Tony Par​sons

STARI GRO​BO​VI

Pre​veo
Ne​nad Dro​pu​lić

Na​slov ori​gi​na​la
Tony Par​sons - THE SLA​UGH​T ER MAN
Za Ju​ri​ko
ZLOČIN OD​JE​KU​JE KROZ VRE​ME I KROZ ŽI​VO​T E. RETKO KOJE UBI​-
STVO UNI​ŠTI SAMO JED​NU OSO​BU.

Džojs Ke​rol Outs

Po​sle Blek Roka

VEĆINA CIGA​NA PLA​ŠI SE MR​T VA​CA.

Rej​mond Ba​klend
Ba​klen​do​va knji​ga ci​gan​ske ma​gi​je - pri​če put​ni​ka, ča​ro​li​je i me​le​-
mi
 PRO​LOG

Tri​de​set prvi de​cem​bar

De​ča​ka je pro​bu​dio očev krik.
Ne​gde iz tame hod​ni​ka, iza vra​ta ro​di​telj​ske spa​va​će sobe, nje​-
gov otac je krik​nuo kao da se svet iz​ne​na​da ras​pao.
Bilo je uža​sa, besa i bola u tom kri​ku, a de​čak je, još ne sa​svim
bu​dan, ustao iz po​ste​lje i od​škri​nuo vra​ta, ta​man to​li​ko da pro​vi​ri ka
mrač​nom od​mo​ri​štu is​pred za​tvo​re​nih vra​ta spa​va​će sobe. Iza njih je
sada vla​da​la ti​ši​na.
„Tata?”
Sta​jao je i zu​rio u tamu, a čuli su se samo nje​go​vo is​pre​ki​da​no
di​sa​nje i pi​ja​ni gla​so​vi s uli​ce, u pro​sla​vi smr​ti još jed​ne go​di​ne.
Zvo​no je za​zvo​ni​lo u zad​njem delu kuće, po​kre​nu​to ve​trom; du​-
bo​ki pro​dor​ni zvuk zvo​na u maj​či​noj ba​šti tre​pe​rio je kao da ozna​-
ča​va kraj sve​ga.
A iza vra​ta spa​va​će sobe u dnu hod​ni​ka maj​ka je za​vri​šta​la.
Vri​šta​la je i vri​šta​la, a kad je naj​zad uću​ta​la, nje​gov otac je za​je​-
cao kao da mu se srce kida.
De​čak se gu​šio od uža​sa i za​pa​nje​no​sti.
Nje​gov do​bro​ćud​ni spo​koj​ni otac, ve​dar čo​vek spo​rog opu​šte​-
nog osme​ha, nje​gov otac koji ni​ka​da nije po​di​gao ni glas, a ka​mo​li
ruku, ri​dao je kao da mu je ote​to sve što voli.
Onda je de​čak čuo glas koji nije po​zna​vao.
Upo​ran.
Ne​ljud​ski.
Kr​kljav od besa.
„Neću da ti po​na​vljam”, za​po​ve​dio je glas. „Hoću da gle​daš.”
A onda su zvu​ci iz​gu​bi​li sva​ki smi​sao.
Zvuk na​lik na ce​pa​nje drva. Krc… krc… krc… A uz tihe je​ca​je
iz spa​va​će sobe u dnu hod​ni​ka čuli su se i pi​ja​ni po​vi​ci ve​se​lja​ka iz
dru​gog sve​ta.
Ni​šta od sve​ga toga nije de​lo​va​lo stvar​no.
De​čak se na​slo​nio na​vra​ta di​šu​ći plit​ko i is​kr​za​no, od​jed​nom
sve​stan da mu suze teku niz lice.
Ne​gde u kući za​la​jao je pas, a taj po​zna​ti zvuk, taj ne​o​če​ki​va​ni
pod​set​nik na svet koji ra​zu​me, na​te​rao je de​ča​ka da se po​kre​ne.
Išu​njao se iz svo​je sobe; srce mu je sna​žno tu​klo, noge su mu
ote​ža​le kao da su od olo​va, a kli​za​va skra​ma zno​ja pre​kri​va​la mu je
telo.
Brzo se uda​ljio od​mo​ri​štem od stra​vič​nih zvu​ko​va pre​ma se​stri​-
noj sobi.
Ušao je i za​te​kao se​stru kako sedi na kre​ve​tu, pot​pu​no obu​če​na
za za​ba​vu, su​vih oči​ju, lica be​log od šoka; ne​spret​no je uze​la te​le​fon
i uku​ca​la broj de​vet.
Obo​je su po​gle​da​li uvis kad se iz spa​va​će sobe u dnu hod​ni​ka
pro​lo​mi​la iz​ne​nad​na bu​ji​ca na​si​lja. Ne​po​zna​ti, ne​do​ku​či​vi zvu​ci.
Meso i ko​sti su​da​ra​li su se sa zi​do​vi​ma i po​dom u že​sto​koj bor​bi.
Čuli su se tupi udar​ci i pri​gu​še​no je​ča​nje.
Zvu​ci bor​be za goli ži​vot.
Vi​deo je se​stru kako po​no​vo uku​ca​va de​vet​ku.
Za​tvo​rio je oči, oma​mljen od muč​ni​ne.
Ovo će se za​vr​ši​ti. On će se pro​bu​di​ti i ru​žni san će se okon​ča​ti.
Ali kad je otvo​rio oči, sve je bilo stvar​ni​je nego išta što je ika​da do​-
ži​veo.
Se​stri​ne ruke su drh​ta​le dok je uku​ca​va​la broj de​vet tre​ći i po​-
sled​nji put.
Pas je be​sno la​jao.
A onda su se iz hod​ni​ka za​ču​li te​ški ko​ra​ci, bez ika​kvog pri​kri​-
va​nja.
Do​la​zi​li su po njih.
„Vra​ta!”, pro​sik​ta​la je se​stra i de​čak je sko​čio i za​klju​čao ih u
jed​nom po​kre​tu.
Onda je ustuk​nuo, zu​re​ći u za​klju​ča​na vra​ta.
Neko je po​ku​cao.
 Bla​go, go​to​vo ve​se​lo je po​ku​cao zglo​bom ka​ži​pr​sta.
Po​gle​dao je se​stru.
Vra​ta su se pri​bi​la uz okvir kao da ih gura moć​no rame. Onda je
drvo pu​ca​lo i mr​vi​lo se pod udar​ci​ma noge.
„Hit​na slu​žba. Kome da pro​sle​dim vaš po​ziv?”
„Mo​lim vas”, re​kla je de​voj​ka. „Tre​ba nam po​moć.”
Onda je de​čak po​le​teo ka pro​zo​ru, otvo​rio ga i pu​stio u sobu le​-
de​ni va​zduh, a s njim zvu​ke uda​lje​ne mu​zi​ke, za​ba​ve i sme​ha koji
su is​pra​ća​li po​sled​nje mi​nu​te po​sled​njeg dana sta​re go​di​ne.
Okre​nuo se kad su vra​ta po​pu​sti​la, a tam​na pri​li​ka iz hod​ni​ka
pro​vu​kla ruku kroz smr​ska​no drvo da na​pi​pa ključ osta​vljen u bra​-
vi.
Pri​li​ka nije li​či​la na čo​ve​ka.
De​lo​va​la je kao neka du​blja tama, a kad je ušla u sobu, de​čak je
ose​tio ogav​ni za​dah zno​ja, krvi i sek​sa i ne​ka​kav in​du​strij​ski mi​ris
sta​rih au​to​mo​bi​la, ne​i​sprav​nih mo​to​ra i ba​ri​ca ma​šin​skog ulja.
Iz se​stri​nog te​le​fo​na čuo se glas.
„Halo? Kome da pro​sle​dim vaš po​ziv? Halo?”
Onda je de​čak od​jed​nom pao, sur​vao se kroz le​de​ni va​zduh i go​-
to​vo is​tog tre​nut​ka uz bol​ni je​caj uda​rio u pri​la​znu sta​zu.
Po​gle​dao je u pro​zor na spra​tu.
Nje​go​va se​stra je pre​ba​ci​la jed​nu nogu pre​ko pro​zor​skog okvi​ra,
a dru​ga joj je još bila u sobi.
Tam​na pri​li​ka si​gur​no ju je zgra​bi​la za vrat, jer se oči​gled​no gu​-
ši​la, da, de​čak je sada do​bro vi​deo, de​be​li pr​sti oba​vi​li su se oko
nje​nog lan​či​ća i uvr​ta​li ga kao što se uvr​će ogr​li​ca opa​snog psa.
Crna pri​li​ka je po​ku​ša​va​la da je uda​vi.
Onda je lan​čić sva​ka​ko pu​kao jer je ona po​stran​ce pa​da​la kroz
pro​zor, vrlo dugo, kako se či​ni​lo de​ča​ku, koji je hi​tro ustuk​nuo kad
je tlo jur​nu​lo uvis da je sna​žno uda​ri.
Onda je po​mo​gao se​stri da usta​ne, ona je s mu​kom po​ku​ša​la da
hoda, ali ne​što joj nije bilo u redu s jed​nim ko​le​nom kad su iza​šli na
uli​cu.
Ži​ve​li su u za​tvo​re​nom na​se​lju na naj​vi​šoj tač​ki gra​da; šest ve​li​-
kih kuća iza vi​so​ke gvo​zde​ne ka​pi​je i vi​so​kih zi​do​va od ci​gle s ne​u​-
pa​dlji​vom bo​dlji​ka​vom ži​com na vrhu.
Či​tav Lon​don se pru​žao pod nji​ma.
Či​ni​lo im se da žive na vrhu sve​ta.
Osta​vio je se​stru na​sred uli​ce da tr​lja kr​va​va ko​le​na i po​tr​čao
ka naj​bli​žoj kući pre​ko puta, pri​ti​snuo zvo​no, za​zi​vao u po​moć, vi​-
kao ne​što o ubi​stvu.
Ali kuća je bila pot​pu​no mrač​na.
Onda je vi​deo da su i go​to​vo sve dru​ge kuće u tom ek​sklu​ziv​-
nom na​se​lju mrač​ne. Samo jed​na, ona na kra​ju uli​ce, ble​šta​la je od
sve​tlo​sti i buke. De​čak je do​tr​čao do nje i za​lu​pao na vra​ta.
Ali mu​zi​ka je bila pre​gla​sna, a svi su se spre​ma​li za po​noć.
Čuo je ve​se​lo ble​be​ta​nje pi​ja​nih gla​so​va na mno​go je​zi​ka.
Polj​ski. Ta​ga​log. Špan​ski. Ita​li​jan​ski. Pen​džap​ski. I rđav en​gle​-
ski.
Vla​sni​ci su na putu a po​slu​ga je pri​re​di​la za​ba​vu.
I po​slu​ga ga nije čula.
Onda je se​stra kre​nu​la ka nje​mu, te​ško hra​mlju​ći, osla​nja​ju​ći se
pu​nom te​ži​nom samo na jed​nu nogu.
Obo​je su po​gle​da​li gore kad je va​tro​met ek​splo​di​rao na nebu.
Lju​di u da​lji​ni su kli​ca​li, od​jed​nom mno​go pi​ja​ni​ji i mno​go sreć​ni​ji.
Onda su se obo​je okre​nu​li na​zad ka svo​joj kući.
A ne​gde du​bo​ko u utro​bi kuće malo dete je za​pla​ka​lo.
De​čak je opso​vao.
„Ne mo​že​mo da ga osta​vi​mo”, re​kla je nje​go​va se​stra. „Ose​ćaš
li mi​ris?”
Na​i​šao je mi​ris pa​lje​vi​ne, dima, ba​ru​ta i bu​du​će va​tre.
„To je od va​tro​me​ta”, re​kao je de​čak.
Ona je za​tre​sla gla​vom.
„Spa​lju​je nam kuću.”
Onda je i on vi​deo.
Crni dim je iz​bi​jao kroz pro​zo​re u pri​ze​mlju.
„Ti idi”, re​kla je. „Idi po po​moć. Ja ću iz​vu​ći ma​log.”
Obri​sao je lice i pro​gu​tao tvr​du kne​dlu kad se nje​go​va se​stra za​-
te​tu​ra​la na​zad pre​ma kući u pla​me​nu. Dim je već bio gu​šći, gla​so​vi
sa za​ba​ve od​jed​nom su se po​ja​ča​li i on je ot​krio da ne može da se
mak​ne.
„DE​SET!”
Nje​go​va se​stra se samo jed​nom okre​nu​la da ga po​gle​da, lica
oba​sja​nog me​se​či​nom.
„DE​VET!”
Gle​dao ju je kako hra​mlje uz pri​la​znu sta​zu i s mu​kom ide ka
boč​noj stra​ni kuće. I znao je, bez ika​kve sum​nje, da je više ni​ka​da
neće vi​de​ti.
„OSAM!”
Drh​tao je od hlad​no​će i stra​ha. I po​ku​ša​vao je da mi​sli.
„SE​DAM!”
Još je čuo sla​vlje iz kuće s upa​lje​nim svim sve​tli​ma, čuo je
buku i smeh, ali sada mu je sve to de​lo​va​lo da​le​ko, uda​lje​no od
sve​ga što shva​ta, od sve​ga što ima bilo ka​kvog smi​sla.
„ŠEST!”
Vri​snuo je, op​hr​van pa​ni​kom i ne​mo​ći.
„PET!”
Niko nije čuo. Niko nije ma​rio. Bio je pot​pu​no sam.
„ČE​TI​RI!”
S naj​vi​šeg brda Lon​do​na vi​deo je ble​sak boja i zvu​ko​va, a po
nebu iz​nad gra​da za​pr​šta​le su ek​splo​zi​je. Bilo je pre​le​po, kao da je
neki ne​mar​ni bog is​pra​znio ku​ti​ju dra​gu​lja po ne​be​si​ma.
I znao je da je u sta​nju to da iz​ve​de. Pro​ći će kroz gvo​zde​nu ka​-
pi​ju po​sta​vlje​nu da spre​či ula​zak si​ro​ma​šnih i zlih, str​ča​će niz brdo i
naći će po​moć. Tako će ura​di​ti. I ovaj ru​žni san će se za​vr​ši​ti.
„TRI!”
Nji​hov pas je po​no​vo la​jao, a dim se još zgu​snuo. Nije vi​deo
svo​ju se​stru. Nje​go​va po​ro​di​ca sada se osla​nja na nje​ga.
„DVA!”
Po​tr​čao je ka gvo​zde​noj ka​pi​ji.
„JE​DAN!”
Dok je nova go​di​na na​stu​pa​la, a nebo vi​so​ko nad njim ek​splo​di​-
ra​lo, au​to​mo​bil je na​le​teo na nje​ga i uda​rio ga ni​sko po li​sto​vi​ma.
„SREĆ​NA NOVA GO​DI​NA!”
Kola su vo​zi​la vrlo brzo i prvo je pao le​đi​ma na ha​u​bu, a od​mah
za​tim na​pred; zad​nji toč​ko​vi pre​šli su mu pre​ko nogu i pre​tvo​ri​li ih
u kr​va​vu kašu zgnje​če​nog mesa i smr​ska​nih ko​sti​ju.
Ne​gde su lju​di kli​ca​li.
Onda je le​žao na le​đi​ma i zu​rio u po​noć​no nebo sve​tli​je od po​-
dnev​nog, od​jed​nom iša​ra​no svim bo​ja​ma, žuta i cr​ve​na i bela i ze​le​-
na pr​ska​le su iz​me​đu zve​zda i po​la​ko pa​da​le na tlo, i bio je vrlo
spo​ko​jan le​že​ći tako i po​sma​tra​ju​ći nebo sve dok bol nije do​šao da
ga uzme, bol koji tera na po​vra​ća​nje, i de​čak je ose​tio stvar​nost
svo​jih uni​šte​nih nogu, a pat​nja je bila ne​pod​no​šlji​va.
Gle​dao je va​tro​me​te kako plam​te ne​bom ne vi​de​ći ih za​pra​vo jer
nije mo​gao da mi​sli ni na šta dru​go osim na bol. Po​vra​tio je ve​li​ku
kne​dlu krvi dok se tam​na pri​li​ka sa​gi​nja​la nad njim.
„Mo​lim vas”, re​kao je de​čak. „Po​mo​zi​te mi.”
Tam​na pri​li​ka ga je po​di​gla.
Sna​žnim ru​ka​ma. Do​brim ru​ka​ma.
De​čak nije bio si​gu​ran da li je to pa​met​no. Nije znao tre​ba li da
se po​me​ra. Mo​žda to i nije naj​pa​met​ni​je. Ali bio je slab od za​hval​-
no​sti.
Dok nije onju​šio istu onu ogav​nu me​ša​vi​nu usta​ja​log zno​ja i sta​-
rog ulja, smrad ujed​no me​ha​nič​ki i ljud​ski.
Dok nije vi​deo da su šake i mi​ši​ce koje ga nose lako kao pero
umr​lja​ne kr​vlju nje​go​ve po​ro​di​ce.
Va​tro​me​ti nad Lon​do​nom bili su sada lu​di​lo boja.
Ali dok su ga te ruke no​si​le na​zad osta​ci​ma nje​go​ve po​ro​di​ce,
de​čak se rado pre​pu​stio tami, pa nije vi​deo ra​ke​te kako ek​splo​di​ra​-
ju i nije vi​deo kako umi​ru.
 JA​NU​AR

AVE​TINJ​SKI DO​MO​VI LON​DO​NA

 1

Prvi ja​nu​ar je bio bes​kra​jan, plav i le​den. Usa​mlje​ni pu​ca​nj u stam​-

be​noj zgra​di po​ce​pao je dan.
Ba​cio sam se iza naj​bli​žeg au​to​mo​bi​la i te​ško pao na tlo. Sit​ni
ka​mič​ci ža​ri​li su mi se u dla​no​ve, a lice mi je bilo mo​kro od zno​ja
koji nije imao ni​ka​kve veze s vre​me​nom.
Sva​ki pu​ca​nj is​pa​lju​je se u gne​vu. Ovaj je bio pun ubi​stva.
Otvo​rio je pu​ko​ti​nu u nebu bez oblač​ka i is​ti​snuo iz mene sve osim
si​ro​vog stra​ha. Ne​ko​li​ko du​gih tre​nu​ta​ka le​žao sam sa​svim ne​po​-
mič​no po​ku​ša​va​ju​ći da po​vra​tim dah. Onda sam ustao na ko​le​na i
pri​bio se le​đi​ma uz pla​vo-žuto vo​zi​lo Je​di​ni​ce za oru​ža​ne in​ter​ven​-
ci​je. Srce mi je tu​klo kao ludo, ali di​sao sam lak​še.
Po​gle​dao sam na​o​ko​lo.
Spe​ci​jal​ci su već bili na no​ga​ma i zu​ri​li gore u sta​no​ve is​pod
bor​be​nih šle​mo​va, a ša​ka​ma u cr​nim ko​žnim ru​ka​vi​ca​ma ste​za​li su
ju​ri​šne au​to​mat​ske pu​ške He​kler i Koh. Među nji​ma je bilo ne​ko​li​-
ko uni​for​mi​sa​nih po​li​ca​ja​ca i de​tek​ti​va u ci​vi​lu kao ja. Svi smo se
skri​va​li iza vo​zi​la. Pi​što​lje glok ka​li​bra 9 mm iz​vu​kli smo iz fu​tro​la
na boku.
Ne​gde u bli​zi​ni žena je opso​va​la. Bila je sit​na, pla​vo​ko​sa, bli​ži​la
se če​tr​de​se​toj. Mla​da ali ne pre​mla​da. De​tek​tiv viši in​spek​tor Pa​tri​-
ša Vajt​sto​un. Moja še​fi​ca. Bila je u džem​pe​ru s ir​va​si​ma. Do​bi​la ga
je na po​klon za Bo​žić. Niko sam sebi ne bi ku​pio džem​per s ir​va​si​-
ma. Ve​ro​vat​no ga je do​bi​la od sina. Klin​cu je to si​gur​no de​lo​va​lo
kao do​bra šala. Gur​nu​la je na​o​ča​ri uz nos.
„Po​li​ca​jac po​go​đen!” vik​nu​la je. „Sto​mač​na rana!”
Po​gle​dao sam iza kola i vi​deo uni​for​mi​sa​nu po​li​caj​ku kako leži
na le​đi​ma na​sred uli​ce i zove u po​moć. Dr​ža​la se za sto​mak. Za​po​-
ma​ga​la je u sa​vr​še​no pla​vo nebo.
„Mo​lim te, Go​spo​de… mo​lim te, Isu​se…”
Kad je po​go​đe​na? Pre pola mi​nu​ta? S met​kom u sto​ma​ku tri​de​-
set se​kun​di tra​ju ve​o​ma dugo. Tra​ju či​ta​vu več​nost.
Po​sto​ji ra​zlog što je ve​ći​na sto​mač​nih rana na​ne​se​nih va​tre​nim
oruž​jem smr​to​no​sna, a ve​ći​na ubo​da no​žem u sto​mak nije. Se​či​vo
ošte​ti jed​nu ogra​ni​če​nu oblast, ali me​tak luta na​o​ko​lo i uni​šta​va sve
što mu se nađe na putu. Ako nož pro​ma​ši ar​te​ri​ju i cre​va, a žr​tva
do​volj​no brzo stig​ne do an​e​ste​zi​o​lo​ga i hi​rur​ga i iz​beg​ne in​fek​ci​ju -
mada ve​ći​na zli​ko​va​ca nije do​volj​no ob​zir​na da ste​ri​li​še se​či​vo pre
nego što ga upo​tre​bi - onda ima do​bre iz​gle​de da pre​ži​vi.
No sto​mač​na rana iz va​tre​nog oruž​ja pra​va je ka​ta​stro​fa. Me​tak
to​kom te mi​kro​se​kun​de še​vr​da na​o​ko​lo i uni​šta​va broj​ne or​ga​ne.
Tan​ko cre​vo, de​be​lo cre​vo, je​tru, sle​zi​nu i, što je naj​go​re, aor​tu,
glav​nu ar​te​ri​ju iz koje se gra​na​ju sve osta​le. Žr​tva s po​ki​da​nom aor​-
tom brzo is​kr​va​ri.
Ako vas neko ubo​de no​žem u sto​mak, do​volj​no je da ima​te
samo malo sre​će i brzo ćete se vra​ti​ti svo​joj po​ro​di​ci. Ako vas neko
po​go​di met​kom u sto​mak, naj​ve​ro​vat​ni​je ne​će​te više vi​de​ti svo​ju
po​ro​di​cu, ima​li sre​će ili ne.
S no​žem u sto​ma​ku za​zi​va​te u po​moć.
S met​kom u sto​ma​ku za​zi​va​te Boga.
Čuo sam još jed​nu pro​mr​mlja​nu psov​ku, a onda je Vajt​sto​u​no​va
usta​la i po​tr​ča​la, sit​na žena u džem​pe​ru s ir​va​si​ma, pre​sa​mi​će​na, dr​-
že​ći ka​ži​pr​stom na​o​ča​ri na nosu.
Du​bo​ko sam udah​nuo i po​tr​čao za njom, obo​re​ne gla​ve, sva​kom
će​li​jom tela na​pet u oče​ki​va​nju dru​gog puc​nja.
Čuč​nu​li smo po​red ra​nje​ne ko​le​gi​ni​ce. Vajt​sto​u​no​va je pri​me​ni​la
ne​po​sred​ni pri​ti​sak na ranu, spu​sti​la je šake ra​nje​ni​ci na sto​mak i
po​ku​ša​va​la da za​u​sta​vi kr​va​re​nje.
Ja sam po​ku​ša​vao da se se​tim pet kri​tič​nih či​ni​la​ca za po​moć u
slu​ča​ju rane od met​ka. Na obu​ci su nas uči​li da pro​ve​ri​mo jesu li
di​saj​ni pu​te​vi či​sti, da li žr​tva diše, da li krv cir​ku​li​še, da li je žr​tva
po​kret​na - što zna​či ima li ošte​će​nja kič​me​ne mo​ždi​ne i vra​ta - i da
li po​sto​ji iz​la​zna rana, kao i da pro​ve​ri​mo ima li dru​gih po​vre​da. No
za sve to je bilo pre​ka​sno. Krv je ku​lja​la i bo​ji​la blu​zu u tam​ni​ju
pla​vu boju. Vi​deo sam da mr​lja po​sta​je crna.
„Osta​ni s nama, dušo”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va, bla​go i tiho kao
maj​ka de​te​tu, sna​žno pri​ti​ska​ju​ći ranu već kr​va​vim ru​ka​ma.
Po​li​caj​ka je bila ve​o​ma mla​da. Ve​ro​vat​no je, puna ide​a​la, stu​pi​-
la u po​li​ci​ju da po​bolj​ša svet.
Šok joj je is​ce​dio sva​ki tra​čak boje iz lica.
Šok od gu​bit​ka krvi, šok od rane va​tre​nim oruž​jem. Pri​me​tio
sam da na sred​njem pr​stu leve ruke ima mali ve​re​nič​ki pr​sten.
Umr​la je uz ču​jan uz​dah i kr​va​vu penu na usna​ma. Vi​deo sam
kako oči moje še​fi​ce si​ja​ju od suza i kako sti​ska usne u tvr​du li​ni​ju
či​stog besa.
Po​gle​da​li smo bal​kon iz​nad nas.
I na nje​mu je sta​jao čo​vek.
Čo​vek koji je u jed​nom tre​nut​ku pr​vog dana nove go​di​ne odlu​-
čio da po​bi​je či​ta​vu svo​ju po​ro​di​cu. Tako su nam ja​vi​li iz cen​tra​le
hit​nih slu​žbi. To je bio nje​gov plan. To ga je su​sed kroz zid čuo da
viče pre nego što je po​ku​pio svo​je uku​ća​ne i po​be​gao.
Čo​vek na bal​ko​nu dr​žao je pu​šku. Ne​ka​kvu crnu lo​vač​ku pu​-
šku. Ima​la je la​ser​ski mlaz za ci​lja​nje, mut​ne jar​ko​ze​le​ne boje kao
sve​tlo​sna sa​blja Luka Skaj​vo​ke​ra. Iz​gle​da​la je kao igrač​ka. Ali nije
bila igrač​ka. Vi​deo sam ze​le​ni mlaz kako šara po tlu - po trav​nja​ku
is​pred zgra​de, po as​fal​tu uli​ce - i za​sta​je kad je sti​gao do nas.
Ni​smo se mi​ca​li. Sve je sta​lo. Ze​le​na tač​ki​ca se za​u​sta​vi​la na
meni, a za​tim na Vajt​sto​u​no​voj. Kao da ne može da oda​be​re.
„Mr​tva je, Pat”, re​kao sam.
„Znam”, od​go​vo​ri​la je Vajt​sto​u​no​va.
Osvr​nu​li smo se ka pla​vim i ze​le​nim vo​zi​li​ma s dre​ča​vim žu​tim
ozna​ka​ma. Iz​me​đu vo​zi​la vi​deo sam tupi me​tal​ni sjaj glo​ko​va i he​-
kle​ra, sred​njo​ve​kov​nu obli​nu bor​be​nih šle​mo​va, lica na​pe​ta od ad​re​-
na​li​na.
Vajt​sto​u​no​va je ne​što do​vik​nu​la lju​di​ma. Ze​le​ni la​ser​ski mlaz
crne lo​vač​ke pu​ške za​i​grao je pre​ko ir​va​sa na nje​nom džem​pe​ru i tu
se smi​rio.
„Obo​ri​te ga!”, re​kla je.
Onda sam čuo nji​ho​ve gla​so​ve.
„Imam po​go​dak!” re​kao je neko.
Ali pu​ca​nj nije usle​dio.
 Po​mi​slio sam na duge raz​go​vo​re koji sle​de po​sle sva​kog puc​nja.
Na au​to​mat​sku su​spen​zi​ju i bes​kraj​ne ana​li​ze, sum​nje i is​pi​ti​va​nja
sva​kog is​pa​lje​nog met​ka. Na mo​guć​nost od​la​ska u za​tvor i gu​bit​ka
po​sla. Nije ni čudo što okle​va​ju da pu​ca​ju.
Ali ovog puta nisu zato okle​va​li.
Kad sam po​no​vo po​gle​dao bal​kon, vi​deo sam da čo​vek više nije
sam. Uz nje​ga je sta​ja​la žena, gla​ve umo​ta​ne ne​ka​kvom ma​ra​mom,
mada s te raz​da​lji​ne ni​sam us​peo da ra​za​znam da li zbog mode ili
zbog vere.
Vre​đao ju je. Re​kao joj je sve ru​žne red ko​ji​ma mu​škar​ci uvek
vre​đa​ju žene. Onda kao da ju je gur​nuo, uhva​tio za vrat ne​što s
poda i pro​dr​mu​sao ga.
Dete. Ne sta​ri​je od dve go​di​ne. Kle​če​ći uz mr​tvu de​voj​ku, vi​de​-
li smo da je buc​ma​sto kao i sva deca u tom uz​ra​stu. Dete se uvi​ja​lo
kao ži​vo​ti​nji​ca pod mu​ka​ma kad ga je čo​vek po​di​gao pre​ko ogra​de
bal​ko​na.
Na če​tvr​tom spra​tu.
A is​pod samo be​ton.
Čo​vek je ne​što vi​kao. Žena po​red nje​ga je pla​ka​la, a on ju je i
ne gle​da​ju​ći uda​rio kun​da​kom crne lo​vač​ke pu​ške u lice. Za​te​tu​ra​la
se una​zad.
Onda je dete od​jed​nom pa​da​lo.
Žena je vri​snu​la.
„Pu​caj!”, po​vi​kao je neko.
Je​dan je​di​ni pra​sak kao da se ogla​sio od​ne​kud sa​svim bli​zu mog
po​tilj​ka, a is​tog tre​nut​ka krv je po​ku​lja​la iz rupe na vra​tu čo​ve​ka na
bal​ko​nu. Nije pao. Za​te​tu​rao se una​zad i pro​le​teo kroz pro​zor​sko
okno, a kad nam je ne​stao s vi​di​ka, po​mi​slio sam kako smo krh​ki,
kako nas je lako slo​mi​ti, kako smo uvek bli​zu pro​pa​sti.
Onda sam po​tr​čao, obu​ća mi se kli​za​la po tra​vi skli​skoj od leda,
ne​sve​sno sam za​zi​vao Boga u po​moć pru​ža​ju​ći ruke pre​ma de​te​tu
koje pada.
Ali bio sam pre​da​le​ko, nije bilo do​volj​no vre​me​na, a dete je pa​-
da​lo i pa​da​lo.
 2

Pi​ja​ca mesa Smit​fild bila je tiha.

Pro​šao sam kroz ve​li​ki luk pi​ja​ce drh​te​ći od rane smr​ti pr​vog
dana nove go​di​ne, pro​šao sam po​red sta​rih cr​ve​nih te​le​fon​skih go​-
vor​ni​ca i ta​ble na me​stu na kom je ubi​jen Vi​li​jam Vo​las. Nije još
bilo ni če​ti​ri po pod​ne, a sun​ce je već za​la​zi​lo za ku​po​lu Ka​te​dra​le
Sve​tog Pa​vla.
S dru​ge stra​ne trga pru​žao se niz rad​nji. Bile su za​tvo​re​ne zbog
pra​zni​ka, ali iz sta​na iz​nad jed​ne čula se mu​zi​ka. Vi​o​li​ne, fla​u​te i
bub​nje​vi svi​ra​li su u po​mam​nom rit​mu. Pe​sma je go​vo​ri​la o de​voj​ci
po ime​nu Sali Ma​kle​nan. Ir​ska mu​zi​ka. Ve​se​la mu​zi​ka. Ve​ro​vat​no
Po​ug​si, po​mi​slio sam. Ta​bla pred mrač​nom rad​njom bila je iz​li​za​na
od vre​me​na.

MAR​FII SIN
Kuć​ni i in​du​strij​ski vo​do​vod i gre​ja​nje
„Ve​ro​do​stoj​ni” i „Po​u​zda​ni”

Obi​šao sam pro​dav​ni​cu i po​peo se ste​pe​ni​ca​ma do sta​no​va.

Neki sta​na​ri već su iz​ne​li bo​žić​ne jel​ke iz kuća, ali kod Mar​fi​je​vih
se još sla​vi​lo. Tre​ba​lo im je do​sta vre​me​na da čuju zvo​no uz pe​smu
Šej​na Mak​ga​u​a​na o Sali Ma​kle​nan i viku dece i od​ra​slih.
Vra​ta je otvo​ri​la moja kći Ska​ut. Za​di​ha​na, za​ja​pu​re​na pe​to​go​di​-
šnja​ki​nja. Za​ba​vlja​la se kao ni​kad u ži​vo​tu. S njom su bili cr​ve​no​-
ko​sa Še​von, mo​žda go​di​nu dana mla​đa od nje, i njen mali brat Dej​-
mon, kao i cr​ve​ni špa​ni​jel kra​lja Čarl​sa, za​di​han od ra​do​sti. Naš pas
Sten, za ko​jim je sra​me​žlji​vo nju​ška​lo crno kri​vo nogo šte​ne, me​ša​-
nac kog ni​sam ra​ni​je vi​deo.
„Ne mo​ra​mo još da ide​mo, zar ne?”, re​kla je Ska​ut ume​sto po​-
zdra​va.
„A ko je ovo?”, upi​tao sam ume​sto ot​po​zdra​va gle​da​ju​ći me​šan​-
ca.
„To je Bi​skvit”, re​kla je Še​von.
„Po​je​šćeš ro​lo​va​nu ko​ba​si​cu”, pro​re​kla je go​spo​đa Mar​ti po​ja​-
viv​ši se iza dece.
Ska​ut je otr​ča​la s dru​ga​ri​com, a ma​li​šan i psi po​šli su za nji​ma.
Go​spo​đa Mar​ti me je uve​la u kuću, gde su me raz​dra​ga​no po​zdra​vi​li
njen muž Ve​li​ki Maj​ki - mr​šav do​te​ran mu​ška​rac sede kose i ured​no
pot​kre​sa​nih br​ko​va, ni naj​ma​nje kru​pan - i nji​hov sin Mali Maj​ki, cr​-
no​ko​si div od tri​de​se​tak go​di​na. Še​von, žena Ma​log Maj​ki​ja, do​ji​la
je bebu u pla​vom. Bebu Maj​ki​ja.
Bo​žić​na jel​ka je sve​tlu​ca​la i ble​šta​la. Kir​sti Ma​kol i Šejn Mak​-
ga​u​an pri​čah su baj​ku o Nju​jor​ku. Do​bio sam ta​njir ro​lo​va​nih ko​ba​-
si​ca i pivo. Zu​rio sam u bocu kao da ni​kad u ži​vo​tu ni​sam vi​deo
pivo.
„Ka​sno je za kafu”, re​kla je go​spo​đa Mar​ti. „Tre​ba da se na​spa​-
vaš.”
Klim​nuo sam gla​vom i za​hva​lio Mar​fi​je​vi​ma što su ču​vah Ska​ut,
a oni su se uglas po​bu​ni​li i re​kli kako im uop​šte nije bilo te​ško, da
je ona vrlo mila i da se lepo dru​ži s klin​ci​ma. To su naj​bo​lji lju​di
koje po​zna​jem.
Pret​po​sta​vljam da je nji​ho​va po​ro​di​ca mala. Upr​kos svim ste​re​-
o​ti​pi​ma o ir​skim ka​to​li​ci​ma, Mali Maj​ki je je​di​nac. No tri na​ra​šta​ja
Maj​ki​ja de​lo​va​la su kao broj​no ple​me u po​re​đe​nju sa mnom, Ska​ut i
Ste​nom.
Mar​fi​je​vi rade kao vo​do​in​sta​la​te​ri i vi​deo sam da čak ni da​nas
ne​ma​ju pre​da​ha. Ve​li​ki Maj​ki je tra​gao po aj​pe​du gde da ugla​vi
ženu iz Bar​ne​ta ko​joj je pu​kla cev, a Mali Maj​ki raz​go​va​rao je s ne​-
kim čo​ve​kom iz Kam​de​na o po​kva​re​nom ko​tlu. A kad je meni za​vi​-
bri​rao te​le​fon, znao sam da ni moj rad​ni dan još nije za​vr​šen.
Po​gle​dao sam po​ru​ku. Bila je su​mor​na. Ugao le​vog oka mi je
za​i​grao. Spu​stio sam ruku pre​ko te​le​fo​na da sa​kri​jem po​ru​ku od
Mar​fi​je​vih.
Otac i sin sa​ža​lji​vo su me gle​da​li.
„Pra​znik”, re​kla je go​spo​đa Mar​ti. „Vre​me gu​žve.”
 ***

Ve​li​ka kuća uz​di​za​la se u ogra​đe​nom na​se​lju na Haj​gej​tu.

Ba​šta, pi​sa​lo je na ka​pi​ji.
Ovo je naj​vi​ša tač​ka Lon​do​na, kraj​nji se​ver naj​bo​ga​ti​jeg grad​-
skog po​ja​sa. Va​zduh je ovde svež i mi​ri​san. Sta​jao sam pred elek​-
trič​nom ka​pi​jom dr​že​ći slu​žbe​nu le​gi​ti​ma​ci​ju i udi​sao go​to​vo alp​ski
po​ve​ta​rac.
Uni​for​mi​sa​ni po​zor​nik upi​sao me je u dnev​nik ula​ska. Ka​pi​ja se
otvo​ri​la. Pre​ma meni je u ci​pe​la​ma s vi​so​kim pot​pe​ti​ca​ma ko​ra​ča​la
de​tek​tiv po​zor​nik Edi Ren. Cr​ve​nu kosu je po​di​gla, a iz​gle​da​la je
kao da je do​bi​la po​ziv baš kad je kre​nu​la u ve​čer​nji iz​la​zak.
Po​no​vo sam po​gle​dao ogra​đe​no na​se​lje. „Jesu li sve ove kuće
za​klju​ča​ne i pra​zne?”
Lon​don sada ima više mi​li​jar​de​ra nego bilo koji grad na sve​tu,
pa su mno​ge sku​pe ne​kret​ni​ne ku​plje​ne i osta​vlje​ne pra​zne, a vred​-
nost im vr​to​gla​vo ras​te.
Bo​ga​ta​ši uvek ima​ju kuda da odu.
„Neke jesu, ali ne i naša”, re​kla je Re​no​va. „To je po​ro​dič​na
kuća, Mak​se.” Malo je okle​va​la, kao da ni sama ne ve​ru​je. „Ro​di​te​-
lji i dvo​je ši​pa​ra​ca. Ot​me​na kuća. Iz​gle​da da su po​gu​blje​ni.”
Ka​pi​ja se za​tvo​ri​la za nama.
U na​se​lju je bilo šest ve​li​kih kuća. Po​li​cij​ska tra​ka bila je raz​-
vu​če​na is​pred jed​ne, a iza tra​ke su is​tra​ži​te​lji me​sta zlo​či​na obla​či​li
bela za​štit​na ode​la, a uni​for​mi​sa​ni po​zor​ni​ci trup​ka​li no​ga​ma da se
ugre​ju. Zim​sko veče se spu​šta​lo i pla​va sve​tla na​ših vo​zi​la pro​se​ca​-
la su tamu.
Iza vi​so​kih zi​do​va ogra​đe​nog na​se​lja vi​deo sam ne​što na​lik na
di​vlju ze​le​nu šumu koja se pro​sti​re une​do​gled. No iz​me​đu sta​ba​la i
lu​đač​ki is​pre​ple​te​nog gr​mlja vi​de​li su se ve​li​ki kr​sto​vi, ka​me​ni an​-
đe​li i obri​si sta​rih grob​ni​ca. Bilo je to gro​blje koje je pri​ro​da osvo​ji​-
la.
Haj​gejt​sko gro​blje.
Uni​for​mi​sa​ni po​li​caj​ci ku​ca​li su na vra​ta osta​lih kuća na či​jim
su pro​zo​ri​ma tre​pe​ri​la bo​žić​na sve​tla. Na sre​di​ni puta za​kr​če​nog na​-
šim vo​zi​li​ma jed​nog pri​pad​ni​ka pri​vat​nog obez​be​đe​nja sa​slu​ša​vao je
mla​di crni isled​nik, de​tek​tiv in​spek​tor Ker​tis Gejn. Vi​deo me je,
klim​nuo gla​vom i spu​stio ruku stra​ža​ru na rame. Ovo​me su usta bila
raz​ja​plje​na od šoka. Bio je bo​so​nog.
„Stra​žar nas je po​zvao”, re​kla je Re​no​va. „Obi​la​zio je na​se​lje,
vi​deo otvo​re​na ula​zna vra​ta i ušao u kuću.”
„I pro​šao kroz či​ta​vu kuću”, re​kao sam ja.
„Tu ne mo​že​mo ni​šta”, od​go​vo​ri​la je Re​no​va. „Is​tra​ži​te​lji su
uze​li oti​ske nje​go​ve obu​će i lako će ih eli​mi​ni​sa​ti.”
Po​ka​za​la je elek​tron​sku ka​pi​ju. „On sma​tra da niko ne može da
uđe bez nje​go​vog zna​nja.”
„Ušli su sa zad​nje stra​ne”, re​kao sam. „S dru​ge stra​ne zida je
gro​blje Za​pad​ni Haj​gejt.”
„Tamo je Karl Marks, zar ne?”
„Marks je na Istoč​nom Haj​gej​tu, s dru​ge stra​ne Svejn lej​na, u
delu otvo​re​nom za jav​nost. S dru​ge stra​ne ovog zida je Za​pad​ni Haj​-
gejt, za​tvo​ren za jav​nost. Otva​ra se samo za po​vre​me​ne obi​la​ske s
vo​di​čem i za po​gre​be.”
Re​no​va je sum​nji​ča​vo po​gle​da​la gro​blje u šumi. U po​lu​ta​mi su
se vi​de​li samo ka​me​ni an​đe​li po​gnu​tih gla​va.
„Još sa​hra​nju​ju lju​de ovde?”
Klim​nuo sam gla​vom. „Tuda bih ja ušao”, re​kao sam i na​vu​kao
za​štit​ne gu​me​ne ru​ka​vi​ce.
Po​ka​za​li smo le​gi​ti​ma​ci​je po​zor​ni​ku iza tra​ke i on nas je ta​ko​đe
upi​sao. Bili smo u ra​noj fazi in​ter​ven​ci​je i is​tra​ži​te​lji me​sta zlo​či​na
još nisu ušli u kuću. Već su se pri​pre​mi​li za po​sao, obu​kli su bele
kom​bi​ne​zo​ne i man​ti​le i na​vu​kli pla​ve ru​ka​vi​ce, ali mo​ra​li su da sa​-
če​ka​ju da sta​ri​ji is​tra​ži​te​lj vidi me​sto zlo​či​na i da ga zva​nič​ni fo​to​-
graf sni​mi - u za​te​če​nom sta​nju, ne​dir​nu​tog, uža​snog ka​kvog smo ga
pro​na​šli. Jer kad jed​nom svi uđe​mo unu​tra, sve ćemo po​re​me​ti​ti i
iz​me​ni​ti.
Čuo se ne​ja​sni elek​tron​ski ža​mor di​gi​tal​nih ra​di​ja, a iz da​lji​ne
zvuk no​vih po​li​cij​skih vo​zi​la koja jure na me​sto zlo​či​na, si​re​na​ma
ce​pa​ju tamu i ro​ta​ci​o​nim sve​tli​ma boje noć u pla​vo. Svi će mo​ra​ti
da sa​če​ka​ju da de​tek​tiv viši in​spek​tor Pa​tri​ša Vajt​sto​un oba​vi taj
ključ​ni prvi pre​gled.
Baš pre nego što smo sti​gli do otvo​re​nih ula​znih vra​ta is​pred ko​-
jih su če​ka​la dvo​ji​ca uni​for​mi​sa​nih po​li​ca​ja​ca, Re​no​va je sta​la.
„Po​gle​daj”, re​kla je.
U obli​žnje žbu​nje bila je du​bo​ko za​ri​ve​na mot​ka. Bila je duga
oko tri me​tra, na​či​nje​na od bam​bu​sa, a na vrhu je ima​la ko​mad sre​-
br​na​stog me​ta​la u obli​ku slo​va S. Me​sar​sku kuku. Mot​ka je pod​se​-
ća​la na​vr​lo grub štap za pe​ca​nje. A mi smo upra​vo tako zva​li taj po​-
pu​lar​ni na​čin pro​va​le i ula​ska.
„Pe​calj​ka”, re​kla je Re​no​va. „Si​gur​no je tako omo​gu​ćio pri​-
stup.” Okre​nu​la se i po​zva​la jed​nog is​tra​ži​te​lja me​sta zlo​či​na. „Mo​-
že​te li ovo da uz​me​te i spa​ku​je​te, mo​lim vas?”
Mot​ka je si​gur​no bila pro​tu​re​na kroz pro​rez za po​štu, a me​sar​-
ska kuka za​ka​či​la je sve​ža​nj klju​če​va ne​haj​no ba​čen po​red vra​ta.
„Svi mi​sle da su be​zbed​ni.”, re​kao sam vr​te​ći gla​vom.
Iz kuće se ose​ćao jak mi​ris ben​zi​na.
Beli re​flek​to​ri osve​tlja​va​li su du​gač​ki beli hod​nik pre​ma ogrom​-
nom atri​ju​mu na dva ni​voa, otvo​re​nom pro​sto​ru sa zad​njim zi​dom
od sta​kla. Neko je po​ku​šao da ga za​pa​li. Dvo​ji​ca vi​ših va​tro​ga​snih
ofi​ci​ra pre​gle​da​la su crnu mr​lju koja je pot​pu​no pre​kri​va​la je​dan vi​-
so​ki zid i pola poda ku​hi​nje i tr​pe​za​ri​je. U tr​pe​za​ri​ji je bio sto za
dva​na​est oso​ba. Kroz sta​kle​ni zid vi​deo se samo mrak.
In​spek​tor​ka Vajt​sto​un je sta​ja​la nad po​lu​na​gim le​šom. Bilo je to
telo ši​par​ca s ula​znom ra​nom od met​ka na sre​di​ni čela. Noge su mu
bile ra​ši​re​ne pod ne​pri​rod​nim uglom, a oči još otvo​re​ne.
„Mak​se”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va tiho, ski​nu​la na​o​ča​ri i pro​tr​lja​la
oči. Ovo je bio na​po​ran dan i na licu joj se vi​de​lo da je is​cr​plje​na.
No zvu​ča​la je mir​no, pro​fe​si​o​nal​no, sprem​no za po​sao. „Šta je ovo
bilo, šta mi​sliš?”, upi​ta​la me je. „De​vet mi​li​me​ta​ra?”
De​čak je iz​gle​dao kao da je ustre​ljen iz ne​po​sred​ne bli​zi​ne.
„Tako iz​gle​da”, re​kao sam. Pod je bio pre​kri​ven ugla​ča​nim par​-
ke​tom i oče​ki​vao sam da ću vi​de​ti zlat​ni va​ljak ča​u​re.
„Ne vi​dim ča​u​re”, re​kao sam.
„Nema ča​u​ra”, od​vra​ti​la je Vajt​sto​u​no​va, pa smo ćut​ke raz​mi​sli​-
li o tome.
 Ubi​ca je odvo​jio vre​me da po​ku​pi ča​u​re. To je zna​čaj​no.
„Šta mu je bilo s no​ga​ma?” upi​tao je Gejn. „Iz​gle​da kao da gaje
neko uda​rio ma​ljem.”
„Ili kao da gaje uda​rio au​to​mo​bil”, re​kla je Edi Ren pa​žlji​vo po​-
sma​tra​ju​ći de​ča​ka. „Mi​slim da je iz​la​zio. Ima ka​men​či​će na ša​ka​ma
i pod​lak​ti​ca​ma.”
U jed​nom uglu sta​ja​la je kor​pa za psa, za ve​li​kog psa, a na zad​-
njem delu pi​sa​lo je ZO​VEM SE BADE
„Šta je bilo sa psom?” upi​tao sam.
Gejn je ek​splo​di​rao.
„Sa psom?”, re​kao je. „Za​bri​nut si za psa? Sto​ji​mo ovde u krvi
do ko​le​na, a ti bri​neš zbog psa?”
Ni​sam mo​gao to da ob​ja​snim Gej​nu. Pas je ta​ko​đe bio član po​-
ro​di​ce.
„Je li neko obi​šao zlat​nu ri​bi​cu?”, re​kao je Gejn. „Kako je hr​-
čak? Iz​me​ri hrč​ku puls, Vul​fe, mo​lim te. I, za ime sve​ta, pro​ve​ri​te
šta je s pa​pa​ga​jem.”
„U redu”, ućut​ka​la ga je Vajt​sto​u​no​va. „Ide​mo gore da vi​di​mo
osta​lo.”
Ogrom​ni sta​kle​ni zid od​jed​nom je za​ble​štao.
Is​tra​ži​te​lji me​sta zlo​či​na uklju​či​li su re​flek​to​re u zad​njoj ba​šti.
Na​po​lju je bio ka​me​ni vrt, vi​ju​ga​ve pru​ge šljun​ka oko ste​na
slič​ne je​ze​ru od ka​men​či​ća. Ja​pan​ski vrt. U sre​di​ni je sta​ja​lo zvo​no
iz hra​ma, ze​le​no zvo​no umr​lja​no ve​ko​vi​ma, i zvo​ni​lo je na ve​tru.
Neko vre​me sta​jao sam ne​po​mič​no pred ovom ne​o​če​ki​va​nom le​-
po​tom. U uglu je le​žao pas, zlat​ni re​tri​ver. Iz​gle​dao je kao da spa​va.
Ali znao sam da ne spa​va.
Kad sam se okre​nuo, vi​deo sam da su Vajt​sto​u​no​va, Gejn i Re​-
no​va već oti​šli na sprat.
Kad sam po​šao za nji​ma, vi​deo sam da je zid ste​pe​ni​šta pre​kri​-
ven mno​štvom fo​to​gra​fi​ja. Bile su to crno-bele fo​to​gra​fi​je sni​mlje​ne
s uku​som i sme​šte​ne u uske crne okvi​re. Pri​ka​zi​va​le su po​ro​di​cu
koja je ži​ve​la u ovoj div​noj kući.
Vi​deo sam da je to bila sa​vr​še​na po​ro​di​ca.
Či​ni​lo mi se da na osno​vu ovih sni​ma​ka mogu da is​pri​čam nji​ho​-
vu pri​ču. Maj​ka i otac iz​gle​da​li su kao da su se ven​ča​li mla​di, da su
zdra​vi, sreć​ni i za​lju​blje​ni do​ži​vot​no.
Mu​ška​rac je bio kru​pan, atlet​ske gra​đe i ve​drog lica, imao je
mla​do​li​kih če​tr​de​set i ne​što. Nje​go​va mo​žda de​set go​di​na mla​đa
žena bila je za​pa​nju​ju​će lepa i iz​gle​da​la mi je ne​ka​ko po​zna​to. Li​či​-
la je na Grejs Keli - ima​la je upra​vo ta​kvu le​po​tu koja de​lu​je kao
gre​ška pri​ro​de.
Ako je bilo ne​vo​lja, ni​sam mo​gao ni da ih za​mi​slim. Ima​li su no​-
vac, zdra​vlje ijed​no dru​go. Ima​li su i dvo​je dece, de​ča​ka i de​voj​či​-
cu, i gle​dao sam ih kako ras​tu dok sam se pe​njao uz ste​pe​ni​ce.
Bili su to lepi klin​ci, spor​ti​sti. Vi​deo sam sni​mak de​voj​či​ce na
igra​li​štu za ho​kej; ima​la je mo​žda dva​na​est go​di​na, a na ozbilj​nom
licu vi​deo joj se na​ran​dža​sti štit​nik za zube. A de​čak, njen brat, ra​-
do​sno je dr​žao pe​har okru​žen svo​jim fud​bal​skim ti​mom. Te​ško sam
pri​hva​tio da je to na​sme​ja​no dete sada onaj leš u pri​ze​mlju.
Bli​zu vrha ste​pe​ni​ca de​čak i de​voj​či​ca ima​li su če​tr​na​est- -pet​-
na​est go​di​na, bili su go​to​vo mla​dić i de​voj​ka. Vi​deo sam da je de​-
čak ne​što sta​ri​ji od de​voj​či​ce, ali ne više od go​di​ne. Tu je bila i fo​-
to​gra​fi​ja ćele po​ro​di​ce pod bo​žić​nom jel​kom. Za​tim sni​mak iz ne​kog
re​sto​ra​na na pla​ži. Na ka​sni​jim fo​to​gra​fi​ja​ma po​ja​vlji​vao se i zlat​ni
re​tri​ver; iz​gle​dao je kao da se sme​je od sre​će što je za​vr​šio u ovoj
sa​vr​še​noj po​ro​di​ci. A na po​sled​njoj fo​to​gra​fi​ji žena koja liči na
Grejs Keli dr​ža​la je dete.
De​ča​ka od oko če​ti​ri go​di​ne. Pret​po​sta​vio sam da je ta pri​no​va
bila ne​o​če​ki​va​na. Ži​vo​ti su im bili puni. Zid za fo​to​gra​fi​je bio je
pun. Ve​ro​vat​no nisu ni po​mi​šlja​li da će ima​ti još dece. A onda je
do​šao ovaj deč​kić i sta​vio pe​čat na nji​ho​vu sre​ću. Da, iz​gle​dao je
kao da su mu če​ti​ri go​di​ne.
Go​di​nu dana mla​đi od Ska​ut, po​mi​slio sam.
Po​li​cij​ski fo​to​graf si​la​zio je niz ste​pe​ni​ce.
Do​dir​nuo sam ga po mi​ši​ci.
„Pot​pu​no ste si​gur​ni da nema pre​ži​ve​lih?” upi​tao sam.
„Le​kar još nije sti​gao, pa smrt nije zva​nič​no pro​gla​še​na. Ali bio
sam gore, i tamo nema ni​če​ga osim le​še​va, go​spo​di​ne. Žao mi je.”
Ne​što se uz​bur​ka​lo u meni i sna​žno sam pro​gu​tao.
 Či​ta​va po​ro​di​ca.
Gejn je bio u pra​vu. Krv do ko​le​na.
Na od​mo​ri​štu je bilo još jed​no telo. De​voj​či​ca, sva do​te​ra​na za
do​ček Nove go​di​ne, le​ža​la je na boku. Ni​sam vi​deo ula​znu ranu, ali
oko vra​ta je ima​la ne​što na​lik na kr​va​vu ogr​li​cu. S kra​ja hod​ni​ka, iz
glav​ne spa​va​će sobe, čuo sam gla​so​ve. Kre​nuo sam ka nji​ma pri​pre​-
ma​ju​ći se za ono što me čeka.
Žena koja je li​či​la na Grejs Keli bila je u kre​ve​tu, lica po​kri​ve​-
nog ko​pre​nom pla​ve kose. Ja​stuk je bio umr​ljan kr​vlju, ali ni​sam vi​-
deo ula​znu ranu. Kao i nje​na kći, bila je po sve​mu su​de​ći ubi​je​na
jed​nim met​kom u po​ti​ljak.
„Iz​gle​da da su do​šli po oca”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va.
Oče​vo nago telo bilo je na​slo​nje​no na to​a​let​ni sto​čić. Bio je
ustre​ljen dva puta, u oba oka, iz ne​po​sred​ne bli​zi​ne, i pra​zne du​plje
zu​ri​le su u nas. Du​bo​ko sam udah​nuo i na​te​rao se da po​gle​dam rupe
pune zgnje​če​nog tki​va. Ore​ol krvi i mo​zga po​pr​skao je to​a​let​ni sto​-
čić.
„Tako iz​gle​da”, re​kao je Gejn. „Do​šli su po oca, a onda odlu​či​li
da po​bi​ju či​ta​vu po​ro​di​cu. Ženu. Kćer. Sina. Oni su po​gu​blje​ni. Ali
otac - to je bilo lič​no.”
Nas če​tvo​ro smo sta​ja​li kao oža​lo​šće​ni.
„A šta je s ma​lim si​nom?”, upi​tao sam.
Ti​ši​na je ra​sla kao ne​što smr​to​no​sno.
„Ka​kvim ma​lim si​nom?” upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va.

***

Eki​pa za spe​ci​jal​ne po​tra​ge sti​gla je za pet​na​est mi​nu​ta.

Oni su deo Ko​man​de za pro​tiv​te​ro​ri​stič​ka i za​štit​na dej​stva. Pri​-
ku​plja​ju do​ka​ze po​sle te​ro​ri​stič​kih na​pa​da i či​ste te​ren pre dr​žav​nih
po​se​ta i va​žnih sve​ča​no​sti. Ta​ko​đe sa​ra​đu​ju i s Ubi​stvi​ma.
Dok smo če​ka​li da stig​nu, pre​tra​ži​li smo sva​ki ugao kuće tra​ga​-
ju​ći za ma​lim mr​tvim te​lom. Onda su struč​nja​ci me​to​dič​no ra​sta​vi​li
kuću na de​lo​ve.
Po​di​gli su te​pi​he, iš​ču​pa​li su par​ket i iz​bu​ši​li rupe u zi​do​vi​ma.
Pre​gle​da​li su ta​van, kan​te za sme​će i sliv​ni​ke. Po​gle​da​li su u kla​sič​-
nu peć​ni​cu, u mi​kro​ta​la​snu peć​ni​cu i u ma​ši​nu za pra​nje ru​blja. A
kad su sve to oba​vi​li ne na​šav​ši ni​šta, iza​šli su u ja​pan​ski vrt i is​-
pre​vr​ta​li ured​no sivo ka​me​nje. Onda su pre​šli pre​ko zida i ušli u
gro​blje.
Sun​ce je iza​šlo tek ne​što pre osam sati. A kad je iza​šlo, pri​pad​-
ni​ci eki​pe za spe​ci​jal​ne po​tra​ge još su na ko​le​ni​ma pu​zi​li cen​ti​me​tar
po cen​ti​me​tar pre​ko ze​le​nih bre​žu​lja​ka Haj​gej​ta. Ne​ko​li​ko sati pre
svi​ta​nja de​tek​tiv viši in​spek​tor Vajt​sto​u​no​va po​sla​la je oba​ve​šte​nje
da je jed​no dete ne​sta​lo.
No, kad je sun​ce iza​šlo, naši lju​di još su pu​zi​li po gro​blju, ras​-
pli​ta​li pra​sta​re pu​za​vi​ce i oba​sja​va​li sve​tilj​ka​ma pra​šnja​ve krip​te, a
iz šume su ih pra​ti​le oči an​đe​la bez​i​zra​znih lica.
 3

Ne​sta​li de​ča​čić sra​me​žlji​vo nam se osme​hi​vao sa zida Sobe za te​-

ške zlo​či​ne broj dva.
Ne​sta​la deca uvek se osme​hu​ju na fo​to​gra​fi​ja​ma. Od toga se
srce čepa, od tih de​ti​njih ra​do​snih osme​ha ove​ko​ve​če​nih na pla​ži ili
na ro​đen​da​nu, dok niko i ne sa​nja šta bu​duć​nost spre​ma.
„Svi zna​te kako ovo ide”, re​kla je in​spek​tor​ka Vajt​sto​un. „Na​đe​-
mo ih brzo…”
Nije do​vr​ši​la jer smo svi do​bro zna​li šta sle​di.
Ili ih ne na​đe​mo ni​kad.
Ovu su​ro​vu či​nje​ni​cu utu​vlji​va​li su nam u gla​vu od pr​vog dana
obu​ke. Sve sta​ti​sti​ke po​ka​zu​ju da ne​sta​la deca koja nisu brzo pro​-
na​đe​na ve​ro​vat​no neće biti na​đe​na živa. Ako ne na​đe​mo tog de​ča​ka
za dva​de​set če​ti​ri sata - ili za naj​vi​še se​dam dana - onda ćemo naj​-
ve​ro​vat​ni​je naći nje​go​vo telo str​pa​no u osta​vlje​ni ko​fer, ba​če​no u
kon​tej​ner za sme​će, na dnu reke ili u plit​kom gro​bu. Kada de​te​ta
nema više od sed​mi​ce, sre​ćan kraj je ret​ka po​ja​va.
Po​sle ćele noći pro​ve​de​ne u kući na brdu do​šli smo pra​vo u Se​-
vil rou broj dva​de​set se​dam.
A na​sme​ja​ni de​čak sada je imao ime.
Bre​dli Vud.
Bre​dli je imao če​ti​ri go​di​ne i is​kri​vljen osmeh. U ne​kom tre​nut​-
ku to​kom noći po​li​cij​ski le​kar zva​nič​no je pro​gla​sio da su nje​go​vi
maj​ka, otac, se​stra i brat mr​tvi. Gle​da​ju​ći na​sme​še​no lice Bre​dli​ja
Vuda, pi​tao sam se u ka​kav ćemo ga ži​vot vra​ti​ti kad mu po​ro​di​ce
više nema.
Is​ka​pio sam još je​dan tro​stru​ki espre​so i iz​ba​cio te mi​sli iz gla​-
ve.
Prvo ga nađi.
U ma​loj ruci dr​žao je omi​lje​nu igrač​ku. Dva​de​se​tak cen​ti​me​ta​ra
vi​so​ku pla​stič​nu fi​gu​ri​cu čo​ve​ka u be​loj ko​šu​lji, cr​nom pr​slu​ku i vi​-
so​kim či​zma​ma. Po​gle​dao sam pa​žlji​vi​je i pre​po​znao Hana So​loa,
ko​čo​per​nog ka​pe​ta​na Mi​le​ni​jum​skog so​ko​la.
„Kako sto​ji​mo sa žr​tva​ma?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va, ski​nu​la na​-
o​ča​ri i obri​sa​la ih pa​pir​nom sal​ve​tom iz ka​fea. Iz​gle​da​la je iz​nu​re​no.
Svi smo bili iz​nu​re​ni. Naša eki​pa za is​tra​gu ubi​stva pro​ve​la je či​ta​-
vu noć na me​stu zlo​či​na, a onda u zoru do​šla pra​vo u sta​ni​cu Cen​-
tral​ni Vest end i ćelo ju​tro ra​di​la na iden​ti​fi​ka​ci​ji žr​ta​va. Sada je bilo
rano po​pod​ne i ble​do zim​sko sun​ce već je za​la​zi​lo za kro​vo​ve Mej​-
fe​ra.
„Po​ro​di​ca Vud”, re​kao sam i pri​ti​snuo ta​ster na lap​to​pu. „Žr​-
tve.”
Na zidu STZ-2 bio je ve​li​ki te​le​vi​zij​ski ekran i na nje​mu se iz​ne​-
na​da po​ja​vi​la jed​na od po​ro​dič​nih fo​to​gra​fi​ja koje sam prvi put vi​-
deo na ste​pe​ni​štu po​ro​dič​nog doma Vu​do​vih.
Sme​ši​li su nam se. Zgod​na žena i mu​ška​rac. Nji​ho​vo dvo​je ši​pa​-
ra​ca. Bo​ga​ti, do​bro gra​đe​ni, lepi. Sni​mlje​ni su u ne​kom ski​ja​li​štu,
zbi​je​ni i na​sme​ja​ni, s ma​lim Bre​dli​jem u sre​di​ni.
„Bred, otac po​ro​di​ce, bio je sport​ski agent, a maj​ka Meri - do​-
ma​ći​ca. De​čak Mar​lon imao je pet​na​est, a de​voj​či​ca Paj​per če​tr​na​-
est go​di​na. Obo​je su išli u pri​vat​ne ško​le u Hemp​ste​du. A mla​đi sin
je Bre​dli.”
Vajt​sto​u​no​va je za​tre​sla gla​vom. „Za​što mi se čini da ih po​zna​-
jem?”, upi​ta​la je.
„Pre​po​zna​la si maj​ku”, re​kao sam ja. „Meri Vud ne​ka​da se zva​la
Meri Ga​tling i krat​ko vre​me bila je slav​na.”
Vajt​sto​u​no​va je iz​ne​na​đe​no za​trep​ta​la iza na​o​ča​ra. „Meri Ga​tling
sa Zim​skih olim​pij​skih iga​ra de​ve​de​set če​tvr​te?”
Klim​nuo sam gla​vom. „Odr​ža​nih u nor​ve​škom gra​du Li​le​ha​me​-
ru. Zva​li su je Le​de​na De​vi​ca.”
„Meri Vud je bila Le​de​na De​vi​ca?”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va. „De​-
voj​ka koja je iz​ja​vi​la da neće spa​va​ti ni sa kim dok se ne uda.”
„To je ona. Bila je re​pre​zen​ta​tiv​ka Ve​li​ke Bri​ta​ni​je u spu​stu.
Nije osvo​ji​la me​da​lju, ali se na​šla u no​vin​skim na​slo​vi​ma kad je ob​-
ja​vi​la da će ču​va​ti de​vi​čan​stvo dok se ne uda. Bila je to ve​li​ka vest
ne​kih pet mi​nu​ta.”
 „Upo​zna​la je muža na Igra​ma u Li​le​ha​me​ru, zar ne?”
„Tako je. Bre​da Vuda. Ame​ri​kan​ca iz či​ka​ške rad​nič​ke po​ro​di​-
ce. Na Olim​pij​skim igra​ma uče​stvo​vao je u bi​a​tlo​nu. To je kros-
kan​tri ski​ja​nje i stre​lja​štvo. Malo je ne​do​sta​ja​lo da osvo​ji me​da​lju.
Upo​znao je Meri u olim​pij​skom selu.”
„To je Le​de​na De​vi​ca”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va vr​te​ći gla​vom u
čudu. „Meri Ga​tling. Osta​la je lepa, zar ne?”
„Ga​tling?” upi​ta​la je Re​no​va. „Kao Ga​tlin​go​vi do​mo​vi’? Gra​đe​-
vin​ska kom​pa​ni​ja?”
„Upra​vo tako”, po​tvr​dio sam ja. „Meri je bila naj​sta​ri​ja kći Vik​-
to​ra Ga​tlin​ga. Po​te​kla je iz ozbilj​no bo​ga​te po​ro​di​ce. Njen sta​ri po​-
čeo je še​zde​se​tih go​di​na kao ku​rir vla​sni​ka udže​ri​ca. Onda je ku​pio
jed​no​so​ban stan u To​ten​he​mu, do​te​rao ga i pro​dao. I tako je sve kre​-
nu​lo. Kom​pa​ni​ja ras​te već dva​de​set go​di​na. Vik​to​ru Ga​tlin​gu sada
je naj​ma​nje se​dam​de​set. Nje​go​va kom​pa​ni​ja je iz​gra​di​la broj​na na​-
se​lja u naj​bo​ljim de​lo​vi​ma Lon​do​na: Ken​sing​to​nu, Čel​si​ju, Mej​fe​ru,
Hemp​ste​du, Najts​bri​džu. Kažu da je Vik​tor Ga​tling ste​kao dva bo​-
gat​stva. Jed​no kra​jem pro​šlog veka gra​de​ći kuće za si​ro​ma​šne use​-
lje​ni​ke, a dru​go po​čet​kom ovog veka gra​de​ći kuće za bo​ga​te use​lje​-
ni​ke. Zovu ga čo​ve​kom koji je iz​gra​dio Lon​don. Po​slo​ve sada vodi
nje​gov sin Nils, a sta​ri se uglav​nom po​vu​kao.”
„A Me​rin muž bio je sport​ski agent po​sled​njih dva​de​set go​di​-
na?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va.
„Ne baš”, od​go​vo​rio sam. „Kad se ven​čao s Meri, Bred je ne​ko​-
li​ko go​di​na ra​dio za svog ta​sta. Po sve​mu su​de​ći to baš nije išlo.”
S uli​ce su se za​ču​li vika i kri​ci, pa smo se svi okre​nu​li da po​gle​-
da​mo kroz pro​zor. Če​ti​ri spra​ta is​pod nas sa​o​bra​ćaj​na buka sta​pa​la
se u je​dan ne​pre​kid​ni ur​lik. Se​vil rou je uska uli​ca slič​na ka​njo​nu,
uli​ca vr​hun​skih kro​ja​ča i oko​re​lih obo​ža​va​la​ca Bi​tl​sa koji u njoj
obi​la​ze me​sto po​sled​njeg kon​cer​ta te gru​pe. Sada je od Uli​ce Kon​-
du​it na se​ve​ru do Bar​ling​ton​skih vr​to​va na jugu bila za​kr​če​na pred​-
stav​ni​ci​ma me​di​ja iz či​ta​vog sve​ta. Re​do​vi pa​pa​ra​ca, ve​li​ka vo​zi​la s
oda​ši​lja​či​ma i ne​mir​ne hor​de iz​ve​šta​ča, sve je to če​ka​lo pod pla​vom
sve​tilj​kom sta​ni​ce u uli​ci Se​vil rou broj dva​de​set se​dam.
„PZJ je po​no​vo zva​la, še​fi​ce”, re​kla je Re​no​va.
 PZJ je pred​stav​ni​ca za jav​nost.
„I?”, uz​vra​ti​la je Vajt​sto​u​no​va.
„Želi da joj ka​že​mo kada ćemo se obra​ti​ti no​vi​na​ri​ma”, - re​kla
je Re​no​va. „Ta fo​to​gra​fi​ja ma​log Bre​dli​ja su​tra će se po​ja​vi​ti na
svim na​slov​nim stra​na​ma. Ve​če​ras će se o slu​ča​ju go​vo​ri​ti u svim
ve​sti​ma, već se na​šao na svim dru​štve​nim mre​ža​ma. A ovi dole ne
mi​sle da odu.”
„Kaži joj da ću se obra​ti​ti no​vi​na​ri​ma kada naj​bli​ži srod​nik zva​-
nič​no iden​ti​fi​ku​je tela”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va ne​str​plji​vo.
Re​no​va je okle​va​la. „A zva​li su i iz ka​bi​ne​ta na​čel​ni​ka po​li​ci​je.”
„Šta hoće?”
„I njih za​ni​ma kada ćemo se obra​ti​ti no​vi​na​ri​ma.”
Vajt​sto​u​no​va je tu​rob​no klim​nu​la gla​vom. „Kaži oso​blju na​čel​ni​-
ce Sva​jer isto: neću da go​vo​rim s no​vi​na​ri​ma dok po​ro​di​ca ne vidi
tela.”
„To je upra​vo u toku”, re​kla je Re​no​va. „Naj​bli​ža srod​ni​ca Meri
Vud sti​gla je u Tjan Vest’.”
In​sti​tut za sud​sku me​di​ci​nu „Ijan Vest” na​la​zi se u Vest​min​ster​-
skoj mr​tvač​ni​ci, a ime je do​bio po le​gen​dar​nom pa​to​lo​gu.
„Ko je tamo?”
„Se​stra Meri Vud, a s njom je SVP.”
SVP je slu​žbe​nik za vezu s po​ro​di​ca​ma. Sve po​li​cij​ske sta​ni​ce
sve​ta vole akro​ni​me.
Vajt​sto​u​no​va je klim​nu​la gla​vom i okre​nu​la se da po​gle​da mapu
Lon​do​na koja je po​kri​va​la zid od poda do ta​va​ni​ce.
„Kako ide po​tra​ga, Ker​ti​se?”
„Naj​ve​ću te​ško​ću za eki​pe pred​sta​vlja či​nje​ni​ca da je naše me​-
sto zlo​či​na naj​ze​le​ni​ji deo Lon​do​na”, od​go​vo​rio je de​tek​tiv in​spek​-
tor Ker​tis Gejn. „Mno​go gr​mlja, ja​ra​ka, sta​ba​la. Haj​gejt​sko gro​blje.
Park Vo​ter​lou, Haj​gejt​ska ši​u​na. Hamsp​ted hit. Ne​ko​li​ko igra​li​šta za
golf. Kao da tra​ži​mo leš u šumi.”
„A ima i do​sta vode”, pri​me​ti​la je Vajt​sto​u​no​va. „Rib​nja​ci u
Haj​gej​tu i Hemp​ste​du. Tri re​zer​vo​a​ra na ko​li​ko? Na dva​de​se​tak mi​-
nu​ta vo​žnje?”
„Tako je, še​fi​ce”, sa​gla​sio se Gejn. „Re​zer​vo​ar Brent na za​pa​du.
Ma​nor haus i To​ten​hem Hejl na isto​ku. Zva​li smo eki​pu za pod​vod​-
ne po​tra​ge i ro​ni​o​ci su već na te​re​nu. Tra​ga​či​ma je te​ško, ali ima​ju
sve što im tre​ba. Ne samo obič​ne pse nego i one PNP.”
PNP su psi za na​pred​nu po​tra​gu, obu​če​ni za tra​ga​nje za ljud​skim
osta​ci​ma.
Ćut​ke smo zu​ri​li u fo​to​gra​fi​ju po​ro​di​ce Vud.
„To nema smi​sla, zar ne?”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va. „Ma​sov​ne ubi​-
ce ne na​sr​ću na ogra​đe​na na​se​lja s pri​vat​nim obez​be​đe​njem. A pla​-
će​ne ubi​ce ne oti​ma​ju decu.” Za​sta​la je i gur​nu​la na​o​ča​ri uz nos po​-
ku​ša​va​ju​ći da shva​ti. „Ko ubi​je če​tvo​ro lju​di i onda otme dete? Za​-
što bi iko ukrao dete?”
„Iz​nu​da”, re​kao je Gejn. „To se ukla​pa. Za​hte​va​će ot​kup da vra​-
te dete. Ovo su ve​o​ma bo​ga​ti lju​di.”
„Kri​jum​ča​re​nje lju​di”, re​kla je Re​no​va. „Ot​mi​ca s na​me​rom sek​-
su​al​nog zlo​sta​vlja​nja, ne​za​ko​ni​tog usva​ja​nja ili tr​go​vi​ne or​ga​ni​ma.”
„I ubi​stvo”, re​kao sam ja.
„Zo​vi​te dok​to​ra Džoa da dođe”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va. „Neka
nam iz​ra​di psi​ho​lo​ški pro​fil sko​ta koji je u sta​nju da po​bi​je či​ta​vu
po​ro​di​cu i onda otme nji​ho​vo dete.”
Re​no​va je uze​la te​le​fon i pri​ti​snu​la dug​me za brzo bi​ra​nje da po​-
zo​ve dok​to​ra Džoa Sti​ve​na, fo​ren​zič​kog psi​ho​lo​ga s lon​don​skog
Kra​ljev​skog ko​le​dža.
„Ni​smo na​šli oruž​je?”, upi​ta​la je naša še​fi​ca.
Gejn je od​mah​nuo gla​vom. „Ni​smo još.”
„Nema oti​sa​ka? Ni pot​pu​nih ni de​li​mič​nih?”
„Ja​vi​li su nam se iz la​bo​ra​to​ri​je”, re​kao sam. „Ćela kuća je pro​-
fe​si​o​nal​no obri​sa​na. No to se ukla​pa sa či​nje​ni​com da nema ča​u​ra.
Ako je već po​ku​pio ča​u​re, onda je sva​ka​ko i obri​sao oti​ske.”
„On?”, re​kla je Re​no​va. „Jed​nom čo​ve​ku bi bilo vrlo te​ško da
sa​vla​da či​ta​vu po​ro​di​cu. Za​što mi​sliš…”
S uli​ce se za​čuo ur​lik.
Oti​šao sam do pro​zo​ra.
„Neko raz​go​va​ra s no​vi​na​ri​ma”, re​kao sam.
Vajt​sto​u​no​va se na​mr​šti​la i gru​bo gur​nu​la na​o​ča​ri uz nos. „Mo​-
lim?”
 Nagnu​li smo se kroz pro​zor, ali vi​de​li smo samo zbi​je​nu masu
no​vi​na​ra. Zato smo uklju​či​li te​le​vi​zor i gle​da​li živi pre​nos.
Tač​no pod sta​rom pla​vom sve​tilj​kom na ste​pe​ni​ca​ma sta​ni​ce
sta​ja​li su žena i mu​ška​rac. Žena je bila ne​što mla​đa ver​zi​ja Meri
Vud, hlad​no​krv​na pla​vo​ko​sa le​po​ti​ca kao iz ne​kog Hič​ko​ko​vog fil​-
ma. Mu​ška​rac je bio ne​što sta​ri​ji, pro​re​đe​ne sve​tle kose. Vi​deo sam
PZJ i SVP, dve mla​de žene u po​slov​nim ko​sti​mi​ma, obe oči​gled​no
na mu​ka​ma.
„Ovaj, dame i go​spo​do, mo​lim za malo pa​žnje”, re​kla je PZJ.
„Mo​že​mo li da pre​sta​ne​mo s gu​ra​njem, mo​lim lepo? Ovaj, sa mnom
su go​spo​din Nils Ga​tling i miz Šar​lo​ta Ga​tling, brat i se​stra po​koj​ne
Meri Ga​tling Vud.”
Čo​por je jur​nuo na​pred. Uni​for​mi​sa​ni po​zor​ni​ci mr​šti​li su se pod
šle​mo​vi​ma po​ku​ša​va​ju​ći da za​dr​že ka​me​re, mi​kro​fo​ne i tela van ste​-
pe​ni​ca sta​ni​ce Cen​tral​ni Vest end.
Vajt​sto​u​no​va je opso​va​la. „Mo​lim vas, neka mi neko kaže da za​-
pra​vo neće dati iz​ja​vu”, re​kla je.
„Zar to neće pod​sta​ći jav​nost da nam po​mog​ne?”, upi​ta​la je Re​-
no​va.
„Ne že​li​mo po​moć jav​no​sti”, od​vra​tio je Gejn.
„Mi se osla​nja​mo na po​moć jav​no​sti”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va.
„Ali če​sto do​bi​ja​mo pre​vi​še po​mo​ći, Edi, a i pot​pu​no po​gre​šne.”
„Ne že​li​mo da do​bro​volj​ci gaze kroz Haj​gejt​sku šumu”, reče
Gejn. „Ne že​li​mo da nam te​le​fo​ni​ra​ju sva​ki put kad vide če​tvo​ro​go​-
di​šnja​ka sve​tle kose. Ne​će​mo da nas zovu lu​đa​ci, psi​ho​pa​te i kre​te​-
ni. Ne že​li​mo da nam gru​pe ma​lo​um​ni​ka hrle u po​moć. Zato što nam
to neće po​mo​ći, samo će nam sme​ta​ti da ra​di​mo svoj po​sao.”
„Sada je pre​ka​sno”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va.
Mu​ška​rac - Nils Ga​tling - uzeo je reč; go​vo​rio je gla​som hra​pa​-
vim od šoka i tuge.
„Moja se​stra i ja upra​vo smo vi​de​li tela naše vo​lje​ne se​stre i
nje​ne pre​le​pe po​ro​di​ce”, re​kao je uz ek​splo​zi​ju bli​ce​va. Šuma mi​-
kro​fo​na iz​ni​kla je is​pred nje​ga. „Još ne mo​že​mo da shva​ti​mo da se
ova tra​ge​di​ja za​i​sta do​go​di​la”, na​sta​vio je. „Po​ro​di​ca naše se​stre je
uni​šte​na i naša srca su slo​mlje​na. Moja po​ro​di​ca i ja ćemo, na​rav​no,
na sva​ki na​čin sa​ra​đi​va​ti kako bi se po​či​ni​lac iz​veo pred lice prav​-
de. Naše mi​sli su sada s naj​mla​đim de​te​tom naše se​stre…” Po​di​gao
je po​gled. „Sa Bre​dli​jem.”
„Mo​lim vas”, re​kla je nje​go​va se​stra gla​som ti​him kao u mo​li​tvi,
a ka​me​re su se okre​nu​le ka njoj. „Mo​lim vas, ne​moj​te po​vre​di​ti mog
se​stri​ća.”
Nije mo​gla da za​pla​če, ali njen bol bio je to​li​ko opi​pljiv da sam
je​dva di​sao.
„Bre​dli je pre​lep ma​li​šan koji ni​ko​me nije na​neo ni​ka​kvo zlo”,
re​kla je. „Ne​moj​te ga po​vre​di​ti, pre​kli​njem vas. Samo ga vra​ti​te
kući - vra​ti​te ga je​di​noj po​ro​di​ci koja mu je pre​o​sta​la. Vra​ti​te nam
Bre​dli​ja.”
Ka​me​ra ju je sni​ma​la.
Ka​me​ra ju je vo​le​la.
„Evo su​tra​šnjeg na​slo​va”, reče Gejn. „Vra​ti​te nam Bre​dli​ja.”
„Ona iz​gle​da kao dru​gi bož​ji po​ku​šaj da stvo​ri… Kako se zva​še
ona sta​ra glu​mi​ca?”, reče Re​no​va. „Ah, da. Mi​šel Faj​fer.”
Ka​me​ra i da​lje nije mo​gla da se odvo​ji od ove op​či​nju​ju​će me​-
ša​vi​ne le​po​te i tuge.
Njen brat Nils re​kao je još ne​ko​li​ko reći, a onda je PZJ tiho pro​-
mr​mlja​la ne​ko​li​ko be​smi​sli​ca o po​što​va​nju pri​vat​no​sti.
Ali ka​me​ra je i da​lje sni​ma​la Šar​lo​tu Ga​tling.
Te​le​vi​zij​ske ka​me​re nisu mo​gle da je se za​si​te. Fo​to​gra​fi su zu​-
ri​li u nju očaj​nič​ki se tru​de​ći da ove​ko​ve​če to lice ka​kvo je bilo u
tom tre​nut​ku is​pod pla​ve sve​tilj​ke tog hlad​nog ja​nu​ar​skog dana.
A ja sam ot​krio da, baš kao i sve te ka​me​re i objek​ti​vi, ne mogu
da skre​nem po​gled s tog lica.
Čuo sam svo​ju še​fi​cu kako uz​di​še.
„Tre​ba​će nam veća soba”, re​kla je.

***

Pro​bu​dio sam se na​glo usred noći.

Če​ti​ri i de​set, upo​zo​rio me je bu​dil​nik po​red kre​ve​ta.
Pre​ra​no za usta​ja​nje. Pre​ka​sno za po​vra​tak na spa​va​nje.
Šta me je pro​bu​di​lo?
 Brzo sam oti​šao u sobu svo​je kće​ri. No Ska​ut je mir​no spa​va​la,
a ode​ća za ško​lu če​ka​la ju je na sta​rin​skom dr​ve​nom stal​ku, gde ju
je pa​žlji​vo spu​sti​la go​spo​đa Mar​fi.
Gle​dao sam nje​no usnu​lo lice i ču​dio se či​nje​ni​ci da sam i ja ne​-
ka​ko do​pri​neo na​stan​ku naj​lep​šeg de​te​ta na sve​tu. Znam da sva​ki
ro​di​te​lj ose​ća to isto. Ja se ra​zli​ku​jem po tome što je moja kći za​i​-
sta naj​lep​še dete na sve​tu.
Tiho sam oti​šao u ku​hi​nju i us​put čuo Ste​na kako hrče u mra​ku;
bilo je to sta​rač​ko ši​šta​nje krat​ko​no​sog psa. Na​pra​vio sam sebi kafu
i po​gle​dao te​le​fon. Edi Ren mi je osta​vi​la po​ru​ku pre pet​na​est mi​nu​-
ta.

Znam zašto su umrli.

Uku​cao sam njen broj, stao na pro​zor naše man​sar​de i po​gle​dao

ble​šta​va sve​tla pi​ja​ce mesa Smit​fild.
U če​ti​ri sata uju​tru po​sao na pi​ja​ci bio je u pu​nom jeku. Zbog
toga sam se ose​tio bo​lje, kao da ni​sam pot​pu​ni idi​ot što sam bu​dan
u ovo doba. Re​no​va se od​mah ja​vi​la, a pred​o​se​tio sam da nije ni
oka sklo​pi​la.
„Bili su ve​o​ma pri​sut​ni na in​ter​ne​tu”, re​kla je. „Vu​do​vi. Pro​baj
da ih po​tra​žiš, Mak​se.” Već sam uklju​či​vao no​ut​buk u ku​hi​nji. „Do​-
bi​ćeš se​dam mi​li​o​na po​go​da​ka za ma​nje od pola se​kun​de.”
„Zbog Li​le​ha​me​ra”, re​kao sam. „Zato što je Meri pre pola ži​vo​ta
bila Le​de​na De​vi​ca. Više ne po​sto​ji pet​na​est mi​nu​ta sla​ve. Sada sve
osta​je na netu.”
„Nije samo to”, re​kla je Edi Ren. „Ne mi​slim samo na Zim​ske
olim​pij​ske igre i Le​de​nu De​vi​cu Meri. Mi​slim na sada. Ta po​ro​di​ca
- sta​vlja​li su fil​mo​ve na in​ter​net. Znaš, snim​ke sreć​ne po​ro​di​ce. Evo
nas kako se za​ba​vlja​mo u Val dl​ze​ru. Evo kako sla​vi​mo ro​đen​da​ne.
Evo kako plo​vi​mo bro​dom na Bar​ba​do​su. Oh, a evo kako iz​gle​da​mo
fe​no​me​nal​no.”
Do​bio sam to​li​ko re​zul​ta​ta da ni​sam znao oda​kle da poč​nem.
„Šta ho​ćeš da ka​žeš?”, upi​tao sam. „Da su de​li​li svo​ju sre​ću s
dru​gi​ma ili da su se hva​li​sa​li?”
„Ima li ra​zli​ke?”
 Ja sam na Ju​tju​bu već gle​dao Vu​do​ve na us​kr​šnjem od​mo​ru u
Gej​lu u Nor​ve​škoj. Iz​gle​da​li su kao po​ro​di​ca iz re​kla​me za ne​što za
šta shva​ti​te da vam je očaj​nič​ki po​treb​no. Is​pod nji​ho​vih le​pih lica
ni​za​li su se ko​men​ta​ri. Po​gle​dao sam ih i trg​nuo se od si​li​ne za​vi​sti,
zlo​be i uvre​da. Nji​ho​va sre​ća raz​be​sne​la je ano​nim​nu jav​nost.
„Že​lim da is​klju​čim ove ko​men​ta​re, Edi”, re​kao sam. „Čini mi
se da pli​vam po ka​na​li​za​ci​ji.”
„Ne mo​žeš da ih is​klju​čiš, Mak​se. Ne mogu ni​ka​da da se is​klju​-
če.”
„Pa, koja je tvo​ja te​o​ri​ja?”
„To nije te​o​ri​ja”, re​kla je. „Hte​la sam to da ka​žem i da​nas pred
svi​ma, ali ni​sam ima​la hra​bro​sti. Zato što zvu​či glu​po.”
„Kaži, Edi.”
„Po​gle​daj te ko​men​ta​re, Mak​se. Po​gle​daj svu tu pr​ljav​šti​nu. Po​-
gle​daj ko​li​ko lju​di mrze lepe lju​de, bo​ga​ta​še, sreć​ni​ke pune lju​ba​vi i
nov​ca. Zar ne shva​taš, Mak​se? Neko je ubio po​ro​di​cu Vud jer je
bila sreć​na.”
 4

Usta​li smo rano da vi​di​mo kra​lji​či​ne ko​nje.

Još je vla​dao le​de​ni mrak kad smo Sten, Ska​ut i ja za​u​ze​li me​sto
na uglu Uli​ce Čar​ter​ha​us i Fa​ring​don ro​u​da. Kao i obič​no, raz​go​va​-
ra​li smo uglav​nom o na​šem psu.
„Sten nema ona​ko ve​se​lu nju​šku, zar ne?”, re​kla je Ska​ut.
Tač​no sam znao na šta mi​sli.
Sten je lep pas, ali nema onu is​ke​že​nu gu​bi​cu okre​nu​tu uvis ka​-
kvu ima​ju neki psi, je​zik mu ne visi i oči mu ne sve​tlu​ca​ju kao kod
pasa u re​kla​ma​ma za pse​ću hra​nu. Sten ne de​lu​je kao da se man​gup​-
ski ceri. On je špa​ni​jel, gu​bi​ca mu je tu​žno sa​vi​je​na na​do​le. No rep
mu je mla​ta​rao tamo-amo kao bri​sač, pa sam znao da je sre​ćan što
je naša mala po​ro​di​ca iza​šla u ovu ranu ju​tar​nju pu​sto​lo​vi​nu; kr​zno
boje ru​bi​na si​ja​lo mu se kao ras​to​plje​na svi​la, a gle​dao je u Ska​ut
kao u ne​o​spor​no sre​di​šte ko​smo​sa.
„On se sme​je u sebi”, re​kao sam. „Evo ih.”
Dva​de​se​tak ko​nja po​la​ko je do​la​zi​lo uli​com, a svi su bili crni
kao uga​lj. Iz to​plih sapi iz​bi​ja​li su im obla​ci pare u le​de​ni va​zduh.
Ko​njič​ki puk dvor​ske gar​de išao je na po​ji​lo, kako se na​zi​va re​dov​-
na šet​nja ko​nja koji tog dana nisu na du​žno​sti. Na neki na​čin meni je
ovo bilo još ve​li​čan​stve​ni​je. Nije bilo ukra​sa, po​zla​te, ma​če​va ni
per​ja​ni​ca, samo ja​ha​či u žuć​ka​sto​sme​đim rad​nim uni​for​ma​ma, ali
nji​ho​va po​ja​va na grad​skim uli​ca​ma kao da je či​ta​vom danu da​va​la
malo ča​ro​li​je.
Sten je vu​kao po​vo​dac po​ku​ša​va​ju​ći da se pri​dru​ži ko​nji​ma.
Kad gaje Ska​ut cim​nu​la, po​gle​dao ju je oči​ma krup​nim kao crni kli​-
ke​ri u ma​ju​šnoj lo​ba​nji.
Ma daj, go​vo​rio je nje​gov po​gled.
Kad su ko​nji pro​šli po​red nas na Vik​to​ri​jin dok vra​ća​ju​ći se u
šta​le Kra​lji​či​ne te​le​sne gar​de, oti​šli smo na do​ru​čak kod Smit​f ild​-
skog Smit​sa.
 Sten je po​zdra​vio po​zna​ni​ke. Naš pas ve​o​ma voli lju​de. Kada su
prvi di​vlji psi opre​zno pri​šli va​tra​ma lju​di pre de​set hi​lja​da go​di​na,
kad je raz​me​nom ljud​ske hra​ne i sklo​ni​šta za pse​ću lju​bav i za​šti​tu
na​stao naj​ve​ći sa​vez iz​me​đu dve vr​ste, Ste​no​vi pre​ci ne​sum​nji​vo su
bili u pr​vim re​do​vi​ma, li​za​li ruke, ma​ha​li re​pom i ko​lu​ta​li krup​nim
oči​ma.
Kroz ve​li​ki izlog vi​de​li smo kako no​sa​či mesa za​vr​ša​va​ju dugu
noć​nu sme​nu.
„Jesu li već pro​na​šli Bre​dli​ja?”, upi​ta​la je Ska​ut.
„Mo​lim?”
„Jesu li na​šli Bre​dli​ja? Jesu li ga vra​ti​li kući?”
„Ot​kud ti znaš za Bre​dli​ja, dušo?”
„Vi​de​la sam na ve​sti​ma. Neka go​spo​đa je go​vo​ri​la.”
„An​đe​le, znaš da ne tre​ba da gle​daš ve​sti.” To je bilo jed​no od
pra​vi​la nje​ne maj​ke, a mi smo se tru​di​li ko​li​ko mo​že​mo da se pri​dr​-
ža​va​mo sta​rih pra​vi​la. „U ve​sti​ma se po​ne​kad go​vo​ri o ne​če​mu što
nije pri​klad​no za decu tvo​jih go​di​na.”
„Znam. Gle​da​la sam deč​ji pro​gram, a onda su po​če​le ve​sti. Go​-
spo​đa Mar​fi brzo je pre​ba​ci​la na neku emi​si​ju o ku​va​nju, ali Bre​dli
je bio prva vest. Zato me za​ni​ma je​ste li ga na​šli…”
„Ni​smo još. Ali naći ćemo ga. Naći ćemo ga i do​ve​šće​mo ga
kući.”
„Kako si to​li​ko si​gu​ran?”
„To mi je po​sao.”
Te​le​fon mi je za​vi​bri​rao. Zva​la me je Vajt​sto​u​no​va. „Tre​baš nam
u Tja​nu Ve​stu”’, re​kla je. „Ima​mo pro​blem s te​li​ma.”

***

„Ovo nisu rane od met​ka”, re​kla je Elza Ol​sen, sud​sko​me​di​cin​ski

pa​to​log. „Ula​zne rane koje ste vi​de​li na žr​tva​ma i koje ste s pra​vom
sma​tra​li ra​na​ma od met​ka, za​pra​vo su cir​ku​lar​ne frak​tu​re. Kru​žni
pre​lo​mi lo​ba​nje kod tri​ju žr​ta​va i kru​žni pre​lo​mi obe očne du​plje
kod če​tvr​te žr​tve. Smrt je bila na​sil​na, ali žr​tve nisu ubi​je​ne va​tre​-
nim oruž​jem. Ubi​je​ne su udar​ci​ma tu​pim pred​me​tom.”
Edi Ren je sa​če​ka​la našu malu po​ro​di​cu pred vra​ti​ma In​sti​tu​ta
„Ijan Vest” u Vest​min​ster​skoj mr​tvač​ni​ci na Hor​sfe​ri ro​u​du i od​mah
od​ve​la Ska​ut i Ste​na da se za​ba​vlja​ju u sta​ni​ci. Mo​joj kće​ri se Re​-
no​va do​pa​da​la. A Ste​nu se, na​rav​no, do​pa​da sva​ko živi.
Sada smo de​tek​tiv viši in​spek​tor Vajt​sto​u​no​va, de​tek​tiv in​spek​-
tor Gejn i ja bili du​bo​ko u zgra​di in​sti​tu​ta, ve​o​ma ljup​ki u pla​voj hi​-
rur​škoj ode​ći i s mre​ži​ca​ma za kosu; ni​smo se baš smr​za​va​li, ali
smo drh​ta​li u pro​sto​ri​ji u ko​joj je tem​pe​ra​tu​ra uvek bila tik iz​nad
nule.
Po​ro​di​ca Vud le​ža​la je u ured​nom nizu na sto​lo​vi​ma od ne​rđa​ju​-
ćeg če​li​ka.
Elza Ol​sen je go​vo​ri​la po​la​ko ko​ra​ča​ju​ći iz​me​đu sto​lo​va. Na te​-
li​ma se vi​de​lo gde ih je Elza otvo​ri​la radi pre​gle​da i po​no​vo ih uši​-
la. Sva​ko od če​ti​ri tela ima​lo je oži​ljak u obli​ku slo​va Y. Elza ih je
od ra​me​na iz​re​za​la ve​li​kim ma​ka​za​ma - kao i mno​gi pa​to​lo​zi, naj​ra​-
di​je je ko​ri​sti​la obič​ne ba​šten​ske ma​ka​ze - da pre​gle​da unu​tra​šnje
or​ga​ne. Sve če​tvo​ro ima​li su šav na čelu jer im je Elza od​se​kla vrh
lo​ba​nje vi​bra​ci​o​nom Straj​ke​ro​vom te​ste​rom.
Vajt​sto​u​no​va je po​ka​za​la gla​vom vi​dlji​ve rane na de​ča​ku i mu​-
škar​cu. Nije bilo usa​mlje​nih ula​znih rana ka​kve smo na​šli na po​tilj​-
ku maj​ke i kće​ri. Ali vi​de​la se ula​zna rana na sre​di​ni de​ča​ko​vog
čela, i vi​de​le su se dve zja​pe​će crne rupe tamo gde su ocu ne​kad
bile oči.
„No po​sto​je abra​ziv​ne krag​ne”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va.
Abra​ziv​ne krag​ne su crne opr​ljo​ti​ne koje na​sta​ju kod rana od
met​ka na​ne​se​nih iz ne​po​sred​ne bli​zi​ne. Tač​no, vi​de​li smo opr​lje​no
tki​vo oko rane na de​ča​ko​vom čelu i oče​vih pra​znih oč​nih du​plji.
„To su mo​žda abra​ziv​ne krag​ne”, re​kla je Elza, „ali nisu na​sta​le
od va​tre​nog oruž​ja, Pat, nego od alat​ke. Od ne​kog pred​me​ta upo​tre​-
blje​nog s do​volj​no gru​be sile da pro​bi​je lo​ba​nju i gur​ne deo ko​sti u
mo​zak. Ovi lju​di nisu ustre​lje​ni. Ubi​je​ni su udar​ci​ma.”
Shva​tio sam za​što ni​smo na​šli ča​u​re. Ne zato što je ubi​ca bio
pro​fe​si​o​na​lac, nego zato što nije upo​tre​bio va​tre​no oruž​je.
Elza Ol​sen bila je vi​so​ka, tam​no​ko​sa pla​vo​o​ka Nor​ve​žan​ka; kao
i mno​gi Skan​di​nav​ci, go​vo​ri​la je en​gle​ski da​le​ko bo​lje nego oni ko​-
ji​ma je taj je​zik ma​ter​nji.
 „Je​ste li vi​de​li tok​si​ko​lo​ški na​laz?”, upi​ta​la je.
Vajt​sto​u​no​va je od​mah​nu​la gla​vom. „Još nije sti​gao iz la​bo​ra​to​-
ri​je.”
„Ja ću vam reći da su sva če​ti​ri čla​na po​ro​di​ce u vre​me smr​ti u
sebi ima​la tra​go​ve flu​ni​tra​ze​pa​ma, to jest ro​hip​no​la, dro​ge za si​lo​va​-
nje”, re​kla je Elza. „Na​šla sam do​ka​ze o tome u or​ga​ni​ma za va​re​nje
sve če​ti​ri žr​tve. Kao što zna​te, ro​hip​nol nema mi​ris. Ni​ste mo​gli da
ga za​pa​zi​te na me​stu zlo​či​na.”
„Zna​či tako su sa​vla​da​ni”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va. „Na​klju​ka​ni su
ro​hip​no​lom.”
„Na​čin smr​ti je ubi​stvo”, re​kla je Elza. „Be​lac, star če​tr​de​set pet
go​di​na - Bred Vud. Bel​ki​nja, sta​ra tri​de​set pet go​di​na - Meri Vud.
Be​lac, star pet​na​est go​di​na - Mar​lon Vud. Bel​ki​nja, sta​ra če​tr​na​est
go​di​na - Paj​per Vud. Nji​ho​va tela bila su u sta​nju mr​tvač​ke uko​če​-
no​sti. Kao što zna​te, mr​tvač​ka uko​če​nost, ili ri​gor mor​tis, na​sta​je
oko dva sata po​sle smr​ti, a od tog tre​nut​ka telo se sve više koči. Na
osno​vu pra​vi​la tri dva​na​e​sti​ce - dva​na​est sati na​sta​ja​nja uko​če​no​sti,
dva​na​est sati pot​pu​ne uko​če​no​sti i dva​na​est sati za opu​šta​nje tela
koje se pri​vi​ka​va na či​nje​ni​cu da je mr​tvo - mogu pri​lič​no po​u​zda​no
da iz​ja​vim da je po​ro​di​ca Vud umr​la osam​na​est ča​so​va pre nego što
je pro​na​đe​na pr​vog ja​nu​a​ra uve​če.”
„Pred samu Novu go​di​nu”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va.
„Za​što nisu ne​gde sla​vi​li?”, upi​tao je Gejn.
Vajt​sto​u​no​va je po​pra​vi​la na​o​ča​ri. „Mo​žda su sla​vi​li u kru​gu po​-
ro​di​ce.”
Sada su le​ža​li nagi na sto​lo​vi​ma od ne​rđa​ju​ćeg če​li​ka.
„De​čak, Mar​lon Vud, ima vi​še​stru​ke ogre​bo​ti​ne i po​vre​de na či​-
ta​vom telu”, re​kla je Elza.
Vajt​sto​u​no​va je na​glo po​di​gla gla​vu. „Te mr​lje na nje​mu - to
nisu mr​tvač​ke mr​lje?”
Kao i mno​gi le​še​vi koji neko vre​me osta​nu ne​pri​me​će​ni, tela po​-
ro​di​ce Vud iz​gle​da​la su kao da su iz​u​da​ra​na. Po​što srce ne radi, krv
se sle​že, na​sta​ju mr​tvač​ke mr​lje koje iz​gle​da​ju baš kao mo​dri​ce.
Sve če​tvo​ro su ih ima​li, ali kad smo pri​šli malo bli​že, ja​sno smo vi​-
de​li da su na de​ča​ku broj​ni​je.
 „Mar​lo​nu su slo​mlje​ne but​ne ko​sti”, re​kla je Elza. „Kao što zna​-
te, to su naj​ja​če ko​sti u telu. Po​treb​no je vra​ški mno​go da se slo​me.
Za​pra​vo, go​to​vo svi pre​lo​mi but​ne ko​sti de​ša​va​ju se na isti na​čin.”
„Au​to​mo​bil” re​kao sam. „Uda​rio gaje au​to​mo​bil. Pre​ga​žen je, a
onda od​ne​sen ili od​vu​čen u kuću.”
„Ali nije ga ubio au​to​mo​bil”, re​kla je Elza. „Po​ka​za​ću vam nje​-
gov mo​zak. Osta​vi​la sam teme odvo​je​no da vam po​ka​žem.”
Elza je ne​žno ski​nu​la gor​nji deo Mar​lo​no​ve lo​ba​nje. Onda je pa​-
žlji​vo pre​ba​ci​la kožu lica na​pred, a kožu lo​ba​nje na​zad. Ume​sto lica
vi​de​la se bez​i​zra​zna kr​va​va ma​ska.
Du​bo​ko sam udah​nuo i iz​dah​nuo na​či​niv​ši obla​čić pare. Oku​pi​li
smo se oko čela sto​la da bo​lje vi​di​mo.
„Mo​gla bih da iz​va​dim mo​zak pre​se​kav​ši veze s kič​me​nom mo​-
ždi​nom i ner​vi​ma lo​ba​nje”, re​kla je Elza, „ali mi​slim da se ja​sno
vidi i ova​ko.”
Po​vu​kla je ta​nak sloj ne​če​ga slič​nog pi​le​ćoj koži iša​ra​noj ži​li​ca​-
ma, pa smo vi​de​li ši​ro​ki tu​nel za​ri​ven du​bo​ko u mo​zak, krv je bila
ve​o​ma tam​na, go​to​vo crna.
„Mar​lon je umro od epi​du​ral​nog kr​va​re​nja - uda​ren je u čelo,
kao što vi​di​te po ma​siv​nim ošte​će​nji​ma lo​ba​nje i mo​zga. Meri i Paj​-
per umr​le su od sub​du​ral​nog kr​va​re​nja - od udar​ca tu​pim pred​me​-
tom u po​ti​ljak U sva tri slu​ča​ja uz​rok smr​ti je uda​rac tu​pim pred​me​-
tom koji je iza​zvao kr​va​re​nje unu​tar lo​ba​nje. No s ocem je stvar
dru​ga​či​ja. On je umro od sr​ča​nog uda​ra. Pret​po​sta​vljam da je udar
na​stao kad mu je uni​šte​no prvo oko.”
„Ima li od​bram​be​nih rana?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va.
„Paj​per se bo​ri​la za ži​vot”, re​kla je Elza. „Osta​li su umr​li mir​-
no.”
„Da li su joj po​lo​mlje​ni nok​ti?”
Bilo bi do​bro da jesu, jer bi mo​glo zna​či​ti da je gre​ba​la na​pa​da​-
ča i da se pod nok​ti​ma mogu naći tra​go​vi nje​go​ve kože.
„Ne, samo slo​mljen pa​lac”, re​kla je Elza Ol​sen gle​da​ju​ći telo
Paj​per Vud. „Ali bo​ri​la se že​sto​ko. Bila je ne​ve​ro​vat​no hra​bra de​-
voj​ka.”
„Sek​su​al​no zlo​sta​vlja​nje?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va.
 „Paj​per je ima​la ne​po​mič​nu sper​mu u va​gi​ni, sper​ma​to​zo​i​de bez
re​po​va, što na​go​ve​šta​va da je ima​la do​bro​volj​ni seks ne​ko​li​ko dana
pre ubi​stva”, re​kla je Elza. „Ali na​šla sam do​ka​ze sek​su​al​nog na​pa​-
da. Pre ubi​stva do​go​di​lo se si​lo​va​nje.”
„Zna​či, Paj​per je bila si​lo​va​na?”, upi​ta​la je naša še​fi​ca.
Elza je od​mah​nu​la gla​vom. „Nje​na maj​ka je bila si​lo​va​na”, re​kla
je. „Meri. Na​šla sam po​kret​ne sper​ma​to​zo​i​de u nje​nim usti​ma, va​gi​-
ni i rek​tu​mu. Kao što zna​te, sper​ma​to​zo​i​di op​sta​ju u mr​tvom telu
duže nego u ži​vom. Kada srce pre​sta​ne da kuca, telo pre​sta​je da
pro​i​zvo​di he​mi​ka​li​je koje uni​šta​va​ju sper​mu. Za​pra​vo, sper​ma​to​zo​i​-
di su još pri​sut​ni. U lešu mogu da žive i do dve sed​mi​ce.”
„Mo​žda je otac do​ži​veo sr​ča​ni udar gle​da​ju​ći si​lo​va​nje”, re​kao
sam.
„Mo​žda”, sa​gla​si​la se Elza.
„Da li po​ro​di​ca zna?”
„Oba​ve​sti​la sam se​stru, Šar​lo​tu Ga​tling, kad je iden​ti​fi​ko​va​la
tela, da je Meri si​lo​va​na”, re​kla je Elza. „Za​mo​li​la me je da ne ob​ja​-
vlju​jem tu in​for​ma​ci​ju. Pri​sta​la sam.”
„Kako to može?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va. „Si​lo​va​nje će se spo​-
me​nu​ti na sudu. Biće na​ve​de​no u op​tu​žni​ci. Do​ka​zi ve​za​ni za DNK
zna​če da će se o si​lo​va​nju go​vo​ri​ti.”
„Na​rav​no”, po​tvr​di​la je Elza. „Šar​lo​ta Ga​tling shva​ta da će na
sudu go​vo​ri​ti o si​lo​va​nju. No za​tra​ži​la je da se ne spo​mi​nje za sada.
Njen otac je bo​le​stan. Njen brat je bio ve​o​ma ve​zan za po​koj​nu se​-
stru. Ona sma​tra da je po​ro​di​ca pro​pa​ti​la do​volj​no i bez reči o si​lo​-
va​nju.”
„Ra​zu​mem”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va. „U redu. A me​ha​ni​zam,
Elza? Čime su ubi​je​ni? O čemu go​vo​ri​mo? O ne​ka​kvom če​ki​ću? O
me​tal​nom kli​nu?” Za​tre​sla je gla​vom. „Jer, čini mi se da sam ovo
već ne​gde vi​de​la.”
„I meni”, reče Elza. „Ali ne u ovoj ze​mlji. Ne u ovom po​slu.”
Po​če​la je da za​ši​va lo​ba​nju Mar​lo​na Vuda. Ko​ri​sti​la je ta​ko​zva​-
nu iglu za je​dra i de​be​li ko​nac, pa je šav iz​gle​dao kao oni na lop​ta​-
ma za bej​zbol. Nije bilo ne​u​red​no kao što zvu​či. Mr​tvi ne kr​va​re jer
srce ne radi.
 Samo živi kr​va​re.
„Dok sam od​ra​sta​la na far​mi u Nor​ve​škoj”, re​kla je Elza, „jed​ne
go​di​ne u pro​le​će su na​i​šle po​pla​ve, a u leto suša. Zbog toga nije
bilo do​volj​no stoč​ne hra​ne, pa su svi far​me​ri, uklju​ču​ju​ći i mog oca,
po​kla​li sta​da. Pre nego što je za​klao go​ve​da, moj otac ih je oma​mio
is​pa​liv​ši im me​tal​ni vi​jak u mo​zak. Tada sam vi​de​la ova​kve po​vre​-
de.” Po​ka​za​la je na čla​no​ve po​ro​di​ce Vud. „Tač​no ova​ko iz​gle​da
kad se sto​ka pri​pre​ma za kla​nje.”
 5

„Ko još ubi​ja pi​što​ljem za sto​ku?”, re​kla je Edi Ren tiho kad smo se
vra​ti​li u sta​ni​cu. „Ma​sov​ne ubi​ce - sve ma​sov​ne ubi​ce, sve do jed​-
no​ga - kre​ću na po​sao na​o​ru​ža​ne kao Ram​bo.”
Pre​me​sti​li smo se​di​šte is​tra​ge malo da​lje niz hod​nik, u STZ-1,
veću salu, ali se​de​li smo u uglu i raz​go​va​ra​li tiho jer je na​sred sobe
se​de​la Ska​ut, s dre​mlji​vim Ste​nom pod​no nogu, i cr​ta​la sve dok go​-
spo​đa Mar​fi nije do​šla po nju.
„Ovo nije ma​sov​no ubi​stvo”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va jed​na​ko tiho.
„Za po​če​tak, nema više me​sta zlo​či​na. Ma​sov​ni ubi​ca bi lu​tao po toj
bo​ga​toj uli​či​ci i ubi​jao sta​na​re dok ga ne sa​te​ra​mo u ugao i dok ne
pri​ku​pi do​volj​no hra​bro​sti da sebi pro​svi​ra mo​zak. Osim toga, ma​-
sov​ne ubi​ce vole lake mete. Ma​sov​ne ubi​ce vole tr​žne cen​tre i bio​-
sko​pe.” Po​gle​da​la je Ska​ut kra​jič​kom oka i još spu​sti​la glas. „Ma​-
sov​ne ubi​ce vole ško​le. Ma​sov​ne ubi​ce ne bi​ra​ju za metu ogra​đe​na
na​se​lja s obez​be​đe​njem. A ti si u pra​vu, Edi - ma​sov​ni ubi​ca ne bi
ubi​jao pi​što​ljem za sto​ku. Do​šao bi s više va​tre​nog oruž​ja nego što
bi sti​gao da upo​tre​bi. Ovo je bilo na​ru​če​no ubi​stvo.”
„Ali to se ne ukla​pa”, us​pro​ti​vio sam se ja. „Upr​kos ono​me što
je ura​dio ocu.” Iza​šao sam iz In​sti​tu​ta „Ijan Vest” ube​đe​ni​ji nego
ika​da da je ubi​ca - ili ubi​ce - do​šao po Bre​da Vuda. „Pi​što​lj za sto​-
ku is​klju​ču​je pro​fe​si​o​nal​ce”, re​kao sam. „Čak i gor​lji​ve ama​te​re. A
pro​fe​si​o​na​lac bi ubio Bre​dli​ja ili bi ga osta​vio na miru, ali ne bi ga
od​veo.”
„Pla​će​ni ubi​ca, pri​pad​nik ban​de, lu​dak”, reče Gejn. „Niko od
njih ne ubi​ja pi​što​ljem za sto​ku. Za​što bi?”
„I to se de​ša​va”, reče Vajt​sto​u​no​va. „Na sva​kih de​se​tak go​di​na
neki se​ljak po​be​na​vi na far​mi i maši se pr​vog opa​snog pred​me​ta
koji mu dođe pod ruku. Uzme pi​što​lj za sto​ku. Ali ta​kvi ne oti​ma​ju
decu…” Za​tre​sla je gla​vom kao da ne​če​ga ni​ka​ko ne može da se
seti. „To su naj​če​šće ubi​stva bez pre​du​mi​šlja​ja. De​ša​va​lo se. Samo
ne usred Lon​do​na. Ovde toga nema. Gde je dok​tor Džo?”
Još smo če​ka​li na​šeg omi​lje​nog fo​ren​zič​kog psi​ho​lo​ga da dođe i
ob​ja​sni nam ka​kav bi tač​no psi​ho​pa​ta iz​veo onaj užas koji smo za​te​-
kli na Haj​gej​tu.
„Dok​tor Džo oti​šao je za pra​znik u Ame​ri​ku”, re​kla nam je Re​-
no​va. „Vra​ti​će se ra​ni​je zbog nas.”
„Edi?”, čuli smo gla​sić.
Svi smo se okre​nu​li ka Ska​ut.
„Kaži, dušo?”, reče Re​no​va.
„Vidi ovo, Edi”, re​kla je moja kći. „Vidi moju sli​ku.”
Edi joj je pri​šla.
„Div​no! Ovo ste ti i tvoj tata i tvoj pas - Sten, je li tako? A ovo
su kra​lji​či​ni ko​nji?”
„Tako je”, po​tvr​di​la je Ska​ut. „I svi su crni, vi​diš?”
Vajt​sto​u​no​va se okre​nu​la nama.
„Že​lim da Edi za sada bude za​du​že​na za ot​mi​cu de​ča​ka”, re​kla
je. „Za ot​mi​cu Bre​dli​ja. Stal​no nam ja​vlja​ju da je ne​gde vi​đen.”
„Ko​li​ko po​zi​va je bilo?”, upi​tao sam je.
„Kad sam po​sled​nji put pro​ve​ri​la, bilo je pre​ko dve​sta. Tre​ba​će
nam još lju​di da iz​dvo​je lu​đač​ke pri​če od pra​vih tra​go​va.” Klim​nu​la
je gla​vom ka meni. „Tvoj pri​ja​te​lj iz Sobe sto je​dan mo​gao bi da
nam kaže ne​što o slič​nim slu​ča​je​vi​ma od ra​ni​je.”
„Tako je.”
Mi​sli​la je na na​red​ni​ka Džo​na Kej​na iz Sobe sto je​dan zgra​de
Nju Sko​tland jar​da - iz Cr​nog mu​ze​ja, je​din​stve​ne zbir​ke naj​go​rih
zlo​či​na iz po​sled​njih sto go​di​na. Više se zva​nič​no ne zove Crni mu​-
zej, nego Mu​zej zlo​či​na, da reč „crni” ne bi uvre​di​la neku et​nič​ku
ma​nji​nu. A to u stva​ri i nije pra​vi mu​zej - dani kada je ser Ar​tur Ko​-
nan Doji imao ključ te usta​no​ve dav​no su pro​hu​ja​li.
Crni mu​zej sada se ko​ri​sti za obu​ku; u nje​mu bu​du​ći po​li​caj​ci
uče da im sva​ki dan na po​slu može biti po​sled​nji dan na ovom sve​-
tu. Crni mu​zej je pre sve​ga spo​me​nik zlu.
„Ker​ti​se, po​tra​ži slič​ne slu​ča​je​ve u HOLMS-u[1]”, re​kla je Vajt​-
sto​u​no​va Gej​nu. HOLMS, tač​ni​je novi i po​bolj​ša​ni HOLMS 2, je​ste
Glav​na baza po​da​ta​ka o te​škim zlo​či​ni​ma Mi​ni​star​stva unu​tra​šnjih
po​slo​va. „Nađi sve osu​đe​ne za ubi​stvo pi​što​ljem za sto​ku. Žive, mr​-
tve, sve. Si​gur​na sam da bar dvo​ji​ca još ro​bi​ja​ju zbog toga. Neki
rad​ni​ci sa far​mi ne​sreć​ni u lju​ba​vi ili ne​za​do​volj​ni što nisu do​bi​li
bo​žić​ne na​gra​de.” Na tre​nu​tak se za​mi​sli​la pri​se​ća​ju​ći se. „Sad sam
se se​ti​la - to je bilo pre si​gur​no tri​de​set go​di​na.”
„Neko je po​bio po​ro​di​cu pi​što​ljem za sto​ku?”, upi​tao sam je.
„Oca i tri od​ra​sla sina. Tu su bile i kći - i maj​ka - ali njih nije ni
dir​nuo.” Od​mah​nu​la je gla​vom; to je bilo vrlo dav​no. „Ali on je si​-
gur​no već umro.”
Vajt​sto​u​no​va je po​gle​da​la Ska​ut i Edi; one su će​re​ta​le kao da
nas osta​lih nema. Ipak, i da​lje je go​vo​ri​la tiho. „Kla​ni​čar”, re​kla je.

***

Do​go​vo​rio sam se s go​spo​đom Mar​fi da se sa​sta​ne​mo is​pod sta​re

pla​ve sve​tilj​ke pred ula​zom u sta​ni​cu Cen​tral​ni Vest end, ali čim
smo Ska​ut i ja iza​šli iz lif​ta, vi​deo sam da ne​će​mo uspe​ti.
Masa no​vi​na​ra kao da je na​ra​sla. Te​le​vi​zij​ska vo​zi​la sada su se
pru​ža​la sve do kra​ja uli​ce. Uni​for​mi​sa​ni po​li​caj​ci da​va​li su sve od
sebe da za​dr​že masu na ploč​ni​ku i omo​gu​će sa​o​bra​ćaj po us​kom
ko​lo​vo​zu, ali iz​ve​šta​či na​ran​dža​stog tena stal​no su se šu​nja​li na sre​-
di​nu uli​ce kako bi mo​gli da go​vo​re u ka​me​ru s pla​vom sve​tilj​kom
sta​ni​ce u po​za​di​ni. Ble​be​ta​li su dra​ma​tič​no na de​se​tak ra​zli​či​tih je​-
zi​ka.
„Baš je gu​žva, jel​da?”, re​kla je Ska​ut.
„Je​ste, an​đe​le.”
Bilo je ta​ko​đe i ve​o​ma hlad​no. Za​kop​čao sam dva gor​nja dug​-
me​ta na nje​noj jak​ni, na​vu​kao joj kapu na uši, uzeo je u na​ruč​je i
po​tra​žio u masi sta​ri​ju go​spo​đu sa še​ši​rom, ka​pu​tom i ta​šnom koji
bi se do​pa​li kra​lji​ci.
„Eno je”, re​kla je Ska​ut.
Go​spo​đa Mar​fi je mu​dro sta​ja​la tik iz​van gu​žve, a crni tak​si s
uklju​če​nim mo​to​rom če​kao je po​red nje. Vi​de​la nas je, na​sme​ši​la se
i mah​nu​la. Po​zvao sam jed​nog uni​for​mi​sa​nog po​zor​ni​ka.
„Vi​diš li onu damu sa ze​le​nim še​ši​rom i u ka​pu​tu?”
„Vi​dim, go​spo​di​ne.”
 „Mo​žeš li da je do​ve​deš do vra​ta?”
Mla​di paj​kan je klim​nuo gla​vom, za​ko​ra​čio na uli​cu i mah​nuo
go​spo​đi Mar​fi i nje​nom tak​si​ju da pri​đu. Od​jed​nom se masa us​ko​-
me​ša​la. Dva po​li​cij​ska mo​to​ci​kla skre​nu​la su u Se​vil rou iz Uli​ce
Kon​du​it, a pla​va ro​ta​ci​o​na sve​tla pro​bi​ja​la su ma​glo​vi​to ju​tro. Za
nji​ma su na​i​šla još dva. Fo​to​gra​fi su po​tr​ča​li ka nji​ma. Za​tim se po​-
ja​vio au​to​mo​bil, crni BMW se​ri​je 7 za​tam​nje​nih pro​zo​ra, a za njim
još dva mo​to​ci​kla, a svi mo​to​ci​kli​sti vi​ka​li su iz​ve​šta​či​ma da se po​-
me​re. Prva dva sta​la su od​mah iza tak​si​ja go​spo​đe Mar​fi. Vi​deo
sam nje​no za​bri​nu​to lice iza pro​zo​ra, čvr​sto steg​nuo Ska​ut i po​neo
je niz ste​pe​ni​ce.
Iz crne li​mu​zi​ne iza​šla je moja glav​na še​fi​ca, de​tek​tiv na​čel​nik
Eli​za​bet Sva​jer. Hlad​no se za​gle​da​la u no​vi​na​re, a onda se na​sme​ši​-
la mo​joj kće​ri.
„Zdra​vo, mla​da damo”, re​kla je Sva​je​ro​va. „Po​ma​žeš svom tati
da​nas?”
„Ne”, re​kla je Ska​ut. „Imam samo pet go​di​na.”
„Od​lič​no”, re​kla je na​čel​ni​ca Sva​jer i okre​nu​la se ka li​mu​zi​ni. Iz
nje je iza​šao Nils Ga​tling za​kop​ča​va​ju​ći sako i ne oba​zi​ru​ći se na
pi​ta​nja koja su mu iz​ve​šta​či do​vi​ki​va​li. Bio je glat​ko obri​jan, ali oči
su mu de​lo​va​le kao da od juče nije spa​vao.
„Raz​go​va​ra​ću s nji​ma ka​sni​je”, re​kla je Sva​je​ro​va.
Ga​tlin​go​va se​stra iza​šla je iz kola i masa je jur​nu​la na​pred iz​vi​-
ku​ju​ći nje​no ime. Lice Šar​lo​te Ga​tling bilo je naj​sa​vr​še​ni​je koje sam
u ži​vo​tu vi​deo. Ipak, bol i šok du​bo​ko su se ure​za​li u to lice, a uti​-
sak je bio op​či​nju​ju​ći.
„Ska​ut”, re​kla je go​spo​đa Mar​fi sa zad​njeg se​di​šta cr​nog tak​si​ja.
„Dođi, ma​le​na moja.”
Čuč​nuo sam da be​zbed​no sme​stim Ska​ut u tak​si. Kad sam se
us​pra​vio, Šar​lo​ta Ga​tling je uz​ne​mi​ru​ju​će pro​dor​no zu​ri​la u mene
kroz gu​žvu.
Kao da ni​ka​da do tada nije vi​de​la oca kako nosi kćer.
 6

„Pi​što​lj za sto​ku” re​kao je na​red​nik Džon Kejn iz Cr​nog mu​ze​ja.

„Po​znat i kao pi​što​lj za sa​vla​đi​va​nje ili pi​što​lj za oma​mlji​va​nje. Far​-
me​ri kažu: ‘Oba​ra s nogu’, kao da je neka le​po​ti​ca. Pr​ven​stve​no slu​-
ži za oma​mlji​va​nje go​ve​da pre kla​nja. De​lo​tvo​ran je i s ko​za​ma, ov​-
ca​ma, ko​nji​ma i, na​rav​no, ljud​skim bi​ći​ma.” Ot​pio je malo čaja iz
šo​lje s nat​pi​som NAJ​BO​LJI TATA NA SVE​TU. „Jesi li gle​dao film
Nema ze​mlje za star​ce?”
„Tomi Li Džo​uns igrao je paj​ka​na”, re​kao sam. „Bio je od​li​čan.”
„A Ha​vi​jer Bar​dem bio je još bo​lji”, reče Džon. „Glu​mio je
onog zli​kov​ca s pi​što​ljem za sto​ku, se​ćaš se? An​to​na Ša​ga​ra. S od​-
vrat​nom fri​zu​rom. Se​ćaš li se nje​go​vog pi​što​lja za sto​ku?”
„Ra​zva​lji​vao je vra​ta nji​me. Pu​cao je u bra​ve. Ubio je nji​me
jed​nog čo​ve​ka, ali uglav​nom se slu​žio sač​ma​rom. Pi​što​lj je imao
onaj ve​li​ki re​zer​vo​ar s ugljen-di​ok​si​dom. Li​čio je na bocu za ki​se​o​-
nik.”
„Pi​što​lji za sto​ku više ne iz​gle​da​ju tako”, reče Džon. „Ono što je
An​ton no​sio je neki pro​to​tip. Ne znam gde je bila pa​met tim fil​ma​-
dži​ja​ma. Sa​vre​me​ni pi​što​lji za sto​ku više liče na ruč​ne bu​ši​li​ce.”
„Imaš li neki da mi po​ka​žeš, Džo​ne?”
Na​sme​jao se. „U Cr​nom mu​ze​ju ima sve, Mak​se, i ti to do​bro
znaš. Da pri​sta​vim čaj​nik?”
„Neka, tre​ba​lo bi da po​žu​rim.”
Iz​va​dio je ključ i ot​klju​čao vra​ta Cr​nog mu​ze​ja. Ušao sam za
njim u vik​to​ri​jan​ski sa​lon pre​pun smr​to​no​snih oru​đa.
Crni mu​zej Sko​tland jar​da liči na kuć​nu ras​pro​da​ju za psi​ho​pa​te.
Na sve stra​ne leži oruž​je, a go​to​vo sva​ki ko​mad ubio je ili ra​nio po​-
li​caj​ca ili ci​vi​la. No ni​sam vi​deo ono što sam tra​žio.
„Na dru​gom kra​ju”, re​kao je na​red​nik Kejn. „Ima​mo samo je​-
dan.”
Od​veo me je u ugao Cr​nog mu​ze​ja koji ni​ka​da pre ni​sam pri​me​-
tio.
Pi​što​lj za sto​ku le​žao je na ma​lom sto​lu za kar​ta​nje. Džon Kejn
je imao pra​vo. Li​čio je na ruč​nu bu​ši​li​cu. Ili mo​žda na ne​ka​kav bo​lji
pi​što​lj za ek​se​re. Bio je iz​gre​ban i za​rđao, kao da je do​sta ko​ri​šćen.
Iz​nad nje​ga, u pra​šnja​voj sta​kle​noj vi​tri​ni, bio je po​žu​te​li iz​re​zak iz
no​vi​na.
„To je on”, re​kao sam. „Kla​ni​čar.”

OBRED​NI PO​KO​LJ NA FAR​MI U ESEK​SU

Kla​ni​čar po​gu​bio oca i si​no​ve u po​noć​nom ta​la​su smr​ti

Zločinac je juče osuđen na doživotni

zatvor zbog ubistva jednog čoveka i tri
njegova odrasla sina pištoljem koji se
koristi za omamljivanje stoke.
Piter Nokins, 17, bio je verenik jedi-
nice Ijana Bernsa sa farme Hoksmor u
Eseksu. Kada je veridba raskinuta, Nokins
je provalio na farmu i ubio farmera Bern-
sa i njegove sinove Ijana Mlađeg, 23,
Martina, 20, i Donalda, 17, a onda je za-
palio kuću. Gospođa Doris Berns, 48, i
njena kći Kerolin, 16, bile su u kući,
ali su pobegle nepovređene. Ubici su no-
vinari nadenuli nadimak Klaničar.

Bilo je još tek​sta, ali mene su više za​ni​ma​le dve fo​to​gra​fi​je. Jed​-
na je pri​ka​zi​va​la uni​for​mi​sa​nog po​li​caj​ca kako od​vo​di čo​ve​ka slič​-
nog pre​ra​slom de​ča​ku; osu​đe​ni​ko​ve ruke bile su ve​za​ne li​si​ca​ma, a
de​čač​ko lice glat​ko i pot​pu​no pra​zno, kao da ne mi​sli ni o čemu.
Bio je iz​u​zet​no pri​vla​čan na neki sta​rin​ski na​čin, gu​ste crne ko​vr​dža​-
ve kose za​če​šlja​ne una​zad i rim​skog pro​fi​la kao s nov​či​ća. Sli​ku ne​-
ka​ko nije kva​rio ni nos koji je is​kri​vi​la ljud​ska ruka ili pri​ro​da.
Na dru​goj fo​to​gra​fi​ji bila je na​sme​ja​na po​ro​di​ca pod bo​žić​nom
jel​kom, otac i tri sina tam​no​ko​si i krup​ni, maj​ka i kći vit​ke i sve​tlo​-
ko​se.
 „Za​što im daju te na​dim​ke?”, re​kao je Džon, od​jed​nom be​san.
„Kla​ni​čar! Kao da je ne​ka​kav ju​nak! Ko to sma​tra da su ti mali ga​-
do​vi ne​što po​seb​no. Ovaj ovde Kla​ni​čar bio je ne​pi​smen, ako se do​-
bro se​ćam. Nije umeo da čita i piše.”
Ja sam i da​lje po​sma​trao iz​re​zak.
„No​kins je osu​đen na do​ži​vot​nu ro​bi​ju s tim da može pod​ne​ti
mol​bu za uslov​no pu​šta​nje tek po​sle dva​de​set go​di​na”, re​kao sam.
„To je sve? Meni ovo de​lu​je kao bla​ga ka​zna za če​tvo​ro​stru​ko ubi​-
stvo.”
„Olak​ša​va​ju​će okol​no​sti”, reče Džon. „Ko​e​fi​ci​jent in​te​li​gen​ci​je
bio mu je ma​nji od bro​ja obu​će. Mo​žda on nije za to kriv. Nije išao
u ško​lu, bio je Rom, znaš. Tek je bio na​vr​šio se​dam​na​est go​di​na. Da
je bio pu​no​le​tan, pro​šao bi mno​go gore. I nije do​neo oruž​je sa so​-
bom. Ubi​stva su iz​vr​še​na bez pre​du​mi​šlja​ja - ili je ma​kar nje​gov
bra​ni​lac ube​dio su​di​ju u to. No​kins je bio mlad i pri​glup, ne bi ni
mra​va zga​zio. Dok nije ubio če​tvo​ri​cu lju​di.”
„Zna​či, No​kins je bio Ci​ga​nin…”
„Po​te​kao je iz duge loze sli​ko​vi​tih čer​ga​ra.”
„Osu​đen je de​vet​sto osam​de​se​te na naj​ma​nje dva​de​set go​di​na.
Je li iza​šao? Je li još živ?”
„Ne​mam poj​ma. Mo​ra​ćeš da po​tra​žiš u bazi po​da​ta​ka. Ne sum​-
nji​čiš ga valj​da za ono na Haj​gej​tu?”
Sleg​nuo sam ra​me​ni​ma. „Po​stu​pak je isti.”
„Ali No​kins nije oteo dete, zar ne?”
„Ne, nije.”
„A ta ubi​stva koja je iz​vr​šio - bila su ve​o​ma lič​na. Far​me​ru
Bern​su nije se do​pa​da​lo što mu se kći za​ba​vlja sa Ci​ga​ni​nom. Na​te​-
rao ju je da ga osta​vi. Hoću da ka​žem, No​kins je svi​re​pi ubi​ca, ali
sma​trao je da ubi​ja s do​brim ra​zlo​gom.”
„Mi samo gle​da​mo tra​go​ve. Znam da se de​ša​va​ju ubi​stva pi​što​-
ljem za sto​ku, ali ne do​volj​no če​sto da od​ba​ci​mo ne​ko​ga kao što je
No​kins. Je li ovo nje​go​vo oruž​je?”
Džon je klim​nuo gla​vom i uzeo pi​što​lj.
„Be​žič​ni pi​što​lj za oma​mlji​va​nje sto​ke. Ovaj ga​sni re​zer​vo​ar
omo​gu​ću​je hi​lja​du hi​ta​ca, što zna​či da ima do​sta va​tre​ne moći. Ko​-
ri​sti se pr​ven​stve​no za rad na far​ma​ma.”
Pru​žio mi je pi​što​lj. De​lo​vao mi je čud​no​va​to u ruci, kao ne​što
iz​me​đu oru​đa i oruž​ja.
„Kako radi?”
„Jed​no​sta​van je. Va​zduh pod pri​ti​skom is​pa​lju​je za​ši​lje​ni vi​jak u
lo​ba​nju. Vi​jak uni​šta​va ži​vo​ti​nji mo​zak, ali srce na​sta​vlja da radi.
Ovo je sta​ri​ji, gad​ni​ji mo​del - pro​boj​ni pi​što​lj. Da​nas se ko​ri​ste ne​-
pro​boj​ni, vij​ci ima​ju vrh u obli​ku pe​čur​ke. One​sve​šću​ju, ali ne ošte​-
ću​ju mo​zak. Ma​nje su de​lo​tvor​ni, ali mo​žda​no tki​vo ne pro​di​re u kr​-
vo​tok kao kod ovog mo​de​la, pa je ma​nja opa​snost od za​ra​ze bo​le​-
šću lu​dih kra​va. Šta je upo​tre​blje​no na Haj​gej​tu?”
„Ne​mam poj​ma, ali bilo je kr​va​vo. Da li je ovo lako za upo​tre​-
bu?”
„Ovim je lak​še ubi​ti čo​ve​ka nego one​sve​sti​ti kra​vu. Za ak​ti​vi​ra​-
nje je ne​op​ho​dan kon​takt​ni pri​ti​sak. Ne mo​žeš da pu​caš ako ne pri​-
slo​niš cev. Pre​ma tome, ako že​liš da oma​miš kra​vu ili ubi​ješ tatu
svo​je cure, mo​raš da ga pri​ti​sneš uz meso i kost, ina​če neće opa​li​ti.
Tre​ba​lo bi da pu​caš pod uglom od če​tr​de​set pet ste​pe​ni kako bi vi​-
jak pro​dro u mo​zak s do​volj​no sna​ge da iza​zo​ve tre​nut​nu ne​sve​sti​-
cu. No to važi za go​ve​da i svi​nje. Pret​po​sta​vljam da ne mo​raš biti
to​li​ko bri​žljiv ako ubi​jaš lju​de.”
„Za​što bi neko ubio ne​ko​ga pi​što​ljem za sto​ku? Za​što ih ne bi
izbo no​žem? Ili upu​cao va​tre​nim oruž​jem?”
Džon je sleg​nuo ra​me​ni​ma. „Ama​te​ri po pra​vi​lu ubi​ja​ju onim što
im je pri ruci.”
Gle​dao sam lice Pi​te​ra No​kin​sa. Imao je se​dam​na​est go​di​na
1980. Sada je sre​do​ve​čan, ako je uop​šte živ. Bio je kru​pan i zgo​dan
mo​mak kad je oti​šao u za​tvor. Za​pi​tao sam se kako iz​gle​da sada,
po​sle dva​de​set te​ških go​di​na.
Za​ko​ra​čio sam una​zad, i da​lje dr​že​ći pi​što​lj za sto​ku u ruci, go​-
to​vo ne ve​ru​ju​ći da je nji​me po​bi​je​na či​ta​va po​ro​di​ca. Bio sam u
uglu Cr​nog mu​ze​ja koji ra​ni​je ni​sam pri​me​tio. Osim Kla​ni​ča​re​vog
pi​što​lja, ve​ći​na pred​me​ta u ovom pra​šnja​vom uglu kao da je po​ti​ca​-
la iz vre​me​na osni​va​nja mu​ze​ja 1875.
Tu su bili izlo​že​ni snim​ci iz vik​to​ri​jan​skog vre​me​na, po​tam​ne​li
od sta​ro​sti, lica odav​no mr​tvih zlo​či​na​ca sni​mlje​na spre​da i iz pro​fi​-
la, baš kao i da​nas, samo što su im pro​fi​li bili odra​zi u ogle​da​lu. Svi
su dr​ža​li ruke na gru​di​ma i ima​li iz​raz kao i svi zli​kov​ci to​kom isto​-
ri​je. Po​mi​re​ni sa sud​bi​nom.
Pr​ko​sni. Neki su po​ku​ša​va​li da iz​gle​da​ju ve​dro. Mno​gi su ima​li
po​vre​de i mo​dri​ce jer su se opi​ra​li hap​še​nju. Bilo je i žena, po​pri​lič​-
no, a uglav​nom su iz​gle​da​le oko​re​lo i hlad​no kao i mu​škar​ci.
Osim jed​ne.
Bila je mla​da i ne​u​gled​na, a na zidu pu​nom vik​to​ri​jan​skih fo​to​-
gra​fi​ja je​di​na je de​lo​va​la kao da je pla​ka​la.
„Mej​zi Dos”, pro​či​tao sam. „Šta je Mej​zi Dos ura​di​la?”
„Mej​zi Dos nije bila zlo​čin​ka”, re​kao je Džon. „Bila je var​ka.”
„Var​ka?”
„Var​ka je la​žni trag osta​vljen da za​va​ra po​li​ci​ju. Ne​volj​ni ma​-
mac. Sred​stvo za skre​ta​nje pa​žnje. Neki jad​nik zlo​u​po​tre​bljen za
ob​ma​nu po​li​ci​je. Mej​zi Dos je bila be​za​zle​na de​voj​ka koju su zli​-
kov​ci upo​tre​bi​li da skre​nu is​tra​ži​te​lje na po​gre​šnu stra​nu. Vi​diš li
da​tum na fo​to​gra​fi​ji?”
„Hi​lja​du osam​sto se​dam​de​set peta. Te go​di​ne je osno​van ovaj
Mu​zej.”
„Mej​zi je tada bila slu​žav​ka u Bel​gra​vi​ji. Ri​ba​la je to​a​le​te ne​-
kom lor​du i ledi na Trgu Iton. Jed​ne noći pro​va​lje​no je u kuću. Tada
je gra​dom ope​ri​sa​la jed​na ban​da pro​val​ni​ka koja se na​zi​va​la Ple​sna
ško​la. Pljač​ka​li su u vre​me ve​če​re jer je tada či​ta​va kuća bila za tr​-
pe​zom, i po​ro​di​ca i po​slu​ga. Uvu​kli bi se na neki sprat - uple​sa​li bi,
tako su to zva​li - i po​ku​pi​li na​kit. Ali pre nego što is​ple​šu na​po​lje,
če​sto su osta​vlja​li su​ve​ni​re pod ma​dra​ci​ma ne​kih jad​ni​ca kao što je
Mej​zi Dos.”
„A kad su de​tek​ti​vi pre​tre​sli kuću, na​šli su ko​mad na​ki​ta pod
nje​nim ma​dra​cem. I pre​sta​li su da tra​že pra​ve pro​val​ni​ke.”
„Tač​no tako. I Mej​zi Dos oti​šla je na ro​bi​ju. Do​bi​la je de​set go​-
di​na za kra​đu đin​đu​va neke ve​li​ke go​spo​đe. Kad je od​slu​ži​la ka​znu,
oda​la se pro​sti​tu​ci​ji i umr​la od bo​gi​nja.”
„Kako znaš sve to o njoj?”
„Zato što su po​sle nje​ne smr​ti pra​vi kra​dljiv​ci uhva​će​ni, a Mej​zi
je po​sta​la po​zna​ta. I zato što me Mej​zi Dos op​či​nju​je, mla​di​ću. U
ovom hra​mu ljud​ske su​ro​vo​sti malo šta je rav​no ono​me što je uči​-
nje​no Mej​zi Dos.”
Po​gle​dao sam po sobi, a pi​što​lj za sto​ku od​jed​nom mi je ote​žao
u ruci.
„Mi​sliš li da mi sada sle​di​mo la​žni trag?”, upi​tao sam. „Da neko
sme​šta Kla​ni​ča​ru?”
„Ne​mam poj​ma, sin​ko”, uz​dah​nuo je Džon Kejn. „Ali dr​žim sli​-
ku Mej​zi Dos ovde da bi mom​ci i cure iz po​li​cij​ske ško​le na​u​či​li da
ne ve​ru​ju pr​vim uti​sci​ma.” Uzeo je pi​što​lj od mene, spu​stio ga na
sto i pa​žlji​vo ga na​me​stio kao pre.
„A da ti od​go​vo​rim na ono pi​ta​nje - Mej​zi Dos nije ura​di​la ni​-
šta”, re​kao je. „To i je​ste nje​na ne​sre​ća. Ona je samo umr​la.”
 7

„To za​pra​vo nije ni​šta na​ro​či​to”, re​kla je dva​de​se​to​go​di​šnja Meri

Ga​tling dav​ne 1994, pre​le​pa de​voj​ka u tre​ner​ci re​pre​zen​ta​ci​je Ve​li​ke
Bri​ta​ni​je, lica ru​me​nog od ne​la​go​de, ozbilj​nih na​po​ra i tog sil​nog
pla​nin​skog va​zdu​ha. Onda se sra​me​žlji​vo na​sme​ši​la broj​nim no​vi​na​-
ri​ma i foto-re​por​te​ri​ma koji su se spre​ma​li da od nje​nog de​vi​čan​stva
stvo​re naj​va​žni​ju stvar na sve​tu.
Ka​me​ra se na​krat​ko okre​nu​la ka iz​ve​šta​či​ma na​tron​ta​nim za
Nor​ve​šku usred zime, i na ne​kim li​ci​ma vi​de​li su se osme​si - ka​kvi?
Ne​ve​ri​ce? Ci​ni​zma? Za​vi​sti? Sve za​jed​no, po​mi​slio sam dok se ne​-
ka​da​šnja de​voj​ka vr​po​lji​la pred šu​mom ka​me​ra, a pla​va kosa joj pa​-
da​la na lice.
Pri​ti​snuo sam pa​u​zu, ustao i pro​te​glio se.
Već je bila pro​šla po​noć, već dva sata sam gle​dao snim​ke na Ju​-
tju​bu, a još ni​sam sa​znao ni​šta.
S uli​ce sam čuo tiho bru​ja​nje ka​kvo pi​ja​ca mesa Smit​fild stva​ra
to​kom noći. Sten se pro​me​ško​ljio u kor​pi i za​gle​dao se u mene sa​-
nji​vim oči​ma pro​ve​ra​va​ju​ći na​me​ra​vam li mo​žda da mu dam ne​što
za jelo. Po​no​vo je za​hr​kao, a ja sam oti​šao da obi​đem Ska​ut. Mir​no
je spa​va​la, ali se pot​pu​no ot​kri​la. Po​krio sam je jor​ga​nom i tiho iza​-
šao. Znao sam da bi tre​ba​lo i sam da leg​nem, ali či​ni​lo mi se da pre​-
vi​đam ne​što što mi je sve vre​me is​pred nosa.
Vra​tio sam se u dnev​ni bo​ra​vak na​šeg ta​van​skog sta​na i za​gle​-
dao se u Me​ri​no lice na mo​ni​to​ru. Iz​gle​da​la je kao čedo po​vla​šče​-
nih, kao oni en​gle​ski klin​ci koji od​ra​sta​ju na ski​ja​li​šti​ma.
Pu​stio sam sni​mak.
Meri je se​de​la is​pred pla​ka​ta s nat​pi​som LI​LE​HA​MER ’94, mre​-
že be​lih li​ni​ja na pla​voj po​za​di​ni. Tre​ba​lo mi je ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka
da shva​tim da je to pred​sta​va po​lar​ne sve​tlo​sti. S njom je na po​zor​-
ni​ci bio je​dan mu​ška​rac, ne​ka​kav tre​ner, sre​do​ve​čan, ta​ko​đe u tre​-
ner​ci bri​tan​ske re​pre​zen​ta​ci​je. Po​krio je mi​kro​fon ru​kom i ne​što joj
šap​nuo. Ona je klim​nu​la gla​vom, pri​bra​la se i pro​go​vo​ri​la.
„Slu​šaj​te - kad sam dala taj in​ter​vju ski​ja​škom me​seč​ni​ku, mi​-
sli​la sam da raz​go​va​ra​mo o mo​jim go​to​vo ne​po​sto​je​ćim iz​gle​di​ma
da osvo​jim me​da​lju. Pred sam kraj in​ter​vjua no​vi​nar me je upi​tao
imam li deč​ka, a ja sam iskre​no od​go​vo​ri​la da ne​mam deč​ka i da ne
že​lim deč​ka dok ne upo​znam… ne​kog po​seb​nog.”
„Lju​bav svog ži​vo​ta, Meri?”, do​vik​nu​la je jed​na no​vi​nar​ka s pri​-
gu​še​nim po​dru​glji​vim sme​hom.
Meri ju je le​de​no po​gle​da​la i po​ka​za​la bele zube u ble​dom
osme​hu, a ja sam vi​deo njen bor​be​ni duh.
„Lju​bav mog ži​vo​ta? Za​što ne? To je upra​vo ono što za​slu​žu​jem.
A sada - pa. Sve ovo.”
Na mo​ni​to​ru se po​ja​vio iz​ve​štač CNN-a.
„Ali Meri Ga​tling, li​le​ha​mer​ska Le​de​na De​vi​ca, mo​žda će naći
lju​bav na sne​gu Li​le​ha​me​ra.”
Za​tim sam vi​deo Meri kako se spu​šta niz spek​ta​ku​lar​nu pa​di​nu,
a onda je CNN pre​šao na olim​pij​sko selo u kom je Meri u in​va​lid​-
skim ko​li​ci​ma gu​rao na​sme​ja​ni mla​dić - mada ne mlad ko​li​ko ona.
Bred Vud je bio de​set go​di​na sta​ri​ji od nje i tako je i iz​gle​dao. Vo​di​-
te​lj CNN-a je​dva je sa​vla​đi​vao uz​bu​đe​nje.
„Po​sto se po​vu​kla s tak​mi​če​nja po​sle gad​nog pada, mla​du Bri​-
tan​ku te​šio je ame​rič​ki bi​a​tlo​nac Bred Vud, kome je za dla​ku iz​ma​-
kla me​da​lja, ali mo​žda u lju​ba​vi ima više sre​će”
Film je pre​šao na sve​ča​no za​tva​ra​nje. Spor​ti​sta je bilo na sve
stra​ne. Gra​do​na​čel​nik Li​le​ha​me​ra pre​dao je olim​pij​sku za​sta​vu gra​-
do​na​čel​ni​ku Na​ga​na. Meri više nije bila u ko​li​ci​ma, nego je ho​da​la
osla​nja​ju​ći se jed​nom ru​kom na štap, a dru​gom na Bre​do​vu me​sna​tu
šaku.
„Iz​gle​da da je Le​de​na De​vi​ca Li​le​ha​me​ra naj​zad pro​na​šla
svog prin​ca.”
Sni​mak se za​vr​šio krup​nim pla​nom Meri i Bre​da kako gle​da​ju
va​tro​met na za​tva​ra​nju Iga​ra. Bred ju je čvr​sto gr​lio s leđa, a obo​je
su bili umo​ta​ni kao klin​ci pred lo​gor​skom va​trom. Ovaj sni​mak po​-
gle​dan je pre​ko mi​li​on puta. A bilo ih je još mno​go. Meri Ga​tling
na Igra​ma 1994. Meri Ga​tling 1994. Meri Ga​tling Le​de​na De​vi​ca.
Meri Ga​tling Bred Vud 1994. Le​de​na De​vi​ca XVII zim​ske olim​pij​-
ske igre.
No ja sam zu​rio u za​mr​znu​ti ka​dar na mo​ni​to​ru. Bred Vud je za​-
štit​nič​ki po​lo​žio ve​li​ke šake na njen sto​mak. A ima​li su onaj iz​raz
koji sam do​bro pam​tio. Ra​do​sno iz​ne​na​đe​nje mu​škar​ca i žene koji
go​to​vo ne ve​ru​ju svo​joj sre​ći da su na​šli jed​no dru​go.
A mo​žda je sve to bila ob​ma​na.
Jer, mo​gao bih se za​kle​ti da je Le​de​na De​vi​ca iz​gle​da​la kao da
je već u dru​gom sta​nju.

***

Rana ju​tar​nja iz​ma​gli​ca leb​de​la je nad na​se​ljem.

Na dru​gom kra​ju ogra​đe​nog na​se​lja dvo​ji​ca uni​for​mi​sa​nih po​li​-
ca​ja​ca sta​ja​li su s obe stra​ne po​li​cij​ske tra​ke i da​lje ra​za​pe​te oko
kuće po​ro​di​ce Vud. Naši lju​di ku​ca​li su na vra​ta osta​lih pet kuća.
Gle​dao sam kako jed​na vra​ta otva​ra slu​žav​ka Fi​li​pin​ka s ko​jom
smo već raz​go​va​ra​li.
Edi Ren je opso​va​la. „Ovo obi​la​že​nje su​sed​stva je pot​pu​no gu​-
blje​nje vre​me​na” re​kla je. „Tamo su samo slu​žav​ke i ku​va​ri​ce, a
sva po​slu​ga bila je slo​bod​na za do​ček.”
„Pra​vo vre​me za ubi​stvo”, re​kao sam ja.
„Ovde je šest kuća, a vla​sni​ci pet nisu bili tu za do​ček? To
nema smi​sla.”
„Bo​ga​ti su”, re​kao sam. „Ozbilj​no su bo​ga​ti. A ozbilj​no bo​gat
svet uvek ima kuda da ode. Samo si​ro​ti​nja osta​je kod kuće.”
No či​ni​lo se da je pra​zni​ku do​šao kraj. Ka​pi​je na​se​lja bile su
otvo​re​ne i sti​za​la su broj​na vo​zi​la. Či​stač ba​ze​na. Beli kom​bi​ji. Po​-
slu​ga koja ne živi s ga​zda​ma i či​sta​či​ce do​la​zi​le su pe​ši​ce s au​to​bu​-
ske sta​ni​ce s dru​ge stra​ne par​ka Vo​ter​lou.
„Stra​žar je pri​lič​no si​gu​ran u to da su u vre​me do​če​ka ka​pi​je
bile za​tvo​re​ne”, re​kao sam.
„Za​što bi la​gao?”, upi​ta​la je Re​no​va.
„Iz is​tog ra​zlo​ga iz kog svi uvek lažu”, od​go​vo​rio sam. „Zato što
se pla​ši. Mo​žda je za​spao. Mo​žda se is​krao da do​če​ka Novu go​di​nu
sa svo​ji​ma. Mo​žda je i on uče​stvo​vao, ma​kar samo da otvo​ri ka​pi​ju.
Ali ako je ka​pi​ja bila za​tvo​re​na, onda su ušli pre​ko zida.”
„Sa​o​bra​ćaj je sada gust”, reče Edi. „So​ba​ri​ce. Či​sta​či​ce. Ba​što​-
va​ni. Zi​da​ri.”
„O bo​ga​ta​ši​ma se uvek sta​ra mno​go lju​di.”
„Sa​sta​vlja​mo spi​sak svih koji su ima​li pri​stup u na​se​lje to​kom
pro​te​klih šest me​se​ci. Nije lako naći sve po​vre​me​ne rad​ni​ke koji
vole da im se pla​ća go​to​vi​nom.”
„Tako se šte​di na pa​pi​ro​lo​gi​ji”, re​kao sam i kre​nu​li smo pre​ma
če​ti​ri me​tra vi​so​kom zidu oko na​se​lja. Iza zida se šuma koja je go​-
to​vo pro​gu​ta​la Haj​gejt​sko gro​blje gu​bi​la u ma​gli. Eki​pe za pre​tra​gu
su oti​šle i ka​me​ni an​đe​li vi​ri​li su iz​me​đu dr​ve​ća.
„Ako je on - ili oni - do​šao pre​ko ovog zida, onda se nije - ili
nisu - tim pu​tem i vra​tio”, re​kao sam. „Ne sa če​tve​ro​go​di​šnjim de​te​-
tom.”
„Ne ako je dete bilo živo”, reče Re​no​va.
„Ali, ako je mali bio mr​tav, za​što bi ga od​neo?”
U na​se​lje je ušao ve​li​ki lek​sus. Ve​o​ma pre​pla​nu​li mu​ška​rac i
žena sta​ri pe​de​se​tak go​di​na se​de​li su na​pred. Ši​pa​ri​ca lica skri​ve​-
nog iza duge kose bila je po​za​di sa slu​ša​li​ca​ma na uši​ma. Vo​zač je
otvo​rio svoj pro​zor.
„Ja sam Majls Komp​ton”, re​kao je. „Mi smo prvi su​se​di Vu​do​-
vih. Sa​zna​li smo baš kad smo odla​zi​li sa Sve​te Lu​ci​je.” Skre​nuo je
po​gled s mene na tra​ku oko me​sta zlo​či​na i uža​snu​to is​ko​la​čio oči.
„Zna​či, ipak je isti​na?”
„Bo​jim se da je​ste, go​spo​di​ne.”
Žena po​red Komp​to​na pri​ti​snu​la je ruku na usne.
Komp​ton je tu​rob​no klim​nuo gla​vom. „Od​u​vek sam znao da će
jed​nog dana pre​te​ra​ti”, re​kao je.
„Ko?”, upi​tao sam ga.
„Deč​ko. Mar​lon Vud. Taj nad​me​ni mali gov​nar.” Od​mah​nuo je
gla​vom s istin​skim ža​lje​njem. „Ali za osta​le je pra​va šte​ta. Ve​li​ka,
ve​li​ka šte​ta.”
Od​ve​zli su se do kuće po​red doma Vu​do​vih. „Po​la​zim”, re​kla je
Re​no​va i kre​nu​la ka nji​ma.
Ja sam kre​nuo duž zida oko na​se​lja. Po​red kuće Komp​to​no​vih
rad​ni​ci su ski​da​li ske​le.
„Sta​ni​te!”, do​vik​nuo sam im.
Po​gle​da​li su me, a onda na​sta​vi​li s po​slom.
„Za​tr​zymać!”, po​vi​kao sam, a moj polj​ski bio je do​volj​no do​bar
da od​mah pre​sta​nu. „Po​li​cja!”, re​kao sam. „Sa​če​kaj​te da ne​što po​-
ku​šam.”
Dok su oni raz​go​va​ra​li na polj​skom, ja sam se po​peo mer​de​vi​-
na​ma na prvi, pa na dru​gi nivo ske​le i na​šao se iz​nad zida. Oti​šao
sam do kra​ja da​ske. Gra​na jed​nog dr​ve​ta s gro​blja pre​la​zi​la je pre​ko
zida i do​di​ri​va​la ske​lu. Neke gran​či​ce bile su okre​sa​ne, ali po sve​-
mu su​de​ći dav​no. Po​gle​dao sam gra​nu iz​nad sebe, sko​čio, uhva​tio je
i ostao vi​se​ći da pro​ve​rim hoće li se slo​mi​ti. Či​ni​la mi se do​volj​no
ja​kom da me pod​ne​se, pa sam se za​ba​cio i obuj​mio je no​ga​ma. Zi​-
da​ri Po​lja​ci za​pa​li​li su ci​ga​re​te i uži​va​li u pred​sta​vi.
Sada već ozno​jen, kre​nuo sam da pu​zim duž gra​ne i pre​šao pre​-
ko zida. Stao sam tek kada sam no​ga​ma do​dir​nuo sta​blo. Us​pra​vio
sam se i spu​stio se niz de​blo. Ni​sam više vi​deo Po​lja​ke, ali sam čuo
nji​hov plje​sak. Si​la​zak je bio lak​ši, mada po​sled​nja tri me​tra nije
bilo gra​na za pri​dr​ža​va​nje. Kako bi to neko iz​veo no​se​ći dete?
Živo dete, po​mi​slio sam.
Sko​čio sam u gro​blje.
Do​če​kao sam se, udah​nuo i za​gle​dao se u po​di​vlja​lu gu​stu šumu
Haj​gejt​skog gro​blja. Po​red mene je sta​jao ka​me​ni an​đeo. Pri​ro​da i
go​di​ne pot​pu​no su mu iz​bri​sa​le crte lica. U da​lji​ni sam ra​za​bi​rao ve​-
li​ke kr​sto​ve i ne​o​bič​ne spo​me​ni​ke. Krup​ne ka​me​ne ži​vo​ti​nje. Lava.
Pasa. Svi su le​ža​li sklup​ča​ni, sklo​plje​nih oči​ju, usnu​li za​u​vek. Či​ni​-
lo mi se da sam osta​vio svoj svet iza sebe i za​ko​ra​čio u san. Vla​da​-
la je pot​pu​na ti​ši​na. Či​ni​lo mi se da ni​sam u srcu gra​da, nego na ne​-
koj dru​goj pla​ne​ti.
Onda sam od​jed​nom vi​deo Meri Vud kako ko​ra​ča pre​ma meni
kroz ma​glu ne​tre​mi​ce me po​sma​tra​ju​ći; bili smo pot​pu​no sami u mr​-
tvoj ti​ši​ni.
Za​dr​žao sam dah i pri​se​tio se da sam je po​sled​nji put vi​deo na
sto​lu od ne​rđa​ju​ćeg če​li​ka u In​sti​tu​tu „Ijan Vest”, a prvi put mr​tvu u
brač​noj po​ste​lji.
 Onda sam shva​tio da to nije Meri Vud.
Bila je to nje​na se​stra Šar​lo​ta Ga​tling. Gle​da​la me je pa​žlji​vo i
pro​dor​no, kao i onda kad sam bio sa Ska​ut is​pred svo​je po​li​cij​ske
sta​ni​ce.
„Mo​lim vas, ne​moj​te odu​sta​ti”, re​kla je. „Ne​moj​te dići ruke od
Bre​dli​ja. Od mog se​stri​ća.”
Od​mah​nuo sam gla​vom.
„Ni​kad”, re​kao sam.
„Znam da mi​sli​te da je naj​ve​ro​vat​ni​je mr​tav”, re​kla je i po​di​gla
ruku pre nego što sam sti​gao išta da iz​u​stim. „Znam šta sve sta​ti​sti​-
ke go​vo​re - ako ne na​đe​te ote​to dete od​mah, ne​će​te ga ni​ka​da ni
naći živo. Ali on nije mr​tav, de​tek​ti​ve. Baš me bri​ga za sta​ti​sti​ke. Ja
to ose​ćam. Mali Bre​dli je živ.”
U ruci je dr​ža​la ne​što.
Igrač​ku. Ka​u​bo​ja. Pla​stič​nu fi​gu​ri​cu dugu dva​de​se​tak cen​ti​me​ta​-
ra. Či​zme, pr​sluk, bela ko​šu​lja. Ne, nije ka​u​boj. Han Solo iz Zve​-
zda​nih ra​to​va. Na​rav​no - sve​mir​ski ka​u​boj. Igrač​ka nje​nog se​stri​ća,
po​mi​slio sam. Bre​dli​je​va omi​lje​na igrač​ka.
Onda se još lju​di po​ja​vi​lo iz šume i dan je od​jed​nom li​čio na
san. Tu je bio njen brat s te​le​vi​zij​skom eki​pom. Po​li​cij​ske slu​žbe​ni​-
ce za od​no​se s me​di​ji​ma i za vezu s po​ro​di​ca​ma išle su iza Nil​sa
Ga​tlin​ga i te​le​vi​zij​ske eki​pe, za​ja​pu​re​ne i za​ne​ma​re​ne, u ci​pe​la​ma s
vi​so​kim pot​pe​ti​ca​ma pot​pu​no ne​pri​klad​nim za Haj​gejt​sko gro​blje u
ja​nu​a​ru.
„Šta se de​ša​va?”, upi​tao sam.
„Iz​vo​di​mo re​kon​struk​ci​ju”, re​kla je Šar​lo​ta Ga​tling. „Za Isti​ni​te
zlo​či​ne. Žele da od​glu​mim svo​ju se​stru kako sti​že kući da bi​smo
mo​žda pod​sta​kli ne​či​je pam​će​nje.”
„Ko je ovo or​ga​ni​zo​vao? Po​li​ci​ja?”
„Moj brat je sve or​ga​ni​zo​vao. Do​bro je, zar ne? Ključ je u obra​-
ća​nju jav​no​sti. Tako Nils kaže.”
„Obra​ća​nje jav​no​sti može da ome​te is​tra​gu”, re​kao sam što sam
bla​že mo​gao. „Zato što pri​vla​či sva​ko​ja​ke lu​da​ke. Do​bi​će​mo to​li​ko
la​žnih tra​go​va da ćemo pre​vi​de​ti pra​ve. Iz​la​zak pred jav​nost mora
se vrlo pa​žlji​vo kon​tro​li​sa​ti.”
 U oči​ma joj je sev​nuo gnev, a ja sam se se​tio po​gle​da koji je
nje​na se​stra upu​ti​la onom za​je​dlji​vom iz​ve​šta​ču u Li​le​ha​me​ru.
„Ali i ovo je bo​lje nego da nas za​ne​ma​re”, re​kla je. „Kao po​ro​-
di​ce ve​ći​ne ne​sta​le dece.”
„Tako je”, pri​znao sam tiho. „Ovo je bo​lje.”
Onda sam vi​deo da se ne​što u njoj kida. „Pa gde je on?”, re​kla
je gla​som na​pe​tim do pu​ca​nja, kao da po​ku​ša​va da po​ti​sne sva ta
uža​sna pi​ta​nja. „Šta se de​ša​va s njim? Šta rade Bre​dli​ju?”
Ne va​lja tako raz​mi​šlja​ti, znao sam. Ta​kve mi​sli samo pa​ra​li​šu
čo​ve​ka. Ali ni​sam mo​gao to da joj ka​žem.
„Naći ću Bre​dli​ja”, re​kao sam joj. „Obe​ća​vam.”
Za​gle​da​la se u mene kao da mi vidi samu dušu.
„Za​i​sta mi obe​ća​va​te?”
„Da.”
Pri​šao nam je njen brat.
„Sprem​ni su za tebe, Šar​lo​ta.”
„Ovo je moj brat Nils Ga​tling.”
Pru​žio sam mu ruku.
„Ja sam de​tek​tiv po​zor​nik Vulf iz sta​ni​ce Cen​tral​ni Vest end”,
re​kao sam. „Iskre​no mi je žao…”
Ali Nilu Ga​tlin​gu je bilo do​sta sa​o​se​ća​nja od ne​po​zna​tih lju​di,
pa je skre​nuo po​gled i pre nego što smo se če​sti​to ru​ko​va​li, tvr​dog
lica i hlad​nih oči​ju.
„Samo poč​ni​te da ra​di​te svoj po​sao”, re​kao mi je.

***

„U bazi po​da​ta​ka na​šli smo šest lju​di osu​đe​nih u pro​te​klih tri​de​set

go​di​na za ubi​stvo onim što za​kon na​zi​va pi​što​ljem za oma​mlji​va​nje
sto​ke” re​kla je Edi Ren. „Ma​lo​broj​no dru​štvan​ce. Tro​ji​ca su mr​tva,
dvo​ji​ca ro​bi​ja​ju, a tu je i Kla​ni​čar.”
Pri​ti​snu​la je ta​ster na lap​to​pu.
Na ve​li​kom ekra​nu na zidu STZ-1 po​ja​vi​la se sli​ka pri​vlač​nog
mu​škar​ca sred​njih go​di​na. Bio je u otr​ca​noj ode​ći i iz​gle​dao je kao
da se sam šiša. U ve​li​kim ša​ka​ma dr​žao je dve pla​stič​ne kese iz sa​-
mo​u​slu​ge. No lako sam ga pre​po​znao kao onog mla​di​ća koji je oti​-
šao na ro​bi​ju u Bel​marš 1980. Nije bio samo sen​ka ne​ka​da​šnjeg se​-
dam​na​e​sto​go​di​šnja​ka. Pi​ter No​kins je i da​lje iz​gle​dao kao da ne mi​-
sli ama baš ni​šta.
„To je Pi​ter No​kins?”, re​kao sam. „To je Kla​ni​čar?”
„Zgo​dan je”, reče Re​no​va. „Ovo je sni​mlje​no kad je iza​šao iz
za​tvo​ra. To je naj​no​vi​ja sli​ka koju sam uspe​la da na​đem. Ve​ro​vat​no
sada nije lep kao što je bio pre de​set go​di​na.”
„Ko je​ste?”, na​sme​ja se Vajt​sto​u​no​va.
Vra​ta sobe su se otvo​ri​la i vi​sok čo​vek star še​zde​se​tak go​di​na
ušao je vu​ku​ći za so​bom ko​fer. Sra​me​žlji​vo se na​sme​šio kad smo
mu za​plje​ska​li i pro​šao ru​kom kroz sne​žno​be​lu kosu.
„Dok​tor Džo!”, re​kla je ve​se​lo Vajt​sto​u​no​va na​me​šta​ju​ći na​o​ča​-
ri. „Pra​vo s aero​dro​ma! Hva​la vam što ste do​šli.”
Dok​tor Džo Sti​ven, fo​ren​zič​ki psi​ho​log s lon​don​skog Kra​lje​vog
ko​le​dža, seo je za je​dan sto, oma​mljen od vre​men​ske ra​zli​ke. Gejn
mu je gur​nuo u ruku ve​li​ku šo​lju crne kafe i on mu je za​hval​no
klim​nuo gla​vom.
„Če​tvo​ro mr​tvih i ne​sta​lo dete”, re​kao je s ka​li​for​nij​skim na​gla​-
skom ugla​ča​nim tri​de​se​to​go​di​šnjim ži​vo​tom u Lon​do​nu. „Hteo sam
da poč​nem što pre.”
Iz​va​dio je do​si​je iz ko​fe​ra i otvo​rio ga. Fo​to​gra​fi​je s me​sta zlo​-
či​na. Snim​ci s ob​duk​ci​je. Uo​bi​ča​je​ni rav​no​du​šni ka​ta​log uža​sa.
„Šta mi​sli​te, dok​to​re Džo?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va. „Ot​mi​ča​ri
dece nisu ma​sov​ne ubi​ce. Ma​sov​ne ubi​ce ubi​ja​ju sve što se miče,
ali ne oti​ma​ju decu. Mu​či​mo se da shva​ti​mo šta se do​go​di​lo.”
Dok​tor Džo je iz​gle​dao ve​o​ma umor​no. I to ne samo od noć​nog
leta iz Nju​jor​ka.
„Ovo de​lu​je kao na​mer​no uni​šte​nje sre​će”, re​kao je.
Re​no​va me je kri​šom po​gle​da​la. To je bila nje​na te​o​ri​ja od sa​-
mog po​čet​ka. Po​ro​di​ca Vud je po​bi​je​na jer je bila sreć​na.
„A šta je s ne​sta​lim de​ča​kom, dok​to​re Džo?”, upi​tao sam. „Šta
mi​sli​te, ima li iz​gle​da da je još živ?”
Dok​tor Džo je pre​šao ru​kom pre​ko lica. „Od va​šeg sed​mod​nev​-
nog pe​ri​o​da pro​šla su če​ti​ri dana? Još ima iz​gle​da, zar ne? Ali vre​-
me nam brzo is​ti​če. Ima​te li ika​kvih tra​go​va?”
 De​tek​tiv viši in​spek​tor Pa​tri​ša Vajt​sto​un okre​nu​la se uni​for​mi​sa​-
nom po​zor​ni​ku koji je se​deo za jed​nim sto​lom. Cr​ve​no​kos, vi​sok i
mr​šav, iz​gle​dao je kao pre​ra​slo dete pre​ru​še​no u paj​ka​na. Niko ne
bi na prvi po​gled pret​po​sta​vio da je za iz​u​zet​nu hra​brost od​li​ko​van
Kra​lji​či​nom po​li​cij​skom me​da​ljom.
„Kako ti ide, Bili?”, upi​ta​la ga je.
Po​zor​nik Bili Grin po​di​gao je ruke, pa sam na nje​go​vim dla​no​vi​-
ma vi​deo crne ope​ko​ti​ne koje će ga ve​ro​vat​no do kra​ja ka​ri​je​re dr​-
ža​ti na kan​ce​la​rij​skim du​žno​sti​ma.
„Bre​dli Vud je vi​đen u rob​noj kući u Uli​ci Oks​ford u dru​štvu
mu​škar​ca i žene”, re​kao je Bili. „Dete je pla​ka​lo. Mu​ška​rac se lju​-
tio. Bre​dli je vi​đen i na ben​zin​skoj sta​ni​ci na auto- -putu Ml u dru​-
štvu mu​škar​ca koji mu je ku​pio sen​dvič u ka​fe​te​ri​ji. Bre​dli je vi​đen
i na lju​lja​šci u par​ku tik iz​van Lid​sa. Na​vod​no je de​lo​vao ve​se​lo. S
njim je bila jed​na de​voj​ka. A vi​đen je i u ka​feu u Le​go​len​du.”
„Sve to se do​go​di​lo od si​noć?” upi​tao je de​tek​tiv in​spek​tor Ker​-
tis Gejn.
„Ne - u po​sled​njih sat vre​me​na”, re​kao je Bili. „A biće još gore
po​sle ve​če​ra​šnje emi​si​je Isti​ni​ti zlo​či​ni.”
„Pred​stav​ni​ca za jav​nost nije mo​gla da za​u​zda tog Nil​sa Ga​tlin​-
ga?”, upi​tao je Gejn. „Zar nije na​čel​ni​ca mo​gla da po​ra​zgo​va​ra s
njim?”
„Po sve​mu su​de​ći ne”, od​vra​ti​la je Vajt​sto​u​no​va. „Go​spo​din Ga​-
tling pre​ma na​šoj PZJ po​stu​pa kao pre​ma vrlo ne​va​žnoj i iz​u​zet​no
glu​poj pri​pad​ni​ci svog lič​nog oso​blja.” Za​tre​sla je gla​vom. „Ima po​-
ro​di​ca koje ne ume​ju da is​ko​ri​ste me​di​je. Ima i onih koje ume​ju. A
ovi dru​gi nam ni​kad ne olak​ša​va​ju po​sao.”
Na sto​lu moje še​fi​ce le​žao je sve​ža​nj klju​če​va. Po​di​gla ih je i
pru​ži​la mi ih.
„Fi​nan​sij​ski is​tra​ži​te​lji is​ko​pa​li su ovo - ne​kret​ni​nu u po​se​du
Bre​da Vuda koju tre​ba da pro​ve​ri​mo”, re​kla je. „To je u tvom kra​ju,
Mak​se. Stan u Bar​bi​ka​nu.”
„Po​ro​di​ca ima stan u Bar​bi​ka​nu?”
„Ne po​ro​di​ca. Samo otac.”
„Na​šli su ga po​mo​ću ne​po​sred​nog op​te​re​će​nja ban​kov​nih ra​ču​na
Bre​da Vuda”, reče Re​no​va.
„Iz​naj​mljen stan?”
Re​no​va od​mah​nu gla​vom. „Ko​li​ko smo uspe​li da ra​za​zna​mo,
stan je bio za nje​go​vu lič​nu upo​tre​bu. Tro​ško​vi su bili ne​znat​ni. Iz​-
gle​da da niko nije ži​veo u tom sta​nu.”
Raz​mi​slio sam o tome.
„Is​tra​ži​te​lji su već pre​če​šlja​li stan, pa mo​žeš da do​di​ru​ješ šta
ho​ćeš”, reče Re​no​va. „Vidi ho​ćeš li ose​ti​ti drh​taj u Sili.”
Spu​stio sam klju​če​ve u džep.
Vajt​sto​u​no​va se okre​nu​la dok​to​ru Džou. „Šta mi​sli​te o sek​su​al​-
nom na​pa​du na maj​ku? Je li to zna​čaj​no? Tre​ba li da obra​ti​mo pa​-
žnju na po​zna​te sek​su​al​ne na​pa​sni​ke?”
Dok​tor Džo je sku​pio usne, ali ni​sam ra​za​znao za​što.
„Ne bih pri​da​vao na​ro​čit zna​čaj si​lo​va​nju Meri Vud”, re​kao je.
„Seks i na​si​lje u umu psi​ho​pa​te go​to​vo uvek su jed​no isto. Na​gla​sio
bih da je mno​go zna​čaj​ni​ji iz​bor oruž​ja. Po​bio je po​ro​di​cu pi​što​ljem
za sto​ku, što na​go​ve​šta​va da je hteo da ih de​hu​ma​ni​zu​je.”
„Jesu li su​se​di ot​kri​li ne​što ko​ri​sno?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va
Re​no​vu.
„Go​spo​din Komp​ton kaže da su nje​go​va žena i kći za sada su​vi​-
še uzru​ja​ne da raz​go​va​ra​ju s nama”, re​kla je Edi. „Ali on ni naj​ma​-
nje ne žali mla​dog Mar​lo​na Vuda. Opi​sao ga je kao ’iz​o​pa​če​nog ma​-
log sko​ta’, ali nije to po​bli​že ob​ja​snio. Za​tvo​rio mi je vra​ta pred no​-
som, i to pri​lič​no si​lo​vi​to.”
„Raz​go​va​raj po​no​vo s njim”, re​kla joj je Vajt​sto​u​no​va. „Na​te​raj
ga da bude po​drob​ni​ji, kaži mu da mo​že​mo da raz​go​va​ra​mo s njim
kod nje​go​ve kuće ili ovde u sta​ni​ci. Ali prvo mo​ra​mo da po​pri​ča​mo
s Pi​te​rom No​kin​som.”
Svi smo ćut​ke po​gle​da​li sre​do​več​nog mu​škar​ca na ekra​nu.
„Znam”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va, „ba​vlje​nje No​kin​som de​lu​je kao
gu​blje​nje vre​me​na, zar ne? Ali on je ka​te​go​ri​ja za sebe - je​di​ni živi
ubi​ca pi​što​ljem za sto​ku koji nije u za​tvo​ru. Pre​ma tome, po​stu​pak
PSE za​hte​va da raz​go​va​ra​mo s njim. Ne​ma​mo iz​bo​ra.”
PSE zna​či pro​na​ći, sa​slu​ša​ti i eli​mi​ni​sa​ti sva​kog po​je​din​ca koji
je re​al​no mo​gao da po​či​ni zlo​čin koji se is​tra​žu​je. To ne zna​či da je
Kla​ni​čar osum​nji​čen, nego da ga mo​ra​mo iz​bri​sa​ti sa spi​ska.
„Gde je on?”, upi​tao je Gejn. „Ima​mo adre​su iz vre​me​na kad je
pu​šten iz Bel​mar​ša.”
„Far​ma Hra​sto​vo brdo. Na gra​ni​ci 1st enda i Esek​sa.”
„Hra​sto​vo brdo? Ci​gan​ski lo​gor.”
„Lo​gor pu​tu​ju​će za​jed​ni​ce - i nije samo lo​gor”, re​kla je Vajt​sto​u​-
no​va. „To je me​sto naj​ve​će kon​cen​tra​ci​je put​ni​ka u Evro​pi. Ima
tamo i stal​nih na​se​lja. Nisu sva le​gal​na.”
„Ne mi​sliš valj​da da je on naš ubi​ca?”, upi​ta Gejn. „Ovaj bed​ni
sta​rac sa pla​stič​nim ke​sa​ma?”
Vajt​sto​u​no​va sleg​nu ra​me​ni​ma. „Na slo​bo​di je već više od de​set
go​di​na”, reče. „Kla​dim se da je po​vre​me​no imao po​se​ti​o​ce koji bi
nas mo​gli za​ni​ma​ti.”
„Mi​sliš na no​vi​na​re?”, upi​tao sam je.
„Mi​slim na obo​ža​va​o​ce”, od​go​vo​ri​la je. „Mi​slim na op​sed​nu​te
lu​da​ke. Ne znam za vi​še​stru​kog ubi​cu koji nema po​pri​li​čan klub
obo​ža​va​la​ca.”
Dok​tor Džo je bio na no​ga​ma i zu​rio je u fo​to​gra​fi​ju po​ro​di​ce
Vud na be​lom zidu naše sale.
„Bila je pra​va le​po​ti​ca, zar ne?”, re​kao je. „Meri, mi​slim.” Pri​-
me​tio je da ga gle​da​mo i po​sti​đe​no za​tre​sao gla​vom. „Ne mi​slim na
uo​bi​ča​je​nu le​po​tu, mada je​ste lepa. Ali nje​na le​po​ta je zra​či​la. Ta​-
kva le​po​ta se ret​ko viđa, zna​te. Spo​lja​šnja i unu​tra​šnja. Ona je to
ima​la.”
„Pret​po​sta​vljam da se mno​gi od nas ose​ća​ju kao da su je po​zna​-
va​li”, reče Vajt​sto​u​no​va.
Dok​tor Džo se na​sme​šio, a vi​deo sam da mu se oči iza na​o​ča​ra
si​ja​ju od suza.
„Na​rav​no”, re​kao je. „Mada je bila mno​go slo​že​ni​ja oso​ba nego
što se vi​de​lo iz nje​ne sli​ke u jav​no​sti.” Malo je za​stao. „Go​di​na​ma
je do​la​zi​la kod mene na te​ra​pi​ju”, re​kao je.
Svi smo raz​mi​sli​li o tome.
Vajt​sto​u​no​va je za​ko​ra​či​la ka nje​mu.
„Ne​dav​no?”, upi​ta​la je.
Dok​tor Džo je od​mah​nuo gla​vom. „Pre​sta​la je pre de​set go​di​na,
kad su joj deca bila mala. Dvo​je sta​ri​jih, mi​slim. Mar​lon i Paj​per.” I
da​lje je zu​rio u po​ro​dič​nu fo​to​gra​fi​ju.
„Da li je to pre​pre​ka, dok​to​re Džo?”, upi​ta​la ga je Vajt​sto​u​no​va.
„Tre​ba li da bri​ne​mo o po​ver​lji​vom od​no​su le​ka​ra i pa​ci​jen​ta?”
„Nema ni​ka​kvih pro​ble​ma, Pat”, re​kao je dok​tor Džo. „Zato što
vam neću reći o čemu smo raz​go​va​ra​li to​kom te​ra​pi​je. To jed​no​-
stav​no nema ni​ka​kve veze. A nema pro​ble​ma i zato što sam po​zna​-
vao Meri, pa sam još odluč​ni​ji da uhva​ti​mo zli​kov​ca.”
Nije mo​gao da ob​u​zda gnev u svom gla​su. Tog bla​gog čo​ve​ka
ni​ka​da ni​sam čuo ova​ko lju​ti​tog.
„Haj​de onda da na​đe​mo tog sko​ta”, re​kao sam.
A su​tra​dan rano uju​tru Ker​tis Gejn i ja od​ve​zli smo se da vi​di​mo
Kla​ni​ča​ra.
 8

Far​ma Hra​sto​vo brdo po​dig​nu​ta je na ne​ja​snoj gra​ni​ci iz​me​đu kra​ja

Lon​do​na i po​čet​ka Esek​sa gde se na​la​ze po​lja i skla​di​šta, drev​na
ima​nja i nove kuće, be​ton i tra​va, u obla​sti u ko​joj je sve sivo ili ze​-
le​no.
Od​mah iza Gu​bi​li​šta skre​nuo sam na auto-put 127 i u da​lji​ni
smo ugle​da​li far​mu.
„Kako je to me​sto na​sta​lo?”, upi​tao me je Gejn.
„To je go​di​na​ma bila ne​za​ko​ni​ta de​po​ni​ja”, re​kao sam. „Po​sto​ja​-
la je tu i pra​va far​ma - mi​slim da još po​sto​ji - a vla​snik je pro​dao
dva pla​ca dve​ma pu​tu​ju​ćim po​ro​di​ca​ma iz Evro​pe. One su sa​gra​di​le
kuće, a op​šti​na im je na​lo​ži​la da ih sru​še. Bo​ri​li su se na sudu i po​-
be​di​li. Do​šlo je još put​ni​ka. Do​la​ze i da​lje. Sada na tih pet hek​ta​ra
živi sto​ti​nak po​ro​di​ca.”
„Iz​gle​da kao gra​dić po​dig​nut na de​po​ni​ji sme​ća”, reče Gejn.
„Tako i je​ste”, sa​gla​sio sam se. „A za oko pet sto​ti​na lju​di to je
dom.”
Far​ma je bila ogra​đe​na dvo​stru​kim zi​dom, a unu​tar dru​gog zida
bile su na​ni​za​ne bele kamp-pri​ko​li​ce. Mo​glo se ući samo jed​nim pu​-
tem, is​pod ne​ka​kve ogrom​ne ske​le s ru​kom is​pi​sa​nim nat​pi​si​ma NE​-
ĆE​MO OTI​ĆI i DO​STA S ET​NIČ​KIM ČI​ŠĆE​NJEM i deč​jim cr​te​-
ži​ma ša​re​nih pri​ko​li​ca.
Vo​zio sam po​la​ko. Po​gle​di su nas pra​ti​li či​ta​vim pu​tem.
Ne​i​sprav​ne ma​ši​ne za pra​nje ru​blja, fri​ži​de​ri i te​le​vi​zo​ri le​ža​li su
raz​ba​ca​ni iz​me​đu ured​nih ku​ći​ca s mre​ža​stim za​ve​sa​ma. Pr​lja​vi beli
konj pa​sao je oskud​nu tra​vu. Je​dan pas se olak​ša​vao po​red no​vog-
nov​ca​tog au​di​ja. Far​ma Hra​sto​vo brdo bila je čud​no​va​ta me​ša​vi​na
grad​ske ot​me​no​sti i ne​o​pro​sti​ve pr​ljav​šti​ne.
„Svi​đa mi se kako su ovo sre​di​li”, reče Gejn.
Uli​ce nisu ima​le na​zi​ve, pa sam za​u​sta​vio BMW, a Gejn je otvo​-
rio pro​zor. Po​red nas su, dr​že​ći se za ruke, pro​la​zi​le žena i ši​pa​ri​ca,
mo​žda maj​ka i kći.
„Tra​ži​mo go​spo​di​na No​kin​sa”, re​kao im je Gejn.
Neko vre​me zu​ri​le su u nje​go​vo crno lice, a onda su ne​o​dre​đe​no
po​ka​za​le du​blje pre​ma lo​go​ru. Tamo se usa​mlje​na de​voj​či​ca igra​la s
čo​po​rom pasa. Ima​la je dugu tam​nu kosu i ru​ži​ča​ste krat​ke pan​ta​lo​-
ne iako se tem​pe​ra​tu​ra ko​le​ba​la iz​nad nule. Bilo joj je mo​žda pet​na​-
est go​di​na, ali je če​znu​la da de​lu​je sta​ri​je. Vi​so​ko na ja​go​di​ci ima​la
je iz​ble​de​lu žuto- -lju​bi​ča​stu ma​sni​cu. Psi oko nje bili su sta​ford​ski
te​ri​je​ri, me​šan​ci, a tik uz nju ko​ra​čao je je​dan ve​li​čan​stve​ni aki​ta.
Pas je za​stao da oli​že mo​šni​ce.
„Kad bih ja to mo​gao”, re​kao je Gejn.
„Mo​žda bi tre​ba​lo prvo da ga iz​ve​deš na ve​če​ru”, od​vra​tio sam.
Aki​ta, vođa čo​po​ra, po​sma​trao me je ble​do​pla​vim oči​ma dok
sam iz​la​zio iz kola. Stao sam ne​po​mič​no dok je pas nju​šio va​zduh.
„Mno​gi lju​di”, re​kla je de​voj​či​ca, „pru​že psu na​dla​ni​cu da je
onju​ši.”
Na​sme​jao sam se. „Ali nema po​tre​be za tim, je li tako? On i te
kako može da me na​nju​ši.”
„Tako je. Ne tre​ba da mu pru​ža​te ruku. On već zna šta ste do​-
ruč​ko​va​li.”
„Di​van je. Kako se zove?”
„Smo​ki”, re​kla je, a kad je pro​vu​kla pr​ste kroz kosu vi​deo sam
da na unu​tra​šnjoj stra​ni ruč​nog zglo​ba ima is​te​to​vi​ra​nog psa. Li​čio
je na ne​mač​kog ov​ča​ra, ali mo​žda je bio aki​ta. Mo​žda maj​stor nije
umeo da is​te​to​vi​ra aki​tu.
„Po​zna​ješ li go​spo​di​na No​kin​sa?”, upi​tao sam je.
„On je moj tata”, re​kla je. „Ja sam Eho No​kins. Po​ka​za​ću vam
gde ži​vi​mo.” Onda nas je zbu​nje​no po​gle​da​la kao da ne može da
odlu​či ko smo i šta smo. Gejn je ju​tros obu​kao jed​no od svo​jih ode​-
la iz Se​vil roua.
„Je​ste li advo​ka​ti ili ste iz op​šti​ne?”, upi​ta​la je.
„Mi smo po​li​caj​ci”, od​go​vo​rio je Gejn.
Klim​nu​la je gla​vom, od​jed​nom hlad​ni​ja.
„A ti si put​ni​ca”, re​kao sam po​ku​ša​va​ju​ći da ob​no​vim od​nos.
Ni​sam us​peo.
 „Naš Go​spod je bio put​nik”, re​kla je kao da sam po​ku​šao da je
uvre​dim.
Vra​tio sam se u kola pa smo po​šli za Eho No​kins i nje​nim čo​po​-
rom pasa.
„Mi​sliš li da bi ih lju​di više vo​le​li kad bi odla​ga​li sme​će gde tre​-
ba ume​sto da ga ba​ca​ju kroz pro​zor?”, upi​tao je Gejn.
„Sti​gli smo”, od​vra​tio sam.
Eho nas je do​ve​la do pri​ko​li​ce i dr​ve​ne kuće, dvo​stru​ko ve​ćih
od svih osta​lih u lo​go​ru. Na pri​la​znoj sta​zi sta​jao je kon​tej​ner pre​-
pun sme​ća iz kog je iz​bi​jao crni dim oštrog mi​ri​sa na za​pa​lje​nu pla​-
sti​ku. Na ko​ma​di​ću trav​nja​ka, za sto​či​ćem s do​ruč​kom za jed​nog,
se​deo je mu​ška​rac, či​tao Gar​di​jan i pio čaj. Bio je vi​sok i vi​tak,
star pe​de​se​tak go​di​na, a na​o​ča​ri bez okvi​ra da​va​le su mu usred​sre​-
đen iz​raz. U či​ni​ju s pa​hu​lji​ca​ma si​pao je mle​ko iz boce s nat​pi​som
„Mle​ka​ra far​me Hra​sto​vo brdo”. Gejn i ja smo po​gle​da​li va​tru u
kon​tej​ne​ru, a za​tim je​dan dru​gog. Ov​da​šnji svet oči​gled​no ne drži do
re​ci​kla​že. Iza​šli smo iz kola.
„Ja sam Šon No​kins”, re​kao je čo​vek. „Ko ste vi?”
Iz​va​di​li smo le​gi​ti​ma​ci​je.
„De​tek​tiv in​spek​tor Gejn i de​tek​tiv po​zor​nik Vulf” pred​sta​vio
nas je Ker​tis. „Mi​slim da tra​ži​mo dru​gog go​spo​di​na No​kin​sa. Pi​te​ra
No​kin​sa.”
„On je moj brat”, re​kao je Šon No​kins, za​vr​teo gla​vom i po​gle​-
dao nas kao da bi nam rado iš​ču​pao gr​kljan. „Vi ni​ka​ko da ga osta​-
vi​te na miru, zar ne? Ne date mu da na​sta​vi sa svo​jim ži​vo​tom. On
je svo​je od​slu​žio. Dugo je ro​bi​jao. Pro​veo je u za​tvo​ru naj​bo​lje go​-
di​ne ži​vo​ta. Šta ho​će​te od nje​ga? Do​šli ste zbog onih ubi​sta​va u
Lon​do​nu, zar ne?”
„Že​li​mo da mu po​sta​vi​mo ne​ko​li​ko ru​tin​skih pi​ta​nja”, re​kao je
Gejn opu​šte​no. „Gde je on?”
No Šon Ho​kins se već raz​ja​rio.
„Za​što ga ne pu​sti​te da na miru umre?”, re​kao je.
Tre​ba​lo nam je ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka da ovo shva​ti​mo.
„Šta je s va​šim bra​tom?”, upi​tao sam.
„Ima rak pan​kre​a​sa.”
 „Smr​to​no​san?”
„Osta​lo mu je naj​vi​še ne​ko​li​ko me​se​ci.”
„Da U pri​ma he​mo​te​ra​pi​ju?”
Gejn me je za​ču​đe​no po​gle​dao. Kao da ni​smo do​šli da bi​smo
raz​go​va​ra​li o ne​či​jim zdrav​stve​nim pro​ble​mi​ma.
„Pi​ter je od​bio he​mo​te​ra​pi​ju”, re​kao je Šon No​kins. „Vi​deo je
šta je ta te​ra​pi​ja ura​di​la na​šim ro​di​te​lji​ma. On želi samo da uži​va u
ovo malo vre​me​na što mu je pre​o​sta​lo.” Malo je smek​šao. „Mo​lim
vas, osta​vi​te ga na miru. Ski​ni​te mu se s vra​ta. Mo​lim vas.”
„Aha”, čuo sem glas od​ne​kud iza i iz​nad nas. „Ski​ni​te mu se s
vra​ta.”
Okre​nu​li smo se i vi​de​li čo​ve​ka na ve​li​kom be​lom ko​nju. Ja​hač
je bio tam​no​kos i bra​dat, a konj je li​čio na onog koji je pa​sao
oskud​nu tra​vu. No ne znam mno​go o ko​nji​ma. Mo​žda je ovo bio
neki dru​gi konj.
„Reci ga​do​vi​ma za svo​ju ženu, Šone”, ka​zao je ja​hač.
„Baš njih bri​ga za moju ženu”, od​vra​tio je Ho​kins.
„Šta se de​si​lo s va​šom že​nom, go​spo​di​ne?”, upi​tao sam.
„Da li za​i​sta že​li​te da ču​je​te kako je umr​la?”, uz​vra​tio je.
„Tata”, re​kla je de​voj​či​ca.
„Uću​ti, Eho”, re​kao joj je otac ne gle​da​ju​ći je. „Lju​di iz gra​da
za​pa​li​li su našu pri​ko​li​cu. Pre de​set go​di​na. U par​ku Ga​ners​be​ri.
Se​ća​te li se tih ne​re​da?”
„U par​ku je po​dig​nu​to ne​le​gal​no na​se​lje put​ni​ka”, re​kao je Gejn.
„Neki me​šta​ni iz oko​li​ne uze​li su stvar u svo​je ruke.”
„Upra​vo tako”, re​kao je Šon No​kins. „Za​što ni​ste uhva​ti​li njih?.
Za​što ne​u​mo​lji​va ruka za​ko​na sti​že samo do nos?”
Okre​nuo sam se kad sam čuo da pre​ma meni idu broj​ne ži​vo​ti​-
nje. Ja​hač mi se po​la​ko pri​mi​cao, po​stran​ce, a ni​sam sa​svim shva​tio
kako to iz​vo​di. Nije imao ni se​dlo ni uzde. Či​ni​lo se da upra​vlja ko​-
njem či​stom sna​gom vo​lje.
Okre​nuo sam se na​zad Šonu No​kin​su.
„Ne​vo​lje za​i​sta nisu po​treb​ne, go​spo​di​ne”, re​kao sam mu. „Že​li​-
mo samo da po​sta​vi​mo ne​ko​li​ko pi​ta​nja va​šem bra​tu.”
„Ili da ga na​be​di​te.” Bra​da​ti ja​hač si​šao je s ko​nja i bu​ljio je u
Gej​na. „Ma vidi ti nje​ga”, re​kao je. „Ho​daš na zad​njim no​ga​ma. Ima
li mno​go obo​je​nih u tvom za​na​tu?”
Gejn je ću​tao. Jav​nost bi se za​pa​nji​la kad bi sa​zna​la šta sve mo​-
ra​mo da pre​tr​pi​mo. Sva​kod​nev​no pre​la​zi​mo pre​ko mno​go čega. A
oni​ma kao što je Gejn još je teže. Po​gle​dao sam ko​nja​ni​ka, a za​tim
Šona No​kin​sa.
„Kao što sam već re​kao, nije po​treb​no stva​ra​ti ne​vo​lje”, re​kao
sam. „Ali mo​gu​će je - mo​že​mo stvo​ri​ti ne​vo​lja ko​li​ko god že​li​te -
mada nije ne​op​hod​no. Mi samo že​li​mo da eli​mi​ni​še​mo va​šeg bra​ta
iz is​tra​ge.”
„Že​li​te da mu pri​ši​je​te ta lon​don​ska ubi​stva!”, re​kao je bra​do​nja.
„Onu mr​tvu po​ro​di​cu. Hoće da ga ocr​ne! Uvek oni mo​ra​ju ne​ko​me
da pri​ši​ju naj​te​ža dela.”
„Dane”, re​kao je Šon No​kins tiho. „Idi po mog bra​ta, mo​lim te.”
Bra​do​nja je frk​nuo, ali je oti​šao.
„Čini mi se da ne pu​tu​je​te mno​go”, re​kao je Gejn. „Mi​slim, s
ob​zi​rom na to da ste pu​tu​ju​ći svet.” Po​gle​dao je na​o​ko​lo i po​ka​zao
gla​vom de​se​tak no​vih ku​ći​ca. „Iz​gle​da da ste se do​bro sme​sti​li.”
Šon No​kins je pre​sa​vio no​vi​ne i od​go​vo​rio Gej​nu kao da se
obra​ća pri​glu​pom de​te​tu.
„Naš na​rod ni​kad nije pu​to​vao to​kom či​ta​ve go​di​ne”, re​kao je
No​kins. „Ne u ovoj ze​mlji. U na​šoj po​ro​di​ci go​di​na po​či​nje se​tvom
krom​pi​ra, a za​vr​ša​va se ber​bom hme​lja. A to​kom zim​skih me​se​ci ni​-
smo na putu. Zna​te li šta su mu ura​di​li?”
„Va​šem bra​tu?”, upi​tao sam.
Na​sme​jao se istin​ski ve​dro. „Da. Pi​te​ru. Mom bra​tu. Zna​te li šta
su hte​li da mu ura​de? Far​mer kog je ubio i nje​go​vi si​no​vi? Hte​li su
da ga uštro​je. Kao što se štro​ji konj. To su po​ku​ša​li da mu ura​de.”
„Mi​sli​te - po​ku​ša​li su da ga ka​stri​ra​ju?”, upi​tao sam.
„Upra​vo to mi​slim. Zato što je do​di​ri​vao de​voj​ku. Zato što je
za​trud​ne​la s njim. Taj sta​ri far​mer ni​ka​ko ne bi tr​peo ot​me​nog pa​co​-
va u po​ro​di​ci. Zna​te li šta je ot​me​ni pa​cov? To je me​ša​nac. Lju​di
mi​sle da je ot​me​ni pa​cov Ci​ga​nin koji živi u kući. Ne, to zna​či da
naša maj​ka nije bila čer​gar​ka. To​li​ko su ga mr​ze​li, a on čak nije bio
ni pu​no​krv​ni lu​ta​li​ca. Uhva​ti​li su Pi​te​ra kad je de​voj​ka s maj​kom
ne​ku​da oti​šla. Od​ve​li su ga na neki pu​te​ljak. Ski​nu​li su mu pan​ta​lo​-
ne. Hte​li su da mu od​se​ku jaja, da. Ali on se od​bra​nio, ona​ko kru​-
pan i jak. Onda se vra​tio. I po​sta​rao se da to više ni​ka​da ne uči​ne.
A sada mi re​ci​te, go​spo​do de​tek​ti​vi - ka​kve to ima veze s tim ubi​-
stvi​ma u Lon​do​nu?”
Neko vre​me smo ću​ta​li.
„Da li su va​šem bra​tu do​la​zi​li po​se​ti​o​ci?”, upi​tao je Gejn naj​-
zad.
„Mi​sli​te na tu​đi​ne op​sed​nu​te onim što je ura​dio? Na obo​ža​va​o​-
ce, sled​be​ni​ke, uho​de i slič​no?”
Gejn klim​nu gla​vom. „Tako je.”
Šon No​kins je od​mah​nuo gla​vom. „Više ne. Do​la​zi​li su, ali to je
bilo dav​no. Vi još mi​sli​te o nje​mu kao o Kla​ni​ča​ru, zar ne? Za mene
je on de​čak s te​ško​ća​ma u uče​nju koji je na​pra​vio ve​li​ku gre​šku po​-
što je stra​vič​no, za​stra​šu​ju​će iza​zvan. Za vas je on samo biv​ši ro​bi​-
jaš. Za mene je on brat.” Po​gle​dao je iza nas i do​dao ti​šim gla​som:
„Po​či​nio je zlo​čin, od​ro​bi​jao ga je i ste​kao pra​vo da umre u miru.”
Onda se on stvo​rio po​red nas.
Po​ku​šao sam da u nje​mu ra​za​znam na​si​lje. Po​tru​dio sam se da
vi​dim tam​ne sen​ke pro​šlo​sti. Ali on nije iz​gle​dao kao čo​vek koji je
od​u​zeo če​ti​ri ljud​ska ži​vo​ta. Bio je kru​pan, mno​go krup​ni​ji od bra​-
da​tog ja​ha​ča koji je ko​ra​čao po​red nje​ga, a lice mu je još bilo iz​ble​-
de​la foto-ko​pi​ja onog zgod​nog mla​di​ća. No de​lo​vao je mno​go sta​ri​je
nego što je za​pra​vo bio. Ono je bio za​tvor, po​mi​slio sam, a ovo je
rak. Dok je bri​sao ruke o tre​ner​ku, či​ni​lo mi se da bih po​go​dio da
umi​re. „Ra​dio si u ba​šti?”, upi​tao ga je brat bla​go.
„Sva​šta se sadi u ja​nu​a​ru”, od​go​vo​rio je Pi​ter No​kins gle​da​ju​ći
Gej​na i mene. „Pa​tli​džan. Pra​zi​luk. Kar​fi​ol, na​rav​no.”
„Vi ste Pi​ter No​kins?”, upi​tao je Gejn pa smo po​no​vo iz​va​di​li
slu​žbe​ne le​gi​ti​ma​ci​je i pred​sta​vi​li se.
Pi​ter No​kins je po​gle​dao bra​ta.
„Ni​sam ni​šta ura​dio, Šone.”
„Sve je u redu, Pi​te​re. Oni žele samo da ti po​sta​ve ne​ko​li​ko pi​-
ta​nja, a onda će se od​vu​ći na​zad u svo​je lon​don​ske ja​zbi​ne, a ti ćeš
se vra​ti​ti u svo​ju ba​štu.”
 Pri​vla​či​li smo go​mi​lu. Oku​plja​li su se iz​me​đu nas i kola, pa sam
se za​pi​tao hoće li biti ne​vo​lja.
„Gde ste bili tri​de​set pr​vog de​cem​bra uve​če, go​spo​di​ne No​kin​-
se?”, upi​tao je Gejn Pi​te​ra.
Pi​ter No​kins je po​gle​dao bra​ta.
„Kaži im”, re​kao je Šon po​ma​lo lju​ti​to.
„Ne znam”, re​kao je Pi​ter No​kins.
Malo smo sa​če​ka​li.
„Ne zna​te gde ste bili za vre​me do​če​ka Nove go​di​ne?”, upi​tao je
Gejn.
„Bio je ovde u lo​go​ru”, re​kao je Šon No​kins. „Mogu vam do​ve​-
sti sve​do​ke.”
„Aha. Si​gu​ran sam da mo​že​te do​ve​sti pet sto​ti​na sve​do​ka”, od​-
vra​tio je Gejn.
Bra​da​tom ko​nja​ni​ku pri​dru​žio se dru​gar pa​cov​skog lica.
„Ne pra​vi se pa​me​tan, crn​či​ću”, re​kao je taj pa​co​li​ki Gej​nu u
po​ti​ljak.
Na​sme​šio sam mu se, ali on je i da​lje zu​rio u obri​ja​ni po​ti​ljak
de​tek​ti​va in​spek​to​ra Gej​na mr​mlja​ju​ći ne​što sebi i ja​ha​ču, ras​pa​lju​-
ju​ći bes u sebi. Kada neko nije pi​jan ili dro​gi​ran, mora da se tako
pri​pre​ma za na​si​lje. Novi po​sma​tra​či do​la​zi​li su da zure, ogo​va​ra​ju i
do​ba​cu​ju sa​ve​te. Žena s be​bom u na​ruč​ju plju​nu​la je na ze​mlju iza
Gej​no​vih blat​nja​vih ta​li​jan​skih ci​pe​la.
„Ja vas pla​ćam”, re​kla je.
„Je​ste li bili ovde tri​de​set pr​vog uve​če?”, upi​tao sam ja.
Pi​ter No​kins je klim​nuo gla​vom. „Valj​da je​sam. Kad je to bilo?
Pro​šle ne​de​lje, je li?”
„Po​zna​je​te li ne​kog iz po​ro​di​ce Vud, go​spo​di​ne No​kin​se?”, upi​-
tao je Gejn.
„On ni​ka​da nije vi​deo ni​ko​ga iz te po​ro​di​ce”, re​kao je Šon No​-
kins.
„Mo​lim vas, go​spo​di​ne, ja bih ra​di​je da raz​go​va​ram s va​šim bra​-
tom”, re​kao je Gejn.
Pa​co​li​ki je do​ba​cio: „A on bi ra​di​je raz​go​va​rao s ver​gla​šem
nego s maj​mu​nom.”
 Raz​le​gao se smeh i shva​tio sam da nas se ne pla​še.
„Ne”, re​kao je Pi​ter No​kins. „Na sva pi​ta​nja od​go​vor je ne. Ni​-
sam bio tamo, ne po​zna​jem ih i ni​sam uči​nio ni​šta loše.” Di​sao je
plit​ko. Bio je star, bio je bo​le​stan, ali bio je i vrlo kru​pan i mo​gle bi
iz​bi​ti ne​vo​lje ako iz​gu​bi str​plje​nje. „I ne vra​ćam se u za​tvor!”
Gejn i ja smo se zgle​da​li i shva​ti​li da je vre​me da kre​ne​mo.
Sve​ti​na je na​ra​sla i bilo je do​sta lju​di iz​me​đu nas i au​to​mo​bi​la.
Ako ne​što mora da se desi, do​go​di​će se u sle​de​ćih še​zde​set se​kun​-
di. Za​hva​li​li smo Šonu i Pi​te​ru No​kin​su na po​sve​će​nom vre​me​nu.
Okre​nu​li smo se. A onda se do​go​di​lo.
„Ti crni…”
Bio je to pa​co​li​ki.
Ali pre nego što je za​vr​šio, Gejn gaje zgra​bio za oko​vrat​nik tre​-
ner​ke i svom sna​gom ga tre​snuo o pri​ko​li​cu Šona No​kin​sa.
Ne ve​ru​jem da je ci​ljao u pro​zor, ali sta​klo se ras​pr​snu​lo, a pa​-
co​li​kom je gla​va ule​te​la pra​vo kroz okvir. Ja sam uzeo bocu za mle​-
ko, jed​nim po​kre​tom je raz​bio o tlo, a onda po​nu​dio raz​bi​je​ni kraj
svi​ma koji su kre​nu​li ka nama.
„Sada mora da bude ne​vo​lja”, re​kao sam.
Sta​li su. Pa​co​li​ki je kle​čao, okr​va​vlje​ne nju​ške.
Sta​li smo i pru​ži​li im pri​li​ku da na​sr​nu. No niko se nije ni mak​-
nuo, pa smo po​la​ko oti​šli do kola. Bra​da​ti ko​nja​nik raz​mi​šljao je
duže od osta​lih. Ba​cio sam raz​bi​je​nu bocu u pre​pu​ni kon​tej​ner.
„Vi​di​mo se ka​sni​je”, re​kao sam mu.
Bez žur​be smo seli u kola.
Ali ni​smo odu​go​vla​či​li s od​la​skom.
„Na​ga​zi”, re​kao je Gejn.
Na​ga​zio sam.
Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ze​le​na po​lja Esek​sa le​te​la su po​red nas.
„Za​u​sta​vi”, re​kao je Gejn.
Za​u​sta​vio sam.
Još se tre​sao od na​le​ta ad​re​na​li​na.
„Ovo je pro​šlo do​bro”, re​kao sam.
„Ni​sam hteo da po​go​dim pro​zor, Mak​se.”
„Tako sam i mi​slio.”
 „Po​ne​kad pre​te​ra​ju.”
„Znam”, re​kao sam. „Ka​pi​ram. Lju​di mi​sle da su po​li​caj​ci ra​si​-
sti. Ali mi mr​zi​mo samo lju​de koji nam stva​ra​ju naj​vi​še ne​vo​lja. To
ne zna​či da smo ra​si​sti”, re​kao sam. „To zna​čio da smo lju​di.”
Neko vre​me se​de​li smo ćut​ke. Gu​sti lon​don​ski sa​o​bra​ćaj ju​rio
je po​red nas, a na​pe​tost je spla​šnja​va​la.
„Šta mi​sliš o nje​mu?”, re​kao je Gejn. „O Pi​te​ru No​kin​su. O Kla​-
ni​ča​ru?”
„Ako je iko​ga ubio, sma​tram da je to bilo lič​no.”
„I bilo je lič​no, zar ne? Hte​li su da mu ot​fi​ka​re jaja.”
Sklo​pio sam oči i ob​u​zdao di​sa​nje. Ovo ju​tro bilo je gro​zni​ča​vo.
„To je pri​lič​no lič​no”, sa​gla​sio sam se.
„Hte​li su da ga uško​pe jer se za​lju​bio u de​voj​ku u koju nije
smeo da se za​lju​bi. Pot​pu​no shva​tam za​što se ma​šio pi​što​lja za sto​-
ku. Pri​glu​pi jad​nik. Nije on pla​će​ni ubi​ca. Ni​kad nije ni bio.”
„A sada je ve​ro​vat​no pre​ka​sno da se lati tog po​sla”, re​kao sam i
uba​cio me​njač u br​zi​nu. „Su​vi​še je za​u​zet umi​ra​njem.”
 9

Bio je to di​van stan.

Man​sar​da na sed​mom spra​tu zgra​de u Bar​bi​ka​nu. Sve​tla, pro​-
stra​na, mo​der​na. Mno​go be​lih zi​do​va, ne pre​vi​še na​me​šta​ja. Sto za
dvo​je, beli ko​žni kauč, mu​zič​ki ure​đaj, oval​na ma​ši​na za tr​ča​nje.
Samo ono naj​ne​op​hod​ni​je, ali sve ve​o​ma uku​sno. Samo jed​na spa​-
va​ća soba. Ma​ju​šna, ali ra​sko​šna. Bred Vud je za ovaj stan dao mi​-
li​on​če i ve​ro​vat​no nije do​bio ve​li​ki ku​sur. Re​no​va je re​kla da nije
ku​pljen na kre​dit.
Na zi​do​vi​ma dnev​ne sobe bile su dve sli​ke i samo su one bile
ži​vih boja. Po​gle​dao sam pot​pis. Pa​trik Kol​fild, pi​sa​lo je na obe.
Pri​ka​zi​va​le su ele​gant​ne sa​vre​me​ne sobe baš kao što je ova u ko​joj
su se na​la​zi​le. Tu je bio i rad​ni sto, ali is​tra​ži​te​lji su od​ne​li kom​pju​-
ter.
Iza​šao sam na bal​kon okre​nut ka jugu. Se​dam spra​to​va is​pod
bilo je dvo​ri​šte s rib​nja​kom i pri​vat​nim ba​šta​ma, iz​nad kro​vo​va se
vi​de​la ku​po​la Ka​te​dra​le Sve​tog Pa​vla, na​i​zgled sa​svim bli​zu, a na
dru​goj oba​li Tem​ze ga​le​ri​ja Tejt i Lon​don​sko oko. Bilo je ka​sno po​-
pod​ne, sun​ce se spu​šta​lo po sa​vr​še​nom le​de​nom pla​vet​ni​lu neba
iša​ra​nog cr​ve​nim re​ka​ma.
Iako se s bal​ko​na nije vi​de​la, pi​ja​ca Smit​fild i naš stan bili su
sa​svim bli​zu, od​mah s dru​ge stra​ne Uli​ce Ol​ders​gejt. Bili smo prak​-
tič​no su​se​di.
Neko je za​zvo​nio na vra​ta. Otvo​rio sam. Bila je to de​voj​ka od
dva​de​set pet-šest go​di​na, lepa, ni​ska, kose su​vi​še sve​tle da bi bila
pri​rod​na. Po​la​ko se na​sme​ši​la kao da de​li​mo neku be​za​zle​nu taj​nu.
„Zdra​vo”, re​kla je.
„Zdra​vo”, re​kao sam ja.
„Mogu li da uđem?”
En​gle​ski je go​vo​ri​la do​bro, ali ne to​li​ko do​bro da ne bude ljup​-
ko. Po​me​rio sam se i ona je ušla, bez žur​be, ne zna​ju​ći tač​no kuda
da skre​ne. Zna​či, i ona je ovde prvi put. Bila je u sjaj​nim cr​nim ci​-
pe​la​ma ve​o​ma vi​so​kih pot​pe​ti​ca i cr​ve​nih đo​no​va. Kri​sti​jan Lu​bu​-
ten. I moja žena je vo​le​la ta​kve ci​pe​le. Biv​ša žena, hoću da ka​žem.
„Ovo je vrlo lep kraj”, re​kla je.
„Ne​kad se zvao Kri​pl​gejt”, re​kao sam. „To je je​dan od naj​sta​ri​-
jih de​lo​va Lon​do​na.”
Iz​ne​na​di​la se. „Kri​pl​gejt? Ne​o​bi​čan na​ziv.”[2]
„Po​ti​če iz rim​skog doba”, re​kao sam. „Ovde je bila ka​pi​ja u
grad​skom zidu. Onda su je, u ratu, Nem​ci bom​ba​ma srav​ni​li sa ze​-
mljom.”
„Oh”, re​kla je. „Žao mi je.”
„Si​gu​ran sam da to ni​ste iz​ve​li vi lič​no.”
„Mo​žda je​ste moj deda. Je​dan ili obo​ji​ca. Ži​vi​te li već dugo u
ovom kra​ju?”
Raz​mi​slio sam o tome. U ovom kra​ju sam bio mo​mak, ože​nio se
i raz​veo. Ovde sam bio bez dece i otac. Ži​veo sam ovde bez psa i
sa psom.
„Već go​di​na​ma”, od​go​vo​rio sam, ali ona je oti​šla da​lje.
Po​na​ša​la se kao kod svo​je kuće. Čuo sam da u ku​pa​ti​lu teče
voda. Vra​tio sam se na bal​kon. Za​la​sci sun​ca naj​lep​ši su u Lon​do​nu,
kad se pop​neš do​volj​no vi​so​ko.
„Go​spo​di​ne?”, re​kla je de​voj​ka iza mene.
Još je bila u ci​pe​la​ma Kri​sti​ja​na Lu​bu​te​na, ali to je bilo sve.
Ima​la je telo igra​či​ce; nije bila vi​so​ka iako je bila na pot​pe​ti​ca​ma,
ima​la je male doj​ke, sna​žne bu​ti​ne i vrlo čvrst sto​mak, ona​kav ka​-
kav se ne do​bi​ja bez de​set hi​lja​da tr​bu​šnja​ka.
A dok sam ja raz​mi​šljao ka​kva je ona za​pra​vo igra​či​ca, po​di​gla
je ruke dla​no​va okre​nu​tih ka meni kao da mo​ra​mo vrlo brzo ne​što
da odlu​či​mo.
„A da osta​nem u ci​pe​la​ma, go​spo​di​ne Vude?”, upi​ta​la me je.

***

Moja nova pri​ja​te​lji​ca - zva​la se Kla​u​di​ja - pro​li​va​la je suze od Bar​-

bi​ka​na sve do Uli​ce Dže​rard u Ki​ne​skoj če​tvr​ti. Par​ki​rao sam BMW
u jav​noj ga​ra​ži iza va​tro​ga​sne sta​ni​ce i po​gle​dao je pre​ko ha​u​be.
Od​jed​nom je iz​gle​da​la ve​o​ma mla​do.
„Hej”, re​kao sam joj. „Kla​u​di​ja.” Za​gle​da​la se u mene bri​šu​ći
nos na​dla​ni​com. „Nisi uči​ni​la ni​šta loše”, na​sta​vio sam. „Ne tre​ba
da me se pla​šiš.”
„Znam”, od​go​vo​ri​la je. „Ne pla​šim se tebe.”
Pro​šli smo kroz ve​li​ku ka​pi​ju na po​čet​ku Uli​ce Dže​rard. Bli​ži​la
se ki​ne​ska Nova go​di​na i hi​lja​de cr​ve​nih fe​nje​ra si​ja​le su na ve​čer​-
njem nebu. Za​pah​nuo nas je mi​ris pe​če​ne pat​ke, a meni se za​vr​te​lo u
gla​vi od gla​di.
„Zna​či, bila si igra​či​ca?”, re​kao sam.
„Ot​kud znaš?”
„Na​ga​đam. Ka​kva si igra​či​ca bila?”
Go​to​vo se na​sme​ja​la. „Bila sam igra​či​ca svih mo​gu​ćih vr​sta”,
re​kla je. „Sti​gli smo.”
Sta​li smo na po​lo​vi​ni Uli​ce Dže​rard, iz​me​đu re​sto​ra​na pred ko​-
jim su mla​di Kan​ton​ci če​ka​li slo​bo​dan sto i sa​lo​na ki​ne​ske me​di​ci​ne
u kom su dve sre​do​več​ne žene u be​lim man​ti​li​ma igra​le ma​džong.
Po​red vra​ta su bili ta​sta​tu​ra i zvo​no. Kla​u​di​ja je po​di​gla ruku da za​-
zvo​ni, ali sam je za​u​sta​vio.
„Znaš li ši​fru?”, upi​tao sam je.
Raz​mi​sli​la je da li da sla​že i odlu​či​la da neće. „Znam.”
„Onda uku​caj ši​fru”, re​kao sam joj.
Uku​ca​la je če​ti​ri bro​ja i vra​ta su se otvo​ri​la. Po​pe​li smo se uz
usko ste​pe​ni​šte. Mla​di cr​nac se​deo je na zidu od​mo​ri​šta i pe​tljao s
mo​bil​nim te​le​fo​nom. Po​gle​dao me je s ne​ve​ri​com i ustao.
„Kla​u​di​ja”, re​kao je, „šta će ovaj ovde?” Spu​stio mi je ruku na
gru​di. „Ne, ne, ne”, re​kao je. „Tra​žiš ne​vo​lje, a?”
Pri​jat​no sam mu se osmeh​nuo. „Ja sam ne​vo​lja”, od​vra​tio sam.
Bio je do​volj​no pa​me​tan da me pu​sti da pro​đem.
Otvo​rio sam je​di​na vra​ta na od​mo​ri​štu i ušao u malu belu pro​-
sto​ri​ju. Žena od tri​de​se​tak go​di​na se​de​la je za sto​lom i zu​ri​la u naj​-
ve​ći me​kin​toš koji sam ika​da vi​deo. Nije bila Ki​ne​ski​nja, ali iz​gle​-
da​la je kao da ima malo azij​ske krvi kad me je po​gle​da​la kroz na​o​-
ča​ri s cr​nim okvi​rom. U sobi su go​re​le mi​ri​šlja​ve sve​će, ve​ro​vat​no
da bi pri​kri​le mi​ris pač​jeg pe​če​nja od​o​zdo.
 „Ja sam de​tek​tiv po​zor​nik Maks Vulf”, re​kao sam i po​ka​zao le​-
gi​ti​ma​ci​ju. „Kla​u​di​ja je oti​šla u po​se​tu po​koj​nom go​spo​di​nu Vudu.
Ume​sto nje​ga za​te​kla je mene.”
„Taj sa​sta​nak je ot​ka​zan, Kla​u​di​ja”, re​kla je žena za sto​lom;
ima​la je ame​rič​ki na​gla​sak na​ka​le​mljen na ne​što dru​go.
Du​bo​ko je udah​nu​la. „Nisi do​bi​la moju po​ru​ku da je sa​sta​nak u
Bar​bi​ka​nu ot​ka​zan?”
„Ni​sam.”
„Ni tek​stu​al​nu po​ru​ku? Ni imejl? Ni​šta?”
Kla​u​di​ja je šmrk​nu​la. „Iz​gu​bi​la sam te​le​fon”, re​kla je.
Žena za sto​lom za​vr​te​la je gla​vom, a onda me po​gle​da​la s ne​o​-
bič​nom me​ša​vi​nom stra​ha i pr​ko​sa. Palo mi je na pa​met da je ova​-
kav ili sli​čan tre​nu​tak oče​ki​va​la go​di​na​ma.
„Gde je ga​zda?”, upi​tao sam.
„Gle​da​te u ga​zdu”, od​go​vo​ri​la je.
„A kako se zo​ve​te?”
„Džin​džer Gon​za​les. Ovo je moja kom​pa​ni​ja. Sam​pa​gi​ta.”
„Sam​pa​gi​ta?”
„To je na​ci​o​nal​ni cvet Fi​li​pi​na.”
„Vi ste Fi​li​pin​ka?”
„Više ni​sam. Moj otac je bio ame​rič​ki voj​nik na du​žno​sti na Fi​li​-
pi​ni​ma. Maj​ka mi je bila igra​či​ca.”
„Kao Kla​u​di​ja.”
„Tako je. Ta​kva igra​či​ca. Upra​vo ta​kva igra​či​ca. U An​he​le​su.
Gde su bili sme​šte​ni Ame​ri​kan​ci. Onda su voj​ni​ci oti​šli kući. Kad
sam ima​la še​sna​est go​di​na, kre​nu​la sam da na​đem oca.”
„Je​ste li ga na​šli?”
„Ne, ali po​sle ne​ko​li​ko go​di​na do​bi​la sam ame​rič​ki pa​soš. Što
je još bo​lje.”
Po​gle​dao sam po go​loj be​loj sobi.
„A čime se bavi tvo​ja kom​pa​ni​ja, Džin​džer?”
„Sam​pa​gi​ta je agen​ci​ja za upo​zna​va​nje”, re​kla je pot​pu​no
ozbilj​no.
„Agen​ci​ja za upo​zna​va​nje?” Na​sme​šio sam se. „Tako se to zove
ovih dana?” Po​ka​zao sam gla​vom na cr​nog klin​ca. „A ko je on? A1
Ka​po​ne iz rad​nje Sve za fun​tu?”
„To je moj di​rek​tor obez​be​đe​nja.”
Za​vr​teo sam gla​vom.
„Vi, lju​di, baš vo​li​te uvi​je​ne iz​ra​ze. Šta će ti iz​ba​ci​vao - izvi​nja​-
vam se - šta će ti di​rek​tor obez​be​đe​nja u agen​ci​ji za upo​zna​va​nje?”
„Zbog su​sed​stva. U Ki​ne​skoj če​tvr​ti ima ban​di. Po​ne​kad tra​že
da im pla​ti​mo iako im ni​šta ne du​gu​je​mo.”
Klim​nuo sam gla​vom. Tri​ja​de tre​ba malo upla​ši​ti kad se po​sao
oba​vlja u ovom kra​ju. S dru​ge stra​ne, oni više vole da vi​tla​ju ma​če​-
ta​ma pred no​som svo​jih su​na​rod​ni​ka.
„Daj svom di​rek​to​ru obez​be​đe​nja slo​bod​no veče”, re​kao sam. „I
Kla​u​di​ji. Mo​ra​mo da po​ra​zgo​va​ra​mo.”
Džin​džer ih je obo​je ot​pu​sti​la krat​ko klim​nuv​ši gla​vom. Čuli
smo ih kako si​la​ze niz uza​no ste​pe​ni​šte. S dru​ge stra​ne sto​la bila je
jed​na sto​li​ca. Seo sam.
„Kako to ide, Džin​džer?”
Uz​dah​nu​la je.
„Upo​zna​jem uti​caj​ne uspe​šne mu​škar​ce s obra​zo​va​nim le​pim
de​voj​ka​ma.”
„Šta bi tre​ba​lo da uku​cam u pre​tra​ži​vač? Kako te pro​na​la​ze? Ti
uspe​šni mu​škar​ci?”
„Is​klju​či​vo po​mo​ću usme​nih i lič​nih pre​po​ru​ka. Moja kom​pa​ni​ja
nije na in​ter​ne​tu. Iz​u​zet​no smo dis​kret​ni. Da​nas niko ne želi da osta​-
vlja di​gi​tal​ne tra​go​ve.”
„Dok neka de​voj​ka ne iz​gu​bi te​le​fon”, re​kao sam.
Džin​džer je za​gri​zla do​nju usnu.
„Za​ko​ni o pro​sti​tu​ci​ji ove ze​mlje ve​o​ma su za​ni​mlji​vi”, re​kao
sam.
„Jesu, zar ne?”, uz​vra​ti​la je. „Ve​o​ma su stro​gi pre​ma pod​vo​đe​-
nju. Ko​li​ko ja znam.”
„Tako je. Raz​me​na sek​su​al​nih uslu​ga za no​vac je le​gal​na. Ali
ako vo​diš jav​nu kuću, ako pod​vo​diš, ako pri​si​lja​vaš na pro​sti​tu​ci​ju
ili ako ma​miš kli​jen​te, onda se za​kon oko​mi na tebe svom sna​gom.
Ko​li​ko ja znam.”
Če​ka​la je. „Ne na​me​ra​vam da te hap​sim”, re​kao sam.
 „Hva​la vam.”
„Ali rado ću to uči​ni​ti ako mi ne po​mog​neš. Ja tra​žim ubi​cu,
Džin​džer. I tra​žim ne​sta​lo dete. A ako me bu​deš ome​ta​la, za​tvo​ri​ću
ti kom​pa​ni​ju dok trep​neš i ba​ci​ću te u za​tvor bez okle​va​nja.”
„Shva​tam.” Malo je oću​ta​la. „Stra​šno je to što se do​go​di​lo toj
po​ro​di​ci, tom de​ča​ku.”
„Pri​čaj mi o Bre​du Vudu”, re​kao sam.
„Go​spo​din Vud je bio re​dov​ni kli​jent.”
„Ko​li​ko če​sto je ko​ri​stio tvo​je uslu​ge?”
„Jed​nom ne​delj​no. Već dve go​di​ne. Sva​ki put dru​ga de​voj​ka.”
„Is​pro​bao je mno​go de​vo​ja​ka.”
„Na​ku​pi​lo se.”
„Imaš pre​ko sto de​vo​ja​ka u knji​zi?”
Od​mah​nu​la je gla​vom. „Ni bli​zu. One do​la​ze i odla​ze. Uda​ju se.
Vra​ća​ju se kući. Vra​ća​ju se u ško​lu. Pro​me​ne po​sao. Ali uvek ima
no​vih lica. Uvek ima neka nova cura u gra​du.”
„Ko​li​ko su tra​ja​li sa​stan​ci?”
„Ni​kad duže od dva-tri sata. De​voj​ke nisu osta​ja​le pre​ko noći.
Go​spo​din Vud je mo​rao kući.”
Raz​mi​slio sam o tome.
„I do​zvo​lja​vao je tebi da odlu​čiš koju de​voj​ku ćeš po​sla​ti u Bar​-
bi​kan?”
„Ve​ro​vao je mom sudu. Osim toga, go​spo​din Vud je imao vrlo
kon​ven​ci​o​na​lan ukus. Mla​de. Pla​ve. Ne​pu​ša​či, na​rav​no - on je bio
vr​hun​ski spor​ti​sta, kao što znaš. Bez te​to​va​ža i pir​sin​ga.” Iz​vi​la je
obr​ve. „Ra​di​je za​po​šlja​vam de​voj​ke bez te​to​va​ža i pir​sin​ga, ali da​-
nas ih nije lako naći, ve​ruj​te mi. No ve​ći​nu mu​ška​ra​ca naj​vi​še pri​-
vla​če mla​đa iz​da​nja nji​ho​vih žena. To je i go​spo​din Vud vo​leo. Mla​-
đe ver​zi​je go​spo​đe Vud.”
„Za​što ni​ka​da nije po​že​leo istu de​voj​ku po​no​vo?”
„Ja mi​slim da se pla​šio ne​pri​klad​nog ve​zi​va​nja. Nije že​leo da
mu se neka de​voj​ka su​vi​še do​pad​ne. Nije že​leo da se upe​tlja​va. A
na​rav​no, tu je i či​ni​lac sek​su​al​ne no​vi​ne. Go​spo​din Vud je vo​leo,
ako smem da upo​tre​bim teh​nič​ki iz​raz, ne​po​zna​to. Više vo​lim tu reč
nego sve​že meso, iz​raz koji sma​tram po​ni​ža​va​ju​ćim i za mu​škar​ca i
za ženu.”
Raz​mi​slio sam o sve​mu tome.
„A kako si ga upo​zna​la?”
„Upo​zna​li smo se u baru u ho​te​lu Ko​not.”
„Zna​či, kad ka​žeš usme​ne lič​ne pre​po​ru​ke, ho​ćeš da ka​žeš da ti
na​la​ziš bo​ga​ta​še u ot​me​nim ba​ro​vi​ma?”
„To je vrlo grub opis, de​tek​ti​ve. Ali da, če​sto tako stu​pam u do​-
dir s imuć​nim kli​je​ti​ma.”
„Uvek pe​caš u Ko​no​tu?”
Na​sme​ši​la se.
„Ne uvek, mada je bar Ko​burg u tom ho​te​lu uvek bio do​bro lo​-
vi​šte za mene. Ali odla​zim i u Ame​rič​ki bar u Sa​vo​ju. U bar Ri​vo​li
u Ricu. U Pu​mo​ar u Kle​ri​dži​su. U Pro​me​na​du u Dor​če​ste​ru. Isti​na,
iz​be​ga​vam Dor​če​ster po​što ne vo​lim da po​slu​jem s na​šim re​li​gi​o​-
zni​jim arap​skim pri​ja​te​lji​ma. No sva​ko ima neke pre​dra​su​de, zar
ne? Pre​dra​su​da je po​gre​šan iz​raz. Sklo​no​sti, re​ci​mo.”
„Zna​či, nije uvek Ko​not, ali je uvek ho​tel s pet zve​zdi​ca.”
„Tako je.”
„I kako je to bilo s Bre​dom Vu​dom?”
„Po​nu​dio mi je piće. Ve​če​ra​li smo za​jed​no dva puta. Vi​de​la sam
ko​li​ko je usa​mljen i na​go​ve​sti​la sam da bih to mo​gla da po​pra​vim.”
„Pre​ko svo​je agen​ci​je.”
„Tako je.”
„Jesi li spa​va​la s njim?”
Od​mah​nu​la je gla​vom.
„Sa​sta​li smo se tri puta, to je sve. Pre dve go​di​ne. Sve osta​lo
smo oba​vlja​li tek​stu​al​nim po​ru​ka​ma s dva blek​be​ri​ja ku​plje​na is​-
klju​či​vo za našu ko​mu​ni​ka​ci​ju. Kad smo se sa​sta​li tre​ći i po​sled​nji
put, ube​di​la sam ga da ni​sam ja ono što mu je po​treb​no. Re​kla sam
mu ta​ko​đe da van​brač​na veza s ne​kom de​voj​kom koja mu se za​i​sta
do​pa​da nije re​še​nje nje​go​vih pro​ble​ma. Ta​kve veze su ne​ve​ro​vat​no
ra​zor​ne, de​tek​ti​ve. Uni​šta​va​ju bra​ko​ve. Ra​stu​ra​ju po​ro​di​ce. Lju​bav​-
ni​ce ni​kad nisu vred​ne po​to​ka suza koji osta​vlja​ju za so​bom. Moja
agen​ci​ja nudi zdra​vo i bez​o​pa​sno re​še​nje, i go​spo​din Vud ga je pri​-
hva​tio. Bio je pa​me​tan i prag​ma​ti​čan, ve​li​ko​du​šan i pri​sto​jan čo​-
vek.” Suze su joj sve​tlu​ca​le u oči​ma; či​ni​lo mi se da su iskre​ne. „I
ne mogu vam opi​sa​ti ko​li​ko sam tu​žna zbog nje​go​ve smr​ti”, re​kla je.
„Bio je do​bar čo​vek. A upr​kos nov​cu, obra​zo​va​nju i div​nim ku​ća​ma
u koje se vra​ća​ju, nisu svi oni do​bri lju​di, de​tek​ti​ve.”
Pi​tao sam se ko​li​ko da po​ve​ru​jem u sve to.
„Reći ću vam još ne​što o Bre​du Vudu”, do​da​la je Džin​džer Gon​-
za​les.
„Šta to?”, upi​tao sam je.
„Taj čo​vek je vo​leo svo​ju ženu”, re​kla je.
 10

Para nam je iz​bi​ja​la iz usta tog le​de​nog ju​tra dok je Ska​ut vo​di​la
Ste​na kroz rani me​tež Smit​fil​da. Uli​ce su bile pune sme​ća po​sle još
jed​ne bur​ne noći, a Ka​te​dra​la Sve​tog Pa​vla ocr​ta​va​la se na​spram si​-
vog neba koje je obe​ća​va​lo sneg. Ska​ut je bila obu​če​na za crnu
zimu, sa​vr​še​no lice bilo joj je uo​kvi​re​no vu​ne​nom ka​pom, škol​skim
ša​lom i jak​nom za​kop​ča​nom do grla.
Ska​ut je od​lič​no ume​la sa psom.
Uč​ti​vo se sme​ši​la kom​pli​men​ti​ma koje je mali cr​ve​ni špa​ni​jel
do​bi​jao od is​cr​plje​nih go​sti​ju klu​ba Fa​brik i no​sa​ča pri kra​ju duge
noć​ne sme​ne na pi​ja​ci, ali pa​zi​la je na vo​zi​la i omo​ta​va​la po​vo​dac
oko ruke na prvi znak opa​sno​sti. Sten je ve​se​lo ka​skao uz nju po​-
dig​nu​te per​ja​ni​ce repa i s uži​va​njem nju​šio ju​tar​nji va​zduh.
Pre​šli smo pre​ko Uli​ce Čar​ter​ha​us, za​o​bi​šli pi​ja​cu i sti​gli na
otvo​re​ni pro​stor Za​pad​nog Smit​fil​da, gde je Sten vo​leo da obi​đe tra​-
go​ve dru​gih pasa pre nego što oba​vi šta ima. Onju​šio je tam​ne mr​lje
na ka​me​nim sto​li​ca​ma oko crne žen​ske sta​tue na sre​di​ni trga.
Dok je Sten či​tao pse​će no​vi​ne, po​gle​dao sam pri​sti​gle po​ru​ke.
Srce mi se zgr​či​lo kao i uvek u ret​kim pri​li​ka​ma kada mi se javi
biv​ša žena.

Hoću da je vidim.

Kad sam po​di​gao po​gled, Ska​ut je po​la​ko sri​ca​la reči ure​za​ne na

ka​me​ne sto​li​ce Za​pad​nog Smit​fil​da. Sten je čuč​nuo, naj​zad, na tre​-
nu​tak me mo​le​ći​vo po​gle​dao iz​bu​lje​nim oči​ma, a onda je sra​me​žlji​-
vo okre​nuo gla​vu. Vra​tio sam te​le​fon u džep i iz​va​dio malu pla​stič​-
nu kesu.
Ska​ut me je po​gle​da​la, oza​re​nog lica.
„To je pri​ča!”, re​kla je. „Reči u ka​me​nu! Vi​diš li?”
„A kla​dim se da umeš da pro​či​taš ma​kar ne​što, je li tako?”
 Klim​nu​la je gla​vom. „Ali ipak mi ti pro​či​taj, tata.”
Po​ku​pio sam za Ste​nom, za​ve​zao vrh kese i ba​cio je u kan​tu.
Vla​sni​ci pasa ume​ju to da oba​ve jed​nim sli​ve​nim po​kre​tom. Onda
sam se nagnuo nad reči ure​za​ne u ka​me​ne sto​li​ce.
„Bilo je pi​jač​no ju​tro”, či​tao sam. „Tlo je bilo go​to​vo do gle​-
žnje​va po​kri​ve​no sme​ćem i ka​lju​gom, a gu​sta para po​va​zdan..”
„Po​va​zdan?”, re​kla je Ska​ut.
„Stal​no”, ob​ja​snio sam joj. Reči su te​kle po ka​me​nim sto​li​ca​ma
i mo​rao sam po​la​ko da obi​đem trg da sve pro​či​tam. „A gu​sta para
po​va​zdan je iz​bi​ja​la iz smr​dlji​vih mr​ci​na me​ša​ju​ći se s ma​glom
koja kao da se osla​nja​la na vr​ho​ve dim​nja​ka i te​ško vi​si​la od​o​-
zgo.” Us​pra​vio sam se. „Čarls Di​kens. Oli​ver Tvist.” Po​ka​zao sam
trg. „Di​kens je pi​sao o Smit​fil​du, Ska​ut.” Po​šte​deo sam je pri​če o
Bilu Sajk​su kako vuče ma​log Oli​ve​ra kroz Smit​fild na putu da iz​ve​-
du pro​va​lu. „Di​kens je pri​čao o kra​ju u kom ži​vi​mo. Dav​no. Kad su
još na pi​ja​cu do​vo​di​li sto​ku.”
„Jed​nom dav​no?”
„Tako je”, po​tvr​dio sam. „Jed​nom dav​no.”
Čuč​nuo sam da po​gle​dam kćer u oči.
„Ska​ut”, re​kao sam joj. „Maj​ka bi že​le​la da te vidi.”
Ska​ut je za​trep​ta​la. Mi ni​smo bili kao osta​le po​ro​di​ce ra​zve​de​-
nih koje se bez na​po​ra ukla​pa​ju u nove okol​no​sti. Naša po​ro​di​ca
po​ce​pa​na je su​ro​vo i još smo se te​tu​ra​li od šoka iako smo na​sta​vi​li
sa svo​jim ži​vo​ti​ma, Ska​ut i ja na man​sar​di vi​so​ko iz​nad Smit​fil​da,
En u no​voj kući u Rič​mon​du, s no​vim mu​žem, sin​či​ćem i be​bom na
putu. Ska​ut je maj​ku vi​đa​la po​vre​me​no. Moja biv​ša žena re​kla mi je
da nema vre​me​na. Oči​gled​no je sada na​šla ne​što vre​me​na pre po​ro​-
đa​ja.
„Ali ško​la po​či​nje su​tra!”, od​mah se uz​ne​mi​ri​la Ska​ut.
„Osta​ćeš pre​ko vi​ken​da. Od pet​ka do ne​de​lje. Tako ne​što. Ja ću
te odve​sti tamo i doći ću po tebe.”
„A moje stva​ri? Tamo ne​mam ni​šta od mo​jih stva​ri!”
Ne​žno sam joj spu​stio ruku na rame. „Ska​ut, po​ne​si ono što ti
tre​ba. To je samo za noć-dve. Ti znaš da te maj​ka voli, zar ne?”
„Ali šta će biti sa Ste​nom?”, upi​ta​la je Ska​ut kr​še​ći ruke, sada
već na ivi​ci suza. „Vi​ken​dom Sten trči bez po​vo​ca! Ti to znaš, je li
tako, tata?”
Po​sta​la nam je na​vi​ka da vi​ken​di​ma kada ne ra​dim vo​di​mo Ste​-
na na Hemp​sted Hit. Naš mali špa​ni​jel nije naj​zgod​ni​ji pas za šet​nju
bez po​vo​ca - drži se uz nas dok ne na​i​đe ne​što za​ni​mlji​vi​je - zec,
pti​ca ih, sve če​šće, ke​ru​ša ot​pri​li​ke nje​go​ve ve​li​či​ne. Kad se to desi,
či​ni​lo se da bi Sten sta​vio ži​vot na koc​ku kako bi na tre​nu​tak onju​-
šio raj. No mo​rao je da se is​tr​ča​va. Mi smo mo​ra​li na​u​či​ti da ga pu​-
šta​mo. Baš kao što sam ja na​u​čio da pu​štam Ska​ut.
„Ja mogu da pro​še​tam Ste​na sam”, re​kao sam. „A ako ti mi​sliš
da nije be​zbed​no da ga pu​stim s po​vo​ca dok ti nisi tu, mogu da ga
po​ve​dem u šet​nju samo iza Pa​la​te Dže​ka Stroa, a kad se ti vra​tiš
mo​že​mo za​jed​no na Hit. Važi, an​đe​le?”
Uz​dah​nu​la je kao da je umor​na od ži​vo​ta.
„U redu, tata.”
Brzo se okre​nu​la, a Sten je po​šao za njom, ali pre nego što je
spu​sti​la gla​vu umo​ta​nu zbog hlad​no​će, vi​deo sam to u nje​nim pe​to​-
go​di​šnjim oči​ma.
Ble​sak ra​do​sti.

***

„Zna​či, na​me​ra​va​na žr​tva bio je otac”, re​kla je de​tek​tiv viši in​spek​-

tor Pa​tri​ša Vajt​sto​un. „Sve se do​go​di​lo zbog nje​ga.”
Gle​da​li smo fo​to​gra​fi​je Bre​da Vuda na belo okre​če​nom zidu
Sobe za te​ške zlo​či​ne broj je​dan. Bred Vud uni​šte​nih oči​ju na podu
spa​va​će sobe. Bred Vud na sto​lu od ne​rđa​ju​ćeg če​li​ka u In​sti​tu​tu
„Ijan Vest”, struč​no oči​šće​nih pra​znih du​plji koje ipak kao da su još
zu​ri​le u samu smrt. Iz​gle​dao je sa​svim dru​ga​či​je od osta​lih čla​no​va
svo​je po​ro​di​ce.
„Meri, Mar​lon i Paj​per”, re​kao sam ja. „Svi su ubi​je​ni ve​o​ma
na​sil​no. Ali Bred Vud je stra​dao gore. On je iz​mr​cva​ren.”
„Nova pro​sti​tut​ka sva​ke ne​de​lje to​kom dve go​di​ne”, reče Gejn.
„Čak i ako od​bi​je​mo Bo​žić i dru​ge ve​li​ke pra​zni​ke, to ipak zna​či sto
ra​zli​či​tih kur​vi.”
„A sva​ka ima deč​ka”, reče Edi Ren. „Sva​ka ima mo​tiv da uče​ni
bo​ga​tog mu​škar​ca. A upr​kos ono​me što je pod​vo​da​či​ca re​kla Vul​fu,
sum​njam da su sve ima​le dok​to​rat i zlat​no srce.”
„I bez te​to​va​ža”, na​sta​vi Gejn. „Kla​dim se da su neke ipak ima​le
te​to​va​že.”
„Šta je s Mar​lo​nom i Paj​per?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va.
„Paj​per je ima​la stal​nog deč​ka”, od​go​vo​ri​la je Re​no​va. „Zove se
Ešli Ku​per. Živi s ma​mom i ta​tom u ve​li​koj kući na Vi​ning​ton ro​u​-
du. Ro​di​te​lji su mu le​ka​ri. Oča​jan je, si​ro​tan. Mno​go su se vo​le​li,
Ešli i Paj​per. To ob​ja​šnja​va sper​mu koju je Elza na​šla u njoj.”
„Šta da​nas zna​či stal​ni deč​ko?” upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va.
„Za​ba​vlja​li su se šest me​se​ci”, od​go​vo​ri​la je Edi. „On ide u ško​-
lu nje​nog bra​ta.” Po​gle​da​la je be​le​ške. „Ešli i Paj​per bili su vr​šnja​-
ci. Po​sva​đa​li su se na do​če​ku Nove go​di​ne - biv​ša de​voj​ka po​ru​-
kom mu je če​sti​ta​la pra​znik - i Paj​per je rano do​šla kući. Tre​ba U
po​no​vo da raz​go​va​ram s njim?”
„Ne za sada. Šta je s Mar​lo​nom? Re​kla si da ga je su​sed Majls
Komp​ton mr​zeo.”
„Mla​di Mar​lon bio je pri​lič​no raz​u​zdan”, re​kla je Re​no​va. „Kao
i nje​gov otac. Nije imao stal​nu vezu, ab vo​leo je de​voj​ke. Iz​gle​da
da je su​vi​še obi​la​zio oko Komp​to​no​ve kće​ri ši​pa​ri​ce. Komp​to​nov
bes više de​lu​je kao že​lja oca da za​šti​ti svo​ju cr​ni​cu nego kao mo​tiv
za ubi​stvo. Da pri​čam s njim po​no​vo?”
Vajt​sto​u​no​va je od​mah​nu​la gla​vom.
„Samo dr​ži​te su​se​da na oku”, re​kla je. „I tog deč​ka Ešli​ja.”
Pi​juc​ka​li smo kafu i raz​mi​šlja​li o tome. Sve če​tvo​ro iz naše eki​-
pe do​šli smo rano, ali Bili Grin već je bio tu u svom ti​hom uglu
sobe, pre​gle​dao fo​to​gra​fi​je po​zna​tih kri​mi​na​la​ca na kom​pju​te​ru, be​-
le​žio po​zi​ve gra​đa​na, po​ku​ša​vao da od​ba​ci la​žne tra​go​ve i nađe put
ko​jim ćemo doći do ote​tog de​te​ta.
„Za​mi​sli​te ko​li​ko je taj skot Bred Vud mo​rao da laže”, re​kla je
Vajt​sto​u​no​va. „Ko​li​ko je mo​rao da ri​zi​ku​je samo da se pro​vu​če kroz
rad​nu ne​de​lju.”
Za​vr​te​la je gla​vom s ču​đe​njem koje se gra​ni​či​lo s istin​skim be​-
som. Znao sam da ima pet​na​e​sto​go​di​šnjeg sina kog po​di​že sama i
prvi put sam se za​pi​tao šta je bilo s nje​nim mu​žem.
 „Hej, Bili”, re​kla je Edi. „Da li bi vo​leo da pro​na​đeš, sa​slu​šaš i
eli​mi​ni​šeš iz is​tra​ge sto de​vo​ja​ka za po​slov​nu prat​nju? To bi mo​glo
da ti za​či​ni dru​štve​ni ži​vot.”
Bili Grin se je​di​ni nije na​sme​jao. Iz​gle​dao je kao da nije spa​vao
ne​de​lju dana. Na mo​ni​to​ru su se sme​nji​va​la broj​na lica pra​znih, ba​-
nal​nih iz​ra​za. Uvek dva snim​ka, pro​fil i an​fas, mr​tve oči, crno-bele
fo​to​gra​fi​je s ime​nom i bro​jem u dnu.
Ve​li​ki klub osu​đe​nih pe​do​fi​la zva​ni „po​zna​ti po​či​ni​o​ci”.
„Ne​sta​lo je još jed​no dete”, re​kao je Bili i svi smo se sme​sta
uo​zbi​lji​li. „Ju​tros. Još je​dan de​čak. Još je​dan če​tvo​ro​go​di​šnjak. Baš
kao Bre​dli. Od​ne​sen je iz kre​ve​ta to​kom noći.” Bili je po​gle​dao be​-
le​ške. „Iz Ave​ni​je Elek​trik dole u Brik​sto​nu.”
Vajt​sto​u​no​va je opso​va​la. Po​gle​da​la me je i klim​nuo sam gla​-
vom. Ot​mi​ca još jed​nog če​tvo​ro​go​di​šnja​ka iz​ve​de​na usred noći do​-
volj​no se po​kla​pa​la s na​šom is​tra​gom da se od​ve​zem na dru​gu oba​-
lu i pro​ve​rim šta se do​go​di​lo.
„Ima li mr​tvih?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va.
„Nema”, od​go​vo​rio je Bili i kao da se trg​nuo shva​tiv​ši da ne zna
je li ote​to dete još, živo.
Onda smo svi po​gle​da​li ogrom​ni rav​ni te​le​vi​zij​ski ekran na zidu.
Sli​ka je od​jed​nom pre​šla na glav​nu ka​pi​ju na​se​lja Ba​šta.
De​voj​či​cu od oko tri go​di​ne maj​ka je dr​ža​la u ru​ka​ma i spu​šta​la
bu​ke​tić na osta​lo cve​će. Hrpa bu​ke​ta le​ža​la je uz ka​pi​ju kao ve​li​ki
plim​ni cvet​ni ta​las, pa smo se ose​ti​li kao da Bre​dli​ja Vuda svet već
opla​ku​je.
„Uga​si​te to”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va i obra​ti​la se meni: „Zbog
čega mo​že​mo da je uhap​si​mo? Tu pod​vo​da​či​cu?”
Sleg​nuo sam ra​me​ni​ma.
„Iza​zi​va​nje ili pod​sti​ca​nje pro​sti​tu​ci​je radi ma​te​ri​jal​ne do​bi​ti.
Spro​vo​đe​nje pro​sti​tu​ci​je radi ma​te​ri​jal​ne do​bi​ti…” Okle​vao sam.
„Do​bi​la bi šest me​se​ci za​tvo​ra. Do​če​ka​la bi nas hrpa pa​pi​ra, a ko​-
rist bi bila mala. Zar ne bi bilo bo​lje da je osta​vi​mo u igri? Bila bi
nam mno​go ko​ri​sni​ja kao do​u​šnik nego kad bi od​le​ža​la pola go​di​ne
pre​ma Za​ko​nu o sek​su​al​nim pre​stu​pi​ma.”
Vajt​sto​u​no​va je raz​mi​sli​la. Mo​žda je i sama na tre​nu​tak po​mi​sli​-
la na čo​ve​ka za kog je ne​ka​da bila uda​ta.
„Ne”, re​kla je. „Uhap​si​će​mo kuč​ku.”

***

Ali agen​ci​je Sam​pa​gi​ta više nije bilo.

Pro​sto​ri​ja iz​nad re​sto​ra​na s pe​če​nom pa​če​ti​nom u Uli​ci Dže​rard
bila je pra​zna. Kao je​di​ni trag iza Džin​džer Gon​za​les i nje​ne agen​ci​-
je za upo​zna​va​nje osta​li su vi​ju​ga​vi in​ter​net​ski kabl i pra​vo​u​ga​o​nik
pra​ši​ne na me​stu gde je bio njen sto. Čaša s osta​ci​ma mi​ri​šlja​ve
sve​će sta​ja​la je u uglu. Vajt​sto​u​no​va ju je uze​la i po​mi​ri​sa​la baš
kada je je​dan sta​ri Ki​nez ušao vu​ku​ći usi​si​vač.
„Go​spo​đa koja je bila ovde?” re​kao sam mu. „Ng-goy ba​wng
ba​wng ma​wng?” Moj kan​ton​ski pri​lič​no je za​rđao, a ni​ka​da nije ni
bio na​ro​či​to do​bar. „Mo​že​te li nam po​mo​ći, go​spo​di​ne?”
„Oti​šla, oti​šla”, re​kao je sta​rac. „Svi oti​šli, oti​šli.”
Dvo​ji​ca mno​go mla​đih Ki​ne​za ute​tu​ra​la su u sobu no​se​ći sto za
ma​sa​žu. Sta​rac im je vik​nuo ne​što ha kan​ton​skom pa su sta​li uza
zid. Gejn se po​ja​vio na vra​ti​ma kad je sta​rac uklju​čio usi​si​vač.
„Go​spo​đo, ho​će​te li da is​pra​znim pro​sto​ri​ju?”, upi​tao je Gejn
pre​ko buke usi​si​va​ča.
Vajt​sto​u​no​va je ne​str​plji​vo od​mah​nu​la gla​vom i sta​la uz mene na
pro​zor. Cr​ve​ni fe​nje​ri ki​ne​ske Nove go​di​ne tre​pe​ri​li su u po​lu​ta​mi
ka​snog ju​tra.
„Pada li ti ne​što na pa​met, Mak​se?”
Po​mi​slio sam na Ko​burg u Ko​no​tu. Na Ame​rič​ki bar u Sa​vo​ju.
Na bar Ri​vo​li u Ricu. Na Fu​mo​ar u Kle​ri​dži​su. Na Pro​me​na​du u
Dor​če​ste​ru.
„Ona bi mo​gla biti bilo gde”, re​kao sam.

***

Ave​ni​ja Elek​trik u Brik​sto​nu. Edi Ren i ja išli smo iz​me​đu pi​jač​nih

te​zgi pre​pu​nih ka​rip​skog voća i po​vr​ća. Gu​a​va, še​ćer​ne ja​bu​ke,
mleč​no voće. Slat​ki krom​pir, konj​ske ba​na​ne, pa​pa​ja. Man​go, po-po,
mu​škat​ni ora​ščić. I mno​go toga što ni​ka​da pre ni​smo vi​de​li - cr​ve​ne
ba​na​ne, ogrom​ne tre​šnje i pa​pri​ke čud​no​va​tog obli​ka.
Skre​nu​li smo u Uli​cu Kold​har​bor, kre​nu​li pre​ma pla​vim ro​ta​ci​o​-
nim sve​tli​ma po​li​cij​skih kola do sive tu​rob​ne stam​be​ne zgra​de zva​-
ne Sa​u​tvik, u kra​ju po​zna​te kao Ka​ra​u​la. Ne​ko​li​ko kli​na​ca koji bi
si​gur​no tre​ba​lo da su u ško​li se​de​lo je na​o​ko​lo na bi​ci​kli​ma če​ka​ju​-
ći da se ne​što desi.
Mene je uz​ne​mi​ri​lo ne​što dru​go, ali ni​sam mo​gao da do​ku​čim
šta.
Ka​ra​u​la je iz​gle​da​la kao vi​so​ko obez​be​đe​ni za​tvor, s ma​ju​šnim
pro​zo​ri​ma use​če​nim u vi​so​ke rav​ne zid​ne plo​če. Po​ka​za​li smo le​gi​-
ti​ma​ci​je mla​dom uni​for​mi​sa​nom po​zor​ni​ku iza po​li​cij​ske tra​ke i upi​-
sa​li se u dnev​nik.
„Šta zna​mo?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va.
„Maj​ki Ma​kar​ti, cr​nac, star če​ti​ri go​di​ne”, od​go​vo​rio je mla​di
po​zor​nik. „Kad je nje​go​va maj​ka ju​tros usta​la, nje​ga nije bilo. Žive
na dru​gom spra​tu.”
Po​pe​li smo se ste​pe​ni​ca​ma do ma​log sta​na; u zad​njoj sobi jed​na
žena je hi​ste​rič​no pla​ka​la. Vi​deo sam je kroz po​lu​o​tvo​re​na vra​ta.
Pre​go​je​na mla​da crn​ki​nja od je​dva dva​de​set go​di​na se​de​la je na
deč​jem kre​ve​cu. Uni​for​mi​sa​na po​li​caj​ka kle​ča​la je pred njom i dr​ža​-
la je za ruku.
„Moje dete… moje dete… moje dete…”
Je​dan de​tek​tiv je iza​šao da nas do​če​ka pa smo se ru​ko​va​li. Iz​-
gle​dao je kao da je pre​du​go na du​žno​sti u Brik​sto​nu.
„Cen​tral​ni Vest end?”, na​sme​šio se. „Šta ćete vi ovde?”
„Bre​dli Vud” od​go​vo​rio sam. „Još je​dan če​tvo​ro​go​di​šnjak je ne​-
stao, zar ne?”
„Mo​lim vas… mo​lim vas… mo​lim vas…”
Žena se gu​ši​la od šoka i bola. De​tek​tiv je spu​stio glas. „Ovaj
če​tvo​ro​go​di​šnjak je dru​ga​či​ji. So​ci​jal​ne slu​žbe do​bro po​zna​ju ovu
po​ro​di​cu. Maj​ka je osu​đi​va​na zbog zlo​u​po​tre​be dro​ga. De​čak -
Maj​ki - slu​žbe su ga već dva puta pri​vre​me​no uz​i​ma​le na bri​gu.”
„Šta je s ocem?”, upi​tao sam.
Na​sme​šio se još šire.
„Otac? Za​i​sta ste da​le​ko od Cen​tral​nog Vest enda, pri​ja​te​lji. Od
ovo​ga vas dele ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra, jed​na reka i sto​ti​ne sve​tlo​snih
go​di​na. Šta je otac? Čuj​te, ako že​li​te da se pro​mu​va​te ovu​da, nema
pro​ble​ma. Pri​sta​vlja​mo čaj​nik. Ali, među nama re​če​no, vi ovde
samo gu​bi​te vre​me.”
Klim​nuo sam gla​vom i od​jed​nom shva​tio šta nije u redu. Oko
Ka​ra​u​le nije bilo no​vi​na​ra. Ni jed​nog je​di​nog.
Svet nije opa​zio da je Maj​ki Ma​kar​ti ne​stao iz svog doma.
Po​mi​slio sam ha Nil​sa i Šar​lo​tu Ga​tling koji ne do​zvo​lja​va​ju
sve​tu da za​bo​ra​vi nji​ho​vog se​stri​ća i za​pi​tao sam se ko će to​li​ko
ma​ri​ti za Maj​kla Ma​kar​ti​ja.
„Ovo mi mo​že​mo sami”, re​kao je de​tek​tiv i po​ti​snuo ze​va​nje.
 11

Su​bo​ta uju​tru. Par​ki​ra​li smo se pre​ko puta Eni​ne kuće. Okre​nuo

sam se da po​gle​dam Ska​ut na zad​njem se​di​štu. Če​ška​la je Ste​na iza
uši​ju, ble​da od raz​mi​šlja​nja.
„Div​no ćeš se pro​ve​sti”; re​kao sam joj to​li​ko ve​se​lo da je i meni
sa​mom pri​pa​la muka. Onda sam do​dao, uo​bi​ča​je​nim gla​som: „Tvo​ja
maj​ka te voli, Ska​ut. Ni​kad nije pre​sta​la da te voli. Ti to znaš, zar
ne?”
Ska​ut je klim​nu​la gla​vom pa smo iza​šli iz kola. Sten nije. Pse​će
car​stvo ni​ka​da nije pri​vla​či​lo moju biv​šu ženu. Sten će mo​ra​ti da
čeka u ko​li​ma.
„Me​sto, Ste​ne”, re​kla mu je Ska​ut. „Do​bar pas.”
Dok smo iz​la​zi​li, Sten je već cvi​leo za Ska​ut; znao je da se ne​-
što spre​ma po nje​nom ran​cu i ovom ne​o​bič​nom odre​di​štu u ze​le​nom
kra​ju Lon​do​na.
Či​ta​va po​ro​di​ca iza​šla je na vra​ta. Novi muž. Oli​ver. Mo​ram
po​če​ti da mi​slim o nje​mu kao o Oli​ve​ru. A više i nije tako nov. Oli​-
ver, muž. Nji​hov sin​čić sti​dlji​vo se dr​žao u po​za​di​ni. I En - ve​o​ma
krup​na, ne​gde u osmom me​se​cu. Ra​ši​ri​la je ruke.
„Ska​ut! Tako si po​ra​sla!”
Ska​ut je ne​zgrap​no uda​ri​la u maj​čin sto​mak.
Kad god vi​dim En i njen novi ži​vot, oče​ku​jem da me pre​pla​ve
ta​la​si bola. No pri​mo​pre​da​ja je bila krat​ko​traj​na, pro​te​kla je glat​ko i
ni​sam ose​ćao ni​šta na​ro​či​to dok su Ska​ut uvo​di​li u kuću a ona se
kru​to sme​ši​la zbog sil​ne str​ke, ne​na​vik​nu​ta da se pre​ma njoj po​stu​-
pa kao pre​ma dr​žav​nom po​gla​va​ru u zva​nič​noj po​se​ti.
Vra​ta su se po​la​ko za​tvo​ri​la pre​da mnom - En se sme​ši​la, ne ne​-
lju​ba​zno, samo od​sut​no - i znao sam da je bol još tu, da ću još dugo
opla​ki​va​ti svoj mr​tvi brak, ali ne ovde, ne da​nas. Bol i tuga za​sko​či​-
će me kad se bu​dem naj​ma​nje na​dao. Vra​tio sam se u kola i po​sa​dio
Ste​na na su​vo​zač​ko se​di​šte. On je s iš​če​ki​va​njem mljac​kao.
 „Sve je u redu, Ste​ne”, re​kao sam. „Tako iz​gle​da nor​ma​lan ži​-
vot.”

***

Po​noć je do​šla i pro​šla, ali san mi nije do​la​zio na oči.

Lu​njao sam po na​šem sta​nu; bez Ska​ut je naš dom de​lo​vao
ogrom​no kao pla​ne​ta. Stao sam uz pro​zor i za​gle​dao se u ble​šta​va
sve​đa Smit​fil​da da​le​ko dole. Na pi​ja​ci je noć tek po​či​nja​la, a to mi
je po​mo​glo da pri​znam sebi da sna no​ćas neće biti.
Ušao sam u sobu moje kće​ri. Sten je le​žao sklup​čan na​sred nje​-
nog ja​stu​ka. Ogrom​ne okru​gle oči sve​tlu​ca​le su mu u mra​ku.
„Iza​ći ću na​krat​ko”, re​kao sam mu.
Sa za​ni​ma​njem je po​di​gao gla​vu.
Kuda ide​mo?
„Samo ja”, re​kao sam.
Oti​šao sam u svo​ju sobu da se pre​svu​čem. Ko​šu​lja. Kra​va​ta.
Sten je do​šao na vra​ta i sum​nji​ča​vo me po​sma​trao.
„Tamo kuda idem psi ne sme​ju”, re​kao sam mu. „Izvi​ni. Ne pu​-
šta​ju pse unu​tra, ra​zu​meš?”
Nagnuo je sa​nji​vu gla​vu na stra​nu kao da ne može da po​ve​ru​je u
to.
Su​bot​nje veče na Vest endu. Po​mi​slio sam na Ko​bur​gu Ko​no​tu.
Na Ame​rič​ki bar u Sa​vo​ju. Na bar Ri​vo​li u Ricu. Na Fu​mo​ar u Kle​-
ri​dži​su. Na Pro​me​na​du u Dor​če​ste​ru. Na sve ne​znan​ce koji se ve​-
če​ras upo​zna​ju u ba​ro​vi​ma. Na po​gle​de. Pića. Na sklo​plje​ne po​god​-
be. Po​mi​slio sam da poč​nem od Ko​no​ta po​što je Džin​džer Gon​za​les
tamo upo​zna​la Bre​da Vuda.
Sten me je s iš​če​ki​va​njem po​sma​trao krup​nim sjaj​nim oči​ma.
Znao sam da tim oči​ma ne mogu da za​tvo​rim vra​ta. „Ako po​đeš sa
mnom, mo​ra​ćeš da osta​neš u ko​li​ma, važi?” Sten se pro​te​glio, zev​-
nuo i gle​dao me kako obla​čim ode​lo s ven​ča​nja.

***

Džin​džer nije bila u Ko​no​tu na Kar​los plej​su, a nije bila ni u Ricu na

Pi​ka​di​li​ju. No na​šao sam je za ma​lim sto​lom u uglu Ame​rič​kog bara
u Sa​vo​ju. S njom je se​deo mu​ška​rac od pe​de​se​tak go​di​na, do​te​ran,
uspe​šan i ne​što pri​pi​ti​ji nego što bi tre​ba​lo. Pre​la​zio joj je pr​stom po
pre​vo​ju šake kao da joj pro​ri​če sud​bi​nu. Uzeo sam sto​li​cu sa su​sed​-
nog sto​la i seo s nji​ma. Mu​ška​rac se za​gle​dao u mene.
„A ko si pa ti, do​đa​vo​la?”, re​kao je.
Ni​sam mu od​go​vo​rio. Gle​dao sam Džin​džer. „Mi​slio sam da ti
ideš po decu, dušo.”
Mu​ška​rac je na​glo ustao. Kad je oti​šao, Džin​džer mi se na​sme​ši​-
la.
„Vo​lim kad me zo​veš dušo”, re​kla je. „Tako mi se čini da me ne​-
ćeš uhap​si​ti.”
„Ja ne bih ra​ču​nao na to. Pri​lič​no na​glo si na​pu​sti​la Ki​ne​sku če​-
tvrt.”
„Mi​sli​la sam da bi to bilo pa​met​no. Ne do​pa​dam ti se.”
Ko​no​bar je pri​šao na​šem sto​lu, a ja sam od​mah​nuo gla​vom.
„Ne do​pa​da mi se to što ra​diš. Mo​žeš to da ulep​ša​vaš ko​li​ko
ho​ćeš, mo​žeš sebe da na​zi​vaš po​slov​nom že​nom, da se pra​viš da si
pre​du​zet​ni​ca - ali za mene je to ista ona sta​ra igra. A vi​deo sam su​-
vi​še si​ro​ti​ca koje do​la​ze u ovu ze​mlju mi​sle​ći da će ra​di​ti kao da​di​-
lje, igra​či​ce ili ko​no​ba​ri​ce, a za​vr​še spa​va​ju​ći na pr​lja​vim ma​dra​ci​-
ma s dva​de​set mu​ška​ra​ca za noć.”
Sku​pi​la je usne. „Ne i moje de​voj​ke.”
„Vi​deo sam ih su​vi​še dro​gi​ra​nih, su​vi​še s iz​bi​je​nim pred​njim zu​-
bi​ma, su​vi​še onih koje ne​ma​ju poj​ma šta im se de​si​lo s pa​so​ši​ma - i
sa ži​vo​ti​ma.”
„Ali to nije ono što ja ra​dim.”
„No ja ne ju​rim pod​vo​da​če. To radi neko dru​gi. Ja lo​vim ubi​ce.
To je moj po​sao. A moja še​fi​ca hoće da te pri​ve​de​ni.”
Džin​džer je ot​pi​la gu​tljaj. Pila je mi​ne​ral​nu vode s li​mu​nom.
Bila je na po​slu.
„Kako mogu to da spre​čim?” upi​ta​la me je.
„Po​mo​zi mi.”
Od​mah​nu​la je gla​vom. „Već sam ti re​kla sve što znam o Bre​du
Vudu.”
 „Že​lim da sa​znam sve o osta​li​ma”, re​kao sam. „0 dru​gi​ma. Re​-
kla si i sama da nisu svi do​bri lju​di.”
„Tako je. Nisu.”
„I ne ve​ru​jem da je baš sve tako či​sto i be​za​zle​no kao što si opi​-
sa​la. Pu​no​let​ni lju​di koji svo​je​volj​no stu​pa​ju u do​dir, za​ni​mlji​vi raz​-
go​vo​ri i obo​stra​no do​bro​vo​ljan seks u kom niko ne bude po​vre​đen.
Bez te​to​va​ža? Bez suza? To nije sve. Si​gur​no ima još ne​što.”
„Šta tra​žiš od mene?”
„Si​gur​no si do​bi​ja​la po​seb​ne za​hte​ve.”
Po​gle​da​la je po baru.
„De​ša​va​lo se.”
„Šta su tra​ži​li? Šta su že​le​li da im obez​be​diš? Ka​kve su im ma​-
šta​ri​je?”
„Ne mo​žeš ni da za​mi​sliš šta sve tra​že.”
„Si​gu​ran sam da mogu. Neki žele su​ro​vost, ova​kvu ili ona​kvu.
Neki žele veće dru​štvo. Neki hoće sve ono što su vi​de​li na in​ter​ne​-
tu. Neki tra​že ma​lo​let​ne. A neki sko​to​vi tra​že decu.”
Prvi put je de​lo​va​la uz​dr​ma​no.
„Ja se tim stva​ri​ma ne ba​vim”, re​kla je.
Gru​nuo sam joj po​set​ni​cu pre​ko sto​la.
„Znam”, re​kao sam. „Da ne mi​slim tako, ti bi sada se​de​la u sobi
za sa​slu​ša​nja.”
Uze​la je moju po​set​ni​cu.
„Čula sam da je ne​stao još je​dan de​čak”, re​kla je.
„Tako je.”
Ko​no​bar je do​šao po​no​vo.
„Go​spo​di​ne, ako ne že​li​te ni​šta da po​ru​či​te, tre​bao bi nam vaš
sto.”
Ni​sam hteo da se po​zi​vam na svoj po​sao, pa sam na​ru​čio pivo
iako mi se nije pilo. Džin​džer je gle​da​la moju po​set​ni​cu. Kad mi je
sti​glo pivo, po​la​ko sam ot​pio gu​tljaj.
Na​sme​ši​la mi se.
„Niko te ne čeka kod kuće, zar ne?”, re​kla je.
„Nije baš tako”, re​kao sam. „Pas me čeka u ko​li​ma.”
„Ne znam baš da li se pas ra​ču​na”, re​kla je.
 „Ja ga ra​ču​nam.”
„Šta je bilo? Ra​ski​nuo si s de​voj​kom?”
Okle​vao sam. Da li za​i​sta že​lim da svo​je taj​ne ot​kri​jem ženi
koja vodi agen​ci​ju za upo​zna​va​nje?
„Sa že​nom”, re​kao sam.
„Mogu li još ne​ka​ko da ti po​mog​nem?”, re​kla je po​i​gra​va​ju​ći se
sada sa mnom.
„Mi​sliš da mi tre​ba mla​đa ver​zi​ja moje žene?”
„Mi​slim da de​lu​ješ usa​mlje​no, de​tek​ti​ve.”
„Sva​ko je usa​mljen”, re​kao sam i ustao.
Uo​zbi​lji​la se. „Znaš, ima ne​što da​le​ko gore od ono​ga što vide na
in​ter​ne​tu”, re​kla je.
„A šta je to?”
„Ono što vide u svo​joj gla​vi.”

***

Ne​delj​no ju​tro kod Fre​da.

S ve​li​kim ru​ka​vi​ca​ma od osam​na​est unci na ru​ka​ma, uda​rao sam
te​šku vre​ću. Bam-bam-bam, tu​kao sam i tu​kao, mleč​na ki​se​li​na
stva​ra​la mi se u mi​ši​ca​ma, pa su bile bol​ne i te​ške. Bio sam re​šen
da se pot​pu​no is​cr​pim kako bih no​ćas spa​vao bo​lje.
„Uda​raj iz ra​me​na, ne ša​kom”, go​vo​rio je Fred mla​di​ću s ko​jim
je bio u rin​gu. Kad mi je zu​ja​li​ca ozna​či​la kraj tri mi​nu​ta, stao sam
da ih gle​dam. I osta​li su pre​ki​nu​li ve​žba​nje da ih po​sma​tra​ju.
To​li​ko je do​bar bio taj mo​mak.
Fred ga je od​veo na fo​ku​se​re i iz​vi​ki​vao mu na​red​be.
„Dvo​stru​ki di​rekt, dvo​stru​ki di​rekt. Haj​de, Roki! Dvo​stru​ki di​-
rekt - levi kro​še - de​sni kro​še. Tako. Ne mi​sli na sna​gu. Mi​sli na br​-
zi​nu. Uda​raj iz sto​pa​la! Ce​lim te​lom! A sada našu kom​bi​na​ci​ju se​-
dam uda​ra​ca.” Udar​ci su se sta​pa​li u mr​lju. „Tako, Roki”, re​kao je
Fred, a gu​sar​sko lice raz​vu​klo mu se u ši​rok osmeh.
Mla​dić je bio gi​bak i ve​o​ma brz, čvrst i spo​so​ban kako samo
vrlo mla​di i vrlo ozbilj​ni mogu da budu. A si​gur​no je bio i za​i​sta do​-
bar kad je uzeo na​di​mak Roki. Gle​dao sam kako mu ruke mu​nje​vi​to
po​ga​đa​ju fo​ku​se​re, slu​šao sam oštri zvuk uda​ra kože o kožu. De​lo​-
vao je me​di​te​ran​ski, ona​ko tam​no​kos i ma​sli​na​ste puti; mo​žda je bio
Ita​li​jan ili Špa​nac. A ako već nije bio pro​fe​si​o​nal​ni bok​ser, sva​ka​ko
je o tome raz​mi​šljao.
Fred je spu​stio fo​ku​se​re. Sta​vio je štit​nik u usta i ka​ci​gu na gla​-
vu i na​vu​kao ru​ka​vi​ce od če​tr​na​est unci. Onda su spa​rin​go​va​li ne​-
ko​li​ko run​di. Fred je bok​so​vao od​bram​be​no, iz​ba​ci​vao je di​rek​te i
klo​nio se mla​di​će​ve opa​sne de​sni​ce. Za​pa​nji​lo me je to što je samo
Fred no​sio ka​ci​gu. Po​sle tri tro​mi​nut​ne run​de iza​šli su iz rin​ga.
„Ne no​siš ka​ci​gu kad spa​rin​gu​ješ?”, upi​tao sam klin​ca.
Is​ke​zio se. „Ni​kad ne no​sim ka​ci​gu”, od​go​vo​rio je. „Zbog ka​ci​-
ge su​vi​še že​lim da me iz​u​da​ra​ju.”
„Put​ni​ci vole da se tuku”, na​sme​jao se Fred. „To im je u krvi.”
Zna​či, Roki je Ci​ga​nin.
„Jesi li pro​fe​si​o​na​lac?”, upi​tao sam ga.
„Raz​mi​šljam o tome. Mo​žda ću usko​ro da se ože​nim.” Nije
imao više od osam​na​est go​di​na. „Sada ra​dim ono crno. Zna​te. As​-
fal​ti​ra​nje.”
Klim​nuo sam gla​vom. „Že​lim ti sre​ću u sve​mu.”
„Hva​la, dru​gar.”
Do​dir​nu​li smo se ru​ka​vi​ca​ma.
Vra​tio sam se uda​ra​nju u vre​ću kad se na ve​sti​ma po​ja​vi​la Ba​-
šta. Nils i Šar​lo​ta Ga​tling gle​da​li su cve​će na​go​mi​la​no is​pred ka​pi​-
je. On je dr​žao ruke na le​đi​ma, sa​mo​u​ve​ren kao kru​ni​sa​na gla​va u
po​se​ti. Ona je ner​vo​zno ste​za​la de​snom ru​kom levi ruč​ni zglob kao
da je taj po​kret teši, kao da se drži za ruke sa sa​mom so​bom. Brat i
se​stra pro​či​ta​li su neke po​ru​ke i raz​me​ni​li ne​ko​li​ko reči, a či​ni​lo se
da ih s pri​stoj​ne uda​lje​no​sti po​sma​tra či​ta​va ze​mlja. Če​kao sam da
vi​dim hoće li na ve​sti​ma biti ne​što o Maj​klu Ma​kar​ti​ju iz Brik​sto​na.
Ali onda su po​če​le sport​ske ve​sti, kao da je dru​gi de​čak već za​-
bo​ra​vljen.

***

Po​sle tre​nin​ga kod Fre​da oti​šao sam kući, is​tu​ši​rao se i na​lio se ka​-
fom. Onda sam se od​ve​zao na Hemp​sted Hit, a Sten je se​deo na su​-
vo​zač​kom se​di​štu, uz​bu​đen, dah​ću​ći od iš​če​ki​va​nja; tač​no je znao
kuda ide​mo.
Tlo je bilo tvr​do kao ka​men i sve​tlu​ca​vo od leda, a pod kr​va​vo​-
cr​ve​nim ne​bom pro​la​zi​li smo po​red je​ze​ra​ca uz koje pe​ca​ro​ši spa​va​-
ju u ša​to​ri​ma, še​ta​li smo sta​za​ma pod bla​go pre​zri​vim po​gle​dom li​-
si​ca, ga​zi​li smo iz​me​đu go​log dr​ve​ća i ne​o​če​ki​va​no iz​la​zi​li na li​va​de
koje više ni​ka​da ne​će​mo po​no​vo naći.
Bili smo na Kajt Hilu i gle​da​li či​tav Lon​don kad mi je za​zvo​nio
te​le​fon. Neko me je zvao s bro​ja koji ni​sam pre​po​znao.
„Ovde Oli​ver”, re​kao je novi muž. „U bol​ni​ci smo.”

***

Sla​vlje je već bilo po​če​lo.

Oli​ver je iz​gle​dao kao da je prob​deo či​ta​vu noć, ali ga je uju​tru
do​če​ka​la sre​ća. Uz​bu​đe​no je raz​go​va​rao s po​sta​ri​jim ot​me​nim pa​-
rom; nisu mo​gli biti niko dru​gi nego nje​go​vi mama i tata. Go​spo​đa
je dr​ža​la dva bu​ke​ta cve​ća. Sti​za​lo je još lju​di.
Ska​ut je tiho se​de​la u sre​di​štu gu​žve i cr​ta​la na aj​pe​du.
Ru​ko​vao sam se sa svi​ma.
„Če​sti​tam”, re​kao sam. „Jesu li maj​ka i dete do​bro?”
„Bilo je samo malo pre​ra​no”, re​kao je Oli​ver i prvi put sam ose​-
tio da ima​mo ne​što za​jed​nič​ko. Shva​tao sam u pot​pu​no​sti šta ose​ća
- me​ša​vi​nu olak​ša​nja, po​no​sa i ne​po​mu​će​ne ra​do​sti. To me je dir​nu​-
lo u srce. Zato što sam se do​bro se​ćao kako je to.
Pru​žio sam ruku pre​ma Ska​ut.
Oli​ve​ro​vi ro​di​te​lji su se zgle​da​li sa zeb​njom. Svi su bili ve​o​ma
lju​ba​zni, ali nije se mo​glo po​re​ći da Ska​ut i ja pri​pa​da​mo na​pu​šte​noj
pro​šlo​sti. Upra​vo u tom tre​nut​ku uči​ni​lo mi se da bo​lje ra​zu​mem
svo​ju biv​šu ženu. Mno​go je lak​še ako se pre​tva​raš da ni​ka​da pre
nisi vo​leo.
„En”, re​kla je Oli​ve​ro​va maj​ka.
„Spa​va”, re​kao je Oli​ver.
„Is​cr​plje​na je”, re​kao je nje​gov otac.
„Na​rav​no”, re​kao sam ja, pa smo slo​bod​no mo​gli da se ra​zi​đe​-
mo.
Oli​ver me je po​gle​dao i na​sme​šio se. Ni​sam mo​gao ja​sno da
pro​či​tam taj osmeh. Mo​žda je i on mene prvi put istin​ski vi​deo.
Uz​vra​tio sam mu osmeh. Nije bilo ra​zlo​ga da ih i da​lje dr​ži​mo
na muci. Hte​li smo samo da se sklo​ni​mo s puta nji​ho​voj sre​ći.
Ruka moje kće​ri bila je sit​na u mo​joj.

***

Ne​delj​ni sa​o​bra​ćaj bio je re​dak i usko​ro smo pre​la​zi​li most Blek​fra​-

jer na putu kući.
„Kad iza​đe iz bol​ni​ce”, re​kao sam, „i kada beba dođe kući…”
Ska​ut me je pre​ki​nu​la. „U redu je, tata”, re​kla je zre​lo kao ni​ka​da
ra​ni​je. Gle​da​la je reku, uli​ce oko pi​ja​ce Fa​ring​don, sta​ri Lon​don za​-
tvo​ren za svoj dan od​mo​ra.
„Meni je ovde naj​lep​še”, re​kla je.

***

U ne​kom tre​nut​ku pred zoru Ska​ut se pro​bu​di​la, pa sam te​tu​ra​ju​ći

ušao u nje​nu sobu.
„Hlad​nu stra​nu ja​stu​ka”, pro​mr​mlja​la je, oči​ju još sklo​plje​nih od
sna. „Daj mi hlad​nu stra​nu ja​stu​ka.”
Ne​žno sam je po​di​gao da sed​ne i okre​nuo ja​stuk. Onda je le​gla i
go​to​vo sme​sta po​no​vo za​spa​la, gla​ve oslo​nje​ne na ono što na​zi​va
hlad​nom stra​nom ja​stu​ka.
 12

U Sobi sto je​dan Nju Sko​tland jar​da na​red​nik Džon Kejn je ot​klju​-
čao vra​ta i po​vor​ka po​li​cij​skih pi​to​ma​ca ušla je u Crni mu​zej.
De​se​tak pi​to​ma​ca do​šlo je iz cen​tra „Ser Ro​bert Pil”[3] glav​nog
cen​tra za obu​ku Me​tro​po​li​ten​ske po​li​ci​je, koji mi jed​no​stav​no zo​ve​-
mo Hen​don. Ušli su na​sme​ja​ni i ve​se​li, kao ve​li​ka deca na škol​-
skom iz​le​tu, i ve​dri​na je vla​da​la sve dok nisu do​šli do vi​tri​ne s va​-
tre​nim oruž​jem ko​jim su ubi​ja​ni po​li​caj​ci.
Džon i ja išli smo iza njih. Ja sam no​sio tro​stru​ki espre​so iz bara
Ita​li​ja, a on svo​ju ve​li​ku šo​lju s nat​pi​som NAJ​BO​LJI TATA NA
SVE​TU punu čaja. Pi​tom​ci su za​tim pri​šli zbir​ci lo​na​ca u ko​ji​ma je
De​nis Nil​sen ku​vao gla​ve, šake i sto​pa​la svo​jih žr​ta​va dok meso ne
spad​ne s ko​sti​ju. Nisu se više sme​ja​li. Više nisu br​blja​li. Po​la​ko su
shva​ta​li da bilo kog dana svo​je ka​ri​je​re mogu uju​tru da iza​đu iz
kuće i više se ni​ka​da ne vra​te.
„Ko​li​ko ih ima, Džo​ne?”
„Ko​li​ko ih je Nil​sen po​bio?”, uz​vra​tio je Džon. „Ni on sam nije
mo​gao da se seti. Pet​na​est ili še​sna​est, pret​po​sta​vlja se. Više nego
do​volj​no da za​če​pi sliv​ni​ke u kra​ju.”
„Ni​sam te to pi​tao”, re​kao sam. „Za​ni​ma me ko​li​ko lju​di živi od
toga. Ne pi​tam za lu​da​ke ka​kav je bio Nil​sen. Ne pi​tam za pu​sto​lo​-
ve i ban​di​te koji bi ubi​li bilo koga za koju hi​lja​dar​ku. I ne mi​slim na
ubi​stva iz stra​sti, po​či​nje​na bez raz​mi​šlja​nja ku​hinj​skim no​žem kada
neko vidi na tu​đem te​le​fo​nu po​ru​ku koju nije tre​ba​lo da vidi. Mi​-
slim na pra​ve pro​fe​si​o​nal​ce koji ubi​stvo sma​tra​ju svo​jim za​na​tom.
Na ubi​ce od ka​ri​je​re. Ko​li​ko ih ima?”
„Mi​sliš na one koje ne uhva​te?”
Klim​nuo sam gla​vom.
„Pa, to ne zna​mo”, od​go​vo​rio je. „I ne​će​mo ni​kad zna​ti. O nji​ma
po de​fi​ni​ci​ji ne zna​mo ni​šta. No že​liš li da ču​ješ šta ja mi​slim? Ne
po​sto​je vr​hun​ske pro​fe​si​o​nal​ne ubi​ce ni ge​ni​jal​ne pla​će​ne ubi​ce. Svi
su oni pra​zne male bi​tan​ge pune besa koje hoće lako da dođu do
para. Svi do jed​nog. I oni koji to rade za no​vac i oni koji to rade jer
ih je neka žena po​vre​di​la. Sin​ko, od​go​vor na tvo​je pi​ta​nje gla​si - ni​-
je​dan.”
Raz​mi​slio sam o tome.
Pi​tom​ci su pro​la​zi​li po​red ek​spo​na​ta o Mej​zi Dos, žr​tvi vik​to​ri​-
jan​skog sle​pi​la, de​voj​ci koja nije uči​ni​la ni​šta osim što je umr​la.
Nisu je ni po​gle​dah.
Ona nije ura​di​la ni​šta. To i je​ste nje​na ne​sre​ća. Ona je samo
umr​la.
„Ja mi​slim da ih ima više, Džo​ne”, re​kao sam. „Malo više nego
ni​je​dan.”
Te​le​fon mi je za​vi​bri​rao pa sam se vra​tio u kan​ce​la​ri​ju da se ja​-
vim. Zva​la me je Edi Ren.
„Na​šli smo oruž​je ko​jim je iz​vr​še​no ubi​stvo”, re​kla je.

***

Bilo je hlad​no među ka​ta​kom​ba​ma gro​blja Za​pad​ni Haj​gejt.

„Idi​te na dru​gi kraj, go​spo​di​ne”, re​kao mi je uni​for​mi​sa​ni po​li​ca​-
jac. Pro​vu​kao sam se is​pod tra​ke. S dru​ge stra​ne grob​ni​ca vi​deo
sam crne pri​li​ke i kre​nuo sam ka nji​ma. Čuo sam tihe gla​so​ve, puc​-
ke​ta​nje i kr​ča​nje na​ših ra​di​ja.
Ka​ta​kom​be su duge sko​ro sto me​ta​ra i ima​ju oko hi​lja​du po​je​di​-
nač​nih udu​blje​nja, a sva​ko je ta​man do​volj​no za je​dan kov​čeg. Iako
su iz​nad ze​mlje, ka​ta​kom​be su uko​pa​ne u brdo i hlad​no​ća gro​bo​va
kao da je ne​pre​sta​no oba​vi​ja​la ci​gle i me​tal.
Uklju​či​lo se sve​tio. Iza po​sled​nje po​li​cij​ske tra​ke vi​deo sam is​-
tra​ži​te​lje me​sta zlo​či​na u be​lim kom​bi​ne​zo​ni​ma. Vajt​sto​u​no​va je raz​-
go​va​ra​la sa še​fom me​sta zlo​či​na. Gejn je kle​čao i zu​rio u jed​nu nišu
u ko​joj je još bio mr​tvač​ki san​duk. Re​no​va je pi​sa​la be​le​ške raz​go​-
va​ra​ju​ći s dvo​ji​com pre​stra​vlje​nih kli​na​ca; vr​te​la je gla​vom zbog
nji​ho​ve glu​po​sti, a cr​ve​na kosa pa​da​la joj je na lice.
Pro​šao sam is​pod tra​ke.
„Ova dvo​ji​ca su to na​šli”, re​kla mi je. „Pre​sko​či​li su zid. Nju​-
ška​li su tamo gde nisu sme​li.” Be​sno ih je po​gle​da​la. „A čak nije ni
Noć ve​šti​ca.”
„Ni​smo hte​li ni​šta da ukra​de​mo”, re​kao je je​dan, na ivi​ci suza.
„Samo smo gle​da​li”, do​dao je dru​gi, su​vih oči​ju. „Uči​ni​li smo
ne​što do​bro, zar ne? Na​šli smo, ono, va​žan do​kaz.”
Klek​nuo sam po​red Gej​na. Oba​sja​vao je kov​čeg ba​te​rij​skom
lam​pom. Lo​ba​nja nam se ke​zi​la.
„Vik​to​ri​jan​ci su oči​gled​no vo​le​li da gla​va bude na ovom kra​ju”,
re​kao je. „Tako su mo​gli zgod​ni​je da ća​ska​ju s mr​tvi​ma.”
Ja ni​sam ni​šta vi​deo. „Gde je oruž​je?”
„Malo da​lje. U grud​nom košu. Tako mi​sle ona dva man​gu​pa.”
Po​ka​zao je na de​ča​ke gla​vom. „Iz​vu​kli su telo na​po​lje i gur​nu​li ga
na​zad kad su vi​de​li šta je unu​tra. Je​dan je re​kao mami, a ona je po​-
zva​la nas.”
„Da mi ni​smo do​šli ova​mo…”, za​u​stio je onaj hra​bri​ji.
„Samo za​ve​ži”, re​kla mu je Re​no​va.
Gejn i ja smo se od​ma​kli kako bi po​li​cij​ska fo​to​graf​ki​nja oba​vi​-
la svoj po​sao. Kad je za​vr​ši​la, in​spek​tor​ka Vajt​sto​un mi je klim​nu​la
gla​vom.
„Ko ima naj​du​že ruke?”, upi​ta​la je.
„Ja”, re​kla je Edi Ren.
„Mak​se, iz​vu​ci to”, ka​za​la mi je Vajt​sto​u​no​va.
Na​vu​kao sam pla​ve gu​me​ne ru​ka​vi​ce i gur​nuo ruku u san​duk.
Vr​ho​vi​ma pr​sti​ju na​pi​pao sam glat​ku ivi​cu lo​ba​nje. Pr​sti su mi kli​zi​-
li duž čvor​no​va​tog vra​ta do vrha kič​me. Nagnuo sam se na​pred i
čvr​sto sti​snuo usne tru​de​ći se da ne udi​šem pra​ši​nu iz pra​sta​rog gro​-
ba. Na​pi​pao sam kri​vi​nu re​ba​ra tro​šnih od sta​ro​sti. Neka re​bra bila
su po​lo​mlje​na i oštra. I to od​ne​dav​no.
Po​seg​nuo sam u grud​ni koš mr​tvog čo​ve​ka i na​i​šao na hlad​no​ću
sa​vre​me​nog če​li​ka. Na​pi​pao sam krat​ku cev, de​be​li trup i tri slo​va
na​zi​va pro​i​zvo​đa​ča.
Pr​sti su mi se sa​vi​li oko dr​ške.
Sa​svim po​la​ko po​čeo sam da iz​vla​čim pi​što​lj za sto​ku.
„Kako su ga sta​vi​li tamo?”, upi​ta​la je Re​no​va.
„Slo​mi​li su re​bra”, re​kao sam i ose​tio da oštra ivi​ca re​bra mr​-
tvog čo​ve​ka pro​se​ca ru​ka​vi​cu i za​ba​da mi se u pa​lac. To​pla krv mi
je po​te​kla niz zglob.
Za​ka​čio sam na​dla​ni​com stra​ni​cu san​du​ka. Drvo je bilo tru​lo od
sta​ro​sti. Ne​što lji​ga​vo od​gmi​za​lo je da​lje od mene.
Iz​vu​kao sam pi​što​lj za sto​ku iz kov​če​ga.
Šef me​sta zlo​či​na če​kao je s ke​som za do​ka​ze. Kad sam spu​stio
pi​što​lj u kesu, vi​deo sam da se jed​na okr​va​vlje​na sve​tla vlas za​le​pi​-
la za cev. Fo​to​graf​ki​nja je po​če​la da sni​ma.
„Sad kad mi je bio u ruci, shva​tam za​što je zgo​dan”, re​kao sam.
„Lak. Pre​no​siv. Le​ga​lan.”
Gle​da​li smo kako pi​što​lj ble​ska pod bli​cem. Bio je sre​br​nast i
siv, li​čio je više na te​šku ruč​nu bu​ši​li​cu ili na pi​što​lj za ek​se​re nego
na va​tre​no oruž​je. No odi​sao je gru​bom si​lom. Iz​gle​dao je de​lo​tvor​-
no i smr​to​no​sno.
„Ipak mi je to ču​dan iz​bor za ubi​stvo”, re​kla je Edi Ren. „Mi​-
slim, za​što bi neko upo​tre​bio to? Čini mi se da je te​ško po​bi​ti time
či​ta​vu po​ro​di​cu.”
„Nije ako ih na​klju​kaš ro​hip​no​lom”, re​kao sam.
„Ili ako po​ku​ša​vaš da sme​stiš ne​ko​me”, do​dao je Gejn.
„Go​to​vo”, re​kla je fo​to​graf​ki​nja, a in​spek​tor​ka Vajt​sto​un je uze​-
la kesu i od​me​ri​la te​ži​nu pi​što​lja za sto​ku.
„Ili ako samo ovim umeš da ba​ra​taš”, re​kla je.

***

Re​no​va i ja kre​nu​li smo kroz gro​blje na​zad u Ba​stu. Di​vlje ze​le​ni​lo

bu​ja​lo je na sve stra​ne, pa je za​vu​če​no gro​blje li​či​lo na džun​glu.
Čak i bez li​šća ve​li​ka sta​bla ti​ska​la su se oko nas i skri​va​la nas
sen​kom. Ni​sam znao koje su vr​ste, ali sam znao da im je li​šće le​-
plji​vo leti kad je ze​le​no, a lji​ga​vo uje​sen kad opad​ne. Grad​sko drvo,
iako se či​ni​lo da je grad da​le​ko odav​de.
Onda sam ga spa​zio.
Išao je po sen​ka​ma dr​ve​ća, ne​stao je iza kri​vi​ne jed​ne str​me vi​-
ju​ga​ve sta​ze, s ka​pu​lja​čom na​vu​če​nom na gla​vu.
„Ovaj deo gro​blja je za​tvo​ren za jav​nost, je li tako?”, upi​tao
sam.
Edi je klim​nu​la gla​vom. „Samo gru​pe s vo​di​čem. Ti si mi to re​-
kao, se​ćaš se? Za​pad​na stra​na uvek je za​tvo​re​na za jav​nost.”
„A ko je onda ono, do​đa​vo​la?”
Na​šli smo ga kako sedi po​red pra​sta​rog gro​ba usred po​di​vlja​log
gr​mlja. Ru​kom se osla​njao na ve​li​ku sta​tuu usnu​log psa. Sam grob
bio je obi​čan, ali ka​me​ni pas bio je ogro​man, de​set puta veći od pri​-
rod​ne ve​li​či​ne.
Roki nam se osmeh​nuo is​pod ka​pu​lja​če.
„Šta ćeš ti ovde?”, upi​tao sam ga.
„Obi​la​zim svog he​ro​ja”, re​kao je tap​šu​ći psa po gla​vi. „Je​ste li
čuli za Toma Se​jer​sa? I on je bio bok​ser. Bio je ve​li​ka zve​zda bok​sa
bez ru​ka​vi​ca sre​di​nom de​vet​na​e​stog veka. Ovde je sa​hra​njen. Tom
Se​jers je bio Flojd Mej​ve​der svog vre​me​na. Mu​ha​med Ali. Šu​gar
Rej Le​o​nard. Bio je si​tan, kao ja, ali se bo​rio pro​tiv mno​go krup​ni​jih
lju​di. Tada nije bilo ka​te​go​ri​ja te​ži​ne, vi​di​te. Ne u to vre​me.”
Re​no​va je za​ški​lji​la u Ro​ki​ja.
„Po​zna​ješ ovog go​spo​di​na?”, upi​ta​la me je.
„Iz te​re​ta​ne”, re​kao sam. „Roki je bok​ser. Ot​kud znaš za ovo
me​sto, Roki?”
„Ra​dio sam u bli​zi​ni. S jed​nim ta​ti​nim dru​gom. Ono crno. Zna​te,
as​fal​ti​ra​li smo pri​la​znu sta​zu. Re​kao sam vam, zar ne? Čini mi se da
sam vam re​kao.”
„Kako se zove taj dru​gar tvog tate?”
„Šon No​kins.”
Edi i ja smo se zgle​da​li. Ni​sam do​zvo​lio da mi se na licu po​ka​že
šok, ali po​mi​slio sam na pri​ko​li​ce i ko​li​be far​me Hra​sto​vo brdo
tamo u di​vlji​ni Esek​sa i na div​ne kuće po​ro​di​ce Vud na naj​vi​šem
lon​don​skom brdu.
Ra​zli​či​ti sve​to​vi, po​mi​slio sam.
No ni​sam bio u pra​vu.
„Jesi li ne​ka​da ra​dio u Ba​šti?” upi​tao sam, sada oštri​je. Roki je
be​za​zle​no is​ko​la​čio oči.
„Na koju ba​štu mi​sli​te?” upi​tao je.
„Ba​šta je ogra​đe​no na​se​lje s dru​ge stra​ne ovog zida”, re​kao
sam, a či​ni​lo mi se da već znam od​go​vor. „Na​se​lje sa šest kuća.”
Od​mah​nuo je gla​vom. „Ne, ovo je bilo da​lje. U He​dli Vudu. Ali čuo
sam da je Tom Se​jers sa​hra​njen ovde pa sam do​šao da mu odam po​-
štu. Zna​te li ko​li​ko je lju​di do​šlo na nje​go​vu sa​hra​nu? Sto hi​lja​da.
Pra​ti​li su san​duk iz Kam​den Ta​u​na dov​de. Za​mi​sli​te samo…”
„Ne bi smeo da do​la​ziš ova​mo”, re​kao sam. „To znaš, zar ne?”
Ali Roki je samo po​če​šao ogro​mnog ka​me​nog psa iza uha i ve​dro
mi se na​sme​šio, kao da se moja sit​ni​ča​va pra​vi​la ne od​no​se na nje​ga
i nje​gov rod.

***

Zvo​no u ja​pan​skom vrtu Meri Vud nji​ha​lo se na le​de​nom ve​tru.

Sta​jao sam na sre​di​ni Ba​šte. Naša eki​pa pre​gle​da​la je spi​sak
rad​ni​ka koji su ima​li pri​stu​pa u na​se​lje to​kom po​sled​njih šest me​se​-
ci, odre​đi​va​la koga tre​ba pro​na​ći i s kim sve tre​ba raz​go​va​ra​ti radi
eli​mi​na​ci​je kada me je zvuk zvo​na na​te​rao da po​dig​nem po​gled.
Je​dan na​red​nik i dvo​ji​ca uni​for​mi​sa​nih po​zor​ni​ka stra​ža​ri​li su is​-
pred kuće po​ro​di​ce Vud. Po​li​cij​ska tra​ka već se malo otr​ča​la. A ja
sam čuo zvo​no.
Kuća mi se obra​ća​la.
Po​ku​ša​va​la je ne​što da mi kaže.
Bilo je ve​o​ma hlad​no u sve gu​šćem mra​ku ka​snog po​pod​ne​va,
led se hva​tao na pro​zo​ri​ma dži​po​va i li​mu​zi​na na pri​la​znim sta​za​ma.
Po​tr​čao sam pre​ma kući i pro​vu​kao se is​pod tra​ke; sada sam ja​-
sno čuo zvo​no, čist zvon​ki zvuk iz vrta iza kuće u ko​joj su Vu​do​vi
bili tako sreć​ni.
„Go​spo​di​ne?”
Na​red​nik se stvo​rio po​red mene, para mu je iz​bi​ja​la iz usta. Od​-
mah​nuo sam gla​vom, ne zna​ju​ći tač​no šta tra​žim, ne shva​ta​ju​ći šta
kuća želi da mi sa​op​šti.
Još sam sta​jao na sta​zi i slu​šao zvo​no kad mi je pri​šla Edi Ren.
„Šta je bilo, Mak​se?”
Za​gle​dao sam se u nju. „Ne​mam poj​ma.”
Po​sled​nji sla​ba​šni tra​čak zim​skog sun​ca je za​mro, spu​sti​la se
tama, i dok smo Edi i ja sta​ja​li na sta​zi tlo pod nama iz​ne​na​da se
osve​tli​lo - dva​de​se​tak si​ja​li​ca ugra​đe​nih duž sta​ze uklju​či​lo se s
obe stra​ne sta​ze od puta do ula​znih vra​ta.
 Čuč​nuo sam, do​dir​nuo po​vr​ši​nu, po​gle​dao osta​le pri​la​zne sta​ze s
vo​zi​li​ma sve​tlu​ca​vih smr​znu​tih pro​zo​ra, a onda sam po​no​vo do​ta​kao
pri​la​znu sta​zu Vu​do​vih. As​falt je bio crn i bez pu​ko​ti​na. No na dru​-
gim sta​za​ma vi​deo sam iz​li​za​na me​sta, tra​go​ve guma i iz​duv​nih ga​-
so​va, ožilj​ke na​sta​le od vre​me​na i kli​me.
Ali ne ovde. Pre​šao sam pr​sti​ma po glat​koj cr​noj po​vr​ši​ni.
„Ovo je novo”, re​kao sam.
„Šta?”
„Sta​za. Pre​svu​če​na je kra​jem leta ili po​čet​kom je​se​ni, re​kao bih.
Ne​dav​no. Ne​do​volj​no dav​no da osta​nu tra​go​vi.” Se​tio sam se Ro​ki​-
ja u te​re​ta​ni. „Sada ra​dim ono crno. Zna​te. As​f al​ti​ra​nje.”
Roki, po​mi​slio sam. Ðu​bre jed​no la​žlji​vo.
Koga po​ku​ša​va da za​šti​ti?
Šona No​kin​sa? Svog oca? Sebe?
Na​red​nik i nje​go​vi po​zor​ni​ci gle​da​li su me kako se spu​štam u
ču​ča​nj i do​di​ru​jem pr​sti​ma glat​ki crni as​falt. Po​gle​dao sam Edi.
„Fir​ma koja je na​pra​vi​la ovu sta​zu nije na spi​sku, zar ne?”, re​-
kao sam.
Re​no​va je po​gle​da​la mene, a onda sta​zu. Po​gle​da​la je i osta​le:
sta​ze i vi​deo sam da opa​ža ono što sam ja opa​zio.
Samo je pri​la​zna sta​za do kuće Vu​do​vih bila bes​pre​kor​na. Samo
je sta​za do nji​ho​ve kuće bila nova.
Edi je po​gle​da​la spi​sak dok je ve​tar nji​hao gra​ne iza zida, a zvo​-
no mu od​go​va​ra​lo. Tiho je opso​va​la, zgu​žva​la spi​sak i po​tr​ča​la pre​-
ma Vajt​sto​u​no​voj i Gej​nu, a crna kosa le​pr​ša​la joj je u sve gu​šćem
mra​ku.
 13

„Iz​ra​da sta​ze kao što je ona is​pred kuće Vu​do​vih, to je po​sao od

dva dana”, re​kla je Edi Ren u STZ-1 su​tra​dan pre pod​ne. „Pre​du​zi​-
ma​či do​ne​su go​to​vu as​falt​nu sme​su. To je me​ša​vi​na pe​ska, ka​me​na
i šljun​ka po​ve​za​na as​falt​nim ce​men​tom. Iz​li​ju. Pre​đu valj​kom. Iz​rav​-
na​ju. Go​to​vo za če​tr​de​set osam sati.”
„Obez​be​đe​nje bi tre​ba​lo da za​be​le​ži sva​ko​ga ko uđe i iza​đe iz
na​se​lja” re​kla je Vajt​sto​u​no​va.
Re​no​va klim​nu gla​vom. „Ali rano uju​tru, kad ži​te​lji idi na po​sao
i u ško​lu, ka​pi​ja je otvo​re​na. A obez​be​đe​nje po sve​mu su​de​ći nije
upi​sa​lo ko je po​la​gao as​falt na sta​zu Vu​do​vih.”
„Pa​pi​ri?” upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va. „Ra​ču​ni? Ugo​vo​ri?”
„Ne mo​že​mo ni​šta da na​đe​mo”, od​go​vo​ri​la je Edi. „Nema ni di​-
gi​tal​nih tra​go​va. Pre​gle​da​la sam isto​ri​ju pre​tra​ga na svim kom​pju​te​-
ri​ma u kući.”
„Go​to​vi​na na ruke, tako je ma​nje pa​pi​ra”, reče Gejn.
Ja sam gle​dao ogrom​nu mapu Lon​do​na na zidu naše sale. Ba​šta
se na​la​zi sa za​pad​ne stra​ne Za​pad​nog Haj​gej​ta - na naj​vi​šoj tač​ki
gra​da. Do na​se​lja se sa se​ve​ra može doći iz Finč​li​ja, s juga iz Ken​tiš
Ta​u​na, sa za​pa​da iz Hemp​ste​da, s isto​ka iz Ho​lo​ve​ja. Ako su pre​du​-
zi​ma​či si​šli s neke lon​don​ske obi​la​zni​ce, sa Se​ver​nog kru​žnog puta
ili auto-puta M25, onda su u na​se​lje sti​gli sa se​ve​ra.
„Seća li se neko bilo čega?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va. „Obez​be​-
đe​nje? Su​se​di?”
Edi je po​gle​da​la be​le​ške. „Je​dan stra​žar se seća da su Vu​do​vi
kra​jem leta ne​ko​li​ko dana par​ki​ra​li kola na uli​ci. Kra​jem av​gu​sta,
po​čet​kom sep​tem​bra, čini mu se. A u tom na​se​lju niko se ni​kad ne
par​ki​ra na uli​ci. Si​gur​no zbog po​la​ga​nja as​fal​ta. Mora da se sleg​ne
pre upo​tre​be. Pre​ma tome, za​ni​ma nas ka​sno leto.”
„Ka​me​re”, re​kao sam. „Mo​žda su ih sni​mi​le ka​me​re.”
Gejn se na​sme​jao. „Znaš li ti ko​li​ko ima be​zbed​no​snih ka​me​ra
na ki​lo​me​tar-dva od me​sta zlo​či​na?”
„Ne be​zbed​no​sne ka​me​re”, od​vra​tio sam. „Sa​o​bra​ćaj​ne ka​me​-
re.”
Jav​nost mi​sli da one samo be​le​že pre​ko​ra​če​nje br​zi​ne, ali mi ih
zo​ve​mo AOR​TA - Au​to​mat​sko oči​ta​va​nje re​gi​star​skih ta​bli​ca. Zato
što ne be​le​že samo br​zi​nu ko​jom vo​zi​te. To je samo po​če​tak. Te ka​-
me​re pre sve​ga za​ni​ma ko ste.
„Be​zbed​no​sne ka​me​re su nam bes​ko​ri​sne jer je vre​me koje nas
za​ni​ma bilo dav​no i snim​ci nisu sa​ču​va​ni”, re​kao sam. „Ali sa sa​o​-
bra​ćaj​nim ka​me​ra​ma je dru​ga​či​je. Nji​ho​ve fo​to​gra​fi​je se duže ču​va​-
ju.”
Re​no​va je mu​nje​vi​to ku​ca​la po ta​sta​tu​ri. „Ima jed​na ka​me​ra na
brdu is​pred Haj​gej​ta”, re​kla je. „Ima još jed​na u Uli​ci Gro​uv baš pre
nego što se skre​ne ka Ba​šti. Ima još dve - ne, tri - na Špan​skom putu
ako su do​šli sa za​pa​da.”
„Nisu do​šli sa za​pa​da”, re​kao sam. „Do​šli su sa se​ve​ra, sa Se​-
ver​nog kru​žnog puta ili auto-puta M dva​de​set pet.”
„Ot​kud znaš?”, upi​ta​la me je Vajt​sto​u​no​va.
„Kom​pa​ni​je za po​la​ga​nje as​fal​ta nisu u gra​du”, re​kao sam. „Na​-
la​ze se u pred​gra​đi​ma.”
„A ko​li​ko dugo Upra​va za mo​tor​na vo​zi​la čuva snim​ke sa svo​jih
ka​me​ra?”, upi​ta​la je.
„Za​vi​si”, od​go​vo​rio sam. „Ako vo​zi​lo nije pro​šlo go​di​šnji pre​-
gled, ako nema osi​gu​ra​nje, ako nije re​gi​stro​va​no, ako je u vla​sni​štvu
oso​be za koju se po​li​ci​ja za​ni​ma, ako je ume​ša​no u ne​za​ko​ni​te rad​-
nje, Upra​va će pre​da​ti po​dat​ke na​dle​žnoj slu​žbi, ali sa​ču​va​će ih i u
svo​joj bazi.”
„Ko​li​ko dugo?”, upi​ta​la je naša še​fi​ca, po​gle​da od​jed​nom že​sto​-
kog iza na​o​ča​ra. „Na pri​mer?”
„Za​u​vek”, od​go​vo​rio sam.

***

Kad zna​mo da ćemo osta​ti na po​slu ćelu noć, uvek po​ru​či​mo hra​nu
dok još mo​že​mo. Čak se i Soho po​ne​kad za​tva​ra. Po​sle toga se ja​-
vlja​mo kući.
 Ska​ut je odav​no bila le​gla, a go​spo​đa Mar​fi mi je ka​za​la da je
sve u redu, da će pre​no​ći​ti na ka​u​ču i do​če​ka​ti me rano uju​tru.
Ne​ja​sno sam bio sve​stan dru​gih ti​hih gla​so​va oko sebe. Vajt​sto​-
u​no​va je pre​ko Skaj​pa raz​go​va​ra​la sa svo​jim si​nom. Edi Ren je tiho
pri​ča​la pre​ko te​le​fo​na, ve​ro​vat​no sa svo​jim ože​nje​nim lju​bav​ni​kom.
A Gejn je ot​ka​zi​vao ve​čer​nji su​sret, s kim god da se bio do​go​vo​rio.
Onda je sve utih​nu​lo i čuo sam samo meki glas koji mi je s ir​-
skim na​gla​skom go​vo​rio šta je Ska​ut na​cr​ta​la u ško​li; ope​ra​tiv​na
soba je ne​sta​la i čuo sam samo zvuk doma.
No po​gled mi se vra​tio na višu in​spek​to​ri​cu Vajt​sto​un i lice mr​-
ša​vog raš​ču​pa​nog mom​či​ća s na​o​ča​ri​ma na kom​pju​ter​skom mo​ni​to​-
ru is​pred nje. Njen sin. Iako ni​sam čuo šta go​vo​re, ne​ka​ko sam pre​-
po​znao sna​žnu vezu iz​me​đu sa​mo​hra​nog ro​di​te​lja i de​te​ta. Vi​deo
sam, ili mi se ma​kar či​ni​lo da vi​dim, ne​što što sam do​bro po​zna​vao,
ne​ra​ski​di​vu vezu krvi i lju​ba​vi, ose​ća​nje da su njih dvo​je za​jed​no
pro​tiv či​ta​vog sve​ta.
Prvi put gle​dao sam moju še​fi​cu, tu tihu po​vu​če​nu ženu s na​o​ča​-
ri​ma, s de​set go​di​na is​ku​stva u Upra​vi za ubi​stva i te​ške zlo​či​ne i
si​nom kod kuće, i či​ni​lo mi se da vi​dim sa​mog sebe.

***

Celu noć smo gle​da​li crno-bele snim​ke sa​o​bra​ćaj​nih ka​me​ra.

Ni​smo vi​de​li lica. Tako lju​di iz​be​ga​va​ju ka​zne​ne po​e​ne, po​ri​ču
da su bili za vo​la​nom, tvr​de da su bili kod kuće u kre​ve​tu, iz​ja​vlju​ju
su​di​ji da je vo​zi​la su​pru​ga.
Zato što ka​me​re sni​ma​ju re​gi​star​ske ta​bli​ce.
Se​deo sam za Gej​no​vim sto​lom dok je on li​stao fo​to​gra​fi​je koje
je na​či​ni​la ka​me​ra na brdu, snim​ke vo​zi​la kako se pod let​njim sun​-
cem vuku na vrh Lon​do​na. Ra​di​li smo ćut​ke, a meni su ner​vi po​drh​-
ta​va​li od pre​vi​še tro​stru​kih espre​sa iz bara Ita​li​ja. Kad sam naj​zad
pro​go​vo​rio, sun​ce je već bilo vi​so​ko od​sko​či​lo nad mej​fer​ske kro​-
vo​ve, a glas mi je bio pro​mu​kao od duge i na​por​ne noći.
„Sta​ni”, re​kao sam.
Beli otvo​re​ni ka​mi​o​net pu​zio je uz​br​do.
Upa​dlji​vo vo​zi​lo. Ford mu​stang. Ni​smo vi​de​li šta nosi i ni​smo
vi​de​li vo​za​ča. No ja​sno smo vi​de​li crna slo​va na vra​ti​ma.
As​fal​ti​ra​nje Pre​mi​jum.
Po​gle​dao sam Bi​li​ja Gri​na.
„As​fal​ti​ra​nje Pre​mi​jum, Bili?” Dao sam mu re​gi​star​ski broj i
mar​ku vo​zi​la.
„Zar ne bi tre​ba​lo da nose me​ša​li​cu?”, re​kao je Gejn. „Va​ljak?
Neku te​šku opre​mu?”
„Tre​ba​lo bi, da. Ali Upra​va za mo​tor​na vo​zi​la ne bi sa​ču​va​la
ovaj sni​mak da je s vo​zi​lom sve u redu.”
Bili Grin se okre​nuo u sto​li​ci.
„To vo​zi​lo nije pro​šlo go​di​šnji pre​gled - zato je još u bazi po​da​-
ta​ka. Fir​ma nema sajt, nema stra​ni​cu na Fejs​bu​ku, nema na​log na
Tvi​te​ru. Ko​li​ko ja vi​dim, uop​šte je nema na in​ter​ne​tu. Fir​ma je iz
Esek​sa, re​gi​stro​va​na je na far​mi Hra​sto​vo brdo. Di​rek​tor fir​me je
go​spo​din Šon No​kins.”
Bili je za​stao, pa​žlji​vo bi​ra​ju​ći reči. U da​na​šnje vre​me ne sme​-
mo da ka​že​mo šta ho​će​mo. Nije nam do​zvo​lje​no.
„Pu​tu​ju​ći na​rod”, re​kao je.
 14

Še​zde​set mi​nu​ta ka​sni​je skre​nuo sam s auto-puta 127 kod Gu​bi​li​šta

i vi​deo u da​lji​ni far​mu Hra​sto​vo brdo. Bele pri​ko​li​ce sta​ja​le su na​-
ni​za​ne duž ivi​ce na​se​lja, pa je sve li​či​lo na ka​ra​van koji čeka na​pad
In​di​ja​na​ca.
„Bo​lje bih se ose​ćao uz jaku po​dr​šku”, re​kao je de​tek​tiv in​spek​-
tor Gejn.
U ko​li​ma nas je bilo samo če​tvo​ro. Ja za vo​la​nom, Vajt​sto​u​no​va
po​red mene, Gejn i Edi Ren po​za​di. Samo naša eki​pa.
„Nema kapa, nema pa​li​ca”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va. „Nema is​te​ri​-
va​ča. Ne za obi​čan raz​go​vor.”
Kape i pa​li​ce su po​li​caj​ci u šle​mo​vi​ma na​o​ru​ža​ni pa​li​ca​ma za
raz​bi​ja​nje de​mon​stra​ci​ja. Is​te​ri​va​či su po​li​caj​ci s če​lič​nim ov​nom za
raz​bi​ja​nje vra​ta - is​te​ri​va​či du​ho​va.
Ćut​ke smo se pri​mi​ca​li lo​go​ru. Otr​ca​ne za​sta​ve le​pr​ša​le su vi​so​-
ko iz​nad ske​le koja je slu​ži​la kao ka​pi​ja. DO​STA S ET​NIČ​KIM ČI​-
ŠĆE​NJEM, pi​sa​lo je na ta​bla​ma, i NE​ĆE​MO OTI​ĆI i OVO JE
NAŠ DOM.
Ušli smo u to na​se​lje grad​ske bede i ra​sko​ši pred​gra​đa, među
ured​ne ku​ći​ce to​li​ko dru​ga​či​je od fri​ži​de​ra i veš-ma​ši​na od​va​lje​nih
vra​ta, po​kva​re​nih te​le​vi​zo​ra i pra​sta​rih kom​pju​te​ra s raz​bi​je​nim mo​-
ni​to​ri​ma.
Uspo​rio sam i pa​žlji​vo vo​zio iz​me​đu dece i pasa. Iz gru​pe je iza​-
šla pet​na​e​sto​go​di​šnja de​voj​či​ca.
„Zdra​vo, Eho”, re​kao sam. „Nisi u ško​li rad​nim da​nom?”
„Da​nas je rad​ni dan?”, upi​ta​la je.
„Je li ti tata kod kuće?”
Po​gle​da​la je Gej​na pre​ko mog ra​me​na.
„Nije tre​ba​lo da se vra​ća​te ova​mo”, re​kla mu je. „Niko od vas
nije tre​ba​lo da se vra​ti.”
Pra​ćen de​com i psi​ma po​la​ko sam se od​ve​zao do ve​li​ke kuće i
pri​ko​li​ce. Šon No​kins je se​deo pred ku​ćom i na​mr​štio se na nas iza
na​o​ča​ra. Spu​stio je Gar​di​jan, ustao i upe​rio ka​ži​prst u Gej​na kad
smo iza​šli iz kola.
„Raz​go​va​ram sa svo​jim advo​ka​tom o vama”, re​kao je.
Pro​zor pri​ko​li​ce kroz koji je Gejn ba​cio pa​co​li​kog još je bio raz​-
bi​jen.
„De​tek​ti​ve Gej​ne”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va, „pri​pa​zi​te na kola, u
redu? Osta​ni​te s njim, de​tek​ti​ve Re​no​va. Go​spo​di​ne No​kin​se?”
Vajt​sto​u​no​va je iz​va​di​la slu​žbe​nu le​gi​ti​ma​ci​ju. „Ja sam de​tek​tiv viši
in​spek​tor Pa​tri​ša Vajt​sto​un. Mi​slim da po​zna​je​te de​tek​ti​va po​zor​ni​-
ka Vul​fa.”
Masa se raz​dvo​ji​la i pro​pu​sti​la Gej​na i Edi. Eho se po​ja​vi​la po​-
red oca i uhva​ti​la ga pod​ru​ku, a ja ni​sam mo​gao da odre​dim da li
po​ku​ša​va da ga ob​u​zda ili tra​ži nje​go​vu za​šti​tu.
„Zna​te li šta su ura​di​li mom bra​tu?”, upi​tao je No​kins našu še​fi​-
cu. „Ti far​me​ri? Ski​nu​li su ga do gole kože, pri​ko​va​li ga za ze​mlju i
hte​li su da mu od​se​ku jaja. Nisu po​ku​ša​va​li samo da ga upla​še i
ote​ra​ju. Taj far​mer nije bio do​volj​no mu​ško da ga sa​vla​da sam, pa
je po​zvao po​moć. Dra​go mi je što ih je moj brat ubio. Za​slu​ži​li su
to. I to nema ni​ka​kve veze ni sa čim, ja​sno?”
„Da li po​se​du​je​te ka​mi​o​net ford mu​stang, go​spo​di​ne No​kin​se?”,
upi​ta​la ga je Vajt​sto​u​no​va. Po​gle​da​la je be​le​ške i pro​či​ta​la mu re​gi​-
stra​cij​ski broj. Onda se ćut​ke za​gle​da​la u nje​ga.
„Po​se​du​jem mno​go vo​zi​la”, re​kao je No​kins. „Mu​stang, ka​že​te?
Imam ih ne​ko​li​ko. Zgod​ni su za gra​đe​vin​ske po​slo​ve. Zna​te - za po​-
la​ga​nje as​fal​ta.”
„Je​ste li po​la​ga​li as​falt u se​ver​nom Lon​do​nu? U bli​zi​ni Haj​gej​-
ta?”
„Po​pri​lič​no”, re​kao je, a lice mu se iz​o​bli​či​lo od besa. „Šta je
ovo? Pri​ši​će​te ubi​stvo mom bra​tu zato što sam ja ne​što ra​dio u tom
na​se​lju? Pa to je bilo pre šest me​se​ci!”
Pi​ter No​kins se po​ja​vio na vra​ti​ma pri​ko​li​ce. Po​gle​dao je bra​ta.
„Vra​ti​li su se!”, re​kao mu je. „Ka​zao si da više neće do​la​zi​ti! A
do​šli su!”
Deci i psi​ma sada su se pri​dru​ži​li i od​ra​sli. De​se​tak mu​ška​ra​ca i
žena po​sma​tra​lo nas je skr​šte​nih ruku, raz​go​va​ra​ju​ći među so​bom, a
onda ih je bilo dva​de​se​tak, za​tim više nego što sam us​peo da pre​-
bro​jim; iz​la​zi​li su iz ured​nih ku​ći​ca i pri​ko​li​ca, a među nji​ma sam
vi​deo onog krup​nog bra​do​nju i pa​co​li​kog, kome je čelo još bilo za​-
vi​je​no.
„Zna​či, ne po​ri​če​te da ste ra​di​li ne​što u kući Vu​do​vih u Ba​šti?”,
re​kla je Vajt​sto​u​no​va.
No​kins se na​sme​jao. „Za​što bih po​ri​cao? Po​ro​di​cu ni​sam ni vi​-
deo. Raz​go​va​rao sam s njim - s ga​zdom kuće - pre​ko te​le​fo​na i pre​-
ko do​ma​ći​ce, ona je od​ne​kud iz istoč​ne Evro​pe, dala mi je ko​ve​rat s
nov​cem i piće za do​bro oba​vljen po​sao.” Na​sme​jao se istin​ski ve​-
dro. „Stvar​no mi​sli​te da od toga na​pra​vi​te op​tu​žbu za ubi​stvo, je
li?”
Vajt​sto​u​no​va me je po​gle​da​la. Ja sam gle​dao masu.
„Do​šli smo jer je jed​no vo​zi​lo s ove far​me bilo u na​se​lju”, re​kla
je Vajt​sto​u​no​va. „Mo​ra​mo da eli​mi​ni​še​mo vla​sni​ka tog vo​zi​la iz
naše is​tra​ge.”
„Taj vla​snik sam ja. Go​spo​de - bili smo tamo pola go​di​ne pre
nego što su uc​me​ka​ni! Je li ovo zbi​lja naj​bo​lje što ume​te?”
Sve​ti​na se na​sme​ja​la. To je u redu, po​mi​slio sam. Kad se sme​ju,
ma​nje je ve​ro​vat​no da će mi iš​ču​pa​ti gr​kljan. No onda sam vi​deo da
se moja še​fi​ca za​ru​me​ne​la, čvr​sto sti​snu​la usne i ka​ži​pr​stom gur​nu​la
na​o​ča​ri uz nos. Ne​ve​ro​vat​no ko​li​ko je ose​ća​nja uspe​la da uli​je u taj
po​kret.
Pro​dor​no se za​gle​da​la u Pi​te​ra No​kin​sa.
„Gde ste bili tri​de​set pr​vog de​cem​bra uve​če?”, upi​ta​la je.
„Vaši paj​ka​ni već su ga to pi​ta​li”, re​kla je Eho.
„Mi​slim da su pi​ta​li za dru​gog go​spo​di​na No​kin​sa”, re​kla je
Vajt​sto​u​no​va ne gle​da​ju​ći de​voj​či​cu. „Ja sada pi​tam ovog go​spo​di​na
No​kin​sa. I on mi još nije dao za​do​vo​lja​va​ju​ći od​go​vor.”
„Ovo smo već oba​vi​li”, re​kao je Šon No​kins. „I ne​će​mo po​na​-
vlja​ti. Idi​te ne​kom dru​gom na vra​ta. Bio sam na po​slov​nom putu. U
Ir​skoj. Mogu vam do​ve​sti sve​do​ka ko​li​ko god ho​će​te. Moj brat je
bio ovde. Uz​mi​te ili osta​vi​te, go​spo​đo. Kako god bilo, osta​vi​te nas
na miru. Idi unu​tra”, re​kao je bra​tu. „Idi unu​tra i smi​ri se.”
 Pi​ter No​kins se vra​tio u pri​ko​li​cu. Vajt​sto​u​no​va mi je klim​nu​la
gla​vom pa sam kre​nuo za njim.
U pri​ko​li​ci je bilo kao na bro​du. Sva​ki cen​ti​me​tar pro​sto​ra je
upo​tre​bljen kao za da​lek put. Za​te​kao sam Pi​te​ra na​slo​nje​nog na su​-
do​pe​ru. Sna​žna ra​me​na tre​sla su mu se od stra​ha.
„Ho​će​te da me str​pa​te u za​tvor!” re​kao je.
„Ne​će​mo ako nisi uči​nio ni​šta loše.”
„Ho​će​te, ho​će​te! Ho​će​te da me za​tvo​ri​te i ka​že​te da ste re​ši​li
slu​čaj! Mo​ra​te ne​ko​ga da str​pa​te u za​tvor da ne upad​ne​te u ne​vo​lje!
A mene je lako za​tvo​ri​ti zbog ono​ga što sam ura​dio pre to​li​ko go​di​-
na.” Po​gle​dao me je pla​me​nim oči​ma. „Tako to ide, zar ne?”
„Po​ne​kad”, re​kao sam. „Po​ne​kad je tako bilo u pro​šlo​sti. Ne​vi​ni
lju​di ba​ca​ni su u za​tvor - zbog pod​me​ta​nja bom​bi, zbog ubi​sta​va -
zato što je neko mo​rao da za​vr​ši u za​tvo​ru. Ali to se više ne de​ša​va.
Toga sada nema. Ne​maš čega da se pla​šiš ako nisi ni​šta ura​dio. Ali
mo​raš da nam po​mog​neš. Jed​no dete je ote​to. Jed​na po​ro​di​ca je po​-
bi​je​na.”
„Bo​le​stan sam.”
„Znam.”
„Imam rak. Ne​i​zle​čiv.”
„Znam i žao mi je.”
Klim​nuo je gla​vom, oči​gled​no za​do​vo​ljan. Spo​lja sam čuo gla​-
so​ve sve​ti​ne. Po​gle​dao sam kroz pro​zor, ali ni​sam ni​šta vi​deo. Nije
mi se do​pa​lo što sam še​fi​cu osta​vio samu.
„Ti ra​zu​meš za​što smo do​šli, zar ne?”, re​kao sam. „Znaš šta se
do​go​di​lo toj po​ro​di​ci? Iz​gu​bi​li su ži​vot na isti na​čin kao far​mer
Berns i nje​go​va tri sina. Ubi​je​ni su pi​što​ljem za sto​ku. A ti si ubio
onu če​tvo​ri​cu, zar ne?”
„Zato što su hte​li da me uštro​je!”
Za​ko​ra​čio sam ka nje​mu.
„Da li je Pre​mi​jum fir​ma tvog bra​ta?”
Pi​ter No​kins je po​sle kra​ćeg okle​va​nja klim​nuo gla​vom. „Po​ma​-
žeš li mu?”
„Po​ne​kad.”
„Jesi li bio s njim le​tos u Bo​sti?”
 „Ni​sam ja to ura​dio”, re​kao je. „Ni​sam ni vi​deo po​ro​di​cu. Niko
od nas nije ih vi​deo. Vi to zna​te, zar ne?”
Gle​dao sam ga tre​nu​tak-dva, a onda sam klim​nuo gla​vom. Nje​-
gov brat je re​kao isti​nu.
Bili smo očaj​ni.
Pi​ter No​kins se okre​nuo i oti​šao u spa​va​ću sobu. Pred so​bom
sam vi​deo ve​li​ki kre​vet; za​u​zi​mao je go​to​vo či​tav pod ma​ju​šne
sobe. Pi​ter se ba​cio na kre​vet i pot​pu​no ga is​pu​nio; ma​siv​ne ruke i
noge vi​si​le su mu pre​ko ivi​ce.
Ušao sam u so​bi​cu, stao po​red kre​ve​ta i gle​dao ga.
Onda sam is​pra​tio nje​gov po​gled i po​di​gao gla​vu ka ta​va​ni​ci.
Jed​no isto žen​sko lice sme​ši​lo se hi​lja​da​ma osme​ha.
Ta​va​ni​ca spa​va​će sobe bila je ob​le​plje​na fo​to​gra​fi​ja​ma Meri
Vud.
Bile su od​štam​pa​ne s in​ter​ne​ta i uglav​nom su pri​ka​zi​va​le Meri
kao de​voj​ku iz one zime kad je bila slav​na.
Meri u ski​ja​škom kom​bi​ne​zo​nu. Meri na​sme​še​na u Li​le​ha​me​ru.
Meri na​pe​ta i za​mi​šlje​na u tre​ner​ci bri​tan​ske re​pre​zen​ta​ci​je pred no​-
vi​na​ri​ma. I Meri na​sme​še​na po​red svog bu​du​ćeg muža, mada je
neko ma​ka​zi​ca​ma pa​žlji​vo iz​re​zao Bre​da Vuda sa sli​ke.
Ot​krio sam da ne di​šem.
„Pi​te​ru?”, re​kao sam.
„Da?”
„Šta se do​go​di​lo u Ba​šti, za ime sve​ta?”
Za​tvo​rio je oči, kao da ne želi da gle​da u mr​tvu ženu koja s ta​-
va​ni​ce zuri u nje​ga dok ja zu​rim u nju. Kao da nije že​leo da deli
Meri Vud ni sa kim.
„Ni​šta se nije do​go​di​lo”, re​kao je. „Samo mi se svi​đa​la, to je
sve. Do​pa​da​lo mi se kako iz​gle​da. Iz​gle​da​la je lju​ba​zno. Iz​gle​da​la je
kao dama do​brog srca. Zar vam se ni​kad nije do​pao neko koga ne
po​zna​je​te?”
„Upo​znao si se s njom u Ba​šti, zar ne? Pre​sta​ni da me la​žeš!”
„Ni​sam je upo​znao! Ni​sam raz​go​va​rao s njom. Ne bih ja ni​kad
mo​gao da go​vo​rim s ta​kvom da​mom. Ali vi​deo sam je.” Otvo​rio je
oči i po​gle​dao me. „Ne mo​že​te za​mi​sli​ti kako je bila sa​vr​še​na.”
 Stao sam na vra​ta pri​ko​li​ce, po​no​vo di​šu​ći, a na​po​lju je bilo naj​-
ma​nje sto lju​di. Vajt​sto​u​no​va je slu​ša​la pre​da​va​nje Šona No​kin​sa o
po​li​cij​skoj bru​tal​no​sti i ljud​skim pra​vi​ma.
Gej​na i Edi Ren nije bilo ni​gde.
„Še​fi​ce, mo​raš ovo da vi​diš”, re​kao sam.
Vajt​sto​u​no​va je ušla u pri​ko​li​cu i po​šla za mnom u spa​va​ću
sobu. Pi​ter No​kins i da​lje je le​žao na kre​ve​tu. Onda je za mnom po​-
gle​da​la u ta​va​ni​cu. Dugo je zu​ri​la u sli​ke, a onda je po​gle​da​la krup​-
nog čo​ve​ka ra​ši​re​nih ruku i nogu na po​ste​lji.
„Gde su Gejn i Re​no​va?”, upi​tao sam je.
Vajt​sto​u​no​va je za po​ja​som no​si​la crnu naj​lon​sku vre​ći​cu. Be​-
šum​no ju je otvo​ri​la i iz​va​di​la li​si​ce, dva ko​lu​ta od cr​nog če​li​ka po​-
ve​za​na lan​cem.
Pri​šao sam pro​zo​ru. Vi​deo sam samo masu lju​di.
„Ne mogu biti da​le​ko”, re​kao sam.
Klim​nu​la je gla​vom, a ja sam tač​no znao šta će uči​ni​ti zato što
su nam to utu​vi​li u gla​vu na obu​ci. Zva​nič​no hap​še​nje uvek se iz​vo​-
di uz us​po​sta​vlja​nje te​le​sne kon​tro​le. Ne hap​siš ni​ko​ga dok još ima
iz​gle​da da po​beg​ne.
„Pi​te​re No​kin​se, hap​sim vas zbog ubi​stva Meri Vud”, re​kla je
Vajt​sto​u​no​va mir​no.
No​kins je otvo​rio oči i seo.
„Mo​lim?”, re​kao je, ali ona mu je već na​ta​kla li​si​ce na ruke iza
leđa. Ne​žno smo po​mo​gli krup​nom uhap​še​ni​ku da usta​ne. Bu​ljio je
iz​bez​u​mlje​no u nas kao da mu se ostva​ri​la naj​go​ra noć​na mora.
„Ne mo​ra​te ni​šta da ka​že​te”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va.
Čuo sam po​dru​glji​vu viku spo​lja i pret​po​sta​vio da se Gejn i Re​-
no​va vra​ća​ju.
„Ali može na​ško​di​ti va​šoj od​bra​ni ako to​kom is​pi​ti​va​nja ne spo​-
me​ne​te ne​što na šta ćete se ka​sni​je po​zva​ti pred su​dom”, na​sta​vi​la
je Vajt​sto​u​no​va. „Sve što ka​že​te može biti upo​tre​blje​no u do​ka​znom
po​stup​ku. U redu, ide​mo.”

***

Kre​nuo sam prvi.

 Kad sam stao na vra​ta pri​ko​li​ce, vi​deo sam da su Gejn i Edi u
sre​di​ni mase i da ih gu​ra​ju dok po​ku​ša​va​ju da pro​đu. Onda su se
iza mene po​ja​vi​li Vajt​sto​u​no​va i No​kins i gnev​ni ur​lik pro​neo se go​-
mi​lom. Svi su od​jed​nom kre​nuh na​pred i vi​deo sam Edi kako pada.
Neko je za​mah​nuo pe​sni​com na Gej​na, on se trg​nuo i uda​rac ga je
po​go​dio u uho.
Ali kola nisu bila da​le​ko. A klju​če​ve sam dr​žao u ruci.
Ni​sam vi​deo ba​če​nu bocu, ali ona se od​jed​nom raz​bi​la na​šoj še​-
fi​ci o čelo.
U is​tom tre​nut​ku čulo se pr​ska​nje sta​kla i po​ja​vi​la se jar​ko​cr​ve​-
na krv. Vajt​sto​u​no​va je klo​nu​la, više od šoka nego od bola, a onda
je Pi​ter No​kins po​sr​ću​ći ule​teo bra​tu u na​ruč​je.
Sve​ti​na je po​di​vlja​la od pri​zo​ra krvi.
Od​jed​nom sam se bo​rio za goli ži​vot i shva​tio sam kako je lako
po​gi​nu​ti, kako masa može da ubi​je, kako je onaj po​li​ca​jac po​gi​nuo
u To​ten​he​mu, kako su oni voj​ni​ci gi​nu​li u Bel​fa​stu, kako ru​lja može
da obo​ri čo​ve​ka na tlo i is​ki​da na ko​ma​di​će.
Kiša pe​sni​ca sle​po me je po​ga​đa​la u vrat, uši i po​ti​ljak ko​li​ko i
u usta, nos, bra​du i oči, a pa​ti​ke su me šu​ti​ra​le u li​sto​ve, bu​ti​ne,
zad​nji​cu; neki su mi ci​lja​li među noge i pro​ma​ši​va​li, a lica mu​ška​ra​-
ca i žena bila su mi to​li​ko bli​zu da sam ose​tio smrad hra​ne i du​va​na
u nji​ho​vom dahu.
Vajt​sto​u​no​va me je po​zva​la po ime​nu, po​sled​nji put, kako mi se
či​ni​lo, pa sam kre​nuo ka njoj.
Bila je na ko​le​ni​ma. Na​o​ča​ri su joj vi​si​le s lica. Očaj​nič​ki ih je
gur​nu​la uz nos i nisu spa​le čak ni kad su žene oko nje za​su​le udar​ci​-
ma no​gom nje​nu sit​nu pri​li​ku, a ona nije od​go​va​ra​la, šo​ki​ra​na od iz​-
ne​nad​ne pro​va​le na​si​lja, samo je do​di​ri​va​la ranu na sre​di​ni čela i
ču​di​la se ko​li​či​ni krvi na pr​sti​ma.
Onda su svi od​jed​nom uz​ma​kli.
Vi​deo sam Gej​na, ve​ro​vat​no slo​mlje​nog nosa, kako se te​tu​ra ka
nama, i Edi kako usta​je i vri​šti pru​ža​ju​ći ruku, dr​že​ći ne​što žuto, te​-
ra​ju​ći ih na​zad. Dr​ža​la je tej​zer.
„Upo​zo​ra​vam vas!”, vi​ka​la je. „Sve vas upo​zo​ra​vam!”
Bio je to tej​zer X2, mali, lak i žut kao ka​na​ri​nac. Ne​ko​li​ko tre​-
nu​ta​ka či​ni​lo se da je sve go​to​vo.
Onda je bra​do​nja ko​rak​nuo na​pred. Na pr​lja​vom džem​pe​ru za​-
sve​tle​le su mu dve cr​ve​ne la​ser​ske tač​ki​ce.
„Aha, a ja tebe upo​zo​ra​vam da niko od vas neće odav​de iza​ći
živ, dro​ljo mala!”
Edi ga je po​go​di​la tej​ze​rom. Ovaj mo​del ima dve cevi, pa je
zbog do​dat​nog puc​nja te​ško pro​ma​ši​ti.
A Edi nije pro​ma​ši​la.
Bra​do​nja je ur​lao dok su mu se mi​ši​ći gr​či​li. Ne​u​ro​mu​sku​lar​no
one​spo​so​blja​va​nje, tako se to zove. To za​i​sta sje​be čo​ve​ka. Još je
le​žao na ze​mlji okru​žen svo​jim pri​ja​te​lji​ma kad smo od​ve​li še​fi​cu u
kola.
„No​kins?”, re​kla je.
„Uhva​ti​će​mo ga”, od​go​vo​rio sam.
Nije bilo me​sta da okre​nem kola, pa sam uba​cio me​njač u ri​-
kverc i na​ga​zio gas. Za​neo sam se pred ske​lom, iza​šao i okre​nuo
kola ka Lon​do​nu.
Te​le​fon mi je vi​bri​rao, ali se ni​sam ja​vio dok ni​smo sti​gli do
Gu​bi​li​šta i dok se ni​sam uve​rio da nas niko ne sle​di.
Zva​la me je Džin​džer Gon​za​les.
„Znam gde drže de​ča​ka”, re​kla mi je.
 15

„Šta ti se de​si​lo?”, upi​ta​la je Džin​džer.

Na licu sam imao ode​ro​ti​ne ka​kve osta​vlja​ju udar​ci lju​di koji
za​pra​vo ne ume​ju da uda​ra​ju.
Za​pra​vo sam pro​šao vrlo do​bro. Oti​šao sam sme​sta da se vi​dim
sa Džin​džer dok su osta​li oti​šli u hit​nu po​moć. Vajt​sto​u​no​va je bila
lako kon​tu​zo​va​na, Edi je is​teg​nu​la li​ga​men​te le​vog ko​le​na kad je
pala, a Gej​nu su raz​bi​li nos. No naj​vi​še nas je bo​le​lo to što je Pi​ter
No​kins po​be​gao.
„Bio sam na iz​le​tu u Esek​su”, od​go​vo​rio sam.
Bili smo u Sve​tom Av​gu​sti​nu Ken​ter​be​rij​skom, u ka​to​lič​koj cr​-
kvi to​li​ko du​bo​ko u 1st endu da su uli​ce iz​gle​da​le kao da se nisu
pro​me​ni​le već še​zde​set go​di​na.
Kli​znuo sam duž klu​pe da sed​nem uz Džin​džer.
„Je li to on?”, upi​ta​la je. „Onaj iz ve​sti? Je li on ubio onu po​ro​-
di​cu?”
Klim​nuo sam gla​vom.
„Ot​kud znaš?”
„Po​be​gao je.”
„Kažu da ste ga uhva​ti​li i da vam je iz​ma​kao.”
„A sada ćemo ga po​no​vo uhva​ti​ti” re​kao sam. „Je li to ona?”
Is​pred ol​ta​ra mo​li​la se jed​na de​voj​ka. Vit​ka sit​na pri​li​ka gla​ve
po​gnu​te pred Bo​go​ro​di​com. Bila je ve​o​ma mla​da. Siv​ka​sto​sme​đa
kosa bila joj je ve​za​na u ne​u​re​dan konj​ski rep.
„Da, to je ona”, re​kla je Džin​džer.
„Mo​ra​mo da kre​ne​mo”, re​kao sam. „Sme​sta.”
Džin​džer je klim​nu​la gla​vom. „Samo da se ona po​mo​li za de​ča​-
ka.”
Kad je de​voj​či​ca usta​la, vi​deo sam da je sta​ri​ja nego što sam
mi​slio. Iz​gle​da​la je kao ve​o​ma pre​mo​re​na še​sna​e​sto​go​di​šnja​ki​nja.
Kad me je ugle​da​la, sta​la je kao uko​pa​na, ali onda je po​gle​da​la
Džin​džer i pri​šla nam obi​šav​ši klu​pe kako bi sela mo​joj sa​go​vor​ni​ci
s dru​ge stra​ne.
„Ovo je Pola”, re​kla je Džin​džer i tada sam vi​deo da de​voj​ka
ima ne​ka​kav azij​ski sim​bol is​te​to​vi​ran na ruč​nom zglo​bu.
„Pri​čaj mi o de​te​tu koje si vi​de​la”, re​kao sam.
„De​čak je bio u jed​noj kući u Bi​sku​po​voj ave​ni​ji.”
Uz​dah​nuo sam.
Bi​sku​po​va ave​ni​ja je po​zna​ta i kao Uli​ca mi​li​jar​de​ra. Pro​te​že se
iz​me​đu Hemp​ste​da i Haj​gej​ta, slu​ži kao gra​ni​ca iz​me​đu Haj​gejt​skog
igra​li​šta za golf i Hemp​sted​skog igra​li​šta za golf i ču​ve​na je po dve
stva​ri - po ne​kim od naj​sku​pljih kuća na sve​tu i po ne​kim od naj​ne​-
u​ku​sni​jih ar​hi​tek​ton​skih ostva​re​nja u sti​lu sa​u​dij​ske vi​zi​je le​po​te i
ra​sko​ši.
Na Bi​sku​po​voj ave​ni​ji ima mno​go stra​nog nov​ca. Za​pra​vo, mo​-
žda je sve stra​ni no​vac.
„Adre​sa?”, upi​tao sam.
„Ne znam”, re​kla je Pola.
Sti​snuo sam usne.
„Ne za​ni​ma me kako se zo​veš”, re​kao sam joj. „Ne za​ni​ma me
šta si ra​di​la. I baš me bri​ga je li ti is​te​kla viza. Za​ni​ma me samo to
dete. Ali ako me bu​deš la​ga​la, sme​sta ću se za​in​te​re​so​va​ti za sve
to. Ra​zu​meš li me?”
„Ne znam adre​su! Ča​sna reč - ne znam adre​su. To je jed​na od
onih ve​li​kih kuća na Bi​sku​po​voj ave​ni​ji. Je​dan čo​vek me je od​veo
tamo na za​ba​vu. Upo​zna​la sam ga na Vest endu.”
Na​ve​la je ime jed​nog noć​nog klu​ba.
„Šta si ra​di​la tamo?”
„Ra​di​la sam.”
„U redu”, re​kao sam i po​ka​zao gla​vom ka Džin​džer. „A oda​kle
se vas dve po​zna​je​te?”
„Pola je krat​ko vre​me ra​di​la ho​no​rar​no za moju agen​ci​ju”, re​kla
je Džin​džer. „Ali nije išlo.”
„Za​što nije?”, upi​tao sam. „Zato što ima te​to​va​žu?”
Džin​džer je od​mah​nu​la gla​vom. „Po​ne​kad pre​đem pre​ko sta​rih
te​to​va​ža.”
 „Tako sam i mi​slio”, re​kao sam. „Za​što si je ote​ra​la?”
„Pre​mla​da je”, reče Džin​džer.
Gle​dao sam je tre​nu​tak-dva, a onda sam se okre​nuo Poli.
„Kako se zove? Taj mu​ška​rac koji te je od​veo tamo?”
„De​be​li Roj”, re​kla je. „Mo​že​mo li da se po​sta​ra​mo…”
„Neću do​zvo​li​ti ni​ko​me da ti na​u​di”, re​kao sam. „Ni tom De​be​-
lom Roju ni bilo kome dru​gom. Pri​čaj mi o za​ba​vi.”
„Od​ve​zao me je tamo s Vest enda. Na za​ba​vi su bili mu​škar​ci.
Sta​ri​ji mu​škar​ci. I de​voj​či​ce i de​ča​ci. Mla​đi od mene. Mno​go mla​-
đi.”
Uz​dah​nuo sam.
„Deca?”, upi​tao sam.
„Da, deca.”
„I vi​de​la si ovog de​ča​ka?”
„Dr​ža​li su ga sklo​nje​nog. U jed​noj sobi. Zva​li su je VIP soba.
Čula sam ga kako pla​če.”
„Jesu h mu​škar​ci sni​ma​li?”
„Sni​ma​li su te​le​fo​ni​ma. Da li se to ra​ču​na?”
„Ra​ču​na se.”
„Ni​sam osta​la dugo. Re​kli su mi da idem. Neki lju​di su ka​za​li
De​be​lom Roju da me ne žele tamo. Dali su mi dve​sta fun​ti i is​te​ra​li
me. Oti​šla sam kod Džin​džer. Zna​la sam da ne​što nije u redu.”
Te​le​fon mi je za​vi​bri​rao. Po​ru​ka od Edi. GO​TO​VO, gla​si​la je.
Iza​šli su iz bol​ni​ce i sprem​ni su za po​sao.
Okre​nuo sam se Poli.
„Za​što su te ote​ra​li, Pola?” upi​tao sam je.
„Bila sa​mim pre​sta​ra”, od​go​vo​ri​la je.

***

Po​zor​nik Bili Grin po​slao mi je sta​ru fo​to​gra​fi​ju po​zna​tog pre​stup​ni​-

ka De​be​log Roja iz vre​me​na kad je ne​o​vla​šće​no ušao na po​sed s na​-
me​rom iz​vr​še​nja sek​su​al​nog zlo​či​na.
Iz te​le​fo​na je u mene bu​ljio zde​past dva​de​se​to​go​di​šnjak s fri​zu​-
rom iz osam​de​se​tih i vre​ća​stom be​lom ma​ji​com s nat​pi​som „Fren​ki
kaže dole rat”. No De​be​li Roj koji je sada ne​stao u to​a​le​tu pre​pu​-
nog paba u Šor​di​ču bio je bo​le​sno go​ja​zan mu​ška​rac ne​o​dre​đe​ne
sta​ro​sti i obri​ja​ne gla​ve, a je​di​ni ustu​pak modi bio mu je mali zlat​ni
ko​lut u no​zdr​vi.
A mo​žda mu gla​va nije obri​ja​na.
Gu​bi​tak kose i te​le​snih ma​lja je samo jed​no od spo​red​nih dej​sta​-
va he​mij​ske ka​stra​ci​je.
Osta​la dej​stva su po​ve​ća​nje te​le​sne ma​sti, opa​da​nje gu​sti​ne ko​-
sti​ju i, što je naj​čud​ni​je od sve​ga, gu​bi​tak boje usa​na. Već sam bio
pri​me​tio da De​be​li Roj iz​gle​da kao da je na​ma​zao usne po​seb​no
dre​ča​vim sja​jem. Nije do​bro iz​gle​da​lo. He​mij​ska ka​stra​ci​ja sva​šta
čini čo​ve​ku.
A ni​šta od toga nije do​bro.
No su​di​je vole he​mij​sku ka​stra​ci​ju. I od​bo​ri za po​mi​lo​va​nja
vole he​mij​sku ka​stra​ci​ju. Svi va​žni i moć​ni lju​di mi​sle da he​mij​ska
ka​stra​ci​ja za​i​sta za​u​sta​vlja bo​lest. Sma​nju​je sek​su​al​ni na​gon, spu​šta
nivo te​sto​ste​ro​na i ubi​ja po​riv za po​vre​đi​va​njem sla​bih i-ve​o​ma
mla​dih. Ako po​zna​ti pre​stup​nik pri​sta​ne na he​mij​sku ka​stra​ci​ju,
obič​no mu vra​te nje​gov bed​ni ži​vot.
To nije do​slov​na ka​stra​ci​ja. Pre​stup​nik samo do​bi​je le​ko​ve. U
Ame​ri​ci se daje depo-pro​ve​ra, kod nas si​pro​te​ron-ace​tat. Tre​ba​lo bi
da ti le​ko​vi oba​ve po​sao i ote​ra​ju su​ro​ve sno​ve.
Ne seku im jaja do​slov​no. Što je šte​ta.
Ustao sam i kre​nuo za De​be​lim Ro​jem u to​a​let.
Prao je ruke.
„Ima li ne​gde neka žur​ka ve​če​ras, De​be​li Roju?”
Mu​nje​vi​to me je okr​znuo po​gle​dom i po​put gu​šte​ra pa​lac​nuo je​-
zi​kom pre​ko tih pur​pur​nih usa​na.
„Ne zna​mo se”, re​kao je. To nije bilo pi​ta​nje.
„Ja sam tip koji tra​ži malo za​ba​ve”, re​kao sam.
Po​la​ko je bri​sao ruke. Kru​pan čo​vek bez žur​be bri​še ruke, a ovo
mu ni​ka​ko nije prvi put da ga je neko sa​te​rao u ćo​šak u to​a​le​tu. Još
me nije gle​dao. Ali raz​mi​šljao je. Pi​tao se može li da me obo​ri pre
nego što iza​đe odav​de.
„Tra​žim žur​ku na Bi​sku​po​voj ave​ni​ji”, re​kao sam i vi​deo ga
kako se trza. „U Uli​ci mi​li​jar​de​ra. I ti ćeš me tamo odve​sti.”
 Sada me je po​gle​dao. Po​gle​dao je i slu​žbe​nu le​gi​ti​ma​ci​ju koju
sam dr​žao u le​voj ruci. De​sna mi je bila slo​bod​na za slu​čaj da De​-
be​li Roj po​ku​ša da po​beg​ne ili na​sr​ne na mene.
„Izvi​ni”, re​kao je. „Ne vo​dim ja tebe ni​ku​da. Pri​ve​di me ako ho​-
ćeš. Is​pre​bi​jaj me zbog opi​ra​nja hap​še​nju ako že​liš. Ali ja te ne vo​-
dim u Bi​sku​po​vu ave​ni​ju ni ve​če​ras ni ikad.”
„Je li de​čak tamo?”, upi​tao sam.
Nije od​go​vo​rio. Nagnuo se nad umi​va​o​nik i tr​ljao ruke, prao je
ne​što što se ni​kad neće spra​ti.
Vi​deo sam da je pre​pla​šen. Ruke su mu se tre​sle. No nije se
pla​šio mene.
O ra​me​nu mu je vi​si​la ku​rir​ska tor​ba. Po​ka​zao sam je gla​vom.
„Ako po​gle​dam tvoj lap​top, kla​dim se da ću naći raz​ne ga​do​sti”,
re​kao sam ma „Ako za​mo​lim ne​kog od mo​jih pa​met​nih teh​ni​ča​ra da
kopa du​bo​ko. Da pro​bi​je sve te slo​je​ve za​šti​te oko tvo​jih pr​lja​vih
ma​lih taj​ni.”
Su​di​je mo​žda ve​ru​ju da he​mij​ska ka​stra​ci​ja me​nja čo​ve​ku na​rav.
Ali ne i ja.
Ne ve​ru​jem u to ni naj​ma​nje.
De​be​li Roj je sti​dlji​vo cim​nuo re​men tor​be. Zlat​ni ko​lut u nosu
sve​tlu​cao mu je na oštrom sve​du. Vra​ta su se otvo​ri​la i neki pri​pi​ti
mo​mak iz Si​ti​ja ute​tu​rao je u to​a​let pe​vu​še​ći neku po​zna​tu pe​smi​cu.
„Ne sad”, re​kao sam. Po​što je raz​mi​slio tre​nu​tak-dva, pi​ja​ni
mla​dić je iza​šao.
„Više se pla​šiš njih nego mene”, re​kao sam. Ni to nije bilo pi​ta​-
nje.
Je​zik je brzo pre​šao pre​ko pur​pur​nih usa​na.
„Jesi li ikad vi​deo kako sa​svim mala ko​li​či​na sum​por​ne ki​se​li​ne
može ne​ko​me da una​ka​zi lice, de​tek​ti​ve?”, upi​tao me je.
Klim​nuo sam gla​vom. „Je​sam.”
„Eto”, re​kao je.
„Tako odr​ža​va​ju red na žur​ka​ma? Spa​lju​ju lica? Ili pre​te spa​lji​-
va​njem lica?”
„Ne​maš ti poj​ma. Nije to neka gru​pa bed​ni​ka koja deli sli​ke na
in​ter​ne​tu. Ovo je opa​ka stvar. Ovo su ek​stre​mi​sti. Jed​nom ru​kom
spa​li​će ti lice, a dru​gom će do​da​va​ti va​ze​lin.”
„I da​lje su gru​pa bed​ni​ka”, re​kao sam. „Gru​pa od​ra​slih koja
muči decu. Gru​pa naj​ve​ćih bed​ni​ka na sve​tu. Bre​dli Vud je tamo,
zar ne? Do​ve​li su ga na pri​vat​nu za​ba​vu u Bi​sku​po​voj ave​ni​ji.”
Onda sam mu se uneo u lice. „Zar ne?”
Ustuk​nuo je odr​ža​va​ju​ći pro​stor iz​me​đu nas, dr​že​ći se van mog
do​ma​ša​ja. De​be​li Roj je shva​tao na​si​lje.
„Ni​sam ni vi​deo de​ča​ka”, re​kao je. „Ni​sam ga ni pip​nuo.”
„Ali on je tamo, zar ne?”
Klim​nuo je gla​vom i obo​rio po​gled.
Onda je po​di​gao ruke če​ka​ju​ći da mu na​mak​nem li​si​ce i obli​zao
pur​pur​ne usne.
„Ali i da​lje ne mogu da te od​ve​dem tamo”, re​kao je. „Ti si obi​-
čan gru​bi​jan, a oni su ubi​ce. Oni spa​lju​ju lica. Haj​de, samo na​pred,
is​pre​bi​jaj me. Zbog čega bih te se pla​šio?”
Go​to​vo sam se osmeh​nuo.
„Zato što imam kćer”, re​kao sam i kre​nuo ka nje​mu.

***

De​be​li Roj je iza​šao iz paba is​pred mene, dr​že​ći rol​nu pa​pr​nih ubru​-
sa pri​ti​snu​tu na lice.
Lako sam ga gur​nuo u leđa i re​kao mu: „Sta​ri sre​br​ni BMW
X5.” Za​te​tu​rao se pre​ma mo​jim ko​li​ma.
Vajt​sto​u​no​va je spu​sti​la pro​zor sa su​vo​zač​ke stra​ne.
„De​be​li Roj ne zna adre​su”, re​kao sam joj, „ali po​ka​za​će nam
kuću. Je h tako, De​be​li Roju?”
„Je​ste”, po​tvr​dio je gla​som pri​gu​še​nim iza ubru​sa i hra​pa​vim od
šoka.
„Ti si vi​deo Bre​dli​ja Vuda?”, upi​ta​la ga je Vajt​sto​u​no​va.
Od​mah​nuo je gla​vom ne gle​da​ju​ći nas.
„Samo sam ga čuo”, re​kao je. „Ča​sna reč.”
„Šta si čuo?”, upi​ta​la ga je moja še​fi​ca.
De​be​li Roj je du​bo​ko udah​nuo. Nije nas gle​dao u oči.
„Čuo sam ga kako pla​če” re​kao je.
Edi je iza​šla iz kola da bi De​be​li Roj seo po​za​di iz​me​đu nje i
Gej​na, a ja sam seo za vo​lan.
„Za ovo nam tre​ba​ju kape i pa​li​ce”, re​kao je Gejn Vajt​sto​u​no​voj
već dr​že​ći te​le​fon u ruci. „I tre​ba​ju nam spe​ci​jal​ci.”
Mi​slio je na Je​di​ni​cu za spe​ci​jal​na dej​stva Sko​tland jar​da.
Vajt​sto​u​no​va je klim​nu​la gla​vom.
„Ali ne​će​mo če​ka​ti ni​ko​ga”, re​kla je. „Sa​sta​će​mo se s nji​ma u
Bi​sku​po​voj ave​ni​ji. Edi, javi im tač​nu lo​ka​ci​ju kad stig​ne​mo. Ide​-
mo, Vul​fe.”
Pri​ti​snuo sam pre​ki​dač na ko​mand​noj ta​bli.
Si​re​na je za​ur​li​ka​la a dva pla​va sve​tla za​tre​pe​ri​la su na ma​sci
au​to​mo​bi​la.
Dok sam se uklju​či​vao u sa​o​bra​ćaj, ba​cio sam ne​što kroz pro​-
zor. Mali zlat​ni ko​lut još pro​vu​čen kroz ko​ma​dić kr​va​vog ble​dog
mesa. No​sni pr​sten na tre​nu​tak je ble​snuo pod ulič​nom sve​tilj​kom
Šor​di​ča, a onda je ne​stao u sliv​ni​ku.
Osve​tli​li smo noć.
 16

Bi​sku​po​va ave​ni​ja.
Sa uga​še​nom si​re​nom i ro​ta​ci​jom po​la​ko sam vo​zio iz​me​đu dr​-
vo​re​da uli​ce bo​ga​ta​ških sno​va, po​red ogrom​nih vila po​dig​nu​tih bez
ima​lo šted​nje, ali i bez ima​lo uku​sa.
Ve​li​ke kuće u Bi​sku​po​voj ave​ni​ji bile su uda​lje​ne od ko​lo​vo​za,
sme​šte​ne iza ogra​da kroz koje teče elek​trič​na stru​ja i si​gur​no​snih
ka​pi​ja na​čič​ka​nih ka​me​ra​ma, ali bile su to​li​ko ve​li​ke da su se ipak
ja​sno vi​de​le.
Ni​gde u Lon​do​nu nije bilo ni​čeg ni iz​bli​za slič​nog Bi​sku​po​voj
ave​ni​ji. Pro​la​zni​ci bi lako mo​gli da po​mi​sle da gra​đe​vin​ske do​zvo​le
još nisu iz​mi​šlje​ne. Sa tor​nje​vi​ma, šilj​ci​ma i ku​po​la​ma, te kuće iz​-
gle​da​ju kao da ih je po​di​gao Volt Di​zni na rđa​vim dro​ga​ma. Ovde se
arap​ske naf​ta​ške pare sli​va​ju još iz vre​me​na Sa​da​ma Hu​se​i​na. To se
i vi​de​lo.
S obe stra​ne ave​ni​je bila su ogrom​na igra​li​šta za golf, a kuće su
bile oba​vi​je​ne ta​mom kao ostr​va ne​za​mi​sli​vih po​vla​sti​ca. $ uli​ce se
vi​de​lo kako u da​lji​ni ljup​ko sve​tlu​ca​ju kri​stal​ni lu​ste​ri. Onda su si​-
gur​no​sni re​flek​to​ri na ka​pi​ja​ma ble​snu​li da obe​le​že naš pro​la​zak, za​-
sle​pi​li nas i skri​li žive u ku​ća​ma.
Vi​deo sam bez​gra​nič​nu ra​skoš, ali ni​šta ljud​sko, ni​šta živo, ni​šta
vred​no po​se​do​va​nja.
„To je to”, re​kao je De​be​li Roj.
Za​u​sta​vio sam kola. Bili smo na sa​mom kra​ju Bi​sku​po​ve ave​ni​-
je, gde nje​no bo​gat​stvo po​či​nje da ble​di baš pre nego što se ukr​sti s
glav​nim pu​tem za istoč​ni Finč​li.
Vi​deo sam samo vi​so​ku gvo​zde​nu ka​pi​ju u zidu od ci​gle s pra​-
sta​rom bo​dlji​ka​vom ži​com na vrhu, a na kra​ju duge luč​ne pri​la​zne
sta​ze je​dva se na​zi​ra​la ogrom​na kuća u pot​pu​nom mra​ku. Iz​gle​da​la
je kao da u njoj već go​di​na​ma niko ne živi.
„Ka​kva je to kuća?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va.
 „To je jed​na od ru​še​vi​na”, ob​ja​snio je De​be​li Roj. „Ima ih dva​-
de​se​tak u ovoj uli​ci. Sve su pro​pa​le. Ve​ći​na je u vla​sni​štvu go​spo​de
s Bli​skog isto​ka. Sa​u​dij​ska kra​ljev​ska po​ro​di​ca po​se​du​je ih ne​ko​li​-
ko. Pu​šta​ju ih da pro​pa​da​ju, a i da​lje su sva​ke go​di​ne sku​plje za de​-
set mi​li​o​na.”
Onda sam po me​se​či​ni vi​deo da je ve​li​ka kuća pot​pu​no ru​šev​na.
Na pro​zo​ri​ma su bile me​tal​ne re​šet​ke, ali van​da​li su ipak uspe​li da
po​ra​zbi​ja​ju sva okna. Ma​siv​ni zi​do​vi bili su iša​ra​ni pu​ko​ti​na​ma i za​-
ra​sli u br​šljan. Za​ški​ljio sam u mrak. Na kro​vu je bila rupa ve​li​či​ne
au​to​mo​bi​la.
„I u ovoj kući pri​re​đu​ju žur​ke?”, upi​tao sam.
De​be​li Roj je klim​nuo gla​vom.
„Ne vi​dim sve​tla”, re​kao sam.
„Oni su s dru​ge stra​ne”, re​kao je De​be​li Roj. „Ne vide se s uli​-
ce.” Po​tap​kao je nos. Ubrus je bio sav na​to​pljen kr​vlju, pot​pu​no cr​-
nom na me​se​či​ni. „Kad se oku​pe tamo, niko ih ne vidi. Ko​ri​ste sobe
na zad​njoj stra​ni.” Za​stao je. „Tamo ima to​li​ko soba da mogu da bi​-
ra​ju.”
„Gde je de​čak?”, upi​tao sam ga.
Nije me gle​dao. „Dr​ža​li su ga u sobi na spra​tu.”
„Kada?”
„Pre ne​de​lju dana. Malo ma​nje.”
„Kako se pro​la​zi kroz ovu ka​pi​ju?” upi​tao sam.
„Uku​ca se ši​fra. Me​nja​ju je jed​nom me​seč​no. Sa stra​ne je ta​sta​-
tu​ra, vi​diš?” Re​kao mi je še​sto​ci​fre​nu ši​fru. „Mogu li sada da
idem?”
„Ne mo​žeš”, re​kao sam. „Ideš s nama.”
„Osta​vi ga u ko​li​ma”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va.
„U pr​tlja​žni​ku?”, upi​tao sam je.
„Go​spo​de bože!”, za​va​pio je De​be​li Roj.
„Može i na zad​njem se​di​štu”, re​kla je moja še​fi​ca. „Za​klju​čaj
ga.”
Iza​šli smo iz kola i osta​vi​li De​be​log Roja unu​tra. Kad sam za​-
klju​čao vra​ta, vi​deo sam ne​i​zme​ran pre​zir u nje​go​vim oči​ma. Onda
je skre​nuo po​gled i po​no​vo po​tap​kao nos. Sta​li smo is​pred gvo​zde​-
ne ka​pi​je, a Vajt​sto​u​no​va je ja​vi​la spe​ci​jal​ci​ma gde se na​la​zi​mo.
„Sti​žu Ho​lo​vej​skim pu​tem”, re​kla je. „Za de​se​tak mi​nu​ta.”
„Če​ka​mo li ih?”, upi​tao je Gejn.
„Ne mo​že​mo da če​ka​mo”, od​go​vo​ri​la je Vajt​sto​u​no​va. „Ne dok
je deč​kić unu​tra.”
Na ka​pi​ji je sta​jao nat​pis.

AM​BA​SA​DOR​SKA RE​ZI​DEN​CI​JA
NA PRO​DA​JU U KO​RIST
STA​RA​TE​LJA IMA​NJA

Uku​cao sam ši​fru, ka​pi​ja je škljoc​nu​la i ušli smo; ti​ši​nu je na​ru​-

ša​va​lo samo lako krc​ka​nje šljun​ka pod no​ga​ma. Pred nama se di​za​la
ru​šev​na kuća. Sada sam vi​deo vo​zi​la par​ki​ra​na na trav​nja​ku sa stra​-
ne, ne​vi​dlji​va s uli​ce. Među nji​ma je bio ve​li​ki kom​bi sa za​tam​nje​-
nim sta​kli​ma. Sobe u zad​njem delu kuće bile su osve​tlje​ne. Kad
smo se pri​bli​ži​li, čuo sam gla​so​ve i tihu mu​zi​ku. Po​red kuće bio je
ba​zen pun su​vog li​šća i ni​če​ga dru​gog.
„Ho​će​mo li pro​val​nič​kim pu​tem?” upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va.
Klim​nuo sam gla​vom i uzeo ci​glu. Pro​val​nič​ki put zna​čio je ula​-
zna vra​ta - tač​ku ula​ska ve​ći​ne pro​val​ni​ka.
Pri​šao sam kit​nja​stim vra​ti​ma sa za​rđa​lom la​vljom gla​vom i iz
sve sna​ge uda​rio kva​ku ci​glom. Od​mah je ot​pa​la. Šut​nuo sam vra​ta.
Nije bilo reze. Vra​ta su se ši​rom otvo​ri​la, ušli smo i na tre​nu​tak za​-
sta​li da shva​ti​mo šta tač​no vi​di​mo.
Bila je to pa​la​ta osta​vlje​na da pro​pad​ne.
S obe stra​ne ula​znih vra​ta za​vo​ji​ta ste​pe​ni​šta vo​di​la su na sprat i
na​glo se za​vr​ša​va​la pre sa​mog vrha.
Na vrhu ste​pe​ni​šta bila je samo zja​pe​ća crna rupa.
Osta​ci ste​pe​ni​šta bili su pre​kri​ve​ni smr​ska​nim plo​či​ca​ma, smr​-
vlje​nim mal​te​rom i po​lo​mlje​nim gra​na​ma ve​li​kog dr​ve​ta, što nam je
re​klo da se vrh ste​pe​ni​ca sru​šio kad je drvo pro​va​li​lo krov. Ne​što
crno je iz​le​te​lo kroz rupu na vrhu ste​pe​ni​šta i gro​zni​ča​vo od​le​pr​ša​lo
u više pre​de​le kuće.
„Mr​zim ši​šmi​še”, pro​mr​mlja​la je Re​no​va.
Gde god da smo po​gle​da​li, pri​ro​da je po​la​ko pre​u​zi​ma​la pro​pa​lu
vilu. U pli​ša​nim za​ve​sa​ma bilo je sta​ro ptič​je gne​zdo. Ko​rov, pa​prat
i ma​ho​vi​na ra​sli su na sve stra​ne, a li​šće opa​lo sa sru​še​nog dr​ve​ta
kli​zi​lo je niz ste​pe​ni​ce. Pod no​ga​ma nam je bio beli te​pih pun sme​-
đih mr​lja od vre​men​skih ne​po​go​da i iz​me​ta pti​ca, pa​co​va i li​si​ca.
Na​me​šta​ja go​to​vo nije bilo, samo pr​lja​vi ma​drac u jed​nom
mrač​nom uglu, sto​li​ca pre​svu​če​na me​mlji​vim pli​šom i kon​cert​ni kla​-
vir do​vu​čen iz ne​kog dru​gog dela kuće i za​tim raz​bi​jen če​ki​ćem.
Voda je cu​ri​la niz zi​do​ve vi​so​ke dva spra​ta i sku​plja​la se na sli​-
ka​ma; boja se lju​šti​la od vla​ge pa su lju​di na sta​rim por​tre​ti​ma iz​-
gle​da​li kao gu​bav​ci. S ta​va​ni​ce je vi​sio kri​stal​ni lu​ster; po​lo​vi​na si​-
ja​li​ca bila je ne​i​sprav​na, ali neke su još ra​di​la i sve​tle​le kao sun​ce
na za​la​sku.
Od​jed​nom sam ose​tio vla​žan ta​las na licu. Po​di​gao sam gla​vu i
vi​deo da gust sneg pada kroz rupu na kro​vu. Jed​na pa​hu​lja mi se
spu​sti​la na na​dla​ni​cu, a za​tim iš​če​zla.
Gla​so​ve iz zad​njeg dela kuće sada smo mno​go ja​sni​je čuli.
„Idi gore”, re​kla mi je Vajt​sto​u​no​va. „Idi po de​ča​ka.”
No do tada su nas već čuli.
Prvo sam vi​deo de​voj​či​cu.
Ima​la je mo​žda dva​na​est go​di​na, bila je bol​no mr​ša​va i ble​da,
ret​ke sme​đe kose. Neko joj je dao pre​ma​lu krat​ku ha​lji​nu i pre​ve​li​-
ke ci​pe​le s vi​so​kim pot​pe​ti​ca​ma.
Dr​ža​la je pa​pir​nu čašu i pre​ne​ra​že​no zu​ri​la u nas.
„Go​vo​riš li en​gle​ski?”, upi​tao sam je, a onda se po​ja​vio prvi
mu​ška​rac, gur​nuo je u stra​nu i kre​nuo ka nama. Bio je kru​pan i sre​-
do​ve​čan, sjaj​nog ma​snog lica.
Edi je za​ko​ra​či​la na​pred.
„Uhap​še​ni ste”, re​kla mu je, a on ju je sna​žno uda​rio pe​sni​com i
ve​ro​vat​no po​go​dio u bra​du po​što se sme​sta one​sve​sti​la i te​ško sru​-
ši​la.
U meni je pla​nuo čist bes što se neko usu​dio da dig​ne ruku na
nju.
Mu​ška​rac je na​sta​vio ka nama.
Pre​ko​ra​čio je pru​že​no telo Edi Ren, ste​zao pe​sni​ce, ke​zio mi se i
re​žao ne​što gad​no.
 I da​lje je išao ka meni, što je bilo sa​vr​še​no jer je na​le​teo pra​vo
na moj de​sni di​rekt, više jak nego pre​ci​zan, pun moje iz​ne​na​da za​pe​-
nu​ša​ne krvi; bes mi je skre​nuo pe​sni​cu za do​brih de​set cen​ti​me​ta​ra,
ali po​go​dio sam ga u vrh nosa i čuo oštro krc​ka​nje. Malo ko može
da osta​ne na no​ga​ma kad mu raz​bi​ju nos.
Ovaj skot nije bio među ta​kvi​ma.
Gejn ga je šut​nuo po no​ga​ma, Vajt​sto​u​no​va se sag​nu​la da mu na​-
tak​ne li​si​ce, a ja sam se nagnuo nad Edi i zvao je po ime​nu - Edi,
Edi, Edi - pre​stra​vljen što ne od​go​va​ra na do​zi​va​nje i do​dir ruku
koje sam joj spu​stio na ble​do lice.
Onda sam ose​tio po​gled na sebi i po​gle​dao dete u krat​koj ha​lji​-
ni​ci: hteo sam da joj ka​žem da je be​zbed​na, ali ni​sam sti​gao po​što je
na​i​šlo još mu​ška​ra​ca.
Neki su bili na​o​ru​ža​ni če​ki​ći​ma. Vi​deo sam Gej​na kako diže
ruku i pod​lak​ti​com blo​ki​ra uda​rac, a za​tim za​ma​hu​je no​gom po​-
stran​ce, kao da mu se mi​ši​ći pri​se​ća​ju ne​če​ga s ča​so​va bo​ri​lač​kih
ve​šti​na, i po​ga​đa na​pa​da​ča u ose​tlji​vu tač​ku spo​ja li​sta i ko​le​na.
Čo​vek je is​pu​stio če​kić, a Gejn ga je uhva​tio u krag​nu. Na​pa​dač
je po​ku​ša​vao da mu is​ko​pa oči, gre​bao ga je iz​vi​ku​ju​ći psov​ke. U
bor​be​nom za​gr​lja​ju ko​tr​lja​li su se na​o​ko​lo pod ble​dim sve​tlom sta​-
rog lu​ste​ra.
Onda se jed​nom od njih u ruci stvo​ri​lo ne​što malo i žuto i vi​deo
sam kako ci​lja u ob​raz naše še​fi​ce dok je usta​ja​la sto​pa​lom oslo​nje​-
na na po​ti​ljak čo​ve​ka na podu. Vik​nuo sam i ba​cio se na na​pa​da​ča
kad ju je is​pr​skao ki​se​li​nom.
U tre​nut​ku je go​re​la, a nje​na ode​ća go​re​la je s njom, koža, meso,
pla​stič​na jak​na i ve​štač​ko kr​zno ši​šta​li su i ras​ta​pa​li se u mla​zu
sum​por​ne ki​se​li​ne.
Onda je Vajt​sto​u​no​va vri​snu​la i uhva​ti​la se za vrat, ogav​na para
iz​bi​ja​la joj je iz opr​lje​nog mesa iz​nad oko​vrat​ni​ka jak​ne, a čo​vek se
na​šao poda mnom na le​đi​ma. Ose​tio sam kako mi se nje​go​vi zubi
za​ri​va​ju u šaku i gur​nuo sam mu ih na​zad u usta.
Po​di​gao sam po​gled.
Vi​deo sam mr​ša​ve noge de​voj​či​ce u pre​ve​li​kim ci​pe​la​ma. Vi​deo
sam i de​ča​ke, do​sta mla​đe, a svi su sta​ja​li s pa​pir​nim ča​ša​ma u ru​-
ka​ma i pre​ne​ra​že​no bu​lji​li u nas.
„Vodu!” ur​lao sam Vajt​sto​u​no​voj dok je za​vi​ja​la od bola dr​že​ći
se za vrat. „Si​paj vodu na to. Od​mah!”
Lju​di su tr​ča​li.
Vi​deo sam da se Gejn još rve s jed​nim, i taj se oslo​bo​dio i po​tr​-
čao u sobu iz koje su iza​šli, čuo sam au​to​mo​bil​ske mo​to​re, us​pa​ni​-
če​ne i be​sne gla​so​ve, tu​ri​ra​nje mo​to​ra i kli​za​nje guma po vla​žnoj
tra​vi.
Be​ža​li su.
Vajt​sto​u​no​va je ne​sta​la u po​tra​zi za vo​dom. Edi Ren je još bila u
ne​sve​sti.
A kroz sada vrlo gust sneg u kući vi​deo sam Gej​na kako se po​-
la​ko pe​nje uz ste​pe​ni​ce.
Po​šao je na sprat po de​ča​ka i pri​me​tio sam da vuče nogu kao da
mu s ko​le​nom ne​što nije u redu, ali ni​sam vi​deo kako će sa​vla​da​ti
sru​še​no ste​pe​ni​šte s tako po​vre​đe​nom no​gom.
Onda sam vi​deo čo​ve​ka koji ga je sle​dio.
De​be​li Roj bio je na​to​pljen kr​vlju. Još mu je lila iz rane na nosu,
a sada su mu bile kr​va​ve i ruke ko​ji​ma je iz​bio pro​zor mog au​to​mo​-
bi​la.
Ru​ka​vi su mu bili po​su​ti si​ću​šnim ko​ma​di​ći​ma sta​kla koji su
ble​ska​li na sve​du kri​stal​nog lu​ste​ra kao po​sled​nji zra​ci ne​kog umi​-
ru​ćeg sun​ca.
I znao sam da ga Gejn ne vidi.
Ustao sam i kre​nuo za nji​ma.
Gejn je za​stao pri vrhu ste​pe​ni​ca i za​gle​dao se u crnu rupu, a ja
sam ga po​zvao po ime​nu.
„Ker​ti​se!”
Obo​ji​ca su se okre​nu​li. Gejn na vrhu ra​zo​re​nih ste​pe​ni​ca, a De​-
be​li Roj tik iza nje​ga, i samo ja sam vi​deo nož u de​belj​ko​voj ruci.
Crni uglje​nič​ni sklo​pi​vi nož.
S alu​mi​ni​jum​skom dr​škom.
Sa se​či​vom du​gim osam do de​set cen​ti​me​ta​ra.
Po​gle​dao sam ga kad me je ubo u sto​mak.
Ubod je li​čio na uda​rac. Ona​kav ka​kvom će vas na​u​či​ti do​bar
tre​ner. Ruka se trza na​zad brzo ko​li​ko je su​nu​la na​pred.
Zato što se spre​maš da ubo​deš po​no​vo.
Pao sam na ko​le​na, šok me je ob​u​zi​mao ali bol još nije na​i​šao,
samo mi je do​di​ri​vao sla​bi​nu kad je De​be​li Roj ko​rak​nuo ka meni i
re​kao mi ono što je sve vre​me že​leo da mi kaže.
„Glu​pi sko​te”, re​kao je, ne gla​sno, kao u po​ve​re​nju. „A šta si,
je​bo​te, mi​slio da ra​di​mo s nji​ma kad ih is​ce​di​mo? Pu​sti​mo ih da se
vra​te mami i tati?”
Okre​nuo se.
Bio sam na ko​le​ni​ma. Ni​sam ni pa​dao ni usta​jao. Bio sam za​pa​-
njen i u čudu sam gle​dao svoj dlan.
Ni​sam vi​deo ni​šta osim sve​že krvi.
Po​di​gao sam gla​vu i vi​deo da se Gejn skla​nja pred se​či​vom u
Ro​je​voj ruci, vi​deo sam ga kako se po​vla​či una​zad, sta​je u ni​šta​vi​lo
i pada u tamu.
A onda sam ustao i pre​šao po​sled​nje ste​pe​ni​ke. De​be​li Roj je
gle​dao u bez​dan u koji je Gejn pao dr​že​ći u spu​šte​noj ruci nož još
vla​žan od moje krvi.
„Hej”, re​kao sam, a on se okre​nuo ka meni.
Sta​ja​li smo oči u oči, ja malo niže, tako da mi je nje​go​vo srce
bilo tač​no na li​ni​ji udar​ca de​sni​com.
Uda​rio sam ga samo jed​nom. Pu​nom sna​gom. U srce.
Za​te​tu​rao se i raz​ro​ga​čio oči od uža​sa kad je za​ko​ra​čio una​zad u
pra​zno.
Ur​lao je sve dok nije uda​rio u tlo.
Uhva​tio sam se za sla​bi​nu, još ne ose​ća​ju​ći bol, i za​gle​dao se u
crnu rupu i dva tela u tami dva spra​ta niže.
Nisu se mi​ca​li. Gejn je zi​nuo kao da želi ne​što da kaže a ja sam
za​stao i vi​deo da mu crna krv ku​lja iz usta. Onda sam na​sta​vio osla​-
nja​ju​ći se na po​lo​mlje​nu ogra​du; do​vu​kao sam se uz ivi​cu sru​še​nog
ste​pe​ni​šta ko​li​ko sam mo​gao i ba​cio se na​pred.
Onda sam tr​čao pra​znim hod​ni​kom; ovaj deo kuće nije bio to​li​ko
uni​šten, ta​pe​ti su se lju​šti​li, vi​de​le su se pu​ko​ti​ne i ma​ho​vi​na na te​-
pi​hu, ali nije bilo vla​žnih mr​lja ni ži​vo​tinj​skog iz​me​ta. Le​vom ru​kom
dr​žao sam ranu na sto​ma​ku i ose​ćao kako mi to​pla krv pul​si​ra uz
dlan.
Onda sam ga po​zvao po ime​nu.
Do​zi​vao sam ga po ime​nu.
„Bre​dli! Bre​dli! Bre​dli!”
Otva​rao sam vra​ta jed​na za dru​gi​ma.
Pra​zne sobe.
Sve su bile iste. Bo​ga​te pli​ša​ne za​ve​se mli​ta​ve od sta​ro​sti i od
na​me​šta​ja samo po​ne​ki goli ma​drac. Ali sme​će na sve stra​ne. Ot​pa​li
mal​ter, po​lo​mlje​ne plo​či​ce i ci​gle, kao da je rat pro​hu​jao ovom ra​-
sko​šnom pu​sti​njom.
„Bre​dli! Bre​dli! Bre​dli!”
Onda sam na​i​šao na sobu s te​li​ma.
Le​ža​la su is​pre​ple​te​na, po​lu​sne​na, po​lu​na​ga, na pri​mak​nu​tim
ma​dra​ci​ma, če​ka​ju​ći neki je​ziv po​ziv. Dok sam sta​jao na vra​ti​ma,
pro​me​ško​lji​la su se; ustuk​nuo sam od zvu​ka tr​lja​nja mesa.
Više je li​či​lo na uz​ne​mi​re​no zmij​sko le​glo nego na sobu punu
dece pro​bu​đe​ne iz ne​mir​nog sna. Sle​di​li su moj glas, a ja sam se je​-
žio od zvu​ka nji​ho​vog spo​rog tro​mog kre​ta​nja.
„Ja sam po​li​ca​jac! Vra​ti​ću se! Sada ste be​zbed​ni!”
De​čak je bio u sobi na kra​ju hod​ni​ka.
U po​sled​njoj sobi.
Za​klju​ča​noj.
Šut​nuo sam bra​vu. Tako se to radi. Mo​ra​te iz sve sna​ge da uda​-
ri​te ja​čom no​gom tač​no u bra​vu.
Onda će se vra​ta otvo​ri​ti.
De​čak je le​žao na sto​ma​ku na us​kom kre​ve​tu za​str​tom sta​rim
čar​ša​vom.
Bio je u ma​ji​ci i ga​ći​ca​ma, a na bu​ti​ni je imao kr​va​vu pru​gu.
Znao sam da je mr​tav i pre nego što sam mu opi​pao zglob ruke, i
pre nego što sam mu po​tra​žio puls na vra​tu.
Znao sam da je mr​tav pre nego što sam mu se za​gle​dao u otvo​-
re​ne oči.
Spu​stio sam se na pod po​red kre​ve​ta, od​jed​nom su​vi​še is​cr​pljen
da osta​nem na no​ga​ma, obo​rio sam gla​vu kad su mi suze na​vr​le, te
bes​ko​ri​sne suze besa i bola koje ne me​nja​ju ni​šta.
 „O, bože, po​mo​zi. O, bože, po​mo​zi. O, bože, po​mo​zi.”
Mo​žda sam to iz​go​vo​rio, a mo​žda sam samo po​mi​slio. Ne znam.
I za​pi​tao sam se šta tač​no tra​žim od boga po​što je već bilo pre​ka​sno
da mi po​mog​ne.
Ili ovom de​te​tu.
Gu​šio sam se mi​sle​ći na maj​ku koja čeka svo​ga sina u zgra​di
koju zovu Ka​ra​u​la, od​mah na uglu Ave​ni​je Elek​trik, dok sam jed​-
nom ša​kom za​u​sta​vljao krv koja mi je bri​zga​la iz sto​ma​ka, a dru​gom
dr​žao be​ži​vot​nu ruku če​tve​ro​go​di​šnjeg Maj​kla Ma​kar​ti​ja iz Brik​sto​-
na.
 FE​BRU​AR

POZNA​TI PRE​STUP​NI​CI
 17

„Do​šla vam je po​ro​di​ca”, re​kla je me​di​cin​ska se​stra.

Gle​dao sam u otvo​re​na vra​ta dok se nije po​ja​vi​la Ska​ut. Sta​ja​la
je ne​si​gur​no tre​nu​tak-dva; na sebi je ima​la škol​sku uni​for​mu, ali i
svo​je omi​lje​ne pa​ti​ke, one sa si​ja​li​ca​ma na pe​ta​ma koje tre​pe​re kad
hoda. Sve​tlu​ca​le su ze​le​no i pla​vo u bol​nič​koj po​lu​ta​mi. Pri​šla je
kre​ve​tu u kom sam se​deo, a Mar​fi​je​vi su sra​me​žlji​vo ušli 2a njom.
Svi su do​šli. Go​spo​đa Mar​fi i Ve​li​ki Maj​ki. Mali Maj​ki u rad​noj
ode​ći vo​dio je malu Ši​von i Dej​mo​na za ruku. Sta​ri​ja Ši​von dr​ža​la
je Bebu Maj​ki​ja u na​ruč​ju.
Oči su mi za​su​zi​le od olak​ša​nja i za​hval​no​sti.
Šta bih ja bez njih?
Onda mi je Ska​ut pri​šla; nije me do​dir​nu​la, nego se nagnu​la na​-
pred kao sva​ka pe​to​go​di​šnja de​voj​či​ca koja ima ne​što va​žno da
kaže.
I ja sam se nagnuo pre​ma njoj.
„Neću da više ika​da po​no​vo stra​daš”, pro​ša​pu​ta​la je. „Važi?”
Srce su mi is​pu​ni​le gri​ža sa​ve​sti, stid i uža​sna bes​po​moć​nost.
Ve​ru​jem da je naj​vi​še bilo sti​da. Za​grc​nuo sam se od reći moje kće​-
ri, oči su me pe​kle i tre​nu​tak-dva ni​sam mo​gao da pro​go​vo​rim. Čvr​-
sto sam je za​gr​lio da ne vidi kako mi si​ja​ju oči. Za​slu​žu​je ona ne​što
mno​go bo​lje od mene.
„Važi, Ska​ut”, us​peo sam da iz​u​stim i pro​žeo me je svi​re​pi užas
sa​mo​hra​nog ro​di​te​lja, uža​sno sa​zna​nje da sam po​sled​nja li​ni​ja od​-
bra​ne iz​me​đu mog de​te​ta i ogro​mnog po​kva​re​nog sve​ta.
Po​lju​bio sam je u teme, a mi​ri​sa​la je na šam​pon i še​ćer i flo​ma​-
ste​re i na sve​že kek​se kao što mi​ri​šu šte​nad. Ona mi je u od​go​vor
spu​sti​la ruku na lice i za​gle​da​la se u mene. Obo​rio sam gla​vu po​ti​-
sku​ju​ći ose​ća​nja koja su pre​ti​la da će me pre​pla​vi​ti.
Živi, re​kao sam sebi. Samo živi. Mo​raš da po​ži​viš do​volj​no
dugo da od​ga​jiš ovo pre​le​po dete. Zar to ne znaš, glu​pa​ne? Niko
dru​gi to ne može.
Onda je bilo vre​me da pre​sta​ne​mo da se sa​šap​ta​va​mo. Od​ma​kli
smo se jed​no od dru​gog. Mar​fi​je​vi su mi do​ne​li po​klo​ne - voće, čo​-
ko​la​du i bu​ke​tić cve​ća - pa sam im za​hva​lio dok su me ve​o​ma za​-
bri​nu​to po​sma​tra​li.
„Žao mi je zbog sve​ga ovo​ga”, re​kao sam go​spo​đi Mar​fi ose​ća​-
ju​ći da joj du​gu​jem ob​ja​šnje​nje. „I to je deo po​sla.”
„Ra​zu​mem, dušo”, re​kla je, ali uz blag tr​zaj zbog kog sam po​mi​-
slio da joj nije lako da shva​ti moj po​sao.
Zato što i ona voli Ska​ut.
Usne su mi se raz​vu​kle u, kako sam se na​dao, osmeh ohra​bre​-
nja.
„Tre​ba da vi​di​te onog dru​gog”, re​kao sam, na šta su se Mali
Maj​ki i Ve​li​ki Maj​ki ner​vo​zno na​sme​ja​li, mada se go​spo​đa Mar​fi i
sta​ri​ja Ši​von nisu ni osmeh​nu​le.
Kad sam se iz​ne​na​da lec​nuo od bola, svi su me po​gle​da​li. Go​-
spo​đa Mar​fi je spu​sti​la Ska​ut ruku na rame, a moja kći ju je po​gle​-
da​la.
Sla​bi​na me je bo​le​la ot​pri​li​ke ono​li​ko ko​li​ko tki​vo boli kad se u
nje​ga za​ri​je na​o​štre​ni ko​mad če​li​ka. Jaki ta​la​si bola ši​ri​li su mi se iz
male rane u trup i či​ni​lo mi se da sam na​či​njen od ne​čeg tako gu​stog
i te​škog da se ni​ka​da neću opo​ra​vi​ti kako tre​ba.
No znao sam da sam imao sre​će.
Ako vam je su​đe​no da vas neko ubo​de no​žem, sto​mak je mo​žda
naj​bo​lje me​sto za to.
Zato što žr​tve ubo​da umi​ru od gu​bit​ka krvi i ot​ka​zi​va​nja or​ga​na.
Ako vam na​pa​dač ne ra​se​če ar​te​ri​ju, ako nema unu​tra​šnjeg kr​va​re​-
nja i ako ne is​kr​va​ri​te - i ako vas šok ne ubi​je sr​ča​nim ili mo​žda​nim
uda​rom - onda samo tre​ba dan-dva da le​ži​te i je​de​te gro​žđe dok vam
pra​te krv​ni pri​ti​sak i te​le​snu tem​pe​ra​tu​ru, da tr​pi​te bol i za​hva​lju​je​te
se ne​be​si​ma. Paj​ka​nu može da se desi mno​go što​šta gore od ubo​da
u sto​mak. Sma​trao sam sebe sreć​nim što De​be​li Roj nije znao do​-
volj​no da mi za​ri​je nož u srce, u vrat, u plu​ća ili u oko - kod ta​kvih
ubo​da ako žr​tva ne umre od kr​va​re​nja, umre​će od šoka.
„Kako je Sten?”, upi​tao sam. Čud​no ko​li​ko se naši raz​go​vo​ri
vrte oko tog ma​log cr​ve​nog psa.
„Dole je, u mom kom​bi​ju!”, re​kao je Ve​li​ki Maj​ki, za​pa​njen
ovim ne​ve​ro​vat​nim obr​tom do​ga​đa​ja.
„Ja vo​lim Ste​na”, re​kao je Be​bac Maj​ki.
„On je do​bar pas”, re​kla je go​spo​đa Mar​fi.
„Ali po​či​nje da za​ska​če dru​ge pse, stal​no”, re​kla je Ska​ut, is​to​-
vre​me​no na​sme​ja​na i na​mr​šte​na od bri​ge, „Ja sam Sten! Ko si ti? Ja
sam Sten! Ko si ti?”
Svi smo se na​sme​ja​li. Iz​gle​da​lo je baš tako.
„Mi​slim da Sten ula​zi u sek​su​al​nu zre​lost” re​kla je Ska​ut, a
Mar​fi​je​vi su od​jed​nom uću​ta​li i nisu zna​li kuda da gle​da​ju. Po​no​vo
se nagnu​la ka meni.
„Slu​šaj”, šap​nu​la je.
„Slu​šam”, od​go​vo​rio sam ta​ko​đe ša​pa​tom.
„Hoću da ti po​mog​nem u tvom po​slu.”
„Slu​šaj. Ti mi već po​ma​žeš, Ska​ut. Tako što slu​šaš go​spo​đu
Mar​fi i što pa​ziš na Ste​na i našu kuću. Tako što vred​no učiš u ško​li.
A ja su​tra iz​la​zim odav​de.”
Pro​tre​sla me je svom že​sti​nom pe​to​go​di​šnje de​voj​či​ce koja za​-
hte​va da je shva​te.
„Hoću stal​no da bu​dem uz tebe”, re​kla je.
„Ti i jesi stal​no uz mene”, re​kao sam joj i kuc​nuo se po srcu.
„Ovde.”
I ona se lup​nu​la po am​ble​mu na škol​skom blej​ze​ru.
„Ne za​bo​ra​vi našu po​god​bu, važi, tata?”, re​kla je.
„Dođi ova​mo.”
Pru​žio sam ruke i ona mi je pri​šla i za​gr​li​la me naj​ja​če što se
usu​di​la.
Moja lepa pa​met​na kći što skla​pa po​god​be s pet go​di​na.
Nema šta da se vidi od nje, a ona mi je či​tav svet.

***

Istin​ski bol do​šao je noću i de​lo​vao je baš kao ono što ga je i iza​-
zva​lo. Istin​ski bol de​lo​vao je kao ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra ja​kog če​li​ka
koji pro​se​ca isto to​li​ko krh​kog ljud​skog mesa. Istin​ski bol bio je se​-
či​vo koje para meso, vene i mi​ši​će a onda mi pro​di​re u osta​tak tela,
u gla​vu i u sno​ve.
Ta​ble​te za spa​va​nje ko​ji​ma su me na​klju​ka​li nisu bile ni iz​bli​za
do​volj​ne da me spre​če da se pro​bu​dim uz je​caj. Edi Ren je se​de​la u
je​di​noj sto​li​ci u mo​joj ma​loj sobi.
„Ras​pad”, re​kla je. „Pot​pu​ni pro​ma​šaj.”
Ni​sam znao da li go​vo​ri meni ili sebi. Od ta​ble​ta mi je u gla​vi
vla​da​la gu​sta ma​gla.
No se​tio sam se da smo bili na far​mi Hra​sto​vo brdo, se​tio sam
se fo​to​gra​fi​ja Meri Vud, mla​de, lepe i mr​tve, iz​nad kre​ve​ta u pri​ko​li​-
ci. Se​tio sam se pe​sni​ca, nogu i besa ru​lje. Se​tio sam se da je Pi​ter
No​kins uhap​šen i da je po​be​gao.
„Jesu li ga uhva​ti​li?”
Od​mah​nu​la je gla​vom.
„Nisu još. Ali tra​ži ga sva​ki paj​kan u ze​mlji. Taj gr​ma​lj neće
moći dugo da beži.”
Na​i​šao je ta​las muč​ni​ne, ma​gla u gla​vi kao da se po​vu​kla i se​tio
sam se kuće u Bi​sku​po​voj ave​ni​ji, Edi kako pada u ne​svest od
udar​ca, ši​šta​nja ki​se​li​ne na ode​ći i koži naše še​fi​ce i Gej​na po​sle
pada s tre​ćeg spra​ta.
Se​tio sam se da sam dr​žao ruku mr​tvog de​te​ta.
Po​ti​snuo sam muč​ni​nu, za​grc​nuo se i za​trep​tao po​ku​ša​va​ju​ći da
shva​tim šta se do​go​di​lo, a Re​no​va je, kao u znak so​li​dar​no​sti, po​ku​-
ša​la da po​vra​ti u kor​pu za ot​pat​ke. Ni​šta nije iz​ba​ci​la.
„Izvi​ni”, re​kla je bri​šu​ći usta na​dla​ni​com. „Ne znam šta mi je.
Kad te neko do​volj​no jako uda​ri u gla​vu, čini ti se da je pri​ti​snuo
pa​u​zu.”
„Za​i​sta ti je muka?”, upi​tao sam je.
„Zar ne mi​sliš da je to pi​ta​nje po​ma​lo glu​po?”
„Vi​diš li crne zve​zdi​ce?”
Klim​nu​la je gla​vom.
„Ne bi tre​ba​lo da si sama”, re​kao sam. „Imaš kon​tu​zi​ju, Edi.”
Opso​va​la me je u mra​ku i vi​deo sam da joj oči si​ja​ju od suza.
„Tre​ba​lo bi da kre​neš kući”, na​sta​vio sam. „Naći ćemo ne​ko​ga
da te od​ve​ze…”
 „Ima ko da me vozi”, re​kla je i tada sam pri​me​tio da je na vra​ti​-
ma neko čeka.
Bio je to pri​vla​čan mu​ška​rac u ode​lu i s kra​va​tom. Li​čio je na
po​li​ti​ča​ra u kam​pa​nji, ali bio je sta​ri​ji nego što sam oče​ki​vao - imao
je naj​ma​nje če​tr​de​set pet go​di​na. S gu​stom tam​nom ko​som i te​lom
spor​ti​ste koji je i po​sle fa​kul​te​ta oču​vao for​mu, bio je ne​sum​nji​vo
zgo​dan mu​ška​rac i toga je bio sve​stan. Tro​ši ve​li​ke ko​li​či​ne mu​ške
hi​dra​tant​ne kre​me, po​mi​slio sam. Kad je po​gle​dao na sat, vi​deo sam
da mu je bur​ma si​nu​la na sve​tlu bol​nič​kog hod​ni​ka i upi​tao sam se
ka​kve je sve laži is​pri​čao svo​joj ženi ve​če​ras.
Ože​nje​ni lju​bav​nik Edi Ren.
Ona je pr​ko​sno zu​ri​la u mene.
„Kako je še​fi​ca?”, upi​tao sam je.
„Ima​la je sre​će. Ako može tako da se kaže kad te neko po​li​je ki​-
se​li​nom po vra​tu. Naša še​fi​ca je čvr​sta. No​si​će oži​ljak do kra​ja ži​-
vo​ta, ra​zu​me se, ali oko​vrat​nik jak​ne ju je pri​lič​no za​šti​tio. Mo​ra​će
da kupi novu jak​nu.”
Pro​gu​tao sam kne​dlu.
„A Gejn je mr​tav, zar ne?”
„Nije. De​be​li Roj je umro na putu do bol​ni​ce - ali ne i Ker​tis.”
„Ali… vi​deo sam kad je pao.”
„Živ je.”
Ću​ta​li smo u tami. Bol​ni​ca je tiha, ali čuo sam gu​sti sa​o​bra​ćaj s
Ar​čve​ja ne​da​le​ko od nas.
„Gejn je po​ki​dao kič​me​nu mo​ždi​nu”, re​kla je Re​no​va. „Ali nije
mr​tav.”
Čuo sam kako po​ku​ša​va da ob​u​zda di​sa​nje.
„Pro​šao je mno​go gore”, re​kla je.

***

Dan.
Naj​lep​ša de​voj​ka koju sam u ži​vo​tu vi​deo sto​ji po​red mog kre​-
ve​ta. Ne de​voj​ka - žena. Ali žena pred ko​jom je či​tav ži​vot. Pla​vu​ša
u cr​ve​nom ka​pu​tu. Znao sam da ću do kra​ja ži​vo​ta uvek dva puta
po​gle​da​ti sva​ku pla​vu​šu u cr​ve​nom ka​pu​tu.
 „Ko je on bio?”, upi​ta​la je tiho Šar​lo​ta Ga​tling ner​vo​zno tr​lja​ju​ći
levi ruč​ni zglob de​snom ru​kom kao da se ru​ku​je sama sa so​bom.
U gla​vi mi je još bilo ma​gle, ali znao sam za koga me pita. Za​-
tvo​rio sam oči i vi​deo ga. Znao sam da ću ga uvek vi​de​ti.
„Zvao se Maj​ki Ma​kar​ti”, re​kao sam. „Imao je če​ti​ri go​di​ne. Ži​-
veo je s ma​mom u ju​žnom Lon​do​nu. U Brik​sto​nu.” Otvo​rio sam oči
i po​gle​dao je. „Bio je mali de​čak koji nije imao ni​ka​kvih iz​gle​da.”
Sela je na kre​vet.
„Mi​sli​li ste da drže mog se​stri​ća”, ka​za​la je. „Tra​ži​li ste Bre​dli​-
ja.”
Klim​nuo sam gla​vom. Či​ni​lo mi se da sam iz​ne​ve​rio sva​ko​ga.
Na​ro​či​to Maj​kla Ma​kar​ti​ja i Bre​dli​ja Vuda.
„Onaj čo​vek na ve​sti​ma”, re​kla je. „Onaj kog tra​že - Pi​ter No​-
kins? Je li on ubio moju se​stru?”
„Na​šli smo do​ka​ze koji ga po​ve​zu​ju s njom.”
„Ka​kve do​ka​ze?”
„Ne že​li​te da zna​te.”
Oči su joj lju​ti​to sev​nu​le.
„Ve​ruj​te mi, de​tek​ti​ve Vul​fe - že​lim da znam.”
„Pi​ter No​kins je bio op​sed​nut va​šom se​strom. Na​šli smo nje​ne
fo​to​gra​fi​je - ne znam ni ja ko​li​ko, sto​ti​ne, mo​žda hi​lja​de - iz​nad nje​-
go​vog kre​ve​ta. A onda je po​be​gao. Još je u bek​stvu. Ne​du​žni ne
beže.”
„Ho​će​te li ga uhva​ti​ti?”
„U to nema ni​ka​kve sum​nje.”
„Ima li - bilo čega - o mom se​stri​ću…?”
Gle​da​la me je mo​le​ći​vo i znao sam da želi da čuje ne​što ohra​-
bru​ju​će.
„I da​lje tra​ži​mo Bre​dli​ja”, re​kao sam. „I ne​će​mo sta​ti dok se sve
ne za​vr​ši.”
Klim​nu​la je gla​vom, za​do​volj​na. A onda ne​što u njoj kao da se
slo​mi​lo i po​kri​la je lice ru​ka​ma. Gle​dao sam je kako jeca skri​ve​nog
lica.
„Jad​no dete”, re​kla je. „Jad​ni mali Maj​ki. Ko​li​ko je samo pro​pa​-
tio…”
 Nije pla​ka​la zbog svog se​stri​ća. Pla​ka​la je zbog de​te​ta koje nije
po​zna​va​la i to je u meni pro​bu​di​lo ne​što za šta sam mi​slio da je za​u​-
vek ne​sta​lo.
Lako sam joj do​dir​nuo ruku.
Malo se pri​bra​la.
„Me​di​cin​ska se​stra mi je re​kla da ima​te ranu od noža”, ka​za​la
je. „Boli li vas?”
„Bol pro​la​zi”, od​go​vo​rio sam.
„Je​ste li bili ubo​de​ni ne​kad ra​ni​je?”
„Ovo mi je prvi put. I po​sled​nji, na​dam se.”
„Lju​di koje ste tamo za​te​kli - oni koji su vam to ura​di​li - ne​ma​ju
ni​šta s onim što se do​go​di​lo mo​joj po​ro​di​ci, zar ne?” Od​mah​nuo
sam gla​vom.
„Hva​la vam”, re​kla je. „Tra​ži​li ste Bre​dli​ja. Izlo​ži​li ste ži​vot
opa​sno​sti zbog nje​ga. Iz​la​že​te se opa​sno​sti​ma iako znam da i sami
ima​te po​ro​di​cu. I reći ću vam ne​što - on nije mr​tav. Bre​dli nije mr​-
tav. Ve​ru​je​te li mi?”
„Na​rav​no.”
Steg​nu​la mi je ruku.
Na nje​nom sa​vr​še​nom licu to​li​ko slič​nom licu Grejs Keli vi​deo
sam sen​ku nje​ne se​stre i shva​tio sam za​što se Pi​ter No​kins za​lju​bio
u to lice kad je po​di​gao gla​vu sa svog po​sla.
Samo je​dan po​gled. Po​ne​kad je to sa​svim do​volj​no.
Lako sam za​mi​slio No​kin​sa kako po​di​že gla​vu is​pred nje​ne
kuće i osta​je kao po​go​đen gro​mom pred tim na​sme​še​nim pla​vo​o​kim
sa​vr​šen​stvom. Sve sam to lako shva​tio, ra​zu​meo sam kako je taj
usa​mlje​ni i ne baš bi​stri čo​vek vi​deo lice Meri Vud u let​nji za​la​zak
sun​ca i po​ve​ro​vao da ni​ka​da u ži​vo​tu nije vi​deo ni​šta lep​še. Ni​sam
ra​zu​meo samo za​što je po​že​leo da uni​šti ne​što što je to​li​ko vo​leo.
Spu​stio sam slo​bod​nu ruku na Šar​lo​ti​nu.
Onda sam shva​tio da ne di​šem.
„Do​zvo​li​te mi da vas za​gr​lim”, re​kla je i po​gle​da​la me oče​ku​ju​-
ći ne​ka​kav od​go​vor, ali ja ni​sam mo​gao ni​šta da smi​slim, ostao sam
bez od​go​vo​ra.
Zato me je samo obuj​mi​la ru​ka​ma i pri​vu​kla me u ne​zgra​pan za​-
gr​ljaj. Ose​tio sam mi​ris nje​nog par​fe​ma, a po​vrh toga i div​nu či​nje​-
ni​cu nje​nog po​sto​ja​nja. Gla​va joj je bila tik do moje, a kad sam se
okre​nuo da je po​gle​dam, ona se od​ma​kla.
Gle​dao sam je kako po​pra​vlja cr​ve​ni ka​put i za​kop​ča​va dug​me
koje se ne​ka​ko ot​kop​ča​lo.
„Brat me čeka”, re​kla je.
 18

Vi​deo sam je po​no​vo kad sam se vra​tio na po​sao. Po​di​gao sam po​-
gled sa svog rad​nog sto​la u STZ-1 i vi​deo je na ve​li​kom te​le​vi​zij​-
skom ekra​nu, ble​du i uz​dr​ža​nu, a sto​ti​ne apa​ra​ta škljo​ca​lo je kao su​-
ma​nu​to kad god po​dig​ne gla​vu.
Bilo je ka​sno po​pod​ne i na spra​tu sta​ni​ce Cen​tral​ni Vest end
odr​ža​va​la se kon​fe​ren​ci​ja za no​vi​na​re, Šar​lo​ta Ga​tling se​de​la je za
du​gač​kim sto​lom po​red svog bra​ta Nil​sa i de​tek​ti​va na​čel​ni​ka Sva​-
je​ro​ve, koja je ru​kom po​kri​la mi​kro​fon kad se pred​stav​ni​ca za jav​-
nost nagnu​la ka njoj da joj kaže još ne​što.
„Hva​la vam što ste do​šli”, re​kla je PZJ. „De​tek​tiv na​čel​nik Eli​-
za​bet Sva​jer daće iz​ja​vu o ne​dav​nim do​ga​đa​ji​ma. Ne​će​mo od​go​va​-
ra​ti na pi​ta​nja. Hva​la vam.”
Šar​lo​ta se okre​nu​la da po​gle​da PZJ dok se ova po​me​ra​la, a broj​-
ni apa​ra​ti škljo​ca​li su u gro​zni​ča​vom po​ku​ša​ju da za​be​le​že tre​nu​tak.
„Tuga i le​po​ta”, re​kla je Re​no​va za sebe. „Oni to obo​ža​va​ju, zar
ne?”
Vra​ta sale su se otvo​ri​la i ušao je dok​tor Džo Sti​ven. Kad sam
vi​deo kako nas fo​ren​zič​ki psi​ho​log gle​da - s me​ša​vi​nom šoka i sa​ža​-
lje​nja - shva​tio sam da je naša eki​pa do​bi​la za​i​sta do​bre ba​ti​ne.
Edi Ren je mr​mlja​la za sebe, po​ka​zu​ju​ći sve kla​sič​ne simp​to​me
kon​tu​zi​je, a mi​li​o​ni nerv​nih će​li​ja u nje​nom mo​zgu ni​ka​da se neće
opo​ra​vi​ti. Ja sam iz​gle​dao do​bro, ali za​voj pre​ko rane od noža bio je
vla​žan jer mi se to​pla krv ce​di​la iz rane i na ko​šu​lji mi se po​ja​vi​la
mr​lja. Vajt​sto​u​no​va je pak na vra​tu ima​la jar​ko​ru​ži​ča​stu ope​ko​ti​nu
od ki​se​li​ne.
Od​jed​nom sam se za​pi​tao da li je naša še​fi​ca raz​go​va​ra​la sa si​-
nom kao što sam ja raz​go​va​rao sa Ska​ut. Da li deč​ko sa​nja da za​šti​-
ti svo​ju maj​ku? Da li želi da ona osta​vi po​sao? Pla​ši li se šta će biti
s njim ako osta​ne bez maj​ke? Pla​ši li se ona? Že​leo sam s njom da
po​ra​zgo​va​ram o sve​mu tome, ali ni​sam znao oda​kle da poč​nem.
 Dok​tor Džo je do​dir​nuo pra​znu sto​li​cu za rad​nim sto​lom de​tek​ti​-
va in​spek​to​ra Gej​na.
„Je​smo li uhva​ti​li No​kin​sa?”, upi​tao je.
„Ni​smo još”, od​go​vo​rio sam. „Kuda bi naj​pre po​be​gao, dok​to​re
Džo?”
On je raz​mi​slio.
„Gde ga vole?”
Edi Ren se gor​ko na​sme​ja​la.
„Ni​gde”, re​kla je.
„Onda samo beži”, re​kao je dok​tor Džo.
„Po​či​nju”, ka​za​la nam je Vajt​sto​u​no​va.
„Pre sve​ga že​lim da iz​ra​zim naše sa​u​če​šće po​ro​di​ci Maj​kla Ma​-
kar​ti​ja”, po​če​la je na​čel​ni​ca Sva​jer. „Mogu da po​tvr​dim da ne​dav​na
ope​ra​ci​ja u Bi​sku​po​voj ave​ni​ji nije, kao što smo u po​čet​ku ve​ro​va​li,
po​ve​za​na s is​tra​gom ubi​stva po​ro​di​ce Vud i ot​mi​ce Bre​dli​ja Vuda.”
Za​sta​la je i po​gle​da​la po sali. Do​bro je go​vo​ri​la u jav​no​sti, smi​re​no
i bez žur​be. „Iz​vr​še​na su hap​še​nja. Biće po​dig​nu​te op​tu​žni​ce.” Po​-
gle​da​la je be​le​ške.
„Pet​na​e​sto​ro dece uz​ra​sta od de​vet do pet​na​est go​di​na pre​da​te
je na bri​gu so​ci​jal​nim slu​žba​ma.” Po​no​vo je za​sta​la. „Osta​je​mo pot​-
pu​no po​sve​će​ni pro​na​la​že​nju od​go​vor​nih za ubi​stva Bre​da Vuda,
Meri Vud, Mar​lo​na Vuda i Paj​per Vud i za ot​mi​cu Bre​dli​ja Vuda.”
Čvr​sto je sti​snu​la usne. „Uve​re​ni smo da Pi​ter No​kins može da nam
po​mog​ne u is​tra​zi i mo​li​mo sva​ko​ga ko zna gde se on na​la​zi da se
javi na broj koji je iza mene. Ne​moj​te pri​la​zi​ti tom čo​ve​ku. On je
osu​đe​ni ubi​ca i u sta​nju je da ubi​je po​no​vo. Hva​la vam.”
Usta​li su. Skar​let Buš, glav​ni kri​mi​nal​ni iz​ve​štač Dej​li po​sta,
sko​či​la je na noge.
„Šar​lo​ta! Šar​lo​ta!”
Se​stra Meri Vud na​gon​ski se okre​nu​la na zvuk svog ime​na. Apa​-
ra​ti su uz​bu​đe​no škljo​ca​li.
Pred​stav​ni​ca za jav​nost po​di​gla je ruke.
„Ne od​go​va​ra​mo na pi​ta​nja!”
Skar​let Buš se nije oba​zi​ra​la na nju.
„Šar​lo​ta, šta bi po​ru​či​la lju​di​ma koji su od​ve​li Bre​dli​ja?”
 U sali je za​vla​da​la ti​ši​na. Čak su i apa​ra​ti uću​ta​li kad se Šar​lo​ta
za​gle​da​la u no​vi​nar​ku, a za​tim u ne​što što je samo ona mo​gla da
vidi.
„Mo​lim vas”, ka​za​la je Šar​lo​ta. „Re​kla bih - mo​lim vas.”
Brat ju je uhva​tio za mi​ši​cu. Či​ni​lo se da po​ku​ša​va da je od​ve​-
de, ali ona se nije ni po​ma​kla i prvi put sam u njoj vi​deo čvr​sti​nu.
„Re​kla bih - mo​lim vas, ne​moj​te mu na​u​di​ti”, ka​za​la je. „Re​kla
bih - ko god da ste, šta god da ste ura​di​li, shva​ti​te, mo​lim vas, da je
Bre​dli samo de​ča​čić koji ni​ko​me nije uči​nio zlo i ne za​slu​žu​je da
stra​da…”
Spu​sti​la je gla​vu. Lice Nil​sa Ga​tlin​ga bilo je uko​če​na ma​ska.
Nije više po​ku​ša​vao da je od​ve​de.
„Re​kla bih - mo​lim vas, pu​sti​te Bre​dli​ja da se vra​ti kući.”
Onda se kon​fe​ren​ci​ja za štam​pu za​vr​ši​la, a na​čel​ni​ca Sva​jer je
do​šla u STZ da nam ob​ja​sni za​što se to neće de​si​ti.

***

„Vi kao da ste bili u ratu”, re​kla je na​čel​ni​ca ula​ze​ći u našu salu.
„Daj da te vi​dim, Pat.”
Sva​je​ro​va je po​gle​da​la ope​ko​ti​nu na vra​tu naše še​fi​ce. Gor​nji
sloj kože ve​li​či​ne ta​nji​ri​ća iza le​vog uha bio je spa​ljen, i na tom me​-
stu Vajt​sto​u​no​va će do kra​ja ži​vo​ta no​si​ti jar​ko​ru​ži​ča​sti oži​ljak. Na​-
čel​ni​ca ju je za​gr​li​la, a Vajt​sto​u​no​va se trg​nu​la s me​ša​vi​nom ne​la​go​-
de i te​le​snog bola, či​ni​lo se.
Re​no​va i ja smo se zgle​da​li. Ni​ka​da ni​smo vi​de​li da na​čel​ni​ca
Sva​jer grli bilo koga. Edi se ner​vo​zno na​sme​ši​la kao da je mo​žda
sle​de​ća na redu za za​gr​ljaj.
Ruke naše še​fi​ce vi​si​le su joj uz telo, ali po​sle tre​nu​tak- -dva
bla​go je po​tap​ša​la Sva​je​ro​vu po le​đi​ma kao da joj is​to​vre​me​no za​-
hva​lju​je i sa​op​šta​va da je do​sta.
Sva​je​ro​va se od​ma​kla.
„Kako je de​tek​tiv in​spek​tor Gejn?”, upi​ta​la je pro​dor​no gle​da​ju​-
ći Vajt​sto​u​no​vu.
„Nije naj​bo​lje”, od​go​vo​ri​la je ova.
Sva​je​ro​va je su​mor​no klim​nu​la gla​vom. Ona je hlad​na, uz​dr​ža​na
žena koju nije lako za​vo​le​ti. No uči​ni​lo mi se da prvi put vi​dim ko​-
li​ko joj je sta​lo do sva​ko​ga od nas.
„A kako si ti, Pat?”, upi​ta​la je.
Vajt​sto​u​no​va se na​mr​šti​la i vi​deo sam da ob​u​zda​va ose​ća​nja.
Nije re​kla da je tre​ba​lo da čeka - po​ja​ča​nje, kape i pa​li​ce, na​o​ru​ža​-
nje. No na​čel​ni​ca je tač​no zna​la šta joj se mota po gla​vi.
„Do​ne​la si do​bru odlu​ku, Pat”, re​kla je tiho.
Vajt​sto​u​no​va je pro​gu​ta​la kne​dlu i bez​u​spe​šno po​ku​ša​la da se
osmeh​ne.
„Je​sam li?”, re​kla je, a iza na​o​ča​ra su joj za​sve​tlu​ca​le suze. Ski​-
nu​la je na​o​ča​ri i be​sno obri​sa​la oči na​dla​ni​com; iz​gle​da​la je po​lu​sle​-
po i bes​po​moć​no dok nije vra​ti​la na​o​ča​ri na lice. Šmrk​nu​la je, trep​-
nu​la i če​ka​la na​sta​vak, bez​i​zra​znog lica.
„Bilo bi iz​gu​blje​no više ži​vo​ta da si če​ka​la”, ka​za​la joj je Sva​je​-
ro​va. „Bilo bi više od jed​nog mr​tvog de​te​ta. Isprav​no si po​stu​pi​la.
No, da si če​ka​la, mo​žda vas ne bi to​li​ko iz​u​da​ra​li.”
„Iz​u​da​ra​li”, po​no​vi​la je Vajt​sto​u​no​va rav​no​du​šno.
Svi smo maj​sto​ri ubla​že​nih iz​ra​za. Ali ova reč sada nije bila pri​-
klad​na. Ne s Gej​nom u bol​ni​ci.
Na​čel​ni​ca Sva​jer je klim​nu​la gla​vom. Nije ovo go​vo​ri​la Vajt​sto​-
u​no​voj da je ute​ši. Za​i​sta je tako mi​sli​la. Vajt​sto​u​no​va je do​ne​la
isprav​nu odlu​ku i mi smo do​bro oba​vi​li svoj po​sao.
„Do​bro ćemo se po​bri​nu​ti za de​tek​ti​va in​spek​to​ra Gej​na”, re​kla
je na​čel​ni​ca. „Tako mi to ra​di​mo. Bri​ne​mo se za svo​je lju​de. Vi to
zna​te, zar ne?”
„Zna​mo, go​spo​đo.”
Sva​je​ro​va se okre​nu​la nama osta​li​ma.
„Raz​bi​li ste je​dan od naj​ve​ćih pe​do​fil​skih la​na​ca u se​ver​noj
Evro​pi. Mno​gi zli​kov​ci do​bi​će duge za​tvor​ske ka​zne. I mno​go dece
je spa​se​no.”
Po​mi​slio sam na Maj​kla Ma​kar​ti​ja. Znao sam da ću uvek mi​sli​ti
na Maj​kla Ma​kar​ti​ja.
„Vi zna​te šta nam je sada naj​va​žni​je?”, upi​ta​la je na​čel​ni​ca.
„Da pro​na​đe​mo de​ča​ka”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va. „Da pro​na​đe​mo
Bre​dli​ja Vuda.”
 Sva​je​ro​va je od​mah​nu​la gla​vom.
„De​čak je mr​tav”, re​kla je tiho.
Svi smo ću​ta​li.
„Mo​lim?” re​kla je Edi po​sle ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka.
„Bre​dli Vud je si​gur​no mr​tav”, re​kla je na​čel​ni​ca. „Oti​šao je i
neće se vra​ti​ti. Mo​žda je na ki​lo​me​tar od svog doma u Haj​gej​tu.
Mo​žda je u reci ili u kon​tej​ne​ru ili u jar​ku ne​gde u di​vlji​na​ma Esek​-
sa. Ali kako bi mo​gao biti živ? Koja pri​hva​tlji​va mo​guć​nost nas
ohra​bru​je da ve​ru​je​mo da je to dete još živo?”
Ću​ta​li smo.
Zato što je to bilo tač​no.
Ne​mo​gu​će je za​mi​sli​ti da je ži​vot Bre​dli​ja Vuda po​šte​đen.
Šar​lo​ta i njen brat mo​žda žele da ve​ru​ju da je Bre​dli​ja uzeo neko
do​bro​du​šan. Mo​žda mo​ra​ju da ve​ru​ju u to jer samo tako mogu da
sa​ču​va​ju ra​zum. Mo​žda samo dr​že​ći se tog uve​re​nja mogu da ukra​-
du koji sat sna.
Ali to se ne de​ša​va u stvar​nom sve​tu.
U stvar​nom sve​tu decu oti​ma​ju zbog sek​sa i onda ih se oslo​bo​-
de.
Ili oti​ma​ju decu da bi ih ućut​ka​li i onda ih se oslo​bo​de.
Decu niko ne oti​ma da bi im pru​žio sre​ćan dom pun lju​ba​vi.
Lju​di koji žude da vole dete ne kra​du tuđu decu. To je slam​ka za
koju se očaj​ne po​ro​di​ce drže. I shva​tao sam za​što.
I ja bih se dr​žao za tu slam​ku.
„Bre​dli se neće vra​ti​ti kući”, re​kla je na​čel​ni​ca Sva​jer. „Bre​dli
Vud je mr​tav. Ako je imao sre​će, sve se brzo za​vr​ši​lo. Ako mi bu​-
de​mo ima​li sre​će, naći ćemo nje​go​vo telo da ga pre​da​mo po​ro​di​ci.
Ali ne​moj​mo se za​va​ra​va​ti. Ne po​sto​ji sre​ćan kraj za dete kog nema
tako dugo. Zato samo uhva​ti​te po​či​ni​o​ca. Ulo​vi​te Pi​te​ra No​kin​sa.
Ži​vog ili mr​tvog, meni je sve​jed​no. Samo na​đi​te sko​ta pa da za​tvo​ri​-
mo ovaj cir​kus.”
I tako smo se od​ve​zli na far​mu Hra​sto​vo brdo.
I ra​stu​ri​li je.
 19

Hi​lja​du lica Meri Vud sme​ši​lo se po​ste​lji Pi​te​ra No​kin​sa.

Je​dan is​tra​ži​te​lj me​sta zlo​či​na po​peo se na mer​de​vi​ne i sni​mao
fo​to​gra​fi​je ovog hra​ma na ta​va​ni​ci pri​ko​li​ce, a dru​gi je sni​mao vi​-
deo-ka​me​rom. Kad su za​vr​ši​li, po​la​ko su ski​nu​li fo​to​gra​fi​je i pa​žlji​-
vo ih sta​vi​li u kese za do​ka​ze. Sva ta na​sme​še​na lica za​ro​blje​na su
za​u​vek u ce​lo​fan i obe​le​že​na bro​je​vi​ma.
Šon No​kins je zu​rio u ta​va​ni​cu sa zga​đe​nom gri​ma​som na licu.
„Ne mogu da ve​ru​jem”, pro​mr​mljao je za sebe to​nom čo​ve​ka
koji naj​zad pri​hva​ta isti​nu.
„I ho​će​te da ka​že​te da ni​ste zna​li da je ovo ovde?” re​kao sam
mu.
I da​lje je gle​dao fo​to​gra​fi​je Meri Vud.
„Kako sam mo​gao da znam?”, od​vra​tio je.
„Ni​ste ni​ka​da ula​zih ova​mo?”
„On mi je brat, nije mi žena.”
„Ali la​ga​li ste o sve​mu osta​lom”, re​kao sam mu. „Ni​ste nam re​-
kli da ste ra​di​li kod Vu​do​vih. Ni​ste nam re​kli da je vaš brat bio u
na​se​lju. Ni​ste nam re​kli da je vaš brat upo​znao Meri Vud. Gle​daj​te
u mene.”
Od​vra​tio je po​gled od fo​to​gra​fi​ja i prvi put sam mu u oči​ma vi​-
deo ne​što slič​no po​mi​re​no​sti sa sud​bi​nom.
Svu​da oko nas pri​pad​ni​ci eki​pe za po​seb​ne pre​tra​ge ski​da​li su
plo​če sa zi​do​va pri​ko​li​ce, di​za​li pod, va​di​li elek​trič​ne in​sta​la​ci​je.
Vajt​sto​u​no​va i Re​no​va ču​ča​le su u uglu pre​pu​ne pri​ko​li​ce i gle​da​le
jed​nog struč​nja​ka kako vadi elek​trič​nu utič​ni​cu.
„Po​ku​ša​vao sam da ga za​šti​tim, to je sve”, re​kao je No​kins tiho.
„Ome​ta​li ste prav​du”, re​kao sam mu.
Frk​nuo je, a ne​ka​da​šnji pr​kos se vra​tio. „Ja sam u naj​go​rem slu​-
ča​ju ne​volj​ni sve​dok.”
„Ne​volj​ni sve​dok? Sad ste po​sta​li i advo​kat? Vaša fir​ma je iz​vo​-
di​la ra​do​ve za po​ro​di​cu Vud!”
„Dav​no! Šest me​se​ci pre nego… pre nego što se to de​si​lo.”
Ko​rak​nuo sam ka nje​mu. U pri​ko​li​ci su se ti​ska​li is​tra​ži​te​lji me​-
sta zlo​či​na, eki​pa za po​seb​ne pre​tra​ge i osta​tak naše eki​pe, pa je
spa​va​ća soba Pi​te​ra No​kin​sa pod​se​ća​la na Crnu rupu u Kal​ku​ti.[4]
„Vi i vaš brat upo​zna​li ste po​ro​di​cu Vud i pri​krih ste tu in​for​ma​-
ci​ju to​kom naše is​tra​ge ubi​stva”, re​kao sam.
„Vi​deh smo je samo jed​nom!”, po​bu​nio se on. „I samo nju. Ni​-
smo vi​deh oca. Ni​smo vi​de​li decu. Samo maj​ku. Samo go​spo​đu
Vud. Samo Meri. Jed​nog vre​log dana u av​gu​stu. Do​ne​la nam je li​-
mu​na​du. A ve​ći​na tih lon​don​skih bo​ga​ta​ša to ne radi.” Za​žmu​rio je
od pre​zi​ra, drev​nog i du​bo​kog. „Pre bi dali vode psu nego rad​ni​ci​-
ma.”
U mi​sli​ma sam ih vi​deo na sta​zi, gru​pu lju​di, zno​ja​vih i na​gih do
po​ja​sa iz​nad vre​log cr​nog as​fal​ta, Meri Vud kako iz​la​zi s po​slu​žav​-
ni​kom i Pi​te​ra No​kin​sa kako diže gla​vu i zuri u nju kao da je naj​lep​-
ša žena koju je ika​da vi​deo.
„Da li je vaš brat Pi​ter raz​go​va​rao s go​spo​đom Vud?”
„Nije”, od​go​vo​rio je Šon i za​tre​sao gla​vom kao da naj​zad želi
sve da mi kaže. „Pru​ži​la je po​slu​žav​nik i Pi​ter je uzeo čašu do​ma​će
li​mu​na​de. Za​hva​lio joj je. Ona mu se na​sme​ši​la.”
Če​kao sam.
„To je sve?”
„To je sve.”
„Da li ju je vaš brat spo​mi​njao?”
„Više je ni​smo vi​de​li. Ni​kad je nije spo​mi​njao. Dru​ga žena, ku​-
će​do​ma​ći​ca, do​šla je ka​sni​je po čaše.”
„Kako ste is​pla​će​ni?”
„Go​to​vi​nom. U ko​ver​tu koji je go​spo​din Vud osta​vio za nas.
Sve u pe​de​se​ti​ca​ma. Do​ma​ći​ca nam je dala ko​ve​rat po​sled​njeg
dana.”
„Je​ste li vi​de​li dete? Bre​dli​ja Vuda?” Iz​va​dio sam fo​to​gra​fi​ju iz
nov​ča​ni​ka i po​ka​zao mu je. Fo​to​gra​fi​ju na​sme​ja​nog de​ča​ka, ve​li​či​ne
kao za pa​soš. Šon No​kins je nije po​gle​dao. Gle​dao je ne​kud iza
mene.
 „Već sam vi​deo tu sli​ku”, re​kao je.
„Po​gle​daj​te je po​no​vo”, re​kao sam mu. „Lepo vas mo​lim.”
Po​gle​dao ju je, is​kri​vlje​nih usa​na.
„De​ča​čić je bio s njom”, re​kao je. „Šta da vam ka​žem? To je to.
De​čak s maj​kom koja je iza​šla da po​slu​ži rad​ni​ke pi​ćem.”
Obo​rio je gla​vu.
„Dođi da vi​diš ovo, Mak​se”, re​kla mi je Vajt​sto​u​no​va.
Elek​trič​ne utič​ni​ce bile su po​va​đe​ne iz zi​do​va i raz​ba​ca​ne po
podu. Spe​ci​jal​ci su iza jed​ne pro​na​šli ne​što. Ku​ti​ja ši​bi​ca i sve​ža​nj
klju​če​va le​ža​li su na dla​nu Edi Ren za​šti​će​nom gu​me​nom ru​ka​vi​-
com. Uzeo sam ši​bi​ce pr​sti​ma ta​ko​đe u ru​ka​vi​ci i okre​nuo ih. Vi​deo
sam cr​ve​na slo​va na be​loj po​za​di​ni.

Pra​vi en​gle​ski
Ho​lo​vej roud, Ho​lo​vej, N7
„Do​bra” hra​na. I „zdra​va”

„Do​đi​te ova​mo” re​kao sam Šonu No​kin​su i is​pru​žio ruku kad je

pri​šao kroz ne​red.
„Zna​te li ovo me​sto?”, upi​tao sam ga. „Pra​vi en​gle​ski na Ho​lo​-
vej ro​u​du? Gde je to? Iza Haj​be​ri​ja?”
No​kins je iz​gle​dao kao da će se is​po​vra​ća​ti.
„Pra​vi en​gle​ski je na dru​gom kra​ju Ho​lo​vej ro​u​da”, re​kao je.
„Kod Ar​čve​ja?”
„Da.”
„Zna​či, oda​tle do Ba​šte može da se dođe pe​ši​ce?”
Klim​nuo je gla​vom.
„I vi ste tako ra​di​li.” To nije bilo pi​ta​nje.
„Svra​ća​li smo tamo na putu na po​sao”, re​kao je No​kins.
Otvo​rio sam ku​ti​ju ši​bi​ca. Na unu​tra​šnjoj stra​ni bila su če​ti​ri
bro​ja na​pi​sa​na he​mij​skom olov​kom. Po​ka​zao sam ih Vajt​sto​u​no​voj i
Re​no​voj.

1 0 1 0
 „Hi​lja​du de​set?”, re​kla je Edi. „De​set - de​set”, re​kao sam ja.
„Kad je ro​đen​dan Meri Vud?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va.
Edi Ren je uze​la mo​bil​ni te​le​fon, pri​ti​snu​la neke ta​ste​re i malo
sa​če​ka​la. Onda je na​šla.
„De​se​tog ok​to​bra”, re​kla je. „Zna​či, ovo je njen ro​đen​dan.”
„Nije samo to”, re​kao sam. „Šta ve​ći​na lju​di ko​ri​sti kao ši​fru?
Svoj ro​đen​dan. Re​ci​te spe​ci​jal​ci​ma da is​pro​ba​ju alarm u Ba​šti. Kla​-
dim se da ova ši​fra još radi.”
„Tako je ušao”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va. „Znao je ši​fru - po​go​dio
je ili, što je ve​ro​vat​ni​je - vi​deo kada ju je neko uneo, a onda je
ukrao klju​če​ve.”
Pru​žio sam ruku i Edi mi je dala klju​če​ve. Bili su ve​o​ma laki.
Je​dan za vra​ta i je​dan za ka​ta​nac. Po​gle​dao sam ih pa​žlji​vi​je. Bili su
sjaj​ni i novi, bez ogre​bo​ti​na.
„Ve​ro​vat​no je po​zaj​mio klju​če​ve da ih ko​pi​ra”, re​kao sam. „Ne
de​lu​je mi da su ovi ukra​de​ni. Iz​gle​da​ju kao pot​pu​no novi du​pli​ka​ti.”
„Jesu li rad​ni​ci ko​ri​sti​li to​a​let u kući?”, upi​ta​la je Vajt​sto​u​no​va.
„Na tim ve​li​kim ima​nji​ma če​sto po​sto​ji po​kret​ni to​a​let za rad​ni​ke.
Ali ako ga u Ba​šti nije bilo…”
Po​gle​da​li smo Šona No​kin​sa i vi​de​li da iz​la​zi iz pri​ko​li​ce. Po​šao
sam za njim. Tan​ka pla​va li​ni​ja uni​for​mi​sa​nih paj​ka​na okru​ži​la je
spolj​nu ivi​cu far​me i za​dr​ža​va​la masu su​se​da.
Eho No​kins pa​ra​di​ra​la je unu​tar lo​go​ra; njen čo​por pasa be​sno je
la​jao, a ona je raz​me​nji​va​la psov​ke s me​šta​ni​ma iz​van ogra​de.
„Vi​deo sam ovo i ra​ni​je”, re​kao je No​kins, više za sebe nego
meni. „Znam šta će da​lje biti. Me​šta​ni nas uvek mrze. Ali onda se
ne​što desi. Neka var​ni​ca iza​zo​ve ne​re​de i lju​di ginu.”
Znao sam da mi​sli na svo​ju po​koj​nu ženu, živu spa​lje​nu u pri​ko​-
li​ci na dru​gom kra​ju gra​da.
„Mo​ra​te brzo da pro​na​đe​te mog bra​ta”, re​kao je. „Ako ga usko​-
ro ne uhva​ti​te, za​pa​li​će nam na​se​lje.”
„Onda se na​daj​te da ćemo ga naći”, od​vra​tio sam.
Iz sre​di​ne mase iza ogra​de neko je ba​cio ci​glu. Raz​bi​la se usred
čo​po​ra pasa, pa su di​vlje za​la​ja​li. Eho je po​ka​za​la sve​tim sred​nji
prst i za​su​la ih psov​ka​ma. Onda je uze​la ostat​ke ci​gle i ba​ci​la ih na​-
zad. Na to su joj od​go​vo​ri​li bo​ca​ma.
Gle​dao sam kišu sta​kla kako pada po obu​ći mla​dih uni​for​mi​sa​-
nih po​zor​ni​ka koji su sta​ja​li gde uvek sto​je.
Tač​no iz​me​đu za​ra​će​nih stra​na.

***

Na putu do kuće svra​tio sam u bol​ni​cu.

Iako je bila sko​ro po​noć, Gej​no​va maj​ka bila je tu.
„Go​spo​đo Gejn? Ja sam de​tek​tiv po​zor​nik Vulf. Ra​dim s va​šim
si​nom.”
Po​sta​ri​ja go​spo​đa sa An​ti​la na​me​sti​la je še​šir i pa​žlji​vo usta​la.
Onda se ru​ko​va​la sa mnom i na​sme​ši​la mi se. Bila je obu​kla naj​bo​-
lju ha​lji​nu da sedi uz po​ste​lju svog sina u Ho​mer​to​nu. Oko nje​go​vog
kre​ve​ta sta​ja​li su pa​ra​va​ni. Či​ni​lo mi se da ga ču​jem kako diše iza
njih.
„Nje​gov pri​ja​te​lj”, re​kla je, a na​gla​sak joj je i po​sle sil​nih go​di​-
na pro​ve​de​nih ovde bio više tri​ni​dad​ski nego lon​don​ski. „Bili ste
nje​gov pri​ja​te​lj s po​sla. Nje​gov do​bar pri​ja​te​lj.”
Na​sme​šio sam se i klim​nuo gla​vom, ali ni​sam re​kao ni​šta.
Isti​na je bila da de​tek​tiv in​spek​tor Gejn i ja ni​smo bili pra​vi pri​-
ja​te​lji.
Kad sam stu​pio u Upra​vu za ubi​stva i te​ške zlo​či​ne, de​tek​tiv in​-
spek​tor Ker​tis Gejn po​sma​trao me je kao pot​pu​no ne​i​sku​snog no​vaj​-
li​ju. I imao je pra​vo. Gejn je do​ži​veo sve ono što je mene tek če​ka​-
lo. Ipak, sma​trao sam da smo na putu da se spri​ja​te​lji​mo. To je bilo
isti​na. Ah sada je go​to​vo. Ne​ma​mo više vre​me​na.
„Ho​će​te li da ga vi​di​te, dušo?”, upi​ta​la je go​spo​đa Gejn a ja
sam nemo klim​nuo gla​vom.
Ušli smo iza pla​stič​nog pa​ra​va​na i za​grc​nuo sam se od pri​zo​ra.
Vrat mu je bio u ne​ka​kvom oko​vrat​ni​ku iz kog je vi​ri​la de​be​la cev.
Nije iz​gle​dao kao čo​vek kog po​ku​ša​va​ju da odr​že u ži​vo​tu. Iz​gle​dao
je kao mr​tvac.
„Slo​mio je prvi i dru​gi vrat​ni pr​šljen”, re​kla je go​spo​đa Gejn
tiho.
Pro​gu​tao sam kne​dlu od šoka i tuge.
 „Ne znam šta to zna​či”, re​kao sam.
„To zna​či da mu kič​ma i gla​va više nisu po​ve​za​ne.” Lako je do​-
dir​nu​la čelo svo​ga sina. „Ali to je i da​lje on, zar ne? On je i da​lje
moj Ker​tis. Sta​bi​li​zo​va​će ga i onda će vi​de​ti mogu li ne​što da uči​ne
da se opo​ra​vi.”
Ostao sam bez reči. Nije bilo pri​klad​nih reči. Od​jed​nom sam
shva​tio da je go​spo​đa Gejn is​cr​plje​na.
„Ako mo​ra​te da po​đe​te kući”, re​kao sam joj, „ja ću osta​ti s njim
pre​ko noći.”
Bila je ne​si​gur​na.
„Ne že​lim da ga osta​vim, ali Moli je sama kod kuće”, ka​za​la je.
„Tre​ba​lo bi da obi​đem Moli.”
Klim​nuo sam gla​vom. Ni​sam imao poj​ma ko je Moli.
„Mač​ka”, re​kla je i na​sme​ja​la se. „Sme​šno, za​pra​vo. Mom sinu
se ovo do​go​di​lo, a ja bri​nem zbog mač​ke.”
„Nije sme​šno”, re​kao sam.
„A ovde ne mogu ni da se ope​rem.”
„Po​đi​te kući”, re​kao sam joj. „Mo​lim vas, go​spo​đo Gejn. Neću
ga osta​vi​ti dok se ne vra​ti​te. Biću s njim sve vre​me, ča​sna reč.”
Oti​šla je. Seo sam u pla​stič​nu sto​li​cu. Do​šlo mi je da se po​mo​-
lim. Do​šlo mi je da pla​čem. Shva​tio sam da ne mogu ni jed​no ni
dru​go.
Gle​dao sam Gej​no​vo lice, onda sam sklo​pio oči, a ne​ja​sni bol​-
nič​ki noć​ni zvu​ci cu​ri​li su mi u sne​ne mi​sli.
Pro​go​vo​rio je pred zoru, kada su bol​nič​ki zvu​ci naj​zad utih​nu​li,
a is​pra​no si​vi​lo fe​bru​ar​ske zore za​sve​tle​lo iz​nad kro​vo​va 1st enda.
Re​kao je samo tri reči i ni​sam znao da U go​vo​ri meni ili ži​vo​tu
koji je osta​vio za so​bom. No te tri reči steg​nu​le su mi srce i uli​le mi
strah pred nje​go​vim bu​du​ćim ži​vo​tom.
Zato što je re​kao da je nje​go​va maj​ka pot​pu​no po​gre​ši​la.
„Ovo ni​sam ja”, re​kao je de​tek​tiv in​spek​tor Ker​tis Gejn.
 20

Oti​šao sam rano s po​sla kako bih po​se​tio Crni mu​zej i zu​rio u zle
re​li​kvi​je Kla​ni​ča​ra, ali za​rđa​li pi​što​lj za sto​ku i iz​ble​de​li iz​re​sci iz
no​vi​na nisu me uop​šte do​ta​kli. Po​gled mi je pri​vla​či​la po​li​ca po​sve​-
će​na po​li​caj​ci​ma ubi​je​nim na du​žno​sti.
NAŠE UBI​JE​NE KO​LE​GE, pi​sa​lo je.
Lica iza sta​kla, sve slu​žbe​ne fo​to​gra​fi​je, obu​hva​ta​la su više od
sto go​di​na. Neka su bila bez​i​zra​zna, dru​ga su su​zbi​ja​la osmeh.
Bilo je lica s po​čet​ka dva​de​se​tog veka, crno-be​lih fo​to​gra​fi​ja
po​si​ve​lih od sta​ro​sti, a bilo je i sko​ra​šnjih lica sa sta​ro​mod​nim fri​-
zu​ra​ma i br​ko​vi​ma, ali sve​žih boja.
Neka ime​na bila su ču​ve​na jer su ubi​stva bila to​li​ko za​pa​nju​ju​ća
da su sti​gla na na​slov​ne stra​ni​ce no​vi​na.
Po​zor​nik Ivon Džojs Fle​čer, sta​ra 25 go​di​na. Ustre​lje​na 17.
apri​la 1984.
Nije pi​sa​lo ni​šta o ku​ka​vič​kom sko​tu koji je pu​cao iz li​bij​ske
am​ba​sa​de.
Po​zor​nik Kit Hen​ri Blej​klok, star 40 go​di​na. Iz​bo​den 6. ok​to​-
bra 1985.
Nije bilo ni reči o ku​ka​vič​koj ru​lji koja je po​ku​ša​la da mu od​ru​-
bi gla​vu.
Ali nije ni mo​ra​lo ni​šta da piše. Tu je bio i je​dan čo​vek kog sam
po​zna​vao i vo​leo. De​tek​tiv viši in​spek​tor Vik​tor Ma​lo​ri. Vi​deo sam
ga u po​dru​mu sa že​nom koja je vri​šta​la, okru​že​nog pla​me​nom, i vi​-
deo sam nož kako mu se za​ri​va u vrat sud​bo​no​sna dva-tri cen​ti​me​tra
iz​nad oko​vrat​ni​ka za​štit​nog pr​slu​ka.
Star 50 go​di​na. Iz​bo​den.
No ve​ći​na ime​na bila je ne​po​zna​ta. Mo​žda su bila u na​slo​vi​ma
je​dan dan. Mo​žda nisu. Umr​li su na raz​ne na​či​ne, ali uz​ro​ci smr​ti su
se po​na​vlja​li.
Ustre​ljen. Iz​bo​den. Ustre​ljen. Iz​bo​den. Pre​ga​žen. Pre​ga​žen. Pre​-
ga​žen u po​te​ri. Pre​tu​čen to​kom hap​še​nja. Pre​tu​čen to​kom hap​še​nja.
Ustre​ljen. Iz​bo​den.
„Jesi li za​vr​šio?”, upi​tao me je na​red​nik Džon Kejn. Rad​no vre​-
me Mu​ze​ja se za​vr​ši​lo, a sla​ba​šno fe​bru​ar​sko sun​ce sve​tlu​ca​lo je na
no​že​vi​ma, ma​če​vi​ma i va​tre​nom oruž​ju na​go​mi​la​nom u Sobi sto je​-
dan No​vog Sko​tland jar​da kao na ne​koj pa​kle​noj ras​pro​da​ji.
Okre​nuo sam se po​no​vo ek​spo​na​ti​ma po​sve​će​nim Kla​ni​ča​ru. Iz​-
gre​ba​ni i za​rđa​li pi​što​lj za sto​ku. Iz​ble​de​li no​vin​ski čla​nak.

OBRED​NI PO​KO​LJ NA FAR​MI U ESEK​SU

Kla​ni​čar po​gu​bio oca i si​no​ve u po​noć​nom ta​la​su smr​ti

Zločinac je juče osuđen na doživotni

zatvor zbog ubistva jednog čoveka i tri
njegova odrasla sina pištoljem koji se
koristi za omamljivanje stoke.
Piter Nokins, 17, bio je verenik jedi-
nice Ijana Bemsa sa farme Hoksmor u Esek-
su. Kada je veridba raskinuta, Nokins je
provalio na farmu i ubio farmera Bemsa i
njegove sinove Ijana Mlađeg, 23, Martina,
20, i Donalda, 17, a onda je zapalio
kuću. Gospođa Doris Berns, 48, i njena
kći Kerolin, 16, bile su u kući, ali su
pobegle nepovređene. Ubici su novinari
nadenuli nadimak Klaničar.

I dve fo​to​gra​fi​je.
Na​sme​ja​na po​ro​di​ca Berns pod bo​žić​nom jel​kom. Krup​ni otac i
nje​go​va sit​na žena. Tri sina va​lja​no po​ra​sla na far​mi.
I Pi​ter No​kins kog od​vo​de po​što je pro​gla​šen kri​vim za ubi​stvo
oca i nje​go​vih si​no​va, vi​še​stru​ki ubi​ca s li​cem film​ske zve​zde i do​-
mi​šlja​tim na​dim​kom. Zu​rio sam dugo u sve to, ali ni​sam smi​slio ni​-
šta.
Ot​krio sam da mi mi​sli lu​ta​ju ka Ker​ti​su Gej​nu u bol​ni​ci Ho​mer​-
ton, a po​gled ka sta​kle​noj vi​tri​ni po​sve​će​noj oni​ma koji su iz​gu​bi​li
ži​vot u ratu koji vo​di​mo sva​kod​nev​no, u ratu bez kra​ja, u ratu u
kom nema po​be​de ni po​ra​za.
„Nema ni​če​ga o oni​ma koji nisu umr​li”, re​kao sam. „O slo​mlje​-
ni​ma koji mo​ra​ju da nađu na​či​na da žive da​lje.”
„Tako je, o nji​ma nema ni​če​ga”, re​kao je na​red​nik Kejn lju​ti​to.
„Ali mi​sliš li da to zna​či da su za​bo​ra​vlje​ni?” Od​mah​nuo sam gla​-
vom, po​sra​mljen. „Ne mi​slim.” Po​čeo je da gasi sve​tla.
„Ni​ste ga još uhva​ti​li”, re​kao je. To nije bilo pi​ta​nje. „Gde je
mo​gao da po​beg​ne, Džo​ne? Dok​tor Džo, naš fo​ren​zič​ki psi​ho​log,
kaže da bi po​be​gao tamo gde ga vole.” Na​red​nik Kejn je frk​nuo.
„Ne znam ni​šta o tome”, re​kao je i raz​mi​slio. „Ali tač​no je da
ve​ći​na zli​ko​va​ca beži kod žena. Kod žena koje oni vole. A ono što
te žene o nji​ma mi​sle obič​no nema veze s lju​ba​vlju.”
Po​mi​slio sam na Meri Vud kako se sme​ši nad sa​mot​nim kre​ve​-
tom Pi​te​ra No​kin​sa i se​tio sam se nje​nog be​ži​vot​nog tela na sto​lu od
ne​rđa​ju​ćeg če​li​ka u In​sti​tu​tu „Ijan Vest”.
„To se u ovom slu​ča​ju nije de​si​lo.”
„Za​što nije?”
„Zato što je žena koju je Pi​ter No​kins vo​leo mr​tva.”
Džon Kejn lju​ti​to je frk​nuo.
„Ne go​vo​rim o Meri Vud. On nju nije vo​leo. Mo​žda je bio op​-
sed​nut njom, ali nije je ni po​zna​vao. Go​vo​rim o far​me​ro​voj kće​ri.”
„O far​me​ro​voj kće​ri?”
„O onoj ko​jom je hteo da se ože​ni pre nego što su njen tata i
bra​ća za​klju​či​li da bi mu ra​di​je ot​fi​ka​ri​li jaja. Tako je po​če​la či​ta​va
ova ne​sre​ća, je li tako? Mo​mak upo​zna de​voj​ku, a onda nje​ni otac i
brat po​mi​sle da bi ka​stra​ci​ja bila lep svad​be​ni po​klon.”
„Džo​ne, to je bilo tako dav​no. No​kins je oti​šao na ro​bi​ju hi​lja​du
de​vet​sto osam​de​se​te.”
„Pa šta? A šta mi​sliš o čemu je on mi​slio to​kom dva​de​set go​di​-
na u za​tvo​ru? O ženi zbog koje je ro​bi​jao.”
Na​sme​šio sam mu se.
„Ka​kav si ti sta​ri ro​man​tik, Džo​ne. Za​i​sta mi​sliš da mu​ška​rac
može da voli ženu tako dugo?”
Na​red​nik Kejn kao da se uvre​dio.
 „Ako je nije vo​leo tako dugo, onda je uop​šte nije ni vo​leo.”
Po​gle​da​li smo sta​ri no​vin​ski iz​re​zak i na​sme​ja​nu de​voj​ku okru​-
že​nu po​ro​di​com.
De​voj​ku koju je Pi​ter No​kins vo​leo.
„Še​sna​e​sto​go​di​šnja Ke​ro​lin Berns”, re​kao je Džon Kejn. „Šta li
je bilo s njom?”

***

Pre od​la​ska kući svra​tio sam u Ama​ter​ski bok​ser​ski klub u Smit​fil​-

du zna​ju​ći da mo​ram da se umo​rim da bih za​spao. Ra​do​vao sam se
što ću na​vu​ći ru​ka​vi​ce od če​tr​na​est unci i uda​ra​ti vre​ću dok me mi​-
ši​ce ne za​bo​le.
Nji​hao sam se u ku​ko​vi​ma, odr​ža​vao sam ri​tam, tru​dio sam se
da udar​ci budu či​sti, ni​sam čuo ni​šta iz zvuč​ni​ka. Ni​sam čuo ni​šta
osim zvu​ko​va te​re​ta​ne, ni​šta osim uda​ra​ca zno​ja​ve kože o kožu, sve
dok Fred nije re​kao: „Vre​me.”
Te​re​ta​na se pu​ni​la. Gru​pe lju​di, sve mu​ška​ra​ca koji nisu na​me​-
ra​va​li da ve​žba​ju, za​u​zi​ma​le su me​sto oko pra​znog rin​ga. Uvek je
ova​ko kad se pri​pre​ma ozbilj​no spa​rin​go​va​nje. Mu​škar​ci su ula​zi​li s
uli​ce kao pti​ce kad od​go​va​ra​ju na neki samo nji​ma ču​jan znak.
„Od​ra​di is​te​za​nje”, re​kao je Fred. „Ne za​bo​ra​vi od​mi​ca​če.”
Roki je do​še​tao do rin​ga.
Na​ma​zao je lice va​ze​li​nom, sta​vio štit​nik za zube i po​peo se u
ring. Nije no​sio ka​ci​gu. Nje​gov pro​tiv​nik bio je mlad cr​nac mno​go
krup​ni​ji od nje​ga. Ogla​si​lo se zvo​no i za​i​gra​li su je​dan oko dru​gog.
Onda sam vi​deo da Roki nije tako do​bar bo​rac zbog br​zi​ne, nego
zbog ose​ća​ja za vre​me. Br​zi​na je va​žni​ja od sna​ge, ali iz​bor pra​vog
tre​nut​ka je va​žni​ji od br​zi​ne. Ro​ki​jev pro​tiv​nik bio je sna​žan i brz,
mla​di pro​fe​si​o​na​lac iz​u​zet​ne ka​ri​je​re, ali ne​do​sta​jao mu je Ro​ki​jev
ne​po​gre​ši​vi ose​ćaj za vre​me. Roki je fin​ti​rao, iza​zi​vao pro​tiv​ni​ka da
na​pad​ne, a onda na​sr​tao i upu​ći​vao ni​zo​ve od tri, če​ti​ri, pet uda​ra​ca
i iz​vla​čio se osta​vlja​ju​ći pro​tiv​ni​ka da za​ma​hu​je u pra​zno. Uda​rao
je, a nije do​bi​jao udar​ce. To je go​to​vo ne​mo​gu​će. To mogu samo
bor​ci po​su​ti ča​rob​nim pra​hom. A on je bio ta​kav.
Onda se po​red mene iz​ne​na​da stvo​ri​la Eho No​kins.
 „Sja​jan je, zar ne?”, re​kla je. „Roki.”
„Šta ćeš ti ovde, Eho?”
Onda sam vi​deo kako gle​da Ro​ki​ja i od​mah shva​tio. Luda je za
njim.
„Nije on to ura​dio” ka​za​la je ne gle​da​ju​ći me. „Moj stric Pi​ter.
Sva​ki paj​kan u ze​mlji ga tra​ži. Ali on nije ubio te lju​de.”
„Za​što tako mi​sliš, Eho?”
„Di​rekt, Roki! Di​rekt! Nije ti on do​ra​stao, lju​ba​vi!”
I da​lje me nije gle​da​la.
„Za​što si tako si​gur​na u to?”, upi​tao sam je. „Vi​de​la si ta​va​ni​cu
nje​go​ve sobe, zar ne? Ne budi na​iv​na samo zato što ti je on stric.”
„Jed​no​stav​no znam. Tako je. Za​što mi​sli​te da ih je on ubio?
Zato što ste na​šli ne​ko​li​ko sli​ka?”
„Ne baš ne​ko​li​ko. Mno​go više! I svi na far​mi su me la​ga​li od sa​-
mog po​čet​ka. Tvoj otac. Tvoj stric. Tvoj deč​ko, ovaj u rin​gu. Svi
su me na​vo​di​li da po​ve​ru​jem da nisu bili ni bli​zu Ba​šte. To je isti​na,
zar ne?”
„Roki mi nije deč​ko”, re​kla je i za​ja​pu​ri​la se. Nagnu​la se na ring
i oslo​ni​la gla​vu na ruke po​ku​ša​va​ju​ći da pri​kri​je ne​la​go​du. „I niko
te nije la​gao. Samo ti nisu re​kli ćelu isti​nu. A za​što bi? Ti si paj​kan
i mr​ziš nas.”
„Ne mr​zim vas, Eho. Ali tvoj stric je osu​đe​ni ubi​ca. Imao je hi​-
lja​de fo​to​gra​fi​ja Meri Vud iz​nad kre​ve​ta. A neko je ubio Meri Vud i
nje​nu po​ro​di​cu oruž​jem ko​jim je tvoj stric već ubi​jao. To baš ne de​-
lu​je do​bro, zar ne?”
„Kla​dim se da mno​gi mu​škar​ci ima​ju nje​ne sli​ke. Kla​dim se da
se do​pa​da​la mno​gim mu​škar​ci​ma. Mu​škar​ci​ma koji je nisu ni po​-
zna​va​li.”
„Nije reč o sli​ka​ma”, re​kao sam. „Nije reč čak ni o tome da je
imao ši​fru i klju​če​ve kuće.”
„Nego o čemu je reč?”
„Po​be​gao je”, re​kao sam. „Ne​du​žni lju​di ne beže, Eho.”
Za​tre​sla je gla​vom i ogor​če​no se na​sme​ja​la.
„Koje sada na​i​van?” re​kla je. „Beže ako su do​volj​no pre​pla​še​-
ni.” Le​de​no me je po​gle​da​la. „Ako mi​sle da im neko sme​šta ne​što
što nisu ura​di​li.”
U rin​gu su Roki i nje​gov pro​tiv​nik ušli u ko​nop​ce. Crni deč​ko je
za​rio lak​to​ve u sla​bi​ne, a Roki ga je uda​rao u trup. Onda je iz​veo
krat​ki aper​kat kroz sre​di​nu, a pro​tiv​ni​ku se gla​va tr​znu​la una​zad
tako brzo da su se gle​da​o​ci lec​nu​li od šoka.
Noge su mu klec​nu​le, ona​ko muč​no kako se to de​ša​va kad se
ne​što is​klju​či u mo​zgu, ne​zgrap​no se ra​ši​ri​le i po​pu​sti​le pod te​re​tom
čo​ve​ka kog je neko ba​cio u ne​svest.
Fred se po​peo u ring pre nego što je mo​mak pao i ma​ha​njem
okon​čao bor​bu.
Roki je po​sma​trao pro​tiv​ni​ka kako pada od​sut​nim, rav​no​du​šnim
po​gle​dom čo​ve​ka ro​đe​nog da dru​ge po​ko​ra​va ba​ti​na​ma.
U bok​ser​skom klu​bu čo​vek može mno​go što​šta da na​u​či. No
niko ne može da mu usa​di ubi​lač​ki na​gon. Zato što to nije pri​rod​no,
sma​trao sam.
Roki mi se ši​ro​ko is​ke​zio po​ka​zu​ju​ći mi štit​nik za zube, a meni
je za​vi​bri​rao te​le​fon.
EDI REN, pi​sa​lo je.
„No​kins je vi​đen”, re​kla mi je.
 21

Pla​va sve​tla vi​de​la su se s ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra.

Trep​ta​la su i okre​ta​la se na ben​zin​skoj sta​ni​ci na auto- -putu Ml
1, du​gač​kom pra​vom putu iz​me​đu Lon​do​na i Kem​bri​dža, i u po​pod​-
nev​noj tmi​ni oba​sja​va​la po​lja po​kri​ve​na ne​dir​nu​tim sne​gom.
Dva​de​se​tak po​li​cij​skih vo​zi​la, i iz Upra​ve po​li​ci​je Esek​sa i iz
Meta, bilo je par​ki​ra​no svu​da po sta​ni​ci. Po​ka​zao sam le​gi​ti​ma​ci​ju
na pe​ri​me​tru, pot​pi​sao se i pro​šao is​pod tra​ke. Vajt​sto​u​no​va i Re​no​-
va bile su unu​tra s tro​ji​com ne​dav​no pre​tu​če​nih lju​di. Iz​gle​da​li su
kao bra​ća - tro​ji​ca Azi​ja​ta od dva​de​se​tak go​di​na koji po sve​mu su​-
de​ći re​dov​no ve​žba​ju. Na​ro​či​to s te​go​vi​ma. Jed​nom je bila slo​mlje​-
na ruka. Dru​gi je tap​kao raz​bi​je​ni nos sve​žnjem pa​pir​nih ubru​sa.
Sva tro​ji​ca ima​li su mo​dri​ce i po​se​ko​ti​ne na licu.
„Is​pri​čaj​te mom ko​le​gi ono što ste is​pri​ča​li meni”, re​kla im je
Vajt​sto​u​no​va.
Onaj sa slo​mlje​nom ru​kom je uz​dah​nuo. Sve​do​ci mi​sle da su
go​to​vi kada jed​nom is​pri​ča​ju svo​ju pri​ču. Ali mi vo​li​mo da je ču​je​-
mo mno​go puta. Tek za slu​čaj da se pro​me​ni.
„Je​dan čo​vek je ju​tros po​ku​šao da nam po​beg​ne”, re​kao je šu​-
ška​ju​ći kao da se još pri​la​go​đa​va usti​ma pu​nim po​lo​mlje​nih zuba.
„Po​ku​ša​li smo da ga za​u​sta​vi​mo.”
„Ima​mo snim​ke si​gur​no​sne ka​me​re”, re​kla je Edi Ren.
Na crno-be​lom ekra​nu Pi​ter No​kins je sta​jao pot​pu​no ne​po​mič​-
no i zu​rio u pum​pu si​pa​ju​ći ben​zin u re​zer​vo​ar.
„Vide se ta​bli​ce”, re​kao sam.
„Da, pro​ve​ri​li smo ta​bli​ce”, po​tvr​di​la je Re​no​va. „Ni​san mi​kra
ukra​de​na je ju​tros sa par​ki​ra​li​šta su​per​mar​ke​ta u Bren​tvu​du. Vla​sni​-
ca je u pr​tlja​žni​ku ima​la na​mir​ni​ca za ne​de​lju dana. Zna​či, imao je
kola i kre​ke​ra ko​li​ko god može da po​je​de, ali nije imao go​to​vi​ne za
go​ri​vo.”
Na snim​ku je Pi​ter No​kins na​pu​nio re​zer​vo​ar i kri​šom se uvu​-
kao u kola kroz su​vo​zač​ka vra​ta. Čo​vek sa slo​mlje​nom ru​kom po​ja​-
vio se na ekra​nu. U sada po​vre​đe​noj ruci dr​žao je če​kić. Po​gle​dao
sam ga.
„Igra​te do​sta gru​bo ovde”, re​kao sam.
„Do​la​ze nam na​pa​lje​ni klin​ci iz Esek​sa i pune re​zer​vo​a​re svo​jih
eskor​ta i ka​pri​ja”, re​kao je. „Do​la​ze nam ba​ra​be iz Kam​den Ta​u​na
koje pro​da​ju tra​vu stu​den​ti​ma u Kem​bri​džu. Ne​moj​te da vas one
kra​ve po​red puta za​va​ra​ju. Ovo nije idi​lič​no me​sta​šce. Mo​ra​mo da
igra​mo gru​bo.”
Na snim​ku je če​kić za​mah​nuo pre​ma gla​vi Pi​te​ra No​kin​sa. On
ga je od​bio krup​nom pod​lak​ti​com, na​sr​nuo na na​pa​da​ča, okre​nuo ga
i za​vr​tao mu ruku iza leđa dok se jad​ni​ku lice nije iz​o​bli​či​lo od bola
kad je kost pu​kla. Onda su i dru​ga dvo​ji​ca na​pa​la No​kin​sa če​ki​ći​-
ma. Pr​vom je raz​bio nos i ba​cio ga na tlo. Po​sled​njeg je uhva​tio za
vrat i uda​rao mu li​cem o ha​u​bu dok jad​nik nije omli​ta​vio, a ogle​da​-
lo s kola ot​pa​lo. No​kins je seo u kola i ona su od​mah od​ju​ri​la osta​-
viv​ši za so​bom tro​ji​cu ne​po​mič​nih lju​di na sta​ni​ci.
Re​no​va je za​u​sta​vi​la sni​mak.
„Na šta sve lju​di nisu sprem​ni za re​zer​vo​ar bez​o​lov​nog”, re​kla
je. Po​ka​za​la je tro​ji​cu pre​bi​je​nih rad​ni​ka. „Ova go​spo​da nisu vi​de​la
šta je u ko​li​ma.”
Za​gle​dao sam se u njih. „Kako ni​ste po​gle​da​li u kola?”
Po​sti​de​li su se.
„Bili su za​u​ze​ti uz​i​ma​ju​ći če​ki​će”, re​kla je Edi. „Mada im to
nije mno​go po​mo​glo.”
Po​no​vo smo se okre​nu​li ekra​nu.
„Seo je na su​vo​zač​ko me​sto”, re​kao sam. „Neko gaje vo​zio.”
Edi Ren je klim​nu​la gla​vom. „Zna​či, nije sam”, re​kla je. „Kuda
je po​šao?”
Zu​rio sam u auto-put. Ju​žnom tra​kom može se sti​ći samo na jed​-
no me​sto.
„U Lon​don”, re​kao sam.

***

U po​lju po​red ben​zin​ske sta​ni​ce bio je šu​ma​rak, za​sad ma​lih sta​ba​la

bez iče​ga dru​gog na​o​ko​lo. Oti​šao sam tamo; tlo poda mnom bilo je
tvr​do kao mer​mer. Pro​gu​rao sam se kroz pre​ple​te​ne gra​ne i na​šao
ostat​ke lo​gor​ske va​tre na ma​loj či​sti​ni.
Po​red og​nji​šta su le​ža​le ko​sti i koža mla​dog zeca. Zu​rio sam u
te ostat​ke neko vre​me drh​te​ći od hlad​no​će. Zima je na otvo​re​nom
mno​go oštri​ja.
Iz​va​dio sam aj​fon i sve fo​to​gra​fi​sao.
Kad sam se vra​tio na ben​zin​sku sta​ni​cu, Vajt​sto​u​no​va i Edi Ren
bile su s po​sta​ri​jim bel​cem u blat​nja​voj ne​pro​mo​či​voj ode​ći. Ža​lio
im se na ne​što.
„Pri​ja​vio sam pro​va​lu me​snoj po​li​ci​ji, ali re​kli su da ne mogu ni​-
šta da uči​ne”, go​vo​rio je. „Pot​pu​no su bes​ko​ri​sni. Vi​deo sam vaša
sve​tla i po​mi​slio da mo​žda vi mo​že​te da mi po​mog​ne​te. Vi ste lon​-
don​ski po​li​caj​ci, zar ne? Ni​ste ovi se​o​ski paj​ka​ni?”
„Ovaj go​spo​din je vla​snik far​me po​red puta”, re​kla je Re​no​va.
„Juče je imao pro​va​lu.”
Far​mer me je po​gle​dao kao da sam ja re​še​nje svih nje​go​vih pro​-
ble​ma.
„Šta je od​ne​se​no?” upi​tao sam ga.
„Već sam im re​kao.”
„Ka​ži​te mu”, re​kla mu je Vajt​sto​u​no​va.
„Ode​ća, go​to​vi​na, ne​što pri​bo​ra za jelo”, ka​zao je. „I moja lo​-
vač​ka pu​ška.”
Stre​sao sam se.
„Ka​kva je to pu​ška?”
„Sač​ma​ra dva​na​e​sti​ca.” Na​sta​vio je ži​vlje. „Re​ming​to​nov mo​-
del iz hi​lja​du de​vet​sto​te. Pri​pa​da​la je mom ocu, a pre nje​ga mom
dedi. Na​la​zi se u na​šoj po​ro​di​ci već više od sto go​di​na. Prva Re​-
ming​to​no​va sač​ma​ra sa skri​ve​nim oro​zom. Vre​di do​sta para. A
mene za​ni​ma sle​de​će - hoću li je do​bi​ti na​trag?”
„Je li ne​sta​lo i mu​ni​ci​je?”
On kao da se uvre​dio.
„Mu​ni​ci​ju dr​žim u sefu”, re​kao je na​ko​stre​še​no. „Mi​sli​te da sam
ja ne​ka​kav kre​ten? Ne, sva mu​ni​ci​ja je na bro​ju.” Onda je raz​mi​slio
i do​dao, mno​go krot​ki​je: „Osim one koja je bila u pu​šci”, na​rav​no.
 „Zna​či, bila je na​pu​nje​na?”, re​kao sam. „Obe cevi?”
„Ne slu​ži ni​če​mu ako nije na​pu​nje​na, zar ne?”, re​kao je far​mer.
Re​no​va je već te​le​fo​nom da​va​la op​šte upo​zo​re​nje da je ‘ No​kins
na​o​ru​žan sač​ma​rom dva​na​e​sti​com. Stre​sao sam se, ali ne od hlad​no​-
će.
Nego od neke ne​o​bja​šnji​ve strep​nje.
 22

U smi​raj dana, kad je sa​o​bra​ćaj​na gu​žva u uli​ci Se​vil rou naj​zad po​-
pu​sti​la, Vajt​sto​u​no​va je po​gle​da​la na sat, si​pa​la sebi kafu, od​ne​la
lap​top u mi​ran ugao naše sale i po​zva​la sina pre​ko Skaj​pa.
Samo sam le​ti​mič​no vi​deo klin​ca na mo​ni​to​ru - ši​pa​rac pa​žlji​vo
raš​ču​pa​ne kose ka​kvu sada nose svi, smrk​nut zgo​dan mom​čić - a
tru​dio sam se da ne slu​šam nji​hov raz​go​vor; Vajt​sto​u​no​va je pi​ta​la
za ško​lu, ve​če​ru i do​ma​će po​slo​ve, a njen sin - ime mu je Dža​stin -
od​go​va​rao je umor​nim jed​no​slo​žnim re​či​ma koje su zvu​ča​le kao uz​-
dah.
Kad je za​vr​ši​la, po​gle​da​la me je i po​pra​vi​la na​o​ča​ri kao da se
se​ti​la da sam i ja sa​mo​hra​ni ro​di​te​lj.
„Do​sta​je za da​nas, Mak​se”, re​kla je. „Idi kući svo​joj kće​ri.”
„Ne žu​rim”, re​kao sam. „Ska​ut je kod dru​ga​ri​ce.”
Ska​ut je ima​la dru​ga​ri​cu koju će pam​ti​ti i za pe​de​set go​di​na,
dru​ga​ri​cu s ko​jom je sve vre​me pro​vo​di​la bes​po​moć​no se sme​ju​ći
ostat​ku sve​ta.
Mija je bila sve​tlo​ko​sa de​voj​či​ca s la​kim au​stra​lij​skim na​gla​-
skom. Bila je kod nas jed​nog dana kad sam se vra​tio s po​sla i odu​-
še​vlje​no ci​ča​la dok je Sten ju​rio nju i Ska​ut po ogrom​nom pra​znom
pro​sto​ru naše man​sar​de, a po​sle toga ni​ka​da nije za​pra​vo ni oti​šla.
Ni​sam mo​gao ni za​mi​sli​ti da će ika​da oti​ći. S nje​nim ro​di​te​lji​ma
raz​go​va​rao sam samo pre​ko te​le​fo​na, ali bili su to​pli i dru​že​lju​bi​vi
Au​stra​li​jan​ci, bez one hlad​nji​ka​ve en​gle​ske po​vu​če​no​sti, i Ska​ut će
no​ćas pre​spa​va​ti kod Mije.
„Ska​ut će pre​no​ći​ti kod dru​ga​ri​ce”, re​kao sam i ni​sam us​peo da
pri​kri​jem po​nos u gla​su.
Či​ni​lo mi se da Ska​ut i ja više li​či​mo na osta​le po​ro​di​ce sada
kada ona ima naj​bo​lju dru​ga​ri​cu. Či​ni​lo mi se da po​be​đu​je​mo.
„Po​tra​ži​la sam kćer ubi​je​nog far​me​ra u Na​ci​o​nal​nom po​li​cij​-
skom kom​pju​te​ru”, re​kla je Edi Ren. „Ke​ro​lin Berns.” Ot​ku​ca​la je
ne​što, a ja sam vi​deo da joj je lice još ble​do od šoka zbog na​si​lja.
„Na​šla sam vam dve fo​to​gra​fi​je. Iste su - jed​na je iz pa​so​škog do​si​-
jea, dru​ga iz Upra​ve za mo​tor​na vo​zi​la. Malo je duže po​tra​ja​lo jer
ni​ka​da nije pre​kr​ši​la za​kon.”
„Hva​la ti. Po​ša​lji ih tamo.”
Na ekra​nu se po​ja​vi​lo is​pi​je​no lice žene. Iz​gle​da​la je mno​go sta​-
ri​je od svo​jih če​tr​de​se​tak go​di​na. Re​no​va je gle​da​la istu fo​to​gra​fi​ju
na svom mo​ni​to​ru. Ova žena uop​šte nije li​či​la na ljup​ku na​sme​ja​nu
še​sna​e​sto​go​di​šnja​ki​nju či​jeg je oca i tro​ji​cu krup​ne bra​će ubio njen
deč​ko Pi​ter No​kins.
„Au”, re​kla je Edi. „Pod​se​ti​te me da ni​kad ne osta​rim.”
No nije se ra​di​lo samo o tome. Ke​ro​lin Berns je po​ma​lo pod​se​-
ća​la na Kri​sti​nu Ki​ler,[5] ima​la je istu ta​kvu is​cr​plje​nu le​po​tu. No
Ke​ro​lin Berns nije uni​šti​lo vre​me.
Bilo je to ne​što srod​no sud​bi​ni, usu​du, kako god že​li​te da na​zo​-
ve​te kraj do kog stig​ne​mo bez na​me​re. Še​sna​e​sto​go​di​šnja de​voj​ka
koja se sme​ši​la pod bo​žić​nom jel​kom s ro​di​te​lji​ma i bra​ćom nije
osta​ri​la. Uni​šte​na je, za​jed​no s ocem i bra​ćom.
Neki zlo​či​ni ne za​vr​ša​va​ju se samo zato što je neko zbog njih
oti​šao u za​tvor, što su tela sa​hra​nje​na i ne​sta​la s na​slov​nih stra​na.
Vi​deo sam ope​ko​ti​nu na vra​tu naše še​fi​ce. Vi​deo sam na​pe​tost
na ble​dom licu Edi Ren. Vi​deo sam pra​zan rad​ni sto de​tek​ti​va in​-
spek​to​ra Ker​ti​sa Gej​na.
Neki zlo​či​ni tra​ju za​u​vek, po​mi​slio sam.

***

Kad sam iza​šao s po​sla, Šar​lo​ta Ga​tling sta​ja​la je is​pod ve​li​ke pla​ve
sve​tilj​ke pred sta​ni​com, a de​se​tak foto-re​por​te​ra joj je pri​la​zi​lo s
apa​ra​ti​ma i pi​ta​nji​ma. De​snom ru​kom gro​zni​ča​vo je tr​lja​la levi ruč​ni
zglob tra​že​ći iz​laz.
„Šar​lo​ta! Gle​daj ova​mo, Šar​lo​ta!”
„Šar​lo​ta, Šar​lo​ta, Šar​lo​ta!”
„Da li je Bre​dli još živ?”
„Za​što je to ura​dio, Šar​lo​ta? Za​što ih je Pi​ter No​kins po​bio?”
Oko nje bi tre​ba​lo da su neki krup​ni mla​di uni​for​mi​sa​ni po​zor​ni​-
ci i lju​ba​zne de​lo​tvor​ne pred​stav​ni​ce za jav​nost ili slu​žbe​ni​ce za od​-
no​se s po​ro​di​ca​ma. No nije bilo ni​ko​ga, pa se Šar​lo​ta po​vla​či​la pre​-
ma zidu ruku po​dig​nu​tih is​pred lica kao da se bra​ni.
„Mo​lim vas”, re​kla je.
Pro​bio sam se do sre​di​ne ma​log čo​po​ra, po​di​gao ruku da od​gur​-
nem apa​ra​te upe​re​ne u mene i uzeo je za mi​ši​cu. Po​gle​da​la me je
kao da me ne po​zna​je.
Moj BMW bio je par​ki​ran uz ivič​njak pa sam je sme​stio na su​-
vo​zač​ko se​di​šte. Objek​ti​vi su se ti​ska​li uz sta​klo a ona je skri​va​la
lice ru​ka​ma. Taj sni​mak će upo​tre​bi​ti, po​mi​slio sam. Bez na​me​re im
je dala ono što žele.
„Sada je sve u redu”, re​kao sam joj i uklju​čio ro​ta​ci​o​no sve​tio i
si​re​nu koji pi​ta​ju: Za​što mi, do​đa​vo​la, sto​ji​te na putu? Is​klju​čio
sam ih čim smo skre​nu​li u Uli​cu Ri​džent.
„Hva​la vam”, re​kla je.
„Nema na čemu, ali…”
„Znam”, re​kla je i po​di​gla ruku da me ućut​ka. „Nije tre​ba​lo da
sto​jim tamo sama, ali vaši lju​di su ima​li nove sli​ke dece - ne​dav​no
vi​đe​ne - i hte​li su da ih po​gle​dam.”
Če​kao sam.
„Nema Bre​dli​ja”, re​kla je. „Ni​kad nema Bre​dli​ja.”
Klim​nuo sam gla​vom.
„Lju​di žele da po​mog​nu, a za​pra​vo samo sme​ta​ju”, re​kao sam.
„Gra​đa​ni. Čak i no​vi​na​ri. Uglav​nom su to pri​stoj​ni lju​di. Ima​ju i oni
decu. Još je gore kad im nije sta​lo. A i to se do​ga​đa.”
„Ali svi go​vo​re kao da je Bre​dli već mr​tav. A nije mr​tav. Ja to
ose​ćam.”
Ni​sam re​kao ni​šta, mada su mi ta ne​po​ko​le​blji​va ube​đe​nja već
do​zlo​gr​di​la. Šar​lo​ta je čvr​sto ve​ro​va​la da je njen se​strić još živ. Baš
kao što je Šon No​kins bio ube​đen da ho​će​mo da na​pa​ku​je​mo zlo​čin
nje​go​vom bra​tu. Baš kao što je Eho bila pot​pu​no uve​re​na da je njen
stric ne​du​žan. Svi su pot​pu​no uve​re​ni sve do tre​nut​ka kad im se do​-
ka​že da uop​šte nisu u pra​vu. Ni​sam kri​vio Šar​lo​tu Ga​tling što se
očaj​nič​ki drži nade da je njen se​strić ne​gde okru​žen lju​ba​vlju i pa​-
žnjom. Znao sam da bih se i sam dr​žao ta​kve nade.
 „Ne zna​te vi kako je to”, re​kla je kao da mi čita mi​sli. „Kad ne
bih ve​ro​va​la da je živ - kad ne bih ve​ro​va​la da ne​gde neko do​bro
po​stu​pa pre​ma nje​mu - po​lu​de​la bih.” Zu​ri​la je u Vest end ne vi​de​ći
ni​šta. „Ho​će​te li uhva​ti​ti… tog čo​ve​ka?”, upi​ta​la je.
„Da​jem vam reč da ho​će​mo”, od​go​vo​rio sam. „Kuda ide​mo?”
„U Fi​cro​vi​ju”, od​go​vo​ri​la je. „Ali mogu ja i pe​ši​ce.”
„Ose​ća​ću se bo​lje ako vas od​ve​zem do vra​ta.”
„Hva​la vam. Po​zna​je​te li Trg Fi​croj?”
„Na​rav​no.” Fi​cro​vi​ja mi se od​u​vek do​pa​da​la. Vo​leo sam isto​ri​ju
tog dela gra​da - Džordž Or​vel i Karl Marks tamo su sni​va​li svo​je
ve​li​ke sno​ve, a ben​do​vi i mu​zi​ča​ri kao Ro​ling​sto​un​si, Bob Di​lan i
Seks pi​stol​si na​stu​pa​li su u ta​mo​šnjim ma​lim klu​bo​vi​ma. Do​pa​da​le
su mi se i ra​sko​šne kuće u ko​ji​ma ni​ka​da neću ži​ve​ti.
„Mi​slio sam da ži​vi​te iz​van gra​da”, re​kao sam.
„Moja po​ro​di​ca živi u Do​njem Slo​te​ru u Glo​ster​ši​ru. Tamo sam
od​ra​sla. Ali više tamo ne odla​zim.” Za​sta​la je. „Moj otac i ja - mi
ni​smo bli​ski.” To je zvu​ča​lo kao kla​sič​na en​gle​ska ne​do​re​če​nost.
„Više vo​lim da ži​vim u na​šoj grad​skoj kući na Trgu Fi​croj.” Gor​ko
se na​sme​ja​la. „A mi​slim da je i mom ocu tako mi​li​je. Ima​mo tu
kuću već, šta ja znam, pe​de​set go​di​na.”
„Kla​dim se da ste do​bi​li ime po Šar​lo​ti​noj uli​ci.”
Go​to​vo se osmeh​nu​la. Prvi put.
„Ot​kud zna​te?”
„Samo na​ga​đam”, na​sme​šio sam se.
Neko vre​me smo ću​ta​li. Sa​o​bra​ćaj je mi​leo po Oks​ford​skoj ras​-
kr​sni​ci a ja sam raz​mi​šljao o mo​guć​no​sti​ma koje su bo​ga​ta​ši​ma na
ras​po​la​ga​nju, za​mi​šljao sam Fi​cro​vi​ju, mo​žda naj​ma​nje po​zna​tu
oblast cen​tral​nog Lon​do​na ne​u​pa​dlji​vo sme​šte​nu iz​me​đu Blums​be​ri​-
ja na isto​ku i Me​ri​le​bo​na na za​pa​du, i Trg Fi​croj, ve​li​ki ze​le​ni trg
pun ne​u​pa​dlji​vog sta​rog nov​ca.
„Kako je - vaša po​vre​da?”, upi​ta​la me je.
Moja rana od noža tr​znu​la se kao pro​zva​na. „Za​ra​sta”, re​kao
sam. „A kako se vi dr​ži​te?”
Za​vr​te​la je gla​vom. „Ne spa​vam. Ne je​dem. Ne ra​dim. Stal​no
mi​slim na se​stru. I na nje​nu decu.”
 Nije spo​me​nu​la zeta. Mo​žda je to pri​rod​no, po​mi​slio sam. A
mo​žda nije.
„Čime se ba​vi​te?”
„Pi​šem”, re​kla je. „Za klin​ce.”
Za​di​vi​la me je.
„Pri​če za decu? Moja kći - zove se Ska​ut - ima pet go​di​na i obo​-
ža​va pri​če za decu.”
„Ne, ne pi​šem pri​če. Pi​šem apli​ka​ci​je.”
„Za mo​bil​ne te​le​fo​ne, mi​sli​te?”
„Za te​le​fo​ne, za ta​ble​te. Rade na sve​mu. Je​ste li čuli za apli​ka​ci​-
ju pod na​zi​vom Ljud​ska pri​ro​da? Moja je. To mi je naj​po​zna​ti​ja. Je​-
ste li čuli za Ša​zam?”
„To vam kaže koju pe​smu slu​ša​te”, re​kao sam, sre​ćan što mogu
da do​ka​žem da ni​sam pot​pu​ni kre​ten.
„Ljud​ska pri​ro​da radi slič​no, ali vam kaže šta gle​da​te u sve​tu
pri​ro​de. Dr​ve​će, cve​će, bilj​ke…”
„Vi ste to smi​sli​li?”
Klim​nu​la je gla​vom. „Ja sam to na​pi​sa​la. Ovde sta​nu​jem.”
Za​u​sta​vio sam kod Trga Fi​croj. Ve​li​ki je to trg, ali je za​tvo​ren za
sa​o​bra​ćaj.
„Ska​ut me uvek pita za ime​na dr​ve​ća kad še​ta​mo na​šeg psa”, re​-
kao sam. „A ja ne umem da joj od​go​vo​rim. Kako bih znao vr​ste dr​-
ve​ća?”
„Ski​ni​te Ljud​sku pri​ro​du.”
Po​gle​dao sam je u lice. Ne bih se ni​ka​da umo​rio od gle​da​nja
nje​nog lica. Zato što je nje​na le​po​ta bila ne​što više od is​ho​da na​su​-
mič​no ba​če​nih ge​ne​tič​kih ko​ca​ka. Šar​lo​ta Ga​tling bila je pri​stoj​na,
hra​bra i pa​met​na i to joj se vi​de​lo na licu.
„Vaša žena je si​gur​no čula za tu apli​ka​ci​ju”, re​kla je.
Klim​nuo sam gla​vom. „Mo​žda.”
„Hva​la vam na vo​žnji, de​tek​ti​ve Vul​fe.”
Gle​dao sam je kako odla​zi.
A kad je ušla u kuću na dru​goj stra​ni trga, iz​va​dio sam te​le​fon i
ski​nuo Ljud​sku pri​ro​du. Za​mi​sao je bila tako jed​no​stav​na i pa​met​na
da sam se od​ve​zao pre​ko Ri​džent par​ka i pro​še​tao po me​se​či​ni uče​-
ći na​zi​ve dr​ve​ća. Mi​sle​ći ko​li​ko će se Ska​ut ra​do​va​ti što ima tako
pa​met​nog tatu kad bu​de​mo še​ta​li Ste​na po Hemp​sted Hitu. Gle​dao
sam kroz te​le​fon čem​pre​se, bu​kve, bre​sto​ve, bre​ze i ja​se​no​ve, di​vio
sam se ja​pan​skim tre​šnja​ma i ka​tal​pa​ma i po​kre​tu ko​jim Šar​lo​ta Ga​-
tling skla​nja kosu s čela.
 23

Na​red​nik Ros Sa​lis iz po​li​cij​ske sta​ni​ce To​ten​hem imao je de​ve​de​-

set ki​lo​gra​ma mi​ši​ća i pet​na​est go​di​na is​ku​stva. Bio je je​dan od
onih krup​nih oko​re​lih lju​di - ta​kve zovu Sta​ri, Na​red​nik, Ga​zda -
koji su ne​sa​lo​mlji​va kič​ma Me​tro​po​li​ten​ske po​li​ci​je.
„Za​i​sta mi​sli​te da će nam se Kla​ni​čar po​ja​vi​ti u kra​ju?”, upi​tao
me je.
Vo​zio me je Glav​nom uli​com To​ten​he​ma po za​ma​glje​nom ju​tar​-
njem sun​cu, a nje​gov ford fi​je​sta obe​le​žen jar​ko​žu​to-pla​vom tra​kom,
pre​ma​li za tako krup​nog čo​ve​ka, bio je upa​dljiv kao sla​do​le​džij​ski
kom​bi u Sa​ha​ri.
„Ne znam”, re​kao sam mu otvo​re​no, „ali zbog same mo​guć​no​sti
mo​ram da vi​dim Ke​ro​lin Berns. Ona je mo​žda u pra​voj opa​sno​sti.”
„To je dav​na pro​šlost.”
„Tač​no, ali pod iz​ve​snim okol​no​sti​ma mu​škar​ci po​sta​nu op​sed​-
nu​ti biv​šim de​voj​ka​ma.”
Za​ki​ko​tao se. Na​red​nik Sa​lis sme​jao se lako i če​sto, a to mo​žda
nije bio rđav stav za paj​ka​na koji je či​ta​vu ka​ri​je​ru pro​veo u To​ten​-
he​mu.
„A koje su to okol​no​sti?” upi​tao je ke​ze​ći se.
„Kad su očaj​ni.”
Na​red​nik Sa​lis je po​šao sa mnom jer mu je po​ro​di​ca bila, kako
mi to ka​že​mo, odra​ni​je po​zna​ta.
„Bo​lje znam nje​nog sina nego nju”, ob​ja​snio je. „Edi Berns. Ima​-
li smo po​sla s njim dok je bio ši​pa​rac. Pre de​set go​di​na, i više. Dru​-
žio se s po​gre​šnim ti​po​vi​ma. Be​žao je iz ško​le, du​vao je tra​vu. Ni​-
šta stra​šno. Mom​ci su mom​ci, kao što zna​te. Ali Edi se ovde isti​-
cao.”
„Za​što, na​red​ni​če Sa​li​še?”
„Zato što je be​lac.”
Ke​ro​lin Berns i njen sin ži​ve​li su iz​nad pi​ljar​ni​ce u Glav​noj uli​ci,
go​to​vo u sen​ci sta​di​o​na. Ele​gant​ni novi mer​ce​de​si i ben​dže za​tam​-
nje​nih pro​zo​ra tiho su ula​zi​li u par​ki​ra​li​šte sta​di​o​na.
Ke​ro​lin Berns ži​ve​la je u dru​ga​či​jem To​ten​he​mu.
Ste​pe​ni​šte ka sta​no​vi​ma bilo je za​tvo​re​no me​tal​nom re​šet​kom,
pa je Ke​ro​lin Berns mo​ra​la da siđe da nam ot​klju​ča. Bila je ne​o​bič​-
no sit​na, kao da je iz​ne​na​da pre​sta​la da ras​te one noći kada je Pi​ter
No​kins do​šao po nje​nog oca i bra​ću.
„Ke​ro​lin, ovo je de​tek​tiv po​zor​nik Vulf iz sta​ni​ce Cen​tral​ni Vest
end”, re​kao je na​red​nik Sa​lis.
Po​ka​zao sam joj slu​žbe​nu le​gi​ti​ma​ci​ju. Po​gle​da​la ju je na de​lić
se​kun​de za​mi​šlje​no gri​zu​ći do​nju usnu.
„De​tek​tiv Vulf vo​leo bi s to​bom da po​ra​zgo​va​ra, ako ne​maš ni​-
šta pro​tiv”, re​kao je na​red​nik Sa​lis. „Ovo je samo uč​ti​va po​se​ta.”
Krup​ni na​red​nik bio je do kraj​no​sti umi​ru​ju​ća po​ja​va.
„Uđi​te”, re​kla je, a ja sam po​ku​šao u njoj da vi​dim de​voj​ku od
pre to​li​ko go​di​na, onu de​voj​ku koja se sme​ši​la pod bo​žić​nom jel​-
kom. No či​ni​lo mi se da je ta de​voj​ka neko sa​svim dru​gi.
Mali stan je za​u​da​rao na hra​nu za mač​ke i ma​ri​hu​a​nu. Ni​sam vi​-
deo ni džo​int ni mač​ku. S te​le​vi​zo​ra je tre​štao pre​nos neke fud​bal​-
ske utak​mi​ce koja se, kako mi se či​ni​lo, igra​la pred pot​pu​no pra​-
znim gle​da​li​štem. Neka stra​na liga, zna​či. Na​red​nik Sa​lis je s ne​o​-
dre​đe​nim osme​hom pri​šao te​le​vi​zo​ru i uga​sio ga.
Klim​nuo mi je gla​vom da poč​nem.
„Ovo nije samo uč​ti​va po​se​ta”, re​kao sam. „Go​spo​đo, du​žan
sam da vas zva​nič​no upo​zo​rim da vam pre​ti opa​snost. Ve​ru​je​mo da
čo​vek koga tra​ži​mo da bi nam po​mo​gao u is​tra​zi pred​sta​vlja ja​snu i
ne​po​sred​nu opa​snost po vas. Do​ku​men​ta se pri​pre​ma​ju već sada.
Ako mi - Me​tro​po​li​ten​ska po​li​ci​ja - ve​ru​je​mo da ne​ko​me pre​ti smrt
ili te​ška po​vre​da, upo​zo​ra​va​mo ga zva​nič​no. To upo​zo​re​nje je ujed​-
no i po​nu​da po​li​cij​ske za​šti​te.”
„Znam ka​kvo je to upo​zo​re​nje”, re​kla je. „Do​bi​la sam ga jed​nom
od vas. Kad sam bila mla​da. Kad se sve ono do​go​di​lo. Zva​lo se
dru​ga​či​je u te dane.”
U te dane.
Dao sam joj po​set​ni​cu. „Svi moji po​da​ci su tu”, re​kao sam.
„Ako se za​bri​ne​te…”
„Pi​ter mi ni​ka​da ne bi na​u​dio”, pre​ki​nu​la me je. „Nije mi ni​šta
uči​nio onda, pa neće ni sada.”
Na vra​ti​ma se po​ja​vio deč​ko. Ne, ne deč​ko - mu​ška​rac od naj​-
ma​nje dva​de​set pet go​di​na obu​čen kao deč​ko. Je​dan od onih no​vih
lju​di koji osta​nu za​gla​vlje​ni u vre​me​nu jer ne​ma​ju po​sao, stal​no su
kod kuće, go​di​ne pro​la​ze a oni gle​da​ju svet is​pod štit​ni​ka kape za
bej​zbol.
„Zdra​vo, Edi”, re​kao je na​red​nik Sa​lis, oči​gled​no odu​še​vljen što
ga vidi. „Kako si? Jesi li za​vr​šio onaj te​čaj?”
Edi je krat​ko od​mah​nuo gla​vom.
Edi Berns ve​ro​vat​no nije bio loš mo​mak, ali oči​gled​no nije umeo
da se do​pad​ne.
„Pi​ter nama ni​ka​da ne bi uči​nio na​žao”, re​kla je Ke​ro​lin Berns.
„Pre​ma tome, za​što se lepo ne vra​ti​te u…” Po​gle​da​la je moju po​set​-
ni​cu. „…U Se​vil rou i pre​sta​ne​te da mi tra​ći​te vre​me?”
„Pi​ter No​kins je osu​đe​ni ubi​ca, go​spo​đo. Od​slu​žio je dva​de​set
go​di​na. Tra​ži​mo ga u vezi sa če​ti​ri ne​dav​na ubi​stva.”
Na​sme​ja​la se. „Baš me bri​ga. Meni neće ni​šta uči​ni​ti. Ni​kad. Ne
zna​te ga vi. Ne zna​te vi ni​šta o nje​mu. Šta mi​sli​te, da ću vam biti
za​hval​na što ste mi ne​po​zva​ni do​šli u kuću? Hoću da me osta​vi​te na
miru. Ni​ste mi ni​ka​da po​mo​gli, i ne​će​te.”
„Je li No​kins po​ku​šao da stu​pi u do​dir s vama?”
„Nije.”
„Kada ste ga po​sled​nji put vi​de​li?”
„Na su​đe​nju. Onog dana kad je osu​đen.”
„I od onda ni​šta? Ni​ste ga po​se​ći​va​li u za​tvo​ru? Ni​ste ga vi​de​li
ot​ka​ko je iza​šao? Ni​ste ni​kad bili na far​mi Hra​sto​vo brdo?”
„Šta sam upra​vo ka​za​la?”
Po​gle​dao sam na​red​ni​ka Sa​li​sa. Sa​o​se​ćaj​no mi se sme​šio.
Ali nje​gov po​gled go​vo​rio mi je da je vre​me da kre​ne​mo.

***

Kad smo iza​šli na uli​cu, na​red​nik Sa​lis mi je re​kao: „Te​ško je po​-

mo​ći lju​di​ma kad ne žele po​moć.”
 „To je isti​na”, sa​gla​sio sam se, be​san na sebe što se ose​ćam po​-
ni​že​no.
„Ona je ogor​če​na žena”, re​kao je na​red​nik Sa​lis. „Ži​vot je nije
ma​zio. A kad malo bo​lje raz​mi​sli​te - ona nije uči​ni​la ni​šta loše.”
Klim​nuo sam gla​vom. To je bilo tač​no.
Po​gle​dao sam njen stan. Edi Berns nas je gle​dao s pro​zo​ra dr​že​-
ći de​be​lu mač​ku u na​ruč​ju.
Na​red​nik i ja smo se vra​ti​li do nje​go​vog for​da. Uči​ni​lo mi se da
je uz​dah​nuo, kao da stre​pi što mora da spa​ku​je svo​je krup​no telo za
vo​lan tog au​to​mo​bil​či​ća. Za​stao je s ru​kom na vra​ti​ma i po​gle​dao
me pre​ko kro​va.
„Za​i​sta mi​sli​te da će Pi​ter No​kins doći da je vidi?” upi​tao me
je. „Nisu se vi​de​li pola ži​vo​ta.”
„Mo​žda neće”, re​kao sam. „Ali mo​gao bi da dođe da vidi svog
sina.”
 24

Po​ne​kad je pla​ka​la.
Go​spo​đa Gejn uglav​nom je se​de​la uz kre​vet svo​ga sina i pri​ča​la
- go​vo​ri​la je o lju​ba​znim bol​ni​čar​ka​ma, o rđa​vom čaju u bol​nič​koj
kan​ti​ni, go​vo​ri​la je o Ker​ti​so​voj ope​ra​ci​ji, a kad su joj le​ka​ri re​kli
da ope​ra​ci​je neće biti jer su po​vre​de kič​me su​vi​še te​ške, go​vo​ri​la je
o kući, o cr​kvi, o svo​joj mač​ki Moli i o sva​kod​nev​nim pro​me​na​ma u
Lu​i​ša​mu, kra​ju u kom živi od mla​do​sti.
Ali po​ne​kad je pla​ka​la.
Pri​ča​la je o pre​pir​ci sa su​se​di​ma Ru​mu​ni​ma koja se ti​ca​la Mo​li​-
nih to​a​let​nih na​vi​ka kad su suze na​i​šle bez ika​kvog upo​zo​re​nja i iza​-
zva​le za​pa​nje​nu, ne​la​god​nu ti​ši​nu. Edi Ren i ja bes​po​moć​no smo se
zgle​da​li, a Vajt​sto​u​no​va je ne​spret​no spu​sti​la sta​roj go​spo​đi ruku na
rame.
„Ne pla​či, mama”, za​mo​lio je Ker​tis s na​pu​klim osme​hom.
„Haj​de​mo”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va bla​go. „Da pro​ve​ri​mo da li se
čaj u kan​ti​ni po​pra​vio, ho​će​te li?”
Edi je oti​šla s nji​ma. Kad smo osta​li sami, Ker​tis Gejn me je po​-
gle​dao i na​sme​šio se.
„Mo​raš da me izba​viš odav​de, Mak​se.”
Klim​nuo sam gla​vom i ta​ko​đe se na​sme​šio. „Kad se opo​ra​viš
do​volj​no za fi​zi​o​te​ra​pi​ju…”
Sla​ba​šno je po​di​gao ruku. Ne​ka​kva cev​či​ca vi​ri​la mu je iz vene
na zglo​bu. Tra​ka koja je dr​ža​la cev​či​cu se od​le​pi​la. „Mi​slim - mo​-
raš da me izba​viš odav​de.”
Više se nije sme​šio. Sta​jao sam u uglu nje​go​ve pri​vat​ne bol​nič​-
ke sobe, a sada sam seo na kre​vet. Još ni​sam pot​pu​no shva​tao šta
tra​ži od mene.
„Uči​ni​ću sve što mogu”, re​kao sam.
„Šta mi​sliš da će biti sa mnom?” upi​tao me je. „Neću se vra​ti​ti
na po​sao, zar ne? Ni​ka​da neću po​no​vo pro​ho​da​ti, je li tako? Tamo
dole sve je mr​tvo. Sve je ne​sta​lo. Neću više ni​ka​da vo​di​ti lju​bav sa
že​nom, neću stvo​ri​ti dete i neću više ni​ka​da ići Se​vil ro​u​om.”
Sada sam ga vi​deo kao prvi put. Ko​čo​per​ni mla​di de​tek​tiv in​-
spek​tor, ele​gan​tan, obri​ja​ne gla​ve, kome de​tinj​stvo pro​ve​de​no u Lu​i​-
ša​mu daje čud​no​va​tu nad​moć. Obri​ja​na gla​va sada mu je ob​ra​sla
gru​bom str​nji​kom, pa sam vi​deo da mu se kosa s čela po​vla​či.
A srce mi se steg​nu​lo kad sam od​jed​nom shva​tio šta tač​no želi
od mene.
Ustao sam i od​ma​kao se od nje​ga.
Zbog šan​co​ve krag​ne nije mo​gao da po​kre​će gla​vu, ali nje​go​ve
tam​ne oči su me pra​ti​le.
„Re​kao sam ti”, ka​zao je. „Ovo ni​sam ja.”
„Neki lju​di vode do​bar ži​vot”, re​kao sam, a te reči zvu​ča​le su
mi pra​zno iako sam znao da su isti​ni​te. „Vra​ti​li su se iz ra​to​va - pre​-
ži​ve​li su uža​sne ne​sre​će - i žive bez ruku i nogu…” Gejn je sada bio
pot​pu​no spo​ko​jan.
„Oni su he​ro​ji”, re​kao je. „Svi do jed​nog. I ja im oda​jem po​čast.
Tim voj​ni​ci​ma koji gu​ra​ju da​lje bez udo​va. Mu​škar​ci​ma i že​na​ma
koji se pri​la​go​de ži​vo​tu u ko​li​ci​ma.” Nije mo​gao ni da sleg​ne ra​me​-
ni​ma, ali vi​deo sam taj po​kret na nje​go​vom licu. „Šta da ti ka​žem?
Ne že​lim da me mama vodi u to​a​let. To je to, za​pra​vo. To je sve što
tre​ba da znaš. Ni​sam do​volj​no jak za to. Od​ra​stao sam čo​vek i ne
mogu po​no​vo da po​sta​nem beba. Mak​se, ne mogu to da joj ura​dim.
A ne mogu to da oba​vim sam.”
Po​gle​dao sam za​tvo​re​na vra​ta. Ose​tio sam da mi rana u sto​ma​ku
pul​si​ra.
„To je ne​mo​gu​će”, re​kao sam tiho.
„Za​pra​vo je vrlo lako”, od​vra​tio je. „Ne tra​žim avi​on​sku kar​tu u
jed​nom prav​cu do neke švaj​car​ske kli​ni​ke. Samo ja​stuk i ne​ko​li​ko
mi​nu​ta tvog vre​me​na kad ni​kog ne bude u bli​zi​ni. Ti si sna​žan čo​-
vek, Mak​se. Pri​ti​sni mi ja​stuk na lice do​volj​no jako da mi za​u​sta​viš
di​sa​nje na ne​ko​li​ko mi​nu​ta i biće brzo go​to​vo. Zna​ćeš kad bude go​-
to​vo. Uči​ni​ćeš mi istin​sku uslu​gu. I do​bro delo za moju maj​ku.”
Naj​zad su mu se po​ja​vi​le suze u oči​ma. „Mo​lim te”, re​kao je. „Ne​-
mam koga dru​gog da za​mo​lim.”
 Vra​ta su se otvo​ri​la i go​spo​đa Gejn je ušla s Vajt​sto​u​no​vom i
Edi Ren. Sme​ja​le su se.
„Mom​ci, o čemu to pri​ča​te?” upi​ta​la je go​spo​đa Gejn sme​še​ći
se obo​ji​ci.
„O sta​rim vre​me​ni​ma, mama”, od​go​vo​rio je njen sin.

***

Oti​šao sam po Ska​ut. Nje​na dru​ga​ri​ca Mija ži​ve​la je u po​ro​dič​noj

kući u ti​hoj uli​ci u Pun​li​ku, to​li​ko bli​zu reke da mi se či​ni​lo da je
ču​jem. Sta​jao sam na pra​gu, a srce mi je još ne​o​bu​zda​no uda​ra​lo
po​sle bol​ni​ce. Kroz pro​zor sam vi​deo ono što mogu na​zva​ti samo
nor​mal​nim do​mom.
Otac je do​šao kući s po​sla na kom niko nije pre​tr​peo po​vre​de
koje će no​si​ti do gro​ba. Maj​ka do​zi​va decu. Ro​di​te​lji su i da​lje za​-
jed​no. Osta​re​li zlat​ni re​tri​ver le​njo se pe​nje na kauč i sme​šta se da
odre​ma. Sve je bilo to​li​ko nor​mal​no da mi se pla​ka​lo od za​vi​sti i di​-
vlje​nja.
Vi​deo sam sli​ke na zi​do​vi​ma, i knji​ge, i čuo sam gla​so​ve. Vi​sok
mr​šav mu​ška​rac od oko tri​de​set pet go​di​na ski​dao je kra​va​tu i
uklju​či​vao ve​sti, a žena mu je pri​šla i za​gr​li​la ga oko stru​ka. Vi​de​li
su me, pa su se na​sme​ši​li i mah​nu​li.
„Ska​u​tin tata!”, re​kla je žena, mada je ni​sam čuo.
Klim​nuo sam gla​vom i na​sme​šio se, mi​sle​ći da smo Ska​ut i ja
mo​žda ta​ko​đe nor​mal​ni. Samo dru​ga​či​je nor​mal​ni.
Kad su mi otvo​ri​li vra​ta, Ska​ut i Mija buč​no su str​ča​le niz ste​pe​-
ni​ce, a Mi​ji​na se​stri​ca, mla​đa mo​žda go​di​nu-dve, osta​la j e na vrhu
ste​pe​ni​šta.
„Mo​ra​mo li od​mah da ide​mo?”, upi​ta​la me je Ska​ut za​di​ha​no u
znak po​zdra​va.
„De​voj​ke su na​pra​vi​le ko​la​či​će”, re​kla je Liši. „Do​bri su uz
kafu.”
Pri​stao sam na kafu i do​ma​će ko​la​či​će, a moja kći je ve​se​lo otr​-
ča​la na​zad na sprat sa svo​jom dru​ga​ri​com. Liši i Ro​džer spro​ve​li su
me kroz ku​hi​nju. Zna​li su da sam po​li​ca​jac. Tata - Ro​džer - ra​dio je
u Si​ti​ju, ne​što s nov​cem što ni​sam u pot​pu​no​sti ra​zu​meo, a Liši se
ško​lo​va​la za psi​ho​te​ra​pe​u​ta.
„Mija obo​ža​va va​šeg psa”, re​kao je Ro​džer. „Sten, je li tako?”
Na​sme​šio se svo​joj ženi. „Gnja​vi nas da joj na​ba​vi​mo ta​kvog špa​ni​-
je​la.”
„Naš sta​ri džu​kac sla​bo se kre​će”, re​kla je Liši i do​da​la mi ta​-
njir zgu​žva​nih sme​đih ru​še​vi​na koje su valj​da pred​sta​vlja​le ko​la​če.
Seo sam za ku​hinj​ski sto.
A onda su im pale vi​li​ce.
Gle​da​li su u moj sto​mak, oči​ju is​ko​la​če​nih od uža​sa, u sve veću
mr​lju na mo​joj ma​ji​ci. Ni​ka​da u svom sreć​nom nor​mal​nom domu
nisu vi​de​li ni​šta slič​no.
„Kr​va​ri​te”, re​kla je Liši.
Sko​čio sam na noge, usta pu​nih ko​la​ča, i po​zvao Ska​ut. Rana od
noža pul​si​ra​la mi je kao živo biće, a lice mi je plam​te​lo od sti​da.
 25

Uju​tru sam sr​ku​tao tro​stru​ki espre​so iz bara Ita​li​ja i bo​rio se s iz​ve​-

šta​ji​ma gde je sve Bre​dli Vud vi​đen od si​noć kad je Edi Ren do​šla i
sela na moj sto.
„Pro​či​ta​la sam iz​ja​vu koju ti je dala far​me​ro​va kći” re​kla je.
„Mo​žda bi tre​ba​lo da pre​sta​ne​mo da je zo​ve​mo far​me​ro​va kći”,
pri​me​tio sam. „Oti​šla je sa far​me pre tri​de​set go​di​na.”
„Ke​ro​lin Berns”, re​kla je Edi. „Ne​ka​da​šnja far​me​ro​va kći. La​ga​-
la te je.”
Spu​sti​la mi je na sto de​be​lu ze​le​nu fa​sci​klu.

ZATVOR NJENOG VELIČANSTVA „BELMARŠ”

PUNOLETNI MUŠKARCI - KATEGORIJA A

„Upra​va za​tvo​ra Nje​nog ve​li​čan​stva od hi​lja​du de​vet​sto osam​-

de​set če​tvr​te mora da vodi dnev​ni​ke po​se​ta za​tvo​ri​ma mak​si​mal​ne
be​zbed​no​sti”, re​kla je Re​no​va. „Te go​di​na Ir​ska re​pu​bli​kan​ska ar​mi​-
ja go​to​vo je di​gla u va​zduh bri​tan​sku vla​du u Braj​to​nu. Ne pi​taj me
za​što su po​sle toga pro​me​ni​li pra​vi​la - to je bilo op​šte po​o​štra​va​nje
be​zbed​no​sti po​sle ve​li​kog te​ro​ri​stič​kog na​pa​da.”
„Uvek je tako”, re​kao sam. „Neki mali bra​da​ti bed​nik ne uspe
da raz​ne​se avi​on i svi mi od​mah mo​ra​mo da se iz​u​va​mo na aero​dro​-
mi​ma.”
„Kla​ni​čar je te osam​de​set če​tvr​te ušao u če​tvr​tu go​di​nu ka​zne”,
re​kla je Edi. „Pre​ma tome, ne zna​mo za prve če​ti​ri go​di​ne, ali do
kra​ja od​slu​že​nja ka​zne u Bel​mar​šu imao je samo dva po​se​ti​o​ca.”
Uzeo sam do​si​je i otvo​rio ga. Slo​va su iz​ble​de​la od vre​me​na, ali
su mi se ru​ga​la ja​sno i gla​sno.
„Ke​ro​lin Berns me je gle​da​la u oči i re​kla mi da ga nije vi​de​la
od svo​je še​sna​e​ste go​di​ne”, re​kao sam. „Pre​ma dnev​ni​ci​ma po​se​ta,
vi​đa​la ga je jed​nom me​seč​no. Go​di​na​ma.” Za​tre​sao sam gla​vom.
„Pi​ter No​kins joj je ubio oca i tri bra​ta pi​što​ljem za sto​ku. A ona je
sva​kog me​se​ca išla da ga vidi?”
„Mo​žda ga je vo​le​la. Mo​žda ga je mr​ze​la. Po​gle​daj ime dru​gog
po​se​ti​o​ca.”
Još jed​no iz​ble​de​lo ime. Š. No​kins, pi​sa​lo je slo​vi​ma ne​ja​snim
od go​di​na. Uno​si su bili ređi nego za Ke​ro​lin Berns, a onda su pot​-
pu​no ne​sta​li go​di​nu-dve pre nego što je Pi​ter iza​šao iz za​tvo​ra. Li​-
stao sam po​žu​te​le stra​ni​ce.
„Brat”, re​kao sam.
„Po​gle​daj po​no​vo, de​tek​ti​ve.”

Š. Nokins (gđa)

„Nije brat, nego bra​to​va žena”, re​kla je Edi. „Ona je umr​la, zar
ne?”
Klim​nuo sam gla​vom.
„Neko ju je spa​lio živu”, re​kao sam.

***

Ke​ro​lin Berns je zu​ri​la u nas kroz me​tal​nu re​šet​ku, lica iz​o​bli​če​nog

od mr​žnje. Po​gled joj je še​tao od Vajt​sto​u​no​ve pre​ko Edi Ren do
mene, ali obra​ti​la se na​red​ni​ku Sa​li​su.
„Ne opet”, re​kla je. „Ja ne mo​ram da raz​go​va​ram s nji​ma ako ne
že​lim.”
„Biće lak​še ako po​ra​zgo​va​ra​te, Ke​ro​lin”, re​kao je krup​ni na​red​-
nik bla​go. „Mo​ra​ju da raš​či​ste neke sit​ni​ce.”
Gle​da​la ga je i raz​mi​šlja​la.
Vajt​sto​u​no​va je za​ko​ra​či​la na​pred.
„Go​spo​đi​ce Berns? Ja sam de​tek​tiv viši in​spek​tor Pa​tri​ša Vajt​-
sto​un. Zna​mo da ste re​dov​no po​se​ći​va​li Pi​te​ra No​kin​sa dok je bio u
Bel​mar​šu.”
„Znam ja svo​ja pra​va.”
To je iz​go​vo​ri​la ma​nje sa​mo​u​ve​re​no.
„Kao sta​ri​ji is​tra​ži​te​lj, mogu da vas ime​nu​jem va​žnim sve​do​kom
u na​šoj is​tra​zi”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va. „Ako to uči​nim, mo​ra​će​te da
oba​vi​te s nama raz​go​vor koji će se sni​ma​ti ka​me​rom. A ako bu​de​te
la​ga​li mo​jim is​tra​ži​te​lji​ma za vre​me tog sni​ma​nog raz​go​vo​ra, ot​kri​-
će​te da vas ni​ka​kva pra​va neće po​šte​de​ti ve​li​kih ne​vo​lja. Pre​ma
tome, kako bi bilo da otvo​ri​te ka​pi​ju i da po​ra​zgo​va​ra​mo kao ci​vi​li​-
zo​va​na ljud​ska bića?”
Ke​ro​lin Berns je otvo​ri​la ka​pi​ju i kre​nu​la na sprat ne če​ka​ju​ći
nas. Na​red​nik Sa​lis se od​mak​nuo i pri​jat​no se sme​šio kad smo kre​-
nu​li za njom.
Ula​zna vra​ta sta​na bila su otvo​re​na.
Ke​ro​lin Berns i njen sin se​de​li su na ka​u​ču i če​ka​li nas; mla​dić
je ne​si​gur​no gle​dao maj​ku, a ona je ne​tre​mi​ce po​sma​tra​la Vajt​sto​u​-
no​vu. Stan je i da​lje za​u​da​rao na ma​ri​hu​a​nu i mač​ke.
„Si​gur​no je te​ško de​voj​ci sa sela kao što ste vi”, re​kla je Vajt​-
sto​u​no​va i prvi put se na​sme​ši​la. „Ži​vot u gra​du, mi​slim, po​sle de​-
tinj​stva pro​ve​de​nog na far​mi.”
Ke​ro​lin Berns se na​sme​ja​la.
„Sada ide onaj deo kad se pre​tva​ra​te da ste mi naj​bo​lja dru​ga​ri​-
ca? Ni​ste po​zna​va​li mog oca. Ni​ste upo​zna​li moju bra​ću. Bili su to
opa​ki sko​to​vi. Nije meni te​ško ovde. Te​ško mi je bilo na far​mi s
nji​ma. Je​smo li za​vr​ši​li sa zbli​ža​va​njem? Mo​že​mo li da​lje?”
„U redu”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va i sela u fo​te​lju pre​ko puta maj​ke
i sina. „Zbli​ža​va​nje je za​vr​še​no. Za​što ste la​ga​li de​tek​ti​va po​zor​ni​ka
Vul​fa da ni​ste po​se​ći​va​li No​kin​sa u za​tvo​ru?”
Ke​ro​lin je sleg​nu​la ra​me​ni​ma, ni​ma​lo uz​dr​ma​na ot​kri​ve​nom laži.
„Ne vi​dim za​što bih ja ra​di​la vaš po​sao”, re​kla je. „Sve tamo
piše, zar ne?”
„Zna​či, ni​ste mr​ze​li Pi​te​ra No​kin​sa?”, upi​ta​la ju je Edi.
Ke​ro​lin ju je po​gle​da​la i pre​zri​vo frk​nu​la.
„Za​što bih ga mr​ze​la?”
„Zbog ono​ga što je uči​nio. Zato što vam je po​bio po​ro​di​cu.”
„Ko kaže da je on iko​ga ubio?”
„Sud. Po​ro​ta. Su​di​ja. Že​li​te li da ka​že​te da je bio ne​vin?”
„Že​lim da ka​žem da nisu zna​li ni​šta o nje​mu. Nisu ga po​zna​va​li.
Ne kao što ga ja po​zna​jem.” Drh​ta​vom ru​kom pre​šla je pre​ko tan​kih
usa​na. „Kao što sam ga ja po​zna​va​la.”
 Pri​šao sam pro​zo​ru i po​gle​dao na uli​cu. Sa​o​bra​ćaj je mi​leo
Glav​nom uli​com. Sa​o​bra​ćaj​ni po​li​ca​jac kre​tao se ploč​ni​kom kao u
uspo​re​nom fil​mu. Gle​dao sam ga kako piše ka​znu i za​vla​či je is​pod
bri​sa​ča ni​sa​na mi​kre.
A onda sam vi​deo da taj ni​šan nema jed​no spolj​no ogle​da​lo.
Zu​rio sam u taj au​to​mo​bil dok je sa​o​bra​ća​jac po​la​ko odla​zio, a
onda sam ose​tio da mi dah za​sta​je u grlu.
Se​tio sam se crno-be​log snim​ka si​gur​no​sne ka​me​re, čo​ve​ka
kome se gla​va od​bi​ja od ha​u​be au​to​mo​bi​la na ben​zin​skoj sta​ni​ci,
gla​ve koja uda​ra u kola tako jako da se čo​vek na kra​ju one​sve​stio,
ogle​da​lo se smr​ska​lo i sta​klo po​pa​da​lo po tlu.
I gle​dao sam u ni​san mi​kru bez ogle​da​la.
I shva​tio sam da mo​ra​mo da ode​mo odav​de.
Sme​sta.
Okre​nuo sam se.
Ke​ro​lin Berns i njen sin se​de​li su na ka​u​ču, Vajt​sto​u​no​va u fo​te​-
lji pre​ko puta njih, tako bli​zu u ma​lom sta​nu da su im se ko​le​na go​-
to​vo do​di​ri​va​la, a Edi Ren se sme​sti​la na ivi​cu fo​te​lje.
Na​red​nik Sa​lis je sta​jao sa stra​ne i do​bro​ćud​no se sme​šio kao
da će nas do​bra vo​lja obe stra​ne pro​ve​sti kroz sve ne​pri​jat​no​sti.
Po​gle​dao me je, na​sme​šio mi se i klim​nuo gla​vom, a ja sam
očaj​nič​ki zu​rio u za​tvo​re​na vra​ta iza nje​ga.
Sva tro​ja bila su za​tvo​re​na. Dve spa​va​će sobe i ku​pa​ti​lo.
Ke​ro​lin Berns i njen sin su me gle​dah.
„Še​fi​ce” re​kao sam. „Tre​ba​lo bi ovaj raz​go​vor da oba​vi​mo u
sta​ni​ci. Od​mah.”
Ke​ro​lin Berns je usta​la od na​pe​to​sti kru​to dr​že​ći ruke uz telo.
Či​ni​lo mi se da i ona te​ško diše. Od​jed​nom u ma​lom sta​nu nije bilo
do​volj​no va​zdu​ha.
„Mar​na?”, re​kao je njen sin.
Čuo sam ne​što iz jed​ne sobe, a onda su se vra​ta otvo​ri​la i po​ja​-
vio se Pi​ter No​kins sa sač​ma​rom u ru​ka​ma.
Neko je vri​snuo, Edi Ren je sko​či​la na noge, ali Vajt​sto​u​no​va
nije ima​la vre​me​na da usta​ne iz fo​te​lje, a ako sam se ja po​me​rio,
toga ni​sam bio sve​stan jer je No​kins po​di​gao kun​dak na rame, upe​-
rio sač​ma​ru u gla​vu na​red​ni​ka Sa​li​sa i po​vu​kao oba​rač.
Kao da je bom​ba ek​splo​di​ra​la u ma​ju​šnoj sobi. Pu​ca​nj je bio to​-
li​ko gla​san da kad je utih​nuo ni​sam čuo ni​šta, samo od​jek tog puc​-
nja ne​gde u gla​vi.
Na​red​nik Sa​lis se sru​šio na pod.
Po​gle​dao sam ga oče​ku​ju​ći da mu ne​do​sta​je pola gla​ve, da ću
vi​de​ti kr​va​vu kašu, mo​zak, kosu i ko​sti svu​da po jef​ti​nom ta​pe​tu iza
nje​ga.
No na​red​nik Sa​lis je zu​rio u mene otvo​re​nih usta. Trep​ću​ći od
zbu​nje​no​sti. Živ.
Na zidu iza nje​ga zja​pi​la je rupa ve​li​či​ne pe​sni​ce.
No​kins je pro​ma​šio. Ali kako je us​peo da pro​ma​ši?
Zvu​ci su se vra​ti​li. Ali ne i moj sluh. Ne u pot​pu​no​sti. Zbog za​-
glu​šu​ju​ćeg pra​ska u za​tvo​re​noj pro​sto​ri​ji sve je zvu​ča​lo kao kroz
vodu.
Usta su se po​me​ra​la. Lju​di su vi​ka​li. Za​te​tu​rao sam se na​pred;
sa slu​hom sam iz​gu​bio i rav​no​te​žu. Pi​ter No​kins je pre​ne​ra​že​no bu​-
ljio u uni​for​mi​sa​nog po​li​caj​ca koji je se​deo na podu.
Sač​ma​ra mu je još bila čvr​sto pri​slo​nje​na uz rame.
Pro​šlo je sve​ga ne​ko​li​ko se​kun​di.
Po​no​vo sam po​gle​dao na​red​ni​ka Sa​li​sa, tru​de​ći se da shva​tim
kako je još živ, a onda sam no​ga​ma od gume ko​rak​nuo pre​ma Pi​te​ru
No​kin​su.
On se okre​nuo pre​ma meni kao da me prvi put vidi, a ja sam ga
gle​dao kako ci​lja dvo​cev​kom u moje gru​di, što je bila do​bra meta
jer je imao ma​nje iz​gle​da da pro​ma​ši.
Sve se ska​me​ni​lo.
Stao sam i bu​ljio u cevi sač​ma​ri​ce, sve​stan da mla​dić psu​je, da
psov​ke ne​ka​ko pro​bi​ja​ju glu​vo​ću. Edi Ren i Vajt​sto​u​no​va bile su na
no​ga​ma i zu​ri​le u na​red​ni​ka Sa​li​sa, koji je se​deo na podu uop​šte ne
shva​ta​ju​ći kako je pre​ži​veo pu​ca​nj iz ne​po​sred​ne bli​zi​ne. Ni​šta nije
ima​lo smi​sla.
Noge su mi se po​kre​nu​le. Šake su mi se steg​nu​le u pe​sni​ce.
Krat​ki levi kro​še, mi​slio sam. Slo​mi mu vi​li​cu. Imaš jed​nu pri​li​ku.
Ne​moj da pro​ma​šiš.
 No stao sam kad je No​kins za​ko​ra​čio una​zad i na​ci​ljao mi među
oči, kao da ne može da odre​di gde je naj​bo​lje da me upu​ca.
Bu​lji​li smo je​dan u dru​gog. Ni​šta se nije mi​ca​lo. Svi su vi​ka​li.
Uši su me bo​le​le. Onda je de​snom ru​kom po​vu​kao pu​šku, za​mah​-
nuo njo​me u moje lice i sta​ri dr​ve​ni kun​dak po​go​dio me je vi​so​ko u
ja​go​di​cu.
Kao da me je uda​rio malj.
Pao sam i ostao na podu, oma​mljen, ob​u​zet muč​ni​nom, če​ka​ju​ći
zvuk dru​gog puc​nja.
Le​žao sam i če​kao, a pu​ca​nj se nije ogla​sio.
Čuo sam samo kri​ke, plač i po​zi​ve u po​moć.
Čuo sam samo tre​sak ula​znih vra​ta.
Čuo sam samo ko​ra​ke be​gun​ca koji više nema kuda da po​beg​ne.
 26

Po​di​gao sam se na ko​le​na, spo​ro, više od muč​ni​ne nego od bola, od

one du​bo​ke sve​o​bu​hvat​ne muč​ni​ne koja na​sta​je od udar​ca u lice,
ve​o​ma sna​žnog.
Že​leo sam da spa​vam, ili ma​kar da skli​znem u tamu, ali na​slo​nio
sam se na sto​li​cu i za​gle​dao se u na​red​ni​ka Sa​li​sa.
On je još se​deo na podu, lica ska​me​nje​nog od šoka. Na zidu iza
nje​ga i da​lje je zja​pi​la crna rupa ve​li​či​ne pe​sni​ce. A on je i da​lje bio
živ.
„Do​bro ste”, re​kao sam mu tru​de​ći se da ne pad​nem.
Za​trep​tao je. „Ne ču​jem vas”, re​kao je. „Vi​dim da vam se usta
miču, ali - ni​šta.”
Us​pra​vio sam se na ko​le​na i uhva​tio ga za mi​ši​ce. Tre​ba​lo je da
za​u​da​ra​ju na krv i uni​šte​nje. Bilo je pra​vo čudo što je pre​tr​peo
samo šok. No znao sam da čuda ne po​sto​je.
„Šta se de​si​lo?”, upi​tao je na​red​nik Sa​lis.
„Pro​ma​šio je”, od​go​vo​rio sam.
„Šta? Pro​ma​šio? Kako je mo​gao da pro​ma​ši?”
„Pro​ma​šio je jer nije imao ra​zlo​ga da vas ubi​je.”
Ustao sam. Ovog puta bilo je lak​še.
Ke​ro​lin Berns i njen sin sta​ja​li su tik do mene, po​ka​zi​va​li rupu u
zidu i ur​la​li jed​no na dru​go. Sluh mi se vra​ćao, ali ni​sam us​peo da
ra​za​znam ni jed​nu je​di​nu reč.
Po​gle​dao sam po ma​loj sobi. Nije bilo ni​ko​ga dru​gog. Onda sam
čuo Vajt​sto​u​no​vu i Edi Ren kako viču na uli​ci. Po​tap​šao sam na​red​-
ni​ka Sa​li​sa po po​tilj​ku, samo da mu sta​vim do zna​nja da još di​šem,
a onda sam iz​le​teo iz sta​na.
Kroz me​tal​nu re​šet​ku otvo​re​ne ka​pi​je vi​deo sam Vajt​sto​u​no​vu i
Re​no​vu kako se​da​ju na zad​nje se​di​šte pa​trol​nih kola koja kao da su
ih če​ka​la. Ni​sam ra​zu​meo šta rade, a onda sam vi​deo da na​pred
sede dve uni​for​mi​sa​ne po​li​caj​ke raz​ro​ga​če​nih oči​ju i shva​tio da ih je
Vajt​sto​u​no​va si​gur​no za​u​sta​vi​la.
Kola su kre​nu​la uz škri​pu guma i pre nego što su se zad​nja vra​ta
za​tvo​ri​la. Vajt​sto​u​no​va je iz​vi​ki​va​la uput​stva i uklju​či​le su se si​re​ne
i ro​ta​ci​o​na sve​tla.
Sta​jao sam na ploč​ni​ku i pso​vao. Ose​ćao sam da mi ja​go​di​ca
oti​če do ve​li​či​ne ja​je​ta.
Onda sam vi​deo Pi​te​ra No​kin​sa.
Tr​čao je ploč​ni​kom sto​ti​nak me​ta​ra da​lje od mene, ka jugu, u
prav​cu To​ten​hem Hej​la. Iz​me​đu nje​ga i pa​trol​nih kola bila je sa​o​bra​-
ćaj​na gu​žva, a on se osvr​nuo kad je čuo si​re​nu.
Ni​sam vi​deo sač​ma​ri​cu.
Onda mu se od​jed​nom stvo​ri​la u ru​ka​ma.
Mo​to​ci​kli i bi​ci​kli pro​vla​či​li su se iz​me​đu blo​ki​ra​nih vo​zi​la, a
No​kins je stu​pio na ko​lo​voz i upe​rio pu​šku u jed​nog gla​sni​ka na
mo​to​ci​klu.
Mo​to​ci​kli​sta je na​sko​čio na ivič​njak i po​be​gao vo​ze​či na zad​-
njem toč​ku. No​kins je po​ku​šao po​no​vo.
I da​lje sto​je​či među vo​zi​li​ma i uža​snu​tim li​ci​ma iza pro​zo​ra,
usme​rio je sač​ma​ri​cu u sle​de​ćeg mo​to​ci​kli​stu. Ovaj je po​di​gao ruke
i pao una​zad s mo​to​ci​kla. No​kins je seo na mo​to​cikl, osvr​nuo se
pre​ko ra​me​na i za​šao u si​stem jed​no​smer​nih uli​ca. Čuo sam si​re​ne i
psov​ke i shva​tio da vozi u po​gre​šnom sme​ru.
Vo​zi​la u glav​noj uli​ci skla​nja​la su se pred pa​trol​nim ko​li​ma, iz​-
la​zi​la na ploč​nik, uda​ra​la se uz tiho krc​ka​nje me​ta​la, a vi​deo sam
Edi Ren kako se na​gi​nje kroz pro​zor po​ku​ša​va​ju​ći da uoči be​gun​ca.
Uvu​kla se na​zad u kola; ubr​za​li su ju​re​ći ga, sle​de​ći mo​to​cikl
jed​no​smer​nim uli​ca​ma, ta​ko​đe u po​gre​šnom sme​ru.
A ja sam po​tr​čao.

***

Usko​ro su me iz​gu​bi​le.
Vo​zi​la koja su se skla​nja​la pred si​re​nom i ro​ta​ci​jom na​sta​vi​la su
svo​jim pu​tem kad sam utr​čao u kru​žni put To​ten​hem Hej​la. Tr​čao
sam iz​me​đu vo​zi​la koja su mi išla u su​sret, iz​me​đu psov​ki, si​re​na i
lica iz​o​bli​če​nih od besa; ovde se sa​o​bra​ćaj kre​tao brže, kola su še​-
vr​da​la skla​nja​ju​ći mi se s puta, dla​no​vi​ma sam se oti​ski​vao o hlad​ni
me​tal, na​pe​tog tela, če​ka​ju​ći da se sta​klo, če​lik i guma za​ri​ju u krv i
ko​sti.
To se nije do​go​di​lo. Ne meni.
Stao sam kad sam na​i​šao na zgnje​če​na pa​trol​na kola. Pred​nji
deo se zgu​žvao o me​tal​nu ban​de​ru s ka​me​rom, a ban​de​ra se izvi​to​-
pe​ri​la i raz​bi​la pred​nje sta​klo.
Vajt​sto​u​no​va je i da​lje se​de​la po​za​di, dr​že​ći se za čelo. Edi Ren
je sta​ja​la po​red uni​šte​nih kola, po sve​mu su​de​ći ne​po​vre​đe​na, ali
oma​mlje​na; u ruci je dr​ža​la te​le​fon. A iza na​du​va​nih si​gur​no​snih ja​-
stu​ka vi​deo sam iz​u​bi​ja​na i iz​gre​ba​na lica dve mla​de po​li​caj​ke.
„Mak​se!”, po​vi​ka​la je Edi. „Kre​nuo je ka re​zer​vo​a​ru!”
Po​šao sam za njim.
I No​kins je imao su​dar. Ukra​de​ni mo​to​cikl zgnje​či​li su pred​nji
toč​ko​vi ve​li​kog ka​mi​o​na. No​kins nije na​neo mno​go šte​te ka​mi​o​nu,
ali vo​zač je pre​sa​mi​ćen sta​jao na putu i po​vra​ćao.
Sa​o​bra​ćaj se za​u​sta​vio, vo​zi​la su se su​da​ra​la u ko​lo​ni, vo​za​či su
iz​la​zi​li, vi​ka​li, pre​ti​li, a ja sam levo u da​lji​ni vi​deo si​stem re​zer​vo​a​-
ra Val​tam​stou, de​set po​ve​za​nih re​zer​vo​a​ra pit​ke vode du​gih ne​ko​li​-
ko ki​lo​me​ta​ra.
Pre​sko​čio sam ogra​du. Re​zer​vo​a​ri su li​či​li na more, pot​pu​no ne​-
po​mič​no, a grad kao da je ostao ne​gde da​le​ko iza mene. Bilo je čud​-
no​va​to tiho i mir​no ovde, buka to​ten​hem​skog me​te​ža kao da je do​pi​-
ra​la iz ne​kog dru​gog sve​ta.
Onda sam vi​deo da dva čo​ve​ka u gu​me​nim či​zma​ma ne​zgrap​no
trče ka meni. Bili su ri​bo​lov​ci, a šta​po​ve su osta​vi​li po​red dva ze​le​-
na ša​to​ra.
„Tamo!”, vik​nu​li su po​ka​zu​ju​ći pre​ma ne​kom žbu​nju pe​de​set
me​ta​ra da​lje. „Ima sač​ma​ru!”
Nisu sta​li.
Čuo sam si​re​ne. Još si​re​na. Kad sam se osvr​nuo, po​li​cij​ska vo​-
zi​la bila su svu​da. Za​pi​tao sam se jesu li već sti​gli spe​ci​jal​ci, a
onda sam ih i vi​deo - ve​li​ke crne dži​po​ve BMW X5, crni od​sjaj
oruž​ja, he​kle​ra G3 i au​to​mat​skih pu​ša​ka MP5. Od​sek za spe​ci​jal​na
dej​stva Sko​tland jar​da ima oko pet sto​ti​na pri​pad​ni​ka, a meni se či​-
ni​lo da su svi do jed​nog ovde.
Okle​vao sam gle​da​ju​ći ih kako za​u​zi​ma​ju po​lo​ža​je, pi​tao se ko​-
li​ko su du​gač​ki re​zer​vo​a​ri, da li su spe​ci​jal​ci po​kri​li sve iz​la​ze, a
naj​vi​še da li tre​ba da na​sta​vim za No​kin​som ili da odu​sta​nem. A
onda više ni​sam imao iz​bo​ra jer je Pi​ter No​kins iza​šao iz žbu​nja i
da​lje dr​že​ći sač​ma​ru.
Sta​jao sam pot​pu​no ne​po​mič​no.
Ni​sam imao kuda da po​beg​nem ni gde da se sa​kri​jem, a zbog
ove be​ži​vot​ne vode oko​li​na je iz​gle​da​la kao neka dru​ga pla​ne​ta.
Kre​nuo je ka meni.
„Spu​sti oruž​je”, re​kao sam mu.
Nije stao. Če​tr​de​set me​ta​ra.
„Hap​sim te zbog ubi​stva po​ro​di​ce Vud”, re​kao sam. „Meri, Bre​-
da, Mar​lo​na i Paj​per.”
Od​mah​nuo je gla​vom i po​gle​dao pre​ko mog ra​me​na pla​va sve​tla
koja su ce​pa​la sivu zim​sku tmi​nu.
Dva​de​set me​ta​ra.
„Ne mo​raš ni​šta da ka​žeš”, re​kao sam.
De​set me​ta​ra.
„Ali može na​ško​di​ti tvo​joj od​bra​ni…”
Po​di​gao je pu​šku.
„Spu​sti to i od​mak​ni se!”, re​kao sam mu. Srce mi je sna​žno tu​-
klo, rana mi je pul​si​ra​la, krv mi je ju​ri​la ve​na​ma. „Ne​maš iz​la​za.”
„Po​no​vo gre​šiš”, re​kao je, okre​nuo sač​ma​ri​cu i gur​nuo cev u
usta. Za​trep​tao je kad je na​me​stio pa​lac na oba​rač i pri​ti​snuo.
Raz​le​gao se pu​ca​nj i po​ti​ljak mu je ek​splo​di​rao. U is​tom tre​nut​-
ku. A zvuk dru​gog puc​nja bio je dru​ga​či​ji. Či​ni​lo se da od​je​ku​je
pre​ko svih de​set re​zer​vo​a​ra, pre​ko te ogrom​ne vo​de​ne po​vr​ši​ne, pre​-
ko tog grad​skog mora. Po​gle​dao sam uvis kad je jato cr​nih pti​ca
upla​še​no prh​nu​lo.
No​kins je pao una​zad u re​zer​vo​ar.
Ono što mu je osta​lo od po​tilj​ka ce​di​lo se u ne​po​mič​nu vodu.
Po​gle​dao sam svo​je ruke. Bile su kr​va​ve.
Srce mi je ubr​za​lo, ludo od ra​do​sti, suze za​hval​ni​ce na​vr​le su mi
na oči i grlo mi se steg​nu​lo.
 Zato što to nije bila moja krv.

***

Žena me je na​pa​la s leđa.

Sta​jao sam uz ivi​cu puta s pla​stič​nom ča​šom rđa​ve kafe u ru​ka​-
ma, vre​le, su​vi​še vre​le da je pi​jem, ali ipak sam je pio, da bi mi ža​-
ri​la grlo, da bih uži​vao u tom pod​set​ni​ku da sam još živ. Gle​dao
sam bol​ni​ča​re kako za​ši​va​ju po​se​ko​ti​nu na čelu naše še​fi​ce, na​o​ru​-
ža​ne po​li​caj​ce, uni​for​mi​sa​ne po​zor​ni​ke i pla​va sve​tla na sve stra​ne
kad me je žena na​pa​la s leđa. Ur​la​la je psov​ke i uvre​de i gre​ba​la mi
lice.
Hte​la je moje oči. Hte​la je da ih is​ko​pa. Hte​la je da me osle​pi.
Vre​la kafa mi se pro​su​la po ci​pe​la​ma i po​mi​slio sam kako joj je
na​pad uspe​šan.
Nje​ni nok​ti su mi gre​ba​li čelo i obr​ve, za​ri​va​li mi se u očne du​-
plje, po​ku​ša​va​li tu da osta​nu, da se za​bo​du u očne ja​bu​či​ce, a onda
je po​ku​ša​la po​no​vo, sve vre​me vri​šte​ći, vri​šte​ći, vri​šte​či.
Mi​slio sam da je to Ke​ro​lin Berns do​šla da me ka​zni.
No, kad su je naj​zad od​vu​kli, opa​zio sam te​to​va​žu psa na nje​-
nom ruč​nom zglo​bu. Sli​ka aki​te koji liči na ne​mač​kog ov​ča​ra bila je
iša​ra​na kr​vlju s mog iz​gre​ba​nog lica.
Bila je to Eho No​kins.
U ma​ji​ci bez ru​ka​va i ru​ži​ča​stoj mini-suk​nji. Usred zime obu​če​-
na za rano leto. Okre​nu​la se i vri​šta​la na mene dok su je dvo​ji​ca
uni​for​mi​sa​nih po​zor​ni​ka od​vo​di​la.
„Krv ti je na ru​ka​ma!”, ur​la​la je. „Krv ti je na ru​ka​ma! Krv ti
je na ru​ka​ma!”
„Da je pri​ve​de​mo, go​spo​di​ne?”, upi​tao me je na​red​nik, a ja sam
se za​pi​tao da li je iz me​sne po​li​ci​je i po​zna​je li na​red​ni​ka Sa​li​sa.
„Da je uhap​si​mo zbog na​pa​da na po​li​caj​ca?”
Od​mah​nuo sam gla​vom. Ni​sam imao srca za to. Osim toga, ni​-
sam že​leo da po​pu​nja​vam brdo obra​za​ca. No, isti​ni za vo​lju, Eho
me je šo​ki​ra​la. Kao da je zna​la da Pi​ter No​kins nije po​bio po​ro​di​cu
Vud. Ne mi​slim da je u to ve​ro​va​la, za​sle​plje​na sen​ti​men​tal​no​šću
onih koji vole že​sto​ke ti​po​ve - nego je zna​la, po​u​zda​no i ne​po​re​ci​-
vo.
Se​tio sam se na​red​ni​ka Sa​li​sa na podu onog sta​na koji je za​u​da​-
rao na ma​ri​hu​a​nu i mač​ku, nje​go​vog lica ska​me​nje​nog od ne​ve​ri​ce
što još diše, i rupe u zidu u koju je sač​ma​ri​ca na​mer​no opa​li​la.
Kao da je zna​la.
Pi​ter No​kins pola svog ži​vo​ta nije ni​ko​ga ubio.
 MART

POSMRT​NI OSTA​CI
 27

Nije lako sa​kri​ti leš.

Iz dva ra​zlo​ga.
Ubi​ce su glu​pe.
A le​še​vi se ras​pa​da​ju.
Dva​de​set če​ti​ri sata po​što je Pi​ter No​kins is​pra​znio sač​ma​ri​cu
sebi u usta, sta​jao sam is​pred mape Lon​do​na koja je po​kri​va​la či​tav
zid STZ-1. Kad sam se od​mak​nuo da bo​lje vi​dim, po​mi​slio sam:
Ne, nije lako sa​kri​ti leš, čak ni ovde.
Čak ni u gra​du od de​set mi​li​o​na duša.
Čak ni u me​tro​po​li koja se širi pe​de​set ki​lo​me​ta​ra s obe stra​ne
reke duge pre​ko tri​sta ki​lo​me​ta​ra.
Čak ni u Lon​do​nu, iz​u​zet​nom gra​du s ne​bro​je​nim hek​ta​ri​ma ze​le​-
nog i pla​vog, sa sil​nim par​ko​vi​ma, šu​ma​ma, trav​nja​ci​ma, vr​to​vi​ma i
pu​sta​ra​ma, s broj​nim rib​nja​ci​ma, ka​na​li​ma, je​ze​ri​ma, re​ka​ma i re​zer​-
vo​a​ri​ma.
Lon​don ima še​zde​set hi​lja​da uli​ca i mno​štvo ga​ra​ža, kon​tej​ne​ra,
kan​ti za sme​će, no​vih-nov​ca​tih po​plo​ča​nih dvo​ri​šta i sta​rih vla​žnih
po​dru​ma. A is​pod par​ke​ta, pod po​klop​ci​ma šah​to​va, da​le​ko is​pod
be​to​na i ze​mlje, du​bo​ko u pod​zem​noj mre​ži ja​ra​ka, cevi i sliv​ni​ka
koji od​no​se grad​ski ot​pad - i da​lje je te​ško ota​ra​si​ti se lesa. Zato što
su ubi​ce glu​pe, a tela se ras​pa​da​ju.
Sta​jao sam sam u na​šoj sali i zu​rio u mapu. Iza mene, na mom
rad​nom sto​lu, Bre​dli Vud mi se sme​šio s kom​pju​ter​skog mo​ni​to​ra,
ve​či​ti sreć​ni če​tvo​ro​go​di​šnjak, s fi​gu​ri​com Hana Sola u ma​loj pe​sni​-
ci.
Od​mak​nuo sam se još je​dan ko​rak Tako sam bo​lje vi​deo.
Lako je ubi​ti ne​ko​ga, mi​slio sam. Te​ško je oslo​bo​di​ti se tela.
Ubi​ce su sle​pe od ad​re​na​li​na, pre​stra​vlje​ne mo​guć​no​šću da
budu uhva​će​ne, ozno​je​ne od pa​ni​ke. Ne​ma​ju vre​me​na. Na ru​ka​ma i
ode​ći ima​ju do​volj​no do​ka​za da odu na do​ži​vot​nu ro​bi​ju. Sva​ka će​-
li​ja nji​ho​vog bića go​vo​ri im da beže.
Oni koji po​ku​ša​ju da sa​kri​ju svo​je žr​tve ni​ka​da ne mi​sle ja​sno.
Malo je ve​ro​vat​no da će du​bo​ko raz​mi​sli​ti o ne​po​re​ci​vim či​nje​ni​ca​-
ma smr​ti i ras​pa​da​nja.
Pu​tre​fak​ci​ja, tako to pa​to​lo​zi zovu.
Zbog nje će mene kre​mi​ra​ti.
Pro​ces pu​tre​fak​ci​je hlad​no​ća uspo​ra​va, vru​ći​na ubr​za​va, na nje​-
ga uti​ču te​ži​na žr​tve, ode​ća koju je žr​tva no​si​la u vre​me smr​ti, za taj
pro​ces va​žno je ima li u sto​ma​ku žr​tve ne​sva​re​ne hra​ne, da li je žr​-
tva u vodi i je li ta voda to​pla ili hlad​na.
Ali, ako leš nije sme​šten na tem​pe​ra​tu​ru is​pod nule, ni​šta neće
za​u​sta​vi​ti pu​tre​fak​ci​ju.
Po​gle​dao sam ka pro​zo​ru. Još je bilo ve​o​ma hlad​no, ali naj​go​ra
zima je pro​šla. Sneg se to​pio. Go​di​šnja doba su se sme​nji​va​la. No i
usred tog bu​đe​nja ži​vo​ta, su​ro​ve či​nje​ni​ce smr​ti bile su iste. A one
nisu lepe.
U tre​nut​ku smr​ti sve se za​tva​ra. Srce ne kuca. Krv ne stru​ji. Po​-
sled​nji udi​saj je pro​šao. Po​sto​ji mit da kosa i nok​ti ras​tu i po​sle
smr​ti, ali to nije isti​na - koža i pot​ko​žno tki​vo po​sle smr​ti se sku​-
plja​ju i po​vla​če, pa de​lu​je kao da su kosa i nok​ti po​ra​sli. Ali nisu.
Od tog tre​nut​ka kosa i nok​ti će samo ot​pa​da​ti.
Po​sle smr​ti bak​te​ri​je koje beže iz or​ga​na za va​re​nje uni​šta​va​ju i
raz​je​da​ju te​le​sna tki​va. Unu​tra​šnji or​ga​ni ras​pa​da​ju se po stro​go
utvr​đe​nom po​ret​ku: cre​va, je​tra, bu​bre​zi, plu​ća i naj​zad pro​sta​ta ili
ma​te​ri​ca.
Po​sle tri​de​set šest sati gla​va, ra​me​na i sto​mak po​ze​le​ne. Onda
ga​so​vi za​o​sta​li u šu​plji​na​ma iza​zi​va​ju na​di​ma​nje, po​čev​ši od lica.
Oči se iz​bu​lje. Je​zik izvi​ri. Gla​va na​tek​ne. Na​di​ma​nje sti​že do sto​-
ma​ka i naj​zad do kože koju pre​kri​va​ju pli​ko​vi.
Nos i usta iz​gle​da​ju kao da kr​va​re, ali to je tru​le​žna teč​nost, is​-
hod pot​pu​nog uni​šte​nja tki​va pod dej​stvom bak​te​ri​ja. Krv​ni su​do​vi
pu​ca​ju i na​sta​je za​mr​še​na mre​ža pu​te​va slič​na ži​li​ca​ma na mer​me​ru.
Telo je do tada za​do​bi​lo tam​no​ze​le​nu, go​to​vo crnu boju.
Leš za​tim puca kao voć​ka osta​vlje​na na sun​cu i is​pu​šta ga​so​ve.
Zato ubi​je​ni uvek ne​mir​no spa​va​ju.
 Pro​na​la​ze ih še​ta​či pasa, či​sta​či jar​ko​va i maj​sto​ri ama​te​ri kad
po​dig​nu par​ket, ko​pa​ju po ba​šti ili ruše zi​do​ve. Ot​kri​va​ju ih su​se​di
kada utvr​de da iza obli​žnjih vra​ta iz​bi​ja ne​pod​no​šljiv smrad.
A ot​kri​va​ju ih i lju​di kao ja kada kre​nu u kuću uža​sa i no​gom iz​-
bi​ju ula​zna vra​ta.
Mada ne uvek. Po​mi​slio sam na Vini Džon​son, maj​ku Kita Be​-
ne​ta, žr​tve Ubi​ca iz mo​čva​re.[6] Vini je umr​la po​što je go​to​vo pe​de​-
set go​di​na po​ku​ša​va​la da utvr​di gde je tač​no njen dva​na​e​sto​go​di​šnji
ubi​je​ni sin po​ko​pan u mo​čva​ri Sa​dl​vort. bli​zu Man​če​ste​ra. Mi​slio
sam na Vini koja je dugi niz go​di​na osta​vlja​la cve​će, igrač​ke i za​lo​-
ge lju​ba​vi na na​su​mič​no oda​bra​nim me​sti​ma u mo​čva​ri.
Da, de​ša​va se to. Da, lak​še je sa​kri​ti mr​tvo dete nego leš od​ra​-
sle oso​be.
Ali ubi​ce su glu​pe.
A le​še​vi se ras​pa​da​ju.
A ako je Bre​dli Vud mr​tav, ve​ro​vao sam iz du​bi​ne duše da bi​-
smo ga do sada već pro​na​šli.
Do​dir​nuo sam mapu Lon​do​na vr​ho​vi​ma pr​sti​ju.
„Još je živ”, re​kao sam tiho.
„De​tek​ti​ve Vul​fe?”
Od​sko​čio sam od mape, a dah mi je za​stao u grlu.
Šar​lo​ta Ga​tling sta​ja​la je na vra​ti​ma.
Gri​zla je do​nju usnu. „Za​što je to ura​dio?”, upi​ta​la me je.
Ni​sam znao šta da od​go​vo​rim. Po​tra​žio sam ne​ka​kvu isti​nu koju
bi mo​gla da shva​ti.
„Ne umem da vam ob​ja​snim lu​di​lo”, re​kao sam što sam bla​že
mo​gao. „No​kins je bio ne​u​ra​čun​ljiv. Bio je na neki na​čin op​sed​nut
va​šom se​strom. Da nije stra​da​la Meri - i nje​na po​ro​di​ca - stra​dao bi
neko dru​gi. On nije smeo da iza​đe na slo​bo​du. Po​sle pr​vih ubi​sta​va,
pre mno​go go​di​na, tre​ba​lo je da ode u neku psi​hi​ja​trij​sku usta​no​vu s
ja​kim obez​be​đe​njem. Tre​ba​lo je da ro​bi​ja u Brod​mu​ru, a ne u Bel​-
mar​šu, i tre​ba​lo je tamo i da umre.” Okle​vao sam. Ona je to pri​me​-
ti​la.
„Na​sta​vi​te, mo​lim vas.”
Mi​slio sam na Edi Ren.
 „Jed​na moja ko​le​gi​ni​ca re​kla je da je No​kins bio du​bo​ko ne​sre​-
ćan čo​vek, gne​van zbog sre​će dru​gih. No​kins je vi​deo sreć​nu po​ro​-
di​cu i mo​rao je da je uni​šti. Ta moja ko​le​gi​ni​ca nije ni psi​ho​log ni
psi​hi​ja​tar. Ona je samo paj​kan, kao i ja. Ali čini mi se da nje​na te​o​-
ri​ja ima smi​sla kao i bilo koja dru​ga.”
Ni​sam znao šta još da joj ka​žem.
„Žao mi je”, re​kao sam.
„Šta će biti s onom de​com? S onom koju ste na​šli u onoj kući u
Bi​sku​po​voj ave​ni​ji?”
Za​tre​sao sam gla​vom.
„So​ci​jal​ne slu​žbe po​ku​ša​će da ih po​ša​lju kući, mada su neka od
njih po​be​gla od kuće. Ve​ći​na će da ode u do​mo​ve ili hra​ni​telj​ske
po​ro​di​ce. Ne mogu da se pre​tva​ram da će sve biti u redu s nji​ma.
Vo​leo bih da mogu.”
Raz​mi​sli​la je o tome i klim​nu​la gla​vom.
„Ovaj svet je sme​tli​šte stvo​re​no ljud​skim že​lja​ma”, re​kla je.
Gle​da​li smo se. Nije se po​ma​kla s vra​ta.
„Zbog čega ste do​šli?”, upi​tao sam je.
„Imam raz​go​vor sa slu​žbe​ni​com za vezu s po​ro​di​ca​ma. Tre​ba da
po​gle​dam snim​ke si​gur​no​snih ka​me​ra, fo​to​gra​fi​je sni​mlje​ne te​le​fo​ni​-
ma, da pro​či​tam neke iz​ve​šta​je. Do​la​zim ova​mo jed​nom ne​delj​no. U
po​čet​ku sam mi​sli​la da je to znak na​pret​ka. Više ne ve​ru​jem u to.
Sve je za​pra​vo be​smi​sle​no.” Vi​deo sam da je iz​gu​bi​la mno​go nade i
to mi se nije svi​de​lo. „To​li​ki sme​šni iz​ve​šta​ji da je Bre​dli vi​đen koji
ne vode ni​če​mu.”
Lice joj je po​ru​me​ne​lo. Mo​žda zato što smo obo​je zna​li da je
slu​žba za vezu s po​ro​di​ca​ma na pr​vom spra​tu. Nije bilo oči​gled​nog
ra​zlo​ga da se ona po​ja​vi ovde. No osta​la je pri​bra​na.
„Že​le​la sam samo da vam za​hva​lim”, re​kla je. „I va​šim ko​le​ga​-
ma, na​rav​no. Znam da ste se izlo​ži​li opa​sno​sti da pri​ve​de​te No​kin​sa
prav​di. No svi su oti​šli kući.”
To je bilo tač​no. U sva​kom smi​slu. Bio je kraj rad​nog dana. A
naša is​tra​ga ubi​stva gu​bi​la je ubr​za​nje.
De​tek​tiv viši in​spek​tor Pa​tri​ša Vajt​sto​un i de​tek​tiv po​zor​nik Edi
Ren bile su kod kuće sa svo​jim ra​na​ma i svo​jim vo​lje​ni​ma. Naš je​-
di​ni osum​nji​če​ni umro je od sop​stve​ne ruke i, mada to ni​ka​da ne​će​-
mo jav​no pri​zna​ti, upra​va po​li​ci​je okle​va​la je da tro​ši sred​stva i vre​-
me na tra​ga​nje za če​tvo​ro​go​di​šnjim de​ča​kom koji je ne​stao pre dva
me​se​ca.
„Znam da je ne​sta​nak mog se​stri​ća pri​vu​kao mno​go pa​žnje”, re​-
kla je Šar​lo​ta Ga​tling. „I znam šta kažu sta​ti​sti​ke. Sva​ka tri mi​nu​ta
ne​sta​ne jed​no dete. Sto hi​lja​da dece ne​sta​ne sva​ke go​di​ne. Neka
deca ne​sta​la su ot​ka​ko sam do​šla ova​mo. I znam da ne do​bi​ja sva​ko
dete pa​žnju ka​kvu ste po​sve​ti​li Bre​dli​ju.” Pri​bra​la se. „Zato sam že​-
le​la da vam za​hva​lim.”
„To mi je po​sao.”
„Ali vi ste se tru​di​li više nego što vam du​žnost na​la​že, zar ne?”
Po​ka​za​la je sli​ku svog na​sme​še​nog se​stri​ća na mo​ni​to​ru mog ra​-
ču​na​ra. Mi​slio sam da je nije pri​me​ti​la. Za​pi​tao sam se kako da pri​-
đem sto​lu i za​tvo​rim sli​ku pre nego što je vidi. Ah vi​de​la ju je čim
se po​ja​vi​la na vra​ti​ma.
„Vaš po​sao je za​vr​šen”, re​kla je. „Vi ste eki​pa za is​tra​gu ubi​sta​-
va. A ubi​stva su sada ra​sve​tlje​na. A obo​je zna​mo da se sva​kim da​-
nom iz​gle​di da se Bre​dli vra​ti kući sma​nju​ju. No vi i da​lje tra​ži​te.
Svi su oti​šli kući, a vi ste još ovde, mi​sli​te na nje​ga, ne odu​sta​je​te, i
da​lje po​ku​ša​va​te. To je isti​na, zar ne?”
„Je​ste.”
Ko​rak​nu​la je ka meni.
„Za​što to ra​di​te?”
„Tata?”
Ska​ut je po​di​gla gla​vu za pra​znim rad​nim sto​lom. Pro​tr​lja​la je
sa​nji​ve oči i za​nji​ha​la se na​pred-na​zad na sto​li​ci ne do​di​ru​ju​ći no​ga​-
ma pod. Is​pod nje se Sten pro​me​ško​ljio na zvuk nje​nog gla​sa, zev​-
nuo i po​čeo da se pro​te​že. Pas gle​da dole, pas gle​da gore.
Ska​ut je skli​znu​la sa sto​li​ce.
„To​a​let”, re​kla je i kre​nu​la ka vra​ti​ma.
„Ho​ćeš li se sna​ći s onom bra​vom?” upi​tao sam je. „Jed​no​stav​-
na je”, re​kla je Ska​ut i otap​ka​la na​po​lje, a Sten za njom.
Po​gle​dao sam Šar​lo​tu Ga​tling.
„Ra​dim to zbog nje”, re​kao sam.
 28

Ni​sam re​kao Šar​lo​ti Ga​tling da su in​for​ma​ci​je od gra​đa​na o Bre​dli​ju

go​to​vo pot​pu​no pre​su​ši​le. Lu​đa​ci, pa​ko​sni​ci i do​bro​na​mer​ni gra​đa​ni
na​sta​vi​li su da​lje.
Bli​zna​ki​nje sta​re pet go​di​na ne​sta​le su iz par​ka na No​ting Hilu
dok su bile pod nad​zo​rom da​di​lje Ita​li​jan​ke op​sed​nu​te po​tre​bom da
tvi​tu​je. Dok je mla​da Ita​li​jan​ka sla​la tvi​to​ve, de​voj​či​ce su ne​sta​le.
Nji​ho​vi ro​di​te​lji ra​di​li su u Si​ti​ju i ne​sta​nak nji​ho​ve dece iza​zvao je
u no​vi​na​ma svih vr​sta broj​ne mu​dre na​pi​se o za​po​sle​nim ro​di​te​lji​-
ma, o rav​no​te​ži iz​me​đu po​sla i ro​di​telj​stva i o pre​pu​šta​nju dece ne​-
znan​ci​ma.
Bre​dli Vud je bio sta​ra vest.
Po​što su Vajt​sto​u​no​va i Re​no​va još bile na bo​lo​va​nju, po​zor​nik
Bili Grin i ja pro​ve​li smo na​red​ni dan pre​gle​da​ju​ći pre​o​sta​le do​ja​ve
o tome da je Bre​dli vi​đen. Sla​li smo uni​for​mi​sa​ne po​zor​ni​ke da pro​-
na​la​ze, sa​slu​ša​va​ju i eli​mi​ni​šu. Tra​ga​li smo po ba​za​ma po​da​ta​ka.
No sve je to bilo ta​nu​šno i nije me gri​zla sa​vest kad sam osta​vio Bi​-
li​ja Gri​na da na​sta​vi sam dok se tama spu​šta​la na Se​vil rou.
Imao sam sa​sta​nak u Cr​nom mu​ze​ju.
Na​red​nik Džon Kejn i ja sta​ja​li smo u ti​hom uglu Cr​nog mu​ze​ja
po​sve​će​nom Kla​ni​ča​ru.
Ni​šta se nije pro​me​ni​lo. Po​sle to​li​kih na​po​ra, po​sle to​li​ko te​škog
rada i ru​tin​skih za​da​ta​ka, po​sle sil​nog stra​ha i krvi, ovde je sve bilo
isto. Ni​sam tač​no znao šta oče​ku​jem, ali vi​tri​na je bila pot​pu​no ista
kao kad sam prvi put bio ovde, i to me je pre​ne​ra​zi​lo.
Pi​što​lj za sto​ku sli​čan ruč​noj bu​ši​li​ci i da​lje je le​žao na ma​lom
sto​lu za kar​ta​nje. Pra​sta​ri no​vin​ski čla​nak još je bio u pra​šnja​voj
sta​kle​noj vi​tri​ni, a po​žu​te​li pa​pir ras​pa​dao se od sta​ro​sti.

OBRED​NI PO​KO​LJ NA FAR​MI U ESEK​SU

Kla​ni​čar po​gu​bio oca i si​no​ve u po​noć​nom ta​la​su smr​ti
 Zločinac je juče osuđen na doživotni
zatvor zbog ubistva jednog čoveka i tri
njegova odrasla sina pištoljem koji se
koristi za omamljivanje stoke…

Dve fo​to​gra​fi​je pri​lo​že​ne uz čla​nak bile su iste kao i pre. Krup​-

nog pri​vlač​nog mom​ka pot​pu​no bez​i​zra​znog lica i s li​si​ca​ma na ru​-
ka​ma od​vo​dio je uni​for​mi​sa​ni po​li​ca​jac. A po​ro​di​ca s če​ti​ri krup​na
mu​škar​ca sme​ši​la se pod bo​žić​nom jel​kom.
„Ho​ćeš li ovo ažu​ri​ra​ti?”, upi​tao sam ču​va​ra Cr​nog mu​ze​ja.
„Sada kad je No​kins mr​tav?”
Džon Kejn je od​mah​nuo gla​vom. „Sada kad je pri​ča o Kla​ni​ča​ru
do​bi​la sre​ćan kraj? Mi​slim da neću. Ovde za​pra​vo nije reč o nje​-
mu.” Po​ka​zao je gla​vom mno​go veću i či​sti​ju sta​kle​nu vi​tri​nu u bli​-
zi​ni. „Ovde je reč o nji​ma.”
Lica su gle​da​la u mene iz vi​tri​ne s nat​pi​som NAŠE UBI​JE​NE
KO​LE​GE. Bile su to slu​žbe​ne fo​to​gra​fi​je, snim​ci uo​bi​ča​je​ni u Metu,
pa ipak su oči tih ubi​je​nih po​li​ca​ja​ca - mu​ška​ra​ca i žena - sve​tlu​ca​le
ne​sta​šno, a osme​si su ti​tra​li na usna​ma čvr​sto sti​snu​tim za fo​to​gra​fi​-
sa​nje.
Na​red​nik Džon Kejn me je upi​tao: „A ka​kav je bio Pi​ter No​kins
na kra​ju?”
Raz​mi​slio sam.
„Ras​pao se”, re​kao je. „Gle​dao me je kao da ni​ka​da u ži​vo​tu ni​-
ko​ga nije ubio.”
Na​red​nik Kejn se gor​ko na​sme​jao. „Pa da, za​tvo​ri su puni pot​-
pu​no ne​du​žnih lju​di, zar ne?”
Kre​nu​li smo kroz pu​sti Crni mu​zej, a Džon Kejn je us​put ga​sio
sve​tla. Ovo je ve​ro​vat​no naj​ve​ća svet​ska zbir​ka oruž​ja, ali ja sam
za​stao pred sli​kom žene koja ni​ka​da u ži​vo​tu nije uze​la oruž​je u
ruke. Mej​zi Dos, vik​to​ri​jan​ska slu​žav​ka iz Bel​gra​vi​je osu​đe​na zbog
pro​va​le, a onda uni​šte​na zbog zlo​či​na koji nije po​či​ni​la.
„Mej​zi Dos”, re​kao sam. „Šta je bilo s lju​di​ma koji su joj sme​-
sti​li?”
„Ko​li​ko ja znam, svi su umr​li u svo​jim po​ste​lja​ma”, re​kao je na​-
red​nik Džon Kejn. „Bila je to vrlo do​bra ob​ma​na. Šta imaš na umu,
Mak​se?”
„Na​red​ni​ka Sa​li​sa”, re​kao sam. „Do​šao je s nama u stan u kom
smo na​šli No​kin​sa kao po​dr​ška iz me​sne po​li​ci​je.” Od​mah​nuo sam
gla​vom. „No​kins ga nije ubio, Džo​ne. A nije bio na​o​ru​žan pi​što​ljem,
ne​kom pu​calj​kom čiji meci lete na sve stra​ne. No​kins je imao sač​-
ma​ru dva​na​e​sti​cu. A bio je to​li​ko bli​zu da bi mu bilo lak​še da upu​-
ca na​red​ni​ka Sa​li​sa nego zid. Pa ipak, pro​ma​šio je. Za​što?”
Džon Kejn je sleg​nuo ra​me​ni​ma. „Ne znam, sin​ko. Mo​žda se
upla​šio. Ubi​ce nisu hra​bre. Ubi​ce su ku​ka​vi​ce. Ho​ćeš da po​pi​je​mo
ne​što i po​pri​ča​mo o tome? Ti uzmi tro​stru​ki espre​so, ja ću čaj, pa
ćemo da ogre​zne​mo u greh.”
„Dru​gi put, Džo​ne?”
„Imaš su​dar, je li?”
„Da”, re​kao sam. „Neku vr​stu su​da​ra.”

***

Po​tra​žio sam Džin​džer Gon​za​les u Ame​rič​kom baru ho​te​la Sa​voj, ali

nije bila tamo.
Po​tra​žio sam je u baru Ko​burg ho​te​la Ko​not, u Ri​vo​li​ju u Ricu,
u Fu​mo​a​ru u Kle​ri​dži​su, u Pro​me​na​di u Dor​če​ste​ru. Ali nije bila ni
tamo.
Pro​ve​zao sam se po​red se​di​šta BBC-ja na Por​tland plej​su i vi​-
deo sve​tla na ra​sko​šnoj fa​sa​di ho​te​la Lan​gam. Taj ho​tel nije bio na
nje​nom spi​sku, ali ja ni​sam znao je li mi dala pot​pun spi​sak.
Bar Ar​te​zi​jan u ho​te​lu Lan​gam mi​ri​sao je na no​vac. Na ne​u​pa​-
dljiv, ni​ma​lo ra​zme​tljiv no​vac. Ogrom​ni pro​zo​ri gle​da​li su na uli​cu i
go​sti​ma uli​va​li ose​ćaj ra​do​sti što su u ovoj sali pu​noj me​kog sve​tla,
sme​ha i ra​sko​šnih crev​nih pli​ša​nih sto​li​ca koje mame da se dugo
osta​ne.
Džin​džer Gon​za​les je se​de​la za sto​lom do pro​zo​ra i sme​ši​la se
pre​ko čaše šam​panj​ca mu​škar​cu pre​ko puta. Kad se nagnuo da ne​-
što na​gla​si, ja​sno sam mu vi​deo lice na sve​tlo​sti sve​ća.
Taj mu​ška​rac bio je Nils Ga​tling.
Seo sam za šank, le​đi​ma okre​nut sali, i gle​dao ih u ogle​da​lu. Pri​-
šao mi je šan​ker.
„Iz​vo​li​te, go​spo​di​ne.”
„Tro​stru​ki espre​so.”
Vi​deo sam da se iz​ne​na​dio i po​gle​dao sam na sat. Bli​ži​la se po​-
noć.
„Neka bude du​pli”, re​kao sam.
„U redu, go​spo​di​ne.”
Bio je to do​bar bar.
Nils Ga​tling i Džin​džer Gon​za​les de​lo​va​li su opu​šte​no kao sta​ri
pri​ja​te​lji. No tako ona radi. Mo​žda su se upo​zna​li pre pet mi​nu​ta.
Ko​no​bar mi je do​neo kafu. Is​ka​pio sam je dok je Nils Ga​tling
iza mene oti​šao ka vra​ti​ma. Džin​džer je osta​la za sto​lom. Kad je vi​-
de​la da joj pri​la​zim, oči su joj sev​nu​le od besa. Onda se sa​bra​la.
„De​tek​ti​ve Vul​fe”, re​kla je.
„Je li vaš pri​ja​te​lj oti​šao?”, upi​tao sam je.
„Po​vu​kao se na po​či​nak. Ima apart​man na spra​tu.”
„Nils Ga​tling ima apart​man u Lan​ga​mu? Nje​go​va po​ro​di​ca po​-
se​du​je kuću na Trgu Fi​croj! To je je​dva ne​što više od ki​lo​me​tar
odav​de. Za​što drži apart​man u ovom ho​te​lu?”
U nje​nom po​gle​du po​ja​vi​lo se ne​što slič​no sa​ža​lje​nju. Zar za​i​sta
ne znam ni​šta o bo​ga​ta​ši​ma?
„Zato što može”, od​go​vo​ri​la je.
Seo sam na još to​plu sto​li​cu.
„Tre​ba mi de​voj​ka”, re​kao sam.
Krat​ko se na​sme​ja​la, kao da su svi mu​škar​ci ipak isti.
„Ka​kva de​voj​ka?”
„Do​bro​du​šna”, re​kao sam. „Mora da bude do​bro​du​šna. To je
vrlo va​žno. I pa​met​na. Za​i​sta pa​met​na. S fa​kul​tet​skom di​plo​mom.
Oh, i mora da bude ve​o​ma lepa.”
Džin​džer Gon​za​les je is​pi​la šam​pa​njac i uz​dah​nu​la.
„Nije ni čudo što ne​maš sre​će u lju​ba​vi”, re​kla je.

***

Džin​džer je po​sla​la po​ru​ku, a onda smo če​ka​li. Po​pio sam još je​dan
espre​so, a ona još jed​nu čašu šam​panj​ca. Prvi put ot​ka​ko sam je
upo​znao de​lo​va​la mi je lako pri​pi​to.
„Ko​li​ko dugo po​zna​ješ Nil​sa Ga​tlin​ga?”
„Neko vre​me.”
Shva​tio sam da ne želi da go​vo​ri o tome. Zbog po​ver​lji​vog od​-
no​sa s kli​jen​tom, pret​po​sta​vio sam. Mo​žda su pod​vo​da​či po tome
slič​ni le​ka​ri​ma.
„Iz​ne​na​đen si, de​tek​ti​ve?”, upi​ta​la je.
Klim​nuo sam gla​vom. „On je ože​njen, zar ne?”, od​vra​tio sam.
Na​sme​ši​la se istin​ski ve​dro.
„A šta ti mi​sliš da to zna​či? Bred Vud je bio ože​njen, zar ne?”
„Jesi li tako upo​zna​la Nil​sa Ga​tlin​ga? Pre​ko nje​go​vog šu​ra​ka?”
Brzo je od​mah​nu​la gla​vom.
„Za​bo​ga, ne. Prvo sam upo​zna​la sta​rog Vik​to​ra Ga​tlin​ga. Gla​vu
po​ro​di​ce.” Malo je okle​va​la. „Vik​tor Ga​tling je bio prvi pra​vi mu​-
ška​rac kog sam upo​zna​la po​što sam si​šla s bro​da.”
„Prvi bo​ga​taš, ho​ćeš da ka​žeš?”, re​kao sam.
„Hoću da ka​žem prvi čo​vek koji je znao kako da se po​na​ša u
ovom sve​tu. Prvi koji je znao kako se po​stu​pa pre​ma ženi. Bila sam
ve​o​ma mla​da. Do​pa​da​la sam mu se. A žena mu je bila ne​dav​no
umr​la.”
„I nije vam uspe​lo?”
„Ni​sam ja bila ono što mu je tre​ba​lo.”
„Šta mu je tre​ba​lo?”
„Da pro​vo​di vre​me sa svo​jom po​ro​di​com. No osta​li smo u kon​-
tak​tu. Nil​sa znam go​di​na​ma. A ra​di​la sam i za kom​pa​ni​ju, ra​zu​meš?
Za Ga​tlin​go​ve do​mo​ve.”
„Ni​sam znao da se ba​viš gra​đe​vi​nar​stvom. Pre bih te za​mi​slio
kao po​sred​ni​ka za ne​kret​ni​ne.”
„Kom​pa​ni​ja ima mno​go kli​je​na​ta za koje se tre​ba po​sta​ra​ti.”
„Kla​dim se da je tako.”
„Evo je.”
Zina je bila vi​so​ka i lepa i de​lo​va​la je umor​no. Ustao sam da se
ru​ku​jem s njom. Nije sela. Osta​vio sam ne​što para na sto​lu i iza​šli
smo.
Bila je Ru​mun​ka, ot​krio sam dok smo išli do kola, mada je na​-
gla​si​la da je oti​šla iz Bu​ku​re​šta pre de​set go​di​na. Ima​la je dva​de​set
šest. U ne​kom dru​gom sve​tu bila bi po​slov​na žena ili maj​ka.
Ni​sam za​tra​žio da vi​dim nje​nu uni​ver​zi​tet​sku di​plo​mu.

***

Kre​nu​li smo ka isto​ku.

Džin​džer i Zina se​de​le su na zad​njem se​di​štu. Gle​dao sam ih po​-
vre​me​no u ogle​da​lu, ali uglav​nom sam samo slu​šao nji​hov ti​pič​ni
lon​don​ski raz​go​vor na temu Gde ćemo da ži​vi​mo. Koji de​lo​vi gra​da
su do​bri, koji će ući u modu, gde ima do​brih re​sto​ra​na i ka​fea, gde
je be​zbed​no, gde je su​vi​še opa​sno, gde je pre​sku​po, gde je još pri​-
stu​pač​no, gde je još jef​ti​no.
„Raz​mi​šljam o Šor​di​ču”, re​kla je žena.
Na​ka​šljao sam se. „A no​vac?” Ni​sam mi​slio na Šor​dič.
Zina je po​gle​da​la kroz pro​zor. Pro​la​zi​li smo Li​ver​pul​skom uli​-
com. Po​sled​nji pri​pi​ti slu​žbe​ni​ci te​tu​ra​li su se ka vozu za Eseks.
Džin​džer me je lako do​dir​nu​la po ra​me​nu.
„Mo​žeš da mi pla​tiš ka​sni​je”, re​kla je. „Go​to​vi​nom, kre​dit​nom
kar​ti​com ili ban​kov​nim na​lo​gom. Ne mi​sli sada o pla​ća​nju. Znam da
si po​u​zdan.”
Klim​nuo sam gla​vom, pa smo se vo​zi​li u ti​ši​ni još ne​ko​li​ko ki​lo​-
me​ta​ra.
„Sti​gli smo”, re​kao sam.
Is​pred bol​ni​ce Ho​mer​ton ne​ko​li​ko pa​ci​je​na​ta uži​va​lo je u ci​ga​re​-
ta​ma; umo​ta​ni u bol​nič​ke man​ti​le drh​ta​li su od hlad​no​će. Je​dan je uz
sebe imao neku vr​stu boce s ki​se​o​ni​kom.
Dru​go​me su ruke bile ote​če​ne, što sam pre​po​znao kao spo​red​no
dej​stvo he​mo​te​ra​pi​je.
Niko nas nije ni po​gle​dao dok smo ula​zi​li.
Po​li​ca​jac, pod​vo​da​či​ca i pro​sti​tut​ka.
Do​bro smo se ukla​pa​li.
Ker​ti​sa Gej​na bili su pre​me​sti​li u pri​vat​nu sobu. Za​sta​li smo
pred vra​ti​ma i prvi put sam se upi​tao da li po​stu​pam isprav​no.
„On još ima jake bo​lo​ve”, re​kao sam Zini. „I vrlo je be​san. I
utu​čen je. I zna da ni​kad neće pro​ho​da​ti. Pre​ma tome, neće…”
 Zina me je lako cmok​nu​la u ob​raz.
„Shva​tam”, re​kla je. „Ne bri​ni. Do​bro si po​stu​pio.”
Tiho je ušla u sobu i za​tvo​ri​la vra​ta. Džin​džer i ja smo po​gnu​li
gla​ve i slu​ša​li kako se Gejn budi.
„…ko ste vi?”
Po​seg​nuo sam za kva​kom kad sam čuo uz​ne​mi​re​nost u nje​go​-
vom gla​su. Džin​džer mi je spu​sti​la ruku na mi​ši​cu i od​mah​nu​la gla​-
vom.
„Ra​di​le smo ovo i ra​ni​je”, re​kla je tiho.
„Ali ja ne mogu ni​šta”, re​kao je Gejn, a od sra​ma u nje​go​vom
gla​su ki​da​lo mi se srce.
„Sve je u redu”, re​kla mu je Zina. „Do​šla sam samo da te dr​-
žim.”

***

Džin​džer i ja smo ću​ta​li sve dok ni​smo sti​gli do bo​le​sni​ka od raka

koji su pu​ši​li pred glav​nim vra​ti​ma.
„Sa​la​mat po”, re​kao sam. „Za​i​sta to mi​slim, Džin​džer. Hva​la ti
mno​go.”
„Go​vo​riš ta​ga​log.”
„Ja sam lon​don​ski po​li​ca​jac”, re​kao sam. „Znam po​ne​ku reč iz
pe​de​set ra​zli​či​tih je​zi​ka.”
Pre​šla mi je vr​hom pr​sta po obra​zu.
„Znaš li šta je gwa​po?” upi​ta​la je. „To na ta​ga​lo​gu zna​či zgo​-
dan.”
„Znam šta je bola-bola”, od​vra​tio sam. „To na ta​ga​lo​gu zna​či se​-
reš.”
Na​sme​ja​la se.
„A šta ćemo s to​bom, de​tek​ti​ve? Ho​ćeš li da po​zo​vem ne​ko​ga?
Ili te neko čeka?”
Bilo je već ka​sno.
Tre​ba​lo je da sme​nim go​spo​đu Mar​fi.
„Neko me čeka”, re​kao sam.
 29

Gle​dao sam Ska​ut kako spa​va.

Sten se po​ja​vio na vra​ti​ma, onju​šio va​zduh i po​gle​dao kre​vet pi​-
ta​ju​ći se hoće li uspe​ti bez po​sle​di​ca da se za​vu​če i sklup​ča po​red
nje. Od​mah​nuo sam gla​vom pa je iza​šao za mnom. Ve​o​ma tiho sam
za​tvo​rio vra​ta.
Go​spo​đa Mar​fi je obla​či​la ka​put.
„Ska​ut želi ha​lji​nu”, re​kla je.
Sten se po​peo na kauč i slu​šao nas s ve​li​kim za​ni​ma​njem. Go​-
spo​đa Mar​fi ga je po​če​ša​la po vra​tu a on je bla​že​no sklo​pio oči.
„Ha​lji​nu?”, po​no​vio sam tu​pa​vo. Iza ve​li​kih pro​zo​ra na​šeg ta​va​-
na ble​šta​la su sve​tla Smit​fil​da. Ku​po​la Ka​te​dra​le Sve​tog Pa​vla ocr​-
ta​va​la se pod pu​nim me​se​com.
„Ha​lji​nu Le​po​ti​ce”, re​kla je go​spo​đa Mar​fi. „Znaš - iz Le​po​ti​ce i
zve​ri?.”
Za​tre​sao sam gla​vom, po​ma​lo oča​jan. Ni​sam znao o čemu go​vo​-
ri.
„Nje​na dru​ga​ri​ca Mija, mala Au​stra​li​jan​ka, pra​vi žur​ku za prin​-
ce​ze”, ob​ja​sni​la je go​spo​đa Mar​fi.
To je za mene bio pot​pu​no nov svet. Či​ni​lo mi se da sam se na​-
šao na po​zor​ni​ci i da je​di​ni ne znam tekst.
„Šta ja tre​ba da ura​dim?”, upi​tao sam go​spo​đu Mar​fi.
„Tre​ba da odeš na in​ter​net” od​go​vo​ri​la mi je.
Tako sam i uči​nio.
Sten mi je spa​vao do nogu dok sam se​deo za ku​hinj​skim sto​lom
pred lap​to​pom i na​mr​šte​no gle​dao vr​šnja​ki​nje moje kće​ri kako po​zi​-
ra​ju u bal​skim ha​lji​na​ma sa svi​len​ka​stim zlat​nim kar​ne​ri​ma. Shva​tio
sam da ću mo​ra​ti da se is​pru​žim i za ru​ka​vi​ce, ci​pe​le i ti​ja​ru.
Uhva​tio sam sebe kako se ke​zim.
Zar će Ska​ut stvar​no ovo da nosi?
A onda me je za​bo​le​lo ne​što i znao sam da je to usa​mlje​nost sa​-
mo​hra​nog ro​di​te​lja. Po​ja​vi​la se ni​ot​ku​da i pre​ne​ra​zi​la me si​li​nom,
kao pot​pu​no ne​o​če​ki​van uda​rac u srce.
Ne mo​ram samo ru​žne tre​nut​ke da pre​gu​ram sam, po​mi​slio sam.
Nego i lepe.

***

„Roki je pr​ko​san”, re​kao je Fred. „Brz je. Ume da oda​be​re tre​nu​tak.

Sna​žan je. Sve je to do​bro - ali bez pr​ko​sa ne vre​di ni​šta.”
Sta​ja​li smo uz ring u Fre​do​voj dvo​ra​ni i gle​da​li Ro​ki​ja kako ra​-
stu​ra svog spa​ring part​ne​ra. Bo​rio se s mom​kom lako-te​ške ka​te​go​-
ri​je u otr​ca​noj ma​ji​ci i sa ka​ci​gom koja ima šip​ku pre​ko lica. Te ka​-
ci​ge su na​či​nje​ne da za​šti​te usta, ali Roki ju je uda​rao to​li​ko jako i
brzo da se raz​la​ba​vi​la.
Sada sam vi​deo Ro​ki​je​vu opa​ku stra​nu i shva​tio sam da je do​-
bro skri​ve​na, du​bo​ko za​ko​pa​na iza ši​ro​kog opu​šte​nog osme​ha i šar​-
ma. Se​tio sam se kako me je gle​dao pra​vo u oči go​vo​re​ći da ne zna
jesu li lju​di sa far​me Hra​sto​vo brdo išli u Ba​štu. Bilo bi mi dra​go
da ga pro​tiv​nik do​bro pre​mla​ti.
No nje​gov spa​ring part​ner se mu​čio. Di​sao je sve teže, sto​pa​la
su mu bila sve ne​zgrap​ni​ja, a u oči​ma je imao iz​raz oma​mlje​ne zbu​-
nje​no​sti. Roki mu je pro​bio gard i oči​gled​no se tome ra​do​vao. Sada
sam ja​sno vi​deo nje​go​vu opa​ku stra​nu.
Iz​veo je kom​bi​na​ci​ju se​dam uda​ra​ca. Di​rekt, de​sni kro​še, levi
kro​še u trup, levi kro​še u gla​vu, de​sni kro​še, levi aper​kat, di​rekt.
Za​tim se po​vu​kao, od​ma​kao se na be​zbed​nu uda​lje​nost, a nje​gov
pro​tiv​nik je očaj​nič​ki kre​nuo ka nje​mu mla​ta​ra​ju​ći ru​ka​ma i na​le​teo
mu pra​vo na de​sni​cu.
Bilo je ne​čeg muč​nog u šte​ti koju je ta de​sni​ca iza​zva​la. Uz​dr​-
ma​la mu je mo​zak ko​li​ko i telo i, mada mo​mak nije pao, mada ga
sna​žne noge nisu iz​da​le, bio je to tre​nu​tak u ka​kvom se mi lju​bi​te​lji
bok​sa upi​ta​mo šta mi to tač​no vo​li​mo. Ogla​si​lo se zvo​no i bor​ci su
se za​gr​li​li uz sna​žan plje​sak oku​plje​nih oko rin​ga.
Fred mi se tu​žno is​ke​zio. U nje​go​vom klu​bu nema apla​u​za. Tu
apla​u​zi nisu va​žni.
No, kako se Roki pri​mi​cao pr​vom pro​fe​si​o​nal​nom meču, nje​go​vi
tre​nin​zi pri​vla​či​li su sve više gle​da​la​ca. Iza​zi​vao je uz​bu​đe​nje. Je​-
dan no​vi​nar je ne​što za​pi​si​vao. Dvo​ji​ca fo​to​gra​fa su ga sni​ma​li -
apa​ra​ti​ma, ne te​le​fo​ni​ma. Bilo je lju​di koje ni​ka​da pre ni​smo vi​đa​li
u dvo​ra​ni - be​la​ca u ode​li​ma i s kra​va​ta​ma, lju​di tvr​dog po​gle​da i
glat​ke kože bok​ser​skih age​na​ta.
Do​pa​da​la im se nje​go​va pri​ča, do​pa​dao im se nje​gov stil i do​pa​-
dao im se nje​gov pr​kos. Iako se van rin​ga to nije vi​de​lo, u bor​bi je
po​ka​zi​vao zlo​bu, su​ro​vost, a to će mu od​lič​no po​slu​ži​ti u oda​bra​noj
ka​ri​je​ri.
„Do​ne​će on ne​ko​me mno​go para”, re​kao je Fred. „Na​dam se da
će za​ra​di​ti ne​što i za sebe i svo​ju po​ro​di​cu.”
Eho No​kins je se​de​la po​red Ro​ki​ja na ste​pe​ni​ca​ma rin​ga dok je
raz​go​va​rao s no​vi​na​rom. Se​de​la je sa​svim uz svog čo​ve​ka i sva​ki
čas gla​di​la dla​nom obli​nu sto​ma​ka kao da mi​lu​je bebu koja ras​te u
njoj.
Far​ma Hra​sto​vo brdo, po​mi​slio sam. Tamo se ven​ča​va​ju mla​di.
Nisu ni​čim po​ka​zi​va​li da su sve​sni mog pri​su​stva. Kad je in​ter​-
vju za​vr​šen, pri​šli su mi.
„Znam da si ljut na mene”, re​kao je Roki. „Zato što ti ni​sam re​-
kao da smo ra​di​li u Ba​šti.”
„To si re​kao kao da si za​bo​ra​vio na moj ro​đen​dan”, od​go​vo​rio
sam. „Reč je o ne​če​mu ve​o​ma ozbilj​nom.”
Roki je ski​dao za​vo​je sa šaka, od​mo​ta​vao je crne zno​ja​ve otr​ca​-
ne pa​muč​ne tra​ke.
„Ne​vo​lja je u tome”, na​sta​vio je, „što si ti u Pi​te​ru No​kin​su vi​-
deo ubi​cu. Ja sam u nje​mu vi​deo do​brog čo​ve​ka koji je oka​jao svo​-
je gre​he i po​ku​ša​vao da stvo​ri sebi do​bar ži​vot.”
„Ne​vo​lja je u tome”, re​kao sam mu, „što si pri​krio in​for​ma​ci​ju
to​kom is​tra​ge ubi​stva. Ne​vo​lja je u tome što je to pro​tiv​za​ko​ni​to.
Ome​ta​nje prav​de. Ome​ta​nje po​li​cij​ske is​tra​ge. Još nije ka​sno da te
pri​ve​dem kao sa​u​če​sni​ka u zlo​či​nu.”
„Ja sam po​ku​ša​la da ti ka​žem isti​nu”, re​kla je Eho pri​la​ze​ći mi.
„Ali tebe isti​na nije za​ni​ma​la!” Na​vr​le su joj suze i be​sno je is​kri​vi​-
la usta. „A nje​ga sada više nema.”
Bes​po​moć​no je za​pla​ka​la.
 „Žao mi je”,re​kao mi je Ro​ki​gr​le​ći je. „Zbog sve​ga. Iskre​no mi
je žao.” Od​veo je Eho, a meni je za​vi​bri​rao te​le​fon.
STZ-1, pi​sa​lo je, mada su Vajt​sto​u​no​va i Edi Ren još bile na bo​-
lo​va​nju. Ni​sam ni znao da tamo još ima ne​ko​ga.
„Do​šla nam je jed​na sta​ra go​spo​đa”, re​kao mi je po​zor​nik Bili
Grin. „Kaže da je vi​de​la Bre​dli​ja Vuda sa NM u NV.”
Samo što se ni​sam na​sme​jao. Još neko je vi​deo neko dete s ne​-
po​zna​tim mu​škar​cem u ne​i​den​ti​fi​ko​va​nom vo​zi​lu. „Za​što joj samo
ne uz​meš iz​ja​vu?”
„Zato što mi​slim da go​vo​ri isti​nu”, od​go​vo​rio je.

***

„Imam tro​je od​ra​sle dece i sed​mo​ro unu​ča​di”, re​kla je go​spo​đa

Mar​ga​ret Dafi iz Sto​ua na Vol​du.
„Baš lepo”, od​go​vo​rio sam.
Po​gle​da​la me je kao da bi mi rado iš​ču​pa​la gr​kljan.
„Ne po​ku​ša​vam da ća​skam, mla​di​ću”, re​kla je. „Ka​žem vam da
znam kako se deca po​na​ša​ju. Po​di​gla sam tro​je i pro​ve​la sam do​sta
vre​me​na s jed​nim unu​če​tom kad mi se kći raz​vo​di​la i pre​u​da​va​la.
Umem da pre​po​znam deč​ja ra​spo​lo​že​nja. Znam kad se dure, kad su
umor​na, a kad su pre​pla​še​na. A ni​ka​da u ži​vo​tu ni​sam vi​de​la ta​kvog
de​ča​ka. Zato sam uhva​ti​la voz za Lon​don. Zato sam do​šla pra​vo
kod vas ume​sto da tra​ćim vre​me sa se​lja​či​na​ma u mom kra​ju.”
Po​gle​da​la je oko sebe.
„Je li ovo soba za te​ške zlo​či​ne?”
„Nije, ovo je soba za raz​go​vo​re”, re​kao sam. Onda sam po​ka​zao
po​zor​ni​ka Gri​na, koji je sta​jao uz vra​ta.
„Go​spo​đo Dafi, kako bi bilo da mi is​pri​ča​te tač​no ono što ste
re​kli po​zor​ni​ku Gri​nu?”
Sta​ra dama je to​plo po​gle​da​la Bi​li​ja.
„Bio je ve​o​ma uč​tiv”, re​kla je za​do​volj​no. „Ovaj vaš mla​di Vi​li​-
jam. Re​kao mi je da tre​ba da raz​go​va​ram s ne​kim sta​ri​jim po ran​-
gu.” Po​gle​da​la me je; još sam bio u zno​ja​voj tre​ner​ci za boks, pa
oči​gled​no ni​sam osta​vio po​vo​ljan uti​sak. „A to ste vi.”
Če​kao sam.
 „Po​što se tra​fi​ka u mom su​sed​stvu za​tvo​ri​la, odla​zim po ju​tar​nje
no​vi​ne do ben​zin​ske sta​ni​ce. Vo​lim da pro​či​tam no​vi​ne uju​tru. Na
sta​ni​ci sam vi​de​la mu​škar​ca s de​te​tom. Ni​ka​da u ži​vo​tu ni​sam vi​de​-
la tako iz​gu​blje​nog de​ča​ka. Kao da mu se ži​vot pre​tvo​rio u san. Ili u
noć​nu moru.”
Gur​nuo sam pre​ko sto​la fo​to​gra​fi​ju Bre​dli​ja Vuda. Bio je to kla​-
sič​ni sni​mak Bre​dli​ja kako se sme​ši u maj​či​nom na​ruč​ju i maše svo​-
jom omi​lje​nom igrač​kom.
„Je​ste li vi​de​li ovo dete, go​spo​đo Dafi?”
„Dete koje sam vi​de​la je sta​ri​je”, re​kla je. „Kad je ova fo​to​gra​-
fi​ja sni​mlje​na? Tre​ba​lo bi da ima​te sve​ži​je snim​ke. Deca mogu
mno​go da se pro​me​ne za sve​ga me​sec-dva, po​zor​ni​če.”
„Ja sam de​tek​tiv”, re​kao sam i po​ku​šao da ne uz​dah​nem.
Još jed​na luda. Još je​dan fi​juk. Ustao sam.
„Oh, du​bo​ko se izvi​nja​vam, de​tek​ti​ve”, re​kla je sta​ra go​spo​đa
ko​pa​ju​ći po ta​šni. „Od​go​vor je - ne mogu po​u​zda​no da tvr​dim da je
dete koje sam vi​de​la ovo dete s fo​to​gra​fi​je zato što je fo​to​gra​fi​ja
sta​ra. No de​ča​čić je is​pu​stio ovo pre nego što ga je taj čo​vek od​vu​-
kao u kola.”
Spu​sti​la je na moj sto pet​na​est cen​ti​me​ta​ra vi​so​ku fi​gu​ri​cu Hana
Sola.
Bio je to kla​sič​ni Han Solo - bela ko​šu​lja, crni pr​sluk, ko​žne či​-
zme. Ko​čo​per​ni za​po​ved​nik Mi​le​ni​jum​skog so​ko​la. Uzeo sam fi​gu​-
ri​cu i shva​tio da ne di​šem.
„A ovo je ista igrač​ka, zar ne?”, re​kla je go​spo​đa Dafi.

***

Pri​ti​snuo sam zvon​ce na vra​ti​ma ve​li​ke kuće na Trgu Fi​croj. „Živ

je”, re​kao sam i pru​žio ruku.
Šar​lo​ta Ga​tling se za​gle​da​la u olu​pa​nog ma​log Hana Sola na
mom dla​nu. Uze​la ga je. A onda me je po​lju​bi​la.
Po​ljup​ci su bili ne​spret​ni, očaj​nič​ki, usta ne​ve​šta, usne su nam
se mi​mo​i​la​zi​le i onda na​la​zi​le. To​pli dah, bez reči.
Bile je vre​la u mom za​gr​lja​ju. Ovaj tre​nu​tak to​li​ko dugo je oče​-
ki​van da se či​ni​lo da ni​ka​da neće doći.
 Pa ipak, na​stu​pio je - nje​no lice uz moje, nje​na koža pod mo​jim
pr​sti​ma, nje​ne ruke u mo​joj kosi, div​na či​nje​ni​ca nje​nog po​sto​ja​nja,
ona od​jed​nom puna nade, luda od nade, opi​je​na na​dom, ste​že me​đu​-
ga​lak​tič​kog sve​mir​skog ka​u​bo​ja i pri​ti​ska mi ga u po​ti​ljak.
Uve​la me je u kuću i za​tvo​ri​la vra​ta.
 30

Sta​ja​li smo u pre​dvor​ju i is​pri​čao sam joj sve što znam.

Reči su mi po​ku​lja​le iz usta pu​nih nje​nog uku​sa.
Te​le​fon​ski po​ziv od po​zor​ni​ka Bi​li​ja Gri​na, go​spo​đa Mar​ga​ret
Dafi iz Sto​ua na Vol​du u sobi za raz​go​vo​re sta​ni​ce Cen​tral​ni Vest
end. Dete koje je vi​de​la i pre​po​zna​la na ben​zin​skoj sta​ni​ci. Is​pu​šte​-
na igrač​ka. Njen put do Lon​do​na da mi je sta​vi u ruke. I uve​re​nost
go​spo​đe Dafi - pot​pu​na ube​đe​nost - da je to bio de​čak iz ve​sti,
mada sta​ri​ji, i go​spo​đa Dafi kao žena, maj​ka i baka koja iz lič​nog
is​ku​stva zna da dete može na​o​ko da od​ra​ste pre​ko noći.
Onda sam ne​sve​sno pre​šao na po​li​cij​ski žar​gon i re​kao Šar​lo​ti
da sam ak​ti​vi​rao HD pre​ko si​ste​ma HOLM​S2, uput​stvo za hit​no
dej​stvo zbog kog će osam je​di​ni​ca ot​ka​za​ti slo​bod​ne dane, i brzu
ak​ci​ju s ovla​šće​njem mog sta​ri​jeg is​tra​ži​te​lja, de​tek​ti​va vi​šeg in​-
spek​to​ra Vajt​sto​u​no​ve, koja će sva​kom po​li​caj​cu u ze​mlji sta​vi​ti do
zna​nja da je in​for​ma​ci​ja po​tvr​đe​na, a onda sam na​glo uću​tao i po​no​-
vio joj ono što je za​i​sta va​žno.
„Bre​dli je živ”, re​kao sam joj.
Šar​lo​ta je gle​da​la fi​gu​ri​cu Hana Sola u ruci, a onda klim​nu​la
gla​vom i pri​šla mi.
Neko vre​me nije bilo reči.
Nije bilo reči u pre​dvor​ju kada me je uze​la za ruku, nije bilo
reči na ste​pe​ni​štu dok me je vo​di​la na gor​nji sprat ra​sko​šne kuće na
Trgu Fi​croj, nije bilo reči u spa​va​ćoj sobi dok smo se brzo svla​či​li u
sta​nju sti​dlji​vog ču​đe​nja, a kad su nam usne bile za​u​ze​te tra​že​ći se i
na​la​ze​ći, sva​ka​ko nije bilo me​sta za reči, i nije bilo ni​ka​kvih zvu​ko​-
va osim uz​da​ha i kri​ko​va dok smo vo​di​li lju​bav sa gro​zni​ča​vom ne​-
žnom že​sti​nom a na​po​lju se spu​šta​la noć i soba je bila oba​sja​na
samo ulič​nim sve​tli​ma Fi​cro​vi​je.
Nije bilo reči dok smo le​ža​li pre​ple​te​ni, pre​ne​ra​že​ni i za​di​ha​ni,
to​li​ko bli​ski u tre​nut​ku kome ni​sam mo​gao da ra​za​znam ni po​če​tak
ni kraj.
Ne​žno sam je pri​vu​kao sebi i po​lju​bio joj usta, i mo​gao bih da
ih lju​bim za​u​vek ob​u​zet stru​ja​njem krvi, sve ja​čom vru​ći​nom i ne​o​-
bu​zda​nom ra​do​šću u sebi. „Mak​se”, re​kla je. „Ovo mi nije lako.”
„Ra​zu​mem”, re​kao sam ne že​le​ći reči, ose​ća​ju​ći da su ne​po​treb​-
ne.
Po​no​vo sam joj lju​bio lice, rame, mi​ši​ce, šake, uži​va​ju​ći u do​di​-
ru i uku​su, i tek tada sam vi​deo pru​gu be​li​ča​stih oži​lja​ka oko le​vog
ruč​nog zglo​ba, ne​po​gre​ši​vu na​ru​kvi​cu sa​mo​u​bi​ca.
„Ne”, re​kla je tiho, po​vu​kla ruku i sa​kri​la je pod čar​šav. „Ni​šta
ti ne ra​zu​meš. AH do​bar si, zar ne? Ti si do​bar.”
Po​lju​bi​la me je u na​dla​ni​cu. Suze su joj si​ja​le u oči​ma. Ob​u​zi​-
mao me je strah.
„Nije zbog tebe”, re​kla je, a ja sam se trg​nuo.
Kad neko kaže: Nije zbog tebe, za​pra​vo go​vo​ri: Sva​ka​ko je zbog
tebe.
Ali ovog puta nije bilo tako.
„Kaži mi”, re​kao sam, uz još po​lju​ba​ca. „Ve​ruj mi.”
Ni​sam shva​tao šta se de​ša​va.
Ni​sam znao šta je kre​nu​lo na​o​pa​ko.
„Šta je bilo?” upi​tao sam je. „Reci mi za​što ti nije lako. Zato što
meni de​lu​je sa​svim lako. De​lu​je mi kao ne​što naj​pri​rod​ni​je i naj​i​-
sprav​ni​je na sve​tu.”
Nije me gle​da​la. Mo​gla je da mi kaže ili da me gle​da. Ali ne
obo​je.
„Ne​što se de​si​lo pre do​sta go​di​na” re​kla je. „Kad sam bila mala.
Po​sle ma​mi​ne smr​ti.” Du​bo​ko je udah​nu​la i sa​svim po​la​ko iz​dah​nu​-
la. „Sve se ras​pa​lo. Moj otac je pio - o, bože, ko​li​ko je samo pio.”
Sada me je po​gle​da​la. „Nije znao šta se do​ga​đa.”
Strep​nja je ra​sla u meni.
Ne​što tam​no je ušlo u ovu kuću, u ovu sobu, u ovu po​ste​lju.
„Šta ti se do​go​di​lo?”, upi​tao sam, a srce mi se ste​glo, oma​mlje​-
no od muč​ni​ne, i od​jed​nom sam znao šta joj se de​si​lo.
Vi​deo sam da po​no​vo iz​vo​di onaj po​kret de​snom ru​kom pre​ko
zglo​ba leve i shva​tio sam da tako po​kri​va ožilj​ke koje je na​ne​la sebi
pre to​li​ko go​di​na.
„Bila si zlo​sta​vlja​na”, re​kao sam, otu​peo od šoka i tuge.
Nije re​kla ni​šta.
„Ko je to bio?”
I da​lje je ću​ta​la.
Zato što je zna​la da bih ubio čo​ve​ka koji ju je zlo​sta​vljao.
Ubio bih ga no​ćas.
„Kod kuće?”, upi​tao sam.
Lako je klim​nu​la gla​vom. Ne gle​da​ju​ći me.
„Kod kuće. Da.”
„A Meri?”, upi​tao sam.
„Ona je pro​šla još gore.”
„Zato što je bila sta​ri​ja?”
Na​sme​ja​la se.
Ni​ka​da ni​sam čuo to​li​ko gor​či​ne u sme​hu.
„Zato što je bila lep​ša”
Ti​ši​na je ra​sla iz​me​đu nas. Sada sam že​leo da sa​znam sve. Že​-
leo sam da ču​jem ko​li​ko je za​i​sta bilo ru​žno.
„Da li ti se maj​ka zbog toga ubi​la?”
Od​jed​nom se raz​be​sne​la.
„Moja maj​ka se nije ubi​la. Pala je - pala je pod voz… moja
maj​ka…”
Reči su utih​nu​le, gnev je spla​šnja​vao.
„Ko?”, upi​tao sam.
„Haj​de da više ne go​vo​ri​mo o tome.” Po​lju​bi​la me je. „Može li?
Da bu​de​mo kao pre.”
Za​gr​li​la me je.
„Znaš li ko zlo​sta​vlja decu?”, upi​tao sam je. „Go​to​vo uvek čla​-
no​vi po​ro​di​ce. Go​to​vo bez iz​u​zet​ka, sta​ti​sti​ke su ja​sne. Ne​znan​ci?
De​ša​va se. -Ali ne tako če​sto kao što lju​di mi​sle. Obič​no je to neko
od po​ve​re​nja.” Za​tre​sao sam gla​vom. „Ti go​vo​riš o svom ocu.”
Za​gnju​ri​la je lice u ja​stuk.
„Ne”, re​kla je ti​him pri​gu​še​nim gla​som.
„Tvo​ja maj​ka se ubi​la, zar ne?”
„Je​ste.”
 „Za​što se ubi​la?”
„Za​što se lju​di ubi​ja​ju? Zato što im je ži​vot ne​pod​no​šljiv.”
Ustao sam iz kre​ve​ta.
„Žao mi je, Šar​lo​ta.”
To je bilo tač​no. Bilo mi je žao zbog sve​ga. Zbog nje​ne maj​ke,
zbog nje​nog bola. I bilo mi je žao zbog ono​ga što mo​ram sada da
uči​nim.
Ni​sam bio si​gu​ran šta se tač​no do​ga​đa. Ni​sam znao šta to zna​či.
Ali bio sam si​gu​ran da po​sto​ji neko s kim mo​ram sme​sta da se vi​-
dim.
Po​ku​pio sam svo​ju raz​ba​ca​nu ode​ću. Po​čeo sam da se obla​čim.
Ona je sela.
„Slu​šaj me, mo​lim te”, re​kla je. „Moj otac je bio do​bar čo​vek.”
Na​sta​vio sam da se obla​čim.
Usta​la je iz po​ste​lje, uhva​ti​la me za ruku i sna​žno me po​vu​kla.
„Slu​šaj me!”
Bio je to glas oso​be na​vik​nu​te da za​po​ve​da, glas oso​be od ro​đe​-
nja okru​že​ne po​slu​gom.
„Ne mo​žeš da odeš”, re​kla je. „Ne ideš ni​ku​da. Ne že​lim da
odeš!”
„Ni ja ne že​lim da odem. Že​lim da osta​nem s to​bom. Že​leo bih
za​u​vek da osta​nem s to​bom. Ali mo​ram da idem.”
„Ovo je pri​vat​no.”
Klim​nuo sam gla​vom. Ali i da​lje sam se obla​čio. Oči su joj di​-
vlja​le od jada.
„Re​kla sam ti, ali ne zato što sam hte​la da ne​što uči​niš! Re​kla
sam ti da bi ra​zu​meo.”
To je bio tre​nu​tak kada sam mo​gao da osta​nem.
„Mo​ram da ra​dim”, re​kao sam.
Opso​va​la me je. „Ne smeš ni​ko​me da ka​žeš! Ne smeš ovo da
upo​tre​biš!”
Po​ku​šao sam da je po​lju​bim po​sled​nji put.
Okre​nu​la je gla​vu.
„Ne”
„Mo​ram da idem.”
 „Ako sada odeš, više se ne vra​ćaj.”
Čuo sam je kako pla​če dok sam si​la​zio u pri​ze​mlje.
Han Solo je le​žao na podu u pre​dvor​ju. Uzeo sam ga i gur​nuo u
džep ko​žne jak​ne.
Onda sam iza​šao na Trg Fi​croj i po​di​gao oko​vrat​nik da se za​šti​-
tim od mrač​ne oštre zime.
 31

„Znam za​što je Meri Vud do​la​zi​la kod vas”, re​kao sam dok​to​ru
Džou. „I znam šta se do​ga​đa​lo u toj po​ro​di​ci. Ne mi​slim na Vu​do​ve.
Mi​slim na po​ro​di​cu Ga​tling.”
Bili smo u knji​ža​ri na No​ting Hilu. Rad​no vre​me je pro​šlo, ali
knji​ža​ra je bila puna ve​drih i ve​se​lih lju​di; pili su vino i če​ka​li da im
dok​tor Džo ne​što kaže o knji​zi koju je na​pi​sao. Nas dvo​ji​ca smo se
sklo​nih od gu​žve u tihi hod​nik od knji​ga. In​te​li​gent​ni ža​gor do​pi​rao
je do nas. Lju​di su se ra​do​va​li što je dok​tor Džo tu.
„Mak​se”, re​kao je tiho, „Meri je do​la​zi​la kod mene iz is​tog ra​-
zlo​ga kao i svi osta​li kli​jen​ti. Po​ku​ša​va​la je da na​u​či kako da bude
živa u ovom sve​tu.”
„Znam da je bila zlo​sta​vlja​na”, re​kao sam. „Kad je bila mala.”
Po​mi​slio sam na na​ru​kvi​cu od oži​lja​ka koju je Šar​lo​ta no​si​la na le​-
vom ruč​nom zglo​bu, „i znam da joj je zato te​ško da bude živa u
ovom sve​tu.”
Vi​deo sam po nje​go​vom licu da je to isti​na.
„Ah, dok​to​re Džo!”, za​va​pio sam. „Tre​ba​lo je da nam ka​že​te.”
„Re​kao bih vam da to ima veze s va​šom is​tra​gom”, od​go​vo​rio
je. „Ali nema veze. Čo​vek koji joj je to ra​dio umro je pre ne​ko​li​ko
go​di​na.” Malo je okle​vao. „Me​rin tre​ner. Njen in​struk​tor ski​ja​nja.”
Od​mah​nuo sam gla​vom. „To nije tač​no”, re​kao sam. „La​ga​la vas
je. Ma​kar o tome. Zlo​sta​vljač je bio neko mno​go bli​ži po​ro​di​ci. Ista
sta​ra pri​ča, dok​to​re Džo. Zlo​sta​vlja​nje se od​vi​ja​lo unu​tar po​ro​di​ce.”
Vi​deo sam sum​nju na nje​go​vom licu.
„Za​što je pre​sta​la da do​la​zi kod vas?”, upi​tao sam ga.
„Ne znam.”
„Ja znam”, re​kao sam mu. „Zato što je mo​ra​la da ura​di još ne​-
što. Da sve uči​ni pod​no​šlji​vim. Mi​slim da je Meri odlu​či​la da je
vre​me da pre​sta​ne da raz​go​va​ra s vama i da poč​ne da raz​go​va​ra sa
za​ko​nom. Na​me​ra​va​la je da kaže po​li​ci​ji da je bila zlo​sta​vlja​na. Mi​-
slim da je bila sprem​na. Bila je sprem​na da sve sa​op​šti sve​tu. Ali
po​ne​kad su za to po​treb​ne go​di​ne, zar ne? Da se nađu reči. Da se
oda​be​ru reči ko​ji​ma ćete reći sve​tu da vas je neko zlo​sta​vljao. Po​-
ne​kad to tra​je za​u​vek.”
„Tako je”, re​kao je dok​tor Džo. „A po​ne​kad i duže od toga.
Kako zna​te sve to?”
„Nije zlo​sta​vlja​na samo Meri nego obe de​voj​či​ce. I Šar​lo​ta. Kad
im se maj​ka ubi​la, sta​ri ih je zlo​sta​vljao obe. Nji​hov otac. Vik​tor
Ga​tling.”
„Ne”, re​kao je on. „Gre​šiš, Mak​se. Meri je vo​le​la svog oca.”

***

Za​lu​pao sam na vra​ta apart​ma​na Nil​sa Ga​tlin​ga u ho​te​lu Lan​gam

gle​da​ju​ći na znak NE UZ​NE​MI​RA​VAJ.
Iz sobe se za​čuo žen​ski glas.
„Osta​vi​te pred vra​ti​ma!”
Po​no​vo sam za​lu​pao.
Vra​ta je otvo​ri​la Zina. De​voj​ka koja je gr​li​la Ker​ti​sa Gej​na u
bol​nič​koj po​ste​lji.
Iz​ne​na​đe​no smo se gle​da​li. Šta sam oče​ki​vao? Da će ona za​u​vek
gr​li​ti Ker​ti​sa Gej​na? Mo​žda se upra​vo ta laž ku​pu​je.
Ušao sam za njom u ho​tel​ski apart​man koji je de​lo​vao više kao
dom.
Zina je bila pi​ja​na. Od​va​lje​na od pića. I još ne​če​ga. Fr​flja​la je
go​vo​re​ći mi da je on u dru​goj sobi, a kuć​na ha​lji​na joj se otva​ra​la.
U ve​na​ma joj je stru​jao ne​ka​kav bar​bi​tu​rat. A onda sam vi​deo
ke​si​cu ta​ble​ta na ko​mo​di. Male bele ta​ble​te s ure​za​nim kr​stom.
Ro​hip​nol.
Nils Ga​tling u kuć​nom man​ti​lu ušao je u sobu.
„Hteo bih da po​ra​zgo​va​ra​mo o va​šoj se​stri”, re​kao sam.
Za​stao je i od​me​rio me. Nije se upla​šio. To je tre​ba​lo da me
upo​zo​ri, ali ni​sam se oba​zi​rao.
„Ja imam dve se​stre”, re​kao je. „O ko​joj bi​ste že​le​li da raz​go​va​-
ra​te, de​tek​ti​ve?”
„Da po​ra​zgo​va​ra​mo o onoj ubi​je​noj. Znam za​što je Meri išla na
te​ra​pi​ju. Bila je zlo​sta​vlja​na u de​tinj​stvu. I na​me​ra​va​la je to da ob​-
ja​vi.”
Gle​dao me je tre​nu​tak-dva.
A onda se na​sme​jao.
„Ne”, re​kao je. „Vi samo mi​sli​te da ste ot​kri​li ra​zlog zbog kog je
odla​zi​la na te​ra​pi​ju. Vi​di​te, mo​joj se​stri bila je po​treb​na po​moć jer
je bila ra​stro​je​na i jer je ha​lu​ci​ni​ra​la. Bilo je po​ku​ša​ja sa​mo​u​bi​stva.
Ima​la je isto​ri​ju sa​mo​po​vre​đi​va​nja.”
Vi​deo je sum​nju na mom licu i na​sme​šio se.
„Moj zet je bio bes​ko​ri​sni cr​vić - ali ni​sam mu za​vi​deo na brač​-
noj sre​ći. Meri je ima​la te​ških pro​ble​ma. Da je Pi​ter No​kins nije
ubio, ve​ro​vat​no bi sama sebi od​u​ze​la ži​vot. U mo​joj po​ro​di​ci na​-
sled​ne su tri po​ja​ve - pla​va kosa, pla​ve oči i pa​ra​no​ič​na ši​zo​fre​ni​-
ja.” Uz​dah​nuo je. „To je krst koji no​si​mo.”
Od​mah​nuo sam gla​vom.
„Da je Pi​ter No​kins nije ubio, ja mi​slim da ona ne bi iz​vr​ši​la sa​-
mo​u​bi​stvo, nego bi pro​go​vo​ri​la. Oti​šla bi u po​li​ci​ju. Te​ra​pi​ja je uči​-
ni​la što je mo​gla. Dok​tor Džo je uči​nio ko​li​ko je mo​gao. Ali njoj je
bio ne​op​ho​dan za​vr​šni čin.”
„Gro​zan iz​raz”, re​kao je on.
„I mo​žda je i po​gre​šan”, na​sta​vio sam. „Ali ja sam vi​deo su​vi​še
žr​ta​va. Nji​ma je ne​op​hod​no da isti​na iza​đe na vi​de​lo, ina​če ih iz​je​da
kao rak. Va​šoj se​stri je bilo ne​op​hod​no da se sa​zna isti​na jer ju je
ono što se do​go​di​lo živu iz​je​da​lo. Bila joj je ne​op​hod​na prav​da.”
„Go​vo​ri​la je ona. Mno​go je go​vo​ri​la. Sa​ti​ma je go​vo​ri​la ume​sto
da tre​ni​ra. Mi​slim da to sve ne​gde piše. Sve te ogav​ne laži. Sve te
bo​le​sne fan​ta​zi​je. I moja maj​ka bila je ta​kva. Sve žene u mo​joj po​-
ro​di​ci pa​ti​le su od ta​kvih bo​le​snih fan​ta​zi​ja.”
Žene u nje​go​voj po​ro​di​ci.
Nje​go​va maj​ka. Nje​go​ve se​stre.
Da, kla​dim se da su sve pa​ti​le on ne​če​ga.
„Niko je nije slu​šao”, re​kao sam. „Da, i toga sam se na​gle​dao.
Po​ku​ša​la je da go​vo​ri i niko je nije slu​šao. Onda je naj​zad - mno​go
go​di​na ka​sni​je - bila sprem​na da po​ku​ša po​no​vo.”
Neko je po​ku​cao na vra​ta.
 „Osta​vi​te pred vra​ti​ma!”
Ku​ca​nje se po​no​vi​lo.
Na licu Nil​sa Ga​tlin​ga pla​nuo je čist bes.
„Otvo​ri vra​ta, kur​ve​ti​no glu​pa!”, re​kao je.
Zina se do​lju​lja​la u sobu. Po​gle​da​la ga je oči​ma za​ma​glje​nim od
dro​ge.
„Otvo​ri ih sam”, re​kla je.
Ko​rak​nuo je ka njoj i uda​rio je dla​nom po licu. Za​mah​nuo je po​-
no​vo da je oša​ma​ri, ali ja sam ga uhva​tio za ruku.
„U redu”, na​sme​jao se. „U redu.”
„Voli da me po​vre​đu​je”, re​kla je Zina sa cr​ve​nim oti​skom dla​na
na be​loj koži iša​ra​noj mr​lja​ma i ne​si​gur​no pri​šla vra​ti​ma. „Mno​go to
voli. Samo tako mu se diže.”
Na​sme​ši​la se zbog svo​je si​ću​šne po​be​de. Ali Ga​tling se samo
na​sme​jao.
„Do​dir​neš li je po​no​vo”, re​kao sam mu, „slo​mi​ću ti ruku na tri
me​sta.”
Na​sme​šio mi se.
„Vidi ga samo”, re​kao je. „Bra​ni​lac sla​bih.”
Pu​stio sam mu ruku. Ovo se oti​ma​lo kon​tro​li. Mo​rao sam da ga
od​ve​dem u sta​ni​cu. Mo​ra​mo da sni​mi​mo raz​go​vor s njim. Ako osta​-
ne​mo ovde, po​že​le​ću da ga po​vre​dim.
Zina je sti​gla do vra​ta. Ni​smo vi​de​li ko​no​ba​ra. Bio je to ogro​-
man apart​man. Vra​ti​la se gu​ra​ju​ći ko​li​ca.
Šam​pa​njac. Kofa s le​dom. Dve čaše. Ve​če​ra za jed​no.
„Mo​ra​te da po​đe​te sa mnom u sta​ni​cu Cen​tral​ni Vest end”, re​kao
sam mu. „Tre​ba mi vaša iz​ja​va. Bi​će​te sa​slu​ša​ni pod upo​zo​re​njem.”
„Samo malo.”
U ruci je dr​žao šam​panj​sku bocu.
Ni​sam ga gle​dao. Iz​va​dio sam te​le​fon. Že​leo sam da nas sve
čeka sprem​no.
Uda​rio me je u teme pu​nom šam​panj​skom bo​com. Sru​šio sam se
na ko​le​na. Boca me je po​go​di​la u po​ti​ljak. Ne​što je pu​klo, a to nije
bilo sta​klo.
Zina je vri​šta​la. Re​bra su mi bila vla​žna i le​de​no hlad​na. Uhva​-
tio sam se za plat​ne​ni stol​njak na ko​li​ci​ma i po​vu​kao sa so​bom kofu
s le​dom. Koc​ki​ce su se raz​le​te​le na sve stra​ne.
Ne​što mi je ek​splo​di​ra​lo u uhu. Shva​tio sam da me je si​gur​no
šut​nuo.
Dok mi se krv sli​va​la u oči, bol je od​jed​nom buk​nuo po​svu​da -
u čelu, u po​tilj​ku, u uhu.
Ga​tling je raz​go​va​rao te​le​fo​nom.
„Dođi od​mah ova​mo”, re​kao je.
A onda me je, vrlo pa​žlji​vo, ci​lja​ju​ći vr​hom ci​pe​le u krh​ku kost
tik iz​nad uha, Nils Ga​tling šu​ti​rao dok nije na​i​šla bla​go​slo​ve​na tama
i od​ne​la me.

***

Pro​bu​dio sam se i za​gle​dao se u Zinu.

Ni​sam se po​mak​nuo. Ni​sam imao pred​sta​vu je li ne​svest tra​ja​la
mi​nut ili sat. Ob​u​ze​la me je muč​ni​na ka​kva obič​no pra​ti pre​kid u
vre​me​nu. Do​bio sam gad​ne ba​ti​ne. Ah ne gad​ne kao de​voj​ka koja je
pre de​set go​di​na na​pu​sti​la Ru​mu​ni​ju.
Se​de​la je u sto​li​ci, gla​va joj je mli​ta​vo vi​si​la na​pred.
Pred​nji deo ma​ji​ce bio joj je kr​vav is​pod pre​se​če​nog vra​ta.
„Bože… O, Go​spo​de…”, iz​u​stio sam.
Po​ku​šao sam da usta​nem.
Šon No​kins je sta​jao u bli​zi​ni.
Gle​dao me je.
„Sre​di ga ovde”, re​kao je ne ski​da​ju​ći po​gled s mene.
„Neću”, od​go​vo​rio je Ga​tling. „Već mo​ra​mo da se ota​ra​si​mo
kur​ve. Osim ako ne že​liš obo​je da ih osta​viš za so​ba​ri​cu.”
U ruci je dr​žao bocu vode. Malu bocu mi​ne​ral​ne vode ka​kve
osta​vlja​ju u ho​tel​skim so​ba​ma. Po​mo​gli su mi da se us​pra​vim na
ko​le​na. Bila je to tako ne​o​če​ki​va​na do​bro​ta da su mi suze za​pe​kle
oči od bed​ne za​hval​no​sti. Onda mi je No​kins za​rio pr​ste u bra​du i
otvo​rio mi usta.
„Pij”, re​kao je Ga​tling.
Od​mah​nuo sam gla​vom.
Pro​mu​mlao sam ne​što.
 Uneo mi se u lice.
„Jebi se”, us​peo sam da iz​go​vo​rim.
„Otvo​ri mu usta i drži ih otvo​re​na.”
No​kins me je jed​nom krup​nom ša​kom uhva​tio za bra​du, a dru​-
gom za nos. Vi​li​ca mi je škljoc​nu​la i raz​ja​pi​la se. Si​pa​li su vodu.
Grlo mi se zgr​či​lo, blju​vo​ti​na se di​za​la, gor​ka.
AH No​kins mi je za​tvo​rio usta i blju​vo​ti​na mi se vra​ti​la niz grlo
za​jed​no s vo​dom.
„Sa​če​kaj dva​de​set mi​nu​ta”, re​kao je Ga​tling.
Soba se za​nji​ha​la.
Vre​me je te​klo is​pre​ki​da​no.
Že​leo sam da leg​nem i spa​vam za​u​vek, ali obu​kli su me, na​vu​kli
mi ma​ji​cu s ka​pu​lja​čom, pre​ma​lu, a onda sam išao hod​ni​kom, ob​u​-
zet vr​to​gla​vi​com i muč​ni​nom, noge su mi po​pu​šta​le, pri​ja​te​lji su me
pri​dr​ža​va​li, uve​li su me u te​ret​ni lift, veći i otr​ca​ni​ji nego onaj ko​jim
sam do​šao.
Iza​šli smo na zad​nja vra​ta. Mla​di ho​tel​ski rad​nik pu​šio je ci​ga​re​-
tu.
„Pre​vi​še je po​pio”, re​kao je Ga​tling, a kli​nac se na​sme​jao i brzo
sa​krio ci​ga​re​tu.
„Svi smo kroz to pro​šli”, re​kao je.
Ose​tio sam da pa​dam u du​bok san. U san koji je pre​dvor​je smr​-
ti. Či​ni​lo mi se da sam po​pio samo vodu, jer kad se po​me​ša s ne​-
kom teč​no​šću, ro​hip​nol nema ni mi​ris ni ukus.
Pot​pu​no se ras​to​pi. A onda se i vi ras​to​pi​te.
Dej​stvo koje ro​hip​nol ima na psi​ho​mo​tor​no de​lo​va​nje uma i mi​-
ši​ća može se upo​re​di​ti sa sred​stvi​ma za smi​re​nje samo ako shva​ti​te
da je ro​hip​nol de​set puta jači.
Si​lo​va​te​lji ga obo​ža​va​ju.
Zato što po​mo​ću nje​ga mogu da vam rade šta god hoće.
 32

Pro​bu​di​lo me je kuc​ka​nje če​ki​ća po pred​njim zu​bi​ma.

„Prvo ću mu iz​bi​ti sve zube”, go​vo​rio je Šon No​kins. „Onda ću
mu za dva​de​se​tak mi​nu​ta od​se​ći vr​ho​ve pr​sti​ju.” Malo je raz​mi​slio.
„Za naj​vi​še pola sata.”
Vrh če​ki​ća op​cr​tao je gru​bi krug oko mog lica. No​kins ga je po​-
vu​kao pre​ko mog čela, obra​za i bra​de, a za​tim na dru​gu stra​nu.
„Onda ću mu uklo​ni​ti lice”, re​kao je. „Na​pra​vi​ću lep du​bok za​-
rez i slju​šti​ću mu kožu.” Okre​nuo se. „Onda ćemo ga spa​li​ti. Neće
naći čo​ve​ka. Naći će samo iz​go​re​lo isec​ka​no meso.”
Bio sam sve​stan da ne mogu da se mak​nem. U prvi mah sam po​-
mi​slio da me spre​ča​va iz​daj​stvo uma i mi​ši​ća. Onda sam shva​tio da
su me ve​za​li za sto​li​cu ob​mo​tav​ši me s dve- -tri rol​ne sme​đe le​plji​-
ve tra​ke.
U ne​kom tre​nut​ku mora da sam po​vra​ćao po​što mi je pru​ga žute
žuči vi​si​la iz usta i le​pi​la mi se za gole gru​di.
Ska​ut, po​mi​slio sam, ili re​kao, ili mo​žda po​vi​kao.
Ro​hip​nol mi je na​pu​nio gla​vu gu​stom ma​glom i ni​sam umeo da
odre​dim šta je stvar​nost, a šta sam samo sa​njao.
Ova nova soba bila je osve​tlje​na, a sve​tla su bila pre​ja​ka da išta
vi​dim. Na tre​nu​tak sam se za​pi​tao je​sam li umro i za​vr​šio u ne​kom
jar​ko osve​tlje​nom kut​ku pa​kla.
„Bože, mo​lim te” re​kao sam. „O, mo​lim te, Go​spo​de…”
„Šta kaže?”
„Samo ble​be​će. Od ro​hip​no​la. Po​br​lja​vio je.”
Čuo sam zvo​na. Zvo​na iz hra​ma. Ja​pan​ska zvo​na.
Otvo​rio sam oči.
Bio sam u ve​li​koj kući na Haj​gej​tu. Bio sam u Ba​šti.
Bio sam u vi​so​kom atri​ju​mu u koji sam ušao pre či​ta​ve več​no​-
sti, u ve​li​kom be​lom otvo​re​nom pro​sto​ru sa zad​njim zi​dom od sta​-
kla. Mr​lja od ne​u​spe​log po​ža​ra još se cr​ne​la na jed​nom vi​so​kom
zidu i po​lo​vi​ni poda ku​hi​nje i tr​pe​za​ri​je. Du​gač​ki tr​pe​za​rij​ski sto za
dva​na​est oso​ba još je sta​jao tu. Iza sta​kle​nog zida bio je samo mrak.
I ne​žni glas zvo​na iz ja​pan​skog vrta.
Nils Ga​tling je sta​jao na pro​zo​ru i gle​dao u te​le​fon.
No​kins je moju ode​ću sta​vio u crnu kesu za sme​će. Tek tada
sam shva​tio da sam nag.
Iz​me​đu nas je sta​jao sto​čić za kafu, a na nje​mu me​tal​na kan​ta za
ben​zin, če​kić, te​ste​ra i vi​so​ka vaza puna sve​že ubra​nih kri​no​va.
Um mi nije ra​dio kako tre​ba. Bilo je vrlo ve​ro​vat​no da se ni​ka​da
neće ni opo​ra​vi​ti. Ro​hip​nol osta​je u kr​vo​to​ku osam sati, a ja ću do
tada biti mr​tav.
Ni​sam mo​gao da mi​slim. Ni​sam vi​deo kako tre​ba. Ni​sam mo​gao
da di​šem bez iz​ne​nad​nih ta​la​sa muč​ni​ne.
Ali jed​no sam vi​deo.
Čo​ve​ka na pro​zo​ru.
I prvi put sam ga vi​deo ja​sno.
„Ne tvoj otac”, re​kao sam Nil​su Ga​tlin​gu. „Ti.”
Ni​sam znao je​sam li reči iz​go​vo​rio ili samo za​mi​slio, ali vi​deo
sam bo​ga​tog mom​či​ća kako radi šta hoće dok mu otac gubi ra​zum
od tuge, dok mu se otac budi ma​mu​ran od pi​jan​stva, dok mu otac
žali što i sam nije mr​tav.
Vi​deo sam Nil​sa Ga​tlin​ga kako se šu​nja u sobe svo​jih se​sta​ra i
radi šta mu pad​ne na pa​met, a nema ni​ko​ga da ga za​u​sta​vi.
I vi​deo sam Meri ubi​je​nu zato što je naj​zad odlu​či​la da se obra​ti
po​li​ci​ji, da bi ot​kri​la sve taj​ne, jer se na kra​ju sve taj​ne sa​zna​ju, čak
i ako je za to po​tre​ban či​tav ži​vot…
A shva​tio sam da to ni​sam samo za​mi​šljao kad je No​kins sve​zao
ve​li​ku crnu kesu i pri​šao mi da mi po​no​vo kuc​ne če​ki​ćem po pred​-
njim zu​bi​ma.
„Mno​go ble​be​ćeš za jed​nog mr​tva​ca.”
Uzeo je kan​tu i iz​lio mi smr​dlji​vu teč​nost po gla​vi, ru​ka​ma i no​-
ga​ma. Za​dah ben​zi​na te​rao me je na po​vra​ća​nje.
„Pij, de​tek​ti​ve”, re​kao mi je No​kins. „Zato što ću ukre​sa​ti ši​bi​cu
u tvoj sle​de​ći udi​saj.”
Već mi se či​ni​lo da ose​ćam mi​ris sop​stve​nog spa​lje​nog mesa.
 „Spa​lji​va​nje”, re​kao je Ga​tling pre​zri​vo, ne di​žu​ći po​gled s te​le​-
fo​na. „To je tvo​je re​še​nje za sve, je li? Nema više va​tre, No​kin​se.”
To nije bio za​htev. To je bila za​po​vest i vi​deo sam iz​raz ra​zo​ča​-
ra​nja na No​kin​so​vom licu. Vo​leo je va​tru. I se​tio sam se far​me na
ko​joj Kla​ni​čar nije osta​vio oti​ske pr​sti​ju zato što ju je neko spa​lio.
„Že​liš da on ne​sta​ne, zar ne?”, re​kao je No​kins. „Da ga ni​kad ne
nađu? Va​tra će one​mo​gu​ći​ti da ga nađu.”
Ga​tling je po​ka​zao crnu mr​lju u ku​hi​nji i tr​pe​za​ri​ji.
„To si već po​ku​šao, zar ne? I kako ti je uspe​lo, mo​ro​nu?”
„Tvo​ju ženu nisu za​pa​li​li su​se​di”, re​kao sam No​kin​su. „Nije iz​-
go​re​la u ne​re​di​ma. To je sve sra​nje. Ti si je živu za​pa​lio, zar ne? Šta
je ura​di​la da to za​slu​ži?”
Vi​deo sam da mu se telo na​pe​lo, ali nije me po​gle​dao.
„Ho​ćeš da on ne​sta​ne, je li?”, re​kao je No​kins.
„Po​sto​ji bo​lji na​čin”, od​go​vo​rio je Ga​tling.
Od​jed​nom se sve uklo​pi​lo.
Po​gle​dao sam Šona No​kin​sa i vi​deo za​pa​lje​nu pri​ko​li​cu u ko​joj
vri​šti žena i se​tio sam se za​tvor​skog dnev​ni​ka po​se​ta u kom je pi​sa​-
lo da je Šo​no​va žena po​se​ći​va​la Pi​te​ra sva​ke sed​mi​ce, go​di​na​ma.
I vi​deo sam da je kći Šona No​kin​sa, dok mi je gre​ba​la lice, bila
pot​pu​no uve​re​na da njen stric Pi​ter nije po​či​nio zlo​čin za koji je op​-
tu​žen. Nije ve​ro​va​la u to, nego je zna​la.
„U šta gle​daš, svi​njo?”, po​vi​kao je No​kins.
Na​sme​šio sam mu se.
„Gle​dam čo​ve​ka čije su žena i kći spa​va​le s nje​go​vim bra​tom.”
Po​di​gao je če​kić, s ubi​stvom is​pi​sa​nim na licu.
„I zato si mu sme​stio”, re​kao sam.
Uda​rio me je če​ki​ćem.
Po​go​dio me je u ja​go​di​cu i ot​ki​nuo mi ko​mad mesa tik is​pod
oka.
Obo​rio sam gla​vu po​ku​ša​va​ju​ći da ob​u​zdam di​sa​nje, tru​de​ći se
da sa​vla​dam bol. Mo​gao sam po​no​vo da pro​go​vo​rim tek po​sle ne​-
ko​li​ko mi​nu​ta.
„Nil​se?”, re​kao sam.
„Šta je?”
 Nije me gle​dao. Još je pe​tljao s te​le​fo​nom.
„Evo šta se do​go​di​lo”, re​kao sam. „Ovaj Šon No​kins tre​ba​lo je
da ućut​ka tvo​ju se​stru. Tre​ba​lo je da spre​či Meri da sve iz​br​blja
vla​sti​ma. To je vrlo omi​lje​no ovih dana. Va​skr​sa​va​nje sta​rih sek​su​-
al​nih zlo​či​na. Za sta​re sek​su​al​ne zlo​či​ne može da se do​bi​je mno​go
go​di​na za​tvo​ra. Si​lo​va​nje dece ne za​sta​re​va. Žr​tve pro​na​la​ze glas. I
prav​du. Naj​zad. Koja je bila za​mi​sao? Da po​bi​ješ či​ta​vu po​ro​di​cu
kako bi iz​gle​da​lo kao ma​sov​no ubi​stvo?”
Ga​tling se go​to​vo na​sme​šio.
„Uspe​lo je, zar ne?”
„Jesi li znao da je Šon si​lo​vao Meri? Kla​dim se da to nije bio
deo pla​na, zar ne? Zato si mr​zeo nje​nog muža. Niko ne srne da do​-
dir​ne Meri osim tebe. Ali neko je​ste, Nil​se. Ovaj Šon No​kins ovde.
Pi​taj ga. Ta in​for​ma​ci​ja nije ni​kad ob​ja​vlje​na. Ali tač​na je. Pi​taj ga.”
U be​loj pro​sto​ri​ji za​vla​da​la je ti​ši​na. Ga​tling je zu​rio u No​kin​sa.
„Je li to isti​na?”
„Nije! Bed​nik samo po​ku​ša​va da se iz​vu​če…”
„Nil​se?”, re​kao sam.
„Šta je?”
„Gde je Bre​dli?”, upi​tao sam ga.
Po​čeo sam da do​zi​vam de​ča​ka po ime​nu.
„BRE​DLI! BRE​DLI! BRE​DLI!”
„Ućut​kaj ga već jed​nom”, re​kao je Ga​tling, a No​kins mi je be​-
sno za​le​pio tra​ku pre​ko usta. Onda mi je za​le​pio tra​ku i pre​ko nosa,
oči​ju, uši​ju. Le​pio je sve dok nije po​tro​šio svu tra​ku.
I od​jed​nom ni​sam mo​gao da di​šem. Za​tvo​rio mi je i usta i nos.
Pre​te​rao je. Nije mi osta​vio do​vod va​zdu​ha. Že​leo je da od​mah
umrem.
Po​ku​šao sam da se smi​rim.
Shva​tio sam da ne mogu da di​šem na usta i da mi je nos uglav​-
nom za​pu​šen tra​kom, ali da mogu da uvla​čim va​zduh uglom jed​nog
si​nu​sa. To je bilo do​volj​no. Jed​no oko nije mi bilo pot​pu​no za​tvo​re​-
no, pa sam vi​deo usku tra​ku sobe.
I tako sam vi​deo ču​va​ra.
Bio je to mla​di Ne​pa​lac, Gur​ka, ve​ro​vat​no biv​ši pri​pad​nik voj​-
ske. Mo​žda upra​vo onaj koji je bio ovde pr​vog dana is​tra​ge. Sta​jao
je na kra​ju pri​la​zne sta​ze i ne​si​gur​no gle​dao kuću. Ga​tling i No​kins
su raz​go​va​ra​li na pro​zo​ru pre​ma vrtu. Nisu ga vi​de​li. On je i da​lje
gle​dao kuću.
Noge su mi bile ve​za​ne tra​kom iz​nad ko​le​na, ali mo​gao sam da
mi​čem pot​ko​le​ni​ce. Za​mah​nuo sam no​gom pre​ma vi​so​koj vazi na
sto​či​ću za kafu. Pro​ma​šio sam i uda​rio ri​som u sto​čić. Bol mi je
pro​stru​jao kroz nogu i zgr​čio mi te​sti​se. Pro​gu​tao sam kne​dlu jer
sam znao da ću se ugu​ši​ti ako bu​dem po​vra​ćao.
Po​no​vo sam za​mah​nuo i ovog puta po​go​dio. Vaza je po​le​te​la i
raz​bi​la se o ivi​cu sto​či​ća, a sta​klo, voda i sve​ži kri​no​vi raz​le​te​li su
se na sve stra​ne.
Kroz svoj si​ću​šni pro​zor u svet vi​deo sam ču​va​ra kako pri​la​zi
sta​zom.
Po​zvo​nio je.
No​kins se nagnuo nad mene.
„Hteo sam brzo da te ubi​jem”, pro​ša​pu​tao je. „Ali sada ću to
oba​vi​ti što spo​ri​je bu​dem mo​gao.”
Za​mah​nuo sam no​gom i uda​rio u ne​što tvr​do i ljud​sko. Nje​go​vi
pr​sti su mi se ža​ri​li u vrat kao kan​dže i obo​ri​li mi gla​vu. Ose​tio sam
hla​dan va​zduh s otvo​re​nih vra​ta i čuo ža​mor uljud​nog raz​go​vo​ra.
„Hva​la vam naj​lep​še”, go​vo​rio je Ga​tling. „Da, po​li​ci​ja nam je
pre​pu​sti​la kuću… Ja ću pre​no​ći​ti ovde, ali hva​la vam na bri​zi.”
„Do​vi​đe​nja, go​spo​di​ne”, re​kao je Gur​ka i oti​šao.
Ula​zna vra​ta su se za​tvo​ri​la.
Čuo sam ko​ra​ke sa sta​ze.
Vra​ta ču​va​ro​vog au​to​mo​bi​la su se otvo​ri​la i za​tvo​ri​la. Onda su
se kola od​ve​zla.
Do​šlo mi je da pla​čem.
Osta​li smo sami u ve​li​koj kući na vrhu naj​vi​šeg grad​skog brda,
a ti​ši​na je zvu​ča​la kao kraj sve​ta.
La​žni trag, po​mi​slio sam.
Pi​ter No​kins bio je la​žni trag.
Pi​ter No​kins bio je Mej​zi Dos.
I bio je sa​vr​šen za tu ulo​gu.
 „Sa​če​kaj da ču​var ode”, re​kao je Ga​tling. „Onda ćemo ga iz​ne​ti
na zad​nja vra​ta.” Po​tap​šao me je po gla​vi. Srce mi je di​vlje uda​ra​lo
u gru​di​ma. Va​zdu​ha nije bilo do​volj​no. Ni iz​bli​za do​volj​no.
Gu​šio sam se.
„Znam od​lič​no me​sto da ga za​ko​pa​mo”, re​kao je Ga​tling.

***

Zad​nji zid Ba​šte bio je ob​ra​stao br​šlja​nom.

Na jed​nom me​stu br​šljan je mo​gao da se po​me​ri i ot​kri​je pe​šač​-
ku ka​pi​ju - taj​na dvo​kril​na vra​ta čiju su pr​vo​bit​nu na​me​nu zna​li
samo lju​di koji su već sto​ti​na​ma go​di​na prah i pe​peo.
No kad se br​šljan po​vu​če, skri​ve​na ka​pi​ja je obez​be​đi​va​la pri​-
stup u na​se​lje, baš kao one noći kad je No​kins do​šao da po​bi​je po​-
ro​di​cu, baš kao što im je pred​sta​vlja​la put do gro​blja te noći kada
su me od​ne​li u car​stvo mr​tvih.
Od​ne​li su me du​bo​ko u vik​to​ri​jan​sku džun​glu. Po​ku​ša​vao sam
da za​mi​slim pu​ta​nju. Kro​za zid. Niz ste​pe​ni​ce do Egi​pat​ske ave​ni​je.
De​sno ka - kuda? - ka Di​ken​so​voj sta​zi. A onda levo i ni​zbr​do do
Ugla ute​he.
No um mi je i da​lje bio slab i oma​mljen od ro​hip​no​la, oba​vi​ja​la
me je ma​gla dro​ge, a kad su me gru​bo spu​sti​li na tlo, bio sam pot​pu​-
no iz​gu​bljen.
Ni​sam vi​deo ni​šta. Sve je bilo pot​pu​no mrač​no.
No čuo sam zvu​ke ko​pa​nja ze​mlje, a onda škri​pu i puc​ke​ta​nje
sta​rog dr​ve​ta, is​tru​le​log od vre​me​na.
Onda je na​i​šao za​dah gro​ba i sna​žne ruke su me po​di​gle.
„Hteo si da spa​vaš sa kur​vom?”, re​kao mi je Nils Ga​tling u uho.
„Evo jed​ne s ko​jom ćeš spa​va​ti za​u​vek.”
Onda sam čuo šu​šta​nje i krc​ka​nje ljud​skih ko​sti​ju kada su me
spu​sti​li u san​duk.
 33

Do​sta je.
Spa​vaj sada.
Sklo​pi oči.
Ne mi​sli ni o čemu.
Skli​zni u tamu, pot​pu​nu i ne​pre​ki​nu​tu, u je​di​no što ćeš ika​da
zna​ti.
Pu​sti svoj dah da oba​vi po​sao.
Pu​sti da se sve okon​ča.
Pri​gr​li tamu i okon​čaj svo​je pat​nje.
Okon​čaj. Okon​čaj. Okon​čaj.
Bol me je oži​veo.
Ne znam ko​li​ko dugo su če​ka​li da se ču​va​ro​va sme​na za​vr​ši, ali
mi​slim da je bilo do​sta dugo po​što je bol pro​se​kao ma​glu ro​hip​no​la
u mo​joj gla​vi.
Do​bio sam do​sta ba​ti​na, ali ovaj bol je po​ti​cao iz po​se​ko​ti​ne na
ja​go​di​ci koju mi je No​kins na​či​nio če​ki​ćem.
Taj bol - že​sto​ka ža​o​ka sve​že du​bo​ke po​se​ko​ti​ne na ote​če​nom
mesu - bio je do​vo​ljan da raz​ve​je ma​glu ta​man to​li​ko da shva​tim da
su me ži​vog sa​hra​ni​li.
Vri​snuo sam.
Ba​ca​kao sam se kao pas sa po​lu​mr​tvim pa​co​vom u če​lju​sti​ma,
pra​sta​re ko​sti krč​ka​le su, pu​ca​le i lo​mi​le se poda mnom, za​ri​va​le su
mi se u telo, a tra​ka oko ruku se raz​la​ba​vi​la kao da nema moći na
ovom stra​šnom me​stu. Ki​dao sam je pr​sti​ma, zu​bi​ma, vu​kao sam je
da ne​sta​ne.
Tra​ke je bilo mno​go, ali znao sam da sam sti​gao do kra​ja kad je
po​če​la da mi čupa kosu i kožu. Onda sam le​žao i dah​tao, a krov
sve​mi​ra bio je vla​žno tru​lo drvo sve​ga ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra iz​nad
mog lica.
Le​žao sam i di​sao, a tama oko mene bila je pot​pu​na i sve​o​bu​-
hvat​na.
Onda sam po​čeo da uda​ram.
„Ska​ut”
Po​mi​slio sam na nju i udah​nuo. Po​mi​sao na nju dala mi je sna​ge.
Mi​slio sam na nju i gla​sno iz​go​va​rao nje​no ime i zvuk ime​na moje
kće​ri pu​nio me je be​snom že​ljom da ži​vim.
Uda​rao sam ona​ko kako sam učio da uda​ram me​se​ci​ma, go​di​na​-
ma, ne tro​še​ći sna​gu ulu​do, nema sna​ge za raz​ba​ci​va​nje, di​zao sam
pe​sni​ce ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra do dr​ve​ne ta​va​ni​ce, uda​rao - leva - de​-
sna - leva - de​sna - uda​rao sam a sla​ba​šni ži​vo​tinj​ski cvi​lež iz​bi​jao
mi je iz usta sa sva​kim udar​cem - leva - de​sna - leva - de​sna - ah! -
ah! - ah! - ah! - lak​to​va za​ri​ve​nih u trup kao da se šti​tim od uda​ra​ca
koji od​u​zi​ma​ju dah i gori su od sva​kog udar​ca u lice - leva - de​sna -
leva - de​sna - ah! - ah! - ah! - ah! - dok mi šake nisu pro​kr​va​ri​le pa
sam mo​rao da sta​nem, pre​vla​dam bol i do​đem do daha.
Dok sam se od​ma​rao, omo​tao sam ko​ma​de tra​ke oko pe​sni​ca,
na​či​nio sam ne​ka​kve ru​ka​vi​ce s ko​ji​ma ću uda​ra​ti jače. Ka​sni​je -
po​sle či​ta​vog sata, či​ni​lo mi se, a mo​žda je pro​te​klo sve​ga ne​ko​li​ko
se​kun​di - po​čeo sam iz​no​va.
I drvo je pu​klo. Škri​pa je za​zvu​ča​la kao iz​ne​nad​na gr​mlja​vi​na pa
sam uda​rao još jače, ali to nije po​mo​glo jer pu​ko​ti​na nije po​ra​sla, a
gu​bio sam sna​gu; le​žao sam u gro​bu, znoj je iz​bi​jao iz mene, sla​ne
suze su mi cu​ri​le i pe​kle mi oči.
I pri​me​tio sam va​zduh.
Nije ga bilo mno​go.
Tro​šio sam ga.
Okre​nuo sam se na bok, ose​tio na​let pa​ni​ke, po​ku​šao sam da je
ob​u​zdam di​šu​ći spo​ri​je. No ot​krio sam da ne mogu da le​žim na
boku. Nije bilo me​sta. San​duk mi to nije do​zvo​lja​vao. Hteo je da
po​či​vam na le​đi​ma i da tako po​či​vam za​u​vek.
Gla​sno sam opso​vao, za​mah​nuo no​gom i ose​tio da je pro​le​te​la
kroz tru​lo drvo i za​ri​la se u hlad​nu ze​mlju. Tre​ba​lo mi je pri​lič​no
vre​me​na da je iz​vu​čem. Tada sam shva​tio da drvo samo što se nije
ras​pa​lo. Tre​ba samo da ga uda​ram na pra​vi na​čin. I mo​ram to da
oba​vim dok još imam va​zdu​ha.
 Ali bio sam is​cr​pljen.
Za​tvo​rio sam oči, mada je bilo sve​jed​no jesu li otvo​re​ne ili za​-
tvo​re​ne. Od​ma​rao sam se ko​li​ko sam mo​gao. Kad sam ose​tio da me
tama vuče, da mi ša​pu​će da za​spim, da mi go​vo​ri da sam dao sve
od sebe i da je vre​me za pre​dah, na​te​rao sam sebe na po​sled​nji na​-
por.
Ni​sam više mo​gao da uda​ram pe​sni​ca​ma jer su mi se zglav​ci
pre​tvo​ri​li u kr​va​vu kašu. Zato sam upo​tre​bio oruž​je pr​lja​vih bo​ra​ca.
Lak​to​ve. Ko​le​na, čelo. Uda​raj bilo čime. Uda​raj sva​čim. Ule​ti u
ludi ri​tam.
„Ska​ut! Ska​ut! Ska​ut!”
Ste​njao sam sa sva​kim za​ma​hom. Levi la​kat u drvo - de​sni la​kat
u drvo - de​sno ko​le​no - pa levo ko​le​no - i naj​zad sam se odi​gao od
tla u oma​mlje​nom tr​bu​šnja​ku, a ko​sti poda mnom za​bi​ja​le su mi se
u leđa i po​lo​mi​le se kad sam ras​pa​lio če​lom u dr​ve​no nebo.
Ni​šta nije po​mo​glo. Drvo je puc​ke​ta​lo i puc​ke​ta​lo, čak je i na​-
pu​klo, ali ja sam ostao u gro​bu u kom ću po​či​va​ti za​u​vek, pot​pu​no
iz​ne​mo​gao, i naj​zad sam se pre​dao vre​lim gor​kim su​za​ma.
Re​kao sam gla​sno jed​nu reč.
„Ska​ut.”
I samo što ni​sam za​ri​dao.
A onda sam ose​tio pa​co​va.
Uvu​kao se u moj mali dr​ve​ni svet kroz rupu koju sam pro​bio
no​gom. Skli​znuo mi je iz​me​đu nogu i, od​go​vo​riv​ši na moj krik či​-
stog uža​sa - pre​šao mi pre​ko bu​ti​ne, du​gač​ki rep vi​ju​gao je pre​ko
moje gole kože kao neka bo​le​sna zmi​ja, i čuo sam kako zve​ke​će zu​-
bi​ma bli​zu mog uha kao da je za​stao da uži​va u mi​ri​su mog kr​va​vog
lica.
Ri​tao sam se, vri​štao sam, ba​ca​kao sam se kao ži​vo​ti​nja na sa​-
mr​ti koja je naj​zad shva​ti​la da se bori za goli ži​vot.
Po​klo​pac san​du​ka je pu​kao, škrip​nuo i ras​pao se.
I nebo se sru​ši​lo. Hlad​na tvr​da ze​mlja pa​da​la mi je od​o​zgo na
gru​di, pa na lice, a onda svu​da. Či​ta​vo nebo le​de​no od zime ru​ši​lo
mi se od​jed​nom u usta i u oči i pu​ni​lo mi no​zdr​ve.
Ko​pao sam ze​mlju po​lo​mlje​nim nok​ti​ma. Gre​bao sam, rio i ko​-
pao. Ze​mlja je hte​la da me za​tr​pa. Ni​sam joj do​zvo​lja​vao. No te​ži​na
sve​ta na meni, tog sve​ta ze​mlje, gu​ši​la me je. Bo​rio sam se pro​tiv
nje, sve​stan da će, ako pre​sta​nem da se bo​rim, na​stu​pi​ti tre​nu​tak za
umi​ra​nje. Po​ku​ša​vao sam da usta​nem, a ze​mlja me je sna​žno pri​ti​-
ska​la, sada sam se bo​rio više nego što sam ko​pao, ona​ko kako se
očaj​ni​ci bore, s bes​po​moć​nom i pre​stra​vlje​nom že​sti​nom, a ze​mlja
je od zime bila to​li​ko hlad​na i tvr​da, i shva​tio sam da više ne di​šem,
da se da​vim, da sam se za​grc​nuo, usta pu​nih ze​mlje, da mi se grlo
za​tva​ra, a srce i plu​ća spre​ma​ju se da mi pr​snu.
Onda sam se us​pra​vio u po​lu​se​de​ći po​lo​žaj, te​ret sve​ta ze​mlje
još me je ti​štao, ali više nije mo​gao da me za​dr​ži. Ose​tio sam da mi
je jed​na ruka pro​bi​la ze​mlju, udah​nuo sam sve​ži hlad​ni va​zduh, a
onda sam se iz​vu​kao uvis lo​me​ći ko​sti pod so​bom u prah.
Pr​sti su mi se pro​bi​li u noć, onda jed​na šaka, za​tim mi​ši​ca. Iz​vu​-
kao sam uvis teme, pa čelo, za​tim lice, plju​vao sam ze​mlju i udi​sao
va​zduh, po​vra​ćao sam ze​mlju i po​no​vo je uvla​čio, le​pi​la mi se za je​-
zik, zube i grlo, dah​tao sam kao da​vlje​nik kad iz​ro​ni po​sled​njom
trun​kom sna​ge i od​jed​nom sam le​žao, za​di​han, kr​klja​ju​ći, po​lu​za​tr​-
pan i po​lu​slo​bo​dan, sve me je bo​le​lo, grla, oči​ju i nosa još pu​nih ze​-
mlje iz gro​ba.
Živ.
Dva va​tre​na žuta oka pi​lji​la su u mene. Sta​ri li​sac iša​ran ožilj​ci​-
ma i ja zu​ri​li smo je​dan u dru​gog u ne​ve​ri​ci. Onda je li​sac otr​čao. A
ja sam za​spao. Ili sam se one​sve​stio. Ili je u meni još bilo do​volj​no
ro​hip​no​la da se pri​vi​jam uz tamu kao uz lju​bav​ni​cu.
Ni​sam se ni mak​nuo dok ni​sam za​drh​tao od hlad​no​će i iz​ne​na​da
shva​tio da ću se smr​znu​ti ako se ne po​me​rim.
Pra​ćen po​gle​di​ma an​đe​la bez lica iz​vu​kao sam se iz gro​ba i ot​-
krio da ni​ka​ko ne mogu da sto​jim. Baš ni​ka​ko. Za​bo​ra​vi na sta​ja​nje.
Zato sam kre​nuo da pu​zim.
Vu​ku​ći se po​la​ko na​pred, ose​ćao sam gru​bo tlo pod ko​le​ni​ma i
lak​to​vi​ma, pod pod​lak​ti​ca​ma i li​sto​vi​ma, a kako bol nije je​nja​vao,
bilo mi je dra​go što se ne​što le​plji​ve tra​ke za​dr​ža​lo na mo​jim udo​vi​-
ma i ma​kar malo me šti​ti​lo.
Vu​kao sam se u nadi da će se noć za​vr​ši​ti i da će sti​ći po​moć.
Ali noć je bila bes​kraj​na, a po​moć nije do​la​zi​la. Kad više ni​sam mo​-
gao ni da pu​zim, le​gao sam, tre​sao se od hlad​no​će i cvi​leo kao ra​-
nje​na ži​vo​ti​nja.
Po​sled​nje čega se se​ćam bio je spo​me​nik is​pred mene. Iz žbu​nja
se uz​di​za​la sta​tua usnu​log psa. Bio je ogro​man, ve​li​či​ne au​to​mo​bi​la
a ne psa, pa sam se za​pi​tao da li je za​i​sta tu ili je tvo​re​vi​na mog
sna. No to nije ni bilo va​žno.
Iza psa je sta​ja​la ka​me​na plo​ča s re​či​ma koje su si​ja​le na umi​ru​-
ćoj zim​skoj me​se​či​ni.

TOM SE​JERS
PESNIČAR
PRVAK ENGLE​SKE
ROĐEN 1826. u PIMLI​KU, BRAJ​T ON, SASEKS.

„OVO JE MU​ŠKA IGRA I SAMO PRA​VI

MU​ŠKAR​CI TRE​BA DA JE IGRA​JU.”

Za​tvo​rio sam oči i one​sve​stio se s jed​nom ru​kom na psu Toma

Se​jer​sa.
 34

„Go​spo​de bože”, re​kao je Roki. „Šta su ti to ura​di​li?”

Bilo je le​de​no hlad​no na Haj​gejt​skom gro​blju sat pre zore. Roki
je is​tr​čao iz ma​gle, jer bok​se​ri trče u to vre​me kako pred bor​bu ne
bi bili pot​pu​no te​le​sno is​cr​plje​ni.
Po​di​gle su me ruke, is​to​vre​me​no sna​žne i ne​žne. Zu​rio sam u an​-
đe​le bez lica u gr​mlju dok je Roki s mene ski​dao ostat​ke le​plji​ve
tra​ke, obla​čio me u tre​ner​ku, za​kop​ča​vao mi je do grla, spu​štao me
na tlo i mu​čio se da mi na​vu​če do​nji deo. Po​mo​gao mi je da usta​-
nem, oslo​nio sam se na nje​ga pa smo po​la​ko kre​nu​li ni​zbr​do do ka​-
pi​je gde nas je če​kao nje​gov sta​ri beli kom​bi.
„Se​vil rou broj dva​de​set se​dam”, re​kao sam mu i po​no​vio kad
nije re​a​go​vao. „Se​vil rou broj dva​de​set se​dam. Sta​ni​ca Cen​tral​ni
Vest end.”
„Ne”, re​kao je.
Onda smo kre​nu​li ka jugu, sa​o​bra​ćaj na Ar​čve​ju već se po​ja​ča​-
vao, i mo​žda sam za​spao, jer obi​la​zi​li smo se​ver​nu če​tvrt An​đeo
kad sam po​gle​dao nje​go​vo lice i vi​deo da je na​mr​šte​no dok je skre​-
tao na istok, pre​ma Si​ti​ju, 1st endu i Esek​su. Shva​tio sam da je po​li​-
cij​ska sta​ni​ca po​sled​nje me​sto na koje bi me Roki od​ve​zao.
Opso​vao sam ga jed​nom. Zato što me ne vozi gde ja hoću. Zbog
sve​ga što mi je pre​ću​tao. Su​mor​no mi se osmeh​nuo i od​mah​nuo gla​-
vom, a ja sam sklo​pio oči zna​ju​ći da mi je spa​sao ži​vot.
Onda sam za​spao.

***

Pro​bu​di​li su me zvu​ci ska​ku​ta​nja.

Ko​žni ko​no​pac ši​bao je kroz va​zduh, sve brže i brže, a tan​ki đo​-
no​vi bok​ser​skih pa​ti​ka lako su do​di​ri​va​li tlo. Is​te​gao sam telo, opi​-
pao gde me sve boli i po​ku​šao da pro​teg​nem ruke i noge. Ša​ka​ma
sam do​dir​nuo zid. Kre​vet je bio ma​ju​šan, kao i soba. Bila je to mala
pri​ko​li​ca. U jed​nom uglu sta​ja​la je pa​li​ca za bej​zbol. Po​seg​nuo sam
da je uz​mem.
„Ovde si be​zbe​dan”, re​kla je Eho.
Sta​ja​la je na vra​ti​ma. Kao i uvek, bila je obu​če​na za leto i pro​-
vod - bele krat​ke pan​ta​lo​ne, ma​ji​ca krat​kih ru​ka​va koja joj nije po​-
kri​va​la pu​pak s dra​gim ka​me​nom, ci​pe​le s glo​ma​znim vi​so​kim pot​-
pe​ti​ca​ma. No de​lo​va​la je sta​ri​je, a sada se ja​sno vi​de​lo da je trud​na.
„Ne tre​ba ti ta pa​li​ca”, re​kla je, bez osme​ha. „Roki im neće do​-
zvo​li​ti da te po​vre​de.”
Le​gao sam i po​mi​slio kako su pa​li​ce za bej​zbol ve​o​ma pre​ce​nje​-
no oru​đe za lič​nu od​bra​nu.
„Šta ti se do​go​di​lo?”
Udah​nuo sam. Pre​ma ble​doj sve​tlo​sti na​po​lju pro​ce​nio sam da
sam pre​spa​vao veći deo dana. Od osta​ta​ka ro​hip​no​la imao sam naj​-
go​ri ma​mur​luk na sve​tu. No se​ćao sam se sve​ga. I mo​gao sam ja​sno
da mi​slim.
„Tvoj otac i Nils Ga​tling”, re​kao sam. „Eto šta mi se do​go​di​lo.
Oni se po​zna​ju, zar ne?”
Eho je sleg​nu​la ra​me​ni​ma. „Moj tata je go​di​na​ma oba​vljao raz​ne
po​slo​ve za nje​ga. Po​ro​di​ca Ga​tling ima ne​kret​ni​ne ši​rom Lon​do​na.
Moj sta​ri je re​dov​no za​ra​đi​vao ra​de​ći za njih.”
Samo što se ni​sam na​sme​jao.
„I nisi mi to re​kla?” ka​zao sam. „Ni Roki mi nije re​kao?”
Gle​da​la me je ne​tre​mi​ce.
„Ti si za​kon”, re​kla je. „Tru​di​mo se da za​ko​nu ne ka​že​mo ni​-
šta.” Onda joj je u oči​ma sev​nuo sta​ri bes. „Ah ja sam po​ku​ša​la da
ti ka​žem za mog stri​ca, zar ne? Re​kla sam ti da je ne​vin. Ali nisi
hteo da me slu​šaš.”
„Ne​će​te ni​šta da nam ka​že​te, ali ho​će​te da slu​ša​mo”, re​kao sam.
„Uvi​đaš i sama kako to može da iza​zo​ve ne​vo​lje, zar ne?”
Uz​dah​nu​la je i smi​ri​la se.
„Moj otac i Nils Ga​tling”, re​kla je. „Šta su ura​di​li?”
„Uči​ni​li su uslu​gu je​dan dru​gom. Eto šta su ura​di​li. Ga​tling je
že​leo da ućut​ka svo​ju se​stru. A tvoj otac je že​leo da ka​zni svog bra​-
ta.”
Vi​deo sam šok na nje​nom licu. Za​štit​nič​ki je mi​lo​va​la sto​mak i
bebu koja ras​te u njoj.
Seo sam i po​gle​dao kroz pro​zor. Roki je pre​ska​kao ko​no​pac,
nag do po​ja​sa. Zra​čio je vr​hun​skom for​mom i za​pi​tao sam se kad
ima prvu pro​fe​si​o​nal​nu bor​bu. Tre​ba​lo bi da to bude usko​ro.
„Za​što je Nils Ga​tling že​leo da ubi​je se​stru?”, upi​ta​la me je
Eho.
„Že​leo je da je spre​či da kaže po​li​ci​ji za ne​ka​da​šnje sek​su​al​no
zlo​sta​vlja​nje. Da naj​zad ot​kri​je uža​sne isti​ne. Nje​ni muž i deca bili
su us​put​ne žr​tve.”
Nije me pi​ta​la za​što je njen otac že​leo da ka​zni svog bra​ta. Nije
mo​ra​la.
„Zna​la si da ih Pi​ter No​kins nije ubio jer je tri​de​set pr​vog de​-
cem​bra uve​če bio s to​bom”, re​kao sam. „Tre​ba​lo je da ti ve​ru​jem. I
mi​slim da bih ti ve​ro​vao - da si mi re​kla.” Po​mi​slio sam na na​red​ni​-
ka Sa​li​sa iz To​ten​hem Hej​la i na iz​raz nje​go​vog lica kad mu je sač​-
ma​ri​ca opa​li​la po​red lica. Po​mi​slio sam na po​ro​di​cu Berns, na oca i
tro​ji​cu od​ra​slih si​no​va i na ono što im je Pi​ter No​kins ura​dio po​što
su po​ku​ša​li da ga ka​stri​ra​ju.
„Tvoj stric nije ubio Meri Vud i nje​nu po​ro​di​cu”, re​kao sam.
„Ali ne bi se mo​gao na​zva​ti ne​du​žnim.”
Ogor​če​no se na​sme​ja​la.
„Zna​či, nema kra​ja, je li?”, ka​za​la je. „Moj stric je od​ro​bi​jao
svo​je, ali nije za​bo​ra​vljen?”
„Nije ako stig​ne u do​volj​no no​vin​skih na​slo​va”, od​go​vo​rio sam.
„Sla​va do​la​zi i pro​la​zi. Zao glas osta​je za​u​vek.”
Pri​me​tio sam da ima sve​žu ma​sni​cu na oku i znao sam da je njen
otac ne​gde u bli​zi​ni. Po​no​vo sam po​gle​dao pa​li​cu za bej​zbol. Pre​ce​-
nje​na je, ali je bo​lja nego ni​šta.
„Kada tre​ba da se po​ro​diš?”, upi​tao sam Eho.
„Kra​jem leta”, od​go​vo​ri​la je.
„Ko je otac?”
Brzo je za​tre​sla gla​vom kada su se vra​ta pri​ko​li​ce otvo​ri​la i na
nji​ma se po​ja​vio Roki. Za​gr​lio ju je oko stru​ka i po​lju​bio je u usta.
 „Vra​ti​li su se”, re​kao je. „Oni iza žice. Je​dan me je ga​đao bo​-
com pa sam ušao. Gad​no je ot​ka​ko se tvoj stric Pi​ter ubio.”
Po​gle​dao sam kroz pro​zor i vi​deo ve​li​ku gru​pu me​šta​na oku​plje​-
nu s dru​ge stra​ne ogra​de. Jed​na je​di​na po​li​caj​ka sta​ja​la je među nji​-
ma po​dig​nu​tih ruku i mo​li​la za mir.
„Šta hoće?”, upi​tao sam.
Roki se is​ke​zio. „Isto što i uvek”, re​kao je. „Hoće da nas ote​ra​-
ju. Jesi li ti do​bro?”
Klim​nuo sam gla​vom. „Hva​la ti”, re​kao sam. Za​tim sam od​mah​-
nuo gla​vom. „Tre​ba​lo je da raz​go​va​raš sa mnom, Roki. Tre​ba​lo je
da mi ka​žeš da si ra​dio u Ba​šti. Tre​ba​lo je sve da mi ka​žeš. Jesi li
ika​da vi​deo Nil​sa Ga​tlin​ga u dru​štvu Šona No​kin​sa?”
Sleg​nuo je ra​me​ni​ma i skre​nuo po​gled, i da​lje ne že​le​ći da oda
ono što zna.
„Za​i​sta je tre​ba​lo sve da mi ka​žeš”, re​kao sam. „Tre​ba​lo je da
mi ka​žeš šta znaš o Šonu No​kin​su.”
„Ja ne znam ni​šta o nje​mu”, od​go​vo​rio je. „Osim či​nje​ni​ce da je
pro​kle​ti psi​ho​pa​ta.”
„Nije samo to”, re​kao sam. „Šon No​kins je ubi​ca. A sada je go​-
tov.”
Roki je klim​nuo gla​vom i pot​pu​no ne​u​spe​šno po​ku​šao da se na​-
sme​ši, a ja sam se iskre​no po​na​dao da je dete koje Eho nosi nje​go​-
vo. Od​jed​nom je za​vla​da​la ne​u​god​na ti​ši​na. Roki nije mo​gao da me
pita ko me je pre​bio, a ja ni​sam mo​gao s njim da raz​go​va​ram o bebi.
„Ne mogu da ve​ru​jem da ste vas dvo​je još ovde”, re​kao sam.
Mo​dri​ca na oku mla​de trud​ni​ce iz​gle​da​la je sa​svim sve​že. „Tako
bli​zu tvog oca”, re​kao sam joj.
„To neće još dugo”, re​kao je Roki. „Imam prvu pro​fe​si​o​nal​nu
bor​bu u pe​tak. U Jork holu. Šest run​di pro​tiv Sr​bi​na vi​so​kog me​tar
osam​de​set dva.”
Roki je bio to​li​ko čvrst da je si​jao. Bor​be​na čvr​sti​na, tako to
zovu. Ni​sam sum​njao u to da je spre​man za po​če​tak svog no​vog ži​-
vo​ta.
„Sreć​no”, re​kao sam i po​ka​zao obo​je. „Že​lim vam svu sre​ću.”
Roki je po​no​sno gle​dao Eho.
 „Kad po​be​dim u ne​ko​li​ko me​če​va, od​se​li​će​mo se odav​de”, re​-
kao je. „Ovo nije ži​vot za bok​se​ra, da ni​kad ne zna kad se seli. Bok​-
se​ru tre​ba sta​bil​nost. Tre​ba mu ru​ti​na. Uze​će​mo stan​čić u Bi​le​ri​ke​-
ju. Ne​gde gde ima ze​le​ni​la za dete, a da je bli​zu vo​zo​vi​ma za Lon​-
don.”
Klim​nuo sam gla​vom. To mi je zvu​ča​lo kao do​bar plan.
Onda sam ustao, iz​vio ra​me​na i pro​ve​rio šta me sve boli. Ni​sam
imao po​vre​da koje bi me spre​či​le da oba​vim ono što mo​ram. Bo​lje
da se od​mah la​tim po​sla, po​mi​slio sam.
„Uči​ni mi još ne​što”, re​kao sam Ro​ki​ju. „Daću ti di​rekt​ni broj
de​tek​ti​va vi​šeg in​spek​to​ra Pa​tri​še Vajt​sto​un u sta​ni​ci Cen​tral​ni Vest
end. Že​lim da je od​mah po​zo​veš i ka​žeš joj da sam uhap​sio Šona
No​kin​sa zbog ubi​stva Meri Vud, Bre​da Vuda, Mar​lo​na Vuda i Paj​-
per Vud. Mo​žeš li to da upam​tiš?”
Ću​ta​li su.
Roki je po​gle​dao Eho.
„Mogu”, od​go​vo​rio je.
Dao sam mu broj moje še​fi​ce.
Onda sam im klim​nuo gla​vom i iza​šao iz nji​ho​ve male pri​ko​li​ce.
Još sam bio u tre​ner​ci koju mi je Roki na​vu​kao. Na gru​di​ma je pi​sa​-
lo TE​RE​TA​NA KRONK - DE​TRO​IT. Za​kop​čao sam je ko​li​ko sam
mo​gao.
Bio sam bli​zu ula​zne ka​pi​je far​me, u delu lo​go​ra s ma​njim pri​-
ko​li​ca​ma. Sve​ti​na iza ogra​de kao da je na​ra​sla. Po​tra​žio sam umi​ru​-
ju​ći pri​zor pla​vih uni​for​mi, ali vi​deo sam samo de​voj​ku koju sam
gle​dao iz pri​ko​li​ce i nje​nog ko​le​gu, mla​di​ća koji je sta​jao na ka​pi​ji i
go​vo​rio u ra​dio-pre​daj​nik na ra​me​nu. Iz​gle​dao je pre​stra​vlje​no.
Par​ki​ra​li su vo​zi​lo iza ka​pi​je. To je bila gre​ška. Kola se par​ki​ra​-
ju tako da ozna​če tač​ku koju gra​đan​stvo ne sme da pre​đe. Rđa​va je
tak​ti​ka osta​vi​ti kola u lo​go​ru.
Od​ne​kud iz bli​zi​ne čuo sam zvuk raz​bi​ja​nja sta​kla i po​dru​glji​vo
kli​ca​nje. Za​tim još raz​bi​ja​nja sta​kla.
Ubr​zao sam. Hteo sam da ovo za​vr​šim.
Vi​deo sam dim pre nego što sam ugle​dao Šona No​kin​sa. Gu​sti
crni dim iz​bi​jao je iz kon​tej​ne​ra po​red nje​go​ve kuće.
 Kri​ci. Okre​nuo sam se ka ogra​di. Mla​di paj​kan se na​šao usred
gu​žve. Sada je nje​go​va ko​le​gi​ni​ca užur​ba​no go​vo​ri​la u ra​dio, po​zi​-
va​ju​ći po​ja​ča​nje. Oslu​šnuo sam. Ni​sam čuo si​re​ne. Gle​dao sam ih
ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka, sve​stan da im je ne​op​hod​na moja po​moć.
Ipak sam na​sta​vio.
Još lo​mlja​ve sta​kla. I mno​go gla​sni​ji po​vi​ci kada je mala za​pa​-
lje​na boca ek​splo​di​ra​la na trav​nja​ku na kom sam pr​vog dana vi​deo
ko​nje. Po​no​vo sam za​stao da vi​dim hoće li ba​ci​ti još neki Mo​lo​to​-
vljev kok​tel. No, kad je ne​ko​li​ko piv​skih boca do​le​te​lo i bez​o​pa​sno
se raz​bi​lo o krov pri​ko​li​ce, na​sta​vio sam da​lje.
Ula​zna vra​ta kuće Šona No​kin​sa bila su otvo​re​na. Obi​šao sam
kuću i sti​gao do za​pa​lje​nog kon​tej​ne​ra. No​kins je si​pao ben​zin iz
pla​stič​ne kan​te pre​ko de​se​tak cr​nih vre​ća za sme​će koje je ba​cio u
kon​tej​ner. Za​pi​tao sam se šta je u tim ke​sa​ma osim ode​će koju je si​-
noć no​sio.
Za​pi​tao sam se je li Zina u ne​koj kesi.
„Hap​sim te zbog ubi​stva”f re​kao sam mu, a on je po​di​gao gla​vu
i za​bu​ljio se u mene kao da vidi mr​tva​ca. Pre​stra​vlje​no je ustuk​nuo
i zi​nuo od uža​sa.
„Ne”, re​kao je po​ri​ču​ći više moje po​sto​ja​nje nego svo​je zlo​či​ne.
„Ne ti.”
„Ne mo​raš ni​šta da ka​žeš”, na​sta​vio sam i po​šao ka nje​mu kad
se jed​na boca raz​bi​la o kon​tej​ner, a dru​ga se ne​o​šte​će​na od​bi​la od
kro​va nje​go​ve kuće.
Pri​vio je kan​tu uz gru​di kao da se bra​ni od sa​bla​sti, a onda ga je
za​pa​lje​na boca po​go​di​la u rame, čuo se tihi pra​sak i Šon No​kins
pre​tvo​rio se u va​tre​nu lop​tu.
Za​te​tu​rao se ka meni, s gla​vom u pla​me​nom ore​o​lu, meso mu se
već to​pi​lo, kosa mu je go​re​la, kosa i obr​ve prve su pla​nu​le, usta su
mu se is​kri​vi​la u krik, jed​nom ru​kom se uhva​tio za ivi​cu kon​tej​ne​ra,
tela po​gr​blje​nog u sve​o​bu​hvat​nom bolu, lice mu je cr​ne​lo dok su
crte ne​sta​ja​le.
Onda je valj​da neka boca po​go​di​la i mene jer sam u tre​nut​ku
ostao oma​mljen, ob​u​ze​la me je muč​ni​na, ose​tio sam oštar bol u po​-
tilj​ku, a raz​bi​je​no sta​klo za​sve​tlu​ca​lo je po Ro​ki​je​voj tre​ner​ci.
 Šon No​kins mi je le​žao do nogu.
Le​žao je ni​či​ce, pla​me​no​vi su je​nja​va​li, ode​ća mu je uglav​nom
iz​go​re​la i ot​kri​la da mu je sva​ki cen​ti​me​tar kože za​do​bio boju, tek​-
stu​ru i smrad ve​o​ma pre​pe​če​nog mesa.
Od​mak​nuo sam se, jed​nom ru​kom dr​žao sam se za po​ti​ljak, a
dru​gom sam po​krio usta. Ne​si​gur​no sam obi​šao kuću i ule​teo u pra​-
vu bit​ku.
Me​šta​ni su pro​va​li​li u lo​gor.
Ži​te​lji far​me iz​la​zi​li su iz pri​ko​li​ca i kuća da ih do​če​ka​ju. Bilo je
mu​ška​ra​ca s olov​nim ce​vi​ma i žena s pa​li​ca​ma za bej​zbol, psi su la​-
ja​li, a deca vri​šta​la. Tik iza glav​ne ka​pi​je dve stra​ne su se su​ko​bi​le
kao sred​njo​ve​kov​ne voj​ske, spo​ji​le su se u muč​nom su​da​ru me​ta​la i
mesa, raz​bi​je​nog sta​kla i krvi.
Ono dvo​je po​zor​ni​ka ni​sam ni​gde vi​deo, ali nji​ho​va kola pre​u​ze​-
li su me​šta​ni. Dva krup​na mu​škar​ca u ma​ji​ca​ma s oko​vrat​ni​kom,
ve​o​ma go​ja​zna, s rđa​vim te​to​va​ža​ma, sre​do​več​na, ur​la​la su kroz
pro​zo​re vo​ze​ći po​li​cij​ski au​to​mo​bil kri​vu​da​vo pre​ko ured​nih cvet​nih
leja i trav​nja​ka.
Vi​deo sam Ro​ki​ja i Eho na vra​ti​ma nji​ho​ve male pri​ko​li​ce. Ona
je iz​vi​ki​va​la jed​no ime.
„Smo​ki! Smo​ki! Smo​ki!”
Zva​la je svog psa.
Vi​deo sam nje​nog aki​tu, iz​lu​de​log od stra​ha, kako be​sno laje na
trav​nja​ku po​red deč​je lju​lja​ške. Onda je Roki po​tr​čao ka nje​mu, a
ona dvo​ji​ca u ukra​de​nim ko​li​ma ta​ko​đe su ga pri​me​ti​li i skre​nu​li ka
nje​mu.
Roki je prvi sti​gao do psa. Plje​snuo je ru​ka​ma i ne​što mu na​re​-
dio. Krup​ni aki​ta u prvi mah ga nije po​slu​šao, ali onda je po​šao za
njim. Roki se okre​nuo dok su mu se po​li​cij​ska kola s dvo​ji​com ga​-
lam​dži​ja pri​mi​ca​la bli​že sva​kog tre​nut​ka.
Nisu više kri​vu​da​la.
Ci​lja​la su u čo​ve​ka i psa kao pro​jek​til s ter​mal​nim na​vo​đe​njem.
Eho je sta​ja​la na vra​ti​ma.
Njen pas je bio mno​go brži od Ro​ki​ja pa ga je pre​sti​gao i ule​teo
u pri​ko​li​cu već ma​šu​ći re​pom od ra​do​sti, a Roki je bio bli​zu, go​to​vo
je sti​gao kad se spo​ta​kao, pao i ostao ne​po​mič​no da leži na kr​žlja​-
vom trav​nja​ku far​me Hra​sto​vo brdo.
Po​li​cij​ska kola pre​ga​zi​la su mu ruke tik iz​nad lak​to​va.
Vi​deo sam da mu se lice grči od bola, a onda je za​ur​lao na ne​be​-
sa.
Kola su skre​nu​la, a ona dvo​ji​ca lu​đač​ki su se sme​ja​la.
Onda sam čuo si​re​ne, okre​nuo se pre​ma ka​pi​ji far​me i po​tr​čao.
 35

Uklju​čio sam si​re​nu i ro​ta​ci​ju i kre​nu​li smo po su​mra​ku ka za​pa​du.

Gu​sti sa​o​bra​ćaj auto-puta za Hi​trou to​pio se pred nama, zad​nja sve​-
tla vo​zi​la pri​bi​ja​la su se uz ivič​nja​ke da pro​pu​ste moj BMW.
„Meri je go​vo​ri​la”, re​kla je in​spek​tor​ka Vajt​sto​un sa su​vo​zač​kog
se​di​šta. Li​sta​la je tan​ki ze​le​ni do​si​je koji je iz​gle​dao kao da je star
dva​de​set go​di​na, ali ne​dir​nut. „Kad joj je bilo še​sna​est go​di​na, Meri
je oti​šla u me​snu po​li​ci​ju i dala zva​nič​nu iz​ja​vu o tome da je brat
zlo​sta​vlja.” Za​tvo​ri​la je do​si​je. „Niko joj nije po​ve​ro​vao. Niko je
nije slu​šao.”
„Ovog puta bi joj ve​ro​va​li”, re​kao sam. „Svet se pro​me​nio.”
„Nisu se čak po​tru​di​li ni da za​tu​re pred​met”, re​kla je Re​no​va.
„Je li tada njen otac is​ko​ri​stio svoj uti​caj?”
„Naj​tu​žni​je je to što ve​ro​vat​no nije ni mo​rao”, od​go​vo​ri​la je
Vajt​sto​u​no​va. „Samo nje​go​vo ime si​gur​no je bilo do​volj​no.”
„Ali za​što je po​bio či​ta​vu po​ro​di​cu?”, upi​ta​la je Re​no​va. „Nils
Ga​tling je že​leo da ućut​ka se​stru. Za​što su ubi​je​ni muž i deca? Za​-
što je mla​đi sin otet?”
„To je bio deo ob​ma​ne - da sve iz​gle​da kao ma​sov​no ubi​stvo”,
re​kao sam. „Baš kao pi​što​lj za sto​ku. Koji lu​đak bi upo​tre​bio pi​što​lj
za sto​ku za ma​sov​no ubi​stvo? Neko ko je nji​me već ubi​jao.” Se​tio
sam se ono​ga što mi je Džon Kejn re​kao u Cr​nom mu​ze​ju. „Lju​di
ubi​ja​ju onim što im je po​zna​to. A ob​ma​na je bila do​bra, Kla​ni​čar je
de​lo​vao sa​vr​še​no, na​ro​či​to po​što mu je Meri Vud dala čašu li​mu​na​-
de i na​sme​ši​la mu se, a on po​čeo da sa​ku​plja nje​ne sli​ke.”
„Zna​či, Nils Ga​tling i Šon No​kins dugo su se po​zna​va​li?”, re​kla
je Vajt​sto​u​no​va.
Klim​nuo sam gla​vom. „Ga​tling ima ne​kret​ni​ne ši​rom Lon​do​na, a
No​kins ne​o​gra​ni​če​ne izvo​re jef​ti​ne rad​ne sna​ge. A kad je Nils shva​-
tio da je Meri odlu​či​la da se obra​ti po​li​ci​ji, sud​bi​na joj je bila za​pe​-
ča​će​na. Tre​bao mu je samo neko da pro​li​je krv. A Šon No​kins je
imao svo​je ra​zlo​ge da sme​sti svom bra​tu Kla​ni​ča​ru.”
„Ali za​što je Meri od​jed​nom čvr​sto odlu​či​la da pro​go​vo​ri?”,
upi​ta​la je Edi Ren. „Po​sle to​li​ko go​di​na? Zato što je že​le​la prav​du?
Zato što je že​le​la da spa​se svoj brak? Za​što što je že​le​la da sa​ču​va
ra​zum? Zato što mu​škar​ci ne sme​ju s tim da se iz​vu​ku, bez ob​zi​ra
na to ko​li​ko je vre​me​na pro​šlo?”
„Zbog sve​ga na​ve​de​nog”, re​kao sam.
Po​mi​slio sam na Šar​lo​tu u mom na​ruč​ju. Se​tio sam se kako je
iz​gle​da​la kada mi je re​kla da se ne za​no​sim. Ovo mi nije lako, ka​za​-
la je, a ja sam znao da je Meri zbog toga naj​zad odlu​či​la da se obra​-
ti po​li​ci​ji. Zato što njen ži​vot ne bi bio ka​kav tre​ba da bude dok god
je su​ro​va i gor​ka pro​šlost vuče una​zad, ste​že joj srce i spre​ča​va je
da voli, da ve​ru​je i da grli ne​ko​ga kako bi tre​ba​lo. Ovo mi nije lako,
re​kla je Šar​lo​ta, a ja sam znao da go​vo​ri o stra​šnom bre​me​nu žr​tve, i
upra​vo zato je Meri odlu​či​la da ob​ja​vi sve​tu šta joj je brat ra​dio.
„Nils Ga​tling je že​leo da ućut​ka se​stru, a Šon No​kins je hteo da
ka​zni bra​ta”, re​kla je Vajt​sto​u​no​va. „Ali je​smo li si​gur​ni da je Pi​ter
No​kins imao lju​bav​nu pu​sto​lo​vi​nu sa Šo​no​vom že​nom i kće​ri?”
Sleg​nuo sam ra​me​ni​ma. „Znam da je Eho pro​ve​la no​vo​go​di​šnju
noć sa svo​jim stri​cem Pi​te​rom i da ga je nje​na maj​ka go​di​na​ma po​-
se​ći​va​la u za​tvo​ru. To je sve. Ne znam po​u​zda​no šta su s njim ra​di​-
le. Stra​stve​ne noći? Šo​lja čaja i za​gr​ljaj? Ne​mam poj​ma, naj​i​skre​ni​-
je. Nema sum​nje da je Pi​ter No​kins bio iz​u​zet​no na​si​lan čo​vek - kad
su Berns i nje​go​vi si​no​vi po​ku​ša​li da ga ka​stri​ra​ju, vra​tio se na far​-
mu i pu​cao im u gla​vu pi​što​ljem za sto​ku. Ali da je svet osta​vio Pi​-
te​ra No​kin​sa na miru, i on bi rado osta​vio svet na miru. Nije ubio
na​red​ni​ka Sa​li​sa kad je imao pri​li​ku. Da je neko na​i​šao na Pi​te​ra
No​kin​sa kad mu je do​bro, čak i da se samo po​na​šao pre​ma nje​mu
kao pre​ma ljud​skom biću, ve​ru​jem da bi Pi​ter bio lju​ba​zan i do​bar.
No Šon No​kins je bio psi​ho​pa​ta.”
„Šo​no​va žena i kći nisu mo​gle da pod​ne​su nje​go​vu bli​zi​nu”, re​-
kla je Vajt​sto​u​no​va. „Bio je opa​ki na​sil​ni skot i tu​kao je ženu. Ta​-
kva žena - i ta​kva kći - si​gur​no su po​tra​ži​le ne​ka​kav iz​laz.”
„A po​ne​kad ne tre​ba tra​ži​ti pre​da​le​ko”, re​kla je Edi Ren. „U
ovom slu​ča​ju, iz​laz je bio u su​sed​noj pri​ko​li​ci.”
 Po​gle​dao sam u ogle​da​lo. Vo​zi​la koja su se po​me​ri​la uz ban​ki​nu
osta​la su tu da pro​pu​ste naš kon​voj. Dva vo​zi​la spe​ci​jal​nih je​di​ni​ca,
pa​trol​na kola i mo​to​ci​kli za​o​sta​ja​li su za mnom. Ne​gde u ko​lo​ni bila
je i eki​pa za is​tra​gu zlo​sta​vlja​nja dece.
„Mo​ra​mo da se ota​ra​si​mo ovog cir​ku​sa pre nego što uđe​mo”, re​-
kao sam. „Neka če​ka​ju naš po​ziv. Ne že​lim da pre​stra​ši​mo de​ča​ka.”
Ose​tio sam da su se Vajt​sto​u​no​va i Edi Ren zgle​da​le. No nisu
re​kle ni​šta. Grad i pred​gra​đa osta​vi​li smo za so​bom i vo​zi​li se iz​me​-
đu va​lo​vi​tih bre​žu​lja​ka i kuća od ka​me​na boje meda.
Ušli smo u Do​nji Slo​ter.

***

U ogra​đe​noj ba​šti vile mali de​čak igrao se sam.

Bre​dli Vud je de​lo​vao sta​ri​je i tam​ni​je nego na svim fo​to​gra​fi​ja​-
ma koje sam vi​deo, ali to se de​ša​va go​to​vo svoj ne​sta​loj deci. Po​-
sta​ri​ja do​ma​ći​ca Fi​li​pin​ka dre​ma​la je za ba​šten​skim sto​lom sa gla​-
vom na ru​ka​ma, a na sto​lu pred njom le​žao je aj​ped. Ni​smo je pro​-
bu​di​li.
„Bre​dli?”, re​kao sam i čuč​nuo da ga gle​dam u oči. „Mi​slim da je
ovo tvo​je.”
Pru​žio sam mu pla​stič​nu fi​gu​ri​cu sve​mir​skog ka​u​bo​ja.
„Han Solo”, re​kao je uz​i​ma​ju​ći igrač​ku. „Tra​žio sam ga.” Po​gle​-
dao je Vajt​sto​u​no​vu i Edi Ren iza mene, kao da oče​ku​je da vidi svo​-
ju maj​ku, a mene je ob​u​zeo ta​las či​ste tuge. Šta sve lju​di rade, po​-
mi​slio sam. Šta sve rade zbog onih ne​ko​li​ko gr​če​va na​sla​de, i šta
sve pre​du​zi​ma​ju da to sa​kri​ju.
„Bre​dli?”
„Mo​lim?”
„Je li te neko po​vre​dio, sin​ko?”
Raz​mi​slio je. Onda je od​mah​nuo gla​vom.
„Ti bi mi re​kao da te je neko po​vre​dio, zar ne?”, upi​tao sam ga.
Krat​ko je klim​nuo gla​vom.
Ve​ro​vao sam mu.
„Mogu li sada da idem kući?”, upi​tao je Bre​dli. „Ujka Nils mi
stal​no go​vo​ri: Usko​ro, usko​ro.”
 „Mo​žeš sada da po​đeš kući”, re​kao sam. „I ne mo​raš ni​ko​me da
ka​žeš do​vi​đe​nja, u redu? Pođi s ovim te​ta​ma. Na​po​lju vas čeka par​-
ki​ran Mi​le​ni​jum​ski soko.”
Na​sme​šio mi se, spo​ro i sra​me​žlji​vo, a ja sam u nje​go​vom licu
vi​deo nje​go​vu maj​ku, bra​ta, se​stru, či​ta​vu zlo​sreć​nu po​ro​di​cu.
Naj​vi​še sam vi​deo nje​go​vu tet​ku.
Edi Ren mu je pru​ži​la ruku. „Ja sam Edi”, re​kla je. „A sa mnom
je uvek po​li​cij​ska sila.”
Bre​dli se ne​si​gur​no na​sme​jao, ali uzeo ju je za ruku.
Po​gle​dao sam kuću. Na vra​ti​ma je sta​jao čo​vek obri​ja​ne gla​ve.
Na​bil​do​va​ne mi​ši​ce za​te​za​le su mu krat​ke ru​ka​ve bele ko​šu​lje, a
piv​ski sto​mak mu je vi​sio pre​ko cr​nih pan​ta​lo​na. Te​lo​hra​ni​te​lj ka​kvi
se vi​đa​ju svu​da po Lon​do​nu u po​sled​nje vre​me. Po sve​mu su​de​ći,
sada ih ima i van gra​da. Po​vu​kao se u kuću pri​ča​ju​ći u mo​bil​ni te​le​-
fon.
Vajt​sto​u​no​va i ja gle​da​li smo Edi kako od​vo​di de​ča​ka oko kuće.
„Mak​se?”
„Mo​lim?”
„Mo​ram da te pi​tam - je li Šar​lo​ta Ga​tling zna​la da je de​čak
ovde?”
„Nije”, re​kao sam pot​pu​no uve​re​no. „Ona ni​kad ne do​la​zi ova​-
mo. Za nju ovo nije dom, nego dvo​ra​na za mu​če​nje. A srce joj se ki​-
da​lo zbog Bre​dli​je​vog ne​stan​ka.”
„Ti znaš da će eki​pa za is​tra​gu zlo​sta​vlja​nja dece mo​ra​ti da ga
pre​da so​ci​jal​nim slu​žba​ma?”
„To ne srne da se desi. Ne nje​mu. Zar nije već do​volj​no iz​gu​-
bio?”
„Mak​se, neće ga dati ni​ko​me iz nji​ho​ve sje​ba​ne po​ro​di​ce.”
„Onda ga od​ve​di​te njoj u Lon​don”, re​kao sam. „Ti i Edi. Od​ve​-
di​te de​ča​ka ne​ko​me ko ga voli. Neka se Šar​lo​ta ka​sni​je bori za nje​-
ga. Pa​met​na je ona. Bo​ga​ta je. Želi ga. Po​treb​ni su jed​no dru​gom.
Ona će unaj​mi​ti naj​bo​lje advo​ka​te u Lon​do​nu. Mo​lim te. Ne daj da
Bre​dli ode sta​ra​te​lji​ma.” Vajt​sto​u​no​va je raz​mi​sli​la. Krat​ko.
„Koja je nje​na adre​sa?”
Dao sam joj adre​su kuće na Trgu Fi​croj.
 A onda smo ušli u kuću.

***

Sa spra​ta se čula vika.

„Šta sam ti re​kla?” vi​ka​la je žena s na​gla​skom iz za​pad​ne pro​-
vin​ci​je. „Šta sam ti re​kla za pr​lja​nje kre​ve​ta?”
Vika. Ša​ma​ri. Plač.
Ušli smo u ogrom​nu sobu.
Na kre​ve​tu sa stu​bo​vi​ma le​žao je sta​rac.
Na sebi je imao samo ve​li​ku pe​le​nu.
Bio je to Vik​tor Ga​tling.
I Vik​tor Ga​tling je pla​kao.
Lio je gor​ke očaj​ne suze. Po​gle​dao me je u oči. Ni​sam struč​-
njak, ali pro​ce​nio sam da je de​men​tan naj​ma​nje de​set go​di​na. Na
obra​zu je imao cr​ve​nu mr​lju.
Mu​ška​rac i žena sta​ja​li su po​red kre​ve​ta, sva​ko sa po jed​ne
stra​ne. Obo​je su bili iz​o​pa​če​no de​be​li, a te​to​va​že na nji​ho​vom drh​-
ta​vom go​lom salu odu​da​ra​le su od ove se​o​ske ra​sko​ši.
De​be​li je po​di​gao ruku da po​no​vo uda​ri Vik​to​ra Ga​tlin​ga, ali vi​-
deo je moje sti​snu​te usne i to je bilo do​volj​no da ga za​u​sta​vi. De​be​-
la je bila ne​o​pre​zni​ja. Uhva​ti​la je star​ca za ret​ku sedu kosu i sna​žno
ga pro​dr​mu​sa​la.
Onda se pr​ko​sno za​gle​da​la u moju še​fi​cu.
„Šta ho​ćeš koji ku​rac, kuč​ko ćo​ra​va?”, re​kla je de​be​la pr​ska​ju​ći
plju​vač​kom.
Vajt​sto​u​no​va je uze​la ra​dio i re​kla da joj od​mah po​ša​lju pred​-
stav​ni​ka so​ci​jal​nih slu​žbi i uni​for​mi​sa​ne po​zor​ni​ke. Onda je kre​nu​la
pre​ma kre​ve​tu.
„Go​spo​đo” re​kla je de​be​loj. „Ja sam za vas de​tek​tiv viši in​spek​-
tor Kuč​ka.”

***

U kući je bilo mno​štvo ku​pa​ti​la.

Na​šao sam Nil​sa Ga​tlin​ga u ku​pa​ti​lu glav​ne spa​va​će sobe na
naj​vi​šem spra​tu kuće. Bio je u ka​šmir​skom džem​pe​ru i ga​ća​ma.
Noge su mu bile tan​ke i dla​ka​ve, a kad sam ga vi​deo po​lu​o​bu​če​nog,
na​je​žio sam se. Na​dao sam se da će mo​žda umre​ti kad me vidi va​-
skr​slog iz gro​ba na Haj​gej​tu. No samo me je po​gle​dao s is​tim ne​ka​-
da​šnjim pre​zi​rom.
„Sklo​ni se, svi​njo”, re​kao je. De​snim pal​cem i ka​ži​pr​stom dr​žao
je sta​rin​sku bri​tvu. Na​slo​nio je oštri​cu na ruč​ni zglob. Nije za​se​kao
kožu.
Na​sme​jao sam mu se.
„Samo na​pred”, re​kao sam mu. „Ne​moj da odu​sta​neš zbog
mene.”
Po​gle​dao sam pre​ko ra​me​na. Niko dru​gi nije do​šao. Rado su ga
pre​pu​sti​li samo meni.
„Ali pre​se​ca​nje vena na ruč​nom zglo​bu do​no​si vrlo spo​ru smrt”,
re​kao sam mu. „Mo​raš da ubr​zaš stru​ja​nje krvi ili će te bo​le​ti više
nego što mo​žeš da is​tr​piš, dra​ška​ne. Ve​ruj mi. To​pla voda je ko​ri​-
sna. Kada s to​plom vo​dom je sjaj​na. No mo​raš da pre​se​češ ne​što
ozbilj​no, venu ili ar​te​ri​ju, pa pri​ti​sni jako. I ne seci po​pre​ko - to rade
samo u fil​mo​vi​ma i pot​pu​no je po​gre​šno. Mo​raš da za​se​češ uz​duž,
od lak​ta pre​ma šaci, ina​če ćeš pre​se​ći te​ti​vu i ne​ćeš moći da ise​češ
obe ruke. Bilo bi do​bro da si hi​dri​ran - tre​ba da po​pi​ješ vode ko​li​ko
god mo​žeš kako bi ra​ši​rio krv​ne su​do​ve da krv teče ne​sme​ta​no i
brzo. Po​pij li​tar-dva vode. Obič​ne ili ga​zi​ra​ne, sve​jed​no je. Šta god
više vo​liš. Ali na​či​ni du​ga​čak rez. Je li ti na​o​štre​na ta bri​tva? Meni
de​lu​je tupo. Tre​ba​lo bi da uz​meš nov ži​let. Na kra​ju - ovo je vrlo
va​žno, pa me slu​šaj pa​žlji​vo - ura​di to brzo ili ćeš odu​sta​ti. A naj​bo​-
lje bi bilo da ise​češ obe ruke. Zna​či, za​se​ci jed​nu ruku, od​mah pre​-
ba​ci ži​let u dru​gu i po​no​vi. No tre​ba prvo da za​se​češ sla​bi​ju ruku.
Ti si de​sno​ruk, zar ne? Onda za​se​ci levu ruku de​snom i onda pro​-
me​ni stra​nu. Ima samo još jed​na ne​vo​lja…”
Oli​zao je usne.
„Do sada još ni​sam sreo na​sil​ni​ka koji nije ku​ka​vi​ca”, re​kao
sam i bez žur​be mu pri​šao, okre​nuo ga i na​mak​nuo mu li​si​ce. Bile
su od cr​nog ne​rđa​ju​ćeg če​li​ka, sa šar​ka​ma, pa sam do​bro po​gle​dao
nje​go​ve sne​žno​be​le ruč​ne zglo​bo​ve.
 Na nji​ma nije bilo ni​če​ga.
„Jed​no ne ra​zu​mem”, re​kao sam. „Osta​vio si de​ča​ka u ži​vo​tu.
Na​puj​dao si Šona No​kin​sa da ubi​je tvo​ju se​stru, zeta i nji​ho​vo dvo​-
je ši​pa​ra​ca. Ali Bre​dli je po​šte​đen i do​ve​den ova​mo. Za​što mu nisi
re​kao da ih po​bi​je sve?”
Ose​tio sam da Ga​tling drh​ti od besa.
„Šta ti mi​sliš, da sam ja ne​ka​kva ži​vo​ti​nja?”, re​kao je. „Ne bih
ni​ka​da na​u​dio tom de​te​tu. Mi​sliš li…”
Bilo je toga još, ali ni​sam imao ži​va​ca da ga slu​šam. Sva​ki opa​-
ki gad na sve​tu naći će do​bre ra​zlo​ge za svo​ju be​smi​sle​nu svi​re​post.
Ne mo​ram to da slu​šam.
Če​lič​ne li​si​ce su škljoc​nu​le iza leđa Nil​sa Ga​tlin​ga. Cim​nuo
sam ih ka sebi pa se on za​te​tu​rao una​zad i na​šli smo se li​cem u lice.
Obo​rio je gla​vu. Di​sao je is​pre​ki​da​no. Oči su mu si​ja​le od sa​mo​sa​-
ža​lje​nja.
„Jesi li go​tov?”, upi​tao sam ga. „Meni se čini da si sa​svim go​-
tov.”

***

Hra​brost mu se vra​ti​la kad smo iza​šli na auto-put.

Se​deo je na sop​stve​nim oko​va​nim ru​ka​ma na su​vo​zač​kom se​di​-
štu mo​jih kola, nagnut na​pred. Elek​tron​ski sig​nal je pi​štao jer Ga​-
tling nije bio ve​zan po​ja​som, ali ni​sam na​me​ra​vao da mu ih ski​nem.
Vi​deo sam ko​čo​per​ni zna​lač​ki kez na nje​go​vom licu i če​kao sam.
Po​gle​dao sam u ogle​da​lo i ni​sam vi​deo osta​tak na​šeg kon​vo​ja. Ne​-
ka​ko sam iz​gu​bio osta​le.
Nils Ga​tling se za​ce​re​kao za sebe.
Već se spu​stio mrak i sa​o​bra​ćaj u prav​cu Lon​do​na bio je re​dak.
S od​sut​nim za​ni​ma​njem gle​dao sam po​ka​zi​vač br​zi​ne kako se po​me​-
ra na​vi​še, kao da to nema neke na​ro​či​te veze sa mnom. Vi​deo sam
nat​pis LON​DON i žu​deo da stig​nem kući.
Nils Ga​tling se po​me​rio na su​vo​zač​kom se​di​štu kao da mu je is​-
to​vre​me​no kraj​nje za​bav​no i po​ma​lo ne​u​dob​no.
„Nisi valj​da ozbilj​no mi​slio da bi moju se​stru za​ni​mao neko kao
što si ti?”, re​kao je.
 Ću​tao sam.
„Vi​diš, kad poč​nu tako mla​de - kao što sam ja po​čeo i s Meri i
sa Šar​lo​tom - pot​pu​no se pro​me​ne”, re​kao je. „Šte​ta se više ne može
po​pra​vi​ti. I to je moja pred​nost nad to​bom. I uvek ću biti u pred​no​-
sti. Sva​ki put kad je po​lju​biš, ose​ti​ćeš moju…”
Na putu je bilo cr​nog leda.
Crni led se sla​bo vidi jer uop​šte nije crn - pro​zi​ran je, bez me​hu​-
ri​ća va​zdu​ha, čist led, ta​nak sloj leda tako pro​vi​dan da se kroz nje​ga
vidi as​falt. Ali nije ne​vi​dljiv.
Uve​žba​no oko ume da ga opa​zi.
A ja sam ga opa​zio. Obu​ča​van sam za to.
Ako na​i​đem na crni led, iz​gu​bim tre​nje i au​to​mo​bil poč​ne ne​o​-
bu​zda​no da kli​za, znao sam da će Nils Ga​tling naj​ve​ro​vat​ni​je pro​le​-
te​ti kroz pred​nje sta​klo, od​ska​ka​ti sto​ti​nak me​ta​ra po putu i slo​mi​ti
vrat, a da ću ja za​gnju​ri​ti lice du​bo​ko u ve​li​ki udob​ni va​zdu​šni ja​-
stuk.
Da ću mu za​u​vek za​če​pi​ti usta.
Na​mer​no sam skre​nuo na crni led i BMW je opa​sno pro​kli​zao,
zad​nji deo ma​hao je tamo-amo kao dže​la​to​va se​ki​ra.
U jed​nom tre​nut​ku mo​gao sam da izba​vim gada kroz ve​tro​bran​-
sko sta​klo. Ali pu​stio sam da taj tre​nu​tak pro​đe.
Oba​vljao sam rad​nje na osno​vu te​le​snog pam​će​nja.
Ne pa​ni​či.
Ne koči.
Ne skre​ći pre​vi​še.
Skre​ni u pra​vac kli​za​nja.
Ob​u​zdao sam kola, crni led od​jed​nom je ostao za nama i na​šli
smo se na glat​kom as​fal​tu gle​da​ju​ći u sve​tla Lon​do​na.
Bio sam spo​ko​jan, svež i sna​žan.
Nils Ga​tling je dah​tao od stra​ha na su​vo​zač​kom se​di​štu i pi​tao
se šta se to upra​vo do​go​di​lo. Do kra​ja puta nije više ni zuc​nuo.
Pre​dao sam uhap​še​ni​ka de​žur​nom na​red​ni​ku sta​ni​ce Cen​tral​ni
Vest end i od​ve​li su ga u pri​tvor​sku će​li​ju. Onda sam ura​dio ne​što u
čemu me je go​to​vo spre​čio crni led na auto-putu.
Oti​šao sam kući, svo​joj kće​ri.
 ***

Edi Ren mi je te​le​fo​ni​ra​la dok sam nam spre​mao do​ru​čak. Na​šli su

Nil​sa Ga​tlin​ga u svi​ta​nje. To​kom noći je is​ce​pao svoj ka​šmir​ski
džem​per na tra​ke, sve​zao ih za re​šet​ke će​li​je i obe​sio se.
Mi​slim da sam oče​ki​vao taj po​ziv.
Zato što se si​le​dži​je i ku​ka​vi​ce po​ne​kad pla​še da se ubi​ju, a po​-
ne​kad ne​ma​ju hra​bro​sti da jed​no​stav​no osta​nu živi.
 36

Dani su bili sve to​pli​ji.

Po​sled​nje ne​de​lje u me​se​cu sta​jao sam na pro​zo​ru naše man​sar​-
de. Ve​li​ka pi​ja​ca bila je mir​na i tiha na dan od​mo​ra, a ja sam gle​dao
kako mi se pred oči​ma sme​nju​ju go​di​šnja doba.
Že​sto​ki ve​tro​vi ka​snog mar​ta du​va​li su nad ku​po​lom Ka​te​dra​le
Sve​tog Pa​vla pa se či​ni​lo da se či​ta​vo nebo po​me​ra. No dani su bili
sve​tli​ji i či​ni​lo se da je duga zima naj​zad pro​šla. Ne​što hlad​no i
mrač​no po​vu​klo se iz na​šeg gra​da i po​no​vo je bio pre​lep.
Dok su zvo​na ka​te​dra​le ogla​ša​va​la ju​tar​nju slu​žbu, tako bli​zu da
mi se či​ni​lo da zvo​ne u na​šoj ku​hi​nji, spu​stio sam se na pod da ura​-
dim sto skle​ko​va. Kad sam po​sle pe​de​se​tog mo​rao da uz​mem pre​-
dah i po​pi​jem tro​stru​ki espre​so, Sten je po​di​gao gla​vu u kor​pi i po​-
gle​dao me s la​kim iz​ne​na​đe​njem.
Tač​no. Što zbog du​gih rad​nih dana, što zbog rane od noža, malo
sam se za​pu​stio.
Pro​pu​stio sam pre​vi​še re​dov​nih tre​nin​ga s Fre​dom. No oni neće
ni​ku​da po​be​ći. Vre​ća, kru​ška, fo​ku​se​ri i spa​rin​go​va​nje. Mno​go zno​-
ja i po​vre​me​ne ka​plji​ce krvi, uvek uz Džem, Kleš i Džejm​sa Bra​u​-
na. Je​dva sam če​kao da se vra​tim u for​mu sa Fre​dom.
Te​le​fo​ni​rao je da mi javi loše ve​sti. Ro​ki​je​ve po​vre​de iz su​ko​ba
na far​mi Hra​sto​vo brdo okon​ča​le su mu pro​fe​si​o​nal​nu ka​ri​je​ru pre
nego što je i po​če​la. Po​sled​nje što je Fred čuo bilo je da su se Roki
i Eho pre​se​li​li u Eseks, kao što su či​ni​la po​ko​le​nja Lon​do​na​ca tra​že​-
ći ko​mad trav​nja​ka koji mogu da na​zo​vu svo​jim.
Bilo mi je žao što je Roki pre​stao da tre​ni​ra. No bio je sa že​nom
koju voli. Če​ka​li su dete. Ima​li su novi dom. Ži​vot se za nje​ga nije
za​vr​šio. Tek je po​či​njao.
Za Ro​ki​ja su tre​nin​zi mo​žda bili pro​šlost, ali za obič​nog čo​ve​ka
kao što sam ja ni​kad se ne za​vr​ša​va​ju. Tor​ba s opre​mom bila mi je
sprem​na jer me je Fred na​u​čio da se po po​vrat​ku kući iz te​re​ta​ne
prvo spa​ku​ju stva​ri za sle​de​ći tre​ning.
Telo me je bo​le​lo od du​bo​kog umo​ra žr​tve struč​nog ba​ti​na​nja.
No nema do​brih ra​zlo​ga za mi​ro​va​nje. Po​sto​je samo iz​go​vo​ri.
Uz gor​ki ukus espre​sa u usti​ma na​te​rao sam se da ura​dim pre​o​-
sta​lih pe​de​set skle​ko​va. Mleč​na ki​se​li​na stva​ra​la mi se u mi​ši​ći​ma,
na​te​rao sam srce i plu​ća da na​por​no rade, znao sam da su po​sled​nji
skle​ko​vi - oni koji se ni​ko​me ne rade, oni koje je lako pre​sko​či​ti jer
se već ura​di​lo do​sta - upra​vo oni koji stva​ra​ju stvar​nu i traj​nu sna​-
gu.
A mo​rao sam da bu​dem sna​žan, mo​rao sam da bu​dem u for​mi.
Mo​rao sam da bu​dem zdrav. Srce, mi​ši​ći i plu​ća ne sme​ju me ni​ka​-
da iz​ne​ve​ri​ti.
Zato što Ska​ut čeka dugo od​ra​sta​nje.
I zato što ću ja biti uz nju na sva​kom ko​ra​ku.

***

Bilo je ka​sno po​pod​ne, dani su bili pri​met​no duži, sun​ča​ni​ji i to​pli​ji,

a Sten i ja bili smo sami u za​pad​nom Smit​fil​du. On je nju​šio kan​te
za sme​će, či​tao pse​ću po​štu i osta​vljao svo​je po​ru​ke - Ja, Sten, pro​-
šao sam ovu​da - a ja sam či​tao iz​vod iz Oli​ve​ra Tvi​sta is​pi​san na
ka​me​nim sto​li​ca​ma, Di​ken​so​vu him​nu du​ho​vi​ma pi​ja​ce mesa.
„Se​lja​ci, me​sa​ri, pa​sti​ri, te​la​li, de​ča​ci, lo​po​vi, dan​gu​be i skit​ni​-
ce sa sa​mog dna me​ša​li su se u gu​stoj masi… po​vi​ci te​la​la, vika,
psov​ke i sva​đe na sve stra​ne, zvo​nja​va zvo​na i ga​la​ma iz sva​ke
krč​me…”
Ali Smit​fild je sada bio pust.
No​sa​či su bili kod svo​jih kuća u pred​gra​đi​ma. Po​se​ti​o​ci klu​bo​-
va le​ža​li su ušu​ška​ni u po​ste​lja​ma. A tu​ri​sti su se oku​plja​li oko
zvo​ni​ka Sve​tog Pa​vla.
Bilo je to pri​jat​no, tiho vre​me pa smo osta​li sve dok meka pro​-
leć​na sve​tlost nije po​če​la da ble​di i dok nije do​šlo vre​me da ode​mo
po Ska​ut kod nje​ne dru​ga​ri​ce.
Od Smit​fil​da do Mi​ji​nog doma u Pi​mli​ku ima pet ki​lo​me​ta​ra, ali
put pro​la​zi kroz neke meni dra​ge de​lo​ve gra​da, pa smo Sten i ja
odlu​či​li da pro​še​ta​mo.
 Bio je di​van dan. Si​šli smo na reku i do​šli ke​jom čak do Big
Bena, onda smo obi​šli Trg Par​la​men​ta i skre​nu​li de​sno, pa po​šli za​o​-
bi​la​znim pu​tem kako bi​smo ima​li iz​go​vor da pro​đe​mo kroz park
Sent Džejms.
U par​ku sam je vi​deo.
Na dru​goj oba​li je​ze​ra.
Šar​lo​ta i Bre​dli iz​gle​da​li su baš kao maj​ka i sin. Gro​ho​tom su se
sme​ja​li, bez​u​spe​šno po​ku​ša​va​ju​ći da pu​ste je​ze​rom glat​kim kao sta​-
klo ne​ka​kav brod na na​vi​ja​nje.
Pla​vo​ko​sa žena u cr​ve​nom ka​pu​tu, obu​če​na pre​to​pio za ovo
doba go​di​ne, i de​ča​čić koji je gle​da kao da mu je ona sve na sve​tu.
Po​di​gla je gla​vu i vi​de​la me.
Iz​go​vo​rio sam nje​no ime i kre​nuo oko je​ze​ra ka njoj.
Onda me je za​u​sta​vio žen​ski glas.
„Izvi​ni​te? Izvi​ni​te!”‘
Glas je bio to​li​ko ot​me​no ušto​gljen da se nji​me mo​gao pro​me​ša​-
ti kok​tel. Vla​sni​ca tog gla​sa bila je od onih udo​vi​ca iz Čel​si​ja koje
su dav​no ku​pi​le kuće i za​dr​ža​le ih i po​što su se do​se​li​li bo​ga​ti
stran​ci iz Ru​si​je, Kine i evro​zo​ne, i kad su kuće vla​sni​ka koji lete
samo pr​vom kla​som po​ku​po​va​li vla​sni​ci pri​vat​nih avi​o​na.
Čel​sij​ska udo​vi​ca, sta​ra do​brih se​dam​de​se​tak go​di​na, no​si​la je
Er​me​ov šal i Han​te​ro​ve ci​pe​le, a u ruci je dr​ža​la po​vo​dac s na​ran​-
dža​stom pla​stič​nom ko​skom u ko​joj su se kri​le ke​si​ce za pri​ku​plja​-
nje pse​ćeg iz​me​ta. Zu​ri​la je u mene s uč​ti​vim gne​vom i ob​u​ze​la me
je bez​gra​nič​na to​pli​na pre​ma njoj. Ve​ro​vat​no je pre​ži​ve​la bom​bar​do​-
va​nje, po​zna​va​la sve ko​no​ba​re u re​sto​ra​nu Vil​ton i bila je deo Lon​-
do​na koji vo​lim ko​li​ko i smit​fild​ski no​sa​či.
„Da li vi ima​te špa​ni​je​la kra​lja Čarl​sa?”
„Da, go​spo​đo. Zove se Sten”, od​go​vo​rio sam.
„Je​ste li vi​de​li šta taj vaš Sten radi mo​joj Lulu?”
„Lulu?”
„Mo​joj la​bra​dor​skoj pu​dli!”
Sten se mu​čio da se pop​ne na pot​pu​no oja​đe​nu i utu​če​nu pu​dlu.
To je bilo jače od nje​ga, a ja sam se se​tio da je je​dan mu​drac re​kao
da se zbog svog pol​nog na​go​na mu​škar​ci ose​ća​ju kao da su ve​za​ni
oko​vi​ma za ma​ni​ja​ka.
„Izvi​ni​te”, re​kao sam. „On se lako uz​bu​di. Samo je dru​že​lju​biv.”
„Dru​že​lju​biv? Dru​že​lju​biv, ka​že​te? Ako ne mo​že​te da ob​u​zda​te
svog psa, onda ga ne pu​štaj​te s po​vo​ca.”
Ima​la je pra​vo. Za​ka​čio sam Ste​na za po​vo​dac. A kad sam se
po​no​vo okre​nuo ka je​ze​ru, žene u cr​ve​nom ka​pu​tu i de​ča​ka sa bro​-
di​ćem više nije bilo.
I ne​do​sta​ja​la mi je.
Sten i ja na​sta​vi​li smo šet​nju. Bri​tan​ska za​sta​va na jar​bo​lu Ba​-
kin​gem​ske pa​la​te vi​de​la se iz​nad hra​sto​va, pla​ta​na i du​do​va koji su
oži​vlja​va​li, a ja sam znao da to zna​či dve stva​ri.
Kra​lji​ca je kod kuće.
A Šar​lo​ta Ga​tling me je na​u​či​la na​zi​vi​ma dr​ve​ća.

***

Kad smo sti​gli, de​li​li su po​klo​ne.

Soba je bila puna de​voj​či​ca obu​če​nih kao prin​ce​ze. Bilo je Sne​-
ža​na, Ma​lih Si​re​na, Le​po​ti​ca i još ne​kih koje ni​sam pre​po​znao, a sve
su tre​pe​ri​le od pre​vi​še še​će​ra. Bilo je i ne​ko​li​ko de​ča​ka obu​če​nih
kao gu​sa​ri, ka​u​bo​ji i Vi​kin​zi.
„Ska​ut je malo uz​ne​mi​re​na”, re​kla je Mi​ji​na mama.
Na​šao sam je u ti​hom uglu, drh​ta​ve bra​de i vla​žnih oči​ju. Na
gru​di​ma ha​lji​ne boje zla​ta ima​la je mr​lju od ro​đen​dan​ske tor​te.
Uzeo sam je u za​gr​ljaj i uči​ni​lo mi se da je pre​vi​še to​pla pod te​-
škom bal​skom ha​lji​nom. Mija je za​štit​nič​ki sta​ja​la uz nju s ru​ka​ma
na bo​ko​vi​ma. Iz​gle​da​la je be​sno.
„Ja sam re​kla Hek​to​ru”, ka​za​la je. „Re​kla sam mu da osta​vi
Ska​ut na miru.”
Po​gle​dao sam po sobi. Sed​mo​go​di​šnji gu​sar ce​rio se za​ma​hu​ju​ći
pla​stič​nom sa​bljom oko še​sto​go​di​šnje Po​ka​hon​tas.
To je Hek​tor, pret​po​sta​vio sam.
Mi​ji​na po​ro​di​ca se oku​pi​la oko Ska​ut i po​ku​ša​va​la da je ute​ši.
Oni su do​bri lju​di, ali mi smo samo hte​li da ode​mo kući.
Seli smo u crni tak​si i za pet​na​est mi​nu​ta sti​gli pred našu zgra​-
du.
 Po​sma​trao sam je sva​kog se​kun​da. Uz​dah​nu​la je, obri​sa​la oči i
smi​ri​la se. Kad smo sti​gli kući, pre​svu​kla se u far​mer​ke i ma​ji​cu i
pre​da​la mi svo​ju zlat​nu bal​sku ha​lji​nu. Ni​sam znao šta tre​ba s njom
da ra​dim. Tek mno​go ka​sni​je, kad sam je sta​vljao u kre​vet, ni​sam
više mo​gao da odo​lim i po​sta​vio sam joj pi​ta​nje koje me je mu​či​lo
ot​ka​ko sam do​šao po nju.
„Šta ti je Hek​tor re​kao, Ska​ut?”
„Ni​šta.”
„U redu, an​đe​le. Laku noć.”
Okre​nuo sam se da uga​sim sve​tio i njen glas me je za​u​sta​vio.
„Ne​u​ku​san brak”, ka​za​la je.
„Mo​lim?”
„Hek​tor je re​kao da ste ti i mama ima​li ne​u​ku​san brak i da zbog
toga je​di​no ja u ra​zre​du ne​mam mamu.”
Vra​tio sam se i seo na njen kre​vet.
„On ne zna šta go​vo​ri”, re​kao sam. „Samo po​na​vlja ne​što što je
čuo od svo​jih glu​pa​vih ro​di​te​lja. On je obič​ni mali glu​pak sa pla​-
stič​nom sa​bljom. Jesi li vi​de​la nje​go​vu sa​blju?”
„Je​sam.”
„Ka​kav je to gu​sar s pla​stič​nom sa​bljom? Bez​ve​zan, eto ka​kav.
Ne bri​ni zbog nje​ga, Ska​ut. Lju​di će uvek po​ku​ša​va​ti da te po​vre​de.
Ne daj im. Ni​kad im ne daj da te po​vre​de.”
Za​gr​lio sam je i re​kao joj da je vo​lim. Onda sam iza​šao iz sobe i
uga​sio sve​tio. Pi​ja​ca pre​ko puta već se bu​di​la. Po​ne​de​ljak uju​tru
če​kao je na kra​ju noći. Zu​rio sam neko vre​me u pi​ja​cu, a onda sam
se vra​tio kod Ska​ut. Ni​sam upa​lio sve​tio.
„Ska​ut? Jesi li bud​na?”
„Je​sam.”
„Nije on re​kao ne​u​ku​san brak. Glu​pan mali. Re​kao je ne​u​spe​-
šan brak.”
„U redu.”
„Re​kao je ne​u​spe​šan brak jer smo se mama i ja raz​ve​li. To se
zove ne​u​spe​šan brak. Tako se to kaže. Ne​u​spe​šan brak.”
„Ure​du.”
Glas joj je bio vrlo tih u mra​ku.
 „Mogu li ne​što da ti ka​žem, Ska​ut?”
„Na​rav​no.”
„Nije to bio ne​u​spe​šan brak. Tvo​ji ro​di​te​lji su se raz​i​šli, ali nije
to bio ne​u​spe​šan brak, Ska​ut.”
Ob​u​zda​vao sam di​sa​nje. Hteo sam da ka​žem ovo kako tre​ba. To
mi je bilo ve​o​ma va​žno.
A onda sam shva​tio da je za​pra​vo kraj​nje jed​no​stav​no.
„Za​vr​šio se, ali nije ne​u​spe​šan. To nije isto. A ra​zlog si ti. Nije
ne​u​spe​šan jer si do​šla ti. Ti si se ro​di​la, Ska​ut. A ti si naj​bo​lje što
imam. Ti si je​di​no za​i​sta do​bro u mom ži​vo​tu, Ska​ut. Zbog tebe je
svet bo​lji i brak iz kog je na​sta​la ta​kva de​voj​či​ca nije ne​u​spe​šan,
Ska​ut. Nije išlo. Za​vr​ši​lo se. I to je vrlo tu​žno. AH nije bilo ne​u​spe​-
šno. I to zbog tebe”, re​kao sam mi​lu​ju​ći je po kosi. „Zbog tebe, Ska​-
ut.”
Na​rav​no, ona je već bila za​spa​la.
 Pi​šče​va Na​po​me​na

Kad sam bio mom​čić i još no​sio ko​žnu jak​nu i zimi i leti, sva​kog ju​-
tra idu​ći na po​sao pro​la​zio sam po​red jed​nog uče​sni​ka Ve​li​ke pljač​-
ke voza.
Ro​nald Kri​sto​fer Edvards zva​ni Ba​ster bio je pri​pad​nik ban​de
koja je rano uju​tru 8. av​gu​sta 1963. pre​sre​la po​štan​ski voz iz Gla​-
zgo​va za Lon​don. Kad sam kra​jem se​dam​de​se​tih go​di​na pro​la​zio po​-
red nje​ga na putu do re​dak​ci​je ča​so​pi​sa NME, Ba​ster Edvards je
bio cve​ćar u Uli​ci Stam​ford is​pred že​le​znič​ke sta​ni​ce Va​ter​lo.
No za mla​dog si​ro​ma​šnog klin​ca u jef​ti​noj ko​žnoj jak​ni Ba​ster
Edvards za​u​vek će biti uče​snik Ve​li​ke pljač​ke voza.
Ba​ster je na​vod​no kao deo ple​na do​bio sto pe​de​set hi​lja​da fun​ti,
a kad je po​tro​šio no​vac i vra​tio se iz Mek​si​ka, osu​đen je na pet​na​est
go​di​na za​tvo​ra. Od​slu​žio je de​vet go​di​na, a onda je otvo​rio te​zgu sa
cve​ćem is​pred sta​ni​ce Va​ter​lo.
Če​sto sam mi​slio na Ba​ste​ra pi​šu​ći pri​ču o Pi​te​ru No​kin​su, Kla​-
ni​ča​ru. Ži​vot i smrt obo​ji​ce ovih lju​di - Ba​ster je sebi od​u​zeo ži​vot,
kao i Kla​ni​čar, plod moje ma​šte - po​ka​zu​ju da se čak ni ka​žnje​ni
zlo​či​ni ni​ka​da ne za​bo​ra​vlja​ju, ne ako su do​volj​no spek​ta​ku​lar​ni. To
sam na​u​čio od Ba​ste​ra Edvard​sa, pljač​ka​ša voza i cve​ća​ra.
Kao što je Maks Vulf re​kao Eho No​kins: „Sla​va do​la​zi i pro​la​zi.
Zao glas osta​je za​u​vek.”
Toni Par​sons
Lon​don, ok​to​bar 2014.
 O Au​to​ru

Toni Par​sons je ro​đen u si​ro​ma​šnoj po​ro​di​ci u lon​don​skom 1st

Endu. Kada mu je bilo dva​de​set go​di​na za​po​slio se u fa​bri​ci za pro​-
i​zvod​nju dži​na. Po​tom je po​stao mu​zič​ki no​vi​nar i pra​tio je ek​splo​-
zi​ju pan​ka i no​vog ta​la​sa. To​kom se​dam​de​se​tih bio je mu​zič​ki kri​ti​-
čar u NME, jed​nom od naj​u​ti​caj​ni​jih mu​zič​kih li​sto​va u Bri​ta​ni​ji.
Nje​go​vi in​ter​vjui s gru​pa​ma kao što su The Clash, Sex Pi​stols,
Blon​die, Tal​king He​ads i Ra​mo​nes na​či​ni​li su ga kult​nom fi​gu​rom
među mla​di​ma En​gle​ske. Par​sons je do​bi​jao na​gra​de za svoj no​vi​-
nar​ski rad u li​sto​vi​ma GQ i Elle to​kom osam​de​se​tih. De​ve​de​se​tih je
po​stao je​dan od naj​po​zna​ti​jih te​le​vi​zij​skih ko​men​ta​to​ra u emi​si​ji
BBC-ja, Late Re​vi​ew.
Na​kon raz​vo​da od prve žene do​de​lje​no mu je sta​ra​telj​stvo nad
nji​ho​vim če​tvo​ro​go​di​šnjim si​nom. Par​sons je sin biv​šeg ma​rin​ca ko​-
jem je do​de​ljen Or​den za iz​u​zet​nu slu​žbu to​kom Dru​gog svet​skog
rata, što je dru​go po va​žno​sti od​li​ko​va​nje u bri​tan​skoj voj​sci. Ta
dva od​no​sa - sa si​nom koga je sam po​di​zao i sa po​koj​nim ocem
koga je obo​ža​vao - čine oko​sni​cu i srž nje​go​vog pr​vog ro​ma​na Čo​-
vek i de​čak koji je do​ži​veo ogro​man uspeh u En​gle​skoj i samo za
prva dva me​se​ca pro​dat je u ti​ra​žu od 750.000 pri​me​ra​ka.
Par​sons je je​dan od naj​po​zna​ti​jih pi​sa​ca u En​gle​skoj. Je​dan po
je​dan je nje​gov prvi tri​ler ko​jim je za​po​čeo se​ri​jal ro​ma​na o de​tek​ti​-
vu Mak​su Vul​fu.
1)
Engl.: Home Office Large Major Enquiry System. (Prim, prev.)

2)
Engl.: Cripllegate - doslovno kapija bogalja. (Prim, prev.)

3)
Sir Robert Peel 1788-1850), britanski političar i premijer, reformator krivilčnog
prava i osnivač Metropolitenske policije zadužene za širu oblast Londona; njegov
nadimak Bobi poneli su i londonski policajci. (Prim, prev.)

4)

Mala tamnica u nekadašnjoj kalkutskoj tvrđavi Vilijam u kojoj su bengalski borci

držali zarobljene britanske vojnike posle osvajanja tvrđave 1756. (Prim, prev.)

5)
Christine Margaret Keeler, 1942, britanska manekenka i igračica, umešana u
seksualni skandal koji je 1963. izazvao ostavku tadašnjeg britanskog ministra
odbrane Džona Protjuma. (Prim, prev.)

6)
Ijan Brejdi (Ian Bra dy, 1938) i Majra Hindli (Myra Hin ley, 1942- 2002) tokom
1963. i 1964. godine ubili su petoro dece starosti od 10 do 17 godina. Nazvani su
tako jer su četiri žrtve sahranili u močvari Sadlvort u blizini Mančestera. (Prim,
prev.)