Фридрих Вилхелм Ниче (нем. Friedrich Wilhelm Nietzsche; Рекен, 15. октобар 1844 — Вајмар, 25.

август 1900) био је немачки филозоф, један од највећих модерних мислилаца и један од
најоштријих критичара западне цивилизације, културе и хришћанства; филолог, есејиста,[1]
филозоф, песник и композитор.[2] Студирао је класичну филологију и кратко време радио као
професор у Базелу, али је морао да се повуче због болести. На Ничеа су највише утицали
Шопенхауер, композитор Вагнер и предсократовски филозофи, нарочито Хераклит.[3] Ничеа
неретко означавају као једног од зачетника егзистенцијализма, заједно са Сереном
Киркегором.[4] Михаило Ђурић, аутор више књига о Ничеу, га је „назвао мислиоцем вулканске
снаге”.
Рођен је око десет часова изјутра 15. октобра 1844. године[4] у граду Рекену (поред Лицена), у
протестантској породици. Његов отац Лудвиг као и његов деда били су протестански пастори.
[4] Отац му је умро када је имао само 4 године што је оставило дубок траг на њему. Школовао
се у Пфорти која је била изузетно строга школа и остављала ученицима јако мало слободног
времена.[4] Ту је стекао и основе познавања класичних језика и књижевности. Почео је да
студира (похађао само један семестар) теологију, али је под утицајем незадовољне мајке
напустио студије.[6] Да би се онда уписао на класичну филологију. После бриљантно завршених
студија, Ниче је био извесно време, док се није разболео, професор у Базелу. Доктор наука је
постао са 24 године без одбране тезе захваљујући професору Ричлу који је у њему видео
велики таленат за филологију. Године 1868. сматра се да је под утицајем професора Ернста
Ортлепа Ниче упознат са музиком и делима Рихарда Вагнера [7]. Године 1871/1872. излази
прва Ничеова филозофска књига Рођење Трагедије.[4]