1. Pažljivi čitalac vašeg opusa primetiće da tu preovlađuju romani. Evo sada knjige priča.

Borhes je
napisao da se „u romanu govori o onome što je moguće sasvim iskazati, ispričati do kraja, a u
pričama ono što nije moguće do kraja izreći.“ Slažete li se sa ovim postulatom?

2. Vaša izuzetna nova knjiga, “Divlji labud”, zapravo su reinterpretirane bajke. Da li ste pre ili u toku
pisanja, imali u rukama knjigu genijalnog psihijatra – samoubice Bruna Betelhajma, “Značenje
bajki”’? On tu objašnjava da su bajke krucijalni činioci nalaženja smisla u našem životu dok smo
dete, jer nam ukazuju na rešenje problema koji nas uznemiravaju u našem ranom periodu i
najbolji su deo književnosti za decu? Ili ste konsultovali neku drugu literatutu? Po kom
kriterijumu ste određivali koje ćete bajke transformisati u novo doba i napisati njihove nastavke?

3. “Crvenkapica” je bila moja prva ljubav,pisao je Dikens. Koja je bila vaša omiljena bajka kad ste
bili dete?

4. Da li je “Divlji labud” , princ kome je ostalo krilo umesto ruke, simbol za umetnika…Krilat je, ali
su krila na zemlji nepotrebna…

5. U vašoj bajci “Otrovani”, princ tvrdi na kraju priče da voli samo onaj deo života sa Snežanom gde
je ona još usnula, gde samo sanjari o njemu, princu, u hibernaciji. Da li je uopšte moguća ljubav
u 21. veku ili je ostao samo san o njoj,hibernacija, superiluzija?

6. Imamo sada toliko mnogo seksa u literaturi, ali “Ana Karenjina”, “Madam Bovari”, mladi Verter,
veliki ljubavni likovi su nestali iz literature… Da li zbog toga što je duša, a ne telo, zapravo
osnovni predmet želje? A savremeni svet se pretvorio u pijacu gde se kupuje i prodaje ono što
nije na prodaju – duše? Gogolj je trgovinu dušama genijalno nagovestio još 1842., kada su
objavljene “Mrtve duše”?

7. Slažete li se sa Šilerovom rečenicom da se “dublja značenja kriju u bajkama što ih je čuo u

detinjstvu, nego u istinama kojima nas uči život”? Da li su vam čitali bajke u detinjstvu?

8. U priči “Matora lujka”, parodiji na Ivicu i Maricu, kažete da nas “ništa ne ubija na kraju tako kao
samoća”. Imate li utisak da je nasilje kojim smo opkoljeni, zapravo delom proizvod i usamljenosti
u kojoj živimo? Imate li utisak da su sada i takozvani obični ljudi usamljeni isto onoliko koliko su
to nekada bili samo umetnici?

9. U Vašoj interpretaciji bajke,Ivica I Marica su dvoje surove dece koje nemoćnoj, staroj matoroj
lujki, nekadašnjoj princezi, jedu kuću i na kraju je ubijaju. Da li je to istina o sadašnjem
trenutku,nasilje mladih odgovor je na surovi svet koji zatiču? Ivica I Marica ostavljeni u šumi nisu
više dvoje dobre, ostavljene dece, već ljuti, mladi nasilnici. Da li je svet bez ljubavi, pun
okrutnosti , sada naša stvarnost i da li se ostvario stih V.H. Odna da “deca kojoj je činjeno zlo,
postaju zla”?

10. Verujete li u psihoanalitička tumačenja bajki? Po psihoanalitičarima, Džejkob baca čarobno seme
i to je simbol njegovog polnog razvoja. Falusna faza sada prelazi u oralnu, stabljika pasulja
zamenila je kravu sa početka bajke. Pripadate li onom delu Amerike koji je digao ruke od
 psihoanalitičkog tumačenja sveta, koji je još uvek prisutan u Evropi? Ako verujemo psihoanalizi,
svet je još uvek u Edipalnoj fazi, koji bira vođe – očeve, na koje su beskonačno gnevni?

11. Od svih bajki koje ste interpretirali, koju biste izabrali sami da bude ekranizovana? Hičkok je
oduvek sanjao da ekranizuje Snežanu, ne kao horor film, već kao pravu bajku…Ali nije bilo
zainteresovanih producenata…U Evropi, film po vašem ro,manu “Sati” sada je kultno ostvarenje.
Da li ga ponovo gledate, da li katkad ponovo čitate svoja ranija dela?