MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD FAKULTET ZA MENADMENT VALJEVO

Naelo slobode kretanja lica

- seminarski rad -

Profesor: Dr.Slavoljub Vukevi

Student: Miljkovi Dragana

Valjevo, 2011.
Sadraj: Uvod................................................................................................................................3 1. Evropska unija...........................................................................................................4 1.1. Istorija EU...........................................................................................................5 1.2. Investicije EU......................................................................................................6 1.3. lanice EU..........................................................................................................6 2. Sloboda kretanja lica..................................................................................................7 2.1. Ugovor iz Mastrihta............................................................................................7 2.2. Sloboda kretanja lica...........................................................................................8 2.2.1.Nedeskriminacija po osnovu dravljanstva.............................................9 Zakljuak........................................................................................................................11 Literatura

UVOD Sloboda kretanja lica i sloboda kretanja usluga se u literaturi esto tretiraju zajedno,jer i jedna i druga u sutini omoguavaju istu stvar; nesmetano kretanje lica iz jednih u druge drave lanice Unije u cilju sticanja zaposlenja, uspostavljanja vlastite delatnosti i obavljanja ili korienja neke usluge. Osnov slobodnog kretanja lica Ugovorom o osnivanju Evropske ekonomske zajednice postavljen u taki c lana 3. koji krug akcije Zajednice ukljuuje i ukidanje,izmeu drava lanica,prepreka slobodnom kretanju ljudi,usluga i kapitala. Ova opta odredba biva razvijena i razraena u Ugovoru koji regulie slobodu uspostavljanja vlastite delatnosti u drugoj dravi lanicikoja regulie slobodu, cirkulaciju usluga. Navedene odredbe posluile su kao osnov za donoenje, prvenstveno tokom prelaznog perioda, nizarivatnih akata, koji su ih dodatno razredili. Sloboda kretanja lica prestavlja jedno od etri osnovna naela Evropske zajednice, kojim se dravljanima drava lanica, a pre svega radnicima i lanovima njihovih porodica, u okviru Zajednice garantuje jednake mogunosti za ostvarivanje ivotnih i radnih uslova i promovisanje sopstvenih vrednosti, a poslovnim ljudima se omoguava da svoje aktivnosti obavljaju u onoj dravi lanica u okviru Zajednice u kojoj postoje najpovoljniji uslovi.

1. EVROPSKA UNIJA

Evropska unija (skraeno: EU) je meuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih drava. Unija svoje korene vodi od Evropsko ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. od strane est evropskih drava. Od tada se Evropska zajednica proirila pridruivanjem novih drava-lanica i stekla veu mo. Ova zajednica je oformljena pod sadanjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (vie poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih 50-ih godina dvadesetog veka. Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007. predviena je izmena sadanjih sporazuma kako bi se korigovale politike i pravne strukture Evropske unije. Proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma zavren je u novembru 2009. godine. Evropska unija stvara jedinstveno trite putem sistema zakona koji se primenjuje u svim dravama lanica, to garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona zadrava zajedniku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je 1999. uvela zajedniku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 drava lanica. Politike aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. Kontrola pasoa na graninim prelazima drava-lanica je ukinuta engenskim sporazumom. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u razliitim oblastima. EU je definisana kao:1 - federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zatiti ivotne sredine; konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zatiti potroaa, unutranjoj politici i kao
1

www.wikipedia.org

- meunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU poiva je jedinstveno trite koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 lanica), zajednikoj poljoprivrednoj politici i zajednikoj politici u sferi ribarstva. Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskom nominalnom bruto domaem proizvodu (15,8 biliona amerikih dolara) u 2007.Unija predstavlja svoje lanice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i posmatra je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. 21 lanica Evropske unije je i lanica NATO pakta. Vane institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka. Graani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina. 1.1. ISTORIJA EVROPSKE UNIJE Istorija Evropske unije predstavlja vremenski period koji poinje 1952. osnivanjem prve velike evropske nadnacionalne ekonomske zajednice Evropske zajednice za ugalj i elik. U Evropi su 1958. osnovane jo dve nadnacionalne zajednice Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, koje su se 1967. zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i elik ujedinile u Evropske zajednice. Godine 1993. Evropska ekonomska zajednica je, postavi jedan od tri stuba Evropske unije, ula u njen sastav kao Evropska zajednica, a deset godina kasnije, istekom Ugovora iz Pariza, i funkcije Evropske zajednice za ugalj i elik su postale deo nadlenosti Evropske zajednice, a samim tim i EU. Evropska zajednica za atomsku energiju je nastavila da postoji kao samostalna nadnacionalna organizacija. Od svog nastanka, pa do dananjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se. Ono to je poelo kao estolana organizacija za slobodnu trgovinu industrijskim sirovinama, razvilo se u jedinstvenu uniju unutar ijih 27 drava lanica je omogueno slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Veina njenih graana se slui zajednikom valutom, a lanice ostvaruju jako blisku saradnju u pravnim, policijskim, odbrambenim i spoljnopolitikim pitanjima. Od zajednice koja je izgradila Evropu iz pepela nakon Drugog svetskog rata, prerasla je u uniju sa preko 494 miliona stanovnika, sa najviim bruto drutvenim proizvodom na svetu.

1.2. INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE Evropska unija ima nekoliko institucija: - Evropski parlament (785 lanova) - Savet Evropske unije (ili 'Savet ministara') (27 lanova) - Evropski savet - Evropska komisija (27 lanova) - Evropski sud (15 sudija) - Evropski finansijski sud (27 lanova) Postoji nekoliko finansijskih tela: - Evropska centralna banka (koji zajedno sa nacionalnim (narodnim) bankama ini Evropski sistem centralnih banaka) - Evropska investiciona banka (ukljuujui Evropski investicioni fond) - Postoji jo mnogo tela zaduena za sprovoenje objektivne politike i pravde. To su tzv. Agencije Evropske unije. 1.3. LANICE EVROPSKE UNIJE

Od 1. januara 2007. EU ima 27 zemalja lanica. Ukupna povrina tih 27 zemalja je 4,325,675 km. Da je jedinstvena zemlja, bila bi sedma po redu drava u svetu po povrini. Broj graana EU (pod uslovima Mastrihtskog sporazuma) u 27 zemalja je otprilike 496 miliona (januar 2007). Bila bi dakle trea po redu posle Kine i Indije, da se radi o pravoj dravi. U periodu od 1952/1958. est osnivakih zemalja EU bile su: Belgija, Zapadna Nemaka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Devetnaest buduih zemalja su joj se pridruile u talasima proirenja : Danska, Republika Irska, Ujedinjebo kraljevstvo, Grka, Portugal, panija, Austrija, Finska, vedska, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Maarska, Malta, Poljska, Slovaka, Slovenija, eka, Bugarska i Slovenija.

2.

SLOBODA KRETANJA LICA 2.1. Ugovor iz Mastrihta

Usvojen je 7. 2.1992., a stupio je na snagu 1.11.1993. Ovaj ugovor predstavlja novu etapu u razvoju evropske integracije. Ugovor iz Mastrihta kao opti akt sastoji se iz 6 delova i u sebi sadri 314 lanova i za predmet ima regulisanje drutvenih odnosa. Ugovor je podeljen na dva dela: - deo koji se bavi ekonomskom i monetarnom unijom; - deo koji se bavi politikom unijom. Mastrihtski ugovor potpuno definiSe ekonomsko - monetarnu politiku i njenu dinamiku kroz uvoenje pariteta valute preko jedinstvene valute uz uspostavljanje Evropske centralne banke. Pravo kretanja prema Ugovoru iz Mastrihta Pravo ili sloboda kretanja su ve Rimskim ugovorom proklamovani kao jedno od osnovnih naela na emu se zasniva unutranje trite. Ugovora o osnivanju, i ono je na osnovu priznanja direktnog dejstva odgovarajuih odredbi Ugovora o osnivanju i na osnovu kasnije donetih akata sekundarnog zakonodavstva i sporazuma iz engena ve je bilo dato dravljanima drava lanica. Sloboda kretanja radnika je regulisana odredbama posebnog naslova III, u delovima 1, 2 i 3. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. 2 Uvoenjem pojma graanstva sloboda kretanja je priznata i ostalim licima, svim graanima unije, bez obzira da li obavljaju ekonomsku aktivnost u drugoj dravi lanici. Meutim, i jednu i drugu slobodu navedena lica mogu da koriste samo u okviru ogranienja koja su propisana ugovorom i merama koje su donete na osnovu Ugovora.

Vukadinovi R., Pravo Evropske unije, Kragujevac, 2006., str. 28

2.2. Sloboda kretanja lica Sloboda kretanja lica predstavlja jedno od 4 osnovna naela Evropske zajednica, kojim se dravljanima drava lanica, a pre svega radnicima i lanovima njihovih porodica u okviru Zajednice garantuju jednake mogunosti za ostvarivanje ivotnih i radnih uslova i promovisanje sopstvenih vrednosti, a poslovnim ljudima se omoguava da svoje aktivnosti obavljaju u onoj dravi lanici u okviru Zajednice u kojoj postoje najpovoljniji uslovi. Korienjem naela slobode kretanje lice ostvaruju se kako pojedinani, tako i neki globalni interesi zajednice. Dravljanima drava lanica se kao pojedincima omoguava da na celoj teritoriji zajednice, odnosno na teritoriji 25 drava lanica, ostvaruju ona prava koja su doskora bila shvatana kao prava vezana iskljuivo za pripadnostkonkretnoj dravi. Sa stanovita interesa pojedinaca, ostvarivanje prava slobodnog kretanja znai, pre svega, lake zapoljenje i samostalno obavljanje ekonomskih aktivnosti ili profesija, ali i razmenu ideja i informacija i upoznavanje drugih kultura, navika i obiaja. Ovo bi u irem smislu trebalo da doprinese novom i kvaitetnijem ivljenju. U politikom i socijalnom smislu, na ovaj nain se stvaraju neke od pretpostavki za bolje upoznavanje naroda, radi lakeg zajednikog ivljenja u Evropskoj uniji. Ugovorom o Evropskoj uniji, to je oznaeno kao proces stvaranja sve vreg jedinstva izmeu naroda Evrope odnosno kao drutvena poezanost izmeu drava lanica u Ugovoru o Evropskoj zajenici. 3Time se trasira put i za ostavrivanje dugoronog politikog cilja promovisanje jednisvenog pojma graana evrope, koji bi, pored dosadanjih prava vezanih za ekonomske aktivnosti kao to su pravo na zapoljenje, jednaki tretman, kao zaposlenih lica i uivanje nekih socijalnih prava kasnije uivali i specijalna politika prava, izmeu ostalog, jedinstvo prava glasa i pravo izbora u javne slube. U kontektu ciljeva unutranjeg trita, otvarivanje slobode kretanja lica predstavlja neophodni uslov za slobodan promet i ostalih faktora proizvodnje roba, usluga i kapitala. Tek se sa maksimalnom pokretljivou svih dravljana drava lanica i pre svega radnika, moe raunati sa uspostavljanjem pravog trita radne snage na nivou Zajednice. Pravni osnov za uspostavjanje slobode kretanja lica sadran je, u irem smislu, u naelnoj odredbi lana 3 Ugovora o osnovanju Evropske zajednice, kojom je radi ostavrivanja
3

Vukadinovi R., Pravo Evropske unije, Kragujevac, 2006., str. 30

ciljeva zajednice, propisano, izmeu ostalog i ukljanjajne prepreka slobodnom kretanju ljudi, usluga i kapitala izmeu drava lanica dok je osnovno naelo odredbama lana 12 Ugovora, definisamo kao zabrana svake diskriminacije po osnovu dravljanstva u oblasti primene ugovora. U tom cilju je naslov III Ugovora o osnivanju, posveen slobodi kretanja lica, usliga i kapitala. U pravno-tehnikom smislu, ove odredbe su podeljena na odredbe o slobodi kretanja radnika, pravo nastanjivanja. Otuda slobodu kretanja uivaju radnici, lica koja imaju pravo nastanjivanja i davaoci usluga. Ovakav znaaj ne prizilazi samo iz formalnog mesta koje je odredbama o slobodi kretanja dato u ovon delu ugovora, ve , pre svega, iz ekonomskog i socijalnog znaaja ove slobode za evropsku integraciju. U optem smislu sloboda kretanja lica podrazumeva pravo ulaska, pravo boravka i pravo izlaska svih lica sa teritorije jedne drave lanice na teritoriju ostalih drava lanica Zajednice. Skup ovih normi ini imigraciono pravo Zajenice. Pojam lica obuhvata razliite kategorije dravljana lanica i treih drava kao to su radnici, sporazumna lica i lica koja pruaju ii rimaju usluge. Iako izmeu jih postoje razlike u pogledu korienja slobode kretanja, to je i izraeno u formulacijama lanova 39, 43 i 49. Ugovora o Evropskaoj zajenici, sud pravde je pokuao da formulie neke zajednike principe u njihovoj primeni, odnosno u primeni prava na odbijanje ulaska ili deportaciju, nediskriminacije po osnovu dravjanstva i kod obrnute diskriminacije. 2.2.1. Nediskriminacija po osnovu dravljanstva Odredbama lana 12 Ugovora o osnivanju kao osnovno naelo je ustanovljena zabrana svake diskriminacije po osnovu dravljanstva u okviru domaaja primene ugovora o osnivanju, ali i bez prejudiciranja njegovih posebnih odredbi. Primena ovog naela praktino znai da pojedninci nakon to uu na teritoriju neke od drava lanica ne mogu biti diskriminisani po osnovu dravljanstva u pogledu pristupa ili vrenja trgovine ili profesije. Pod pojmom nediskriminacije se podrazumeva potpuni ili perfektno jednaki tretman u dravi lanici lica iji je poloaj regulisan komunitarnim pravom i dravljana drava lanica u pitanju.

Prema nainu nakoji se vri ili ispoljava, diskriminacija moe biti direktna ili indirektna, i moe se vriti jednako primenljivim i nejednako primenljivim merama.4 Direktna ili otvorena diskriminacija Indirektna diskriminacija Nediskrminatorne mere Opravdana odstupanja

Direktna diskriminacija postoji u sluajevima kada se na migrantne primenjuju razliite ( nejednako primenjive mere ) koje su, po pravilu, i manje pogodne mere u odnosu an mere koje se primenjuju na domae dravljane. Ovakve mre se primenjuju samo u sluajevima koji su Ugovorom o osnivanju na izriit nain predvieni kao opravdani izuzeci. Indirektna diskriminacija se vri merama koje eliminiu zahteve koji, iako na prvi pogled izgledaju kao nacionalno neutralne mre, imaju vei uticaj na dravljane drugih drava. I zahtevi u pogledu posedovanja posebnih kvalifikacija ili dozvola u sluaju kretanja zbog pruanja usluga se mogu smatrati indirektnom diskriminacijom jer migrantima nameu dupli teret. Nediskriminatorne mere - osim direktno i indirektno diskrminisamih mera postoje i one koje nisu diskriminatorne u pravom smislu rei ali oteavaju pristup tritu. Opravdana odtupanja i diretne i direktne mere su zabranjene,. Meutim direktne mere se mogu primeniti u sluajevima ako se mogu podvesti pod izriita odtupanja, dok indirektne mere mogu biti objektivno opravdane ili obuhvaene jednim od izriitih odstupanja. Pri tome se navodi da je sud pravde objektivnog opravdanja koristio u kontestu slobode kretanja radnika, dok je kod prava nastanjivanja i vrenja usluga govori o opravdanjima u javnom ili opetem interesu ili o imperativnim zahtevima. Sud je priznao da neki nacionalni interesi moraju biti zatieni i da u tm sluaju imaju vei zanaj od naela slobode kretanja lica.

Srdi M., Evropska unija i pravo Evropske unije, aak, 2005.,str. 113

10

ZAKLJUAK Evropa je ponosna na svoju dugu tradiciju srdanog prijema stranaca i humanu spremnost da ponudi azil izbjeglicama koje bjee od opasnosti i progona. Vlade EU su danas suoene sa neodlonim reavanjem problema rastueg broja imigranata, i legalnih i nelegalnih, u podruju bez unutranjih granica. Vlade zemalja EU dogovorile su se da usklade svoja pravila kako bi se zahtjevi za dobijanje azila obraivali u skladu s nizom osnovnih principa koji su na jedinstven nain priznati na cijeloj teritoriji Unije. One su u 1999. godine, kao svoj cilj predvidjele usvajanje zajednikog postupka prema azilantima i istog postupka prema licima koja su dobila azil u celoj Uniji. Usvojene su neke tehnike mjere, kao to su minimalni standardi za prijem onih koji trae azil i za dodjeljivanje statusa izbjeglice. Osnovan je Evropski fond za izbeglice, sa budetom od 114 miliona evra godinje. Uprkos saradnji irokih mjera izmeu nacionalnih vlada, istinska politika azila i imigraciona politika jo uvek treba da dobije svoje mjesto.

11

LITERATURA: 1. Dr. Srdi M., Evropska unija i pravo evropske unije, aak, 2006. 2. Dr. Stefanovi Z., Pravo Evropske unije, Beograd, 2005. 3. Dr. Vukadinovi R., Pravo Evropske unije, Kragujevac, 2006. www.wikipedia.org www.studentskisvet.com/magazin/20061001/evropska-unija-istorija-i-razvoj

12