Uvod u finansijsko posovanje II kolokvijum I deo: 1. Istorijski posmatrano finansije su se pojavile prvi put u robovlasnikim dravama. 2.

Veliki doprinos razvoju finansijske nauke dao je John Stuart Mill u XIX veku zauzimajui jasan stav po pitanju oporezivanja. 3. Znaajan doprinos razvoju finansijske nauke u XIX I XX veku dali su I sledei naunici John Stuart Mill, Keyns, Abba Lerner ,Sax, Jakob. 4. Termin u nauci o finansijama koji je u aglosansonskoj literaturi nazvan kao fiskalna teorija na koju se oslanja fiskalna politika prvi je upotrebio Keyns. 5. Predmet izuavanja nauke o finansijama odnosi se na: 1. novana plaanja,2. kreditne odnose,3. politiku prikupljanja i ulaganja novanih sredstava,4. emisiju novca,5. monetarno-kreditnu i deviznu politiku,6. fiskalne finansije,7. organizaciju i aktivnost bankarskog poslovanja,8. finansijsko osiguranja 6. Naziv funkcionalne finansije prvi je upotrebio ameriki naunik Abba Lerner II deo: 1. Predmet izuavanja savremene nauke o javnim finansijama?Savremena nauka o javnim finansijama izuava sve faktore finansijske delatnosti drave kao to su:1. Javni ili dravni prihodi, 2. Javni ili dravni rashodi, 3. Dravni budet, 4. Javni dug, 5. Fiskalna harmonizacija i fiskalno izvrenje. 2. Definicija pojma javnih prihoda: su sredstva koje drzava prikuplja za finansiranje svojih potreba. 3. Definicija pojma javnih rashoda: izdaci koje drzava cini u javnom interesu radi zadovoljavanja javnih potreba. 4. Podela javnih prihoda I rashoda: 1. redovni i vanredni,2. javno-pravni i privatnopravni,3. originarni i derivativni,4. prihodi od stanovnitva i prihodi od pravnih lica, 5. povratni i nepovratni prihodi,6. namenski i nenamenski prihodi. 5. Koje su dve osnovne karakteristike javnih dobara: 1. Nerivalna potrosnja,2. Neiskljucivoct 6. Javna dobra se najcesce osnivaju u oblasti:1. Prirodnih monopola,2.strateski vaznim sektorima. 7. Koja su dva tipa ekonomske regulacije: 1. Implicitna regulacija,2. Eksplicitna regulacija. III deo: 1. Koji su tipovi ili nivoi menadmenta?Uobiajena je podela na sledee tipove ili nivoe menadmenta:1. Menaderi prve linije (prvog nivoa),2. Srednji menaderi,3. Glavni menaderi (manji broj ljudi),4. Funkcijski menaderi,5. Generalni menaderi. 2. Zato je potrebna kontrola u savremenim uslovima privreivanja?:1. Kreiranje boljeg kvaliteta,2. Savladavanje promena,3. Uvodjenja brzih ciklusa,4. Dodatna vrednost,5. Uvodjenje delegiranja I timskog rada. 3. ta su finansijski izvetaji i za ta se koriste?Finansijski izvetaji predstavljaju monetarnu analizu protoka proizvoda i usluga, unutar i van organizacije. Koriste se za praenje novanih tokova, odnosno kao sredstvo

http://skriptarnica.on.neobee.net

za praenje tri vana finansijska uslova jedne organizacije:1. likvidnost,2. opte finansijsko stanje,3. profitabilnost 4. Sta je bilans stanja: bilans stanja je kratak presek finansijskog stanja kompanije na odreeni dan. Ovaj dokument, ukoliko bi se odnosio na neki drugi datum dao bi moda sasvim drugu sliku finansijskog stanja kompanije. Naziv bilans stanja dolazi iz odnosa jednakosti izmeu aktive i pasive na odreeni dan. 5. Sta je bilans uspeha: Bilans uspeha predstavlja pregled prihoda i rashoda, odnosno odraava neto rezultat poslovanja firme u odreenom vremenskom periodu, kao to je na primer kalendarska godina. Bilans stanja i bilans uspeha obino se objavljuju istovremeno. Neke kompanije pripremaju i polugodinje, kvartalne, pa ak i mesene bilanse stanja i uspeha. 6. Sta je budzet: budzet predstavlja formalan kvantitativan iskaz o vrednostima dodeljenim za planiranje aktivnosti u utvrdjenim vremensim periodima. 7. Koje su vrste budzeta:1.Operativni budzet I 2. Finansijski budzet. 8. Sta je investicioni centar: predstavlja organizacionu jedinicu koja ne samo da meri monetarnu vrednost inputa i outputa, ve poredi output sa imovinom korienom u proizvodnji outputa. 9. Sta je revizija: Vrsta kontrolnih aktivnosti koja se moze koristiti u razlicite svrhe. 10. Vrste revizija:1.interna I 2. Eksterna IV deo: 1. Definiite finansijsko trite po uem i irem pristupu?Finansijsko trite po irem pristupu, moemo definisati kao bilo koje mesto gde dolazi do trgovanja, odnosno susretanja ponude i tranje za razliitim oblicima finansijskih sredstava ili aktive. Po uem shvatanju finansijsko trite se vezuje za tano odreeno mesto, vreme i prostor, gde se susreu ponuda i tranja finansijskih sredstava, pod precizno definisanim pravilima i uslovima. 2. Koje su osnovne podele finansijskih trzista I definisite trziste kapitala I trziste novca: podela je izvrsena na osnovu: 1. Roka dospeca finansijskih instrumenata kojima se na njima trguje,2. Vrste finansijskih instrumenata kojima se na njime trguje,3.prirodne transakcije,4. Mesta I nacina kako se promet obavlja.Trziste kapitala je jedan od navaznijih postulata trzisne privrede;predstavlja finansijsko trziste na kome se trguje dugorocnim finansijskim instrumentima,pre svega,obveznicama I akcijama.Trziste novca predstavlja jedan od najvaznijih segmenata finansijskog trzista jedne zemlje; predstavlja finansijsko trziste na kom se trguje kratkorocnim finansijskim instrumentima. 3. Koje su osnovne funkcije finansijskih trzista: 1. Trzisno alociranje slobodnih finansijskih sredstava,2. Odrzavanje odredjenog stepena likvidnosti privrednih I drugih subjekata ucesnika na finansijskom trzistu,3. Brzo osiguranje potrebnih sredstava za prosirenu reprodukciju,4.odrzavanje stabilnosti kupovne snage novca u privredi I intervalutne vrednosti novca.5. osiguranje racionalnig koriscenja finansijskih sredstava I efikasno usmeravanje po trzisnim kriterijumima,6. Omogucavanje odredjene srtukture imovine preduzeca,korporacija I drugih firmi I njihova brza izmena u zavisnosti od poslovne politike preduzeca,ali I opste ekonomske situacije u privredi. 4. Koje su osnovne karakteristike savremenih finansijskih trzista: 1.internacionalizacija I globalizacija finansijskih trzista,2. Pojava I razvoj finansijskih inovacija,3. Deregulacioni tokovi,4. Tehnicko tehnoloske inovacije ,5. Sekjuritizacija. 5. Koja su tri osnovna izvora kapitala u nacionalnoj ekonomiji:1.domaca stednja,2.transfer inostrane stednje,3.pretvaranje novca u kapital posredstvom finansijskih institucija.

http://skriptarnica.on.neobee.net

6. Sta ukljucuje trziste novca I koji su najznacajniji instrumenti na ovom trzistu: 1. Trgovanje novcem i kratkoronim hartijama od vrednosti,2. Institucije i organizacije koje osiguravaju kratkorona sredstva ,3. Instrumente trita novca, od kojih su najznaajniji 1. meubankarska kupoprodaja novca, 2. kratkorone hartije od vrednost gde spadaju3. meubankarska trgovina vikovima obaveznih rezervi. 7. Ucesnici na trzustu kapitala su: 1.vlasnici kapitala,2.trazioci kapitala,3.finansijski posrednici,4.drzava I drzavni organi kao ucesnici,regulatori odnosa na trzistu I kontroli trzista kapitala. V deo: 1. Koje su najvanije institucije finansijskih trita:najvanije institucije finansijskog trita su:1. Centralna banka,2. Depozitne finansijske institucije(Banke, tedne i kreditne asocijacije, tedionice. Kreditne unije),3. Ugovorne finansijske institucije(Osiguravajue kompanije, Penzioni fondovi),4. Investicione kompanije. 2. Centralna banka- osnovne funkcije i zadaci:1. Emisija novanica i kredita,2. Sprovoenje mera kreditno monetarne politike ,3. Odravanje spoljne likvidnosti,4. Obavljanje odreenih poslova za raun drave,5. Ostale funkcije. VI deo: 1. 2. Vrste hartija od vrednosti: 1. akcije,2. dunike hartije od vrednosti ,3. garanti za kupovinu akcija ili obveznica,4. depozitne potvrde. Oblici I grupe akcija:Javljaju se razliiti oblici akcija uglavnom se mogu izdvojiti sledee grupe:1. Akcije na ime i na donosioca,2. Akcije sa nominalnom vrednou i bez nominalne vrednosti,3. Obine i povlaene prioritetne akcije,4. Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende,5. Akcije koje daju vei broj glasova, akcije sa kumulativnim pravom glasa, akcije sa ogranienim pravom glasa i akcije bez prava glasa,6. Konvertibilne akcije,7. Akcije sa odloenim plaanjem dividende,8. Nove akcije,9. Otvorene i zatvorene akcije. Cene akcija: cena akcije na finansijskom trizstu govori o kvalitetu poslovanja,efikasnosti I efektivnosti upravljanja I perspektivama firme.Pstoji vise tipova cena I vrednosti akcije:pre svega se moze govoriti o:1.nominalnoj ceni 2.knjigovodstvena cena 3.trzisna cena,4. Cena razicnih akcija.

3.

VII deo: 1. Osnovni razlog zasto neka kompanija postaje otvoreno akcionarsko drustvo jeste u tome sto njeni vlasnici u tome vide prednost za firmu pre svega u pogledu finansiranja njegovog razvoja u pogledu upravljanja. 2. Kada kompanija odluci da se finansira emisijom akcija ona to radi posredstvom garanta emisije njegov zadatak je da izvrsi inicijalnu javnu ponudu sk,Eng (IPO). 3. Sta je berza:berza je mesto gde se organizovano trguje hartijama od vrednosti po utvrdjenim pravilima. 4. Da bi se moglo zvanicno trgovati na berzi potrebno je listirati hartije od vrednosti. 5. Razlike izmedju obicne I prioritetne hartije od vrednosti: za razliku od obicnih akcija,prioritetne akcije ne daju pravo na upravljanje,ali zato njihovi vlasnici imaju prioritet u isplati dividendi,zbog toga sto im je redovna isplata dividende prioritet I sto je reinvestiraju ne uzivaju ni prednost kapitalnih dobitaka u slucaju rasta vrednosti akcija na finansijskom trzisutu. Ukoliko ne postoji mogucnost isplate dividende u toku godine,dividende se kumuliraju do perioda pojavljivanja mogucnosti za njihovu isplatu. 6. Blue Chip Shares (plavi zetoni) su: Akcije najkvalitetnijih velikih kompanija.

http://skriptarnica.on.neobee.net

VIII deo: 1. Odluci da preduzece postane otvorena kompanija treba da prethodi biznis plan. 2. Koje elemente sadrzi odluka o javnoj ponudi hartija od vrednosti: 1.koliko kapitala treba prikupiti,2. Koji je stepen korporativne kontrole menadzmenta,3.strategija,4.kakva je procenjena investiciona traznja,5.poredjenje sa konkurencijom. 3. Najvazniji ucesnici tima za sprovodjenje postupka inicijalne javne ponude akcija: Najvazniji ucesnici tima su inovacione banke,advokatske firme,racunovodstvene firme. 4. Motivi kojima se rukovodi preduzece prilikom izbora investicionog bankara : interes,ko-menadzeri,iskustvo u transakcijama,poznavanje privrede,sposobnost disribucije,istrazivanja. 5. Sta treba imati u vidu prilikom izbora racunovodstvene firme: treba imati u vidu: profesionalni status,iskustvo u industriji,iskustvo sa brzorastucim kompanijama. IX deo: 1. Sta su strane direktne investicije: to su ulaganja kapitala u stranu zemlju u ocekivanju prinosa. 2. Sta je stimulativno delovanje na povecanje medjunarodnog kretanja kapitala: naucni progres u sferi informacione I telekomunikacione tehnologije,liberalizacija trzista kapitala,razvoj novih finansijskih instrumenata. 3. Koji su vani koraci na putu integracije zapadnoevropskog trita, kada je u pitanju berzansko poslovanje?Na putu integracije zapadnoevropskog trita kapitala, kada je u pitanju berzansko poslovanje, vaan korak je bio sporazum iz jula 1998. godine izmeu Londonske i Franfurtske berze o stvaranju jedinstvenog sistema trgovanja. U novembru 1998. godine pridruilo im se est berzi iz ostalih zapadnoevropskih zemalja. (Amsterdamska,Briselska, Madridska, Milanska, Pariska, i vajcarska). Dananji proces konsolidacije trita kapitala na obe strane Atlantika i formiranja monih berzanskih struktura, kako u Zapadnoj Evropi, tako i u SAD, moemo smatrati uvodom u formiranje infrastrukture globalnog trita kapitala.

http://skriptarnica.on.neobee.net