle dok još n ije bio razvijen
naročito m oderni saobraćajni sistem , m orali su dobiti odlučujući
značaj vođeni p revoz i u šted e u prevozu usled koin cidencije
gvozdene rude i uglja. N o osim toga ne srne se zaboraviti da, na
drugoj strani, k a p ita listič k i razvitak znači akum ulaciju k a p itala,
te da brža ak u m u lacija u E nglesk oj znatnim delom duguje: s jedne
strane, ishodu borbe za prev la st na moru sa Spauijom , H olandijom
i Francuskom a tim e i za gospodstvo nad kolonijam a, a, š druge
Štrane, naglom proletarizovanju usled pobede veleposeda nad
seljacim a.
Industrisko prvenstvo Engleske povećalo je njen interes za
slobodnu trgovinu, kao što je pre toga prvenstvo kapitalistič­
kog razvitka Holandije dovelo do politike slobodne trgovine.*
* »Procvat holandske prevlasti u trgovini i moreplovstvu pada u
vreme od osnivanja Istočno-indiske kom panije do ratova s Kromvelom
i Karlom II, od 1600 do 1675; na k raju tog perioda Kolber je procemo
celokupnu trgovačku m ornaricu evropskih država na 20 000 ^brodova,
od kojih bi samo h a Hol an dane došlo 16 000, zbog čega su ih i nazivali
vozarima Evrope. Stvoreno je jedno neizmerno kolonijalno carstvo u
Aziji, Južnoj i Severnoj Americi i Africi, nastao je^ veliki posao osigu­
ranja; A msterdam ska berza je bila prva berza, tu je bilo svetsko nov­
čano tržište, čija je niska k am atna stopa uvek dobro dolazila industriji
i trgovini. Ribolov na harinee i lov na kitove nije bila dostigla nijedna
druga nacija: trgovinska politika je bila najslobodnija trgovinska poli­
tika onoga vremena. Nije bilo konkurenata kojih bi se H olandija morala
bojati.« Sartoriu9, 1. c., str. 369.
346
R azvijanje industrije, povećanje atanovništva i njegova koncen­
tracija u gradovima doveli su u zem lji vrlo brzo do toga da
sopstvena poljoprivredna proizvodnja n ije v iše bila dovoljna.
Usled toga je cena žitu b ila tada, pre revolucionisanja saobra­
ćaja, određena još i naročito visokim transportnim troškovima
i carinama koje su se potom zavodile. Uostalom , v eć u prelaznom
periodu, • kad su samo dobre žetve čii^ile uvoz nepotrebnim a
rđave ga neobično povećavale, zem ljoposednici su se putem si­
stema i^vo^nih prem ija pobrinuli za periodičnb fabrikovanje
nepristupačnih cena, a uzana osnova engleskog novčanog sistem a
je bila uzrok d a je skupoću životnih sredstava pratila novčana
kriza. C eo ovaj sistem stajao je sad u najoštrijoj suprotnosti sa
interesima industrije; fabrikanti se nisu trebali bojati uvoza
stranih industriskih proizvoda, pošto su njihova preduzeća bila
tehnički i ekonom ski daleko nadm oćnija; ali cene žitu su bile
najvažniji sastavni deo >cene rada«; a o^a je kod cene koštanja
industrijalaca igrala tim značajniju ulogu što je organski sastav
kapitala bio još nizak, a stoga i udeo živog rada u vrednosti
ukupnog proizvoda srazmerno viši. Javno isticani razlog engleske
carinske kam panje bio je ustvari ppjevtinjenje cene koštanja pu ­
tem pojevtinjenja sirovina, s jedn e strane, i cene radne snage,
s druge strane.
Isto je tako engleski in d ustrisk i i trgovinski kap ital bio
zainteresovan za slobodnu trgovinu drugih zem alja, dok je za po-
sedovanje kolonija imao, naprotiv, samo neznatan interes. U koliko
su ove bile prodajna tržišta za industriske proizvode a kupovna
tržišta za njene sirovine, E ngleska nije im ala da računa 8 nekom
konkurencijom, vrednom pom ena, Čim su te oblasti stajale pod
režimom slobodne trgovine. Zahtev za aktivnom kolonijalnom po­
litikom, koja je bila vrlo skupa, povećavala poreze i slabila
parlamentarne režim e u m etropoli, potisnula je propaganda slo­
bodne trgovine. Istina, napuštanje kolonfija ostao je platonski
zahtev radikalnih pristalica slobodne trgovine. Jer najvažnija ko­
lonija, Indija, dolazila je u obzir ne samo kao tržište; vladanje
njome obezbedilo je jednoj velikoj i uticajnoj klasi i velike do­
hotke u vid u »tributa za dobru •v lad u « .8 A pored toga na ovom
važnom tržištu »bezbednost« je bila uslov prodaje, i postavljalo
se pitanje da li napuštanje engleske dom inacije ne bi moralo sa

• Samo suma penzija koje svake godine pritiču iz Indije u Engleska

danas se ceni na 320 miliona m araka godišnje. Uz to dolaze ogrompi iz­
nosi za plaćanje engleskih činovnika, za izdržavanje armije i za vođenje
jednog dela engleskih kolonijalnih ratova u Aziji.

347
 sobom dovesti oživljavanje starih' borbi, koje bi pogoršale moguć­
nosti prođe.4
Sasvim je drukčije stajalo š trgovinsko-političkim interesom
na kontinentu. O vde su u prvom redu liferanti poljoprivrednih
sirovina, zem ljoposednid-izvoznici bili pristalice slobodne trgo­
vine, pošto je slobodna trgovina povećavala prođu njihovih pro­
izvoda a pojevtinjavala nabavku industriskih proizvoda. Tome
nasuprot, stvar je sa interesom industrijalaca stajala obrnuto.
Zaštitna carina na poljoprivredne proizvode nije dolazila u obzir;
ali nadmoćna engleska konkurencija sprečavala je ili usporavala
njihov industriski razvitak. Trebalo je tek savladati početne te­
škoće, savladati sve prepreke koje je sobom nosila oskudica u kva-
lifikovanim radnicima, poslovođama i inženjerima, likvidirati'
tehničku zaostalost, stvoriti trgovačku organizaciju, potpomoći
razvitak kredita, ubrzati proletarizaciju uništenjem zanatstva pu­
tem konkurencija i rastrojavanjem stare seljačke privrede,
ukratko, postići sve ono na čemu se.zasnivalo preimućstvo Engle­
ske. U z to je došao fiskalni interes na carinskim prihodima, koji
je u vreme kad se sistem posrednog oporezivanja nalazio tek u
počecima i kad je stanje naturalne privrede drugih zemalja su­
protstavljalo nesavladljive prepreke njegovom izgrađivanju, dola­
zio još više u obzir nego danas. Osim toga, u ovom periodu carinski
prihodi kontinentalnih država, ukoliko su se odnosili na industriske
proizvode, sa gledišta narodne privrede nisu izgledali štetni. Do­
duše, domaći potrošač je morao da plaća proizvod, naprimer,
engleske industrije skuplje za iznos carine, ali ta je razlika pri-
ticala u državnu blagajnu. Naprotiv, zaštitna carina danas ima
za posledicu da domaći potrošači moraju plaćati industrijalcima
i zemljoposednicima ogromne sume preko iznosa koji teče u dr­
žavnu blagajnu. Obratno, u Engleskoj i fiskalni interes počinje
danas da stupa na prvo mesto, jer se u međuvremenu izgrađeni
poreski sistem pri datom političkom odnosu klasa mtože upotpu­
njavati samo uz teškoće i veliki otpor.

4 »Naprotiv, Engleska uprkos Kobdenu nije napustila svoje sop­

stvene kolonije. Vodeći liberalni državnik tih dana, lord Džon Rasel,
izrazio je mišljenje svoje stranke kad je izjavio da još nije došlo vreme
za odvajanje. U međuvremenu Engleska ima da učini sve da kolonije
vaspita za sam oupravljanje/ U stvari Engleska se pod uticajem mančester-
»ke škole odrekla dotadašnjeg shvatanja koje je u kolonijama videlo
koristan posed. Još ser Robert Pil je kazao: »U svakoj od naših kolo­
nija, mi imamo drugu Irsku.« O tada je Engleska zasnivala odnose prem a
svojim prekomorskim naseljenicima na dobrovoljnosti i davala im par­
lam entarne ustave. Time su mančesterovci — i ne hoteći — postali novi
osnivači Britanske Imperije, koja se nije mogla održati crvenim mun-
dirima«. Schultze-Gavernitz, »Der britische Imperialismus«, str. 75.

348
 A u k olik o je d olazio u obzir k olon ijaln i posed, kolonijalne
države su ;se i ovd e m orale bojati nadm oćne engleske konkuren­
cije, čim su ukinule, zaštitne carinske ograde i povlastice.
T ako je carinska p o litik a . industriskih klasa na kontinenta
uzela drugi pravac nego u Engleskoj, koji se objašnjava industri-
skoin prevlašću engleskog kapitalizm a. K ontinentalni i američki
sistem zaštitnih carina teoriski su opravdavali Keri i List. Listov
sistem ne znači pobijanje teorije slobodne trgovine, kako ju jo
Kikardo formulisao. T o je samo ekonom ska politika koja tek treba
da [omogući sistem slobodne trgovine tim e što om ogućuje razvitak
nacionalne industrije; za koju je potom sistem slobodne trgovine
najprikladniji. Listove v asp itn e carine trebalo je da služe samo
ovoj 8 vrsi i-L ist je stoga tražio niske carine, da bi izravnao razliku
izm eđu razvijene E ngleske i zaostale N em ačke, i to privremene
carine, pošto je. n je g o v a ;p o litik a ustvaDri morala im ati za posle-
dicn to da bi carine naposletku postale izlišne.
O va carinska p o litik a razvitka kap italizm a pretvara se n
svoja suprotnost carinskom politikom razvijenog kapitalizm a.
Listov sistem je bio 7— prem a sopstvenom priznanju — sistem
za kap italistički zaostale zem lje. A li zakon heterogenosti ciljeva
potvrdio je još jednom svoju delotvornu snagu. N ije zem lja slo­
bodne trgovine, E ngleska, nego su zem lje zaštitne carine, Ne-
mačka i Sjed injene D ržave, postale uzorne zem lje kapitalističkog
razvitka, ako se uzme. kao m erilo stepen centralizacije i koncen­
tracije kapitala, dakle stepen razvitka kartela i trustova, gospod­
stva banaka nad industrijom, ukratko, stepen pretvaranja celo-
kupnog kap itala u finansiski. kap ital. U NemaĆkoj je nagli indu-
striaki polet poeje pada unutrašnjih carinskih ograda, a naročite
posle osnivanja carevine prouzrokovao potpuno pom eranje trgo-
vinsko-političkih interesa. Prestanak izvoza poljoprivrednih p r o ­
izvoda pretvorio je .zem ljoposednike n interesente zaštitne carine.
§ njima su s e.p o v e za li -industrijalci, zainteresovani za zaštitne
carine, a upravo pretstavnici teške, industrije, naročito industrije
gvozda su b ili oni koji s u /tr a ž ili žaštitnu carinu protiv jače
engleske konkurencije. T o je k ila grana industrije s visokim organ­
skim sastavom kapitala, koja je lako mogla da podnese^ povišenje
cena životnih sredstava, koje je tada uostalom bilo još umereno
1 n svom dejstvu paralisano usled pojave američke konkurencije
ti poljoprivredi. S druge strane, industrija je vanredno mnogo
trpela od poslediCa krize. E nglesku konkurenciju jfe utoliko teze
b ile podnositi što je nCmačka. industrija gVožđa iz prirodno tehniĆ-
kih razloga bila zaostala za engleskom, naročito pre pronalaska
načina za uklanjanje fosfora iz sirovog gvožđa. Osim toga, baš.
n industrijama sa vrlo visokim organskim sastavom i naročito
349
jak im ud elom sta ln o g k a p ita la te šk o je p o stići preim ućstva ra­
n ijeg razvitka. Za p o litik u za štitn ih carina zalagao se i deo ban­
k ovn og k a p ita la k o ji je u N em a čk o j.jo š zarana, od samog početka
b io tesn o vezan s razvitkom te šk e industrije. P rotivnici politike
za štitn ih carina b ili su deo ind ustrisk og k a p ita la ko ji je bio
u ložen u eksportnim ind ustrijam a, i trgovinski k ap ital. N o pobeda
z a štitn ih ca rin a 1879 z n a č ila jtf p o č e ta k prom ena u fu nkciji
zaštitn ih carina, k ad je iz v a sp itn e carine postepeno postajala
carina za z a štitu k a rtela .6
Nema sumnje da isključenje inostrane konkurencije vanredrio
potpomaže obrazovanje kartela. Neposredno, jer smanjenje konku­
renata olakšava njihovo sporazumevanje. Posredno, jer je za­
štitna carina u njenom stvarnom obliku j po njenom poreklo,
pošto su u ovom stadijumu u Evropi i u Sjedinjenim Državama
njeni nosioci moćni kapitalisti proizvodnje sirovina i polupro­
izvoda, po pravilu povoljnija za ove industrije nego za izvozne
industrije gotovih proizvoda, kojima je na svetskom tržištu va­
ljalo kcmktirisati sa ovakvim proizvodima Engleske, čija cena
Bfeštanja nije bila povišena zaštitnom carinom« Upravo ta okol-
nb št morala je ići na ruku razvitku onih industrija koje služe
proizvodnji sredstava za proizvodnju, staviti im na raspolaganje
sav kapital koji im je potreban za tehnički preobražaj, ubrzati
njihovo napredovanje ka visokom organskom sastavu, a time i
njihovu koncentraciju i centralizaciju, i tako stvoriti preduslove
za njihovo kartelisanje.
I opet je jedna okolnost koja je prvobitno ležala u zaostalosti
nemačkog kapitalističkog razvitka, naposletku postala uzrok orga­
nizacione nadmoćnosti nemačke industrije nad engleskom indu­
strijom. Engleska industrija, razvila se takoreći organski iz malih
početaka postepeno do svoje docuije veličine. Iz kooperacije i ma­
nufakture postala je fabrika, i ona 6e najpre razvila uglavnom
u tekstilnoj industriji, industriji koja je iziskivala srazmerno mali
kapital. U organizacionom pogledu ostalo se uglavnom pri ino­
kosnom preduzeću; dominirao je inokosni kapitalista, a ne akci­
onarsko društvo, i kapitalističko bogatstvo je ostalo u rukama
industriskih inokosnih kapitalista. Postepeno, s rastućim ubrza­
njem nastala je tako klasa bogatih industriskih preduzetnika
jakih u kapitalu, koji su bili sopstvenici proizvodnih objekata.
■ Vidi Rudolf Hilferding, >Der Funktionswandel des Schutzzolles«,
»Neue Zeit«, XX/2, i Robert Liefmann »Schutzzodl und Kartelle«, Jena
1903. Bogati ilustracioni m aterijal kod Herm auna L e v y ja , »Emfluss
der Zollpolitik a u f die w irtscahftliche Entwicklung. der Vereinigten Staa-
tenc, Conrads Jahrbiicher 1909, i >Entwicklungsgeschichte einer am erika-
nischen Industrie«, Conrads Jahrbiicher 1905c

350
Kad su docnije akcionarska društva dobila veći značaj, naročito
usled razvitka velik ih transportnih pred uzeća, onda su krupni
industrijalci uglavnom b ili ti koji su p ostali akcionarim a. Ii
striski kap ital bio je i p o svom postanku i po svojini taj koji , j
bio uložen ii ta akcionarska društva. K ao što je industriski i t -
govački k a p ita l isto tak o je i bankovni kap ital, pa i onaj k or
bavio em isionim poslovim a, bio isk lju čivo u rukam a pojedina -jm
kapitalista, dok su akcionarske banke slu žile sam o za prometi .
kredit, dakle nisu v ršile n ik ak av v eći uticaj na industriju. A ist
tako ni emisioni bankari, koji bi ustvari tim e prestali da budu
bankari i postali bar delim ično industrijalci. O vo skupljanje ka­
pitala pretežno kod pojedinačnih kapitalista* posledica ranijeg i
takoreći organskog razvitka engleskog kapitalizm a, n ije postojalo
na Kontinentu kao n i u Sjedinjenim Državam a. U z to su se iz
kolonija, a naročito iz Indije, kao i iz iskorišćavanja engleskog mo­
nopola trgovine nagom ilavale takođe velik e sum e u rukama po­
jedinaca, čega u N em ačkoj i A m erici uopšte nije bilo.
Kad sn zatim n N em ačkoj p o litičk e sm etnje kapitalističkom
razvitku konačno savladane putem carinskog saveza, a zatim p u ­
tem osnivanja carevine, i kad je ža k ap italizam pu t bio slobodan,
kapitalistički razvitak nije, naravno, mogao naknadno da prođe
engleski. N aprotiv, mOralo s e težiti za tim da se već postignuti
tehnički i ekonom ski stepen u.naprednijoj zem lji uzme po moguć-
stvu za polaznu tačku u sopstvenoj, zem lji. M eđutim u Nemačkoj
nije bilo ope akum ulacije k a p ita la u rukam a pojedinaca koja je
potrebna da se u najrazvijenijim industrijam a proizvodnja vodi
na atepenu koji je Ino dostignut u Engleskoj, ako je preduzeće
trebalo da bude' inokosno preduzeće. Tako je ovde akcionarsko
društvo, pored njegove'funkcije zajedničke nemačkom kao i engle­
skom obliku, dobilo još i .novu, da bude sredstvo za pribavljanje
potrebnog kapitala, koji usled m anje akum ulacije nije posedovao
ne samo pojedini industriski kapitalista, nego ni klasa industri-
skih kapitalista kao celina. D ok je u Engleskoj akcionarsko dru-
štvo, naročito u svojim počecim a, sjedinjavalo uglavnom bogate
kapitaliste, akcionarsko društvo u Nem ačkoj je takođe trebalo da
industrijalcima stavi na raspolaganje potreban kapital, da im za
njihova predužeća privede novac drugih klasa. Neposrednom emi­
sijom akcija to se nije dalo postići u takvom razmeru kao posre­
dovanjem .banaka, u kojim a je koncentrisan sav neiskorišćeni
novac samih kapitalista, a zatim i novac drugih klasa, i mogao se
riaviti na raspolaganje industriji. Isti razlog koji je u industriji
išao na ruku akcionarskom obliku učinio je da se i banke pojave
kao akcionarske banke. Stoga su nem ačke banke od samog po­
četka im ale zadatak d a nem ačkim industriskim akcionarskim
351
društvim a stave na raspolaganje potreban kapitdh dakle da se po­
brinu ne samo za prometni nego i za kapitalni kredit. Dakle odnos
banaka prema industriji morao je u Nemačkoj, a — delom u
drugim vidovim a — i u Sjedinjenim Državama d a od početka
bude sasvim drukčiji nego u Engleskoj. Ako je -ova razlika pro-,
izišla pre svega iz zaostalijeg, kasnije započetog kapitalističkog
razvitka Nemačke, to je* obratno, ova prisna veza između indu-
striskog i bankovnog kapitala postala važan moment u razvitku
ka višim kapitalističkim organizacionim oblicima u Nemačkoj i
Americi.® Ovo podudaranje protekcionističke politike, s. finansi-
ranjem industrije, putem banaka moralo je kod naglog razvijanja
industrije uskoro stvoriti one tendencije kartelisanja koje su opet
stvarale nove protekcionističke interese, pošto se time izmenila
sama funkcija zaštitne carine.
Stara zaštitna carina imala je zadatak da, pored izjedna­
čenja eventualno postojećih nepovoljnih prirodnih uslova, ubrza
stvaranje industrije u okviru zaštićenih granica. Trebalo je da
domaću industriju, koja se počela razvijate sačuva ođ opasnosti
da bude ometena ili uništena od strane nadmoćne konkurencije
već razvijene inostrane industrije. Samo je trebalo da njena visina
bude umer^na, upravo dovoljno velika da Izjednači prednost
strane industrije. Ona nije ni u kom slučaju mogla da bude pro­

• Sto je u Francuskoj izostao analogan razvitak, koji je sebi pro-

krčio put osnivanjem Crćdit mobilier-a, objašnjava se razlozima kop su
uopšte ometali industriski razvitak .Francuske..Ovamo spada 2« kapita­
listički razvitak nepovoljna raspodela zemlje Sa.svojim.pošledicama, si-
stetnom dvoje dece i pomanjkanjem izdašne industriske rezervne armije,
preterana protekcionistička politika i preterani izvoz kapitala, koji opet
ima svoje uzroke u rentijerstvu koje se zasniva na sitnoj buržoaziji,
sitnom seljaštvu i luksuznoj industriji.
Jedan iskaz A leksandera u N emačkoj berzanskot. anketi (I deo, str.
449) ilnštruje vezu između nacionalizoyanja k apitala, s jedne strane*
i pojačanja utićaja b an ak a ha in d u strija usled nemanja^ kapitala satrtih
nem ačkih industrijalaca, s druge strane. Prema ovom iskazu nekoliko
ugljenokopa, kao Herne, Bohum itd. nalazili- su se sve doskora (1892) u
posedu francuskih i belgiskih akcionara. U isto vreme došlo je do kon­
centracije rudnika. Bankovni zavodi su preuzeli Dosredovame u kupovini
akcija, pošto sam a društva nisu jjosedovala likvidna sredstva za to.
B anke su mogle Pa to pristati samo zato što su bile sigurna da će se
putem term inskog posla uskoro moći opet rešiti tih zaliha, koje su ve­
zale njihova sredstva. t ,
Uostalom, može se pretpostaviti da slabljenje berze Usled zakonskog
ograničenja, a naročito ograničenja terminskčg posla, teži za tim da
poveća uticaj b an ak a na industriju, pošto je ova ta d a u većojj jntfn
upućena na posredovanje ban ak a nego pored jedne bei^e koja snažno
funkcioniše. I doista, dejstvo nem ačkog.herzaoskog zakonodavstva vrlo
je dobro došlo velikim bankam a.

352
hibitivna, pošto domaća industrija još nije mogla da pokriva
potrebe. A pre svega ona nije ni zamišljena kao trajna. Ako je
ona kao »vaspitna carina« ispunila svoju funkciju, ako se domaća
industrija razvila, ako je ona mogla da pokriva domaće potrebe
i da postane sposobna za izvoz, onda je zaštitna carina izgubila
svoj smisao. Ona je bila samo smetnja za povoljne izglede na
izvoz, itim što je pobuđivala druge narode da preduzmu slične
mere. Od trenutka kada je zaštićena industrija zadovoljila do­
maće potrebe i mogla da otpočne sa izvozom, njeno dejstvo u
pravcu povišenja cena nije više moglo pod sistemom slobodne
konkurencije da bude efikasno. Jer, pri slobodnoj konkurenciji
morala je u tom trenutku cena na zaštićenom tržištu da bude
ravna ceni svetskog tržišta, pošto je uštedom transportnih tro­
škova do udaljenijeg inostranog tržišta prodaja na unutrašnjem
tržištu bila unosnija nego na inostranom a ponuda industrije jed­
naka ili veća od domaće tražnje. Stoga je zaštitna carina po svojoj
visini bila umerena a po svom trajanju prolazna, i trebalo je da
ona jednoj grani industrije u doba njene mladosti pomogne pre­
broditi počćtne teškoće.
Drukčije je u eri kapitalističkih monopola. Sada se zalažu
za visoku zaštitnu carinu baš najmoćnije industrije, sposobne
za izvoz, čija konkurentska sposobnost na svetskom tržištu ne
podleže nikakvoj sumnji, za koju, dakle, zaštitna carina po staroj
teoriji ne bi više trebalo da ima nekog interesa. Dejstvo zaštitne
carine da povisi cene prestaje onog trenutka kad domaća indu­
strija potpuno pokriva domaće potrebe — pretpostavivši posto­
janje slobodne konkurencije. Ali industriska zaštitna carina bila
je jedno od najefikasnijih sredstava za obrazovanje kartela, prvo
usled otežavanja inostrane konkurencije,7 a zatim što je kartel
7 Naravno, fabrikanti su svesni ovog dejstva slobodne trgovine, koje
otežava obrazovanje kartela. Jedan engleski fabrikant podneo je u »Ti-
mes«-u od 10 oktobra 1906 predlog kartela engleskih elektrotehničkih
firmi. Pritom je i sam predlagač priznao, da bi »u jednoj zemlji slobodne
trgovine visoke cene i ograničenje proizvodnje doveli trgovinu samo u
ruke inostrane konkurencije«. Jedan drugi fabrikant je odgovorio: »Kad
bismo imali zaštitne carine, mogli bismo da tako nešto uradimo kako
je rečeno u predlogu, ali iz iskustva znamo da je pod: postojećim okol­
nostima uzaludan svaki pokušaj s kombinacijom radi održanja cena na
visini koju predlaže vaš korespondent. Mi svi patimo od hiperprodukcije
i dok ona nije izlečena, bilo time da fabrikanti ograniče ^svoju proiz­
vodnju bilo pak da je sasvim obustave, mi ćemotd dalje patiti.« Macrosty
**a nav. mestu, str. 319 i dalje. Sam Macrosty kaže na nav. mestu, str.
342: »The weekness of every form of combination in the United King­
dom is due to the free admission of foreign competition. If that can
be removed their strength is enormously increased and all the conditions
°f the problem are altered.« (»Slabost svakog oblika kombinacije u

23 Hilferding: Fiaanaiiki kapital 353

pružao mogućnost da se iskoristi carinska razlika i onda kad je
industrija već postala sposobna i za izvoz. Na unutrašnjem tržištu
kartel isključuje konkurenciju kontingentiranjem količine pro­
izvodnje određene za unutrašnju potrošnju. Otpadanje konkuren­
cije prouzrokuje povišenje cena^kao i zaštitne carine, i u onom
stad-ijumu kad proizvodnja daleko premašuje unutrašnje potrebe.
Stoga postaje prvorazredni interes kartelisane industrije da za­
štitnu carinu učini trajnom ustanovom, koja joj, prvo, obezbeđuje
postojanje kao kartela i, drugo, omogućuje da na unutrašnjem
tržištu prodaje svoj proizvod uz ekstraprofit. Visina tog ekstra-
profita je data povišenjem cene na unutrašnjem tržištu iznad
cene svetskog tržišta. A li ta razlika zavisi od visine carine. Tako,
težnja za povišenjem carine postaje isto tako neograničena kao
i težnja za profitom. Tako je kartelisana industrija u najvećoj
meri neposredno zainteresovana u kvantitativnoj razmeri zaštitne
carine. Ukoliko je carina viša, utoliko se više može povisiti cena
na unutrašnjem tržištu iznad cene svetskog tržišta, te tako od
vaspitne carine postaje visoka zaštitna carina. Od prijatelja trgo­
vinskog ugovora, koji se zalaže za postepeno smanjivanje carina,
postao je vatreni pobornik visoke zaštitne carine.
A li kartel ne profitira samo na zaštitnoj carini, koja se udara
na proizvode koje on sam proizvodi. Poznato nam je da kartelna
cena caeteris paribus nalazi svoju granicu u profitnoj stopi dru­
gih industrija. Ako se naprimer profitna stopa u industriji mašina
povisi usled povišenja carina na mašine, karteli proizvodnje uglja
i gvožđa mogu da povise svoje cene i da tako prisvoje jedan deo,
a eventualno i ceo ekstraprofit industrije mašina. Tako nastaje
interes monopolističkib saveza za carine ne samo na njihove sop-
stvene proizvode nego i na proizvode prerađivačkih industrija.
Dakle, zaštitna carina pruža kartelu ekstraprofit preko8 onog
koji je postignut kartelisanjem i daje mu vlast da od domaćeg

U jed in jen o m K ra lje v s tv u je p osledica slobode k o ju u živ a s tra n a kon­

k u re n c ija . A ko b i se to m oglo d a o tkloni, n jih o v a bi sn ag a ogrom no po*
ra s la i svi uslovi p ro b le m a b i se prom enili.«)
9 K ako je i s am a ta m og u ćn o st is p rv a često p o s ta ja la razlo g za
k a rte lisa n je , p o k a z u je te žak p o tre s k o ji su doživeli n em ačk i i au stn sk i
k a rte li šećera k a d je c a rin a n a šećer usled B riselske kon v en cije bila
s m a n je n a n a 6 frs. N a p rim e r a u s tris k a c a rin a od 22 K p ru ž a la je fa b ri­
k a m a u d ru ž e n im u k a rte lu e k s tra p ro fit, k o ji je bio to lik o visok d a je
d alek o p rev az ila zio p reim u ćstv o ko je je č a k i za n ajv eće i tehnički
n a jsa v rše n ije fa b rik e m oglo d a p ro iz iđ e iz k o n k u re n tsk e b o rb e i poti­
sk iv a n ja m a n jih , te ih je u č in ila sklonim z a za k lju č e n je k a rte la . U jedno
je usdov k o n tin g e n tira n ja p ro iz v o d n je k o ji je b aš n ajv ećim i te h n ičk i naj-
s a v rše n ijim p red u ze ćim a n a m e ta o srazm ern o veće žrtve, bilo m nogo lakše
p o d n ositi, pošto je visina ca rin e, i tim e om ogućeno povišenje cene u

354
stanovništva ubire n eke. vrste posredni porez. O vaj ckstraprofit
sada više ne potiče iz viška vrednosti koji proizvode radnici koje
zapošljava kartel; on nije više ni odbitak od profita drugih nekar-
telisanih industrija, već je qn danak, koji je nam etnut celokuprmj
klasi potrošača u zem lji; u kojoj ga razmeri snose pojedini slojevi
tih potrošača, da li je on in concreto odbitak od zem ljišne rente,
od profita ili od najam nine i u kojoj meri, to zavisi isto onako
kao i kod prevaljivanja posrednih poreza, koji opterećuju indu-
striske sirovine i.sredstva za uživanje, od konkretnih odnosa snaga
i o 4 prirode predm eta koji poskup ljuje carina za zaštitu kartela.
Naprimer povišenje cene šećera pogađa radničke mase jače
neg6 povišenje cene poljoprivrednih m ašina ili nam eštaja od sa­
vijenog drveta. A li ma kak vo dejstvo ta povišenja naposletku
imala, jedan deo društvenog dohotka se tim e uzapćuje u korist
carinski zaštićene kartelisane industrije, što u velikoj meri ubr­
zava njenu akum ulaciju.
A ovaj način povećanja profita morao je postati utoliko
važniji, što je povišenje profitne stope porastom apsolutnog
viška vrednosti, dak le produženjem radnog vrem ena i padom
najamnine, zbog jačanja radničkih' organizacija postalo ne samo
nemoguće, nego je, naprotiv, sve v iše rasla suprotna tendencija.
A sto je sprovođenje industriskih carina povlačilo za sobom i
povišenje agrarnih carina, bilo je baš za tešku industriju od
malog značaja: usled njenog visokog organskog sastava posku­
pljenje radne snage nije je suviše opterećivalo, njen položaj u
borbi s radnicim a je izvanredno jak, dok se mali porast troškova
proizvodnje usled agrarnih carina više nego nadoknađuje ekstra-
profitom od zaštitnih carina, samo ako su one dovoljno visoko
utvrđene.

Ali povišenje cena na unutrašnjem tržištu ima tendenciju

da smanji prođu kartelisanih proizvoda i tim e zapada u pro-
tivreČnost s tendencijom da se proširenjem razmere proizvodnje
smanje troškovi proizvodnje. Tamo gde karteli još nisu čvrsto
povezani, to može da ugrozi opstanak kartela. Krupna,, najbolje
uređena preduzeća, kojim a postaje nepodnošljivo sm anjivanje
njihove prođe usled kartelne politike, otvaraju iznova konku­
rentsku borbu da bi un ištili slabija preduzeća i prisvojili njihovo
tržište, našto po završenoj borbi može da nastane još jači kartel
na novoj osnovi. A ako je kartel čvrsto povezan, onda će on

zemlji, daleko nadoknađivalo štetu koja je odatle proizilazila. Iz toga

8e takođe vidi kako kod kartelisanja ne dolazi ii obzir carina sama po
sebi, nego visina carine.
 ograničenje na unutrašnjem tržištu nastojati da izravna pojača­
njem izvoza, da bi se proizvodnja mogla nastaviti u istom a po
mogućstvu i u većem razmeru. Naravno, na svetskom tržištu kartel
mora prodavati po ceni svetskog tržišta. Ako je kartel uopšte
proizvodno sposoban i sposoban za izvoz, što on prema našoj pret­
postavci to i jeste, njegova će stvarna cena proizvodnje (k + p)
odgovarati ceni svetskog tržišta. No kartel je u stanju da prodaje
i ispod svoje cene proizvodnje zato što je na unutrašnjem tržištu
postigao na prodatoj proizvodnji ekstraprofit, određen visinom
carine. On je stoga u stanju da jedan deo tog ekstraprofita upo­
trebi da bi proširio svoje tržište u inostranstvu, nudeći niže od
svojih konkurenata. Pođe li mu to za rukom, on može eventualno
i da poveća svoju proizvodnju, da pojevtini troškove proizvodnje
i time postigne novi ekstraprofit, pošto cena u zemlji ostaje ista.
Kartel postiže isti rezultat ako svojim domaćim kupcima koji
izvoze svoje proizvode plaća iz svog ekstraprofita izvozne premije.
Gornja granica izvozne premije je ovde određena visinom carine,
•ako je data veličina ekonomskog područja i obim unutrašnje po­
trošnje; a u povoljnim konjunkturama kartel će biti n stanju da
tu premiju utvrdi mnogo niže, eventualno da je i sasvim ukine te
na taj način sebi prisvoji jedan deo konjunkturne dobiti koji
bi inače pripao njegovim kupcima. Kod nepovoljnih konjunktura
neće možda ni puna premija biti dovoljna da izravna gubitke
kupaca usled pada cena na svetskom tržištu. Istorija kartela
nas stalno uči od kolike je važnosti za opstanak kartela da ima
u rukama i izvoz, jer inače sprečavanje izvoza usled nedovoljno
izgrađenog sistema premija stalno ugrožava opstanak kartela.
Ali s razvitkom sistema premija zaštitna carina je potpuno
izmenila svoju funkciju, pretvorila se ustvari u svoju suprot­
nost. Iz sredstva odbrane protiv osvajanja domaćeg tržišta od
strane stranih industrija postala je sredstvo za osvajanje stranih
tržišta od strane domaće industrije, iz defanzivnog oružja slaboga
ofanzivno oružje jakoga.
Za svoje pobornike engleska slobodna trgovina nije nipošto
važila kao ekonomska politika koja se može primeniti samo na
Englesku. Naprotiv, uopštavanje politike slobodne trgovine bio je
važan interes engleske industrije, čiji je monopol na svetskom
tržišnu time bio obezbeđen. Zaštitna carina drugih država je
ograničavanje mogućnosti prođe za englesku robu. Danas je i
u tome nastupila promena utoliko što kapital savlađuje i ovu
prepreku. Uvođenje ili povišenje carine u nekoj drugoj zemlji
znači doduše i sada kao i pre ograničavanje mogućnosti prođe za
zemlju koja tamo izvozi, dakle smetnju njenom industriskom
razvitku. Ali zaštitna carina u ovoj zemlji znači ekstraprofit, i

356
ovaj postaje razlog da se um esto robe unese u stranu zem lju pro­
izvodnja same robe. D ok je k ap italizam bio nerazvijen, ta j?
mogućnost bila srazmerno m ala, delom zato što je tada državno za­
konodavstvo intervenisalo u cilju da to spreči, a delom zato što
još nisu bili u dovoljnoj meri dati ekonom ski preduslovi za k a p i­
talističku proizvodnju. P ostojalo je pom anjkanje državne bez-
bednosti, oskudica u radnoj snazi, naročito u kvalifikovanoj,
prepreke koje su se morale polako i postepeno savlađivati a koje
su vanredno otežavale prenos kap itala. A li te su prepreke danas
većinom uklonjene. Tako se k a p ita lu jedne razvijene zem lje pruža
mogućnost da posredstvom izvoza k ap itala savlada štetne posle-
dice sistem a zaštitnih carina u njegovom dejstvu na profitnu stopu.

XX II g l a v a

IZVOZ KA PITA LA
. I BORBA ZA EKONOM SKO PO D R U Č JE

D ok s jedne strane opšte usvajanje sistem a zaštitnih carina sve

više ide za tim da svetsko tržište rasparča u pojedinim državama
odvojena ekonom ska područja, dotle razvitak u pravcu finansi­
skog kap itala povećava značaj v eličin e ekonom skog područja.
O va je uvek bila od velike važnosti za razvitak kap italističke
proizvodnje . 1 Sto je ekonom sko područje veće i naseljenije, uto­
liko veća može da bude proizvodna jedinica, dakle utoliko manji
troškovi proizvodnje, utoliko jača i specijalizacija u preduzeću,
što takođe znači sm anjenje troškova proizvodnje. U koliko je
ekonomsko područje veće, utoliko pre može stanište industrija da
bude preneseno tamo gde postoje najpovoljniji prirodni uslovi,
gde je proizvodnost rada najveća. U koliko je područje prostra-
nije^ utoliko je proizvodnja raznovrsnija, utoliko je verovatnije
da će se grane proizvodnje uzajam no upotpunjavati i uštedeti tran­
sportni troškovi usled uvoza spolja. Porem ećaji u proizvodnji
usled pom eranja tražnje i usled prirodnih katastrofa izravnaće
se lakše u većem području. Stoga je van svake sumnje da bi pri
razvijenijoj kapitalističkoj proizvodnji slobodna trgovina, koja bi
celokupno svetsko tržište povezala u jedno jedinstveno ekonom­
sko područje, obezbedila najveću proizvodnost rada i najracio­
nalniju međunarodnu podelu rada. A li i kod slobodne trgovine

1 Vidi O tto Bauer, >Die Nationalitatenfrage und die Sozialdemokra-

tie«, >Marx-Studien«, sv. II, str. 178 i dalje.

357
 uživa industrija na svom nacionalnom tržištu izvesna preimuć-
stva zbog poznavanja običaja u zemlji, navika potrošača, lakšeg
sporazumevanja, a pre svega i usled zaštite koju joj pruža manja
udaljenost, dakle ušteda transportnih troškova; ova se zaštita
povećava još i merama tarifne politike. Naprotiv, za stranu indu­
striju nastaju izvesne smetnje iz razlike u jeziku, pravu, valuti
itd. A li zaštitna carina vanredno povećava neprobitačnost manjeg
ekonomskog područja tim što koči izvoz, sledstveno smanjuje i
ostvarljivu veličinu preduzeća, deluje protiv specijalizacije i time
povećava troškove proizvodnje isto onako kao i sprečavanjem
racionalne međunarodne podele rada. Ako su se Sjedinjene Dr­
žave i pod režimom zaštitnih carina mogle tako brzo industriski
razviti, to treba pre svega zahvaliti veličini njihovog ekonomskog
područja, koja dopušta izvanrednu specijalizaciju preduzeća. Uko­
liko je manje ekonomsko područje pri već razvijenoj kapitalistič­
koj proizvodnji, kad je dakle vaspitna carina već ispunila svoju
funkciju, utoliko je uopšte veći interes odnosne države za slobodnu
trgovinu. Odatle veliki interes, naprimer, Belgije za slobodnu
trgovinu. Osim toga, ukoliko je područje manje utoliko je u neku
ruku jednostranija podela prirodnih uslova za proizvodnost, uto­
liko je dakle manji broj grana industrije sposobnih za razvitak,
i utoliko je veći interes za dovoz iz inostranstva one robe za čiju
je proizvodnju sopstveno ekonomsko područje manje podesno.
Naprotiv, zaštitna carina znači ograničavanje ekonomskog
područja a time i kočnicu za razvitak proizvodnih snaga jer sma­
njuje veličinu industriskih preduzeća, otežava specijalizaciju i,
naposletku, ometa onu međunarodnu podelu rada koja čini da se
kapital obraća granama proizvodnje za koje odnosna zemlja ima
najpovoljnije uslove; a to je kod moderne visoke zaštitne carine
utoliko teže, pošto se njeni carinski stavovi ne utvrđuju toliko iz
obzira prema proizvodno-tehničkom stanju pojedinih grana indu­
strije koliko pretstavljaju rezultat borbi političkih snaga pojedinih
industriskih slojeva, od čijeg uticaja na državnu vlast zavisi napo­
sletku i njihova visina. A li iako je zaštitna carina prepreka za
razvitak proizvodnih snaga a time i za razvitak industrije, za
kapitalističku klasu ona znači neposredno povišenje profita. Slo­
bodna trgovina u prvom redu otežava kartelisanje, i industrijama
podesnim za kartelisanje oduzima monopol na unutrašnjem tr­
žištu, ukoliko im nije obezbeđen monopolistički položaj usled
uštede podvoza (kao kod uglja) ili usled prirodnog monopola (kao
naprimer nemačkoj proizvodnji kalija). A time otpadaju i ekstra-
profiti, koji pritiču iz korišćenja carine za zaštitu kartela.
Doduše, izvesno je da monopolizovanje napreduje i bez za­
štitne carine. Ali time se, prvo, tempo veoma usporava, drugo,

358
i čvrstina kartela je manja, a treće, postoji bojazan otpora prema
međunarodnim kartelima« pošto se oni neposredno osećaju kao na­
cionalno tuđe eksploatatorske sile. N aprotiv, zaštitna carina
obezbeđuje kartelu nacionalno tržište i pruža mu mnogo veću čvr­
stinu ne samo zbog isključenja konkurencije nego i zato što mo­
gućnost korišćenja zaštitne carine postaje potstrek koji deluje
neposredno u pravcu zaključenja kartela. A li i m eđunarodno kar-
telisanje, koje bi na kraju nastupilo i kod slobodne trgovine na
osnovu daleko poodm akle koncentracije, ubrzano je zaštitnom ca­
rinom tim e što ona olakšava zaključenje kartela pre svega u ob­
liku regionalnog kartela i kartela cena, pošto se ne radi o obu-
hvatanju pojedinačnih proizvođača na svetskom tržištu, kao što
bi to bio slučaj pri režimu slobodne trgovine, nego o međusobnom
sporazumu već učvršćenih nacionalnih kartela. Zaštitna carina
pretpostavlja kao kontrahente pojedine kartele i tako vanredno
smanjuje broj učesnika. Zaštitna carina olakšava i osnovu za spo­
razum utoliko što nacionalnim kartelim a unapred rezerviše naci­
onalno tržište. A ukoliko v iše im a takvih tržišta koja su usled
zaštitne carine oslobođena konkurencije i rezervisana za određene
nacionalne kartele, utoliko je lakše sporazum evanje o slobodnim
tržištima, utoliko je čvršći i m eđunarodni sporazum, pošto njihov
slom ne pruža autsajderim a tako velik i izgled na uspehe u kon­
kurenciji kao kod slobodne trgovine.
Tako ovde postoje dve suprotne tendencije. S jedne strane
zaštitna carina postaje za kartele ofanzivno oružje u konkurentp
skoj borbi, usled čega se pooštrava borba za cene, dok se istovre­
meno nastoji da se položaj u konkurentskoj borbi pojača upotre­
bom sredstava državne vlasti, pom oću diplom atskih intervencija.
S druge strane, zaštitna carina stabilizuje nacionalne kartele i
tako olakšava zaključivanje m eđukartelnih tvorevina. R ezultat tih
tendencija je taj da ovi međunarodni sporazumi znače pre pri­
mirje nego trajnu interesnu zajednicu, pošto svako pomeranje u
zaštitnoj carini i svaka promena u državnim tržišnim odnosima
menja osnovu sporazuma i čini potrebnim nove ugovore. D o čvr­
šćih tvorevina dolazi samo tamo gde ili slobodna trgovina v iše ili
manje uklanja nacionalne ograde ili pak gde osnovica kartela
nije data zaštitnom carinom, nego u prvom redu prirodnim mo­
nopolom, kao naprim er kod petroleja.
Kartelisanjem se vanredno povećava i neposredni značaj ve­
ličine ekonomskog područja za visinu profita. Videli smo da za­
štitna carina pruža kapitalističkom monopolu ekstraprofit ^za
prodaju na unutrašnjem tržištu. U koliko je ekonomsko područje
veće utoliko je veća i unutrašnja proda (pomislimo na deo pro­
izvodnje fabrika čelika koji se izvozi u Sjedinjenim Državam a,

359
s jedne, i u B elgiji, s druge strane), utoliko je, dakle, veći i kar-
telni profit. U koliko je ovaj veći utoliko mogu da budu više iz­
vozne premije, dakle utoliko jača postaje konkurentska sposobnost
na svetskom tržištu. Jednovremeno s aktivnijim zahvatanjem u
svetsku politiku, koja je bila prouzrokovana strašću za kolonijama,
nastala je težnja da se stvori što veće ekonomsko područje ogjra-
đeno zidom zaštitne carine.
U koliko zaštitne carine nepovoljno utiču na visinu profitne
stope, kartel nastoji da ih savlada pomoću sredstava koja mu
daje u ruke sam sistem zaštitnih carina. Razvijanje izvoznih pre­
mija, kako ga sobom donosi zaštitna carina, dozvoljava da se savla­
daju ili bar del'imično savladaju tuđe zaštitno-carinske ograde,
te tako do izvesnog stepena predupredi ograničenje proizvodnje.
To će opet utoliko pre biti mogućno, ukoliko je veća unutrašnja
proizvodnja premiranja sopstvenom zaštitnom carinom. A odatle
opet proističe ne interes za slobodnu trgovinu, već za proširenje
sopstvenog ekonomskog područja i za povišenje carina. A ako to
sredstvo izneveri, počinje izvoz kap itala u vidu podizanja fabrika
u inostranstvu. Industrija ugrožena zaštitnom carinom stranih ze­
m alja sada i sama iskorišćava tu zaštitnu carinu tako šHo jedan deo
proizvodnje premešta u inostranstvo. Mada proširenje matičnog
preduzeća postaje tim e nemogućno i povišenje profitne stope se
usled smanjenih troškova proizvodnje za toliko gubi, opet se to
nadoknađuje povećanjem profita, koji istom posedniku kapitala
pruža porast cena onih proizvoda koje on sada proizvodi u ino­
stranstvu. Tako se izvoz kapitala, koji se u drugom vidu snažno
potstiče zaštitnom carinom sopstvene zemlje, unapređuje i zašti­
tnom carinom drugih zem alja te ujedno doprinosi kapitalizovanju
celog sveta i internacionalizaciji kapitala.
Tako se ukida dejstvo padanja profitne ^tope koje prouzro­
kuje kočenje proizvodnosti rada usled moderne zaštitne carine,
ukoliko profitna stopa dolazi u obzir. Zato slobodna trgovina iz­
gleda za kapital izlišna i štetna. Kočenje proizvodnosti zbog sma­
njenja ekonomskog područja kapital nastoji da nadoknadi ne
prelazom na slobodnu trgovinu nego proširenjem sopstvenog eko­
nomskog područja i forsiranjem izvoza kapitala .2
* K arakterističan je sledeći prim er, koji pokazuje ujedno i među­
narodni k artel i dejstvo izvoza k apitala. »Proizvodnja konca za šivenje
je odavno vrlo važna dom aća grana industrije u V elikoj /Britaniji, n a­
ročito u Škotskoj. Četiri najveće firm e koje upravo v la d aju ovom indu­
strijom , Coats & Co., C lark & Co., Brook & Bros., Chodw ich & Bros.,
u družene su od 1896 u zajednicu preduzeća poznatu pod imenom J. & P.
Coats Limited, koja obuhvata još i niz m anjih engleskih fab rik a i jedno
udruženje koje obuhvata 15 am eričkih društava. T aj tzv. »Thread Com-

360
 Dok moderna protekcionistička politika pojačava na taj na­
čin stalnu težnju kapitala za proširivanjem svoga područja, kon­
centracija svega neiskorišćenog novčanog kapitala u rukama ba­
naka vodi ka planskoj organizaciji izvoza kapitala; povezanost
banaka sa industrijom omogućava im da davanje novčanog ka­
pitala vežu za uslov da se taj novčani kapital upotrebi za upošljc-
nje njihove industrije. Time se vanredno ubrzava izvoz kapitala
u svima njegovim oblicima.
Pod izvozom kapitala podrazumevamo izvoz vrednosti koja
je određena da u inostranstvu proizvede višak vrednosti. Pri­
tom je bitno to da višak vrednosti ostaje na raspolaganju domaćem
kapitalu. Ako se naprimer jedan nem ački kapitalista sa svojim
kapitalom iseli u Kanadu, tam o proizvodi i ne vraća se više u
domovinu, to onda znači gubitak za nemački kapital, denaciona­
lizaciju kapitala; to nije izvoz kapitala, nego prenos kapitala.
Ovaj prenos kapitala pretstavlja odbitak od domaćeg kapitala
a priraštaj inostranom kapitalu. O izvozu kapitala se može govo­
riti samo onda ako u inostranstvu upotrebljeni kapital ostaje na
raspolaganju naciji kojoj pripada, te ako viškom vrednosti koji
taj kapital proizvodi mogu da raspolažu domaći kapitalisti. Ovaj
kapital onda pretstavlja poziciju u nacionalnom »bilansu potra­
živanja«, višak vrednosti koji dospeva svake godine*u nacional­
nom platnom bilansu. Izvoz kapitala pro tanto smanjuje sumu
kapitala u zem lji i povećava nacionalni dohodak za proizvedeni
višak vrednosti.
Akcionarsko društvo i razvijena organizacija kredita ubrza­
vaju izvoz kapitala i menjaju njegov karakter utoliko što omo­
gućuju iseljavanje kapitala odvojenog od preduzetnika, dakle
svojina ostaje izvozničkoj zem lji mnogo duže ili trajno i nacio­

bine« sa 5 500 000 funti sterlings k a p ita la p retstav lja jedno od najvećih
industriskih udruženja sveta. Još pre sporazum a, firm e Coats & C lark,
usled politike zaštitnih carin a Sjedinjenih D ržava, našle su se pobuđene
da osnuju sopstvena fabrička postrojenja u Sjedinjenim D ržavam a, da
b i doskočile tam ošnjim visokim tarifsk im stavovim a uperenim protiv
njihovih proizvoda. U druženje je produžilo s tom praksom a takođe je
i kupovanjem znatnog b ro ja ak cija kod d ru štav a odnosne industrije u
Severnoj Americi i drugim zem ljam a (dakle iseljavanje k ap itala u znat-
n.OJ. . ™e” ) 8e.bi obezbedilo kontrolu nad njim a. D akle, engleski ind u ­
strijalci proizvode u inostranstvu; štetu usled sm anjenja mogućnosti
uposlen ja snosi englesko radništvo i na k ra ju krajev a cela nacija. Trust
konca im a razloga da nastavi s takvom politikom ; jer tvrdi sc kao neo­
sporno, da dobit postignuta u poslovnoj godini 1903/04 od 2,58 miliona
funti sterlinga dolazi uglavnom baš od fabrika podignutih u inostran­
stvu. I sam o je pitan je vrem ena, k ad će se ojačala inostrana industrija
otresti jarm a engleske »kontrole« i sm anjiti svoj danak u kam ati.«
Schw ab, 1. c., str. 42.

361
nalizacija k ap itala se otežava. Gde do izvoza kap itala dolazi u
svrhu poljoprivredne proizvodnje, nacionalizacija nastoje obično
mnogo brže, kao što to dokazuje u prvom redu primer Sjedinjenih
D ržava.
Sa gledišta izvozničke zem lje do izvoza kapitala može da
dode u dva vida: kapital se seli u inostranstvo kao kamatonosni
k ap ital ili kao k ap ital koji o d b acu je. prof it. Kao poslednji opet
može da fungira kao industriski, trgovinski ili bankovni kapital.
Sa gledišta zem lje u koju se kapital izvozi dolazi u obzir takode
i to iz kojih se delova viška vrednosti plaća kamata. A ko se ka­
mata ima isplatiti na založnice koje se nalaze u inostranstvu,
onda to znači da u inostranstvo otiče deo zem ljišne rente ,3 a ako
se kam ata ima isplatiti na obveznice industriskih preduzeća, onda
znači da u inostranstvo otiče deo industriskog profita.
S razvitkom u pravcu finansiskog kap itala u Evropi, evrop­
ski k ap ital se iseljava često već kao takav; neka nemačka velika
banka osniva filija lu u inostranstvu; ova posreduje u nekom zaj­
mu čiji se iznos upotrebljava za podizanje nekog električnog po­
strojenja; podizanje se ustupa električnom društvu s kojim stoji
u vezi banka u domovini. Ili se proces još uprošćava. Inostrana
bančina filijala osniva u inostranstvu industrisko preduzeće, emi-
tuje u dom ovini akcije i prenosi isporuke opet na ona preduzeća
s kojima bančiua centrala stoji u vezi. O vakav postupak se vrši
u najvećim razmeraina kad se državni zajmovi daju u cilju pri­
bavljanja porudžbine industriskim preduzećima. Prisna veza iz­
m eđu bankovnog i industriskog kapitala jako ubrzava ovo razvi­
janje izvoza kapitala.
U slov za izvoz kapitala je razlika u profitnoj stopi; izvoz
kapitala je sredstvo za izjednačenje nacionalnih profitnih stopa.
V isina profita je zavisna od organskog sastava kapitala, dakle
od visine kapitalističkog razvitka. Ukoliko je ovaj dalje odmakao
utoliko je niža opšta profitna stopa. Ovoj opštoj odredbi, koja
ovde dolazi manje u obzir, pošto se radi o robama svetskog tr­
žišta, čiju cenu određuju najrazvijeniji metodi proizvodnje, pri­
družuju se i posebne odredbe. N ajpre što se tiče kam atne stope,
ona je u zemljama nižeg kapitalističkog razvitka i oskudnije kre­
ditne i bankovne organizacije mnogo viša nego u razvijenim ka­
pitalističkim državama, čemu još pridolazi i to da kamata sadrži
većinom još i delove najamnine ili preduzetničke dobiti. Visoka
kam ata pretstavlja neposredan potstrek za izvoz zajmovnog kopi-

* Tako naprim er jedan deo m ađarske zem ljišne rente odlazi u A u­

striju za isplatu kam ate na založnice m ađarskih hipotekarnih zavoda
koje cirkulišu u A ustriji.

362
 tala. Preduzetnička dobit je viša jer^je radna snaga izvanredno
jevtina a njen niži kvalitet se izravnava prekomernim radnim
vremenom. A zatim niska cena zem ljišta pojevtinjuje troškove
proizvodnje jer je zemljišna renta niska ili nominalna, pošto još
ima mnogo slobodne zemlje, bilo od prirode bilo usled nasilne
eksproprijacije starosedelaca. Uz to dolazi i povišenje profita
putem privilegija i monopola. A ako se radi o proizvodima čije
prodajno područje pretstavlja samo ovo novo tržište, onda će se
realizovati visoki ekstraprofiti, pošto kapitalistički proizvedena
roba stupa tu u konkurenciju sa zanatski proizvedenom robom.
Ma u kom vidu nastao izvoz kapitala, on uvek znači to da
sposobnost apsorbovanja inostranog tržišta raste. Staru granicu
za izvoz robe činila je sposobnost inostranih tržišta da apsorbuju
evropske industriske proizvode. N jihova potrošačka sposobnost je
bila ograničena veličinom viškova iz njihove naturalno-privredne
ili inače nerazvijene proizvodnje, čija se proizvodnost nije mogla
brzo podići i koja se još manje mogla za kratko vreme pretvoriti
u proizvodnju za tržište. Stoga se da lako razumeti da je engle­
ska kapitalistička proizvodnja, dakle proizvodnja koja je bila
neizmerno elastičnija i ekspanzivnija, veoma brzo zadovoljila po­
trebe novootvorenog tržišta, pa i premašila ih, što se odra­
zilo u vidu prekomerne proizvodnje tekstilne industrije. Ali
s druge strane i potrošačka sposobnost Engleske za specifične
proizvode novootvorenih tržišta bila je ograničena. Doduše, ova
je potrošačka sposobnost, posmatrana čisto kvantitativno, bila,
naravno, neizmerno veća od one inostranih tržišta. Ali ovde je kao
odlučujuće dolazilo u obzir kvalitativno svojstvo, upotrebna vred­
nost proizvoda koje su inostrana tržišta mogla da isporuče kao
ekvivalent za englesku robu. Ukoliko se tu radilo o specifičnim
proizvodima luksuzne potrošnje, njihova je potrošnja u Engleskoj
bila ograničena; s druge strane, naročito je tekstilna industrija
nastojala da se izvanredno brzo proširi; ali izvoz tekstilnih pro­
izvoda povećao je uvoz kolonijalnih proizvoda, a luksuzna po­
trošnja se nije nipošto proširila u istoj meri; naprotiv, naglo
proširenje tekstilne proizvodnje je iziskivalo da se profit akumu-
liše po rastućoj stopi, a ne da se troši u luksuzne proizvode; stoga
se svako novo otvaranje inostranih tržišta završava u Engleskoj
krizama, koje su pripremljene, s jedne strane, padom cena tek­
stilnih proizvoda u inostranstvu, a, s druge strane, padom cena
kolonijalnih proizvoda u Engleskoj; svaka istorija engleskih kriza
pokazuje značaj ovih specifičnih uzroka krize; neka se uzme
u obzir sa kakvom brižljivošću naprimer Tuk prati cene svih ko­
lonijalnih proizvoda i kako su pravilno starije industriske krize
praćene potpunim slomom tih grana trgovine. Promena nastupa

363
tek a razvitkom modernog transportnog sistema, koji prenosi te­
žište na industriju gvožđa,*dok se u isto vreme promet s novo-
otvorenim tržištim a sve više pomera u tom pravcu da se više ne
radi o pukom robnom prometu, nego o izvozu kapitala.
Već izvoz ka p ita la kao zajmovnog kap itala izvanredno pro­
širuje sposobnost apsorbovanja novootvorenog tržišta. Ako uz­
memo da je jedno novootvoreno tržište u stanju da izvozi robe re­
cimo za 1 milion funti, to će njegova sposobnost apsorbovanja —
pretpostavljajući razm enu jednakih vrednosti — biti pri robnoj
razmeni takođe ravna i m ilionu funti. A ko se pak ta vrednost iz­
vozi u zem lju ne kao roba nego kao zajm ovni kapital, naprimer u
vidu državnog zajma, onda vrednost od 1 miliona funti, kojom novo
tržište može da raspolaže izvozom svog viška, ne služi za razmenu
robe nego za ukam aćivanje k ap itala. D akle, u tu zem lju se sada
može da izvozi ne samo vrednost od 1 m iliona funti nego recimo
od 1 0 miliona funti, ako se ta vrednost tamo šalje kao kapital a
kam ata iznosi 1 0 %>, a od 2 0 miliona funti u slučaju da kam ata
padne na 5%. To ujedno pokazuje v eliki značaj padanja kamatne
stope za sposobnost proširenja tržišta. O štra konkurencija stra­
nog zajmovnog kapitala ima tendenciju da naglo obara kamatnu
stopu i u zaostalim zem ljam a i tim e opet poveća mogućnost izvoza
kapitala. D ejstvo izvoza industriskog k ap itala je još daleko zna­
čajnije od izvoza u vidu zajmovnog kapitala, a to je i razlog
zašto izvoz kap itala u vidu industriskog kap itala dobija sve veći
značaj. Jer, prenos kap italističke proizvodnje na inostrano trži­
šte potpuno oslobađa to tržište granica sopstvene potrošne moći.
Prinos ove nove proizvodnje obezbeđuje oplođenje kapitala. Ali
za prodaju te proizvodnje ne dolazi nipošto u obzir samo novootvo­
reno tržište. N aprotiv, i u ovim novim područjima kapital se obraća
onim granama proizvodnje čija je prodaja na svetskom tržištu
obezbeđena. N aprim er kapitalizovanje Južne A frike je potpuno
odvojeno od apsorpcione moći Južne A frike, pošto je glavna grana
proizvodnje, eksploatacija zlatnih rudnika, prosto neograničena u
6 vojoj mogućnosti prođe, i kapitalizovanje ovde zavisi samo od
prirodne sposobnosti proširenja vađenja rude i postojanja dovolj­
nog broja radničkog stanovništva. Isto je tako naprim er eksploa­
tacija nalazišta bakra nezavisna od potrošne moći kolonije, dok
se industrije stvarnih sredstava potrošnje, koje svoju prođu mo­
raju tražiti najvećim delom na svom novom tržištu, u svome pro­
širenju veoma brzo sukobljavaju s granicama potrošne sposobnosti.
Tako izvoz kap itala proširuje onu granicu koja proizilazi
iz potrošne sposobnosti novog tržišta. A li u isto vreme prenošenje
kapitalističkih transportnih i proizvodnih metoda na stranu ze­
mlju prouzrokuje ovde nagli ekonomski razvitak, dovodi do većeg

364
unutrašnjeg trž išta usled k id a n ja n a tu ra ln o -p riv re d n ih veza, do
proširen ja proizvodnje za trž ište a tim e i u m n o žav an ja onih p ro ­
izvoda koji se izvoze i tak o opet mogu d a služe za novo u k am aći­
van je novouvezenog k a p ita la. A ko je ra n ije o tk riv a n je koloD;:
i novih trž išta značilo u prvom re d u o tk riv an je novih sredst*. ?.
potrošnje, danas se novo p la sira n je k a p ita la o b ra ć a uglavnom
onim g ranam a koje isp o ru ču ju sirovinu za in d u striju . Jednovre
meno s proširenjem domaće in d u strije k o ja služi p o treb am a iz^ zi*
k a p ita la, izvezeni se k a p ita l o b raća p ro izv o d n ji siro v in a za tu
industriju. Tim e proizvodi izvezenog k a p ita la nalaze u domo­
vini p ro đ u i onaj uski k ru g u kom e se k re ta la p ro izv o d n ja u
Engleskoj doživljuje izvanredno p ro šire n je usled uzajam nog ali-
m entiranja domaće in d u strije i p ro izv o d n je izvezenog k a p ita la .
Ali, poznato je da je otvaranje .novih tržišta važan moment
da se okonča industriska depresija, da se produži trajanje pro­
speriteta i da se oslabi dejstvo krize. Izvoz kapitala ubrzava
otvaranje stranih zemalja i u najvećoj meri razvija njihove pro­
izvodne snage. U isto vreme on podiže proizvodnju svoje ze­
mlje. koja mora proizvoditi one robe koje se šalju u ino-
stranstvo kao kapital. On postaje tako snažan pokretač ka­
pitalističke proizvodnje, koja sa izvozom kapitala kao opštom
pojavom stupa u jedan novi period »Sturm und Drangc-a 4 u toku
koga ciklus prosperiteta i depresije izgleda skraćen a kriza ubla­
žena. Nagli porast proizvodnje izaziva i porast tražnje radne
snage, što ide u prilog radničkim sindikatima; imanentne kapi­
talističke tendencije osiromašavanja izgledaju savladane u zemlja­
ma starog kapitalističkog razvitka. N agli uspon proizvodnje ne
da da ljudima dođu do svesti štetne strane kapitalističke proiz­
vodnje i to stvara optimistički sud o njegovoj životnoj snazi.
Brže ili sporije otvaranje kolonija i novih tržišta sada postaje
u suštini zavisno od njihove podesnosti da služe za investiranje
kapitala. A ova je sve veća što je kolonija bogatija u onim proizvo­
dima koji se mogu proizvoditi na kapitalistički način, čija je proda
na svetskom tržištu obezbeđena i koji su od važnosti za domaću
industriju. No nagla ekspanzija kapitalizm a posle 1895 prouzro­
kovala je porast cena, u prvom redu metala i pamuka, i time
veoma povećala pritisak u pravcu otkrivanja novih izvora za ove
najvažnije sirovine. Na taj način izvozni kapital traži polje rada
u prvom redu u područjima koja su sposobna da proizvode ove
proizvode, i upućuje se prema ovim oblastima od kojih se naročito
rudarstvo odmah vodi na visoko-kapitalistički način. Usled te pro­
4 Prem a umesnom izrazu Parvusa, »Die H andelskrise und die Ge-
werkschaften«, Mtinchen 1901.

365
 izvodnje opet raste višak koji kolonija može da izveze čime je data
mogućnost za novo plasiranje kapitala. Tako se izvanredno ubrza­
va tem po kapitalizovanja novih tržišta; smetnja za njihovo otva­
ranje nije oskudica u kap italu u toj zem lji, naprotiv, ona se ukla­
nja uvozom kapitala; u većini slučajeva dolazi sve više do iz­
raza jedna druga okolnost koja smeta: oskudica u »slobodnom«
tj. najamnom radu. Pitanje radnika dobija akutne oblike i može
da se reši samo nasilnim merama.
Kao i uvek kad se kap ital po prvi put sretne s odnosima koji
protivreče njegovoj potrebi za oplođavanjem i čije bi ekonomsko
savlađivanje išlo samo postepeno i odveć polagano, on apeluje na
državnu silu i stavlja je u službu nasilne eksproprijacijo, koja
stvara potreban slobodni najam ni proletarijat, bilo da se radi o
evropskim seljacima, kao u njegovim počecima, bilo o Indijancima
iz M eksika i Peru-a ili kao danas o afričkim crncima .6 N asilni
metodi pripadaju suštini kolonijalne politike, koja bi bez njih
izgubila svoj kap italistički smisao, i takođe čine njen integrirajući
sastavni deo, kao što je uopšte postojanje proletarijata lišenog
poseda c o n d i t i o s i n e q u a n o n kapitalizm a. Voditi koloni­
jalnu politiku a govoriti o m ogućstvu uklanjanja njenih nasilnih
metoda je ilu zija koja se ne može ozbiljnije uzeti od one koja hoće
da ukine proletarijat a da sačuva kapitalizam .
Metodi naterivanja na rad su raznovrsni. Glavno sredstvo je
eksproprijacija urođenika kojima se oduzima zemlja, a time i
osnova njihove dotadanje egzistencije. Zemlja se ustupa osvaja­
čima, pri čemu ujedno sve više dolazi do izraza tendencija da
se ona dodeli ne pojedinim doseljenicima nego velikim zemljišnim
društvim a. To je naročito slučaj kad se radi o eksploataciji pro­
izvoda rudarstva. Tu se iznenada po metodima prvobitne aku­
m ulacije stvara kapitalističko bogatstvo u rukama malog broja
kapitalističkih magnata, dok sitni naseljenici ostaju praznih šaka.
Setim o se ogromnih bogatstava koja se na taj način koncentrišu
u rukama grupe koja ek^ploatiše zlatne rudnike i dijamantska
polja engleske Južne A frike i, u smanjenoj meri, u rukama ne-
mačkih kolonijalnih društava u Jugozapadnoj Africi, koja stoje u
najtešnjoj vezi s velikim bankama. Eksproprijacija ujedno stvara
od oslobođenih urođenika proletarijat koji mora da postane bez­
voljni objekt eksploatacije. Sama eksproprijacija je omogućena
usled otpora na koji, prirodno, moraju naići zahtevi osvajača kod
urođenika. N asilničko nastupanje useljenika stvara čak i sukobe
koji čine »nužnom« državnu intervenciju, i država se onda brine
8 Vidi prim ere kod P arvusa, »Die K olonialpolitik und der Zusam-
menbruch«, Leipzig 1907, str. 63 i dalje.

366
za to da se to temeljito obavi. Težnja kapitala za objektima
eksploatacije bez otpora postaje otsada, u vidu »umirenja« pod­
ručja, cilj države, za čije ispunjenje valja da se založi cela nacija,
a to znači u prvom redu proleterski vojnici i poreski obveznici
metropole.
Gde eksproprijacija odjedared ne uspe tako radikalno, isti
cilj se postiže zavođenjem poreskog sistema koji od urođenika
zahteva tako visoke novčane doprinose koji se mogu pribaviti
samo neprekidnim radom u službi stranog kapitala. Ovo vaspi-
tanje za rad dostiglo je svoje savršenstvo u belgiskom Kongu, gde
pored ogromnog poreskog opterećenja bronična primena sile naj-
bestidnije vrste, prevara i lukavstvo pretstavljaju sredstva ka­
pitalističke akumulacije. R opstvo ponovo postaje ekonomski ideal,
a s njime ujedno i onaj duh bestijalnosti koji se iz kolonija pre­
nosi na nosioce kolonijalnih interesenata u domovini i tu slavi
svoje odvratne orgije.®
Ako domaćeg stanovništva nema dovoljno, bilo zato što su
urođenici usled preterane revnosti prilikom eksproprijacije lišeni
ne samo zemlje nego i života, bilo zato što stanovništvo nije ot­
porno ili nije ni dovoljno brojno da da željenu visinu stope viška
vrednosti, kapital onda gleda da pitanje radnika reši dovlačenjem
stranih radnika. Organizuje se uvoz kulija i istovremeno se ra­
finiranim sistemom ugovornog ropstva stara za to da zakoni
ponude i tražnje na ovom tržištu rada ne mogu vršiti nikakvo
neprijatno dejstvo. Svakako, ovakvo rešenje pitanja radnika nije
za kapital radikalno rešenje. S jedne strane, dovlačenje kulija
nailazi na sve jači otpor radnika belaca u svim zemljama koje
pretstavljaju prostor za najamni rad belaca. A u isti mah to dovla­
čenje izgleda opasno i vladajućim slojevima tamo gde evropska
kolonijalna politika zapada u interesne sukobe sa sve jačim ek­
spanzionističkim težnjama Japana, za kojim u dogledno vreme
mora sledovati i Kina.7
• Setimo se naprim er sram nog oduševljenja u zemlji pesnika i mi­
slilaca za jednoga K arla Petersa. T aj odnos je bio jasan već engleskim
pobornicim a slobodne trgovine i (njegovo isticanje je bilo dobro agita-
ciono sredstvo protiv kolonijalne politike. Tako kaže K obdcn: »Is it
possible, th a t we can play the p a rt of despot and butcher there (in In ­
dia), w ithout finding our charakter deteriorate at home?« (»Da li je
moguće da m i možemo igrati ulogu despota i dželata tam o (u Indiji) a
da se to ne odrazi nepovoljno na našem k arak teru u Engleskoj?«) C iti­
rano kod Šulce-Gevernica, i. s., napom ena 104.
7 Vidi o tome diskusiju o pitanju useljavanja u »Neue Zeit«-u,
XXVI, I, naročito kod O tto Baucr-a, »Proletarische W anderungcn«, i
Maxa Schippela, »Die fremden A rbeitskrafte und die Gesetzgebung der
verschiedenen Lander«.

367
 A ko se tako ograničava dovlačenje žutog rada to je s druge
strane proširenje polja belog rada još ograničenije. U Evropi je
oslobađanje radnika usled razvitka kapitalizm a velikim delom
zaustavljeno. N agla ekspanzija kapitalizm a je u najnaprednijim
zem ljam a delim ično i u epohi ovog >Sturm und Drangc perioda
izazvala čak i suprotnu tendenciju.
T ako je i sam nem ački kap italizam za oba poslednja perioda
visoke konjunkture udario na prepreku radničkog stanovništva
i potrebno regrutovanje industriske rezervne armije morao izvr­
šiti s inostranim (radnicima. U daleko većoj razmeri je i kapi­
talizam u Sjedinjenim D ržavam a upućen na dovlačenje doselje­
nika, dok se usporeni razvitak Engleske javlja i u osetnijoj
nezaposlenosti. Tako se evropska iseljenička oblast suzila na Ju­
žnu i Jugoistočnu E vropu i R usiju. A u isto vreme je usled nagle
ekspanzije izvanredno porasla potreba za n a jam nim radom.
D ržave koje isključuju useljavanje azijata iz socijalno-poli-
tičkih ili svetsko-političkih razloga, nailaze u svojoj ekspanziji
na prepreku stanovništva, a tu je prepreku najteže savladati baš
u područjim a gde kap italističk i razvitak ima najviše izgleda, kao
naprim er u Kanadi i A ustraliji. Osim toga, u ovim područjima
s velikim prostranstvom slobodne zem lje, proširenje poljoprivrede
zahteva takođe brz porast dodatnog stanovništva i deluje protiv
nastajanja proletarijata bez poseda. Sopstveni porast stanovništva
tih područja je, m eđutim , delom izvanredno mali. A li i povećanje
stanovništva u razvijenim evropskim državama neprekidno se
usporava,8 usled čega opada višak stanovništva raspoloživog za
iseljavanje.

8 V idi o tom e p o datke n ap rim er kod P aul-a M o m b e r t - a: »Stu-

dien zu r Bevdlkerungsbew egung in D eutschland«, 1907. Tako je u Evropi
n a 1000 stanovnika dolazilo prosečno godišnje žive novorođenčadi:

1841—1850 . . . . 37,8 1881—1885 . . . . 38,4

1851—1860 . . . . 37,8 1886—1890 . . . . 37,8
1861—1870 . . . . 38,6 1891—1895 . . . . 37,2
1871—1875 . . . . 39,1 1896—1900 . . . . 36,9
1876—1880 . . . . 38,7 1901 . . . . . . 36,5

O p ad an je b ro ja rođenih je veom a znatno i u Sjedinjenim D ržavam a,

a u A u straliji je zaprepašćujuće. N aprim er, u Novom Južnom Velsu do­
lazilo je na 1000 u d atih žena od 15 do 45 godine 1861 g.: 340,8 a 1901 g.:
235,3 b račn ih porođaja. (Vidi takođe podatke kod Sulce-Gevernica, 1. s.,
str. 195, koji citira v ap a j vladinog s tatistič ara Koglena. »Problem opa-
dajućeg b ro ja p orođaja je od značaja koji sve p revazilari i to za A u­
s tra liju više nego i za jednu drugu zemlju. O d njegovog zadovoljavajućeg
rešenja zavisi d a li će n aša zem lja ikada zauzeti m esto m eđu velikim
nacijam a sveta.«)

368
 A ovaj usporeni porast dolazi do izraza baš u onim krajevima
koji su od velikog značaja za proširenje poljoprivredne proizvod­
nje, u Kanadi, Australiji i Argentini. To usporavanje prouzrokuje
tendenciju za porast poljoprivrednih proizvoda, koja se sve i - i ć e
naglašuje i pored same po sebi jake sposobnosti proširenja po­
ljoprivredne proizvodnje.
Ali prepreka stanovništva je uvek samo relativna. Ona nam
objašnjava zašto kapitalistička ekspanzija još burnije ne napre­
duje, ali samu ekspanziju ona nipošto ne ukida. Osim toga ona
u sebi nosi svoj lek. Bez obzira na stvaranje slobodnog najamnog
rada ili prinudnog rada u stvarnim kolonijalnim područjima, bez
obzira na stalno relativno oslobađanje radnika belaca usled na­
pretka tehnike u kapitalističkim matičnim zemljama, koje bi u
slučaju usporenja ekspanzije prešlo u apsolutno oslobađanje, jed­
no jače ograničenje kapitalističke ekspanzije u područjima ko­
lonizacije belog rada imalo bi za posledicu da se kapitalizam u
još većoj meri okrene prema još zaostalim agrarnim područjima
Evrope, pa i uz savlađivanje političkih granica koje se tu suprot­
stavljaju, te da time otvori sebi područja, gde bi njegovo nastupa­
nje, razaranjem seoske kućne industrije i oslobađanjem agrarnog
stanovništva u ogromnim razmerama, pružilo materijal za jačanje
iseljavanja.
No ako nova tržišta nisu više samo područja za prodaju robe
nego sfere za investiranje kapitala, onda to povlači za sobom t
promenu u političkom držanju zemalja koje izvoze kapital.
Ukoliko sama trgovina nije bila s otimačinom i pljačkom po­
vezana kolonijalna trgovina, nego je obuhvatila trgovinu s belim
ili žutim otpornim i srazmerno visoko razvijenim stanovništvom,
ona je socijalne i političke odnose tih zem alja dugo ostavljala ne­
taknute u njihovoj osnovi i ograničavala se jedino na ekonomske
odnose. Dok postoji neka državna vlast i koliko-toliko može da
se stara o poretku, neposredna dominacija jc manje važna. S pre-
Stoga se povećanje stanovništva u navedenim područjima ima
isključivo pripisati znatnom opadanju smrtnosti, koja se sm anjila jače
nego porođaji. U Nemačkoj je dosada smrtnost podala daleko brže nego
broj rađanja. »Potraje l i još i dalje nazadovanje broju rađanja, mora
doći do tačke koja leži u prirodi stvari, kad će sm anjivanje smrtnosti
ići sporije i kada će se odnos njihovog opadanja, preokrenuti. A usled
toga i višak rađanja mora uzeti tendenciju opadanja.« (Mombert, str.
263.) Ovo poslednje se već obistinjuje naprimer za Englesku i Vcls, Škot­
sku i Švedsku.
Za taj stadijum kapitalističke ekspanzije pokazuje se kao tačan i
zaključni sud Mombertov: »Možda će se u ne suviše dalekoj budućnosti
■u drugim zemljama kao u Francuskoj srž problema stanovništva imati
da gleda ne toliko u prejakom koliko u preslabom priraštaju stanov­
ništva.« (Str. 280.)
24 Hilferding: Finansiski kapital 3^9
ovlađivanjem izvoza kap itala to se menja. Tada se radi o mnogo
većim interesim a. R izik je mnogo veći ako se u stranoj zem lji
grade železnice, stiče zem lja, podižu lučka postrojenja, osnivaju
i eksploatišu rudnici, nego ako se samo kupuje i prodaje roba.
N a taj način, zaostalost pravnih odnosa postaje prepreka, čije
savlađivanje, pa i prinudnim sredstvim a, finansiski k ap ital sve
siloviti je zahteva. To vodi sve oštrijim sukobim a između razvi­
jenih kapitalističkih država i državne vlasti zaostalih područja,
do sve upornijih pokušaja da se tim područjim a nametnu pravni
odnosi odgovarajući kapitalizm u, bilo to uz poštedu ili pak uz
uništenje dotadašnje vlasti. Konkurencija oko ovako novootvo-
renih sfera plasm ana donosi sobom i nove suprotnosti i sukobe
izm eđu samih razvijenih kap italističkih država. A u samim novo-
otvorenim zem ljam a uvezeni kapitalizam povećava suprotnosti i
izaziva protiv uljeza sve veći otpor naroda, kod kojih se budi na­
cionalna svest; otpor koji se lako može pojačati do opasnih mera
protiv stranog kapitala. Stari društveni odnosi se potpuno revo-
lucionišu, kida se agrarna, hiljadugodišnja vezanost »nacija bez
istorije«, one se u vlače u kap italistički vrtlog. Kapitalizam sam
daje pokorenim a postepeno sredstva i put za njihovo oslobođenje.
Stvaranje jedinstvene nacionalne države kao sredstva za ekonom­
sku i kulturnu slobodu« nekada najviši cilj evropskih naroda, po­
staje i njihov cilj. O vaj pokret za nezavisnost ugrožava evropski
k ap ital baš u oblastim a eksploatacije koje su mu najdragocenije
i koje najviše obećavaju*, i on svoje gospodstvo može održavati
samo putem stalnog povećanja svojih sredstava vlasti.
O tuda vapaj svih kap italista zainteresovanih u stranim zem­
ljam a za jakom državnom vlašću, čiji autoritet štiti njihove in­
terese i u najudaljenijem kutku sveta, vapaj za ratnom zastavom,
koja se svugde mora videti, da bi se trgovačka zastava svugde
mogla p ob osti.,A li izvozni se kapital najbolje oseća kad državna
vlast njegove zem lje potpuno dom inira nad novim područjem.
Jer tada je isključen izvoz kapitala drugih zemalja, on uživa
povlašćeni položaj i njegovi profiti dobijaju možda još i garnn-
tiju države. T ako i izvoz kapitala deluje u pravcu im perijalističke
politike.
Izvoz kap itala je strahovito ubrzao preokret svih starih dru­
štvenih odnosa i uvlačenje sveta u kapitalizam , naročito otkada
se on vrši u obliku industriskog i finansiskog kapitala. K apitali­
stički razvitak nije nastao autohtono u svakoj pojedinoj zem lji,
nego su s kapitalom uvezeni ujedno i kapitalistička proizvodnja
i odnosi eksploatacije, i to uvek u stepenu dostignutom u najrazvi­
jenijoj zem lji. Kao što se danas jedna novonastajuća industrija
ne razvija tek iz zanatskih početaka i tehnike u moderna dži­
370
novska preduzeća, već se od- početka osniva kao visoko-kapitali-
stičko preduzeće, tako se i kapitalizam danas uvozi u neku novu
zemlju u svom datom završenom stepenu, te 6toga razvija svoje
revolucionirajuće dejstvo s mnogo većom žestinom i u mnogo kra­
ćem vremenu no što je iziskivao naprimer kapitalistički razvitak
Holandije i Engleske.
Revolucija u saobraćaju čini epobu u istoriji izvoza kapitala.
Železnice i parobrodi imaju sami po sebi ogroman značaj za ka­
pitalizam zbog skraćivanja vremena prometa. Tim se prvo osloba­
đa prometni kapital, a zatim d iže profitna stopa. Pojevtinjenje
sirovina obara cenu koštanja i proširuje potrošnju. Zatim, tek
železnice i parobrodi stvaraju ona velika ekonomska područja
koja omogućuju moderna džinovska preduzeća s njihovom ma­
sovnom proizvodnjom. A li u prvom redu su železnice bile naj­
važnije sredstvo za otvaranje stranih tržišta. Samo su one u tako
ogromnim razmerama omogućile upotrebu proizvoda tih zem alja
od strane Evrope, i samo njihovom zaslugom tržište se tako brzo
proširilo u svetsko tržište. No, još je važnije bilo to da je sada
izvoz kapitala bio u najvećem obimu potreban za građenje tih
železnica, koje su izgrađene gotovo isključivo evropskim kap ita­
lom. naročito engleskim.
A li izvoz kapitala je bio monopol Engleske i ujedno je toj
zemlji obezbeđivao gospodstvo nad svetskim tržištem. D aklei u
industriskom i finansiskom pogledu Engleska se nije morala bo­
jati tuđe konkurencije. Stoga je njen ideal ostala sloboda tržišta.
Obratno, nadmoćnost Engleske morala je sve druge države da
natera na to da održe i prošire svoje gospodstvo nad jednom ste­
čenim područjem, da bi bar u svojim granicama bile zaštićene
od nadmoćne engleske konkurencije.
Ali stanje se izmenilo čim je monopol Engleske bio slomljen,
i engleski kapitalizam, usled slobodne trgovine nedovoljno efika­
sno organizovan, dobio u američkom i nemačkom kapitalizm u nad­
moćne konkurente. Razvitak u pravcu finansiskog kapitala izazvao
je u tim državama jaku težnju za izvozom kapitala. Videli smo
kako razvijanje sistema akcija i kartela stvara osnivačke dobiti,
koje pritiču bankama kao kapital koji teži za tim da bude upo-
trebljen. Osim toga sistem zaštitnih carina sužava unutrašnju
potrošnju i zbog toga forsira izvoz. Ujedno je u izvoznim premi­
jama, koje su omogućene carinom za zaštitu kartela, dato sredstvo
da na neutralnim tržištima dobije Engleska nadmoćnu konkuren­
ciju, koja je utoliko opasnija što je mlađa krupna industrija tih
zemalja, zbog svojih novih uređaja, prema engleskoj delimično
tehnički u boljem položaju. A ako su izvozne premije postale
važno sredstvo u međunarodnoj konkurentskoj borbi, to je sred­
 stvo onda utoliko efikasnije ukoliko više mogu biti izvozne pre­
mije. Ta visina zavisi od visine carine. Njeno povećanje postaje
sada interes svake nacionalne kapitalističke klase. I tu se za duže
vreme ne srne zaostajati. Zaštitna carina jedne zem lje povlači
nužno sa sobom zaštitnu carinu druge zemlje, i to utoliko sigurnije
ukoliko je kapitalizam u toj zem lji razvijeniji, ukoliko su moćniji
i rasprostranjeniji kap italistički monopoli. V isina zaštitne carine
postaje odlučujući mom ent u međunarodnoj konkurentskoj borbi.
P ovišenje u jednoj zem lji moraju odmah sprovesti i druge zemlje,
da ne bi pogoršale uslove konkurencije, da ne bi podlegle na
svetskom tržištu. I industriska zaštitna carina postaje ono što je
agrarna p o svojoj prirodi, tj. zavrtanj bez kraja.
A li konkurentska borba, koja se dobija jedino nižom cenom
robe, uvek preti da donese gubitke ili pak da ne odbaci pun
prosečan profit. Isključenje konkurencije postaje i ovde ideal ve­
lik ih kap italističkih udruženja. O vo utoliko pre, što izvoz postaje
za njih, kao što smo videli, preka potreba, koja bezuslovno mora
biti zadovoljena, jer to im perativno nalažu tehnički uslovi što
većeg razmera proizvodnje. A li na svetskom tržištu vlada kon­
kurencija i tako ne preostaje ništa drugo nego da se jedna vrsta
konkurencije zameni drugom m anje opasnom: na mesto konku­
rencije na robnom tržištu, gde odlučuje samo cena robe, dolazi
konkurencija na tržištu kapitala, u ponudi zajmovnog kapitala,
čije je davanje već skopčano sa uslovom docnijeg preuzimanja
robe. Sada izvoz k ap itala postaje sredstvo da se zemlji koja izvozi
k ap ital obezbede industriske isporuke. Kupac sada nema izbora; on
postaje dužnik i time postaje zavisan, te mora da prihvati uslove
poverioca; Srbija dobija od Austrije, N em ačke ili Francuske zajam
samo onda ako se obaveže da će svoje topove ili svoj železnički
m aterijal nabavljati od Škode, Krupa ili Šnajdera. Borba za pro­
đu robe postaje borba oko sfera.za plasiranje zajmovnog kapitala
između nacionalnih bankovnih grupa, i pošto je ovde. usled me­
đunarodnog izjednačenja kam atnih stopa, ekonomska konkuren­
cija sputana u relativno uskim granicama, to e k o n o m sk a borba
ubrzo postaje borba za vlast koja se vodi političkim oružjem.
A li baš u tim borbama su stare kapitalističke države u eko­
nomskom pogledu u preimućstvu. Engleska* poseduje staru, k a­
• Britanski, u inostranstvo plasirani kapital bio je 1900 procenjen
na 2500 m iliona funti sterlinga i pretpostavljao se godišnji p riraštaj od
50 m iliona, od toga 30 m iliona u efektima. Imvesticije u inostranstvu.
izgleda, da su brže rasle nego investicije u zem lji; bar se britanski ukupan
dohodak od 1865 do 1898 otprilike samo podvostručio, dok se dohodak iz
inostranstva u istom vremenskom razmaku podevetostručio. (Gifen.) Pod­
robnije podatke sadrži jedan izveštaj George Paish-a. objavljen u »Jour-

372
 pitalom zasićenu industriju; koja se prilagođena potrebama svet-
skog tržišta još iz vremena engleskog monopola nad svetskim
tržištem, relativno sporije razvija od nemačke i američke indu­
strije, njena ekspanzivna sposobnost je manja. No s druge strane,
akumulisani kapital je izvanredno velik i od njegovih investicija
u inostranstvu pritiču u Englesku stalno nove mase profita od­
ređene za akumulaciju. Odnos masa kapitala koje su određene
za akumulaciju prema kapitalu koji je podesan za plasman u
zemlji je tu najveći, pa otuda je tu i težnja za investiranjem u
inostranstvu najjača, a zahtevana kam atna stopa najmanja. Iz
drugih uzroka i u Francuskoj je nastupila ista posledica. I tu je,
na jednoj strani, staro akumulisano bogatstvo, iako prema svojim
odnosima svojine ne tako koncentrisano, ali ipak putem banaka
centralizovano uz neprekidni priliv od inostranih plasmana, a,
na drugoj strani, stagnirajući industriski razvitak u sopstvenoj
zemlji, pa otuda i ovde jaka težnja kapitala za izvozom. Ovo
preimućstvo može da bude samo politički izravnato jačim diplo­
matskim pritiskom, opasnim i stoga ograničenim sredstvom, ili
pak ekonomski smanjenjem cene, koje kompenzuje eventualna
viša kamata.
A li žestina konkurencije budi težnju za njenim ukidanjem.
Najjednostavnije se to može izvršiti ako se delovi svetskog tržišta
uključe u nacionalno tržište dakle prisajedinjenjem tuđih podru­
čja, putem kolonijalne politike. Ako li je slobodna trgovina bila
ravnodušna prema kolonijama, to zaštitna carina neposredno vodi
ka većoj aktivnosti u oblasti kolonijalne politike. O vde se inte­
resi država neposredno sukobljavaju.

nal of the Roval Statistical Society«, septem bra 1909. P rem a njemu iznosio
je 1906/07 dohodak od državnih zajm ova Indije 8 768 237 funti sterlinga,
ostalih kolonija 13 952 722 funte sterlinga, svih drugih zem alja 8 338124
funte sterlinga, ukupno 31 039 083 funte sterlinga prem a 25 374 192 funte
sterlinga u godini 1897/98. D ohodak od drugih efekata (železnice!) nave­
den je u visini od 48 521 000 funti sterlinga. Suma inostranog kapitala
procenjena je na 2700 m iliona funti, od čega je 1700 miliona funti ster­
linga uloženo u železnice. Dohodak od toga ceni se na 140 miliona funti
sterlinga, što odgovara ukam aćenju od 5,2°/o. Pritom bi ove procene mogle
još znatno zaostajati za stvarnošću.
Francuski inostrani kapital cenio je P. Leroa-Bolje na 34 m ilijarde
franaka; 1905 mogao je on porasti na 40 m ilijardi. G odišnje nove inve­
sticije se cene na 1500 m iliona franaka.
Nemački posed u inostranstvu procenio je Smoler u poznatom izve*
štaju priloženom beržanskoj anketnoj komisiji 1892 na 10 m ilijardi, V.
Kristians na 13 m ilijardi, od kojih 500 do 600 m iliona m araka pretsta­
vljaju godišnju dobit. Sartorius ceni za 1906 efekte na 16 m ilijardi, ostali
posed u inostranstvu na 10 m ilijardi a godišnji dohodak na oko 1240
miliona m araka. Pobliži podaoi kod Sartoriusa, na navedenom mestu,
str. 88 i dalje.
373
 U istom pravcu deluje i jedan drugi moment. V eć je u ćisto
kvantitativnom pogledu za jednu zem ljn probitačnije ako svoj
kap ital izvozi u v id u kap itala koji odbacuje profit nego u vidu
kam atonosnog k ap itala, jer je profit veći od kamate. A zatim,
raspolaganje kapitalom ostaje neposrednije, kontrola direktnija
ako kapitalisti-izvoznici plasiraju svoj kap ital n vidu industriskog
kapitala. U ticaj engleskog kap itala koji je uložen u američke že-
lezničke obveznice, dakle kao kam atonosni kapital, na politiku
am eričkih železničkih m agnata je minimalan, dok je on odlučan
onde gde se samo industrisko preduzeće vodi s engleskim kapi­
talom. D anas su nosioci izvoza industriskog kap itala u prvom
redu karteli i trustovi, i to iz raznih razloga. O ni su najjači n
teškoj industriji, gde je, kao što smo videli, pritisak u pravcu
izvoza kapitala najjači, da bi se dobila nova tržišta za sopstvenu
džinovski rastuću proizvodnju. G radnja železnica, eksploata­
cija rudnika, povećanje ratne opreme stranih država, postavlja­
nje električnih postrojenja sn n prvom redu oblasti koje interesu ju
ove teške m onopolističke industrije. Iza njih stoje velike banke
koje sn najtešnje povezane s tim granama. Osim toga kod kar-
telisanih industrija postoji, s jedne strane, veoma velika težnja
za proširenjem proizvodnje, a, s druge strane, visoka kartelna
cena se suprotstavlja proširenju proizvodnje za unutrašnje tržište,
tako da ekspanzija pruža najbolju mogućnost da se odgovori po­
trebi proširenja. Zahvaljujući svojim ekstraprofitim a, karteli osim
toga raspolažu kapitalim a koji su stalno spremni za akumulaciju,
i koje oni najradije ulažu u svoje sopstvene sferey gde je profitna
stopa najviša. O vde je ujedno veza izm eđu banaka i industrije
najtešnja, a mogućnost osnivačke dobiti putem emisije akcija
preduzeća postaje jak razlog za izvoz kapitala. Tako danas v i­
dim o najjaču težnju za izvozom i n d u s t r i s k o g kapitala kod
zem alja sa organizaciono najrazvijenijom industrijom, kod Ne-
m ačke i Sjedinjenih Država. To nam objašnjava čudnovatu pojavu
da te države, s jedne strane, izvoze kapital, a, s drug© strane,
k ap ital potreban sopstvenoj privredi delim ično uvoze iz inostran-
stva. O ne pre svega izvoze industriski kapital i tako proširuju
sopstvenu industriju, čiji obrtni kapital povlače delom u vidu zaj-
jmovnog kap itala iz zem alja sporijeg industriskog razvitka, ali
većeg akumulisanog bogatstva kapitala. Pritom one ne profiti­
raju samo razliku između industriskog profita koga postižu na
stranim tržištim a i mnogo niže kam ate koju moraju platiti na
uzajm ljeni kapital u Engleskoj ili Francuskoj, nego tom vrstom
izvoza kapitala one sebi ujedno obezbeđuju brzo proširenje sop­
stvene industrije. Tako Sjedinjene D ržave izvoze n veĆiin raz-

374
 merama industriski kapital u Južnu Ameriku, dok istovremeno
uvoze zajmovni kapital iz Engleske, Holandije, Francuske itd.
u vidu bonova i obveznica10 za vođenje svoje sopstvene industrije.
Forsiranjem izvoza kapitala, kartelisanje i trustiranje pr ra
tako kapitalistim a zemlje s najrazvijenijim monopolizovanjem in­
dustrije i u ovom pogledu prednost pred zemljama sa niže org tni-
zovanom industrijom, te tako, s jedne strane, u ovim zemljama
izaziva težnju da se pomoću zaštitne carine ubrza kartelisanje
sopstvene industrije, — dok u razvijenijim zemljama jača težnju
da se po svaku ceuu obezbedi stalni izvoz kapitala isključenjem
svake konkurencije stranog kapitala.
Ako izvoz, kapitala u njegovim najrazvijenijim oblicima do­
lazi iz oblasti kapitala čija je koncentracija najdalje odmakla,
to on svojim povratnim dejstvom ubrzava moć i akumulaciju tih
oblasti. Najveće banke i najveće grane industrije su te koje na
inostranim tržištima postižu najbolje uslove za oplođavanje ka­
pitala. Velikim bankama i krupnoj industriji padaju ovde u đeo
bogati ekstraprofiti, dok manji kap itali ne mogu ni pom išljati
na to da učestvuju u toj deobi.
Tako politika fiuansiskog kapitala teži da postigne troje:
prvo, stvaranje što većeg ekonomskog područja, drugo, koje se
zatvara prema inostranoj konkurenciji zidovim a zaštitne carine,
i treće, koje time postaje eksploataciono područje nacionalnih
monopolističkih udruženja. A li ovi su zahtevi morali dospeti u
najoštriju protivrečuost sa ekonomskom politikom koju je u k la­
sičnom savršenstvu sproveo u Engleskoj industriski kapital dok
je bio apsolutni gospodar (u dvostrukom smislu, tj. da mu je bio
podvrgnut trgovački i bankovni kapital i da je ujedno bio apso­
lutni gospodar na svetskom tržištu). A to utoliko više, što je spro-
vođenje politike finansiskog kapitala u drugim zemljama sve više
ugrožavalo i interese engleskog industriskog kapitala. Štaviše
zemlja slobodne trgovine je bila prirodna tačka napada inostrane
konkurencije. Doduše, »dumping« je za englesku industriju imao
i svojih preimućstava. Prerađivačka industrija dobila je konku­
rencijom, koja je išla do prodaje u bescenje, jevtiniju sirovinu.
No, s druge strane, to je bilo štetno po industriju sirovina. A za­
tim, s napredovanjem kartelisanja, s obubvatanjem proizvodnje
daljim stepenima te sa obrazovanjem sistema izvoznih pre­
mija kucnuće čas. i onim engleskim industrijama koje su do sada
profitirale na >dumping«-u. A uz to dolazi kao najvažniji mo-
M I onde gde je evropski kapital uložen u vidu američkih akcija,
on često ne prima više nego kamatu, pošto su američke banke već una-
pred primile preduzetničku dobit u osnivačkoj dobiti.

375
 incut da carina otvara izgled na eru naglog monopolizovanja
s njenim izgledim a na ekstraprofite i osnivačke dobiti, koji pret-
stavljaju veliko iskušenje za engleski kapital.
S druge strane, sasvim je moguće da se Engleska ujedini sa
svojim kolonijam a putem zaštitne carine. Autonomne kolonije
E ngleske su većinom države koje dolaze u obzir u prvom redu
kao liferanti sirovina11, za Englesku i kao kupci industriskih pro­
izvoda.1* P olitika zaštitnih carina a naročito politika agrarnih
zaštitnih carina drugih država ionako ih je usmerila na Englesku
kao na njihovo glavno tržište. No ukoliko bi engleska industrija
sprečavala razvijanje njihove sopstvene industrije, one se države

11 »Za poslednjih 20 godina porastao je dovoz pšenice i drugih žita

iz inostranstva za 4 m iliona funti sterlinga ili za 9 % , (naprotiv iz b ri­
tanskih poseda za 91/* m iliona funti sterlinga ili za 84%>. Dovoz mesa h
inostranstva pokazuje porast od 1 6 % m iliona funti sterlinga ili 7 9 %. iz
britanskih poseda 8 m iliona funti sterlingia il i 230 %. Uvoz maslaca i
sira iz stranih zem alja pokazuje porast od 9 % m iliona funti sterlinga
ili 60%, a porast dovoza iz b ritan skih poseda 630%.
Dovoz svih vrsta žita iz britanskih poseda iznosio je 1895: 7 722 000
funti sterlinga; 1905: 20 345000 funti sterlinga, porast od 12623000 funti
sterlinga ili 16 3 % . U isto vreme dovoz iz inostramstva se popeo od
45 359 000 funti sterlinga na samo 49 684 000 funti sterlinga, porast od
4 323 000 funti sterlinga ili 9 ,5 % . Godine 1895 inostranstvo ie isporučilo
8 5,4% a britanske kolonije 14 ,6 % potreba U jedinjenog K raljevstva u
žitu. Godine 1905 isporučilo je inostranstvo 7 1 % a britanske kolonije
29 % .« W. A. S. Hew ins: »Das britisehe Reich« u »W eltw irtschaft«-u,
izdao Ernest v. H a lle I god. 1906, I I I deo, str. 7.
12 Prema podacima Cemberlenove tarifne kom isije (citirano kod
Sulce-G evernic-a, na cit. mestu str. 216) iznosila je 1902 vrednost uvoza
iz V e like B rita n ije no glavu:
u Nem ačkoj, H o la n d iji, B e l g i j i ....................................... funti sterlinga 0.11.8
„ F ra n cu sko j ............................................................................... „ 0. 8.0
„ Sjedinjenim D r ž a v a m a ........................................................... .. 0. 6.3
„ N atal u „ 8.6.0
„ k o lo n iji K ap (Južna A f r ik a ) .................................................... .. 6.19.6
„ A u stra liji - 5.5.6
„ Novom Z e la n d u .......................................................................... .. 7. 5.7
„ K anadi 1.18.4
G odine 1901 uvezle su b ritan sk e kolonije:
iz m e tro p o le ........................................................... 123.5 m iliona funti sterlinga
„ drugih b ritanskih p o se d a ..............................68.0
„ in o s t r a n s t v a ........................................................90.0 „
Izvoz Ujedinjenog K raljevstva u m ilionim a funti sterlinga:
1866 1872 1882 1902
u britanske posede .............................. 53,7 60.6 84,8 109,0
. Evropu ......................................... 63,8 108,0 85.3 96,5
M nebritansku A z iju , A frik u i Južnu
A m eriku ......................................... 42 9 47,0 40.3 54.1
„ Sjedinjene D r ž a v e ............................... 28,5 40,7 31,1 23,8

376
nalaze još u stadijumu vaspitne carine, to znači u stadijumu koji
ne podnosi carine iznad određene visine, jer je uvoz inostranih
industriskih proizvoda bezuslovno potreban za snabdevanje sop-
stvenog tržišta. Može se, dakle, vrlo dobro sprovesti jedna viša
carina za zaštitu kartela celokupnog britanskog carstva zadrža­
vajući »unutardržavnec vaspitne carine, a izgled na takvo eko­
nomsko područje, koje bi osim toga bilo kako politički tako i
ekonomski dovoljno jako da spreči istiskivanje britanske indu­
strije usled povišenja zaštitnih carina drugih država, u stanju je
da sjedini celokupnu kapitalističku klasu.1* Osim toga, kapital
koji je uposlen u kolonijama bezmalo je u celosti u posedu en­
gleskih kapitalista za koje je im perijalna zaštitna carina mnogo
važnija od jačeg povišenja koje bi mogle doneti autonomne ko­
lonijalne carinske tarife.14
M Stoga je Čemberlen u svojoj a g itaciji na prvom mestu stalno
isticao ovo gledište. »Meni se čini da vreme ide u tom pravci* da svu
moć ujedini u rukam a velikih država. Manje zemlje koje ne napreduju
izgleda da su određene da uzmu podređeni položaj. Ako V e lika B ritanija
ostane jedinstvena, nijedna država sveta je ne može preteći u prostran­
stvu, broju stanovništva, bogatstvu i raznovrsnosti pomoćnih izvora.«
Čemberlenov govor od 31 marta 1897, citiran kod Marie Schwab, »Cham ­
berlains Handelspolitik«, Jena 1905, str. 6.
14 Profesor H ju ins na sledeći način rezimira interes celokupne k a ­
pitalističke klase na tarifnoj reformi i im perijalizm u, p ri čemu je in ­
teres prerađivačke industrije, koja je dosada bila pobornik slobodne
trgovime ili je to i sada, vešto pomercn na prvo mesto:
»Ujedinjeno Kraljevstvo uvozi danas svoja životna sredstva iz ne­
kih zemalja s kojim a nema odnos reciprociteta. Za isplatu svoga računa
za životna sredstva ono zato mora da poseže za kom plikovanim apa­
ratom međunarodnog prometa i da stalno traži nova tržišta u svetu
za svoje proizvode, te da putem recipročnih odmosa između •zemalja
likv id ira svoje obaveze. Trajno, ova privredna politika izgleda nemoguća
iz sledećih razloga:
1* ®r?J zem alja koje su na ta j način otvorene britanskom uvozu
industriskih artik ala stalno opada i mi ćemo se n ap rim er na tržištim a
Dalekog Istoka sigurno i za k ratk o vreme sresti sa neodoljivom kon­
kurencijom Japana.
2; Nužnost da se stalno traže druga tržišta nego što su zemlje kao
Nemačka i Sjedinjene Države, apstrahujući opet kolonije, ima štetan
uticaj na tok ekonomskog Tazvitka u Engleskoj. Prirodni tok razvitka
, ° 1JL®.^a su engleske industrije težile sve višem stepenu, upošljavale
kvaliftkovanije radnike i razvijale višu tehničku umešnost. Međutim,
tok razvitka kao da izgleda znatno drukčije. C ivilizo vana i napredna
tržišta se zatvaraju, i britanska industrija, p risiljena da trguje sa zao­
stalim delovima sveta, mora da proizvodi robu koja odgovara njihovim
potrebama.
3. Ovde se pokazuje neposredan sukob između dveju suprotnih
tendencija. Baš u tim velikim lagerskim robama mogu i mlađe indu-
9triske države učiniti veliki korak nnpred. Nemačka, Belgija, Sjedinjene

377
 Sjedinjene D ržave su same po sebi i za im perijalističku eru
dovoljno veliko ekonom sko područje, čiji je pravac ekspanzije
uostalom geografski određen. Panam erički pokret, koji je u Mon-
roevoj doktrini našao svoj prvi politički izraz, nalazi se tek u
svom početku i zbog ogromne prevage Sjedinjenih D ržava ima
pred sobom velike perspektive.
D rukčije je u Evropi, gde je rascepkanost država stvorila
ekonom ski suprotne interese, koji protivstavljaju veoma velike
prepreke njihovom ekonomskom uklanjanju putem srednjoevrop­
skog carinskog saveza. O vde se ne radi, kao kod Britanske Impe­
rije, o delovim a koji 6e uzajam no dopunjuju, nego o više ili
m anje istovrsnim tvorevinam a koje se stoga u međusobnoj konku­
renciji neprijateljski odnose jedna prema drugoj.
A to se neprijateljstvo izvanredno povećava usled ekonomske
p olitike finansiskog kapitala, pri čemu suprotnost proizilazi ne
iz težnje za uspostavljanjem jedinstvenih ekonomskih područja u
6amoj Evropi, kao u 19 stoleću, nego iz težnje za pripajanjem
stranih neutralnih tr ž išta u službu čega se sada stavljaju na­
cionalna sredstva vlasti evropskih država. Jer, ne radi se o pri-
sajedinjavanju kap italistički već visoko razvijenih zemalja, čija
je industrija i sama sposobna za izvoz i koja bi za industriju
porobljivačke zem lje značila samo povećanu konkurenciju, a u
svakom slučaju malo dolazila u obzir kao sfera za plasiranje su-
viška k ap itala druge zem lja Naprotiv, u obzir dolaze u prvom
redu ona područja koja još nisu otvorena, a čije otvaranje može
da bude od velikog značaja baš za najmoćnije kapitalističke
grupe, dakle uglavnom samo prekomorska kolonijalna područja.
Samo tu se kap italu pruža prilika da plasira kapital u velikim
razmerama. N aročito stvaranje modernog sistema saobraćaja, že-
leznica i parobrodarskih linija apsorbuje ogromne mase kapitala.”

Države, A ustrija, pa čak i Japan, mogu s nama da konkurišu na tom

polju i da se takođe uvedu u pomenutim zemljama. S druge strane, 11
engleskoj in d u striji se pokazuje tendencija da više razvija specijalitete
nego lagersku izradu i da tako proizvodi skuplje robe. Stoga Ve lika
B rita n ija odlazi sve više u pozadinu u zemljama od ko jih ona sve višb
zavisi za plaćanje svojih životnih sredstava. A s obzirom na to, u či­
tavoj Im p e riji dobija svoj značaj težnja za organizovanjem britanskog
industriskog života u većim razmerama.« Hewins, 1. s., str. 37.
16 K o lik u važnost ima, naprimer, za Englesku izgradnja kolonijalnog
železničkog sistema, pokazuju sledeći podaci:
»Godine 1880 Britanska Im p erija je im ala 40 000 engleskih m ilja
(64 360 km) železničkih pruga, od toga tri osmine u Ujedinjenom K ra ­
ljevstvu. pet osmina u prekomorskim posedima i kolonijam a. Godine
1904 železnička mreža se povećala na 95 000 engleskih m ilja (152 855
km), od toga samo još dve devetine u Ujedinjenom Kraljevstvu. Dakle,
dužina železničkih pruga je porasla za 26 % . a u prekomorskim pose-

378
 Država se stara za to da u kolonijama živi rad stoji na raspo­
laganju pod uslovima koji dozvoljavaju ekstraprofite. O na ujedno
u mnogim slučajevima obezbeđuje ukupan profit preuzim ani. .a
državne garantije. Prirodno bogatstvo kolonija p ostaje tak ođi iz ­
vorom ^kstraprofita. O vde sa radi naročito o pojevtinjenju siro­
vina, dakle o spuštanju cene koštanja industriskih proizvoda. U
kolonijama zem ljišna renta još nije razvijena ili je razvijena samo
u najmanjoj meri. Teranje sa zem lje ili istrebljivanje urođenika,
u najpovoljnijem slučaju njihovo pretvaranje od pastira ili lovaca
u ugovorne robove ili zemljoradnike ograničene na male tačno
obeležene arezove, odjednom stvara slobodno zem ljište, koje ima
samo nominalnu cenu. Ako je zemlja inače plodna, ona može
domaćoj industriji daleko jevtinije isporučivati svoje sirovine,
naprimer pamuk, nego raniji izvori snabdevanja. Cak ako to i
ne dolazi do izraza n ceni, jer naprimer za pamuk ostaje mero-
davna američka cena, to ipak znači da jedan deo zem ljišne rente,
koji bi se inače morao platiti američkim farmerima, pripada sada
posednicima kolonijalnih plantaža.
Još je važnije snabdevanje sirovinama industrije za preradu
metala. Brzi razvitak industrije za preradu m etala ima i pored
tehničkog napretka tendenciju da povisi cene m etala koju kapi-
dima za 223%. N aravno, brzi razvitak kolonija zasnivao se na brzom
otvaranju područja u kojim a ranije nije bilo železnica ili gde su one
bile samo u prim itivnom stanju. Posle 1880 potrostručile su se železnice
Indije i Kanade, železnice A ustralije početvorostručile, a Južne A frike
popetorostručile.
Izvan Ujedinjenog K raljevstva najveća gustina železničkih prug a
u odnosu prem a gustini stanovništva nalazi se u australiskom Komon-
veltu, gde ma 1000 stanovnika dolazi 3,86 m ilja (6,21 km) železničkih
pruga, prem a 3,76 (6,05 km) u K anadi i 0,19 (0,30 km) u Indiji.
Sama po sebi velika železnička m reža U jedinjenog K raljevstva iz­
gleda m alena u poređenju sa Sjedinjenim D ržavam a, gde je prem a po­
dacim a iz Poors R ailroad M anual-a 1904 bilo u saobraćaju 212 349 m ilja
(341669,54 km) železničkih pruga, više nego dvostruko u odnosu n a
dužinu železničkih pruga Britamske Im perije, i pored toga što ova obu­
hvata petorostruki broj stanovništva. Iz toga proizilazi izgled za dalje,
ekstenzivno, gotovo neograničeno proširenje i razvitak železnica u Im ­
periji.
O tprilike celokupni kapital za izgradnju svih tih železnica p ri­
bavljen je u U jedinjenom K raljevstvu; sume uložene u britanske žele­
znice izvan metropole mogu se ceniti na oko 850 m iliona funti sterlinga,
godišnji prihodi na 75 m iliona funti sterlinga b ru to a oko 30 miliona
funti sterlinga neto. S obzirom na brojeve za* sam o U jedinjeno K raljev­
stvo cenim ukupan k ap ital uložen u železnice Britanske Im perije na
oko 2100 miliona funti sterlinga, što se cifri S jedinjenih D ržava —• 2800
miliona funti sterlinga — približava znatno više nego dužina železničkih
pruga. Neto prihodi železnica iznose oko 70 do 75 m iliona funti ster­
linga godišnje ili 3% od uloženog kapitala.« Hewins, 1. s.* str. 34.

379
talističko monopolizovanje još potpomaže. Utoliko postaje važnije
da se u sopstvenom ekonomskom području poseduju izvori za
snabdevanje tim sirovinam a.1*
Na taj način, težnja za sticanjem kolonija vodi stalno rastfićoj
suprotnosti izm eđu velikih ekonomskih područja i ima odlučujuće
reperkusije na odnose pojedinih evropskih država. Različni pri­
rodni uslovi, koji u okviru jednog ekonomskog područja, kao što
su to Sjedinjene D ržave, postaju vrelo naglog ekonomskog ra­
zvitka, zadržavaju, obratno, ekonomski razvitak u Evropi, gde
su oni na raznovrstan, s gledišta ekonom ije na slučajan i zato
na iracionalan način podeljeni na veliki broj malih ekonomskih
područja, i diferenciraju taj razvitak u korist većih a na štetu
manjih ekonomskih područja tim više što slobodna trgovina ne
veže ta područja u jednu višu ekonomsku celinu. A ta ekonomska
nejednakost znači za države isto ono što u okviru država za po­
jedine slojeve: zavisnost ekonom ski jačih od ekonomski slabijih.
Ekonomsko sredstvo je i ovde izvoz kapitala. Zemlja bogata u
kap italu izvozi kap ital u vidu zajmovnog kapitala: ona postaje
poverilac dužničke zemlje.
D ok je izvoz kap itala uglavnom služio za to da u zaostaloj
zem lji stvori, prvo, transportni sistem, drugo, da razvije industriju
sredstava potrošnje, dotle je on unapređivao kapitalistički raz­
vitak te zemlje. Istina i taj metod je imao za dotičnu zemlju
svojih štetnih posledica; najveći deo profita oticao je u inostran-
stvo da bi tu bio delom izdat u vidu dohotka — dakle ne upošlja­
vajući industriju dužničke zem lje — ili pak da bi bio akumuli-
san. O va akum ulacija nije se nipošto morala izvršiti u zemlji iz
koje je poticao profit; no usled tog kapitalističkog »absentizma«17
bila je u toj zem lji izvanredno usporena akumulacija, dakle dalji
razvitak kapitalizm a. U velikim ekonomskim područjima, u ko­
jima se kapitalizam i zbog domaćih uslova morao brzo razvijati,
došlo je uskoro do nacionalne asim ilacije inostranog kapitala.
Tako je Nem ačka vrlo brzo nacionalno asimilirala belgiski i
francuski kapital, koji je imao velikog značaja naročito u rajnsko-
vestfalskom rudarstvu. A li u malim ekonomskim područjima je
ta asim ilacija bila veoma otežana, pošto je domaća kapitalistička
klasa nastajala mnogo sporije i teže.
t# Stoga je g. Dernburg veoma tačno poznavao psihologiju k ap i­
talista kad je u svojim agitacionim govorima stalno naglašavao upravo
tu mogućnost da bi nemačke kolonije mogle emancipovati nemačke k a ­
pitaliste od Am erike u pam uku i bakru.
17 Vidi kod K auckog oštroum nu analizu posledica te pojave za
R usiju: »Der am erikanische A rbeiterc, »Neue Zeit«, XXIV, 1, str. 676
i dalje.

380
 Ova emancipacija nije više moguća čim se izmenio ka­
rakter izvoza kapitala i čim su kapitalističke klase velikih eko­
nomskih područja pokušale da u stranim zemljama ne p< žu
industriju sredstava potrošnje, već naprotiv, išle su na t^ Ja
sebi obezbede gospodstvo nad sirovinama za svoju industriju sred­
stava za proizvodnju, kpja se sve jače razvijala. Tako su rudnici
država Pirinejskog Poluostrva dospeli pod vlast stranog kapitala,
koji sad nije bio izvezen kao zajmovni kapital nego neposredno
investiran u te rudnike, a tako — uz veći otpor — i rudna blaga
Skandinavije, naročito Švedske. Tim zemljama je, u vreme kad
su inače mogle možda da pređu na osnivanje najglavnijih mo­
dernih industrija, na osnivanje sopstvene industrije gvožđa, odu­
zeta sirovina u korist engleske, nemačke i francuske industrije.
Tako je u samom početku došlo do zastoja u njihovom kap itali­
stičkom a samim tim i političkom i finansiskom razvitku. Eko­
nomski obavezne da plaćaju danak18 inostranom kapitalu, postale
su one i politički države drugog reda, upućene na zaštitu velikih.
S druge strane,, sve veći značaj kapitalističke kolonijalne po­
litike stavio je Englesku pred zadatak da obezbedi svoje kolo­
nijalno carstvo, i taj zadatak je imao isti značaj kao i održavanje
njenog gospodstva na moru i zaštita puta za Iudiju. A li za to joj
je bilo potrebno da raspolaže lukama na Atlantskom Okeanu i
to je moralo naterati Englesku da održava dobre odnose sa
obalskim državama Atlantskog Okeana. A ona je to mogla postići
političkim putem jer je izvozom svoga kapitala manje između
ovih država držala u ekonomskoj zavisnosti. Jačina engleske flote
morala je i Francusku naterati na stranu Engleske, čim je zahtev
Nemačke na svoj udeo u kolonijalnoj politici doveo Francusku
u sukob s Nemačkom, i nju kao i sve druge zemlje koje poseduju
kolonije bacio u brigu za svoj posed. Tako se razvila tendencija
doduše ne da se ukinu carinske ograde u Evropi i na taj način
stvori veliko jedinstveno ekonomsko područje, nego da se. manje
političkel, i zato ekonomski zaostale jedinice politički grupišu oko
većih. Obratno, ovi politički odnosi utiču opet na ekonomske, i
zemlju koja se politički nalazi u satelitskom odnosu čine naro­
čitom sferom za plasiranje kapitala zaštitničke zemlje. Pritom
diplomatija stoji neposredno u službi kapitala koji traži plasman.
Ukoliko manje države još nisu u »čvrstoj ruci«, one postaju
poprište konkurencije inostranog kapitala. A li i ovde se nastoji
dovesti do odluke političkim merama. Naprimer, za isporuku to­

18 Isti je slučaj e Rusijom; ali ona će u nacionalnoj asimilaciji,

koju delimično već sprovodi, mnogo lakie uspeti zbog veličine područja,
za koju bi svrhu državno bankrotstvo bilo najradikalnije sredstvo.

381
pova za Srbiju vezuje se ujedno i politička odluka, da li da iza­
bere francusko-rusku ili nemačko-austrisku podršku.1* Prema to­
me, p olitička moć postaje u ekonomskoj konkurentskoj borbi
odlučujuća i profit finansiskog kapitala neposredno se dovodi u
vezu s političkom moći države. D iplom atija sada dobija kao naj­
važniju funkciju zastupanje finansiskog kapitala. Čisto političkom
oružju pridolazi trgovinsko-političko,*0 i stavove jednog trgovin­
skog ugovora ne određuju više samo interesi robne razmene nego
i veća ili manja spremnost m anje države da finansiskom kapitalu
veće države da prednost pred konkurencijom.
No ukoliko je ekonom sko područje manje utoliko je manja i
moć da se pobedonosno izdrži konkurentska borba pomoću vi­
sokih izvoznih premija, utoliko je jača težnja za izvozom kapitala,
kako bi se moglo uzeti učešća u ekonomskom razvitku drugih
većih sila i u njihovim višim profitim a, a ukoliko je veća masa
već akumulisanog bogatstva u sopstvenoj zemlji, utoliko pre ta
potreba može da bude zadovoljena.
I ovde dolaze do izraza suprotne tendencije. Što je veće
ekonom sko područje, što je veća moć države, to je povoljniji
položaj nacionalnog kapitala na svetskom tržištu. Tako finansi­
ski kapital postaje nosilac ideje jačanja državne moći svim sred­
stvima. No ukoliko su istoriski nastale razlike u moći država
veće utoliko su različniji konkurentski uslovi, utoliko je, jer uto­
liko više obećava, i ogorčenija borba velikih ekonomskih područja
za dom inacijom na svetskom tržištu. Ova borba postaje utoliko
oštrija ukoliko je finansiski kapital razvijeniji, ukoliko je jača
njegova težnja da delove svetskog tržišta monopolizuje za nacio­
nalni kapital; a ukoliko je proces monopolizovanja dalje odma­
kao, utoliko je ogorčenija borba za preostali deo. Ako je engleski
*• M anje države, naprotiv, mogu u pregovorima o zajm u samo uz
teškoće vezivati uslove za industriske isporuke, delom i zbog toga što
su njihove industrije manjeg kapaciteta. »Holandskim bankovnim za­
vodima se zaista s pravom prebacivalo da inostranstvo snabdevaju ka­
pitalom često bez ik a k v ih uslova...« Berza je »inostranstvu, poslednji
put Južnoj A m erici (tj. godine 1905) davala veće kapitale, a da za njih-
nije vezivala uslove u korist holandske industrije, kao što se to češće
dešava u B e lg iji, Nem ačkoj i Engleskoj«. G . Hasselink, »Holland« u
Hall-ovom »W eltwirtschaft«-u, III deo, str. 118. . . . .
*• O nadmoćnosti koju pritom uživ a veće ekonomsko područje vidi
Richard Schiiller« »Schutzzoll und Freihandel«, Wien 1905, str. 247:
»Spoljna trgovina nekog područja malog opsega je u odnosu prema
njegovoj proizvodnji velika i stoga za tu zem lju važna, a za strane ve­
lesile iz ko jih ona uvozi robu i u koje hoće da izvozi taj je trgovinski
promet od manjeg značaja u poređenju s njihovom proizvodnjom. Zato
m aloj državi manje polazi -za rukom da na odgovarajući način sačuva
svoje interese u ugovorima i da druge skloni na prilagođavanje njihove
trgovinske politike svojim potrebama.«
382
sistem slobodne trgovine učinio tu suprotnost donekle snošljivom,
ona se mora izvanredno zaoštriti prelaskom na zaštitnu carinu,
do koje će kroz kratko vreme neminovno doći. Protivrečnost iz­
među razvitka nemačkog kapitalizm a i njegovog srazmcrno malog
ekonomskog područja tada će se izvanredno povećati. D ok Ne-
mačka u svom industriskom razvitku naglo ide napred, njeno
konkurentsko područje joj se odjednom sužava. A to je utoliko
osetljivije, što Nemačka iz istoriskib razloga,21 dakle za današnji
kapitalizam, koji ništa ne daje na prošlost ako to nije akumulisani
»minuli rad«, slučajnih razloga, nema znatnijeg kolonijalnog po­
seda, dok ne samo njeni najjači konkurenti Engleska i Sjedinjene
Države, za ove ceo njihov kontinent ekonomski nosi karakter ko­
lonije, nego i manje sile, Francuska, Belgija, Holandija raspolažu
znatnim kolonijalnim posedom, a njen budući konkurent Rusija
isto tako poseduje neizmerno veće ekonomsko područje. D akle,
situacija koja mora izvanredno zaoštriti suprotnost između Ne-
mačke i Engleske zajedno s njihovim trabantima, situacija koja
goni na put nasilnog rešenja.
O vo bi odavno nastupilo, da protiv toga nisu delovali su­
protni uzroci: Jer, izvoz kapitala sam stvara tendencije koje se
protive takvom nasilnom rešenju. Nejednakost industriskog razvit­
ka prouzrokuje izvesno diferenciranje u oblicima izvoza kapitala.
Neposredno uzimanje učešća u otvaranju industriski zaostalih
zemalja ili takvih koje se sporije razvijaju pripada zemljama u
kojima je industriski razvitak dostigao najviši oblik kako u
pogledu tehničke, tako i u pogledu organizatorske strane. Ovamo
spadaju u prvom redu Nemačka i Sjedinjene Države, a u drugom
Engleska i Belgija. Druge zemlje sa starim kapitalističkim raz­
vitkom uzimaju učešća u izvozu kapitala više u vidu zajmovnog
kapitala nego u vidu podizanja fabrika. O vo vodi tome da, na-
primei;, francuski, holandski, a u velikoj meri i engleski kapital,
postaju zajmovni kapital za industrije pod nemačkom i američkom
upravom. Tako nastaju tendencije ka solidarnosti međunarodnih
interesa kapitala. Francuski kapital kao zajmovni kapital postaje
zainteresovan za napredak nemačkih industrija u Južnoj Americi
itd. Jedna takva veza koja izvanredno podiže moć kapitala, do­
zvoljava ujedno još brže otvaranje stranih područja, i još ga
olakšava pojačanim pritiskom povezanih država.”
Koja će od tih tendencija prevagnuti, to je u konkretnim
slučajevima različito i zavisi n prvom redu od izgleda na dobit,
11 V idi K arl Emil: »Der D eutsche Im perialism us und die inaere
Politike. »Neue Zeit«, XXVI, I.
** Prim er takvog razvitka pruža sadašnji ishod marokanskog spora,
u kome je veza između K rupa i Snajder-Krezo-a u cilju zajedničke
383
koji se otvaraju dobijanjem borbe. O vde igraju ulogu u međuna­
rodnom i m eđudržavnom merilu slični odnosi kao što su oni koji
odlučuju o tom e da li će u nekoj industriskoj oblasti i dalje tra­
jati konkurencija ili će se ona pre ili kasnije okončati nekim
kartelom ili trustom. Što su razlike u snazi veće, utoliko je, uopšte
uzev, i borba verovatnija. A li svaka pobedonosna borba bi ujedno
dovela do jačanja pobednika, i, sledstveno, do pomeranja snaga
u njegovu korist a na štetu svih ostalih. O tuda međunarodna po­
litika status quo-a najnovijeg vremena, koja potpuno potseća na
politiku ravnoteže ranih stadijum a kapitalizm a. Uz to još i bojazan
od unutrašnjopolitičkih posledica rata, koju izaziva socijalistički
pokret. No, s druge strane, odluka o ratu i miru ne leži samo n
rukama visokokapitalističkih država, gde su tendencije protiv ra­
zvitka u pravcu rata najjače izražene. K apitalističko buđenje na­
roda Istočne Evrope i A zije je propraćeno pomeranjima snaga
koja, delujući povratno na velesile, mogu i ovde da dovedu posto­
jeće suprotnosti do eksplozije.
A ako politička moć države postane sredstvo konkurencije
finansiskog kapitala na svetskom tržištu, onda to naravno znači
da se odnos buržoazije prema državi potpuno izmenio. Buržoazija
je bila nosilac neprijateljskog stava prema državi u borbi protiv
ekonomskog m erkantilizm a i političkog apsolutizm a. Liberalizam
je zaista bio destruktivan, značio je ustvari »obaranje« državne
vlasti i razrešavanje starih veza. C elokupan s mukom izgrađeni
sistem odnosa zavisnosti na selu i espafskih veza u gradu a nje­
govom kom plikovanom nadgradnjom povlastica i monopola bio je
srušen. N jegova pobeda značila je na prvom mestu ogromno sma­
njenje moći državne vlasti. Ekonomski život je trebalo, bar u
principu, da se sasvim otrgne državnom regulisanju, a politički
da se država ograniči na nadzor nad bezbednošću i na uspostav­
ljan je građanske jednakosti. Tako je liberalizam bio čisto negi­
rajući, u najoštrijoj suprotnosti prema državi m erkantilističkog
ranog kapitalizm a, koja je u principu sve htela da reguliše, u
Suprotnosti i sa svima socijalističkim sistemima, koji hoće ne
destruktivno nego konstruktivno da na mesto anarhije i slobodne
konkurencije postave „vesno regulisanje od strane društva, koje
organizuje svoj privredni život a tim e i sebe samog. Sasvim je
prirodno što je liberalni princip još najpre ostvaren u Engleskoj,
gde mu je bila nosilac fritrederska buržoazija koja je usled suprot­
nosti s proletarijatom samo za kratkih perioda bila prinuđena da

eksploatacije m arokansko-alžirskih ru dnika gvožđa im ala za posledica

sporazum av eju država, čijem se p ritisk u M aroko može mnogo teže oteti
nego d a je mogao obe države uzajam no izigravati.

384
takođe apeluju na državno vlast. A li i u Engleskoj je njegovo ostva­
rivanje naišlo na otpor ne samo stare aristokrati je koja je vodila
protekcionističku politiku, dakle, bila protivna liberalnom prin­
cipu, nego delimično i na otpor trgovinskog i bankovnog k.jr.i-
tala, koji je računao 8 investicijam a, u inostranstvu i koji je u pr­
vom redu zahtevao održanje gospodstva na moru, zahtev koji
je uživao snažnu podršku slojeva zainteresovanih u kolonijama.
Ali na kontinentu moglo je liberalno shvatanje države od početka
da preovlada samo sa jakim iskrivljavanjim a. Kontinentalni, od
Francuza na klasičan način izgrađeni liberalizam povukao je
s mnogo većom odlučnošću i oštrijom doslednošću nego engleski
šve teoriske konzekvence u svim oblastima političkog i duhovnog
života uopšte: pojavivši se kasnije, on je bio opremljen sasvim
drugim naučnim oruđem nego engleski liberalizam; zato je nje­
govo formulisanje i imalo opštiji karakter, a njegova osnova bila
racionalistička filozofija, dok je engleski bio uglavnom zasnovan
na ekonomiji. No praktičnom ostvarenju liberalizma na kontinentu
— karakteristična suprotnost između ideologije i stvarnosti —
bile su unapred postavljene određene granice. Kako je i mogao
zahtev liberalizma za slabljenje državne vlasti da bude ispunjen
od strane buržoazije kojoj je država ekonomski bila potrebna kao
najsnažnija poluga njenog razvitka, i za koju se moglo raditi
6amo o tome da se država ne ukloni, nego da se ona iz kočnice
pretvori u točak njenog sopstvenog razvitka. Ono što je kontinen­
talnoj buržoaziji u prvom redu trebalo, to je: savladati rascep-
kanost na male države, nemoćnost male države zameniti nadmoć-
nošću jedinstvene države. Potreba stvaranja nacionalne države
morala je buržoaziju od samog početka učiniti državotvornom. Ali
na kontinentu se nije radilo o vlasti na moru nego o vlasti na
zemlji. A moderna vojska je sasvim drukčije sredstvo za suprot­
stavljanje državne vlasti društvu nego flota. Unapred znači osa­
mostaljenje državne vlasti u rukama onih koji raspolažu vojskom.
S druge strane, opšta vojna obaveza, koja je naoružala mase, mor
rala je vrlo borzo uveriti buržoaziju da vojska, da ne bi ugrozila
njenu vlast, treba strogu hijerarhijsku organizaciju sa odvojenim
oficirskim koromj, koji bi bio poslušno oruđe države. Dakle, li­
beralizam nije mogao da sprovede svoj državni program ni u
zemljama kao što su Nemačka, Italija ili Austrija, a njegovoj
težnji su uskoro i u Francuskoj bile postavljene granice, pošto
se francuska buržoazija iz trgovinsko-političkih obzira nije mogla
lišiti države. Pored toga je pobeda francuske revolucije morala
nužno uplesti Francusku u rat na dva fronta; ona je morala da
obezbedi svoje revolucionarne tekovine protiv kontinentalnog feu­
dalizma, a s druge strane, stvaranje jedne nove države modernog
25 H ilfe rd in g : F in an sisk i k a p ita l 385
 kapitalizm a značilo je ugrožavanje starih pozicija Engleske na
svetskom tržištu, pa je tako francuska morala u isto vreme za­
početi sa Engleskom borbu za gospodstvo na svetskom tržištu.
N jen je poraz ojačao u Engleskoj moć zem ljišnog poseda, trgo­
vačkog, bankovnog i kolonijalnog k ap itala a samim tim i državne
vlasti nad industriskim kapitalom , i tako odložio konačno nastu­
panje dom inacije engleskog industriskog kapitala i pobedu slo­
bodne trgovine. S druge strane, pobeda E nglesxe učinila je in­
d u s tr ia l kap ital E vrope nužno pristalicom zaštitne carine i
potpuno osujetila pobedu ekonomskog liberalizma, a time ujedno
stvorila uslove za brži razvitak finansiskog kapitala na Konti­
nentu.
Tako je u Evropi prilagođavanju ideologije i buržoaskog shva-
tanja države potrebam a finansiskog kapitala od početka stajala
na putu manja smetnja, a uz to okolnost što je jedinstvo Nemačke
nastalo kontrarevolucionarnim putem morala je ovde još izvan­
redno pojačati položaj državne vlasti u svesti naroda, dok je u
Francuskoj vojni poraz učinio da se sve snage koncentrišu pre
svega za ponovno uspostavljanje državne vlasti. Tako su se pot­
rebe finansiskog kap itala srele s ideološkim elementima, koje je
on mogao lako iskoristiti da od njih stvori novu, svojim interesima
prilagođenu ideologiju.
A li ta je ideologija potpuno suprotna ideologiji liberalizma;
finansiski kapital neće slobodu već gospodstvo; on nema smisla
za samostalnost pojedinačnog kapitaliste, nego traži njegovo spu­
tavanje; njemu je mrska anarhija konkurencije i on hoće organi­
zaciju, razume se, samo da bi mogao započeti konkurenciju u
sve većim razmerama. A li da bi to sproveo da bi održao svoju
prevlast i povećao je, njemu je potrebna država koja treba^ da
mu svojom carinskom i tarifnom politikom obezbedi unutrašnje
tržište i olakša osvajanje inostranih tržišta. Njemu je potrebna
politički snažna država koja se u svojoj trgovinskoj politici ne
treba obazirati na suprotne interese drugih država.” Naposletku
njemu je potrebna jaka država koja će pribaviti važnost njegovim
finansiskim interesima u inostranstvu, koja će uložiti svoju po­
litičku moć da bi manjim državamtv nametnula povoljne ugovore
o isporukam a i povoljne trgovinske ugovore. Država, koja može
svuda u svetu da interveniše, kako bi ceo svet mogla da pretvori u
sfere za plasiranje svog finansiskog kapitala. Finansiskom kapitalu
potrebna je najzad država koja je dovoljno jaka da može povesti
” Pom islimo od kolike je važnosti za međunarodno sprovođenje
posleđnjih nemačkih trgovinskih ugovora postala činjenica, što je po­
litičk a moć R usije usled zapleta na Dalekom Istoku toliko oslabila da
p o litički pritisak nije bio moguć.

386
 ekspanzionističku politiku i sebi pripojiti nove kolonije. Ako je
liberalizam bio protivnik državne politike sile, ako je on svoje
gospodstvo hteo da obezbedi od stare vlasti aristokratije i biro-
kratije na taj način što im je dopuštao sredstva državne Vlasti
u najmanje mogućem obimu, to zahtev finansiskog kapitalizm a
postaje politika sile bez ikakve granice, ovo i u slučaju ako izdaci
za vojsku i mornaricu i ne bi neposredno obezbedili upravo naj­
moćnijim kapitalističkim slojevima važnu prođu s pretežno mo­
nopol ističkim profitima.
Ali zahtev za politikom ekspanzije revolucioniše i celokupno
buržoasko shvatanje sveta. Buržoazija prestaje biti miroljubiva i
humanitarna. Stari pobornici slobodne trgovine verovali su u slo­
bodnu trgovinu ne samo kao u najpravilniju ekonomsku politiku
nego i kao u polaznu tačku ere mira. Finansiski kapital je odavno
izgubio tu veru. On ništa ne drži do harmonije kapitalističkih
interesa, on zna da konkurentska borba sve više postaje politička
borba za vlast. Ideal mira bledi, na mesto ideje humanosti dolazi
ideal veličine i moći države. Moderna država je nastala kao ostva-
renje težnje nacija za jedinstvom. Nacionalna misao koja je našla
svoju prirodnu granicu u konstituisanju nacije kao osnove države,
pošto je priznala pravo svakoj naciji na sopstveno državno ure­
đenje i stoga granice države videla u prirodnim granicama nacije,
pretvara se sada u misao uzdizanja sopstvene nacije iznad drugih
nacija.14 Sada je ideal da se sopstvenoj naciji obezbedi gospodstvo
nad svetom: težnja isto tako neograničena kao i težnja kapitala
za profitom iz koje je ponikla. Kapital postaje osvajač sveta i sa
svakom novom zemljom on osvaja novu granicu koju valja preko­
račiti. Ova težnja postaje ekonomska nužnost, pošto svako zaosta­
janje smanjuje profit finansiskog kapitala, umanjuje njegovu
konkurentsku sposobnost i naposletku može manje ekonomsko
područje obavezati da plaća danak većem ekonomskom području.
Ekonomski zasnovana, ona se ideološki opravdava onim značaj­
nim iskrivljavanjima nacionalne misli, koja više ne priznaje pravo
svakoj naciji na političko samoopredeljenje i nezavisnost i koja
nije više izraz demokratskog načela o jednakosti u nacionalnim
razmerama svega onoga što nosi ljudski lik. Naprotiv, ekonomsko
povlašćivanje monopola odražava se u povlašćenom položaju koji
mora pripasti sopstvenoj naciji. O va se pojavljuje kao izabrana
nad svima ostalima. Pošto se potčinjavanje tuđih nacija vrši silom,
dakle veoma prirodnim putenV, izgleda da vlndajuća nacija to
gospodstvo ima da zahvali svojim naročitim prirodnim svojstvima.

*4 V id i Otto Bauer, »Marx-Studien«, II, § 30, str. 491 i dalje. ^Der

Imperialism us und das Nationalitatsprinzip«.
 dakle svojim rasnim svojstvima. Tako se u rasnoj ideologiji po­
javljuje, prerušeno u prirodnu nauku, obrazloženje težnje za vlašću
finansiskog kapitala, koji na taj način dokazuje prirodno-naučnu
uslovljenost i nužnost svojih postupaka. Namesto demokratskog
ideala jednakosti stupio je oligarhiski ideal gospodstva.
No ako ovaj ideal u oblasti spoljne politike prividno obuhvata
celu naciju, u oblasti unutrašnje politike on se pretvara u istica­
nje gledišta gospodara prema radničkoj klasi. Sve veća snaga
radnika jača ujedno težnju kap itala da još više pojača državnu
vlast kao obezbeđenje protiv proleterskih zahteva.
Tako ideologija im perijalizm a nastaje kao savlađivanje starih
liberalnih ideala. O na se ruga njihovoj naivnosti. Kakva iluzija,
verovati u harmoniju interesa u svetu kapitalističke borbe, gde
odlučuje jedino nadmoćnost oružja! K akva iluzija, očekivati car­
stvo večitog mira i propovedati međunarodno pravo, gde o sudbini
naroda odlučuje jedino i isključivo snaga. Kakva ludost, reguli-
sanje pravnih odnosa u granicama država hteti proširiti preko
njihovih granica, kakvo neodgovorno ometanje poslova pretstavlja
ta sentim entalna humanost koja je od radnika stvorila pitanj.e,
u zem lji izm islila socijalnu reformu, a u kolonijama hoće da ukloni
ugovorno ropstvo, jedinu mogućnost racionalne eksploatacije. Več-
na pravičnost je lep san, ali s moralom se ni u vlastitoj zemlji
ne grade železnice. Kako ćemo osvojiti svet, ako hoćemo da čekamo
na preobraćanje konkurencije?
A li na mesto izbledelih ideala buržoazije imperijalizam po­
stavlja rušenje svih iluzija da bi sam probudio novu i veću iluziju.
On je trezven pri odmeravanju realnih opreka kapitalističkih in­
teresnih grupa i celu politiku shvata kao posao kapitalističkih
sindikata, koji se međusobno bore ali i međusobno udružuju. On
pada u zanos kad otkriva svoj vlastiti ideal. Imperijalist neće ništa
za sebe; no on nije iluzionist i sanjalica, koji nerazmršljivu zbrku
rasa na svima stupnjevim a razvitka i sa svima razvojnim moguć­
nostima svodi na beskrvni pojam čovečanstva umesto na raskošnu
šarolikost stvarnosti. Sa hladnim jasnim očima gleda on na me-
šavinu naroda i iznad svih njih vidi sopstvenu naciju. Ona je
stvarna, ona živi u moćnoj državi koja postaje sve moćnija i veća,
i na uvećanje njene snage usmerena je sva njegova težnja. Time
je postignuto žrtvovanje interesa pojedinaca jednom višem opštem
interesu, što sačinjava uslov svake društvene ideologije spo­
sobne za život, narodu tuđa država i sama nacija spojeni su u
jednu celinu, a nacionalna ideja kao pokretačka snaga stavljena
u službu politike. Klasne suprotnosti su iščezle i ukinute u inte­
resu celine. Namesto klasne borbe, opasne i bezizlazne za imućne,

388
stupila je zajednička akcija nacije, udružene radi nacionalne ve­
ličine.
Ovaj ideal, koji kao da stavlja nov obruč oko naprslog bur-
žoaskog društva, morao je naići na oduševljen odjćk utoliko više,
što je u međuvremenu proces raspadanja buržoaskog društva uči­
nio korak dalje.

XXIII g l a v a

FINANSISKI KAPITAL I KLASE

Videli smo kako udruživanje u kapitalističke monopole budi

interes kapitala za jačanje državne vlasti. U isti mah kapital stiče
moć nad državnom vlasti: neposredno svojom ekonomskom moći
a posredno tim što interese drugih klasa potčinjava svojim in­
teresima.
Razvitak finansiskog kapitala iz osnova menja ekonomsku a,
samim tim, i političku strukturu društva. Pojedini kapitalisti u
ranom kapitalizm u stajali su jedan prema drugom kao protivnici
u konkurentskoj borbi. Ta ih je suprotnost ometala u zajedničkim
akcijama kako na drugim tako i na političkom području. Osim
toga, takvu delatnost još nisu iziskivale potrebe klase, pošto je
negativno držanje prema državnoj vlasti činilo da se industriski
kapital ne pojavljuje kao pretstavnik kapitalističkih interesa nego
da se pojedini kapitalista pojavljuje kao građanin države, jer,
velika pitanja koja su pokretala buržoaziju bila su uglavnom
ustavna pitanja, osnivanje moderne ustavne države, dakle pitanja
koja su se na isti način ticala svih građana i udruživala ih u za­
jedničku borbu protiv reakcije, protiv ostataka feudalnog i apsolu-
tističko-birokratskog sistema vladavine.
To se izmenilo čim je pobeda kapitalizm a raspirila suprot­
nosti u građanskom društvu. Protiv gospodstva industriskog ka­
pitala ustala je najpre sitna buržoazija i radništvo. Oba su otpo­
čela borbu u ekonomskoj oblasti. Sloboda industriske delatnosti
izgledala je ugrožena od sitne buržoazije, koja je zahtevala esnaf-
ska ograničenja, i od radnika koji su tražili zakonsko regulisanje
radnog ugovora. Sad se više nije radilo o građanima države nego
o fabrikantima i radnicima, fabrikantima i majstorima. Političke
partije orijentisale su se sad otvoreno prema ekonomskim inte­
resima, dok su ovi bili ranije skriveni iza parola reakcije, lib e­
ralizma i demokratije, pod kojima su se krile tri klase ranog ka­

389
 pitalizm a: zem ljišni rentijeri sa svojim priveskom na dvoru, n
birokratiji i armiji, buržoazija i udružena sitna buržoazija i prole­
tarijat. U borbi za industriski poredak nastale su tako tri grupe
privrednih saveza, savezi industrijalaca, zadruge i radničke or­
ganizacije, prve dve raznovrsno potpomagane od strane državne
vlasti koja ih u izvesnim funkcijam a preobražava u zakonske sa­
veze. No dok su zadruge i sindikati uskoro bili jedinstveno orijen-
tisani, savezi preduzetnika su ostali pocepani usled trgovinsko-
političke suprotnosti. Tome treba dodati da se industriski kapital
politički nalazi ti suprotnosti s trgovinskim i zajmovnim kapita­
lom. Trgovinski kapital je mnogo pre bio sklon jačanju državne
vlasti nego industriski kapital, pošto je trgovina na veliko, na­
ročito kao prekomorska a pogotovu kao kolonijalna trgovina
težila za državnom zaštitom i uz to još lako popuštala sklonosti
za privilegijam a. Zajmovni k ap ital ranog kapitalizm a pružao je
podršku državnoj vlasti, s kojom je imao da svršava syoje najva­
žnije poslove, državne zajmove, te je bio potpuno slobodan od te­
žnje za mirom i redom koja je nadahnjivala industriski kapital.
Sto su finansiske potrebe država veće, to je veći njegov uticaj,
utoliko češći zajmovi i finansiske transakcije. A li na njima se tada
nije zasnivala samo neposredna dobit. One su bile i kičma berzan-
skih transakcija, a osim toga i važno sredstvo za banke da steknu
državnu privilegiju. Privilegija izdavanja novčanica Engleske
banke je naprimer istoriski tesno povezana s dugovnim odnosima
države prema banci.
Kartelisanje udružuje ekonomsku moć i time neposredno po­
većava njeno političko dejstvo. Ali ono ujedno ujedinjuje i po­
litičke interese kapitala i čini da ekonomska snaga ćelom svojom
silinom direktno utiče na državnu vlast. Ono udružuje interese
celokupnog kapitala i stoga istupa prema državnoj vlasti mnogo
zbijenije nego rasparčani industriski kapital u vreme slobodne
konkurencije. No u isto vreme kapital nailazi i kod drugih klasa
stanovništva na mnogo veću spremnost za podršku.
Na prvi pogled to mora da ostavlja čudan utisak; jer spočetka
izgleda da finansiski kapital dolazi u suprotnost sa interesima
svih drugih klasa. M onopolistički profit, kao što smo videli, pret-
stavlja odbitak od dohotka svih drugih klasa. Kartelni profit na
industriskim proizvodim a poskupljuje za poljoprivredu sredstva
za proizvodnju i smanjuje potrošnu moć njenog dohotka. Nagli
razvitak industrije oduzeo je poljoprivredi radnu snagu i stvorio
hroničnu oskudicu u ljudstvu na selu u vezi sa tehničko-naučnim
prevratom u poljoprivrednom gazdinstvu. A ta se suprotnost mo­
rala sve oštrije osećati dokle god tendencijama finansiskog kapitala

390
za povišenjem cena industriskim proizvodima nije odgovarala
slična tendencija za poljoprivredne proizvode.
Početak kapitalističkog razvitka nailazi na suprotne interese
u poljoprivrednom stanovništvu. Industrija uništava s e lja k u
kućnu radinost i pretvara uglavnom autarhičnu seljačku privredu
u čisto poljoprivredno preduzeće, preokret koji seljaci veoma
skupo plaćaju. Stoga se oni neprijateljski odnose prema industri-
skom razvitku. Ali u modernom društvu samo seljaštvo je klasa
slabo sposobna za akciju. Lokalno nepovezano, izolovano od grad­
ske kulture, pogleda ograničenog na najuže mesne interese, ono
postaje politički sposobno za akciju većinom tek uz druge klase.
Ali u početku razvitka kapitalizm a ono stoji u suprotnosti baš
sa onom klasom koja ima najjaču akcionu snagu na selu, s krupnim
zemljišnim posedom. Ovaj je neposredno zainteresovan za raz­
vitak industrije. Njemu, koji je upućen na prodaju svojih proiz­
voda, stvara kapitalizam veliko unutrašnje tržište i pruža mu
mogućnost da razvije poljoprivrednu industriju, pecare, pivare,
proizvodnju štirka i šećera itd. O vaj interes krupnog zemljoposeda
je od velikog značaja za razvitak kapitalizm a, pošto mu u ranom
stadijumu njegovog razvitka obezbeđuje podršku krupnog zo-
mljoposeda, a time i podršku državne vlasti. Nosioci merkantili-
stičke politike i jesu uvek bili veleposednici, koji pretslavljaju
rezultat kapitalističkog preobražaja vlastele.
D alji razvitak kapitalizma vrlo brzo razara ovu inlcresnu za­
jednicu borbom protiv merkantilizma i njegove egzekutive, apso­
lutne državne vlasti. Ta je borba upravljena neposredno protiv
zemljišnog poseda, koji velikim delom gospodari tom državnom
vlašću, drži vodeće pozicije u vojsci, birokratiji i na dvoru, po­
diže svoj dohodak ekonomskim iskorišćavanjem državne vlasti
i naposletku je neposredni nosilac državne vlasti u granicama
svog imanja. Ova se suprotnost pojačava posle pobede nad apso­
lutizmom i stvaranja moderne države; razvitak industrije jača po­
litičku moć buržoazije i preti zemljoposedu potpunim oduzimanjem
svake političke moći. A uz političku suprotnost dolazi i zaoštra­
vanje ekonomske suprotnosti. Razvitak industrije ostavlja selo
bez stanovništva, izaziva oskudicu u ljudstvu i na kraju pretvara
raniji interes za izvoz u interes za uvoz. Usled toga dolazi do tr-
govinsko-političke suprotnosti koja se u Engleskoj završava po­
razom zemljišnog poseda. No na kontinentu zajednički interes u
zaštitnoj carini sprečava razvitak suprotnosti do potpune zao-
štrenosti. D okle zaostali industriski razvitak na kontinentu bude
prisiljavao krupno poljoprivredno gazdinstvo da izvozi, dotle će
i tu krupni zemljoposed u određenim granicama biti prijateljski
raspoložen preina industriji, a pre svega prema trgovini. On je

391
pristalica slobodne trgovine, i tek s nastajanjem interesa za uvoz
on se vraća na zaštitnu carinu i ekonom sko-politički se približava
teškoj industriji. A li isti industriski razvitak koji ga u Nemačkoj
jača, p ovišava cene poljoprivrednim proizvodim a i podiže zem lji­
šnu rentu, stvara ujedno i k lice jedne nove suprotnosti. Jačanje
industrije pojačava pre perioda kartelisanja njene tendencije ka
slobodnoj trgovini i sporazum evanju, a njena moć preti da po­
stane dovoljno jaka da bi mogla sprovesti interes industrije u
jevtinim cenama žitu. R azvitak industrije postaje tako opasnost
za interese zem ljoposednika. O va se povećava još i time što isti
razvitak koji u Evropi pretvara kontinent u industrisku državu*
izaziva u Americi poljoprivrednu konkurenciju koja ugrožava
evropsku poljoprivredu akutnim obaranjem cene žita, rente i cene
zemlje. Razvitak finansiskog k ap itala savlađuje ovu suprotnost
funkcionalnim preobražajem zaštitne carine i uspostavlja novu
interesnu zajednicu krupnog zem ljoposeda i teške kartelisane
industrije. Poljoprivredi je sada obezbeđen nivo cena i dalji raz­
vitak industrije mora taj nivo cena da povišava. Glavna briga ze­
m ljoposeda nije više suprotnost prema industriji, nego r a d n i č ­
k o p i t a n j e . N jegova najpreča politička briga sada je ugu-
šivanje radničkih zahteva i on tim e ujedno dolazi u oštru suprot­
nost sa težnjam a industriskih radnika za poboljšanje njihovog
položaja, jer svako takvo poboljšanje otežava zadržavanje radne
snage na selu. Tako zajedničko neprijateljstvo prema radničkom
pokretu udružuje obe ove najmoćnije klase.
Moć krupnog zem ljoposeda raste i nestajanjem ili u najmanju
ruku jakim slabljenjem suprotnosti prema sitnom zemljoposedu.
Stara istoriska suprotnost je odavno uklonjena ukidanjem zem lji­
šnih tereta. Period pada cena žita kao i teškoće oko radničkog
pitanja obustavili su skoro potpuno ekspanziju krupnog poseda
na račun sitnog poseda. S druge strane, zajednička borba za po­
ljoprivredne carine udružila je krupne i sitne zemljoposednike.
To Što je sitno gazdinstvo mnogo više zainteresovano za zaštitu
protiv uvoza stoke i mesa nego krupno, nije, naravno, nipošto
smetalo zajedničkom istupanju, pošto se carina mogla postići^ samo
zajedničkom borbom. K tome još i specifično dejstvo poljoprivred­
nih carina 11a cenu zemlje. Doduše, porast cene zemlje za poljo­
privredu kao takvu je pre štetno, ali za pojedinog zemljoposednika
veoma korisno. Stoga je zajednička borba oko trgovinske politike
udružila sve slojeve zemljoposeda u zemljama koje uvoze poljo­
privredne proizvode i tako pružila finansiskom kapitalu podršku
od strane poljoprivrede. Srednji i sitni posed sudelovao je tim
više u ovim borbama što je brzi razvitak zadrugarstva povećao
prodaju za tržište, svakog seljačkog gazdinstva, a smanjio proiz­
vodnju za sopstvene potrebe. Veći posed je ujedno vrlo lako do-
bijao voćstvo u ovim zadrugama, pošto, s jedne strane, nije bilo
jače interesne suprotnosti, a, s druge strane, što su baš veći po-
sednici raspolagali potrebnim iskustvom, inteligencijom i auto­
ritetom. To je opet jačalo vodeću ulogu većeg posednika na selu
i vodilo tome da je politika na selu sve više prelazila u ruke ve­
ćeg poseda.
R azvitak je ujedno doveo do toga da interesi poseda postaju
sve jedinstveniji, jer izvori dohotka postaju sve raznovrsniji. Ca­
rinska politika je naglo povećala dohodak od zem ljišne rente i
to-naročito u poslednjoj deceniji, u kojoj še sm anjila jačina pre­
komorske . poljoprivredne konkurencije, delim ično usled naglog
industriskog razvitka Sjedinjenih Američkih D ržava,1 a delim ično
usled toga što poljoprivredna proizvodnja Srednjoameričkih i
Južnoameričkih Država, i pored svog naglog razvitka, ne ide u
korak s porastom tražnje. A li porast zem ljišne rente je značio
da je veći zemljoposed imao na raspolaganju višak dohotka; samo
njegova upotreba u cilju proširenja poljoprivtedne proizvodnje
nailazila je na teškoće, pošto proširenje zem ljišne površine na­
ročito nailazi na yelike prepreke u raspodeli poseda. Te prepreke
se savlađuju, prvo, ako je tendencija porasta cena žitu jaka i
trajna i stoga čini da i viša cena zem lje izgleda prihvatljiva, a
zatim, a to je drugi važan moment, ako veleposjednik naiđe na se­

1 Izvoz Sjedinjenih Država iznosio je 1901: 33% ukupne proizvod­

nje pšenice, 1902 : 29%, 1903: 19,5%, 1904: 10,5%. J. M. Rubinow, »Rus­
sia’s wheat trade«, Washington 1908.
U napomenama Department-a of komers end leber u Vašingtonu
koji citara Mari Svab na mav. mestu, str. 73, kaže se: »Opadanje izve­
zenih količina hlebnih žita, prehranbenih artikala i pamuka, koje je
nastupilo poslednjih godina a naročito 1903/04 god., ne može se pripisati
ni slaboj žetvi u zemlji ni niskim cenama u inostranstvu. Prošle go­
dine dobijene količine kukuruza, pšenice i pamuka nisu bile ispod
prošeka, u većini slučajeva bile su čak i izvanredno visoke. Glavni
razlog za stalno opadanje udela koji su imali ratarski proizvodi u
ukupnom izvozu, očigledno je porast potreba u Sjedinjenim Državama.
Količina pšenice zadržana za unutrašnju potrošnju u Sjedinjenim D r­
žavama nije pre 1880 nikad dostigla 275 miliona bušela. Godine 1883
premašila je ona granicu od 300 miliona i postepeno i dalje rasla s po­
rastom stanovništva. Godine 1889 iznosila je preko 400 miliona bušela,
1902 preko 500 miliona bušela a računske godine istekle 30 juna 1904
godine 517 miliona bušela. To je najveći iznos dotadašnjih godina.
Stanovništvo Sjedinjenih Država je za vreme od 1880 do 1900 po­
raslo od 50 na 76 miliona. to znači za 52%, dok je površina pod pšeni­
com u republici zabeležila sumo povećanje od 34 na 42 miliona ekera,
što znači za 23,5%. Ukupna površina pod žitaricama svih vrsta popela
se od 136 na 158 miliona ekera, tj. za 16/5#/o. Isto str. 72.

393
ljaštvo koje je osirom ašilo i ne može da se brani protiv otkupa
zemlje. A li period od sredine sedamdesetih godina do sredine
prve decenije XX veka bio je za seljaštvo povoljan. Prekomorska
konkurencija je punom žestinom pogodila baš krupni zemljoposed,
koji je proizvodio žito i vodio ekstenzivno stočarstvo i kojemu je
i oskudica u ljudstvu najviše naškodila, dok je jaki porast grad­
ske tražnje za glavnim proizvodim a sitnog poseda, mlekom, me­
som, povrćem , voćem itd. kao i m anji značaj pitanja tuđe radne
snage išao u prilog srednjem i sitnom posedu. Tendencija proši­
renja zem ljišnog poseda, koja je za krupni posed mogla s punom
jačinom da nastupi tek onda kad je tendencija padanja žitnih
cena ustupila mesto suprotnoj tendenciji, n aišla je stoga na otpor
snažnog srednjeg i sitnog poseda, čiji su glavni proizvodi takode
sačuvali tendenciju porasta cena. Tako je ovaj višak dohotka
morao da traži svoju prim enu pre svega u rentabilnom plasiranja
u industriji. N a to je terala i okolnost što je od 1895 započeti
burni period visoke konjunkture povisio profitnu stopu u indu­
striji i u svakom slučaju je jako podigao iznad profitne stope n
poljoprivredi. A mogućnost takve primene bila je tim lakša što
je razvitak akcionarskih društava stvorio podesan oblik za takve
plasm ane iz drugih sfera, a koncentracija i konsolidacija krupnih
industrija veoma olakšala i rizik za autsajdere. K tome je pridošao
nagli razvitak kako prave poljoprivredne industrije i njeno od
državne vlasti (poresko zakonodavstvo) potpomognuto razvijanje
u pravcu monopola, tako i nagli razvitak industrija podignutih na
selu i, naposletku, upravo za najkrupnije zemljoposednike, veza
poljoprivrednog sa rudarskim posedom, koja potiče još iz starih
vremena. Sve je to pretvorilo klasu veleposednika od klase čiji
dohodak teče iz zem ljišne rente u takvu klasu čiji dohodak pored
toga i u rastućoj meri teče iz industriskog profita, iz učešća u
dobiti »mobilnog k a p ita la «.*
* Za P ru sk u vidi >Das K apitalverm bgen der selbttandigen Land-
w irte in Preussen« od profesora d-ra F. K iihnerta u »Zeitschrift des ko-
niglich preussischen statistischen Landesam ets«, 4-8 godište 1908. Kao
osnova služi p ru sk a s ta tistik a zaduženosti zem ljovlasnika sa n ajm anje {r0
M čistog k atastarsk o g prinosa, dakle uopšte stvarno sam ostalnih zem ljo­
rad n ika, koja počiva na m a terijalu za razrez poreza na dohodak i do­
punskog poreza. P od »pravom kapitalističkom imovinom« ne podrazu-
m eva se ovđe im ovina u zemlji, poljoprivredni i šum arski obrtni kapital,
pa ni industriski ni ru d arsk i investicioni i obrtni kapital, nego p o tra­
živ anja k ap itala svake vrste, kao akcije, ulozi na štednju, kuksovi itd.
Misli se, dakle, na k ap italn u im ovinu isključivo u poljoprivrednom ili
industriskom investicionom ili obrtnom kapitalu. P roizilazi da su zc-
m ljovlasnici sa n ajm anje 60 M čistog katastarskog prinosa, čiji je ukupan
b ro j iznosio 720 067, posedovali ukupno 7 920 781 703 M k ap italn e im o­
vine, od Čega je dolazilo 3 997 549 251 M ili 50,5% na 628 876 zemljovla-

394
 Na drugo; strani rastao je interes finansiskog kapitala na hi-
potekarnom poslu. A li za proširenje tog posla odlučujuća je cae-
teris paribus visina zemljišne cene. Što je cena zemlje viša, to
veće može biti hipotekarno zaduženje. Povećanje poljoprivrednih
carina postalo je na taj način važan interes jednog ne beznačajnog
dela bankarskog posla. Veći dohoci zemljoposednika i zakupnika
bili su ujedno potstrek za novo plasiranje kapitala u poljoprivredi,
za podizanje intenzivnosti gazdinstvaf, time opet za veće uzimanje
obrtnih sredstava, a time opet i za proširenje ove sfere plasmana
•^nkovnog kapitala.
Na drugoj strani težnja za povišenjem njihovog društvenog
položaja terala je gradske kapitaliste na sticanje zemljišnog po­
seda ili — i ovde nailazim o na princip personalne unije — na
povezivanje s krupnim zemljoposedom putem ženidbe, omiljenog
oblika socijalnog prodiranja i odbrane od rasparčavanja poseda.
Tako odvajanjem funkcije svojine od vođenja proizvodnje,
kako ga pretstavlja sistem akcija, nastaje mogućnost, a s porastom
zemljišne rente, s jedne, i industriskog ekstraprofita, s druge stra­
ne, i stvarnost solidarisanja vlasničkih interesa. >Bogatstvo< se
više ne .razlikuje prema svojim izvorima dohotka, prema svom
postanku iz profita ili rente, već ono sada pritiče iz učešća n svim
delovima na koje se raspada višak vrednosti koji je proizvela rad­
nička klasa.
Ali veza s krupnim zemljoposedom izvanredno jača moć fi­
nansiskog kapitala za ovlađivanjem državnom vlašću. S krupnim
zemljoposedom zadobija on vodeći sloj a tim e u većini pitanja
i selo uopšte. Istina, ta podrška nije bezuslovna i začelo da skupo
staje. Ali troškovi koji se moraju plaćati u vidu povišenja cena
poljoprivrednih proizvoda lako se nadoknađuju ekstraprofitima,
koje finansiskom kapitalu pribavlja ovlađivanje državnom vlašću,
samim tim i sprovođenje im perijalističke politike, a za finan-
siski kapital je ovlađivanje državnom vlašću conditio sine qua
snika sa glavnom zaradom iz poljoprivrede ili šum arstva, dakle uopšte
na samostalne zemljoradnike po glavnom zanim anju, a 3 923 232 452 M
ili 49,5% na 91 191 zemljovlasnika sa sporednom zaradom iz poljoprivrede
ili šum arstva, a to su uglavnom samostalni zemljoposednici po spored­
nom zanim anju.
Od ukupne bruto imovine 720 067 sam ostalnih zem ljoradnika P ru ­
ske u iznosu od 39 955 313 135 M otpadalo je 74,1% na zem ljišnu imovinu,
19,8% na kapitalnu imovinu, 5,9% na industriski investicioni i obrtni
kapital, a 0.2% na sam ostalna prava i povlastice; posebno kod ukupne
imovine 628 876 zemljoradnika po glavnom zanim anju u iznosu od
28 541 502 216 M iznosili su odgovarajući relativni brojevi 84,9, odnosno
14,0, 1,0 i 0,1, a kod ukupne imovine 91 191 zem ljoradnika po sporednom
zanim anju u iznosu od 11413 811919 M 47.1, odnosno 34,4, 18,3 i 0,3%.

395
non. S podrškom krupnog zem ljoposeda on sebi ujedno obezbeđuje
klasu koja velikim delom zauzim a najviše i najuticajnije polo­
žaje, koja im a vlast nad birokrati jom i vojskom. Im perijalizam
znači ujedno i jačanje državne vlasti, povećanje vojske i morna­
rice kao i birokratije uopste, a tim o i jačanje solidarnosti interesa
finansiskog kap itala s krupnim zemljoposedom.
A ko je finansiski k a p ita l u svojoj težnji da ovlada drž&T«
nom vlašću zadobio tako podršku merodavnog sloja sela„ to je i
razvitak klasnih suprotnosti m eđu industriskim proizvođačim a
išao isprva na ruku toj težnji.
Finansiski kapital se pojavljuje najpre u suprotnosti s m a­
lim i srednjim kapitalom . V ideli smo da kartelni profit pretstavlja
odbitak od profita nekartelisane industrije. Ova, dakle, ima in­
teresa da radi protiv kartelisanja. A li ovaj interes sukobljava
se s drugim interesima. U koliko se radi o industrijama koje nisu
ili još nisu sposobne za izvoz, ove industrije udružuje sa karteli-
samom industrijom, najvažnijom pobornicom za zaštitnu carinu,
zajednički protekcionistički interes koji se samo zajednički da
postići. A zatim obrazovanje j e d n o g kartela znači ustvari ubr­
zavanje tendencije m onopolizovanja u drugim industrijama. Baš
najmoćniji i konkurentno najsposobniji kapitalisti još nekarteli-
sanih industrija pozdravljaju obrazovanje kartela, koje mora pot­
pom agati koncentraciju u njihovoj sopstvenoj industriji i time
ubrzavati njenu kartelnu sposobnost. O na traži odbranu od kartela
drugih industrija u stvaranju sopstvenog kartela, a nikako ne u
borbi za slobodnu trgovinu; jer, njena težnja nije slobodna trgo­
vina, nego mogućnost korišćenja zaštitne carine putem sopstvenog
kartela.
Osim toga se i među srednjim i manjim kapitalistim a umno­
žavaju slučajevi posredne zavisnosti od kapitala. Videli smo kako
je to u najvećim razmerama slučaj kod kapitalističke trgovine.
To, doduše, donosi sobom suprotnost dok je proces još u svome
nastajanju. A li čim se on završio, onda baš ti slojevi postaju u
svojim interesima solidarni s kartelom. Trgovci koji su danas agen­
ti sindikata uglja ili centrale za špiritus pogotovu su zaintereso-
vani u jačanju sindikata, koji im skida s vrata konkurenciju aut­
sajdera, kao i u njegovom proširenju, koje im povećava promet.
A li i mnogobrojni i učestali slučajevi posredne zavisnosti indu­
strijalaca, koji rade za neku robnu kuću neki veliki industriski
koncern itd., dovodi do istog rezultata, kao što i proširenje kar­
telisanja uopŠte znači ustvari istovetnost interesa svih posednika
kapitala. U istom pravcu deluje i učešće manjih i srednjih k a p i­

396
talista u velikoj industriji. Pomoću sistem a akcija ulaže se u tešku
industriju delom i onaj profit ikoji je akumulisan u drugim gra­
nama industrije, jer je ovde razvitak, koji iziskuje relativno brže
stvaranje proizvodnje sredstava za proizvodnju, najbrži i karte-
lisanje najusavršenije, a time i profitna stopa najviša.
Najzad, politika finansiskog kapitala znači najenergičniju
ekspanziju i stalno jurenje za novim sferam a plasmana i novim
tržištima. A što se kapitalizam brže proširuje, to je epoha prospe­
riteta duža, a kriza kraća. Ekspanzija je zajednički interes celo-
kupnog kapitala, a u vreme zaštitnih carina Iona je moguća samo
kao imperijalistička ekspanzija. Osim toga, što je prosperitet
duži, to se manje oseća konkurencija kapitala u sopstvenoj zemlji
i to je manja opasnost za manje kapitaliste da podlegnu konkuren­
ciji velikih. Ovo važi za manje kapitaliste u svima industrijama,
pa i u kartelisanima. Ustvari, baš su vremena depresije najopa­
snija za opstanak kartela, kao što je i obratno depresija sa svojom
pooštrenom konkurentskom borbom u zemlji, sa svojim masama
neiskorišćenog kapitala ono vreme kada je težnja za novim trži­
štima najjača.
Pošto je decenijama bila pobijana, Marksova teorija koncen­
tracije postala je danas opšte priznata istina. Opadanje industri-
skog srednjeg staleža smatra se za nezadrživo. A li ono što nas ovde
interesuje nije toiliko brojčano opadanje, koje nastaje iz uništa­
vanja sitnog preduzeća, koliko strukturna promena koju je izazvao
moderni kapitalistički razvitak u sitnim preduzećim a industrije
i trgovine. Veliki deo sitnih preduzeća su pomoćna preduzeća
krupnih preduzeća za čije su, dakle, proširenje ona zaintereso-
vana. Radionice za opravke u gradovima, instalacioni radovi itd.
su uslovljeni velikom fabričkom proizvodnjom, koja se još ne bavi
krpljenjem. Neprijatelj radnji za opravke svih vrsta nije fabrika
nego zanatstvo, koje je takođe obavljalo sve te radove. Stoga ovi
slojevi stoje u surotnosti prema radništvu, a ne prema krupnoj in­
dustriji. A li još mnogo veći deo sitnih preduzeća je uopšte samo
prividno samostalan; ustvari on je dospeo u »posrednu zavisnost
od kapitala« (Zombart) i time postao »potčinjen kapitalu« (Oto
Bauer). Ta preduzeća pretstavljaju opadajući sloj neznatne otpor­
nosti i oskudne organizatorske sposobnosti, potpuno zavisan od
kapitalističkih krupnih preduzeća, čijj su oni agenti. Ovamo spa­
da, naprimer, armija sitnih gostioničara, koji nisu ništa drugo do
prodajni agenti pivara, zatim sopstvenici prodavnica cipela, koje
je podigla neka fabrika cipela itd. Ovamo spadaju isto tako i
brojni prividno samostalni stolarski majstori, koji rade za maga­
zin nameštaja, krojački majstori, koji rade za konfekcionara itd.
Nije potrebno pobliže ulaziti u ove odnose, tim manje što su oni
397
iscrpno i odlično prikazani od strane Zombarta u njegovom »Mo­
dernom kapitalizm u«.
A li ono što je značajno jeste to da je s tim razvitkom dat
i drugi politički stav tih slojeva. Borba interesa između sitnog
i krupnog preduzeća, kako se ona javlja u početku kapitalizm a
kao borba zanatstva protiv kapitalističkog preduzeća;, uglavnom
je rešena. Ta je borba naterala stari srednji stalež na antikapi-
talističk o držanje. Borbom protiv slobode radinosti, sputavanjem
krupnokapitalističkih preduzeća srednji stalež je nastojao da od­
godi svoj poraz. Pozvano je u pomoć zakonodavstvo da produži
trajanje života srednjeg staleža putem zaštite zanatlija, ponov­
nog uvođenja esnafa, utvrđivanja vrem ena šegrtovanja, diftrenci-
ranja poreskog zakonodavstva itd. U toj borbi protiv krupnog
kap itala srednji stalež je potpom ognut od seoskih klasa, koje su
u to vrem e takođe bile privržene antikapitalističkim tendenci­
jama. N o on je naišao na neprijateljstvo radničke klase, koja je
u ograničavanju proizvodnosti morala da vidi ugrožavanje svojih
životnih interesa.
U bitno drukčijem položaju nalazi se današnje sitno predu-
zeće. Konkurentska borba je ovde uglavnom rešena, ukoliko se
radi o kokurenciji izm eđu kapitala i zanatstva. Borba za koncen­
traciju odigrava se, naprotiv, u samoj kapitalističkoj sferi kao
borba izm eđu sitnih i srednjih preduzeća protiv džinovskog pre­
duzeća. Sitna preduzeća su danas uglavnom samo privesci kru­
pnih preduzeća; pa i onde gde njihova samostalnost nije samo
fiktivna, ona su samo pomoćna preduzeća krupnih; tako napri-
mer instalacione radnje grana za osvetljenje, moderne velegradske
radnje koje prodaju fabričke proizvode itd. Niko od njih ne vodi
konkurentsku borbu protiv krupne industrije, štaviše, oni su zain-
teresovani u njenom što većem proširenju, obavljaju njene poslove
kao radnje za opravke ili pomoćne radnje, kao trgovci ili agenti.
To ne isključuje njihovu međusobnu konkurenciju, kao ni dejstvo
procesa kocentracije među njima. A li ta borba ne izaziva više
opšte antikapitalističko držanje; štaviše. oni svoj spas vide samo u
brzom razvitku kapitalizm a, čiji su i sam proizvod i koji im
proširuju polje rada. Naprotiv/, oni dospevaju u sve oštriju suprot­
nost prema radničkoj klasi, ukoliko upošljavaju najamne radnike,
pošto je moć radničke organizacije najveća baš u sitnim predu-
zećima.
A li čak i u onim oblastim a gde još preovlađuje sitno predu-
zeće, kao naprimer u građevinarstvu, suprotnost prema krupnom
kapitalu gubi svoju oštrinu. Ne samo zato što su i ovi preduzetnici,
koji su upućeni na bankarski kredit, skroz ispunjeni kapitali­

398
stičkim duhom, ne samo zato što njihova suprotnost prema radni­
cima postaje sve jača nego i zato što baš kod najkrupnijeg ka­
pitala nailaze sve manje na otpor, često čak i na podršku kad
zastupaju specifične zahteve. Borba za i protiv slobode radinosti
bila je borba koja se s naročitom jačinom vodila između zanatskih
majstora i sitnih i srednjih fabrikanata industrije sredstava po­
trošnje. Krojač, obućar, kolar, građevinski zanatlija bili su prvo­
borci na jednoj, a tekstilni fabrikanti, konfekcionari itd. na dm goj
strani. Danas, naprotiv, kad je borba o svemu onome što je bitno
rešena, zaštita zanatlija ne pogađa životne interese baš najrazvi­
jenijih kapitalističkh sfera. Sindikat uglja, Savez fabrika čelika,
električna i hemiska industrija sn prilično ravnodušni prema za-
htevima srednjeg staleža, kako se oni danas zastupaju. Sitnokapi-
talistički i srednjokapitalistički interesi, koji možda usled toga
trpe, nisu, ili bar nisu neposredno, i njihovi interesi. Naprotiv,
oni koji zastupaju te zahteve baš su najžešći i najogorčeniji pro­
tivnici radničkih zahteva. U ovim sferam a sitne proizvodnje vlada
najogorčenija konkurencija, profitna stopa je tu najniža. Svaka
nova socijalna reforma, srvaki uspeh radničkih sindikata upro-
pašćava niz tih egzistencija. O vde radnici nailaze na svoje naj­
žešće protivnike, a krupni kapitalisti i rentijeri na svoj najbolji
zaštitni odred.’
Ali isti interes obezbeđuje srednjem staležu i podršku seo­
skih klasa, i tako nestaje stara suprotnost interesa između bur­
žoazije i sitne buržoazije, te ova postaje politički zaštitni odred
krupnog kapitala. N išta se ne menja tim e što ni ispunjenje zahteva
srednjeg staleža nije nim alo poboljšalo njen položaj. Uvođenje
državnih prinudnih organizacija sitne radinosti je svugde doživelo
neuspeh. A onde gde je sitna radinost sposobna za opstanak, za­
druge i esnafi su postali neka vrsta kartela, kao naprimer u pro-

* Kako su k rupni industrijalci veoma svesni toga, pokazuje stav

barona f. Rajsvica, generalnog sekretara Saveza poslodavaca oblasti
H am burg-A ltona i glavnog pobornika m ešovitih poslodavačkih saveza.
Kao preimućstvo mešovitih saveza on navodi: pre svega oni su delo-
vali »izvanredno vaspitnoc n a poslodavce, pošto je skoro uvek j e d n a od
učlanjenih branša zahvaćena štrajkom . Savez se dakle, »takoreći nepre­
kidno nalazi u ratnom stanju«, a s druge strane — a to treba da je glavna
stv ar — oni su o m o g u ć i l i j e d i n s t v e n o n a s t u p a n j e k r u p ­
n e i n d u s t r i j e , s i t n e r a d i n o s t i i z a n a t s t v a . Na ovo
nastupanje svih g rupa radinosti baron f. Rajsvic polaže naročitu važnost
iz p o l i t i č k i h razloga. Z anatlija je najbolji prvoborac u gerilskom
ratu protiv socijaldem otraktije, zato Krupna industrija im a znatnog in ­
teresa da ga ekonomski održi sposobnim za život. Vidi Reiswitz: »Oriindet
Arbeitgeberverbande«, str. 22 i dalje. C itirano kod d-ra G erharda Kesslera
»Die deutschen A rbeitgeberverbande« u spisim a U druženja za socijalnu
politiku, 124 sv., Leipzig 1907, str. 106 i dalje.
399
izvodnji prehranbenih artikala u velikim gradovima. O vi karteli
idu za tim da zajedno pljačkaju potrošače, kao što je to slučaj
sa m esarnicam a i pekarama. Ili su to savezi poslodavaca, bilo
neposredno bilo usled toga što članovi esnafa korporativno prilaze
jednom posebnom udruženju poslodavaca, koje interno zavisi od
esnafa.4
A li baš nemogućnost da zastupa važne sopstvene ekonomske
zahteve nasuprot starom zanatstvu, čini srednji stalež nesposobnim
za samostalnu politiku, čini tu prirepašku politiku neizbežnom.
Bez mogućnosti sopstvene klasne politike on postaje plenom svake
demagogije, ako ona samo vodi računa o njegovom neprijateljstvu
prema radničkoj klasi. O d ekonomskog protivnika radnika postaje
on njihov politički protivnik, u političkoj slobodi, koju on nije
više kadar da za sebe iskoristi, vidi potporu jačanju političke a
tim e i ekonomske moći radničke klase. On postaje politički reak­
cionaran, i što je njegova kuća manja, to veću važnost on polaže
na to da ostane gospodar u njoj. On vapije za čvrstom rukom i u
viladi, i spreman je da pruži podršku svakoj politici sile ako se
ona okreće protiv radnika. Tako on postaje najoduševljeniji pobor­
nik jake vlasti, zanosi se vojskom i mornaricom i autoritativnom
birokratijom. Tim e on svršava poslove im perijalističkih klasa, te
i po tome postaje njihov najbolji saveznik. A li sam imperijalizam
daje mu novu ideologiju; u brzom proširenju kapitala on vidi i
za sebe bolji tok svojih poslova, veće mogućnosti zarade, veću
kupovnu sposobnost svojih mušterija, i tako on postaje oduševljeni
pristalica im perijalističkih stranaka. On je ujedno i najpristu-
pačniji sredstvim a kojim a se utiče na izbore, u prvom redu poslov­
nom bojkotu, a njegova slabost čini ga i politički podesnim objek­
tom eksploatacije.
Razume se, on postaje podozriv kad mu se podnese obračun
troškova, i harmonija izm eđu njega i krupnog kapitala je neko
vreme narušena. Ali porezi se najvećim delom isteruju od rad­
nika, a ako i njega posredni porezi pogađaju jače nego krupni
kapital, njegova otpornost je i suviše mala da bi raskinula taj
savez. Samo neznatan deo srednjeg staleža oslobađa se od kaskanja
za buržoazijom i priključuje proletarijatu. Apstrahujući prividne
samostalce, inokosne proizvođače, koji ustvari pretstavljaju kućnu
radinost, ovamo spadaju većinom gradski slojevi sitne trgovine,
koji se, budući upućeni na radničke m ušterije i iz poslovnih obzira
ili pak usled stalnog dodira s radnicima pridobijeni za njihovo
shvatanje, priključuju radničkoj partiji.

* V id i Kesler, na nav. mestu, str. 15.

400
 Sasvim drukčiji stav zauzimaju oni slojevi koji se u novije
vreme po rđavoj navici označavaju kao »novi srednji staleže.
Tu se radi o nameštenicima u trgovini i industriji, koji su se usled
razvoja krupnog preduzeća i usled društvenog oblika preduzeća
izvanredno namnožili i po hijerarhiskoj lestvici postaju stvarni
rukovodioci proizvodnje. To je sloj čiji porast nadmašuje čak
i porast proletarijata. R azvijanje ka višem organskom sastavu
znači relativno, a u ponekim slučajevima i ponekim industriskim
oblastima čak i apsolutno smanjivanje radnika. A li to nipošto ne
mora biti slučaj s tehničkim osobljem, koje naprotiv raste s obi­
mom preduzeća, iako ne u istom odnosu. Jer razvitak organskog
sastava znači razvitak automatskog pogona; izmenu i kompliko-
vanje mašinerije. Uvođenje nove m ašinerije čini ljudsku radnu
snagu suvišnom, ali nipošto ne čini suvišnim nadzor tehničara.
Zbog toga je proširenje mehanizovanog krupnog kapitalističkog
preduzeća životni interes tehničkih nam eštenika svih kategorija
i industriske nam eštenike pretvara u strasne pristalice krupnog
kapitalističkog razvitka.
I razvitak, sistema akcija deluje isprva na sličan način. On
odvaja upravljanje od poseda i čini upravljanje naročitom funkci­
jom bolje plaćenih najamnih radnika i nameštenika. Viša mesta
postaju ujedno uticajni i bogato dotirani položaji, koji u pogledu
mogućnosti izgleda da stoje otvoreni svima nameštenicima. In­
teres za karijerom, težnja za unapređenjem, do čega dolazi 11
svakoj hijerarhiji, budi se tako u svakom pojedinom namešteniku
H. pobeđuje njihova osećanja solidarnosti. Svaki se nada da će
preteći drugoga i da će iz poluproleterskog položaja izbiti na
površinu sve do visine kapitalističkog dohotka. Sto se brže raz­
vijaju akcionarska društva1, što je njihov obim veći, to je veći i
broj mesta, pre svega i broj uticajnih i dobro plaćenih mesta.
Nameštenici najpre vide samo ovu harmoniju interesa, i, pošto
im svaki položaj izgleda samo kao prelaz ka višem, ne osećaju se
tako jako zainteresovani za borbu za svoj radni ugovor koliko za
borbu kapitala za proširenje njegove uticajne sfere.
To je sloj koji po svojoj ideologiji i po svom poreklu pri­
pada buržoaziji, čiji se najsposobniji ili najbezobzirniji pretstav-
nici još uspinju u kapitalističke slojeve, i koji i po svom dohotku
delom još stoji iznad proletarijata. Pripadnici toga sloja dolaze
najviše u dodir s vodećim kapitalistim a, koji najoštrije motre na
njih i najbrižljivije ih odabiraju. Borba protiv njihove organiza­
cije je najžešća i najogorčenija. Iako će na kraju razvitak baš
ove, za proizvodnju neophodne slojeve, oterati na stranu prole­
tarijata, naročito kada se već pokoleba odnos snaga i kada snaga
kapitalizma, mada još neslomljena, ne bude više izgledala nesa-
26 H ilfe rd in g : F in an sisk i k a p ita l 4 0 1
vladljiva, ipak oni danas još nisu neki naročito aktivan odred
u samostalnoj borbi.
Svakako, dalji razvitak će postepeno izm eniti ovo pasivni?
držanje. Sm anjivanje m ogućnosti da se dospe do samostalnog po­
ložaja, što je posledica razvitka koncentracije, sve više prinuđava
sitne proizvođače i sitne kap italiste da svoje sinove šalju u name-
štenike. S brojem naiueštenika raste i značaj pozicije izdataka
koju obrazuje njihova plata i koja izaziva tendenciju smanjenja
nivoa plata. Ponuda ove radne snage brzo raste. S druge strane
dolazi u krupnom preduzeću i za ovu najkvalifikovaniju radnu
snagu do sve jače podele rada i specijalizacije. Jedan deo tog
rada, koji dobija automatski karakter, obavlja manje kvalifiko-
vana radna snaga; moderna velika banket moderno električno
društvo, robna kuća upošljava bezbroj nam eštenika koji nisu ništa
više nego obučeni delim ični radnici, prema čijem je višem obra­
zovanju, ako ga imaju, preduzetnik više ili manje ravnodušan;
oni su neprekidno u opasnosti da budu zamenjeni neobučenim ili
poluobučenim radnicima; ženski rad im takođe pravi veliku kon­
kurenciju; oni moraju tu konkurenciju izvojevati cenom svoje
radne snage, njihov standard života se smanjuje, a svest o tome
je utoliko bolni ja što su navik li na građanske zahteve. Osim toga,
širenjem džinovskih preduzeća raste samo broj ovih loše plaćenih
položaja, a nipošto u istoj meri i broj viših položaja. A ko je mno­
ženje krupnih preduzeća i njihovih modernih oblika naglo poveća­
lo tražnju za nam eštenicim a svih vrsta, povećavanje već postojećih
nipošto ne izaziva porast u istom odnosu. Osim toga, s konsolida­
cijom akcionarskih društava najbolje plaćeni položaji sve više
postaju monopoli krupnog kapitalističkog sloja i izgledi na ka­
rijeru sasvim se smanjuju.®
Obuhvatanje industrija i banaka u velike monopole i dalje
pogoršava položaj nam eštenika. Pre svega oni sada stoje nasuprot
nadmoćnoj grupi kapitalista; njihova sloboda prelaženja iz jednog
preduzeća u drugo, a tim e i izgled da će poboljšati svoj položaj
koristeći konkurenciju preduzetnika oko najboljih nameštenika,
postaje sve neizvesnija i za sposobnije i talentovanije nameštenikc.
Obuhvatanjem u monopole broj nam eštenika može se i apsolutno
smanjiti. To se u prvom redu odnosi na broj najbolje plaćenih
položaja, pošto upravljanje može da bude uprošćeno. Postanak
8 Tako je prema izveštaju »Berliner Tageblattc-a od 14 juna 1909
na sednici Nemačkog udruženja bankarskih činovnika pretsedmik po­
slovnog odbora F i r s t e n b e r g (Berlin) izjavio: »Težnje za koncen­
tracijom u bankarstvu su na sreću u zastoju. Ipak zasada 90°/o svih
bankarskih činovnika u Ncmačkoj nemaju izgleda da će ikada postati
samostalni.«

402
 kombinata, a pre svega trusta, smanjuje broj najviših tehničkih
položaja. Broj prometnih agenata, putnika, onih koji vrše reklamu
itd. se apsolutno smanjuje."
Ali treba vremena dok ove posledice dođu do izraza u poli­
tičkom stavu toga sloja. Proizišli i regrutovani iz građanskih kru­
gova, oni isprva žive potpuno u svojoj staroj ideologiji. To su
krugovi u kojima strah od srozavanja u proletarijat održava ži­
vom težnju: samo ne biti ubrojen u proletere. To su ujedno kru­
govi u kojima je mržnja prema proletarijatu najjačai odvra'nost
prema proleterskim sredstvima borbe najveća. Trgovački pomoć­
nik se oseća uvređenim ako mu se kaže da je radnik, dok tajni
savetnik, kadkada još i šef nekog kartela revnosno traže za sebe
taj naziv, pri čemu se, dabome, jedan boji da ne bi bio dovoljno
društveno uvažen, a drugi polaže težište na etičko cenjenje rada.
Pa ipak, ova ideologija drži nam eštenike u prvo vreme daleko od
proleterskih shvatanja. S druge pak strane, razvitak akcionarskih
društava, a naročito kartela \ i trustova, znači opet izvanredno
ubrzavanje kapitalističkog razvitka. Nagli razvitak velikih bana­
ka, proširenje proizvodnje posredstvom izvoza kapitala, osvajanje
novih tržišta, sve su to sredstva za otvaranje sve novih i novih
polja za zaposlenje nameštenika svih vrsta. Još otsečeni od borbe
proletarijata, oni vide sve svoje šanse u proširavanju područja za
uposlenje kapitala. Obrazovaniji od srednjeg staleža ranije opi­
sane vrste, oni se lakše zanose ideologijom imperijalizma, a zain-
teresovani za širenje kapitala, postaju zarobljenici njegove ideo­
logije. Socijalizam im je ideološki još dalek i ustvari suviše opasan*
dok imperijalistička ideologija izgleda da im pruža izlaz i otvara
primamljive izglede na napredovanje i povišavanje plate. Soci­
jalno 6lab, ovaj nameštenički sloj sa svojim vezam a u krugovima
sitnog kapitala, kome je javna delatnost pristupačnija, od znatnog
je uticaja na formiranje javnog mnenja. Oni su pretplatnici
specifično imperijalističkih organa, pristalice rasne teorije, koja
je kod njih kadkada i konkurentska pojava, čitaoci ratnih ro­
mana, obožavaoci kolonijalnih junaka, agitatori i gđasačka marva
finansiskog kapitala.
Ali ovaj stav nije definitivan. U koliko dalje širenje kapita­
lizma nailazi na smetnje koje to širenje usporavaju, što se više
usavršava kartelisanje i stvaranje trustova i time dobijaju pre­
vagu tendencije koje otežavaju položaj nameštenika, utoliko više
ovi slojevi, kojima pripadaju najvažnije vodeće funkcije u pro­

• O brazovanje V iski-trusta učinilo je izlišnim 300, a čeličnog tru ­

sta 200 trgovačkih putnika. Vidi J. W. J e n k s , »The T rust Problem«,
New York 1902, str. 24.

26* 403
izvodnji, kao i najnepotrebnije, dolaze u suprotnost prema kapi­
talu; utoliko će više onaj deo nam eštenika koji sačinjava njihovu
masu, koji je zavisan i svagda ostaje zavisan, koji je spao na
položaj delim ičnih radnika kapitala dugog radnog dana i odveć
male plate, biti teran na to da na strani proletarijata započne
borbu protiv eksploatacije. To će vreme utoliko ranije nastupiti
ukoliko je veća moć i ukoliko su stoga veći izgledi za pobedu
proleterskog pokreta.
N aposletku, zajednički interes protiv nastupanja radničke
klase sve više ujedinjuje sve buržoaske slojeve. A u toj odbrani
krupni kapital je već odavno preuzeo voćstvo.

XXIV g l a v a

BORBA ZA R A D N I UGOVOR

Borba za radni ugovor, kao što je poznato, prolazi kroz tri

stadijuma. U prvom stadijum u pojedinačni fabrikant stoji na­
suprot pojedinačnim radnicima. U drugome se pojedinačni fabri­
kant bori protiv radničke organizacije; u trećem stadijumu protiv
radničkih organizacija zbijeno nastupaju organizacije preduzet-
nika.
Sindikat ima funkciju da ukloni međusobnu konkurenciju
radnika na tržištu rada; 011 teži za monopolom ponude robe radne
snage; stoga on pretstavlja neku vrstu kartela za kontingentira-
nje ili, pošto se tu u odnosu prema kapitalisti radi samo o kupo­
vini ili prodaji robe* ring. Svaki pak kartel za kontingentiranje
i svaki ring ima tu slabu stranu što ne vlada proizvodnjom i
iišled toga ne može da reguliše obim ponude. Sindikat tu slabost
ne može izmeniti. Proizvodnja radne snage gotovo uvek izmiče
svome regulisanju. Samo onde gde se radi o kvalifikovanoj radnoj
snazi, može radničkoj organizaciji poći za rukom da izvesnim
merama ograniči njenu proizvodnju. Jak sindikat kvaiifikovanih
radnika može ograničenjem broja šegrta, sprovođenjem dužeg
vremena šegrtovanja, zabranom zapošljavanja drugih radnih sna­
ga osim kvaiifikovanih, tj. priznatih od sindikata kao kvaiifiko­
vanih, da ograniči i proizvodnju takvih radnih snaga i time
sebi obezbedi izvestan monopolistički položaj. Primer za to pru­
žaju sindikati grafičkih radnika, koji su, naprimer. sproveli da
se samo visokokvalifikovani »obučeni« grafički radnici smeju
upotrebiti i na mašinam a slagačicam a, za čije bi posluživanje
biile dovoljne i čisto tehnički priučene, i stoga srazmerno nisiko-

404
kvalifikovane radne snage. Jednom jakom sindikatu može pod
povoljnim okolnostima da pođe za rukom da taj odnos čak i izvrne
pa nekom radu dade svojstvo kvalifikovanog i stoga visoko pla­
ćenog rada tim što kao punopravnog radnika uvažava samo i nd-
nika s izvesnim dužim vremenom uposlenja. To je, naprimer, slučaj
u engleskoj tekstilnoj industriji, čiji je monopolistički položaj na
svetskom tržištu, koji je za izvesne proizvode delim ično još do
danas .zadržala, išao na ruku s jedne strane obrazovanju jakog
sindikata, a s druge strane preduzetnicima olakšavao popuštanje
pošto je monopolistički položaj dozvoljavao da se viša nadnica
prevali na potrošače.
Težnja za potčinjavanjem tržišta rada izaziva i tendenciju za
sprečavanjem konkurencije inostranih radnika otežavanjem use­
ljavanja, naročito onde gde se radi o pridolasku proletera još
niskog standarda života, koji se teško daje organizovati. Zabrana
useljavanja treba da bude sindikatu ono isto što i zaštitna carina
kartelu.1
Ali sindikat je organizacija živih ljudi; ako hoće da postigne
svoj cilj, ona ga mora ostvariti voljom svojih članova. U spostavlja­
nje monopola ima za pretpostavku da radnici prodaju svoju rad­
nu snagu samo preko sindikata i samo u z uslove koji su od njega
utvrđeni. Cena radne snage se mora osloboditi igre ponude i
tražnje. A to znači da nudioci, tj. nezaposleni, ne stupaju u akciju
na tržištu rada po drugim no po određenim cenama. Cena je nešto
što je dato, naime utvrđeno voljom sindikata, a ponuda se ima
ravnati prema ceni, a ne cena prema ponudi i tražnji. Tako sin­
dikat postaje kooperacija zaposlenih sa nezaposlenima. Nezapo­
sleni se ne smeju pojavljivati na tržištu, kao što otprilike kartel
lagerovanjem proizvoda štiti tržište od prezasićenosti kad već
jednom proizvodnja prekorači ponudu koja odgovara ciljevima
kartela. Troškovima lagerovanja odgovaraju potpore koje sindi­
kati daju nezaposlenima, a koji su ovde od mnogo većeg značaja,
pošto su one jedino sredstvo da se ponuda drži u granicama, dok
kartel poseduje mnogo efikasnije sredstvo: ograničenje proizvod­
nje. S druge pak strane, postiže se isti cilj, sprečavanje nezaposle­
nih da se pojave na tržištu, kad se radnička klasa ujedinjuje u
jednu borbenu jedinicu sredstvima moralne prinude, bojkotova-
njem onih koji su voljni da rade, objašnjavanjem štete koja se
time nanosi klasnim interesima, ukratko specifičnim sindikalnim
vaspitanjem.

1 Ovde nije mesto da se pobliže ulazi u problem useljavanja, a i

izlišno je § obzirom na gore već navedena iscrpna izlaganja u »Neuc
Zeit<-u.

405
 Kao i kod svakog monopola tako se i kod sindikata, prirodno*
radi o što potpunijem dom iniranju tržištem. A li ovde za sindikat
nastaju znatne smetnje. Kilasnom interesu radnika protivstavlja se
trenutni lični interes pojedinih radnika. Organizacija zahteva iz-
vesne žrtve: doprinose, utrošak vremena, spremnost na borbu. Ko
nije u organizaciji, favorizuje se od strane preduzetnika, izbegava
sukobe, nezaposlenost ili zapostavljanje. U koliko sindikati više
jačaju utoliko v iše raste težnja preduzetnika da svoje radnike drži
daleko od sindikata. On zam enjuje sindikalnu ustanovu potpora
svojom sopstvenom, i, svestan cilja, iskoriščava suprotnost između
ličnog i klasnog interesa.
Sindikalna borba je borba za prinos rada. Radnik reprodu-
kuje2 vrednost p (postojanog kapitala) i stvara novu vrednost koja
se raspada na pr + v (prom enljivi kap ital plus višak vrednosti),
najamninu i višak vrednosti. A psolutna veličina pr -j- v zavisi
od dužine radnog vremena. Što je radno vreme kraće, to je i manji
pr + v, a pri nepromenjenom pr to je manji v. Pri nepromenje-
nom radnom vremenu v raste ako pr opada, i obratno. Ovo dejstvo
biva osujećeno promenom intenzivnosti rađa; pri rastućoj najam­
nini i opadajućem radnom vremenu raste intenzivnost rada. R azvi­
tak akordnog sistem a i sistem a premiske najamnine ide za tim
da na najveću meru podigne intenzivnost rada pri datoj najam­
nini i datom radnom vremenu. Isto tako povećanje brzine kojom
se m ašinerija održava u pogonu pruža objektivno sredstvo za po­
dizanje intenzivnosti rada. Uspesi koje je radnička klasa postigla
u odnosu na skraćenje radnog vremena, začelo leže u granicama^
a delim ično još znatno u onim granicama gde je skraćenje radnog
vremena potpuno kom penzirano povišenjem intenzivnosti rada.
Koliko je bilo značajno dejstvo skraćenja radnog vremena u od­
nosu na socijalni položaj radnika, koliko su to skraćenje i borba
za nj jako podigli telesni i duhovni nivo, toJiko jedva da se može
sumnjati u to da je to skraćenje radnog vremena izmenilo odnos
pr : v na Štetu v. Profitna stopa se tim e nije izmenila, dakle čisto
ekonomski ništa se nije izmenilo. Samo uzgred napominjem, da bi
razvitak mnogih industrija s njihovim visokim zahtevima u pog­
ledu preciznosti i tačnosti bio nemoguć pri dužem radnom vre­
menu i da se uopšte sa skraćenjem radnog vremena podigao kvali-
tet rada, ubrzao tehnički napredak, povećao relativni višak
* Očigledno štam parska greška ili greška u pisanju. Mora glasiti:
»Radnik prenosi vrednost p ...« itd. Vidi »Kapital«, I tom, glava VI.
između ostalog: »Ono što se u sredstvima za proizvodnju uopšte pot­
roši jeste njihova upotrebna vredoost, čijim trošenjem rad stvara pro­
izvode. Njihova se vrednost uistinu ne troši, pa dakle ne mojre ni da se
reprodukuje.« (Napomena nemačkc redakcije.)

406
vrednosti. Što se tiče visine najamnine, veza između porasta na­
jamnine i povišenja intenzivnosti rada nije sasvim talko očigledna,
ali ona postoji i ovde, i ostaje u najmanju ruku krajnje sumnjivo
da li srazmerno neznatno povišenje realne najamnine, pre svega za
nekvalifikovani rad, povećava pr na račun v, ili pak da li nije,
naprotiv, i tu nastupila potpuna kom penzacija usled povišenja
intenzivnosti rada, što je mnogo verovatnije. Samo toliko se na­
ravno mora priznati da do pojave takvih kom penzacija prolazi
izvesno vreme, u toku kojeg je v postao manji usled porasta pr.
Pošto je vrednost robe — a ovde gde se radi o društvenom
odnosu, možemo kratkoće radi govoriti o vrednosti — ravna po­
stojanom kapitalu plus promenljivi kapital plus višak vrednosti
(p + pr -f- v), promena pr kojoj odgovara suprotna promena v
nema uticaja na cenu robe, dakle nema posledice za potrošača.
Već je Rikardo odlučno dokazao da povišenje najamnine i skra­
ćenje radnog vremena ne može da ima nikakvo dejstvo na cenu
robe. To je na prvi pogled jasno. Svake godine se društveni pro­
izvod raspada u dva dela. Prvi je naknada za utrošena sredstva
za proizvodnju, za mašine, sirovine itd., koje u prvom redu treba
nadoknaditi iz ukupnog proizvoda; drugi je novi proizvod, pro­
izveden u toku godine od strane radnika zaposlenih u proizvodnji.
Ovaj je najpre u rukama kapitalista i raspada se na dva dela;
jedan pretstavlja dohodak radnika, a drugi pripada kapitalistim a
kao višak vrednosti; cena proizvoda za potrošača je ravna zbiru
oba dela i ne može je menjati srazmera u kojoj se drugi deo deli
između radnika i kapitalista. D akle, s društvenog gledišta, sasvim
je besmislena tvrdnja da porast najamnine i skraćenje radnog vre«
mena poskupljuju proizvod. I pored toga ova tvrdnja uvek iznova
izbija na površinu, i to iz jakih razloga.
Dedukcija koju smo upravo naveli važi neposredno.sanW> za
vrednost robe, dakle samo sa gledišta društva. A li nama je pozna­
to da se vrednost robe modifikuje usled težnje za izjednjačenjem
profitne stope. Za pojedinačnog kapitalistu, odnosno za kapitalistu
pojedine industriske grane, povišenje najamnine pretstavlja po­
višenje cene koštanja. Uzmimo da je njegova suma najamnina do­
sada iznosila 100; pri utrošenom postojanom kapitalu .od 100 i
profitnoj stopi od 30°/o on je prodavao proizvod po 260; ako se
sada usled uspešnog štrajka najamnina popne na 120, njegova će
cena koštanja biti ravna 220; kad bi on prodavao kao i pre po
260, njegov bi profit apsolutno pao sa 60 na 40 njegova profitna
stopa sa 30 na nešto manje od 19°/*, dakle daleko ispod prosečne
profitne stope. Stoga će morati da dođe do izjednačenja profitnih
stopa. To znači: Povišenje najamnine u jednoj grani proizvodnje

407
ima za posledicu porast cene u toj grani proizvodnje; taj porast
nastaje na osnovu obrazovanja nove opšte profitne stope*, koja je
n iža od ranije. A d o porasta cena dolazi uvek uz otpor; porast
cene znači otežavanje prodaje, koje opet deluju protiv porasta
cena; ugovori po starim cenam a moraju se još izvršiti; pre svega
traje duže vrem ena dok se uzmogne sprovesti povišenje cena.
Strogo uzev, moralo bi najpre doći do iseljavanja kapitala iz te
grane proizvodnje, pošto porast cena znači smanjivanje prođe,
pa bi se stoga morala sm anjiti i ponuda, tj. proizvodnja. Ta opa­
snost sm anjivanja prođe je različita u raznim granama proizvod­
nje, a prema tome i otpor preduzetnika protiv zahteva za poviše­
njem najamnine. Pri tome mnogo zavisi i od stanja konjunkture
i od organizacije industrije, koja joj u većem ili manjem stepenu,
brže ili sporije omogućuje takva svaljivanja. U zevši povišenje
najm anje kao opšte, izjednačenje izmenjene profitne stope imaće
za posledicu da cene proizvoda u industrijam a sa višim organskim
sastavom od prosečnog padaju, a u industrijama sa nižim organ­
skim sastavom rastu. N o svako povišenje najamnine ima za posle­
dicu padanje prosečne profitne stope, iako to padanje, usled po­
rasta najam nine u jednoj sferi, nastaje samo polagano i pokazuje
neznatno otstupanje.
A kako do dostignuća novog nivoa cena nastaju gubici za
pojedine kapitaliste, to je otpor kapitalista sasvim prirodan, i
utoliko je jači što je profitna stopa niža. U pravo smo videli
da niža profitna stopa od prosečne vlada u sitnoj industriji i
sitnokapitalističkim oblastima; već zbog toga će otpor tu doći
najjače do izraza, dok je istovrem eno i otporna snaga tu najmanja.
Sindikalna borba je borba za profitnu stopu s gledišta preduzet­
nika, a za visinu najam nine (što uključuje i skraćenje radnog
vremena) s gledišta radnika. Ona ne može nikada da bude borba
za uklanjanje samog kapitalističkog odnosa, za uklanjanje eksploa­
tacije radne snage. Jer, takva bi borba svagda bila unapred rešena;
pošto je cilj kapitalističke proizvodnje proizvođenje profita pu­
tem eksploatacije radnika, uklanjanjem eksploatacije produženje
proizvodnje izgledalo bi preduzetniku besmisleno. On bi, dakle,
obustavio proizvodnju; jer, ma kakav bio njegov lični položaj,
on se ne bi poboljšao produženjem proizvodnje; on bi u takvom
slučaju morao pokušati da svoje radnike glađu primora na popu­
štanje. Ako bi samo njegova oblast bila ugrožena, on bi gledao
da spase makar samo jedan deo svog kapitala prenošenjem u dru­
gu oblast. Zato borba za potpuno uklanjanje eksploatacije ispada
iz okvira čisto sindikalnih zadataka; to je borba koja se uopšte
ne može odlučiti čisto sindikalnim mCtodima borbe, kao što to hoće
da nas uveri sindikalistička »teorija«. I onde gde ona dobija oblik

408
sindikalnih metoda borbe, kao naprimer kod masovnog štrajka,
ne radi se o borbi protiv ekonomske pozicije preduzetnika, nego
0 borbi za vlast radničke klase kao celine protiv organizacije vlasti
buržoazije, protiv države. Ekonomsko oštećenje preduzetniko je
uvek samo pomoćno sredstvo u borbi za dezorganizaciju državnih
sredstava vlasti. Taj politički zadatak ne može nikada da bude
zadatak sindikata kao takvih; on samo može sindikalni organiza­
cioni oblik staviti u službu političke borbe proletarijata.
Ako sindikalna borba znači borbu za profitnu stopu, to su
time svaki put postavljene izvesne granice ciljevim a sindikata.
Za preduzetnika se radi o kalkulaciji, da li je on u stanju da spro­
vede nove cene, da li gubici u toku prelaznog perioda ne preva-
zilaze gubitke štrajka, pa trajao on i duže vremena, i najzad',
da li za njega ne postoji mogućnost da svoj kapital plasira druk­
čije, u nekoj grani proizvodnje čiju profitnu stopu nisu uspesi
štrajka neposredno izmenili. A odatle sleduje da su svakoj po­
jedinoj sindikalnoj borbi unapred povučene izvesne granice; po­
znavanje tih granica težak je zadatak sindikalnog rukovodstva
1 ono određuje njegovu taktiku. D alje sleduje da sindikat može,
opšte uzev, utoliko uspešnije operisati ukoliko je profitna stopa
viša, bilo uopšte, kao za vreme visoke konjunkture, bilo u nekoj
posebnoj grani, naprimer usled monopolističkog položaja, posti­
zanja ekstraprofita pomoću patenata itd. U laziti podrobnije u te
uslove ispada iz okvira našeg istraživanja. Naprotiv, ovde moramo
još ukratko izložiti izmenu odnosa snaga obeju klasa uopšte.
Samo je po sebi razumljivo da postanak organizacije predu­
zetnika znači pomeranje snaga u odnosu izm eđu kapitala i rada.
Razvitak organizacije preduzetnika smatra se, i začelo s pra­
vom, kao reakcija na radničke organizacije. A li tempo njenog
razvitka kao i njena moć zavise uglavnom od promene industriske
strukture, od koncentracije i monopolizovanja kapitala.
Dok je nasuprot organizovanom radništvu stajao usamljeni
preduzetnik, sindikat je imao na raspolaganju niz mera, koje je
razvitak organizacije preduzetnika učinio neefikasnima.
S koncentracijom kapitala raste i moć preduzetnika u borbi
za radni ugovor, ali raste i organizaciona sposobnost koncentrisa-
nih radnika. Različita veličina preduzeća uslovljava i sasvim
različitu otpornu snagu prema sindikatu. Sto je industrija rascep-
kanija, što je manja prosečna veličina preduzeća, to je uopšte
moć sindikata veća. U okviru jedne industrije opet je moć sindi­
kata veća u sitnom i srednjem nego n krupnom preduzeću prosto
zato što sitno preduzeće, ionako teško ugroženo konkurencijom
krupnog preduzeća, može mnogo teže da podnese gnbitak jedne
borbe nej£o krupno preduzeće. Borba sindikata uopšte potpomaže

409
 razvitak u pravcu krupnog preduzeća a tim e i razvitak proizvod­
nosti, tehnički napredak, sm anjivanje troškova proizvodnje i na­
stajanje relativnog viška vrednosti; prema tome stvara preduslov
za postizavanje novih ustupaka.
D ok sindikati stoje nasuprot pojedinačnim preduzetnicima,
njihova je pozicija povoljna. N jihova koncentrisana snaga može
da dejstvuje protiv pojedinačnog preduzetnika. Borba za najam­
ninu se raspada u niz pojedinačnih štrajkova. Radnici odnosnih
preduzetnika imaju za sobom celokupnu finansisku snagu sindi­
kata, koja ne slabi za vreme borbe zahvaljujući doprinosima i
eventualnim vanrednim porezima onih članova koji dalje rade.
Preduzetnik se mora bojati da će mu preduzetnici koji i dalje
rade oduzeti njegove m ušterije, da će i po okončanju štrajka
njegovo prodajno područje ostati suženo. On se mora odlučiti na
popuštanje i od tog trenutka je zainteresovan za to da oni uslovi
na koje je on pristao postanu opšti u industriji, dakle da i drugi
preduzetnici dobrovoljno ili prinudno pristanu na iste uslove rada.
U sam ljenost preduzetnika dozvoljava sindikatim a da ih pojedi­
načno jednog za drugim u sistem atski vođenim pojedinačnim
borbama savladaju, a da ti štrajkovi ne iziskuju od sindikata
veliko zalaganje snaga. O ni pojačavaju uspehe porastom članova
i povećanim doprinosim a, i posle borbe su moćniji nego pre. Ja­
sno je da se ova tak tika može utoliko pre primeniti ukoliko je
povezanost preduzetnika slabija, ukoliko je jača konkurencija
koju oni m eđusobno vode, dakle što je veći broj preduzetnika koji
dolaze u obzir i što je manja otporna snaga svakog pojedinog* od
njih. To je sve slučaj u onim granama gde preovlađuju sitna i
srednja preduzeća. U ticaj sindikata je tu najveći, njihova moć
najjača. Krupna industrija, koja mnogo tačnije kalkuliše. unapređ
suprotstavlja takvim pojedinačnim štrajkovim a mnogo veći otpor,
pošto krupna preduzeća s mnogo većom energijom insistiraju na
po mogućstvu jednakim troškovima proizvodnje. Ovde su uspesi
mogući samo kao opšti; pojedinačni štrajk nailazi ovde na mnogo
veći otpor, i njega je mnogo teže savladati zato što je moc i po­
jedinačnog krupnog preduzetnika mnogo veća, a i do sporazume-
vanja među srazmerno malim brojem preduzetnika može mnogo
brže da dođe.8 A što jfc sindikalni razvitak jači, to je jači i otpor
što ga on kod preduzetnika izaziva. Udruženju radnika suprostav-
lja se sada udružena snaga preduzetnika. Pošto je uticaj sindi­
* S to w je u zem liam a gde sindikalni razvitak počinje srazm erno
kasn o i od početka stoji n asu p ro t veom a razvijenoj k ru p n o j in d u striji,
sin d ikalna organizacija u granam a k ru p n e industrije po pravilu slabija
nego, naprim er, u Engleskoj, gde se ona korak po korak razvijala isto­
vrem eno s industrijom .

410
 kata najveći na sitnija i srednja preduzeća, to će i otpor ovde
doći najjače do izraza. Ustvari organizacija preduzetnika zapo­
činje u zanatstvu i u manjim industrijama gotovih proizvoda,4
gde se najjače osećala moć sindikata, i u godinama visoke konjun­
kture dobija svoj najbrži zamah.5 No iako se postanak saveza
poslodavaca začelo mora shvatiti kao reakcija protiv sindikata,5
te zato najpre nastaje u lakoj industriji, ipak ona ne ostaje
ograničena na nju. Kartelisanje i stvaranje trustova nesravnjeno
čvršće i nerazrešljivije povezuju interese kapitalista koji u njima
učestvuju i čine ih jedinstvenom celinom prema radničkoj klasi.
Isključenje konkurencije ne ograničava se ovde, kao u lakoj ne-
kartelisanoj industriji, na tržište rada i zato u mnogo većoj meri
pojačava solidarnost preduzetnika. To može da ide dotle da baš
u ovim granama gde preduzetnici drže najjače pozicije, postaje
nepotrebna posebna organizacija. Sindikat uglja čini savez poslo­
davaca izlišnim, a čelični trust ga onemogućuje. Cak i kad bi bilo
stvarno dačno, što se stalno zvanično tvrdi, da se nemački karteli
ne bave radničkim pitanjem, ipak je jedinstveno nastupanje pre­
duzetnika ovde od samog početka dato, i baš njihova snaga čini
izlišnim specifične funkcije saveza poslodavaca, kao što je pru­
žanje pomoći u slučaju štrajka, jer je dovoljan »prijateljski su-
sedski sporazum« od slučaja do slučaja. A li i ovde se sve jače
primećuje tendencija za osnivanjem saveza poslodavaca.
Obrazovanje saveza poslodavaca pre svega jako otežava sin­
dikatima uspeh pojedinačnog napada, ako ne i onemogućava; iza
4 Vidi Dr. Gerhard Kessler, »Die deutschen Arbeitgebervcrbandec
u »Schriften fiir Sozialpolitik«, 124 sv., Leipzig 1907, sir. 40.
8 Isto, str. 37.
• Kesler, na nav. mestu, str. 20: »Sve dotle dok radnici jednog
preduzeća pretstavljaja neorganizovanu masu, i pojedinačni poslodavac
je nadmoćniji od njih. Njemu nije potreban savez poslodavaca... Dakle,
dotle dok se nemački sindikalni pokret s mukom borio za svoj opstanak
— opšte uzev do kraja osamdesetih godina XJX stoleća — u Ne-
mačkoj nije bilo potrebe za savezima poslodavaca. Ali kad je od kraja
osamdesetih godina, a naročito posle ukidanja zakona protiv socijali­
sta, počeo veliki polet sindikalnog pokreta, kad je talas pokreta za
povećanje najamnine i štrajkova stalno dolazio jedan za drugim, onda
su se i preduzetnici počeli udruživati u posebne saveze poslodavaca
— prirodna reakcija na akciju sindikata. Sindikat je svuda primarna
a savez poslodavaca sekundarna pojava. Sindikat po svojoj prirodi na­
pada, savez poslodavaca se brani (to što se kadkad odnos obrne, ne
menja ništa na opštoj tačnosti ove činjenice). Sindikat je u svoje rano
doba uglavnom udruženje za štrajkove, a savez poslodavaca udruženje
protiv štrajkova. Ukoliko se u nekoj industriji ranije pojavi snažan
sindikat, utoliko se ranije obrazuje i jako izražen savez poslodavaca.
Dakle, savez poslodavaca je organizacija industriskih preduzetnika za
regiilisanje njihovih odnosa prema organizovamim radnicima.«

411
pojedinačnog preduzetnika stoji sada njegova organizacija; ona
ga obeštećuje zanjegove gubitke, stara se da radnici koji štrajkuju
ne nađu neki drugi posao, i u isto vreme nastoji da neodložne
poslove preduzetnika sama izvrši. U slučaju potrebe ona poseže
za jačim sredstvim a; sama se pretvara u napadača i putem lokauta
daje borbi opšti karakter, da b i oslabila sindikat i primorala ga
na popustljivost. A u toj zajedničkoj borbi preduzetnika protiv
sindikata organizacija preduzetnika je često jača.7
Savez poslodavaca znači pre svega načelnu mogućnost da se
odloži vrem e borbe. D ok su radničke organizacije stajale nasu­

7 O odnosima u Sjedinjenim Državama uporedi sledeće: »Organi­

zacije poslodavaca u Sjedinjenim D ržavama biće da su čvršće i sprem­
nije za borbu nego u drugim zemljama. Gotovo u svakoj industriji
postoji centrala, savezi za svaku pojedinu državu i mesni savezi, a da
i ne pominjemo glavne saveze. Dve najvažnije su: »National Association
of Manufactures« i »Citizen’s Industrial Association of America«. Prva
se sastoji gotovo isključivo od fabrikanata i bila je osnovana 1895
uglavnom radi proširenja inostranog tržišta za američke proizvode. U
toku poslednjih pet godina ona je međutim aktivno sudelovala u bor­
bama protiv radničkih organizacija i nastojala da utiče na javno mne-
nje i na savezno zakonodavstvo u interesu preduzetničke klase. Godine
1905 ponovo je sprečila usvajanje dva važna zakona koja su podneti
Kongresu na zahtev radničkih saveza. Jedan je hteo da uvede osmOČa-
sovni radni dan za sve radove koji se izvode od strane savezne vlade
ili za nju: drugi je hteo da ograniči delokrug »Sudskih naloga o obu­
stavi« u radnim sporovima.
»C itizen’s In d u s tria l Association« o tstn p a od ovog saveza u tome
Što p retstav lja glavni savez svih lokalnih saveza pojedinih država kao
i n acio n aln ih saveza pred u ze tn ik a i g ra đ a n a u Sjedinjenim D ržavam a.
O b razovana je 1903 na potsticaj »N ational Association of M anufacturers«
u cilju u d ru ž iv a n ja svih pojedinaca i d ru štav a u jednu borbenu orga­
nizaciju, ko ja n am erav a da p ru ži otp o r zahtevim a uniona a specijalno
u v o đ en ja »closed shop«, tj. isključivog nam eštanja članova radničkih
uniona u preduzećim a. N aglo se povećala te u svojim nacionalnim ,
oblasnim i m esnim savezim a o b uhvata ukupno više stotina hiljad a čla­
nova. O na se bori p ro tiv svakog m ešanja u p ita n ja industrije kako vlade
tak o i rad n ičk ih saveza. N a svojoj trećoj godišnjoj skupštini u Sent
L ujsu novem bra 1905 p rih v a tila je rezolucije o osnivanju industriskih
škola j b erza rada, od kojih poslednje stoje pod kontrolom njenog sa­
veza i tre b a da snabdevaju preduzetnike radnicim a nezavisno od n ji­
hove p ripadnosti nekom unionu.
O d n ajv ažn ijih saveza koji stoje u vezi s ovom »Citizen’s Industrial
Association«, osim gore pom enutog u d ru žen ja jesu dva, »N ational M etal
Trades A ssociation« fab rik a n a ta m ašina i »N ational Founders Associa­
tion« posednika livnica koje ne rad e u in d u striji visokih peći. O vi su
pre pet godina kod svoje organizacije zaključili n ajp re ugovore s unio-
nim a m ašinista iliv a c a . A li ti su ligovori o tada ponovo u k in u ti i »Foun­
ders Association« re 1905 otpočela borbu s m oćnim unionom livaca. koja
se odonda proširila n a sve fab rik e Sjedinjenih D ržava « H alle, »Welt-
w irtschaft«/ III, str. 62.

412
prot pojedinim preduzetnicima, izbor vremena je pripadao rad­
nicima. A za uspeh borbe je vreme odlučujuće. U visokoj konjun­
kturi, kad je profitna stopa najviša a prilika za ekstraprofit
najbolja, obustava rada je najošetljivija; u takvim momentima će
i jaki preduzetnik gledati da izbegne borbu da ne bi izgubio celu
profitnu stopd, jer je za nj u pitanju prilika koja se ne vraća,
bar ne do sledeće visoke konjunkture; posmatrano čisto sa gle­
dišta sindikalnog uspeha, štrajk bi se morao odložiti do momenta
najvišeg napona proizvodnih snaga. Težak je zadatak sindikalnog
vaspitnog rada pridobiti članove za ovu taktiku, jer je baš u to
vreme usled prekovremenog rada i ravnomernog zaposlenja doho­
dak radnika najviši i stoga psihološki potstrek na štrajk slabiji.
To nam objašnjava zašto je najveći broj štrajkova u periodu pro­
speriteta, pre prave visoke konjunkture.
A li ovaj izbor vremena prestaje da pripada samo sindikatima
čim se učvrsti organizacija preduzetnika. Onda ona može da od­
ređuje vreme borbe. No za nju je lokaut preventivni rat, koji se
najbolje vodi u vreme depresije, kad je obustava rada usled preko-
mern.e proizvodnje sasvim korisna, a otporna snaga radnika
najmanja zbog prekomerne ponude na tržištu rada, zbog finan-
siskog slabljenja organizacije usled traženja potpore i gubitka
članova. Sama ta mogućnost odlaganja vremena borbe znači već
izvanredno pomeranje snaga, koje je posledića organizovanja pre­
duzetnika8

8 N išta se ne m enja time, ako u prvi m ah, kad je razvitak organi­

zacije preduzetnika i njene tak tik e još u početcim a, ne dolazi još pot­
puno do izraza ovo dejstvo pom eranja vrem ena. S tatistika lokauta, koju
je K esler n a n a v .m e s tu , str. 259, objavio, pokazuje: 1. da b ro j lokauta
brzo raste, 2. da je njihov b roj veći u visokoj konju n k tu ri nego u vre­
me depresije. Ovo se prosto objašnjava tim e što oni lokauti koji pret-
s ta v lja ju odbranbene m ere protiv štrajkova, prirodno, brzo se množe
u vrem e. visoke konjunkture kad su i štrajkovi najčešći. Ali to nipošto
ne pobija gledište da se porastom organizacije preduzetnika borba vo­
ljom preduzetnika utoliko češće odlaže za vrem e depresije ukoliko više
rastu ofanzivni lokauti. O tome kaže Kesler n a str. 243: »Pored lokauta
iz sim patije, naročito je u najnovije vrem e postao čest p r o g r a m a t -
s k j l o k a u t , 'p o d kojim imenom p is a c sh v a ta syako otpuštanje radnika
koje s e preduzim a bez prethodnog štrajka, d a b i se .radništvu nam etnuo
jedan program koji su aoneli pošlodavci-s određenim nadničnim stopam a,
određenim radnim vremenom, n eravnopravnom berzom ra d a ili bilo kak­
vim drugim opštim ili posebnim ušlpvim a 'rada... Značaj program atskih
lo k auta u sk o ro 'ć e verovatno još poništi, pošto posle neuspelih prego-
vpru za obnovu ta rifa savez : poslodavaca im a još veći interes od
*™ dikata u. tom e da što p te nam etne zaključenje nove tarife, pa bilo
i bOrbom. P rogram atskj lokauti đ a d u s e p o r e d iti čas sa ofenzivnim čas
sa defanzivnim štrajkovim a sindikata, a sa poeJednjim u : velikoj većini
s M a je v a S^obirfrdm na k arak ter savezi TiOslođavaCa. Retkost je, a ret-

41*5
 M eđutim, isti razlozi koji dovode do organizovanja predu-
zetnika, donose i jačanje sindikata. O vi postaju sada svugde uto­
čište radnika, ako neće da budu izručeni potpuno na milost i
nemilost preduzetnicim a. Borbene mere preduzetnika pogađaju i
one koji su dotada stajali daleko od sindikata. O sobito lokaut.
a naročito generalni lokaut, postaje najsnažniji potstrek i za one
koji su dotada bili neorganizovani da pristupe organizaciji. Član­
stvo sindikata brzo raste a time i njihova snaga.
O rganizacije preduzetnika nastoje da tome stanu na put ne­
prekidnom borbom protiv sindikata. Veštačkim izborom između
svojih radnika one nastoje da neorganizovane učine »preživelima«.
Berza rada saveza poslodavaca sistem atski favorizuje neorganizo­
vane pred organizovanim, od kojih se opet najopasniji progone
pomoću crnih lista. S organizovanjem žutih sindikata, tih usta­
nova za odgajivanje klasnog izdajstva, ide se za tim da se potku­
pljivanjem i davanjem naročitih povlastica radnici pocepaju i
obezbedi garda štrajkbrehera.* Odbijanjem pregovora s vođima
organizacije nastoji se sm anjiti njihov moralni uticaj. Borba je
uzaludna, jer je naposletku klasni interes radnika u isti mah i
njihov lični, i jer je sindikalna organizacija postala uopšte životni
uslov radnika. A li ona otežava napredovanje sindikalnog pokreta
i smanjuje njegov uticaj. Kao što je u periodu do organizovanja
preduzetnika otporna snaga pojedinačnog preduzetnika bila raz-

kost će i ostati, da jedan savez poslodavaca pokuša da lokautom ne­

posredno p o g o r š a radne uslove. Češće se dešava da se lokaut spro­
vodi kako bi se neki ta rifn i ugovor n e p o b o l j š a n obnovio za neko­
liko godina i odbilo eventualno povišenje nadnica itd.<
Posle ocene statistike o kojoj je reč, Kesler dolazi do rezultata »da
su skoro svi veći lokauti svršavali sa uspehom za poslodavce — čas
potpunim Čas delimičmim... Lokaut je oružje kojem u se radništvo po
p rav ilu ne može odupreti. D ovoljan razlog za sindikalne rukovodioce
da što više obuzdaju želju za štrajkom u svojim redovim a i da brzo u
zam etku ugušuju neprom išljene obustave rada. D ovoljan razlog i za
poslodavce da se na nerazborit način ne plaše porasta radničkih saveza.
U ostalom , visoki troškovi i gubici, s kojim a je i za pobedonosne poslo­
davce skopčan svaki lokaut, začelo će sprečavati da se tim oštrim oru­
žjem služi odveć često i u nesum njivo neopravdanim slučajevim a. Ono
ne donosi sreću ni jednoj ni drugoj strani.« (Str. 263.)
»Dok je u A merici postalo n aro čita grana privređivanja iznaj­
m ljivanje kao kondotjere odred štrajkbrehera od zanata, koji se već
prem a potrebi stav lja na raspolaganje uz naplatu čas ovom, čas onom
preduzetmiku, u našim se džinovskim preduzećim a održava tako jedan
stalan odred štrajkbrehera pom oću ustanova društvenog staranja. Prema
tom e se ustanove društvenog stara n ja ja v lja ju ne kao sredstvo koje služi
socijalnom m iru, nego k ao borbeno sredstvo koje prouzrokuje socijalnu
borbu i u njoj pojačava prevlast jedne od obeju strana.« Lujo Brentano
u »V erhandlungen des Vereines ftir Sozialpolitik« 1905, 115 sv., str. 142.

414
liči ta, već prema veličini preduzeća, tako se i otporna snaga pre-
duzetničkih organizacija razlikuje prema njihovom sastavu. Naj­
jači su savezi krupne industrije, a tu je opet najsnažniji položaj
velikih k a r t e l i s a n i h industrija. O ve se pre svega ne moraju
bojati de će im članovi otpasti ili propasti. One pouzdano /.naju
da ni jedan konkurent ne može izvući korist iz obustavljanja
rada njihovih preduzeća, i one najzad mogu da nadoknade gu­
bitke za vreme štrajka, ako je obezbeđen monopol a inostrana
konkurencija slabo efikasna usled zaštitne carine; odloženi se
nalozi izvršuju docnije, oskudica u robi usled obustave rada do­
zvoljava povišenje cena, dakle prevaljivanje gubitaka nastalih
štrajkom. Tu je, dakle, otpor najjači, a borba protiv sindikata
najlakša. Na taj način ove industrije postaju vodeće u borbi svih
preduzetničkih organizacija, one se javljaju kao pobornici zajed­
ničkih interesa poslodavaca u borbi protiv radničke klase. Uko­
liko češće sitni kapitalisti moraju ustuknuti pred sindikatima,
ukoliko im se više Čini da ih moć radnika ugrožava, utoliko se
više osećaju solidarni s najkrupnijim industrijalcima, prvobor­
cima za njihovu sopstvenu stvar.
Ništa se ne menja time što se slabiji savezi moraju sa svoje
strane nagoditi sa sindikatima, mada pod okolnostima za njih
povoljnijim nego što je ranije bio slučaj sa pojedinačnim predu-
zetnicima. I za njih je savez uklonio najveće opasnosti.On je umeo
da za industriju postigne klauzulu o štrajku, da blokiranjem ma­
terijala sprečii autsajdera od: otpadništva, čime liferante čini
pomagačima u svojoj borbi, i, naposletku, sprečavanjem posebnih
sporazuma pojedinaca bezuslovno obezbeđuje jednakost konkurent­
skih uslova. To sc najbolje sprovodi putem tarifnog ugovora, putem
zajedničkog uglavljivanja radnog ugovora između organizacija.
Tarifni ugovor odgovara i interesima sindikata, pošto se postignuti
uspesi odmah prenose na celokupnu industriju. Njegov nedostatak
je u tome što unapred utvrđuje vreme za novi sporazum i tako
oduzima sindikatu izbor Osnutka za borbu. A pošto već samim
i - i i_ _ i i biranje trenutka više ne stoji
okolnost na isti način pogađa
obe organizacije. U svakom slučaju, ona unosi u buduću borbu
i elemenat slučajnosti, te stoga izaziva težnju kod jakog sindikata
da trajanje tarifnog ugovora ne utvrdi tako, da bi iskorišćavanje
perioda visoke konjunkture zbog toga postalo eventualno nemo­
guće.
Postojanje njihove organizacije ima za' preduzetnika još i to
preimućstvo što olakšava prevaljivanje povišenja troškova pro­
izvodnje. Poznato nam je da uspesi štrajka znače za dotičnu grana

41$
industrije neposredno sm anjenje profitne stope ispod prošeka.
Izjednačenje putem povišenja cena, koje mora sledovati, olakšano
je i ubrzano zajedničkim nastupanjem , koje savez poslodavaca
može u tom slučaju lako da postigne i sprovede i u nekartelisa-
nim industrijam a, pošto povišenje cena odgovara izmenjenim ce-
nam a koštanja. Baš zbog toga su sitnokapitalističke, nekartelisane
industrije gotovih proizvoda sklone zaključivanju tarifnih ugo­
vora.1*
Tu nastaju i tendencije koje vode zaključivanju tred-alijansa.
Industrije koje zbog svoje tehnički uslovljene rascepkanosti još
nisu sposobne za kartelisanje nastoje da sebi obezbede monopol
tim e što autsajderim a zatvore tržište rada. O vaj posao treba da
im obavi sindikat. U druženi preduzetnici sada p'oseduju kartel
koji sindikat čuva od konkurencije autsajdera. Kartelni ekstra-
profit se deli izm eđu preduzetnika i radnika i radnici postaju
zainteresovani za opstanak kartela.
D rukčije je stanje stvari u kartelisanoj industriji. Tu je pro­
fitna stopa već dostigla najviši, pri postojećim tehničkim uslovima
proizvodnje uopšte m ogući nivo. Cena je jednaka ili gotovo jed­
naka s cenom na svetskom tržištu + zaštitna carina + transportni
troškovi. Tu se povišenje najam nine ne može prevaliti, prema tome
otpor će biti naročito velik. Osim toga visoki kartelni profit je
već određen u ceni akcija; sm anjenje profita znači pad tečaja i
to izaziva otpor akcionara protiv svake popustljivosti od strane
uprave. O va u tome uživa podršku od strane banaka, za koje m a­
nji profit znači sm anjenje emisione dobiti pri novom izdanju
akcija. S druge strane, otpor upravljača koji su s&mo opunomo­
ćenici akcionarskih društava je i iz psiholoških razloga veći. Otai
su izgubili svaki dodir s radnicim a i oni su prema njima zastupnici
tuđih interesa. Popustljivost, koju preduzetnik koji zastupa svo-
l# S druge strane, zaključenje ta rifn ih ugovora jača^ sindikat,
kom e sada p ris tu p a ju m nogobrojni radnici koji su dotada stajali daleko
Od sindikata. T a okolnost povećava otpor preduzetnika. Tako je najm oć­
n ija nem ačka o rganizacija fab rik an ata , C entralni savez nem ačkih in­
d u strijala ca, doneo u m aju 1905 sledeću odluku: »C entralni savez ne­
m ačkih in d u strijalaca sm atra zaključivanje ta rifn ih ugovora izm eđu
poslodavačkih i radničkih organizacija veoma opasnim za nem ačku in ­
d u striju i njen uspešni d alji razvitak. T arifni ugovori oduzim aju poje­
dinom poslodavcu slobodu odlučivanja -o1 načinu upotrebe njegovi/h
rad n ika, neophodnu za korisno vođenje svakog preduzeća, kao što i
pojedine rad n ik e nem inovno dovode pod vlast radničke organizacije.
T a rifn i ugovori su po uverenju C entralnog saveza teška prep rek a za
tehnički i organizacioni nap red a k nem ačke industrije, kao što je to
po tp uno potvrđeno i iskustvim a u Engleskoj i A m erici^‘ Cit. kod Ad.
B rau n-a, »Die T arifv ertra g e und die đeutschen G ew erkschaften«, S tu t­
tg a rt 1908.

416
 ju sopstvenu stvar kdtkada još može i da pokazuje, njima iz­
gleda kao povreda dužnosti. Poslednji ostatak ličnih raspoloženja
U odnosu između radnika i kapitalista je iščezao i sadržina rad­
nog ugovora postaje pitanje moći, potpuno oslobođeno svih ose-
ćajnih obzira.*1
Ono za preduzetnika dragoceno svojstvo tarifnog ugovora da
garantuje jednakost troškova je kod kartela ionako postignuto za­
jedničkim nastupanjem preduzetnika, a trajnost industriskog mira
garantuje veličina borbi koje isključuju učestalo ponavljanje.
Ostaje, dakle, samo nedostatak što on vezuje preduzetnike u iz­
boru trenutka za buduću borbu i što deluje propagandistički za
sindikate. Otuda ovde odbijanje tarifnih ugovora. U isti mah mo­
gućnost kartelisanja bez sindikalne pomoći čini potpuno izlišnom
tred-alijansu sa njenom podelom kartelnog ekstraprofita.12 Sličan
položaju kartelisane industrije je i položaj pretežno izvoznih in­
dustrija, pošto su cene određene od strane svetskog tržišta i zbog
toga prevaljivanje otežano.

11 Vidi takođe govor vladinog savetnika Leidiga u »V erhandlungen

des Vereines fiir Sozialpolitik« 1905, str. 156, i docenta d -ra H arm sa,
Str. 201.
15 D a tred-alijanse treba odbaciti i sa opšteg gledišta radničke klase,
Adolf Braun izlaže na sledeći način: T reba »ukazati na to da pred u ­
zetnici počinju da povezuju s tarifn im ugovorim a dalekosežne nam ere
za isključenje svake neugodne konkurencije, za obezbeđenje visokih
cena i za eksploataciju potrošačke publike. Isti oni preduzetnici koji
su još pre kratkog vrem ena, a delimično i danas, ispoljavali najveće
negodovanje zbog obustave rada, zbog ograničenja pridolaska novih
radnika, zbog uticania sindikata na tržište rada, razm išljaju sada da
li ne bi trebalo prilikom zaključivanja ta rifn ih ugovora tra žiti od sin­
dikalnih organizacija garantiju za održavanje određenih m inim alnih
cena za proizvedenu robu. Zatim bi trebalo da pored ta rife koja veže
plaćanje radne snage postoji takođe ta rifa koja određuje odnos cena
koje im aju da plaćaju potrošači. T arifom vezane sindikalne organizacije
trebalo bi onda da obustave rad, odnosno posredovanje rad a, svugde
gde preduzetnik prodaie svoju robu po cenam a jevtinijim nego što Su
ih utvrdile po d u ze tn ičk e organizacije. Sindikalne organizacije ne bi
tim e mogle biti samo prisiljene da znatno potpom ognu tendenciju po­
skupljenja svih predm eta potrošnje i da se izričito za nju opređele.
O ne bi time postale svesni zastupnici preduzetničkih interesa i bile bi
od strane javnog m nenja učinjene odgovornim za poskupljenje troškova
života. Možemo da zamislimo i izuzetne slučajeve, kad se sindikalni ci­
ljevi ni na koji drugi način ne mogu postići, k ad odnosni ustupci ne
utiču na m asovnu potrošnju i kad stoga jedan takav ustupak može da
izgleda objašnjiv. No činiti takve ustupke po pravilu, kao uslov i p ret­
postavku zaključenja tarifnog ugqvora, to bez sum nje prot'vreči n a­
čelima radničkog pokreta, zadacim a sindikata.« (Adolf Braun,, I. c., str. 5
i dalje.)

27 Hilferding: Finansiski kapital 417

 R azvitak preduzetničke i radničke organizacije daje borbama
za najam ninu sv e veći, opšti socijalni i p olitički značaj. Gerilski
rat sindikata protiv pojedinog preduzetnika ustupa mesto masov­
nim borbama koje zahvataju čitave industriske oblasti i celokup-
noj društvenoj proizvodnji prete obustavom rada, ako povuku za
sobom i životno najvažnije delove grana koje su usled podele rada
upućene jedna na drugu. Tim e sindikalna borba prerasta svoju
sopstvenu oblast i iz stvari koja se tiče neposredno preduzetnika
i radnika postaje o p šta stvar društva, tj. postaje politički događaj.
O končanje borbe samo sindikalnim sredstvim a postaje ujedno
sve teže. Sto su preduzetnička organizacija i sindikat jači, to su
i borbe dugotrajnije. Problem povišenja najamnine i padanja pro­
fita postaje problem moći. Kod preduzetnika nastaje nepokoleb­
ljivo uverenje da će svaka popustljivost oslabiti njihove pozicije
u budućnosti, da će ojačati moralnu i stvarnu moć sindikata, da
će pobeda u današnje vrem e značiti dalje pobede sindikata u
budućnosti. O ni hoće da jednom zauvek rese borbu i voljni su
da plate ratne troškove da bi za dugo vrem e bili gospodari situ­
acije. Snaga njihova kap itala je dovoljno velika da bi mogla iz­
držati, i to izdržati duže od sindik ata, čija se sredstva sve brže
troše na potpore. A li borba ne ostaje ograničena na tu oblast i
prelazi na druge kojima ta oblast isporučuje sirovinu ili pomoćni
m aterijal; i ovde se pogoni moraju obustaviti i radnici ostati bez
posla. To je stanje koje kod radnika, a dalje i u granama sitne
trgovine koje žive od radničke klase, izaziva sve veću ogorčenost,
i može da dovede do velikih socijalnih i političkih sukoba. Raste
pritisak onih koji u njima neposredno ne sudeluju, da se primarna
borba za najam ninu okonča, i, pošto ne raspolažu ni jednim dru­
gim sredstvom uticaja. oni traže državnu intervenciju. Time je
pitanje okončanja štrajka postalo od sindikalnog pitanja pitanje
p olitičke moći; i ukoliko je pomeranje snaga u korist preduzet­
nika postalo jače nastajanjem preduzetničke organizacije, utoliko
je za radničku klasu važnije da sebi obezbedi što veći uticaj u
političkim pretstavništvim a, da obezbedi pretstavništvo koje će
nezavisno i bez ikakvih obzira zastupati interese radnika protiv
interesa poslodovaca i pomoći im da pobede. A li ova pobeda se
ne duguje samo političkom uticaju. Šta više, ovaj može da otpočne
i da na kraju bude uspešan tek onda kad je sindikat dovoljno
jak da čisto ekonomsku borbu sprovodi takvom jačinom i ener­
gijom, da je otpor buržoaske države da se meša u uslove rada
na štetu preduzetnika već pokoleban, te političkom pretstavni-
štvu ostaje samo zadatak da taj otpor potpuno slomi. Stanje nije
ni izdaleka takvo da je sindikat postao izlišan za radničku klasu
i da se može zam eniti političkim borbama; obratno, sve veća snaga
418
sindikalne organizacije postaje uslov svakog uspeha. A li ma kako
da je sindikat jak, veličina; jačina i širina njegovih borbi čim
ove ujedno i političkim borbama, i sindikalno organizovanim rad­
nicima ukazuje na potrebu dopunjavanja sindikalne akcije poli­
tičkom akcijom. Stoga u toku sindikalnog razvitka svake zemlje
dolazi nužno do tačke kada obrazovanje nezavisne političke rad­
ničke partije postaje uslov same sindikalne borbe. A kad već
postoji jedna nezavisna politička radnička partija, njena pobtika
ne ostaje odveć dugo ograničena na one momente koji su dali
potstrek za njeno osnivanje, već postaje politika koja teži za tim
da zastupa klasne interese svih radnika u njihovoj celini i time
prerasta borbu u granicama buržoaskog društva, da bi postala
borba protiv buržoaskog društva.
A s druge strane, i jačanje preduzetničke organizacije ne
samo što sindikalnu borbu ne čini izlišnom nego je ne čini ni
bezizglednom. Jednostrano bi bilo zaključiti da zato što je predu-
zetnička organizacija u moći da mirno čeka dok se radnici ne
iscrpu, njihov sindikat finansiski ne istroši, i da postepeno pre­
vagnu oni koji su voljni da se vrate na posao, da se zbog toga
sindikalne borbe uvek moraju svršiti s neuspehom, a lokauti uvek
pobediti. Jer, ne radi se samo o pitanju moći, nego o računskom
pitanju uticaja na profitnu stopu. Lokaut ili štrajk u visokoj
konjunkturi znači u svakom slučaju tako veliki gubitak, da za
preduzetnike može biti korisnije da popuste zahtevima za povi­
šenje najamnine, kako bi izbegli borbu.13 Cak i sindikat koji je
13 Stoga izgleda kao jedna hasna dve štete kad N aum an (Verhand-
lungen des Vereines fiir Sozialpolitik, 1905, str. 187) kaže: »...Oblast u
kojoj je ovo normalno zaključenje štrajk a (tj. tarifnog ugovora) mo­
guće^ prestaje otprilike tamo gde prestaje srednje preduzeće u pravcu
nav:še. Doduše, učinjeni su pojedinačni pokušaji tarifnog ugovora i
iznad te granice, ali uprkos tome to je oblast za sebe, gde se radniku
na stari način po liberalnom receptu može da preporuči štrajk da bi
time došao do tarifnog ugovora. Sasvim dru k čija je oblast iznad tog
područja; tu nikakav štrajk sam po sebi ne može postići tarifni ugovor
iz sasvim prostog r«zloga što je od prvog dana za jednog čoveka koji
ume^ da računa rešeno osnovno pitanje: Ko će od nas dvojice duže
izdržati? Ako li opet doživimo štrajk rudara... onda unapred zna i onaj
koji u njemu učestvuje i onaj koji ne učestvuje da radnici ne mogu
da postignu pobedu u smislu starih pregovora o miru, da ti štrajkovi
od početka pripadaju novoj vrsti dem onstrativnih štrajkova. Jer, ako
pretpostavim o čak i slučaj da takav pojedinačni štrajk jednom i uspe
— što je sasvim hipotetična pretpostavka — kombinovana k rupna in­
d ustrija ima veće mogućnosti da se obezbcdi protiv ponavljanja takvih
događaja. Nema tome dugo kako mi je jedan m lađi ban k a r prosto izra­
čunao: koliki je gubitak na kam ati ako držim o stalnu zalihu na toliko
i toliko meseci, koja nas apsolutno štiti od svakog poraza u štrajku
za to vreme — mislim na štrajk u starom smislu, š ta iz toga slcduje?
prethodno oslabljen lokautom može još uvek da smogne toliko
snage, da od preduzetnika izvojuje ustupke za vreme visoke ko­
njunkture. Samo što će sad ustupci — pošto se i sindikat mora
bojati težine borbe — ostati u užim granicama nego u vreme kad
sindikat još nije im ao pred sobom nikakvu preduzetničku or­
ganizaciju.

XXV g l a v a

PR O L E T A R IJA T I IMPERIJALIZAM

Ekonomska politika proletarijata stoji u osnovnoj protivreč-

nosti prema ekonomskoj p olitici kapitalista i svaki stav u poje­
dinim pitanjim a obeležen je tom suprotnošću. Borba najamnog
rada protiv k ap itala je pre svega borba za udeo u novoj vredno­
sti godišnjeg proizvoda koju je stvorila radnička klasa (uključu­
jući proizvodne nam eštenike i rukovodioce proizvodnje). O va se
borba javlja neposredno kao borba za radni ugovor i nastavlja
se u borbama oko državne ekonom ske politike. U trgovinskoj p o­
litici interes radnika iziskuje u prvom redu proširenje unutra­
šnjeg tržišta. Sto je najam nina veća, to je veći i deo nove vrednosti
koji neposredno obrazuje tražnju za robom i to za sredstvima po­
trošnje. A li proširenje industrije sredstava potrošnje, industrije
gotovih proizvoda uopštei, znači proširenje oblasti sa, opšte uzev,
nižim organskim sastavom, dakle industrije s velikom masom ži­
vog rada. To utiče na nagli porast tražnje za radnom snagom a ti­
me i na povoljniji položaj radpika na tržištu rada, pa jačanje sin­
dikalne organizacije i na povećavanje izgleda za pobedu u novim
borbama za najamninu. Interes preduzetnika je obratan. Proši­
renje unutrašnjeg tržišta usled povišenja najamnine znači za
njih pad profitne stope s izgledom na ponovno padanje, koje
opet izaziva usporavanje akum ulacije; ujedno se njihov kapital
potiskuje u industrije gotovih proizvoda, gde je konkurencija
najveća a mogućnost za kartelisanje najmanja. Doduše, oni su
zainteresovani za proširenje tržišta, ali ne na račun profitne stope;
to oni postižu ako pri nepromenjenom unutrašnjem tržištu pro­
šire spoljašnje tržište. Jedan deo novog proizvoda ne postaje do­
hodak radnika i ne povećava tražnju za domaćim proizvodima,
ali on se plasira kao kap ital koji služi za proizvodnju za inostrano
tržište. D akle, profitna stopa je i| tom slučaju viša a akumulacija
Da radnik, ako uopšte hoće da poboljša svoj položaj, može da štrajk
shvati samo kao apel na ostalo stanovništvo.«

420
brža. Stoga trgovinska politika preduzetnika ima uvek u vidu u
prvom redu spoljašnje, a trgovinska politika rudnika unutrašnje
tržište i na taj način se svodi naročito na politiku nadnica.
Dokle zaštitne carine znače vašpitnfe carine u prvom redu r.a
industrije gotovih proizvoda dotle one nisu u protivrečnosti s i n ­
teresima najamnog rada. Oile, istina, oštećuju radnike kao po­
trošače, ali ubrzavaju industriski razvitak, te ga stoga mogu da
obeštete kao proizvođača, ako šu sindikati dovoljno razvijeni da
iskoriste situaciju. Zaštitna carina ovOg .perioda mnogo više po­
gađa zanatlije, kućnu prizvodnju i seljake nego fabričke radnike.
No drukčije biva čim zaštitna carina postane carina za zaštitu
kartela. Mi znamo da se karteli razvijaju, u prvom redu u organ­
ski najviše razvijenim granama proizvodnje; proizvođenje ekstra-
profita u ovim oblastima zadržava razvitak industrije gotovih
proizvoda i sredstava potrošnje. Poskupljenje svih životnih sred­
stava, koje je nužna posledica veze s agrarnim carinama, znači
ujedno pad realne najamnine, a time i suženje unutrašnjeg tr­
žišta, ukoliko njega određuje tražnja radnika za inđustriskim pro­
izvodima. Radnik je oštećen i kao potrošač i kao proizvođač
štetom koja se nanosi industriji s velikom; masom živog rada. Ali
kartelisanje znači ujedno i jačanje pireduzetnika u njihovom po­
ložaju na tržištu rada, a slabljenje sindikata. Osim toga, carina za
zaštitu kartela je najjači potsticaj za povećanje izvoza kapitala
i neminovno vodi imperijalističkoj politici ekspanzije.
Videli smo da je izvoz kapitala uslov za naglu ekspanziju
kapitalizma. U socijalnom pogledu je ova ekspanzija životni
uslov za održanje kapitalističkog društva uopšte, a u ekonom­
skom ujedno uslov za održanje i povremeni porast profitne stope.
Ova politika ekspanzije udružuje sve imućne slojeve u službu
finansiskom kapitalu. Protekcionizam i ekspanzija postaju tako
zajednički zahtev vladajuće klase. A odvraćanje kapitalističkih
klasa od politike slobodne trgovine znači gubitak svakog izgleda
za slobodnu trgovinu. Jer, slobodna trgovina nije pozitivni zahtev
proletarijata; za njega je ona samo odbrana od protekcionističke
politike, koja znači brže i strožije kartelisanje, a samim tim i
jačanje preduzetničke organizacije, zaoštravanje nacionalnih su­
protnosti, povećanje naoružanja, porast poreskog pritiska, po­
skupljenje života, jačanje državne vlasti, slabljenje demokratije,
pojavljivanje jedne radnicima neprijateljske, nasilničke ideolo­
gije. Čim se buržoazija odvratila od slobodne trgovine, borba ža
slobodnu trgovinu postaje bezizgledna, pošto je proletarijat sam
odveć slab da svoju politiku nametne vladajućim slojevima.
Ali to nipošto ne može da znači da proletarijat sada usvaja
modernu protekcionističku politiku, s kojom je imperijalizam
421
 nerazdvojno vezan. To što je on uvideo nužnost takve politike
za kapitalističku klasu, a time i pobedp te politike dok je kapi­
talistička klasa na vlasti, nije nikakav razlog za proletarijat da
se sada odrekne svoje politike i kapitulira pred politikom svojih
neprijatelja, ili da se čak zanosi iluzijama o tobožnjoj koristi
koju za njegov klasni položaj znači uopštavanje i porast eksploa­
tacije. Ali to ne sprečava proletarijat da uvidi da tek imperijali­
stička politika čini revoluciju koju nagoveštava kapitalizam op-
Štom, a time čini opštim i uslove za pobedu socijalizma. Međutim,
ma koliko da uverenje da politika finansiskog kapitala mora do­
vesti do ratnog razvoja a time i do izazivanja revolucionarnih
bura, ne može odvratiti proletarijat od njegovog neumitnog nepri­
jateljstva prema militarizmu i ratnoj politici, on isto tako ne
može, zato što je na kraju krajeva ekspanzionistička politika
kapitala najsnažniji unapređivalac njegove konačne pobede, da
pruži podršku takvoj politici. Baš obratno, pobeda može da pro-
iziđe samo iz stalne borbe protiv te politike, jer samo tada pro­
letarijat može da postane naslednik sloma do kojeg ova politika
mora dovesti. Pritom se pak radi o političkom i socijalnom a ne
o ekonomskom slomu, koji uopšte nije racionalan pojam. Protekci­
onizam i karteli znače poskupljenje života, preduzetničke orga­
nizacije jačaju otpornu snagu kapitala protiv napada sindikata;
politika naoružanja i kolonijalna politika sve brže povećava po-
resko opterećenje koje ima da snosi proletarijat; neminovni rezul­
tat ove politike, nasilni sukob kapitalističkih država, znači ogro­
man akutni porast bede; ali sve te snage koje revolucionišu
narodne mase mogu se samo onda staviti u službu preobražaja
privrede ako klasa koja mora postati tvorac novog društva u
svojoj svesti anticipira celu tu politiku i nužne rezultate te po­
litike. A to može da bude samo onda ako se masama stalno ob­
jašnjavaju neminovne posledice ove politike, protivne interesima
narodnih masa, što opet može da proiziđe samo iz stalne, bezob­
zirne borbe protiv imperijalističke politike.
Ako pak kapital ne može voditi drugu politiku nego im­
perijalističku, onda ni proletarijat ne može suprotstaviti imperi­
jalističkoj politici politiku kakva je bila za vreme gospodstva
industriskog kapitala; nije stvar proletarijata da naprednijoj
kapitalističkoj politici suprotstavlja preživelu politiku ere slo­
bodne trgovine i neprijateljskog odnosa prema državi. Odgovor
proletarijata na ekonomsku politiku finansiskog kapitala, na im­
perijalizam, ne može biti slobodna trgovina, njegov odgovor moze
biti samo socijalizam. Cilj proleterske politike ne može sad da
bude uspostavljanje slobodne konkurencije, ideal koji je postao
422
reakcionaran, nego potpuno ukidanje konkurencije putem savla­
đivanja kapitalizma. Na buržoasku dilemu: protekcionizam ili
slobodna trgovina? — proletarijat odgovara: Ni protekcionizam
ni slobodna trgovina nego socijalizam, organizovanje proizvodnje,
svesno regulisanje privrede ne od strane i u korist kapitalističkih
magnata nego od strane i u korist društvene celine, koja najzad
potčinjava sebi i privredu, kao što je potčinila i prirodu otkako
je ušla u trag zakonima njenog kretanja. Socijalizam prestaje biti
daleki ideal, prestaje biti i »krajnji cilj«, koji na »sadašnje
zahteve« utiče dajući im samo pravac, i postaje bitni sastavni deo
neposredne praktične politike proletarijata. Baš u onim zemljama
u kojima je politika buržoazije najpotpunije sprovedena, i u ko­
jima su ostvareni političko-demokratski zahtevi radničke klase u
njihovim socijalno najvažnijim delovima, kao jedini odgovor na
imperijalizam mora se tamo socijalizam istaći na prvo mesto u
propagandi, da bi se obezbedila nezavisnost radničke politike i
pokazala njena nadmoćnost u čuvanju proleterskih interesa.
Finansiski kapital prenosi raspolaganje društvenom pro­
izvodnjom sve više u ruke neznatnog broja najvećih asocijacija
kapitala; upravljanje proizvodnjom on odvaja od svojine i pod-
ruštvljuje prozvodnju do granice koju je u kapitalizmu moguće
dostići. Granice kapitalističkog podruštvljenja obrazuju se: prvo,
podelom svetskog tržišta na nacionalna ekonomska područja po­
jedinih država, koja se samo s mukom i nepotpuno može savla­
dati putem međunarodnog kartelisanja; ova podela produžava
ujedno trajanje konkurentske borbe, koju uz pomoć sredstava dr-
-žavne vlasti međusobno vode karteli i trustovi. Drugo, što se ovde
potpunosti radi mora spomenuti, obrazovanjem zemljišne rente
koja koči koncentraciju u poljoprivredi; treće, ekonomsko-poli-
tičkim merama za produženje životne sposobnosti srednjih i sit­
nih preduzeća.
Finansiski kapital po svojoj tendenciji znači uspostavljanje
društvene kontrole nad proizvodnjom. Ali to je podruštvljenje u
antagonističkom obliku; vlast nad društvenom proizvodnjom
ostaje u rukama jedne oligarhije. Borba za deposediranje te oli­
garhije obrazuje poslednju fazu klasne borbe između buržoazije
i proletarijata.
Podruštvljavajuća funkcija finansiskog kapitala izvanredno
olakšava savlađivanje kapitalizma. Čim je finansiski kapital sta­
vio pod svoju kontrolu najvažnije grane proizvodnjei, dovoljno je
ako društvo putem svog svesnog izvršnog organa, putem države
kojom su zavladali proleteri, dođe u posed finansiskog kapitala,
pa da odmah zadobije raspolaganje najvažnijim granama pro­
izvodnje. Od tih grana proizvodnje su zavisne sve ostale, te tako
423
 vlast nad krupnom industrijom znači već najefikasniju društvenu
kontrolu i bez ikakvog daljeg neposrednog podruštvljenja. Dru­
štvo koje raspolaže rudarstvom, industrijom gvožđa sve do indu­
strije mašina, elektro-industrijom i hemiskom industrijom, koje
drži saobraćajni sistem, ima usled vladanja ovim najvažnijim obla­
stima proizvodnje u rukama raspodelu sirovina drugim industri­
jama i transport njihovih proizvoda, te prema tome može i njima
da vlada. Zauzimanje šest berlinskih velikih banaka značilo bi i
danas već zauzimanje najvažnijih oblasti krupnih industrija, i u
prelaznom periodu, dok se kapitalistički način obračunavanja po­
kazuje još kao celishodan, ono bi izvanredno olakšalo politiku
socijalizma u njenim počecima. Eksproprijacija ne treba uopšte
da se protegne na veliki broj seljačkih i industriskih sitnih pre­
duzeća, pošto se ova zauzimanjem krupne industrije, od koje su
odavno postala zavisna, posredno podruštvljavaju, kao što se ona
podruštvljuje neposredno. Stoga je moguće da se proces ekspro­
prijacije ostavi da sazri u laganom razvitku baš tamo gde bi on
zbog svoje decentralizacije bio dugotrajan i politički opasan; to
znači od jednokratnog akta eksproprijacije od strane državne
vlasti napraviti postepeno podruštvljavanje pomoću ekonomskih
preimućstava koja društvo svesno pruža, jer je finansiski kapi­
tal već izvršio eksproprijaciju koliko je ova za socijalizam po­
trebna.
Ako finansiski kapital u organizacionom pogledu stvara tako
poslednje pretpostavke za socijalizam, onda on i u političkom
olakšava prelaz. Akcija same kapitalističke klase, kako je pret-
stavljena u imperijalističkoj politici, upućuje nužno proletarijat
na put samostalne klasne politike, koja se može završiti samo
konačnim savlađivanjem kapitalizma uopšte. Sve dotle dok je
vladalo načelo laisser faire, a državna intervencija u ekonomskim
stvarima, pa samim tim i karakter države kao organizacije klasne
vladavine bili skriveni, bio je potreban srazmerno visoki stepen
saznanja da bi se shvatila nužnost političke borbe, a u prvom
redu nužnost krajnjeg političkog cilja, osvajanje državne vl®slh
Nije to nikakva slučajnost što je baš u Engleskoj, klasičnoj zemlji
nemešanja, bilo toliko otežano i samo pojavljivanje samostalne
političke akcije radničke klase. To se sada menja. Kapitalistička
klasa neposredno, otvoreno i opipljivo zauzima državnu organi­
zaciju i čini je oruđem svojih interesa eksploatacije na takav na­
čin koji oseća i poslednji proleter, koji sad mora uvideti da je
osvajanje političke vlasti od strane proletarijata njegov najnepo-
sredniji, lični interes. Očigledno zavlađivanje državom od strane
kapitalističke klase neposredno nameće svakom proleteru težnju

424
 ža osvajanjem političke vlasti, kao jedinim sredstvom da učini
kraj svojoj eksploataciji.1
Borba protiv imperijalizma povećava sve klasne suprotnosti
u buržoaskom društvu. Proletarijat kao najodlučniji neprijatelj
imperijalizma dobija pojačanje iz drugih klasa. Imerijalizam,
koji je u početku uživao podršku svih drugih klasa, na kraju
rasteruje svoje pristalice. Ukoliko monopolizovanje više napre­
duje, utoliko teret ekstraprofita više pritiskuje sve ostale klase.
Poskupljenje zbog trustova snižava njihov životni standard, i to
utoliko više što tendencija poskupljenja artikala za ishranu po­
skupljuje i najpotrebnija životna sredstva. U isto vreme raste i
poreski pritisak koji pogađa 1 srednje slojeve. I oni sami postaju
sve buntovniji. Nameštenici sve više uviđaju kako njihovi izgledi
za karijeru iščezavaju i sve se više osećaju kao ekšploatisani pro­
leteri. I srednji slojevi trgovine i industrije opažaju svoju zavi­
snost od kartela, koja ih pretvara u puke agente s provizijom. Ali
sve se te suprotnosti moraju do nepodnošljivosti zaoštriti u tre­
nutku kada ekspanzija kapitala uđe u period sporijeg razvitka.
To je slučaj onda kad se akcionarska društva i karteli ne razvi­
jaju više tako brzo, a postojanje npvih osnivačkih dobiti, a time
i težnja za izvozom kapitala, usporava. A ona se mora usporiti
kad naglo otvaranje stranih zemalja usled uvođenja kapitalizma
dođe do zastoja. Otvaranje Dalekog Istoka, nagli razvitak Kanade,
Južne Afrike i Južne Amerike imali su glavni udeo u tome da
se kapitalizam posle 1895, prekidan samo kratkim depresijama,
tako vrtoglavo i naglo razvijao. No aiko se taj razvitak uspori,
onda i pritisak kartela na unutrašnjem tržištu mora doći oštrije
1 Moderni sistem zaštitnih carina, a to je njegov istoriski značaj,
pretstavlja uvod u poslednju fazu kapitalizm a. D a b i padu profitne
stope, tome zakonu kretanja kapitalizm a, učinio kraj, kapital otstranjuje
slobodnu konkurenciju, organizuje se i pomoću svoje organizacije stiče
mogućnost da uzme državnu vlast u svoje ruke, kako bi je sad nepo­
sredno i direktno stavio u službu svog interesa eksploatacije. Ne više
samo radništvo, celdkupno stanovništvo potčinjava se težnji za profitom
kapitalističke klase. Sva Sredstva vlasti kojim a raspolaže društvo sve-
sno se ujedinjavaju da bi se pretvorila u sredstva za eksploataciju d ru ­
štva od strane kapitala. To je direktan prethodni stepen socijalističkog
društva, jer je njegova potpuna negacija: svesno podruštvljavanje svih
ekonom skih potencija koje postoje u današnjem društvu, ali ne ujedi­
njav anje u interesu celine nego radi podizanja stepena eksploatacije
celine na dotada nečuveni način. Ali jasnoća i očiglednost takvog stanja
baš i jeste ono što onemogućuje njegovo trajanje. P rotiv akcije k ap ita­
lističke klase, kojoj je koncentracija sredstava ža proizvodnju donela
koncentraciju niene svesti i njenog delanja. ono izaziva akciju prole­
ta rija ta koji treba samo da bude svestah svoje moći, p a da je učini
neodoljivom.« Rudolf H ilferding, »Der FunktionSvvandel des Schutzzolis«,
»Neue Zeit«, XXI, 2.

425
 do izražaja; jer, koncentracija se najbrže razvija baš u periodima
depresije. Sa sporijim širenjem svetskog tržišta još se više zao­
štrava suprotnost među kapitalističkim državama oko njihovog
U<^5* * *° ut°liko više ako velika, konkurenciji dotada otvorena
tržišta usled proširenja zaštitnih carina, naprimer na Englesku,
nisu više pristupačna konkurenciji drugih zemalja. Ratna opasnost
povećava naoružanje i poreski pritisak, te najzad tera srednje
slojeve, sve više ugrožavane u njihovom životnom standardu, u
redove proletarijata, koji žanje plodove iz slabljenja državne vla­
sti i ratnog sudara.2
Istoriski je zakon: u društvenim formacijama koje počivaju
na klasnim suprotnostima veliki socijalni preokreti se zbivaju tek
onda kad je vladajuća klasa već dostigla najviši mogući stepen
koncentracije svoje moći. Ekonomska moć vladajuće klase svagda
znači i moć nad čovekom, raspolaganje ljudskom radnom snagom.
A s time ekonomski gospodar postaje zavisan od1moći onih kojima
gospodari. Jer postajući moćnijim, on ujedno jača i moć onih koji
stoje prema njemu kao klasni neprijatelji. Ali kao podjarmljeni
oni izgledaju nemoćni. Njihova moć, koja se može pokazati tek u
borbi, u obaranju vlasti vladajuće klase, skrivena je, dok je moć
vladajuće klase jedina očigledna. Tek u sudaru obeju snaga, dakle
u revolucionarnom periodu, moć podjarmljenih pokazuje se kao
stvarna moć.
Ekonomska moć znači ujedno i političku moć. Vlast nad pri­
vredom daje ujedno i raspolaganje sredstvima državne vlasti. Sto
je koncentracija u oblasti privrede jača, to je neograničenije vla­
danje državom. Ovo črvsto sjedinjavanje svih sredstava državne
vlasti javlja se kao najviše razviće njene vlasti, država kao no-
savladljivi instrument za održavanje ekonomskog gospodstva, a
time ujedno osvajanje političke vlasti kao preduslov ekonomskog
oslobođenja. Buržoaska revolucija je otpočela tek onda kad je
apsolutistička država posle savlađivanja unutrašnjih državnih
teritorijalnih vlasti krupne vlastele sjedinila u sebi sva sredstva
vlasti, dok je sama koncentracija političke vlasti u rukama neko­
licine najkrupnije vlastele pretstavljala pretpostavku za pobedu
apsolutne monarhije. Tako je i pobeda proletarijata skopčana sa
koncentracijom ekonomske moći u rukama malog broja kapitali­
stičkih magnata ili udruženja magnata i sa njihovim gospodstvom
nad državnom vlašću.
Finansiski kapital u svom najvišem obliku znači najviši^ ste­
pen ekonomske i političke moći u rukama kapitalističke oligar-
a V idi K arl K autsky: >Der W eg z u r Macht«, naročito zaključn u
g lavu: »Ein neues Z eitalter der Revolutionen«.

426
hije. On završava diktaturu kapitalističkih magnata. U isto vTeme
on čini da se diktatura nacionalnih gospodara kapitala jedne
zemlje sve teže podnosi sa interesima kapitala druge zemlje, a
gospodstvo kapitala u zemlji da se sve teže podnosi sa interesima
narodnih masa, koje finansiski kapital eksploatiše, ali i na borbu
izaziva. U žestokom sudaru neprijateljskih interesa diktatura
kapitalističkih magnata prelazi najzad u diktaturu proletarijata.
REGISTAR

/
 REGISTAR IMENA
Aristofan — 64
Arnold (Arnold), d-r J^ntou - 54,
56
Bauer (Bauer), Oto — 324, 355, 365,
395
Bem-Baverk (Bohm-Bawerk), E. —
179
Blek (Blake), Viljem — 48
Bon ta (Bontoux), E. — 120, 336
Bote (Bothe) — 55
Braun (Braun), Ad. — 414, 415
IBrej (Bray), O. — 78
Brentano (Brentano), Lujo — 412
Cemberlen (Chamberlain), Džozef
- 374, 375
Darvin (Darwin), E. — 57
Dernburg (Dernburg), B. — 378
Dil (Diel), K. - 98
Dženks (Jenks), Dž. V. — 401
Džeferson (Jefferson), Tomas, —
170
Smil (Emil), K. — 391
Uigels (Engels), Fr. — 78, 239, 282
"798*199 ^ 'trenberS)’ R* ~ 192‘
'•ilipović (Philippovich), Eugen -
7 70klin ^rpan^t^ n)' Bendžamin —
'ularton (Fnllarton), Dion — 60—
62, 99, 100. 295
G rci (Gray) — 78
G rin (Greene), L. — 142
G runcel (Grunzel) — 241, 242
H ajm an (Heymann), H ans Gideon
— 216—218
H ajndm an (H yndm an), H enri M.
— 116
H ale (Halle)i, E. — 374
H arm s (Harms), B ernhard — 415
H aselink (Hasselink), G. — 380
H elferih (Helfferich), K. - 50. 52
H ilferding (Hilferding), R. — 348,
423
H jnins (Hewins), V. A. S. - 374,
375, 377
Hobs (Hobbes), Tomas — 215
Ibzen (Ibsen), H. — 215
Jajdels (Jeidels) — 106, 109, 145
Jafe (Jaffć), E. - 77, 106, 107, 112,
171
K arlo II (Karl II) — 344
K arnegi (Carnegie), E ndrju — 22f
K arner (K amer), J. — 34, 166
K aucki (Kautsky), K. — 378, 424
Kenej (Quesnay), Fransoa — 284
Keri (Carey), H. K. — 347
Kesler (Kessler), G erhart — 397,
398, 411
K inert (Ktihnert), d-r. F. — 392
K nap (Knapp), Georg F ridrih —
43, 46, 56, 57, 59
Kobden (Cobden), R. — 365
K olber (Colbert), 2an B. — 344
Kon (Cohn), G ustav — 263
431
Kristians (Christians), V. — 371
Kromvel (Cromwell), T. — 344
Krup (Krupp) — 370, 381
L andesberger (Landesberger) — 166
190, 194
Leb (Loeb), E. — 142
Levi (Levy), H. — 226, 227, 228,
229, 236, 348
Leksis (Lexis), Y. — 55
Leroa-Bolje (Leroy-Beaulieu), R. —
371
Li (Lee), A lgerion — 245, 246
Line (Linne), K. — 56, 57
L irm an (Liirmann) — 217
List (List), F rid rih — 347
L ifm an (Liefm ann), R. — 232, 253,
348
Lo (Law), Dž. — 57, 212
Lubok (Lubbock), Dž. — 56
M ajer (Meyer), d-r R udolf — 78,
131, 176
M akole (M acaulay), Tom as B. —
64
M akrosti (M acrosty), Ile n ri V. —
137, 224, 238, 351
M arks (M arx), K. — 54, 40, 45, 46,
57, 59, 68 . 69 , 70, 77, 80—86.
88—90, 92, 94, 105, 115, 118, 165,
170, 201, 202, 212, 226, 227, 231,
240, 266, 282—284, 288, 291, 292,
294, 296. 298, 305. 324, 326
M enger (Menger), K. — 52
Mid (Meade), E dvard Servud —
155
M om bert (M ombert), Pol — 367
M onro (Monroe). Džems — 376
M organ (M organ), Džon P. — 145,
169
N aum an (N aum ann) — 417
O jle n b u rg (Eulenburg), F ran c —
142
P arv u s (Parvus) — 364
P erer (Pereire), Emil — 212
Peti (Petty), ser V iljem — 343
Peš (Paish). D žordž — 370
Pil (Peel), ser R obert — 64, 118,
318, 333, 346
P rion (Prion), V. — 96. 107, 113,
158
432
Rajsvic (Reiswitz) — 397
Rasel (Russel), D žon — 346
Ree (Rehe), K. — 93, 218. 275
Rener (R enner= K arner), K. — 34,
R ikardo (Ricardo), D. — 57—59, 66,
98, 99, 314, 347, 405
Riser (Riesser) — 148
Riš (Ruesch), H. — 190
R obinov (Robinow) — 180
R odbertus— Jagecov (R odbertus—
Jagetzow ), K arl — 38, 78, 131,
282
R ubinov (Rubinow), J. M. — 391
R uzvelt (Roosevelt), T. — 169
S artorius (Sartorius), fra jh e r fon
V altershausen — 102, 321, 332,
344, 571
S im enrot ((Siem enroth), F ran c —
237
Sm it (Smith), A. - 122, 292
S alterbrand (S chalterbrand) — 241
Svab (Schwab), M ari - 359, 375,
391
Svoner (Schwoner), d-r A lfred —
,
120 121
Siler (SchiillerL R ihard — 380
Sipel (Schippel), M aks — 365
Skoda (Skoda) - 376
Smoler (Schmoller), J. — 119, 181,
371
Snaider-K rezo (Schneider-Creuzot)
376, 391
Spicm iler (Soitzmiiller) — 51, 52
S tajnicer (Steinitzer). Ervin — 125
S tirner (Stirner), Maks — 58
S ulce—G evem ic (Schultze—G aw er-
nitz). fon — 346, 366
S um peter (Schumpeter), J. — 116
T u g an —B aranovski (Tugan—Bara-
nowski) — 151. 284, 324—326, 328
T uk (Tooke), Tom as — 66, 99, 361
Van Borgt (van Borght), R ihard —
132, 262
V ašington (W ashington). Dž. — 170
V eding (W edding). H erm an — 217
Vilson (Wilson), Dž. - 45
Zola (Zola), E. - 131. 215
Zom bart (Sombart), V erner — 246,
395
 PREDMETNI REGISTAR
Absentizam kapitalistički —378
Ažija —62, 64, 137, 313
Azija —344, 374, 382
Akumulacija novčana — 323, 324
Akceptiranje menica — 101
Akcija — Hl, 113, 114, 127, 12a 129,
130, 132, 134, 135, 136, 137, 138,
140, 149, 150, 151, 152, 155, 156,
170, 171, 175, 199, 205, 207, 208,
209, 219, 220, 265, 309, 310, 360
Akcionar — 126, 127, 128, 130, 133,
135, 139, 141, 146, 147, 208
Akcionarski sistem —152, 153
Akcionarsko društvo — 125 128
129, 130, 131, 133. 134, 135. 14o!
144, 146, 150, 151, 152, 154, 165,
\gl' 169, 175• 266- 273’ 335, 349,
^ aine . elektricitetsjjezelšaft
'Allgemeine Elektrizitatsgesell-
schaft) —138
Amerika —216, 217, 218, 242, 274,
316. 318, 320. 328, 349, 369, 377,
r A ^ ^ en §^ er refainin kompani
,Ap T „ T - Refinine OM" -
Anarhija —42
Angažman —174 , 178
Anglobanka (Anglobank) —252
A ^ Z ^ 174' ” 2’ 2«
Asignat — 57
A & O k ^ I* ,? ,22*' 276
W tr“Kia “ 365*,66- 574, 375
376 38r 109, 195’ 251> 3601 371’
* Hn,er<»lng: Finanslyk) kapital
Austro-ugarska banka — 120, 121
Afrika — 344, 363, 365, 375
Bajeriše Hipotekenbank (Baveri-
sche Hypothekenbank) — 143
Banka — 94, 97, 98, 100, 101, 104,
114, 118, 123, 135«, 143, 144, 145, 147,
150, 154, 155, 158, 159, 160, 165,
192, 202, 209, 224, 232, 233, 263,
264, 265, 266, 311, 315, 316, 318, 319,
321, 322, 344, 347, 350, 359, 372,
373, 400, 401, 415
Banknota (novčanica) — 57, 58, 59,
68, 70, 97, 102, 117, 118, 120, 313,
315, 318, 319, 320, 334, 389
Bankovna (kriza — 314, 319, 330,
336
Bankovni dugovi — 144
Bankovni krahovi — 331
Bank of Ingland (Bank of England)
— 344
Bankrotstvo — 72, 112, 151, 221, 223,
318, 331, 335, 336
Bankferajn (Rankverein) — 222
Belgija — 108, 356, 358, 375, 376,
380, 382
Berza — 114, 133, 155, 158, 159, 165,
166, 168, 169, 177, 178, 179, 183,
193, 194, 209, 261, 263, 312, 319,
350, 379
Đerzanska roba — 183
Berzanska trgovina — 179, 180, 18l
Berzanski papiri — 156, 159, 171,
172
Berzansiki poslovi — 159, 170, 171,
172, 174, 175, 194, 198, 309
Berlin — 199, 245, 321
Berliner jarbuh (Berliner Jahr-
buch) — 177
433
Berliner tageblat (Berliner Tage-
blatt) — 140, 145, 164, 177, 264
Berliner handelsgezelšaft (Berliner
Handelsgesellschaft — 145
Berlinska banka — 121
Berlinska berza — 170, 322, 333
Beč — 51, 311, 333
Bilans — 316, 317, 320
B irokratija — 385, 394, 398
Blagajna — 333
Blokada — 413
Bojkotovanje — 403
Borba za ekonomsko područje —
355
Borba za radni ugovor — 402
Bohum (Bochum) — 258, 350
Bremen — 194, 333
Brzina opticaja novca — 56
B ritanska Imperija — 375, 377
Bruto-dobit — 202, 203
Budimpešta —194
Buržoazija — 385, 388, 389, 390,
398, 399, 400, 419, 420, 421
Carine — 354, 355
Carinski savez — 349
Cena — 42, 44, 54, 60, 61, 66, 67,
70, 71, 112, 150 164, 172, 185 -
187, 189,192, 193, 196—197, 200,
225, 227,228, 249, 259, 268, 269,
272, 273,301—304, 309, 313, 335,
337, 338,345, 347. 378, 413, 414
Cena akcija — 129
Cena kapitala — 265
Cena monopolska — 268
Cena novca — 117
Cena normalna — 111
Cena papira — 157
Cena proizvodnje — 110, 151
Cena robna — 45, 76, 161, 307
Cena stabilna — 261
Cena tržišna — 45, 225, 235, 236
Centralizacija kapitala — 347, 368
Centralna banka — 212, 311, 313
Centralni savez nemačkih industri­
jalaca — 423
Cirih (Ziirich) — 245
C ek — 63, 105, 106, 108
Cehoslovačka — 252
Č ikago Rok A jlend (Chicago Rock
Island) — 142
Č in razm ene — U , 38
C ista dobit — 151, 203
434
Darmšteterbank (Darinstadter
Bank) — 144
Ded vejt (Dead veight) - 295
Demokratizacija svojine — 152
Demokratizovanje kapitala — 170
Depozitne banike — 107, 231, 266
Depresija — 228, 230, 235, 248, 279,
308, 322, 325, 340, 362, 395, 423
Decentralizacija — 245
Dividenda — 107, 125, 128, 131,
133, 135, 136, 137, 139, 140, 147,
151, 152, 155, 169, 170, 220, 264,
309, 329
D ividendna politika — 208, 209
D ividendni p ap iri — 15
D ik ta tu ra p ro le tarijata — 424,
D iseldorf (Diisseldorf) — 217
D iskontogezelšaft (Diskontogesel-
lschaft) — 145
D isproporcionalnost — 303, 307,
308, 309, 331, 317, 338
D iferencijalna dobit — 161, 166,
173, 181, 183, 186, 198, 313
D iferencijalni poslovi — 161, 198
D iferenciranje — 396
D odatni k a p ita l — vidi K apital
D ojče algem ajne elktricitetsgesel-
šaft (D eutsche Allgemeine Elek-
tricitatsgesellschaft) — 238
D ojče b an k (Deutsche Bank) —
142, 144
D ojče berzenankete (D eutsche
Borsenanquete) — 170, 175, 176,
178, 180, 185, 187, 188, 189. 191,
197, 198, 199. 262, 263, 350
D ojčer štalverkferband (D eutscher
S tahlw erkverband) — 241
D ortm und (Dortm und) — 255
D ortm under ferajn (D ortm under
Verein) — 258 _ ..
D rezdener b an k (D resdener Bande;
— 143, 145
D ru štv en a razm ena — 35
D ruštveno potrebna vrednost pro­
m eta — 75
D udsburg (D uisburg) — 257
E vropa — 64. 318, 321, 348, 365,
368, 374, 375, 376, 377, 378, 379,
384
E gipat — 329
E konom ska b o rb a — 416
Ekonom ska p olitika finansiakog
k a p ita la — 341
Eksploatacija — 177, 204, 283, 362. F ritrederska privreda — 390
364, 365, 398, 405, 406, 419, 422 F ritrederska škola — 292, 365
Eksproprijacija — 174, 363, 422 F uzija — 231—235, 239, 241, 264
E kstraprofit — 138, 149, 210, 215, F unkcija banke — 103, 106, 112,
221, 235, 237, 240, 242, 267, 269, 114
301, 302, 352, 353, 354, 355, 361, Funkcija berze — 168, 169, 170,
377, 406, 415, 418 263
Elektriše Liht-und kraftanlagenak- Funkcija novca — 59, 72, 74—78,
ciengezelšaft in Berlin (Elektri- 94, 200—202 280, 281, 295, 314
sche Licht-und K raftanlagen Ak- Funkcija kapitala — 201, 243, 395
tiengesellschaft in Berlin) — 145 Funkcija kredita — 93
Emisija — 209 Funkcija proizvodnje — 233., 393
Emisiona delatnost — 153, 174, 207, Funkcija svojine — 233, 393
311
Emisiona delatnost b an a k a — 113 Gelzenkirhen (Gelsenkirchen) —
Emisiona dobit — 205, 310, 512 142
Emisione kuće — 134, 174 Generalni kartel — 275
Emisioni kredit — 153 Gomilanje vrednosti — 86
Emisioni posao — 112, 114, 145, 176,
Gornja Slezija — 217, 256, 257
349 Grinbeks (Greenbacks) — 63
Engleska — 57, 67, 98, 108, 113,
118, Haj prajs ov buljon (High Price of
119,121, 175, 180, 225, 266,
316, 317,318, 319, 320, 321, 329, Bullion) — 314
330, 333,335, 336, 344, 355, 361,Hamburg — 122, 170, 198, 265
362, 363,366, 369, 370, 371, 372,Hamburg—Altona — 397
374, 375,376, 380, 382, 383, 384,Hanoverska banka — 333
385, 389, 408, 422, 423 Herderbergverke (Horderbergwcr-
Engleska banka — 58, 99, 108, 120, ke) — 143
121, 321, 355 Herne — 350
Engleski kapitalizam — 108 Heterosferno udruženje — 232
Eskont — 119, 121, 135, 210, 320, Hiperakumulacija robe — 305
321, 326, 329, 333 Hiperkapitalizovanje — 140
Eskontovana menica — 97, 101, Hiperprodukcija kapitala — 211
111 Hiperprodukcija mašina — 306
Efekti — 155, 177, 179, 187, 192, Hiperprodukcija robe — 281, 282,
290, 301, 317, 335 288, 289, 295, 302, 323, 337, 338,
Efektna berza — 155, 178, 179 339
Efektni posao — 180 Hipotekama i eskontna banka (Hy-
potheken und Wechselbank) —
Fabrikant — 257, 345, 387, 402 333
Feniks — 164
Fiziokrati — 292 Hipotekarni posao — 393
Holandija — 50, 108, 119, 344, 369,
Fikcija kapitala — 129 373, 375, 382
Filadelfija •— 237 Holandski kapitalizam — 108
Finansiranje akcionarskih društava Holdin kompani (Holding Compa­
Forinta — 49, 52, 61, 66 ny) — 142
Frankfurt - 170, 333 Homogena interesna zajednica —
Frankfurter cajtung (Frankfurtei 233
Zeitung) — U2, 178, 225 Homogene fuzije — 232
,a/ l CU!ka — 108’ 321, 344, 350, 365, H om osferno udruženje — 232
366, 367, 375, 379, 381, 383, 384
francuska banka — 109, 121, 321 Ideja novca — 78
rntrederska buržoazija — 383, 386 Ideja robne note — 78
Fritrederska politika — 344, 419 Izvoz — 319, 320, 321, 354, 374

435
Izvoz kapitala — 254, 274, 275, 355, Kamata — 62, 105, 116, 117, 118,
359, 360, 361, 362, 363, 368, 369 119, 121, 122, 125, 126, 127, 128,
370, 372, 373, 379, 400, 419 129, 133, 149, 154, 156, 157, 159,
Izjednačenje profitne stope — 215 163, 170, 172, 173, 176, 184, 185,
Izravnavanje plaćanja — 64, 65 202, 204, 208, 209, 210, 211, 255,
Ilinois stil kompani (Illinois Steel 301, 307, 308, 311, 312, 326, 328,
Company) — 227 360. 361
Imobilizovanje kredita — 149 Kamata kapitalizovana — 168,
Imperijalizam — 375, 386, 394, 398, Kamatni naslov — 159, 160, 161,
400, 417, 419, 423 168
Imperijalistička politika — 419, Kanada — 359, 366, 374, 376, 423
420, 422 Kapital — 79, 80, 81, 83, 84, 105,
Individualni proces proizvodnje — 110, 112, 113, 114, 115, 116, 125,
93 126, 127, 128, 133, 134, 141, 142,
Indija — 53, 328, 344, 345, 349, 365, 147, 148, 150, 151, 152, 155, 166,
376, 379 167, 169, 201, 208, 215, 216, 217,
218, 219, 220, 221, 224, 265, 266,
Indastrijel kom.'šn on trasts end 268, 269, 275, 276, 300, 302, 303,
indastrijel kombinejšnz (Indu­ 320, 321, 322, 326, 328, 329, 359,
strial Commission on Trusts and 364, 365, 367, 368, 371, 372, 373,
Industrial Combinations) — 263 376, 378, 379, 382, 385, 386, 387,
Indipendent sigar storz kompani 388, 389, 400, 401, 416, 418, 420,
(Independent Sigar Stores Com­ 421, 422, 424
pany) — 245 Kapital aktivni — 136, 150, 152,
Industrija prerađivačka — 228, 229, 155
243, 264 Kapital akciskli — 107—110, 127—
Industrija mašina — 230 130, 134, 135, 136, 150, 151, 205,
Industriska birokratija — 146 208, 209, 223, 264
Interesna zajednica — 230, 231, Kapital bankovni — 106, 107, 111,
233, 237, 238, 241, 264, 357 153, 154, 182, 183, 184, 191,,200,
Internacionalizacija kapitala — 201, 203, 204, 206, 208, 21 li 224,
359 225, 250, 251, 261, 266, 267, 349,
Inflacija — 65 360
Irska — 346 Kapital-vrednost — 133, 288, 293
Iseljavanje kapitala — 405 Kapital dodatni — 83, 84, 87, 88,
Iskivanje — 44, 48, 49, 60, 65, 66 90, 93, 94, 96, 105, 112, 201, 322
Iskivanje ograničeno — 48, 60, 61, Kapital društveni - 83, 104, 134.
66 272
Iskivanje slobodno — 24, 37, 38, 43 Kapital zajmovni — 110, 115, 117,
Istoriska tendencija finansiskog 128, 131, 140, 155, 157, 183, 200,
kapitala — 267 203, 204, 205, 209, 219, 275, 307,
Istočna Evropa — 382 308, 317, 326, 361, 370, 378, 388
Italija — 383 Kapital zelenaški — 266
Kapital individualni — 92, 93, 104,
Japan — 365, 375 110, 147, 152, 178
Kapital industriski — 77, 78, 85,
Jednakost ekonomskih uslova — 94, 110, 118, 128, 129, 130, 132,
216 146, 153, 166, 178, 179, 183, 275,
Južna Amerika — 319, 344, 372, 201, 202, 204, 205, 208, 219, 220,
374, 379, 381, 391, 423 ,*44, 249, 261, 298, 325, 349, 368,
Južna Afrika — 376, 423 371, 372, 373, 375, 384, 387, 388
Junajted sigar storz kompani (U- Kapital mobilni — 392
nited Sigar Stores Company) — Kapital novčani -r- 80, 81, 83, 84,
245 85, 86, 87, 88, 89, 91, 92, 93, 94,

436
 95, 101, 102, 103, 106, 110, 112,
116, 117, 125, 126, 127, 128, 131,
134, 143, 146, 147, 149, 153, 154,
159, 161, 164, 165, 166, 170, 171,
174, 179, 200, 201, 202, 207, 208,
211, 219, 220, 249, 261, 275, 288,
289, 291, 308, 509, 321, 322, 323,
324, 325, 326, 327, 328
Kapital obligation i — 209
Kapital opticajni — 8 8 , 93, 111,
149, 191, 218, 292, 300, 325, 327
Kapital postojani — 156, 216, 281,
283, 285, 286, 287, 290, 300, 304,
305, 324, 404
Kapital potencijalni — 211
Kapital privatni — 114
Kapital proizvodni — 80, 82, 8 8 ,
89, 91, 96, 102, 110, 127, 156, 158,
159, 166, 167, 200, 202, 204, 219,
220, 291, 299, 301, 308, 322
Kapital promenljivi — 156, 216,
272, 281, 283, 290, 292, 322
Kapital raspoloživi — 148
Kapital rezervni — 93, 94, 136, 149,
150, 191, 305, 306, 335
Kapital robni — 80, 94, 9 5 , 1 0 1 ,
160, 201, 202, 210, 246, 288, 309
Kapital smanjeni — 151
Kapital sopstveni — 109, 1 1 0 , 113,
202, 203, 204, 205, 206, 207, 208,
266
Kapital stalni — 85, 8 6 , 8 8 , 1 0 2 ,
103, 107,, 110, 111, 149, 167, 216,
218, 219, 221, 228, 286, 287, 288,
292, 293, 298, 300, 301, 302, 305,
324, 328
Kapital stvarni — 1 6 4 , 207
Kapital trgovački — 1 1 0 , 183, 184,
207, 247, 248, 249, 252, 266, 349,
388
Kapital tuđi — 1 1 0 , 204
Kapital uzajmlfeni — 335
Kapital umrtviieni — 8 6 , 87, 90,
92, 103, 359, 395
Kapital fiktivni — 153, 166. 168.
170, 178, 200, 207, 208, 275, 309
Capital finansiski — 1 2 2 , 262, 266,
268, 275, 276, 277, 313, 341,
343, 366, 367, 380, 384, 385, 386,
387, 393, 394. 421, 422, 424
»Kapitale Marksov — 4 0 . 4 5 . 4 6
69, 76, 80, 81. 83. 84, 85. 8 6 , 87^
S i 9? ' 91- 92’ 94. 106, 115, 118,
127. 133. 153. 201, 202, 212, 226.
228, 230, 240, 282, 284, 288, 291,
293, 294, 296, 299, 305, 326, 334
K apitalizam — 221, 265, 328, 347,
355, 363, 364, 366, 367, 368, 369,
378, 380. 389, 395, 401, 419, 421,
422, 425
K apilalizovani dohodak — 169
K apitalista — 80, 81, 90, 94, 95, 104,
105,. 109, 110, 111, 140. 143, 145,
146, 150, 151, 158, 159, 168, 169,
183, 185, 208, 215, 219, 239, 261,
285, 322, 393, 394, 396, 400, 404,
405. 412, 414
K apital zajmovni — 97, 110, 115,
127, 149, 208, 266
K apital individualni — 150, 167,
208, 215, 293, 349
K apital industriski — 93, 94, 110,
125, 126, 127, 133, 151, 176
K apital novčani — 94, 99, 125, 126,
127, 128, 146
K apital proizvodni — 94. 95, 97,
101, 102, 104, 106, 107, 110, 115,
116, 160, 161, 200, 211
K apital trgovački — 211, 212
K apital udruženi — 94
K apitalistička industrija — 244,
262
K apitalistička klasa — 422
K apitalistička kriza — 337
K apitalistička privreda — 160, 297
K apitalistička proizvodnja — 93,
102, 115, 134, 165, 212, 215, 221.
222, 223, 227, 265, 266, 275, 279,
280, 281, 282, 285, 297, 304, 328,
329, 331. 333, 355, 356, 360
K apitalistička svojina — 152, 168,
169, 178
K apitalistički monopol — 243, 262,
267
K apitalistički način proizvodnje —
198, 212, 298, 299, 337
K apitalistički proces reprodukcije
— 86
K apitalistički razvitak — 350
K apitalistički robni promet — 239
K apitalistički trgovac — 259, 260
K apitalističko društvo — 71. 91, 99.
100. 116,140, 147, 165, 168, 193,
199, 221, 262, 282,287,288,289,
298, 419
K apitalističko preduzeće — 107,
109, 126,128, 142, 230, 264, 399
Kartel — 194, 223, 226, 227, 234,
238, 239,240, 241, 242, 243, 248,
437
 249, 250, 251, 252, 257, 264, 265,
267, 268, 269, 271, 328, 337, 338,
339, 340, 348, 352, 254, 394, 395,
400, 401, 403, 409
K artel generalni — 275
K artelisane in d u strije — 273, 274,
275, 337, 338, 439, 390, 395, 412
K artelisan je — 192, 193, 225, 240,
249, 250, 257, 258, 264, 265, 267,
271, 272, 274, 350, 353, 357, 358,
372, 378, 394, 395, 409, 414, 418,
419, 421
K arteln a cena — 268, 272
K enigs-und la u rah ite (K onigs-und
L aurahlitte) — 217, 258
K ina — 365
Klase — 378
K lasna politika — 422
K lasni interes — 412
K lasni n ep rijatelj — 424
K lirinški prom et — 319, 333
K louzd Sop (Closed Shop) — 410
K olebanje cena — 188
K oleterel trast bonđz (C ollateral
T ru si Bonds) — 141
K olonija K ap — 374
K om binacija — 229—233, 236
K om binovano udruženje — 238
K om isiona p ro d aja — 193, 252
K om isionar — 177
K omisioni posao — 193, 252
K om onvelt (Comm onwealt) — 376
Kom on šerz (Comm on shares) —
238
K om unističko d ruštvo — 91
Kongo — 364
K onzorcijum — 189
K onkurencija — 61, 22, 223, 225,
262, 345, 346, 347, 348, 351. 357,
370, 376, 380, 401, 410, 413, 414
K o nkurencija in d u strije — 210, 348,
381
K o nkurencija k a p ita la — 222
K onsolidacija — 392
K ontinental m erčend (C ontinental
M erchand) — 317
K o ntrakcija cena — 77, 90
K ontrola b an a k a — 144, 150
K ontrola preduzeća — 239, 248, 249,
254, 335, 339
K onfekcioner (Konfektionar) — 245
K oncentracija b an a k a — 115, 177,
224, 335
438
Koncentracija kapitala — 143, 303,
331, 347, 407
Koncentracija novca — 158, 201
Koncentracija preduzeća — 153,
233, 244, 335, 340
Koncentracija proizvoda — 188, 191
Koncentracija svojine — 142, 153,
233, 312
Koncentracija u industriji — 182,
245, 247, 253, 268, 271, 392, 400,
423
Korner — 182, 310
Korporejšn fajnens (Corporation
Finance) — 142
Kots limited (I. and P, Coats li­
mited) — 359
Krah preduzeća — 112
Kredi mobilie (Credit mobillier) —
350
Kredit — 31, 53, 59, 68, 81, 82, 91,
93,'94, 96, 97, 100, 101, 105, 107,
108, 109, 110, 113, 118, 144, 159,
160, 175, 184, 193, 208, 210, 224,
246, 247, 255, 267, 291, 310, 311,
311, 313, 325, 331, 332, 334, 335
Kredit akceptni — 108
Kredit bankovni — 97, 100, 101, 102,
105, 107, 108, 109, 110, 114, 154,
331, 313, 334, 397
Kredit državni — 166
Kredit industriski — 94, 265
Kredit kapitalni — 91, 109, 118, 154,
308
Kredit komercialni — 96, 100, 109,
118, 154, 175
Kredit platežni — 82, 107, 113, 143,
159, 206, 209, 211, 24«, 280
Kredit po tekućem računu — 113
Kredit proizvodni — 82, 113, 265
Kredit prometni — 96, 97, 100, 105,
118, 206, 265, 308, 309, 310, 312,
313, 318, 327, 328
Kredit anštalt (Kredit Anstalt) —
245
Kreditiranje industrije — 207
Kreditne ustanove — 158, 159
Kreditni znakovi — 95
Kreditni novac — 61, 71, 73, 74, 75,
76, 77, 78, 90, 98, 102, 103, 104,
105, 107, 117, 118, 158, 160, 173,
308, 314, 315, 316, 319
Kreditni odnosi — 83, 93, 307
Kreditni papiri — 156
Kreditni poslovi — 114
Kreditni sistem — 112, 335
Kretanje kapitala — 83
Kretanje cena — 90
Kriza — 63, 261, 277, 279, 280, 281,
282, 283, 284,294, 297, 298, 299,
301, 304, 312,315, 316, 320, 323,
325—327, 328, 329, 331, 337, 338,
339, 340, 362, 363
Kriza berzanska — 321, 317
Kriza kreditna — 332
Kružno kretanje kapitala — 80, 83,
86, 89, 93, 94, 127, 132, 267
Kuli — 366
K upoprodajni poslovi — 198
Laba — 252
Lankašir (Lancashire) — 237
Lenderbanka (Landerbank) — 252
Linkoln trast kom pani (Lincoln
T rust Company) — 180
Lion — 75
Lokaut — 409, 410, 417
Lombardni poslovi — 316
Lombardovanje papira — 172, 192
London — 67, 108, 113, 119, 182. 326
Lotaringija—Luksemburg — 302
Mađarska — 360
Makler — 194
Manufakture — 230
Materiia pomoćna — 305
Materijal novčani — 43, 46, 174
Meksiko — 364
Men-'ca — 73, 74, 77, 82. 94, 95, 96,
99, 100, 101, 102, 105, 107, 108,
109, 112, 113, 117, 133, 156, 157,
158, 159, 165, 171, 308, 309, 313,
322
Menica bankovna — 102, 108
Menica robna — 108
Menica trerovačka — 102, 108
Menični tečaj — 322
Menično tržište — 159
Merkantilizam — 343. 389
Merkantjljstička politika — 343, 389
Merkantilistička teorija — 14,
Merknntilni sistem — 292
Metalni fond — 61
Militarizam — 398, 419
Minimum sredstava prometa — 46,
JJinhen (Milnchen) — 333
Mobilizovanje ka ni tola — 124, 154,
w 1!!,.,166- 168» 200, 219, 220
M odifikacija — 406
M oneta 48, 61, 62
M onetarni sistem — 292, 314
Monopol — 174, 182, 224, 226 237,
238, 260, 261, 263, 266, 270, '’1,
332, 336, 343, 351, 355, 357, >58,
361, 370, 374, 386, 394, 401, 404,
425
M onopolistička udruženja — 249
M onopolistički savezi — 193
M oravska — 252
M o rato riu m za menice — 96
Morgan end Ko (J.P. Morgan & Co)
— 145
Morzes kotsvajz stim šip kombi-
nejšn (C. W. Morses Coatswise
Steam ship Combination) — 170
N adzorni odbor (Board) — 143, 145,
146
N ajam nina — 63, 134, 254, 255, 281,
282, 285, 305, 397, 340, 404, 405,
406, 407, 415, 418, 419
N asau (Nassau) — 219
Naslov prinosa — 166, 178
Naslov svojine — 172
N atal — 375
Način reprodukcije k ap itala — 87
Nedovoljna potrošnja — 281, 283
Neiskorišćemi kapital — 81, 83
Neiskorišćeni novac — 86, 106
N ekartelisana industrija — 272,
273, 337, 338, 340, 353, 394, 410,
413
Nem ačka — 108, 113, 170, 187, 217,
218, 225, 245, 251, 257, 274, 321,
333, 335, 336, 347, 348, 349, 367,
370, 371, 373, 375, 376, 379, 380,
381, 382, 384, 385, 390
Nem ačka berza — 333
N emačka R ajhsbanka — 763, 108,
113, 120, 121, 207, 321, 322
Nemački savez — 242
Nemačko udruženje bankarskih
činovnika — 400
Neproizvodni troškovi — 45
Nepunovažni novac — 59, 60, 66
Nešionel asosiejšn ov menifekčerz
(National Association of M anu­
facturers) — 409. 410
Nešionel Metal tredz asosiejšn (Na­
tional M etal Trades Association)
— 410
Nešionel founderz asosiejšn (Natio­
nal Founders Association ) — 410
439
N ovac — 31, 33, 39, 48, 53, 54, 55,
71, 72, 73, 75, 76, 78, 79, 80, 87,
88. 91, 92, 101, 115, 116, 117, 118,
127, 129, 133, 154, 156, 159, 172,
173, 182, 200, 201, 202, 275, 291,
292, 301, 323, 329
N ovac gotov — 63, 64, 68, 74, 102,
314
N ovac dodatni — 83, 129, 160
N ovac zvečeći — 63, 105, 118
N ovac zlatni — 63, 65, 73, 95
Novac kao m era vrednosti — 69
N ovac kao platežno sredstvo — 71,
72, 73, 307
Novac m etalni — 58, 59, 64, 69,
90, 318
Novac p ap irn i — 44, 46, 50, 58,
59, 63, 71, 73 75, 78, 77, 78, 98,
118, 248
N ovac računski — 77
Novac u prom etnom procesu — 44
N ovac u prom etu industriskog k a ­
p itala — 78
N ovela — 139
Novi Zeland — 375
N ovčana ak u m u lacija — 324, 325
N ovčana zaliha — 201
N ovčana kriza — 99, 315, 316, 319,
330, 335, 345
N ovčane uputnice — 171
N ovčani znak — 48, 63, 118
N ovčani oblik — 80
N ovčani prom et — 159
N ovčanična b an k a — 68, 114, 132,
160, 207, 334
N ovčano tržište — 88, 89, 92, 93,
147, 178, 327, 328
No je fra je prese (Neue Freie Pres-
se) — 250
N oje ca jt (Neue Zeit) — 245
N ju jo rk (New York) — 63, 142
N ju P o rt (New Port) — 36
O bveznice — 119, 144, 155, 158,
170, 209., 373
O bezbeđenje — 187, 192
O bezbeđenje berze — 187
O bezbeđenje protiv kolebanja ce­
na — 186
O bezvređenje — 50, 66, 74
O bim tražn je — 90
O b rt k ap itala — 89 92, 112, 218,
219, 304, 308
440
O vlašćenje — 39
O graničenje slobodne konkurencije
— 213
O dm eravanje rezervi — 162
O dnos izm eđu srebrnog i p ap ir­
nog novca — 48—51
O dnos razm ene — 301
O dređivanje cena — 268
O državanje k ap itala — 287
O p tic ajn i sastavni deo k ap itala —
90
O rganizacija rad n ik a — 402
O slobađanje novčanog k ap itala —
87, 93, 94, 254, 325
O slobođeni k ap ital — 192
O snivanje akcionarskih društava —
— 144
O snivačka dobit — 130, 131, 133,
134, 135, 137, 144, 150, 154, 155,
168, 169, 204, 205, 210, 221, 264,
265, 266, 274, 311, 370, 374, 423
O tpis — 162
P ad cena — 91
P ap irn i novac — 47
P apirno-novčana privreda — 98
P ariz — 113, 322
P asifik rejlroud kom pani (Pacific
R ailroad Com pany) — 142
P atenti — 237, 238
P auperizam — 420
P ersonalna un ija — 143, 225 232,
343
P eru — 364
P itsburg — 229
Platežna sposobnost — 209, 313
Platežna sredstva — 71, 86, 94, 279,
280, 314, 332, 333, 334
P latni bilans — 321, 329
P latni prom et — 111, 144
Povećanje potrošnje — 304
Povećanje stalnog k a p ita la — 89,
298
P odela rad a — 90, 241, 276, 356,
400
P odudaranje ponude i tražnje —
337
P olarizacija — 181
P olukapitalista — 272
P olupreduzetnik — 272
Poluproizvod — 181, 192
Ponuda — 61, 96, 116. 119, 158,
163, 166, 171, 189, 197.198,225,
228, 235, 239. 240 269,302.303,
311, 313, 337, 403, 406
Porast proizvodnje — 95
Porast prom eta robe — 95
Porast tečaja — 220
Porast tražnje — 91, 95
Porast cena — 90, 91
Porez — 129
Poreski pritisak — 423
Poreski sistem — 365
Poresko zakonodavstvo — 392
Posredni porez — 353
Posrednička trgovina — 252, 254
Posredno oporezivanje — 346
Potrošač — 182, 183
Potrošna sposobnost — 363
Potrošnja — 280, 283. 303, 307. 326
330, 331
Prag — 251
Preduzetnik — 146, 149
Preduzetnička dobit — 131, 155,
169, 224, 253, 301, 313, 329, 261
Preduzetnička organizacija — 415,
416, 417
Preduzeće individualno — 146, 147,
150
Predujam k ap itala — 92, 106, 110,
111, 162, 219
Predujam novca — 82, 90, 91, 175
Prekom erna trgovina — 310
P rem ija — 354
Premilia na zlato — 108
Prem ija na rizik — 186
Preferd šerz (Preferred Shars) —
118, 140
Prilike na tržištu — 85
Prinos — 167
P rirodna društvena nužnost — 34
Provizija — 252, 254, 255
Prodaja vrednosnih papira — 173
Proda — 149, 223. 268, 279. 280,
289, 298, 303, 307, 308, 313, 315,
330, 331, 346, 354, 368, 375, 406,
408
Proizvod — 181, 216, 230, 316, 376,
418
Proizvodna delatnost špekulacije
- 165
Proizvodna zajednica — 33. 34
Proizvodno Drednzcće — 110, 114,
129, 295, 206. 208, 209, 232, 233,
234, 238. 239
Proizvodnja — 165. 180, 194, 195.
199, 280, 282, 297, 307, 326, 327,
330, 331, 339, 340
Proizvođač — 182, 183, 185, 186.
192, 335
P roletarizovanje — 344
P ro letarijat — 388, 399, 400, 401,
403, 417, 419, 420
P rolongacija — 308
Prom ena mesta robe — 71
Promene u k arak teru kriza — 329
Prom ene u trgovinskoj politici —
343
P rom enljivi obim um rtvljenog k a­
p itala — 88
Prom et — 76
Prom et k ap itala — 84, 85, 86, 88,
90, 118, 331
Prom et po teikućem računu — 113
Protekcionizam — 350. 419, 420
Protekcionistička politika — 350
P rofit — 109, 110, 115, 116, 118,
122, 125, 128, 129, 233, 136, 143,
147, 148, 149, 161, 162, 163, 167,
181, 184, 185, 186, 194, 215, 220,
223, 225, 227, 230, 231, 233, 234,
235, 249, 264, 273, 274, 282, 297,
304, 360, 361, 386, 405, 406, 407,
P ro fit bankovni — 200, 201, 204
P rofit industriski — 184, 292, 293,
360
P rofit kartelni — 261, 274, 389
P rofit m onopolistički — 383
P rofit ostvareni — 201
P ro fit prosečni — 202, 204
P ro fit trgovinski — 230, 247, 248
P rofit utvrđeni — 167
Proces proizvodnje — 84, 87, 88
204
P roširenje proizvodnje — 300, 303
Proširivanje tržišta — 90
Pruska — 392
Pruska b anka -r- 120, 121, 333
Punovažni novac — 61. 66, 333
P urz rejlroud m enjuel (Poors Rail­
road Manual) — 377
Ravnoteža kapitalističkog procesa
akum ulacije — 289
Ravnoteža reprodukcije — 284
Rad — 400, 404, 408, 411
Radna zajednica — 36
R adna snaga — 80, 81, 300, 345,
353, 399, 400, 402, 403, 407, 415,
424,
Radni period — 84, 85, 89, 90
R adnička klasa — 116, 386, 405,
407, 410, 415, 416, 421
Radnički interes — 416
441
R adničko p ita n je — 364, 365, 390,
410
R adno vrem e — 299
R azm ena — 33, 39
R azm ena proizvoda — 87
R azm ena robe — 73
R ajn sk a V estfalija — 379
R ajnsko-vestfalski sin d ik a t — 328
R ealizovanje k a p ita la — 168, 210
R ealizovanje p ro fita — 160, 168,
180, 185, 281
R ezervni fond — 97, 203
R eklam a — 250
R enta — 243, 253
R en ta d iferen cijaln a — 240
R en ta zem ljišna — 161, 360, 378,
390, 393, 421
R enta ru d n ič k a — 243
R eorganizovanje akcionarskog d ru ­
štv a — 152
R eport — 175, 176, 183
R ep rodukcija — 87, 118, 134, 201,
285, 286, 287, 289, 290, 292, 294,
295, 300, 304, 306
R izik — 186, 187, 192, 197
R ing 182, 310, 402
Robe — 37, 40, 41, 42, 80, 112, 168,
171, 181, 190, 193, 279, 285, 286
301, 309, 313
R obna berza — 179, 188, 192
R obna k u ća — 245, 246, 400
R obna no ta — 79, 95
R obna p roizvodnja (prosta) — 39,
40, 280, 330
R obna razm ena — 63, 290, 308, 315
R obna term inska trg o v in a — 182
R obne zalihe — 306, 309
R obni k red it — 244
R obni oblik — 80
R obni prom et — 71, 79, 82, 87, 88,
279
R ok ajlend kom pani (Rodk Island
C om pany) — 142
R u p ija — 54, 56
R u rsk a oblast — 217, 228
R u sija — 365, 378, 379, 381
Savez zem ljoradnika — 143, 262
S ald iran je bilansa — 101
Svojina — 152, 160, 168, 169 179,
178, 179
Severna A m erika — 344, 345
Sedište proizvodnje — 90
Seljenje k a p ita la — 219, 271
442
S indikat — 193, 194, 196, 197, 199,
236, 237, 240, 253, 254, 255, 256,
259, 269, 274, 279, 394, 410
S indikat (radnički) — 364, 402, 404,
407, 419
S irovine — 264, 305, 345, 363, 37a
421
Sistem dvoje dece (Zweikinder-
system) — 350
S itan novac — 102
Sitizns indastriel asosiejšn ov A-
m erika (Citizen’s Industrial As­
sociation of America) — 410, 411
S jed in jen e Am eričke D ržave (Uni­
ted States of America) — 6, 64,
68, 108, 122, 138, 155, 164, 169,
225, 228, 317, 333, 335, 347, 348,
349, 350„ 356, 358, 359, 360, 366,
367, 373, 375, 376, 378, 380, 391,
410
Slobodna zem lja (Terra Libera) —
366
Sopstvenici robe — 94
S ocijalizam — 419—422
Socijalni preokreti — 424
S rb ija — 380
Srebrn novac — 50
Srebro — 43, 60, 61
S redstva za proizvodnju — 80, 85,
86, 166, 285, 290, 291, 292, 293,
323, 324, 335, 379
S redstva potrošnje — 285, 289, 294,
296, 335, 353
Sredstva prom eta — 53, 99
S talna dobit — 211
Stalni deo k ap itala — 90
S tan d a rd n a roba — 180
S tan d a rd ojl kom pani (Standard
Oil C om pany) — 63
S tv aran je trustova — 410
S terling 51
S til T ra st (Steel Trust) — 169
St. Luis end San F rancisko Reil
Roud K om pani (St. Lou’s and
S an Francisco R ailroad Com­
pany) — 142
Sbok eksčeindž kliring (Stock E x­
change Clearing) — 172
S tran a v alu ta — 158
Sum a robnih vrednosti — 56
S afhauzenšer b an k fera jn (Schaf-
fhausenscher Bankverein) — 145,
251
Švedska — 367, 379
Svenca — 190
Šiling — 67
Škotska — 367
Spanija — 344
Spekulanti — 164, 165, 172, 178,
182, 186, 189, 261, 262, 312, 336
Spekulativna dobit — 188, 209
Spekulacija — 92, 96, 156, 158, 160
—166, 172—175, 179-186, 188, 190,
191, 192, 194, 199, 200, 202, 206,
211, 212, 259, 261, 265, 310, 311,
312, 316, 317, 327, 335—337
Spekulacija bankovna — 176
Spekulacija berzanska — 163, 176,
177, 185, 321
Štrajk — 407, 408, 409, 411, 412,
414, 415, 417, 418
S trajkbreher — 412
Tantijema — 149, 162
Tarifna politika — 356
Tarifni ugovor — 413, 415, 417
Tenesi stil end koul kompani (Ten­
nessee Steel and Coal Company)
— 169
Terminska trgovina — 174, 181,
182, 185, 187, 188, 189, — 191, 193,
194, 195, 197, 199, 300
Terminski poslovi — 173, 183. 191,
193
Terminsko tržište — 190, 192, 195
Tehničko funkcionisanje — 65
Tečaj prinudni — 64, 66, 68, 71, 72,
74
Tečajna vrednost novca — 162, 163
Tražnja — 95, 116—119, 158, 163—
165. 171,173, 175, 181, 189, 225,
228, 235,236, 239, 240, 249, 265,
267, 268,288, 300, 302, 303, 307,
308, 310,313, 322, 328, 334, 335,
337, 351,364, 400, 403, 404, 418,
419
Tražnja sposobna za plaćanje —
Transport — 90, 91, 238, 344, 357,
362, 377
Trast kompani ov Amerika (Trust
Company of America) — 170
Trata po viđenju — 108
Trgovački putnik — 223, 251, 401
Trgovina — 198, 199, 243
Trgovina robom — 179, 199
Tred alijansa (Tradc-alliance) —
414, 415
Tržište k ap itala — 158
Tržište prođno — 89, 303
Troškovi k o štan ja — 235, 258
T rust — 139, 140, 169, 223, 232, 233,
255, 238, 242, 245, 246, 265, 264,
268, 274, 335, 359, 372, 401, 410
U brzanje proizvodnje — 305
Uvoz k ap itala — 367, 368
Uvoz robe — 60, 315
Uvoznik — 310
Ugovori m onopolističkih interesnih
zajednica — 239, 241
U druženi proizvođači — 134
U druženi rad — 212
U druživanje — 348, 353, 413
U druživanje banaka — 264
U druživanje preduzeća — 267
Uzroci krize — 297
U jedinjeno K raljevstvo — 352, 275
— 378
U jedinjenje k ap itala — 343
Ulog — 208
U m rtvljenje novčanog k ap itala —
83
Usti — 250
U šteda rada — 149
Važenje — 313
Vašington — 169
Veze banaka sa industriskim pre-
duzećim a — 144
Velika B ritan ija — 375
V estinghauz Ko. (Westinghouse
Co.) — 238
V irm an — 75
Višak vrednosti — 79, 80, 87, 89,
90, 103, 115, 116, 153, 160, 162.
167, 169, 186, 219, 282, 283, 284,
285, 299, 300, 324, 353, 359, 360,
393, 404, 405, 408
Višak proizvoda — 295, 296
Vrednosni papiri — 156, 164
V rednost — 36, 38. 39, 40, 44—47,
55, 59, 60, 66—73, 79. 80, 84, 92,
95, 178, 223, 247, 248, 280. 297,
318, 343
Vrednost kreditnog novca — 77
V rednost m aterijala — 53,
Vrednost novca — 53, 68, 69, 92,
443
 157, 302, 314
Vrednost ostvarena — 202
V rednost prom etna — 41, 71, 182,
199
V rednost rad a — 49, 79, 99, 116
V rednost robe — 49, 70, 75, 78, 91,
133, 286, 293, 304, 404, 405
V rednost svojine — 177
V rednost sredstava za proizvodnju
— 80
V rednost stalnog k a p ita la — 86
V rednost te čajn a a k c ija — 132
V rednost up o tre b n a — 41, 42, 55,
80, 134, 156, 167, 169, 177, 179,
198, 282, 325, 361
Zadruge — 194
Zajam gradski — 209
Zajam državni — 166, 209, 319, 360,
389
Zajam na robu — 184
Zakon razm ene — 34
Zakonita trgovina — 260
Zam ena vrednosti — 45
Z aštitne carine — 186, 239, 244,
347, 348, 350, 351, 352, 353, 354,
355, 356, 357, 358, 359, 360, 369,
374, 389, 391, 402, 418, 419, 423
Zelenaštvo — 266
Z em ljišna ren ta — vidi R enta
Zigerland (Siegerland) — 217
Z latna rezerva — 119, 315, 316, 318
Zlato — 43, 44, 47, 48, 54, 55, 60.
61, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71,
75, 76, 77, 108, 118, 119, 120, 314,
315, 317, 320,321, 332, 333
Zivnostensika b an k a — 252
2iro-und K asenferajn (Giro-und
K assenverein) — 177
 SADR2AJ

Predgovor (R a d io o j U v a lić ) 5
Predgovor pisca — — 27

PRVI O DELJA K
N o v a c i k r e d it

I Nužnost novca
g la v a : — — — — — — — — — 33
II Novac u prom etnom procesu
g la v a : — — — — — 44
III Novac kao platežno sredstvo. K reditni novac
g la v a : — 71
IV Novac u prom etu industriskog k ap itala (Periodično
g la v a :
oslobađanje i um rtvljenje novčanog. k ap itala. Pro­
menljivi obim um rtvljenog k ap itala i njegovi uzroci.
P retvaranje um rtvljenog k ap itala u aktivni novčani
kapital posredstvom kredita) — — — — — 78
V g la v a : Banke i industriski kredit — — — — — — 94
V I g la v a : K am atna stopa — — — — — — — — — 114

DRUGI O DELJA K
M o b iltz o v a n je k a p ita la . F i k t iv n i k a p it a l

V I I g la v a : Akcionarsko društvo — — — _ _ _ _ — 125

1. Dividenda i osnivačka dobit — — — — — 125
2. F inansiranje akcionarskih društava. Akcionarska
društva i banke —— — — — — — — 134
3. A kcionarsko društvo i individualno preduzeće — 146
. 4. Emisiona delatnost — — — — — — — 153
V I I I g la v a : Efektna berza — —— — — — — — — 155
1- Berzanski papiri. Spekulacija — — — — — 155
2. Funkcije berze —— — — — — — — 165
3. Berzanski poslovi —— — — — — — — 170
I X g la v a : Robna berza — — — — — — — — — — 179
I g la v a : Bankovni kapital i bankovna dobit — — — — 200

445
 T R E Ć I O D E L JA K

Finansiski kapital i ograničenje slobodnih konkurencija

XI glava: Sm etnje u iz jednačenju p ro fitn ih stopa i njihovo
sav la đ iv an je — — — — 215
XII glava: K arteli i tru sto v i _ _ _ _ _ _ _ _ 238
XIII glava: K ap italističk i m onopoli i trgovina — — — — 243
XIV glava: K apitalistički m onopoli i banke. P retv aran je k a p i­
ta la u finansiski k a p ita l — _ _ _ _ _ _ 263
XV glava: O d ređ iv an je cena od stran e k ap italistič k ih monopola 267

ČETV RTI O D E L JA K

Finansiski kapital i krize

XVI glava: O pšti uslovi krize. (Uslovi ravnoteže društvenog
procesa reprodukcije. U slovi ravnoteže k ap italistič­
kog procesa ak um ulacije) — — — — — — 279
XVII glava: U zroci krize — — — — — — — — — — 297
XVIII glava: K rupni odnosi u toku k o n ju n k tu re — — — — 307
XIX glava: N ovčani k a p ita l i proizvodni k ap ital za vrem e de­
presije — — — — — — — — — — — 322
XX glava: Prom ene u k a ra k te ru krize. K arteli i krize — — 329

PE T I O D E L JA K

O ekonomskoj politici finansiskog kapitala

XXI glava: P rom ene u trgovinskoj politici — — — — — 545

XXII glava: Izvoz k a p ita la i b o rb a za ekonom sko područje — 357
XXIII glava: F inansiski k a p ita l i klase — - — — — — 589
XXIV glava: Borba za radni ugovor — — — — — — — 4°4
XXV glava: P ro le ta rija t i im p erijalizam — — — — — — 420

R e g is ta r

R egistar im ena — — ■
P redm etni reg istar — ■

446