Biljana Đ.

Đorić-Francuski* 1
811.111'374.2'373.7=163.41(038)
Filološki fakultet
Univerziteta u Beogradu

POVRŠINSKO PREVOĐENJE KAO JEDAN OD NAČINA

HIBRIDIZACIJE SRPSKOG I ODOMAĆIVANJA
ANGLOSRPSKOG JEZIKA

Translationese is that strange language you only see in translations.

There is no reason for a translation to look weird.
(Nogueira, 2004)

Ovaj rad bavi se jednom do sada kod nas nedovoljno istraženom temom, a
to je površinsko prevođenje književnih tekstova sa engleskog jezika, putem do-
slovnog preslikavanja spojeva reči, odnosno kalkiranja leksičkih ili sintaktičkih
obrazaca iz izvornog jezika. Ovakvim postupkom, do koga dolazi usled nedo-
voljnog poznavanja i stranog i maternjeg jezika, dobijaju se prevodna rešenja
koja nisu u duhu srpskog jezika, a ona u nekim slučajevima postepeno bivaju
prihvaćena od strane naših govornika i postaju odomaćena kao element jednog no-
vog, nepravilnog, anglosrpskog jezika. U radu su korišćene metode kontrastivne
lingvistike i primenjen je postupak analize grešaka na primerima iz prikupljenog
korpusa, i to kontrastiranjem englesko-srpskih parova, oformljenih uparivanjem
engleskih modela i odgovarajućih srpskih prevoda. Dobijeni rezultati ukazuju na
potrebu da se naši stručnjaci detaljnije pozabave opisanom pojavom, koja dovodi
do sasvim nepotrebnog izvitoperavanja našeg maternjeg jezika.

Ključne reči: engleski, srpski, kalk, kalkiranje, polu-prevod.

* Katedra za anglistiku, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Studentski trg 3,

bdjoric@sezampro.rs.

261
 Biljana Đorić - Francuski

1. Uvod

Govoreći o veoma izraženoj potrebi za englesko-srpskim leksičkim

kontrastiranjem, čije izostajanje „u široj perspektivi opšte jezičke kulture”
(Prćić, 2005: 173) u poslednje vreme dovodi do sve ozbiljnijih posledica
i problema koji postepeno postaju sve složeniji, Prćić1 u svojoj knjizi En-
2

gleski u srpskom naročito ukazuje na „pojavu neosmišljenog prevođenja

– ili tačnije, mehaničkog preslikavanja, a odskora i čistog prepisivanja
– tekstova u medijima, titlovanim filmovima, a sve više i u umetničkoj
književnosti” (Prćić, 2005:
������ 166).
������������������������������������������
Predmet ovog rada upravo i jeste en-
glesko-srpsko leksičko kontrastiranje, na primeru jednog prevedenog dela
koje ne samo da predstavlja umetničku književnost nego pripada njenom
samom vrhu, kao pokušaj da se ukaže na tendencije do kojih takvo 'po-
vršinsko prevođenje' ili 'nadriprevođenje' (Prćić, 2005: 54) može dovesti.
Radi se o dobitniku Bukerove nagrade za 2008, romanu Beli tigar,
čiji je autor indijski pisac Aravind Adiga, a koji se u prevodu izuzetno
brzo pojavio i u izlozima beogradskih knjižara.2 To što se kod nas ovo
3

nagrađeno delo tako brzo pojavilo u prevodu zaista jeste za svaku pohvalu,
ali bi još više bilo za pohvalu da se izdavač potrudio da angažuje nekog
već dokazanog prevodioca, što dobitnik tako prestižnog priznanja sigurno
zaslužuje.
Pošto je izsotao odgovarajući trud oko prevoda, jedna od posledica
je i mogući negativni uticaj na naš maternji jezik kroz takvu javnu prevo-
dnu delatnost.

1 Prof. dr Tvrtku Prćiću dugujem izuzetnu zahvalnost za reči podrške koje mi je

povodom ovog rada uputio tokom našeg nedavnog razgovora, podstičući me da
nastavim putem kojim se kod nas retko ide. Takođe zahvaljujem svojim studentima
Goranu Totoviću i Nebojši Petričiću, koji su mi mnogo pomogli svojim sugesti-
jama i savetima, ali još više time što su mi pokazali i dokazali da su problema o
kojima se govori u ovom radu svesni čak i naši studenti, mada ih u stručnoj litera-
turi retko ko osim profesora Prćića i pominje.
2 Preciznije, u pitanju nisu bili meseci ili nedelje, već dani... Odnosno, ime dobitnika
prestižne britanske Man Booker Prize objavljeno je 14. oktobra 2008, a do kraja
te godine izašla su već dva izdanja prevedenog romana. I ne samo to! Roman je u
prevodu predstavila izdavačka kuća koja je štampala srpsko izdanje, još tokom
tradicionalnog 53. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji je održan od 20.
do 26. oktobra 2008, a spisak knjiga tog izdavača može se naći na sajtu http://2008.
beogradskisajamknjiga.com/active/sr-latin/home/katalog/exhibitor_details/_
params/exp_exb_vsmode/additional/expo_exh_id/25264.html.

262
 POVRŠINSKO PREVOĐENJE KAO JEDAN OD NAČINA HIBRIDIZACIJE SRPSKOG
I ODOMAĆIVANJA ANGLOSRPSKOG JEZIKA

Među načinima za obuzdavanje haosa koji je nastao u oblasti (ne)

pravilne upotrebe srpskog jezika, Prćić kao jednu od četiri nužne mere
predlaže izradu sveobuhvatnog jezičkog savetnika koga bi se morali pri-
državati svi posebni korisnici jezika – odnosno, oni „koji sistematski uti-
ču, ili mogu da utiču, na formiranje jezičkih navika javnosti, zbog čega
nose posebnu odgovornost za valjanost izgovorene i napisane reči” (Prćić,
2005: 31). Nabrajajući ko sve spada među imenovana lica, Prćić namerno
i svrsishodno koristi frazu doslovno preslikanu u srpski prevodom engle-
skog izraza last but not least: „i, nipošto na poslednjem mestu, prevodioci
svih vrsta tekstova i sa svih jezika” (Prćić, 2005: 32, podvukao autor rada).
Prevodilac Belog tigra, međutim, moguće nesvestan svoje izuzetno
odgovorne uloge u formiranju jezičkih navika srpske javnosti, najverova-
tnije je morao toliko da žuri pri isporučivanju datog prevoda da, i da je hteo
i/ili mogao, ne bi stigao da ostvari remek-delo u sferi prevodilaštva. Pored
pogrešaka koje su, uopšteno govoreći, suviše česte kod naših prevodilac,3 4

kao i uobičajenog ne-prenošenja4 kulturnih elemenata iz izvornog dela koji

5

su svojstveni jednoj, za našeg čitaoca, dalekoj i stranoj kulturi,5 ovaj pre-6

vod sadrži i izuzetno veliki broj ne-uobičajenih6 konstrukcija na srpskom

jeziku. Uzgred, valja dodati i to da su u predmetnom prevodu pronađeni
brojni primeri za sve četiri grupe grešaka na mikroliterarnom nivou, a to
su: nepoštovanje integriteta izvornog dela, neočuvanje specifičnog ritma
originala, neprenošenje sloja značenja izvornika i narušavanje stilske či-
stote jezika na koji se prevodi.6 Primerima koji su prikazani u ovom radu
7

ilustruje se poslednja grupa grešaka, odnosno slučajevi ogrešenja o mater-

nji jezik, jer su u njima bukvalno preslikani spojevi reči iz engleskog jezi-
ka, i to tako da prevodna rešenja nisu u duhu srpskog jezika. Ova pojava
naziva se kalkiranje, a rezultat takvog prevođenja je kalk.

2. Kalk kao prevodni postupak / prevodilačka tehnika

ili... nešto treće

Za početak je potrebno, radi preglednosti analize, makar okvirno

definisati domen kalkiranja. Najpotpunije određenje kalka u domaćoj

3 Detaljnije o tome videti u Đorić-Francuski 2005, 2006, 2007 i 2008b.

4 O crticama će biti reči nešto kasnije.
5 Videti više o tome u Đorić-Francuski 2008a.
6 Kategorizacija grešaka prilikom prevođenja romana preuzeta je iz: Ignjačević,
1977: 10.

263
 Biljana Đorić - Francuski

stručnoj literaturi – i to iz perspektive prevođenja tekstova sa engleskog

na srpski jezik, dakle u potpunom skladu sa temom ovog rada – možemo
preuzeti od Anke Vidačić, koja svoju definiciju izvodi na osnovu kla-
sifikacija većeg broja autora (Martinet, Weinreich, Newmark, Haugen,
Klajn), od kojih nijedan nije precizno odredio šta se podrazumeva pod
kalkom. Vidačić definiše da������������������������������������������
: „���������������������������������������
KALKIRANJE predstavlja proces preslika-
vanja strukture stranog izraza nastalog spajanjem bar dva morfema ili veće
lingvističke jedinice, na njegove domaće prevodne ekvivalente, čime se
u skladu sa mogućnostima jezika, stvaraju odgovarajući domaći leksički
spojevi” (Vidačić, 2000: 132).
Ukazavši na to da kalk u vidu „bukvalnog, semantički motivisanog
prevoda” može doprineti bogaćenju ciljnog jezika,7 ��������������������
Hlebec ipak naglaša-
8

va i da su uspešni „samo neki kalkovi i samo neki će biti obogaćenje za

jezik” (Hlebec, 2009: 112). Nešto drugačije od toga, Jovanović na sledeći
način objašnjava ovu pojavu: „Kalkiranje, ili kalk (calque), od francuskog
calquer, je proces u kome se, prilikom prevođenja, delovi reči, složenica
ili izraza originala za koje ne postoje ekvivalenti u CJ, doslovno prevode,
čime se u CJ stvaraju prevodne pozajmljenice” (Jovanović, 2001: 78–79).
U poglavlju pod naslovom „Tipologija prevodnih postupaka”, Prćić
navodi da „“/Z/a adaptaciju reči prevođenjem na raspolaganju stoji više
prevodnih postupaka. Njih je moguće svesti na tri osnovna, za koje se
ovde predlažu i posebni nazivi: direktno prevođenje, strukturno prevođe-
nje i funkcijska aproksimacija” (Prćić, 2005: 178). Detaljnije razjašnja-
vajući ova tri osnovna prevodna postupka, Prćić dodaje da “/S/trukturno
prevođenje (ili, kalkiranje)... podrazumeva doslovno prevođenje elemena-
ta reči u L1 odgovarajućim elementima iz L2” (Prćić, 2005: 179).
Klajn pak svrstava kalk u svoju klasifikaciju reproduktivnih pozaj-
mljenica i smatra da on „izgleda najpogodniji da označi sve one vrste le-
ksičkih pozajmica koje nisu integralne, tj. ne sastoje se u prenošenju reči
već u njenom reprodukovanju pomoću domaćih materijala”, a na ovu reče-
nicu dodaje i fusnotu u kojoj pominje i druge vrste pozajmljenica: „Poneki
autori govore i o sintaktičkom kalku, ili bar kao DEROY o ‘calque de
syntagme ou calque phraséologique’ (216–217), ali u onoj meri u kojoj
te pojave izlaze iz leksičkih okvira, mislim da je bolje ne upotrebljavati
termin kalk” (Klajn, 1971: 179).

7 Skraćeno CJ, a takođe su u upotrebi termini jezik primalac i jezik cilj.

264
 POVRŠINSKO PREVOĐENJE KAO JEDAN OD NAČINA HIBRIDIZACIJE SRPSKOG
I ODOMAĆIVANJA ANGLOSRPSKOG JEZIKA

Sasvim suprotnog je mišljenja Thomas, koji u svom radu o puri-

stičkom izbegavanju germanizama koji su putem kalkiranja ušli u neke
slovenske jezike, govori i o sintaktičkom i frazeološkom kalku,8 odnosno 9

o sintaktičkim frazama i konstrukcijama nastalim u analiziranim sloven-

skim jezicima po ugledu na nemački jezik (videti više o tome u: Thomas,
2003).
Munday, isto kao Klajn, definiše kalk kao pozajmljenicu, koja na-
staje tako što se „izraz ili struktura iz izvornog jezika prenose putem do-
slovnog prevoda” 9 (Munday, 2007: 56). U knjizi koju je napisao zajedno
10

sa Hatimom, on detaljnije razjašnjava šta je to kalk, ubrajajući ga među tri

prevodilačka postupka koji spadaju u strategiju direktnog prevoda: „Kalk
je specijalna vrsta pozajmljenice pri čijem nastajanju jedan jezik po-
zajmljuje neki izraz od drugog jezika, ali se onda svaki od njegovih ele-
menata doslovno prevodi” 10 (Hatim and Munday, 2006: 149). Ovi autori,
11

takođe, kalkove dele na leksičke, kojima se uvodi neki novi način izraža-
vanja, i strukturne, kojima se u jezik unosi neka nova konstrukcija.
Zanimljivo je napomenuti da enciklopedija u elektronskom formatu
Onpedia kao potpuni sinonim za kalk daje baš jedan kalk iz nemačkog je-
zika – loan translation (na nemačkom Lehnübersetzung), 11 kojim se u pot-
12

punosti ukazuje na prirodu i poreklo ove formacije, odnosno podvlači da

je to pozajmljenica nastala u procesu prevođenja (kao što je već navedeno,
Jovanović kalkove upravo i naziva prevodnim pozajmljenicama).
U cilju dalje analize potrebno je podvući dve razlike između gore
navedenih definicija. Kao prvo, u nekima od njih kalk je kvantitativno
ograničen na leksemu ili eventualno fraznu leksemu, ali se ne može pri-
meniti na neki duži iskaz. Premda s pravom tvrdi da „kalk uvek podrazu-
meva složenicu ili izraz od najmanje dva elementa u zavisnom odnosu”,
ne ograničavajući u samoj definiciji kolike mogu biti te veće lingvističke
jedinice, Vidačić ipak dodaje da „kalkovi ne mogu biti ni fraze ni kolo-
kacije” (Vidačić, 2000: 132). Sa druge strane, neki autori nisu određeni u

8 Odnosno, u izvornom tekstu: syntactical and phraseological calques.

9 U originalu: where the SL expression or structure is transferred in a literal
translation.
10 Na engleskom: A calque is a special kind of borrowing whereby a language bor-
rows an expression form of another, but then translates literally each of its ele-
ments.
11 Na stranici http://www.onpedia.com/encyclopedia/calque.

265
 Biljana Đorić - Francuski

tom smislu, pa čak Klajn prenosi da se jedna od kategorija kalka koje je

definisao Kristian Sandfeld, a to je „prevod stranih lokucija i rečeničkih
obrta” od prethodne kategorije razlikuje „samo po dužini iskaza” (Klajn,
1971: 179). O kojoj se tačno mogućoj dužini kalka radi biće jasno ako na
ovaj iskaz dodamo Klajnovu premisu u kojoj je već definisao ovde nave-
deni pojam: „Upotrebljavam opšti termin ‘lokucije’ za sve one sintagme,
delove rečenice i rečenice koji sadrže više od jedne reči, ali predstavljaju
leksičku i semantičku celinu” (Klajn, 1971: 111).
Druga bitna razlika između definicija kalka odnosi se na način na
koji on nastaje u nekom jeziku. Jovanović je jedini koji insistira na tome
da se kalk stvara tamo gde ekvivalentni prevod u ciljnom jeziku ne postoji,
dok Klajn, sasvim suprotno od ovog mišljenja, smatra da je za izvođenje
dokaza o tome da se stvarno radi o kalku jedna od posebno važnih činje-
nica to da „/P/ostojanje starijeg domaćeg izraza za isti pojam povećava
verovatnoću da je noviji izraz uzet sa strane” (Klajn, 1971: 184). Time
se ukazuje na pojavu kalka i tamo gde on nije bio neophodan kao prevo-
dilački alat, kada se uzme u obzir činjenica da je prethodno već postojao
adekvatan prevod.
Ako bi se zatim, u skladu sa Klajnovim mišljenjem, proces kalki-
ranja proširio tako da obuhvati veće celine – delove rečenica, rečenice ili
možda čak više njih, i to tamo gde već postoji odgovarajuće prevodilačko
rešenje u ciljnom jeziku, dobili bismo pojavu koja još nije opisana u do-
maćoj literaturi, 12 a u stranoj se naziva Translationese ili Translatese. Evo
13

jedne od definicija ovakve jednokratne i nemotivisane 13 tvorevine, kojom

14

se u jeziku cilju stvaraju potpuno neprirodni izrazi koji sigurno u njemu ne

bi trebalo da zažive, jer predstavljaju ogrešenje o maternji jezik: „Pežora-
tivni opšti naziv za jezik prevođenja. Često se koristi da bi se ukazalo na
neki izveštačeni oblik u jeziku primaocu, nastao kalkiranjem leksičkih ili
sintaktičkih obrazaca iz izvornog jezika” 14 (Hatim and Munday, 2006: 12).
15

12 Autoru ovog rada, uprkos upornoj i temeljnoj pretrazi stručne literature, uspelo je
u vezi sa tim jedino da, tragajući po Internetu, na (srpskohrvatskoj) teritoriji bivše
Jugoslavije pronađe zapis Midhata Riđanovića pod nazivom Ozbiljne smijurije o
jeziku i drugim stvarima, u kome on ionako ne prevodi ovaj termin, nego ga ostav-
lja u izvornom engleskom obliku.
13 O, nasuprot ovima, motivisanim izrazima nastalim doslovnim prevođenjem videti
u Hlebec, 2009: 125.
14 U originalu: A pejorative general term for the language of translation. It is often used
to indicate a stilted form of the TL from calquing ST lexical or syntactic patterning.

266
 POVRŠINSKO PREVOĐENJE KAO JEDAN OD NAČINA HIBRIDIZACIJE SRPSKOG
I ODOMAĆIVANJA ANGLOSRPSKOG JEZIKA

Translationese je samo jedna od brojnih novih reči u engleskom je-

ziku napravljenih pomoću sufiksa -ese, koje označavaju neku specijalnu
upotrebu tog jezika, takozvani lingo. Ove reči, kojima se obeležava neki
od tih jezika, nije lako prevesti na srpski, osim opisno, a zajednička crta
im je to što se odnose na određenu specijalizovanu terminologiju koja je
teško razumljiva i čudno zvuči nekome ko nije upućen u datu oblast. Naj-
poznatiji primeri su: legalese – jezik koji upotrebljavaju pravnici, medica-
lese – laicima čudan jezik jer je prožet vokabularom medicinske profesije,
computerese – specijalizovana terminologija vezana za računare, ili, slično
njima, childese – jezik kojim govore deca tako da ih odrasli ponekad ne
razumeju, osim njihovih roditelja. Isto toliko nerazumljiv je i ovaj novi
jezik prevođenja, koji Prćić određuje kao ‘hibridni’ ili ‘nakazni’ (Prćić,
2005: 167), a Alan Duff ga u naslovu svoje knjige naziva ‘treći jezik’ (Duff,
1981).
Kako za sada nije pronađen nijedan tekst naših autora u kome bi
bila detaljnije analizirana ovakva vrsta prevodnog jezika, što bi zahtevalo i
davanje odgovarajućeg naziva toj pojavi, nakon konsultacija sa kolegama
u čiji sud imam ogromno poverenje, 15 skovala sam i ja kao ime za ovu
16

pojavu jedan kalk u vidu radnog naslova koji, nadam se, barem u izvesnoj
meri odražava nakaznost ovako naruženog maternjeg nam srpskog, a to je
polu-prevod. Ovim terminom (sa sve crticom kojoj tu nikako nije mesto, 16 17

priznajem) želela sam da jednom rečju prenesem značenje engleske fraze

Semi-finished products and work in progress, na taj način ukazujući na
činjenicu da takav prevod nije završen, nego je proces prevođenja tek do-
15 Ovom prilikom zahvaljujem kolegama sa Katedre za anglistiku Filološkog
fakulteta Univerziteta u Beogradu: prof. dr Borisu Hlebecu, doc. dr Novici
Petroviću i mr Sergeju Macuri, na veoma korisnim savetima i na sugestivnim
predlozima koje su izneli (osim reči poluprevod, među predloženim rešenjima
našli su se i kvaziprevod, polugotovi prevod, aproksimativni prevod, hibridni
prevod). Ova pojava bi se takođe mogla nazvati prema svojim autorima, koje Prćić
naziva ‘površinski prevodilac’ ili ‘nadriprevodilac’ (Prćić, 2005: 167), ali je
površinsko prevođenje mnogo širi pojam od ovde opisanog, a termin nadriprevod
isto kao i kvaziprevod ne bi u celosti prenosio smisao poluzavršenosti prevoda,
već samo njegovu rugobnost.
16 Svesna činjenice da u srpskom ova složenica ne bi smela da ima crticu, na tu ideju
došla sam upravo zbog pojave da se u srpskim prevodima često pravi greška ove
vrste, pa se crtica između prefiksa ne- i korena reči suprotno ortografskim pravili-
ma našeg maternjeg jezika kalkira iz engleskog (na primer, ‘non-literary transla-
tion’ se prevodi kao ‘ne-književni prevod’).

267
 Biljana Đorić - Francuski

speo do pola puta, i na njemu treba još dosta da se radi da bi njegov re-
zultat bio smatran za pravi prevod. Dakle, isto kao što postoje polufabri-
kati, poluprerađevine i poluproizvodi, 17 postoji i polu-prevod, koji je nešto
18

između originala i gotovog teksta koga se iole odgovoran prevodilac ne bi

zastideo.

3. Reprezentativni primeri ogrešenja o maternji jezik

u analiziranom prevodu

Ono što se na prvi pogled nameće pri poređenju opisa kalka i polu-
prevoda, osim faktora dužine, jeste i činjenica da kalk ne osuđuje niko od
autora – ni domaćih 18 ni stranih, dok za polu-prevod nema opravdanja ni
19

u inostranoj literaturi a ni kod Riđanovića, koji ga (jedini na srpskohrvat-

skom govornom području) posprdno i tek usput pominje u svom blogu,
upućujući (i to u muškom rodu) na „specijalni translationese... prevodilaca
iz OHR-a” (Riđanović, 2007). Nasuprot tome, moje mišljenje je da tamo
gde se kalk koristi umesto već postojećeg prevodnog rešenja koje je u
duhu ciljnog jezika, odnosno u ovom slučaju srpskog, 19 ovakvoj izvešta-
20

čenoj, jednokratnoj, nepravilnoj upotrebi tog metajezika, koja je nastala

isključivo kao greška (polu-)prevodioca, a ne kao prirodan proces jezičkog
razvoja, nema mesta među prevodilačkim tehnikama i prevodnim postup-
cima, već da prilikom ocenjivanja kvaliteta nekog prevoda takve primere
treba svrstati u ogrešenja kojima se narušava stilska čistota jezika na koji
se prevodi.
Na osnovu ovoga, kao polaznu premisu za analizu odabranih prim-
era možemo izvesti zaključak da – premda neki domaći i inostrani autori

17 Ovo su tri sinonima kojima se prevodi engleska imenička sintagma semi(-)finished

product, u kojoj je pridev upotrebljen da označi materijal „koji je potrebno dalje
prerađivati kako bi se dobio gotov proizvod” (definicija za semifinished: designat-
ing or of a material, esp. a metal, that requires further processing to produce a
finished product – uzeta je sa sajta http://www.yourdictionary.com/semifinished).
18 Jedino Hlebec u poglavlju o stepenu doslovnosti prevoda, ali ne izdvajajući
posebno slučaj kalka, navodi sledeće: „Za praksu i teoriju prevođenja važno je da
se razgraniče prihvatljive realizacije doslovnog prevoda od neprihvatljivih” (Hle-
bec, 2009: 109).
19 Odnosno, tamo gde je razlog potpuno nesvesnog opredeljivanja prevodioca za
doslovan prevod isključivo njegov nemar ili neznanje, a ne neki opravdani cilj
(više o tome videti u Hlebec, 2009: 110).

268
 POVRŠINSKO PREVOĐENJE KAO JEDAN OD NAČINA HIBRIDIZACIJE SRPSKOG
I ODOMAĆIVANJA ANGLOSRPSKOG JEZIKA

preporučuju kalk kao jednu od tehnika koje su na raspolaganju prevodiocu

tamo gde ne postoji neko bolje rešenje – u slučaju kada jezik primalac
sadrži ispravan prevod nekog stranog izraza ili složenice, ne možemo kalk
bilo kog obima smatrati opravdanim prevodnim postupkom. �������������
Stoga, prili-
kom analize, primere nećemo razvrstavati prema tome da li se radi o kalku
(= kraćoj tvorevini nastaloj kalkiranjem, odnosno preslikavanjem stranog
izraza) ili polu-prevodu (= dužoj tvorevini nastaloj kalkiranjem), već ćemo
voditi računa samo o tome da zadovoljavaju jedan kriterijum da je prevod
trebalo da glasi drugačije.
Zbog ograničenog obima ovog rada, ovde će biti predstavljeni samo
neki od brojnih primera u kojima su frazne lekseme, izrazi ili delovi re-
čenice nastali isuviše bukvalnim, to jest doslednim kopiranjem engleskog
originala. Radi ekonomičnosti, za primere koji su uzeti iz izdanja na srp-
skom i engleskom jeziku, navedenih u literaturi u odeljku „Izvori”, u za-
gradi je dat samo broj stranice za original (Adiga 2008b) ili prevod (Adiga
2008a), tim redosledom.
U prvoj grupi primera u prevodu nailazimo na pridev ispred imenice
ili prilog ispred prideva umesto predloške fraze ili odnosne rečenice, što bi
bile konstrukcije u duhu srpskog jezika, dok je u izvornom jeziku uglav-
nom u pitanju oblik na -ing ili imenica u adjektivalnoj upotrebi, a samo u
jednom primeru se zaista radi o pridevu:
drinking water (4) = pijaća voda (6) ⇒ voda za piće
running water (19) = pijaća voda��� 20
(17) ⇒ voda sa česme (u
ovom kontekstu)
world-famous /district/ (18) = svetski čuven /okrug/ (16) ⇒ čuven
u svetu (ili širom sveta)
provincial towns (52) = provincijalne varoši (39) ⇒ varošice u
palanci (ili provinciji, odnosno, unutrašnjosti)
a film song (80) = filmska melodija (55) ⇒ melodija iz filma
the market square (88) = pijačni trg (61) ⇒ trg na kome se nalazila
pijaca
the swamp deer (277) = močvarni jelen (194) ⇒ jelen koji živi u
močvari

20 Isto kao u gornjem primeru, mada je u engleskom upotrebljen drugi glagol.

269
 Biljana Đorić - Francuski

a paper boat (279) = papirni brodić (195) ⇒ brodić od papira

Naredni izrazi na koje nailazimo u prevodu očigledno nisu u duhu

srpskog jezika, već su doslovno preneti iz engleskog originala, bilo da se
radi o leksičkom ili strukturnom (sintaktičkom, frazeološkom) kopiranju,
pa stoga zvuče izveštačeno i neprirodno, a ponegde se u potpunosti gubi
smisao čitave rečenice:

just as I was on the verge of going in (41) = baš kada sam bio na
ivici da uđem (32) ⇒ taman da uđem, tek što nisam ušao
Mukesh Sir looked at me with narrowed eyes. (65) = Gazda
Mukeš me je pogledao suženih očiju. (47) ⇒ žmirkajući, škiljeći
(ili neki treći od mnogobrojnih živopisnih glagola koji odražavaju i
nameru koja se krije iza tog ‘sužavanja’ očiju)
I was inside the compound now. (67) = Bio sam unutra. (48)
Postao sam njihov čovek (tzv. insajder).
Otherwise I had to stay around the house and make myself useful.
(68) = U suprotnom sam ostajao kod kuće i pomagao okolo. (49)
⇒ pomagao gde god je to bilo potrebno (ili u nešto slobodnijem
prevodu: obavljao razne sitne poslove).
I swear, I could hear teeth gritting. Mr Ashok had no clue, though
– he began humming a film song ... (80) = kunem se da sam mogao
čuti škrgutanje zuba. G. Ašok, međutim, nije imao pojma – pevušio
je neku filmsku melodiju ... (55) nije bio toga svestan, nije to
primećivao
They said nothing for half an hour. (80) = Pola sata nisu ništa
rekli. (55) ⇒ Pola sata su ćutali.
He was silent for a minute (80) = Vladala je tišina jedan minut
(55) ⇒ Na trenutak je zanemeo (ili zaćutao)
He had quit his old job and joined politics now. (99) = Dao je
otkaz na svoj stari posao i ušao u politiku. (66) ⇒ počeo da se bavi
politikom

270
 POVRŠINSKO PREVOĐENJE KAO JEDAN OD NAČINA HIBRIDIZACIJE SRPSKOG
I ODOMAĆIVANJA ANGLOSRPSKOG JEZIKA

Isn’t Sir coming? (181) = Gospodin ne dolazi? 21 (127) ⇒ Da li će

22

Gospodin ići sa nama?

Mr Ashok was walking out of the hotel with his hands around a
girl (203) = G. Ašok je izlazio iz hotela sa rukom oko devojke (142)
⇒ zagrlivši neku 22 devojku
23

We rich people, we’ve lost our way, Balram. I want to be a simple

man like you (238) = Mi bogati ljudi, Balrame, potpuno smo zalutali.
Želim da budem jednostavan čovek kao ti (166) ⇒ odrodili se (ili po
narodski: pokondirili)
A hand was thrust out (249) =Ruka se pružila (173) ⇒ Neko je
ispružio ruku 23
24

Just give me a couple of minutes. (281) = Dajte mi samo par

minuta. (197) ⇒ Sačekajte me malo.
I spent four weeks in that hotel near the railway station, doing
nothing. I admit there were doubts in my mind. Should I have gone
to Mumbai instead? (296) = U tom hotelu kod železničke stanice
proveo sam mesec dana ne radeći ništa. Priznajem da sam imao iz-
vesne sumnje. Da li je možda trebalo da odem u Mumbaj? (206)
da sam bio u nedoumici (ili: neodlučan, predomišljao se, nisam bio
načisto)

21 Ovo je klasičan slučaj u kome je bilo neophodno upotrebiti prevodni postupak koji
Hatim i Munday nazivaju ‘modulation’, odnosno preinačavanje ili podešavanje,
do koga sasvim logično dolazi zbog različitosti između jezika (videti više o tome
u Hatim and Munday, 2006: 150).
22 Iako se neodređeni član iz engleskog jezika obično ne prevodi na srpski, to je
neophodno uraditi tamo gde on ima ulogu individualizacije ili neodređene identi-
fikacije, kao u ovom primeru. Više o prevođenju engleskih članova na naš jezik
videti u Đorđević, 1997: 183-204.
23 Nema potrebe ovde na bilo koji način prenositi pasiv koji se u engleskom mnogo
češće koristi nego u srpskom, a naročito tamo gde je vršilac radnje nepoznat – kao
u ovom primeru.

271
 Biljana Đorić - Francuski

I na kraju, primećene su pogreške u pogledu reda reči kod nekih

utvrđenih izraza 24 ili tamo gde gramatička pravila ne dozvoljavaju takva
25

odstupanja:

three more or less identical shops selling more or less identically

adulterated and stale items (19) = tri više-manje istovetne radnje
prodaju više-manje istovetnu ukvarenu i užeglu robu (17), kao
i ponovo: three more or less identical shops, selling more or less
identical items (81) = tri više-manje istovetne prodavnice, koje su
prodavale više-manje istovetnu robu (56) ⇒ manje-više
Pinky Madam (76) = Pinki Madam (52) – iako kod nas vlastita
imenica ide iza zajedničke 25 26

That’s my whole philosophy in a sentence. (276) = To je moja

čitava životna filozofija u jednoj rečenici (193) ⇒ čitava moja

Zaključak

Na osnovu prikazanih grešaka možemo zaključiti da je Prćić potpuno

u pravu kada skreće pažnju na ono što se može dogoditi ako se ne stane na
put ovako nehajnom korišćenju našeg jezika, a naročito na odsustvo svesti
prevodilaca u tom pogledu: „Prosto je neverovatno s kolikom lakoćom
i samouverenošću oni govore i pišu (ali i prevode), potpuno nesvesni
mogućnosti ogrešenja o normu srpskog jezika, neretko nesvesni i samog
postojanja te norme i, naročito, nesvesni mogućnosti da se i neko drugi
ugleda na njihovo pisanje i da to danas-sutra postane neka vrsta norme – ili
preciznije, pseudonorma” (Prćić, 2005: 35, podvukao autor rada).
Klajn ukazuje upravo na takav jedan slučaj, kada je pogrešan kalk
postao norma u italijanskom jeziku, navodeći primer u kome je raniji ob-
lik signori e signore zamenjen novim zvaničnim obraćanjem signore e

24 Više o nedozvoljenom menjanju reda reči i ostalim ogrešenjima pri prevodu idio-
ma i utvrđenih izraza videti u Baker, 2004: 63 (čitavo to poglavlje nosi naziv Idi-
oms and Fixed Expressions).
25 Bilo je dovoljno setiti se Madam Bovari i Madam Baterflaj.

272
 POVRŠINSKO PREVOĐENJE KAO JEDAN OD NAČINA HIBRIDIZACIJE SRPSKOG
I ODOMAĆIVANJA ANGLOSRPSKOG JEZIKA

signori, za koje dodaje „da je relativno novo i da je poredak imenica uzelo

iz engleskog” 26 (Klajn, 1971: 186).
27

Povlačeći paralelu, možemo zaključiti da će i u srpskom jeziku

možda za nekoliko godina ući u upotrebu kalk više-manje iz analiziranog
prevoda Belog tigra, tako da tek onda nećemo znati je li nam manje više
ili nam je više manje i da li je naš jezik sve manje naš a sve više nečiji tuđi,
nama stran. A ko zna, možda će se čak ispostaviti da je polu-sirovi političar
Srećko Šojić iz domaće serije Bela lađa zaista vesnik jednog novog vre-
mena u kome će „dame i gospodu” o kojima govori Klajn, bolje-brže za-
meniti neke nove „dame i gospođe”.
Jer, nažalost, Prćić sasvim opravdano upozorava „da se takav način
izražavanja u L2, proistekao iz neadekvatnih, ili čak neprihvatljivih pre-
voda, vremenom ustaljuje i postaje manje ili više 27 prihvaćen i prirodan u
28

datoj jezičkoj i kulturnoj zajednici” (Prćić, 2005: 167).

26 Dok Mona Baker upravo ovaj engleski utvrđeni izraz (Ladies and Gentlemen)
ubraja u one kod kojih ne može doći do varijacije u formi (Baker, 2004: 64).
27 Odnosno, u skladu sa primerima analiziranim u ovom radu, više ili manje.

273
 Biljana Đorić - Francuski

Literatura

Baker, M. (2004). In Other Words: a coursebook on translation. London

and New York: Routledge.
Duff , A. (1981). The Third Language. Oxford: Pergamon Press.
Đorđević, R. (1997). Gramatika engleskog jezika. Beograd: autor.
Đorić-Francuski, B. (2005). Kako su Beli orlovi nad Srbijom tra���������
ž��������
ili svo-
ju očevinu (O jednoj veoma loše prevedenoj knjizi). Philologia, 3,
209–217.
Đorić-Francuski, B. (2006). O jednoj Ljubavi izgubljenoj u prevodu.
Philologia, 4, 205–215.
Đorić-Francuski, B. (2007). A šta bi tek Haksli rekao na to! (O tome kako
je Vrli novi svet u prevodu romana Mali je svet postao veličanstven).
Philologia, 5, 155–165.
Đorić-Francuski, B. (2008a). And What’s Culture Got to Do with It? In
ELLSSAC, Vol. II (ed. Vukčević, R. and A. Jovanović). Beograd:
Filološki  fakultet, 145–160.
Đorić-Francuski, B. (2008b). To Be or Not to Be Translated? Romanian
Journal of English Studies, 5, 123–135.
Hatim, B. and J. Munday. (2006). Translation: An Advanced Resource
Book. London and New York: Routledge.
Hlebec, B. (2009). Opšta načela prevođenja. Beograd: Beogradska knjiga.
53. međunarodni beogradski sajam knjiga – Katalog 2008. Dostupno
preko: http://2008.beogradskisajamknjiga.com/active/sr-latin/home/
katalog/exhibitor_details/_params/exp_exb_vsmode/additional/
expo_exh_id/25264.html [15. 2. 2010.]
Ignjačević, S.M. (1977). Teze za kritiku prevoda romana. Književne novi-
ne, 527, 1 i 10.
Jovanović, M. (2001). O prevođenju: tehnika prevođenja s primerima
srpsko-engleskog i englesko-srpskog prevoda. Beograd: Udruženje
naučnih i stručnih prevodilaca Srbije.
Klajn, I. (1971). Uticaji engleskog jezika u italijanskom. Beograd���������
: Filolo-
ški fakultet.
Munday, J. (2007). Introducing Translation Studies: Theories and Appli-
cations. London and New York: Routledge.

274
 POVRŠINSKO PREVOĐENJE KAO JEDAN OD NAČINA HIBRIDIZACIJE SRPSKOG
I ODOMAĆIVANJA ANGLOSRPSKOG JEZIKA

Nogueira, V. and D. Nogueira. (2004). I am sick and tired. Ccaps Trans-

lation and Localization Newsletter 7. Dostupno preko: http://www.
ccaps.net/newsletter/08-04/art_1en.htm [15. 2. 2010.]
Onpedia - Calque. Dostupno preko: http://www.onpedia.com/encyclope-
dia/calque [15.02.2010.]
Prćić, T. (2005). Engleski u srpskom. Novi Sad: Zmaj.
Riđanović, M. (2007). Ozbiljne smijurije o jeziku i drugim stvarima.
Dostupno preko: http://midhatridjanovic.blog.hr/ [15. 2. 2010.]
Thomas, G. (2003). Puristic attitudes to German phraseological and syn-
tactic calques in the slavic languages of the former Habsburg em-
pire.  Canadian Slavonic papers 45 (1-2), 201–225. Dostupno
preko: http://cat.inist.fr/?aModele=afficheN&cpsidt=15558082 [15.
2.2010.]
Vidačić, A. (2000). Proces kalkiranja iz engleskog jezika u srpskom.
Godišnjak Filozofskog fakulteta 28, 129–141.
YourDictionary - semifinished. Dostupno preko: http://www.yourdiction-
ary.com/semifinished [15. 2.2010.]

Izvori

Adiga, A. (2008a). Beli tigar, prev. M. Rajić. Beograd: IPS, 2. izdanje.

Adiga, A. (2008b). The White Tiger. London: Atlantic Books.

275
 Biljana Đorić - Francuski

Biljana Đorić - Francuski

Summary

TRANSLATIONESE AS A FORM OF SURFACE

TRANSLATION INTO ANGLOSERBIAN

In this paper, the author analyses a certain type of mistakes made in the
Serbian translation of Aravind Adiga’s 2008 Man Booker Prize-winning novel,
The White Tiger. Though it abounds in all kinds of errors usually made by Serbian
translators from the English language, the focus of this paper is limited to the
domain of calque and translationese. Due to numerous instances in which the
translator carelessly uses calques instead of the existing TL words, or even leaves
the order of the words from the ST, calquing the SL lexical and syntactic patterns,
the TT often sounds weird and unnatural, and at times even becomes incompre-
hensible. Using methods of contrastive linguistics, the author of the paper points
to some striking examples selected from the corpus, in the hope of proving that
Angloserbian is not always the right solution in the translation of a literary work
of such merit.

276