Morfologija 

je deo lingvistike koji proučava unutrašnju strukturu reči. (Reči kao jedinica u leksikonu

se proučavaju u okviru leksikologije). Dok se reči uopšte prihvataju (sa klitikama) kao najmanje
sintaksičke jedinice, jasno je da u mnogim (ako ne svim) jezicima, reči mogu biti povezane sa
drugim rečima po nekim pravilima. Npr., govornik srpskog jezika vidi usku povezanost između reči
“lovac”, “lovina” i “lovočuvar”. Srpski govornik, takođe, primećuje da se ovi odnosi mogu formulisati
kao pravila koja se onda primenjuju na veliki, veoma veliki broj reči. Lovac naspram lovci je isto što i
šuma naspram šume, ili enciklopedija naspram enciklopedije; lovac naspram lovočuvar je isto što i
brava naspram bravar. Pravilo u prvom slučaju je formiranje množine, a u drugom tvorba reči
pomoću tvorbenih morfema. Ovi odnosi oslikavaju specifična pravila po kojima se reči prave od
manjih jedinica, i kako te manje jedinice sadeluju u govoru. Na ovaj način morfologija proučava ta
pravila.