19.8.22. 23:44 Клиодинамика: може ли наука декодирати законе историје?

Академска строгост, новинарски штих

Револуција и рат: да ли је све то само мало историје која се понавља?

блпрнт_ван

Клиодинамика: може ли наука декодирати законе историје?

Објављено: 16. август 2012. у 21.37 по БСТ

Петар Турчин
Професор антропологије, екологије и еволуционе биологије и математике на Универзитету Конектикат

Кажу да се историја увек понавља – империје расту и падају, економије процват и крах – али да
ли постоји начин да се мапирају и предвиде динамички процеси историје? Нова и веома
контроверзна дисциплина клиодинамика је најновији покушај трансформације историје у
науку.

Када је француска скупштина угледника осујетила покушаје краљевске владе да поправи

државну фискалну кризу 1788. године, јер нису хтели да плаћају порезе, ове аристократе нису
намеравале да изазову Француску револуцију , током које су многи од њих завршили
гиљотинирани или прогнани. Ипак, управо се то догодило.

Када је робовласничка елита Јужне Каролине прогласила своје отцепљење од [Федералне

уније](хттп://ен.википедиа.орг/вики/Унион_(Америцан_Цивил_Вар) у децембру 1860.
године, није намеравала да изазове крвави грађански рат који изазвао више од 600.000
смртних случајева, убио једну четвртину војно способних белих јужњака и резултирао губитком
већине сопственог богатства, када су њихови робови ослобођени. Ипак, управо се то догодило.

https://theconversation.com/cliodynamics-can-science-decode-the-laws-of-history-8626 1/6
19.8.22. 23:44 Клиодинамика: може ли наука декодирати законе историје?

Демонстранти на Фолеи скверу за окупацију Волстрита. богиехармонд

Сада, када радикални републиканци Чајанке одбијају да преговарају са демократама ради

постизања компромиса, они вероватно немају намеру да гурну Сједињене Државе у
неизмиривање обавеза, да изазову огромну економску кризу, распрострањене урбане немире,
политичка убиства и тероризам, и крваве сукоби између Чајанке и покрета Окупирај. Ипак –
па, ово се није догодило, али клиодинамика указује да ће током наредне деценије Сједињене
Државе бити необично рањиве на избијање озбиљног политичког насиља.

Научна метода

https://theconversation.com/cliodynamics-can-science-decode-the-laws-of-history-8626 2/6
19.8.22. 23:44 Клиодинамика: може ли наука декодирати законе историје?

Клио, муза историје. Јастров (2006)

Клиодинамика потиче од Клија , грчке музе историје. Упркос уобичајеном погрешном

схватању, приступ клиодинамике није да се расправља по аналогији са прошлим догађајима.
Ово је погрешан начин учења лекција из историје – историјски записи су веома богати и
разнолики, тако да је лако пронаћи историјске примере који подржавају скоро сваки аргумент.

https://theconversation.com/cliodynamics-can-science-decode-the-laws-of-history-8626 3/6
19.8.22. 23:44 Клиодинамика: може ли наука декодирати законе историје?

Уместо тога, присталице клиодинамике третирају историјске записе исто као што, рецимо,
еволуциони биолози третирају палеонтолошке записе. Теорије су конструисане и засноване на
општим принципима и тестиране емпиријски са свеобухватним базама података. Укратко,
користимо стандардни научни метод који је тако добро функционисао у физици, биологији и
многим друштвеним наукама.

Мој колега Херберт Гинтис упоређује клиодинамику са авијацијом. Не можете предвидети када
ће се авион срушити, али можете проучити податке црне кутије да бисте утврдили узроке пада
и открили како да их поправите.

Сигурно не летите авионом који има познате проблеме. Слично томе, не стављате додатни
стрес на друштвени систем који је већ у крхкој равнотежи; уместо тога треба да покушате да
поправите основне узроке.

Јасно је да наше знање о томе зашто државе пропадају и избијају грађански ратови није ни
близу стања дизајна авиона. Али недавно смо много напредовали.

Теорија револуције и рата

Размотримо „ структурно-демографску теорију “ коју је први предложио социолог Џек

Голдстоун , а коју је касније развио и тестирао са подацима од стране других, укључујући и
мене.

Теорија објашњава главне појаве политичког насиља, као што су Француска револуција или
Амерички грађански рат, фокусирањем на неколико међусобно повезаних процеса. Један је
пад или стагнација животног стандарда опште популације. Али, супротно широко
распрострањеном мишљењу, незадовољство народа само по себи није довољан узрок
грађанског рата или револуције.

Важнији фактор је оно што се назива „ прекомерна производња елите “ – то јест, појава
превише елитних кандидата који се боре за ограничену понуду позиција моћи у влади и
привреди.

Као што је писано у мојој књизи Рат и мир и рат , елитна хиперпродукција резултира
интензивном унутарелитном конкуренцијом, поларизацијом и сукобом који на крају поприма
насилне облике.

Важно је нагласити ограничења овог приступа. Теорија не предвиђа када ће и како избити
стварно насиље, већ само структуралне услове који чине такав исход вероватним.

https://theconversation.com/cliodynamics-can-science-decode-the-laws-of-history-8626 4/6
19.8.22. 23:44 Клиодинамика: може ли наука декодирати законе историје?

Битка код Гетисбурга, вођена 1—3. јула 1863. Битка је била део америчког грађанског рата и победио је Север.
Натханиел Цурриер и Јамес Мерритт Ивес

Замислите шуму у којој се мртво дрво гомилало годинама. Не знамо шта ће изазвати пожар –
то би могао бити удар грома током олује или непажљиво бачена шибица. Али пре или касније
ће доћи таква искра и доћи ће до огромног пожара.

Нико није могао да предвиди да ће Мохамед Буазизи , продавац воћа у Тунису, одлучити да се
јавно запали . Али овај чин очајног појединца имао је огромне последице јер су структурални
услови у Тунису били зрели за револуцију.

Структурно-демографску теорију тестирало је неколико истраживача на многим историјским

друштвима. Теорија предвиђа веома дугорочне циклусе у којима периоде када су друштва
унутар мира смењују таласи немира. Обе ове „интегративне“ и „дезинтегративне“ фазе трају
око једног века.

Теорија се у потпуности фокусира на динамику политичке нестабилности унутар држава јер

спољни ратови имају сопствену логику (заправо, друштва која су у својим интегративним
фазама воде успешне ратове спољног освајања).

Наша емпиријска истраживања различитих историјских друштава потврђују да она пролазе

кроз структурно-демографске циклусе. Али поврх дугих циклуса често се постављају краће
осцилације са периодима од отприлике 50 година. Чини се да се људи на крају замарају од
непрекидне борбе, тако да током дезинтегративних фаза људске генерације које доживљавају
много борби имају тенденцију да се смењују са релативно мирним.

Америчко политичко насиље

Недавно је Јоурнал оф Пеаце Ресеарцх објавио мој чланак у којем сам тестирао предвиђања
теорије на америчким подацима. Конструишући и анализирајући базу података о политичком
насиљу у САД (између 1780. и 2010.), открио сам да је динамика насилних инцидената била
управо онаква какву је предвиђала теорија: дугачак структурно-демографски циклус са 50-
годишњим циклусом који се налази на њему:

https://theconversation.com/cliodynamics-can-science-decode-the-laws-of-history-8626 5/6
19.8.22. 23:44 Клиодинамика: може ли наука декодирати законе историје?

База података о насиљу у становништву САД. Петар Турчин

Поред тога, открио сам да су се други структурно-демографски показатељи кретали на

цикличан начин на начин који је био у корелацији са порастом и јењавањем политичког
насиља.

У последње три-четири деценије реалне плате неквалификованих радника стагнирају.

Приходи једног највећег процента, с друге стране, су експлозивно расли, што је довело до све
веће економске неједнакости. Знаци хиперпродукције елите укључују растућу потражњу за
образовним акредитивима: стопе школарине на елитним колеџима које расту много брже од
инфлације и све већи број нових МБА и ЈД-а.

Унутарелитна конкуренција и сукоби су индиковани неограниченом поларизацијом унутар

америчког Конгреса и све већим законодавним застојем.

Коначно, опадање здравља државних финансија може се пратити растом савезног дуга.

Сваки од ових трендова је забележен и коментарисан. Али оно што није широко цењено јесте
да се сваки од њих није развијао изоловано; они су заправо међусобно повезани на
фундаменталном нивоу. Штавише, наша историјска истраживања показују да је ова
комбинација трендова типична за историјска друштва која су у фази пре кризе.

Избијање политичког насиља упоредиво са Француском револуцијом или грађанским ратом

није неизбежно, па чак ни вероватно. Америчко друштво је много отпорније од Француске из
Анциен Регимеа . Ипак, не треба заборавити да је Америка пре рата била разумна, иако
несавршена демократија.

Ипак, њене елите нису биле у стању да обуздају своје сукобе у уставним границама. Америчке
политичке елите данас треба да узму к срцу ову историјску лекцију.

https://theconversation.com/cliodynamics-can-science-decode-the-laws-of-history-8626 6/6