Хегел се родио 27. августа 1770. године у Штутгарту, пореклом из чиновничке породице.

[2]
Његов отац, Георг Лудвиг Хегел, студирао је право на Универзитету Тибингена, а у време
Хегеловог рођења био је на положају секретара Пореске управе при Министарству финансија,
на двору војводства Виртемберга.[2] По породичном предању, Хегелови су пореклом из
Аустрије, а оснивач породице Јохан Хегел је емигрирао из католичке Аустрије у протестантски
Виртемберг у шеснаестом веку, у време кад су аустријски протестанти приморавани да пређу у
Католике, 1500-их.[2] Хегелова мајка, Марија Магдалена Луиза Хегел (девојачко Фром), чији је
отац био правник на положају у Високом суду правде на двору Виртемберга, води порекло до
Јохана Бенца, истакнутог виртембершког протестанског реформатора из шеснаестог века.[2]
Хегел је био једно од шестеро деце од које су само његова сестра Кристијана Луиза и брат
Георг Лудвиг доживели одрасло доба. [2] Образовање и култура су били веома битни у
Хеголовој породици, тако да су га родитељи уписали у тзв. Немачку школу већ са три године, а
са пет година је похађао наставу у тзв. Латинској школи.[2] Латински је такође учио од своје
мајке Марије Луизе којој је био веома привржен и која је била врло учена жена за то доба.[2]
Са десет година отац му је плаћао приватне часове из геометрије код истакнутог локалног
математичара Дутенхофера (K. A. F. Duttenhofer), а временом и приватне часове из других
области; врло је могуће да је тако научио француски језик.[2] Хегелови родитиељи су плаћали
претплату за утицајни журнал Општа немачка библиотека, у ком су се појавиле прве расправе о
Кантовој филозофији.[2] Хегел је био предан ученик и често је ишао у шетњу у пратњи својих
учитеља. Једном таквом приликом, са осам година, му је његов учитељ Лефлер (Löffler)
поклонио књигу Шекспирових сабраних дела у немачком преводу Ешенбурга (Eschenburg), уз
опаску: „да иако их сада не може разумети, брзо ће научити да их разуме”.[2]

У јесен 1788. године, након похађања гимназије у Штутгарту, уписује протестантску Богословију
у Тибингену, спремајући се за каријеру протестантског свештеника. Као младић био је
неуморан студент; све важније књиге које је читао потанко је анализовао и дуга места из њих
исписивао. Права култура, говорио је он, мора да почне одлучним савлађивањем самога себе;
сличан је био и питагоровски систем васпитања, јер је ученицима наређивао да ћуте за првих
пет година свога учења. Двојица његових колега и пријатеља из тог периода су Фридрих
Шелинг и Фридрих Хелдерлин. Након успешних студија Богословије, Хегел у јесен 1793. године
одлази у Берн у Швајцарску, где ради као приватни учитељ у једној аристократској породици,
задржавши се до 1796. године. Од јануара 1797. до краја 1800. године, радио је као приватни
учитељ у Франкфурту на Мајни, где је поново успоставио контакт са колегом из ране младости,
Фридрихом Холдерлином, који је имао значајну улогу у формирању његових раних
филозофских уверења. Захваљујући наследству после смрти свога оца, Хегел је био у стању да
напусти своју позицију као тутор и следи своје академске амбиције.