as ogi Be Bader Dare dstnerponas om ide Pastime “© Stata erg Fata Wa 2008 © fattrornnginy bie ar ern gone Bsn YD Eps 58 {onpaaae civapvtanosams | ‘ars ate. eration ts ars pe eer rare ng 1 eg ‘Sheaeih mu then Bais eon) en el na Ug ina ‘tate rene sonessmesies conse. asa 3 — Boris Buden ZONA PRELASKA O kraju postkomunizma ' nemaekos prevela ona Cope Esielja REE Beograd, 2012mesto uvoa: Duadeseti ove 9 1 DRUSTVO | KULTURA: 0D BESKLASNOG DRUSTUA DO KLASE BEZ DRUSTVA Cininl preokret 19 ada su slobodi bila poteebna dece 38 Beda nagoknadivanja 89 Ge bade drustvo. 83 “Drugow, ak ni sada se re std svoje omunistiche protlosti* m 4 VERA: 808 WKLTEAR US APART AGAIN Oslobodeni Bog 19 Ponovo pronadeni Bog ~ uritmu rock'n'rlla 124 ‘Mi korak daje-Nberaina odbrana seiulame értave 149 Vera je hladnija od mrtnje 169 W ‘SUDUCNOST: UTOPUA NAKON KRAIA UTOPLE ” EPILos Posthomunistiki Robinson 22Dana 20, aprita 2009, studenti i studentkinje Filozof- skog fokultete. u Zogrebu prekinuli su nostavw i zau- ‘elt 2gradu fakulteta. Imali su jednostavan zahte: ukidanje larina 20 sve koji studiraju w zembji. U danima koji su usledils dasto je do protesta i blokada na jos dvadeset fakuiteta, Studentima i studentkinja- ‘ma u Zagrebu poslo je a rukom da dre Filozofski fa kultet pod opsadom vie od mesee dana. Cilj - ukida- nije Sholarina ~ nije postignur. Uprkos tome, njitovim protestom se na politiSku scenu vratilo odavno zabo- ravljeno socijalna pitanje. Postavili su ga oni koji ne ‘mogu igubit iluzije 0 proslosti jer predstavljaju oli~ enje buducnosti, Ajima je posvedena ove knjigaUMESTO UVODA: DVADESET! COVEK Istonjuposthomunizma twebalo bi pripovedati od njenog kraja. Na tj natin bismo bili poitedeni pokoje iuzie,poput one, rim, prema ko- jj je postkomunizam istorska pe Jaana faza Sto w odredenom trenutku pofinje iu drugom se zavetavs dime Je ispunila svoj smisao. Kraj kojim aia préa podinje nazi se, napro- tiv, upravo tamo ge je ta stor i- subila svaki smisao i isparla w nis- tavnost Deonica prage koja poveruie glav- ni grad Srbije sa emogorskom lukom ar jednim kratkim, samo nekoliko ilometara dugim delom, prolazi kroz Bosnui Hereegovinu. Utom de- Iu, na staniei Srp, febmuara 1993, edna grapa srpskih paravojnih sna~ ga zaustaila je vor Beograd-Bar, 0{jes kako se kasnijeispostavilo,vlada u Beogradu i zna- Inj odobrila. Oni su munjevito pregledali vagone i pri- sili neke putnike ~ dvadeset ruskaraca ~ da izadu iz voza, Najmladi je ima sedamnaest godina. Njh osamnaestorica bili su Muslimani, uglavnom gradani Srbije 1 Cme Gore, jedan je bio Hrvat, penzionisani oficir savezne jugostovenske vojske koji se zaputio u Padgoricu, glavnt grad Ce Gore, da poset! sina na dsludenju vajnog roka. Nacionalnost, starosna dab i lime dvadesetog muskaraca su do danas nepoznati. 0 tom se éoveku 2na jedino to da je bio “emac". U tome se slazu Getic skaza Koja su kasnije uzeta nezavisne Jedan od drugog, Prema euvaru pruge na stanici Strp- ligio je na nekog obojenog Zoveka, neSto poput Egipéanina. KaZu da je taj cmi muskarac bio korpu- lenvan, visok oko 1,85 w,preko rake je nosio sako, po- red toga torbu ill Kofer: | pomaénik maginovode kaae da ga je video na peronu. Navodno ga je pratio vojnik uu pravea parkiranog kamiona. Ova} ga je blago potap- Jao po ramenu i pri tom se smejas, kondakter se se a da je ta) muskarac kod sebe imag povratnu kartu Beogral-Podgorica Sta se desilo potom progulo se ti godine kasnije 28- hnvaljyuet iskazu jednog od otmigara pred istraznim sudijom, Dvadeset putnika je kamionom prevezeno do fiskultumne sale jedne osnovne Skole u abliznjem sely, side su th maltretirali i tuk, °T Kada bi neko od ajih 20, nastavljali bi da ga Sutiraju." Tukli su i emog smuSkarca, "Iako njega najmanje". Svima Je oduzet no~ ‘vac i druge vredne stvari, plen kasnie podeljen medu tmiéarima. [2 iskaza otmigara proistiée da je crmac poslednjiskimut sa voza. On se se¢a ida je voda para- Dine ont militame grupe rekao: “To je moj bratac’, | da ga je poljubio. Prema istom iskaeu, kasnij, w sli za fiskul- tur, taj Covek Gak je pokusao i da plat otkup za se- bbe: "Crnac je iz torbe izvadio nevazeti jugoslovenski novac i rekao kako njime hace da plat svoj Zivot i mi sino mu se smejal.” U to vreme u Jugostaviji je law Gala nezapaméena inflacja. Novéanice su se stalno rmenjale,tako da su €ak i Ijudi u zemljt jedva zmali ko- Je novéanice jog vate a koje ne. Crni muskarae je to 4akle jo manje mogao mati. On, medutim, nije 2n90 ni to da je njegov Zivot vee postao beruredniji od bez vrednog novea Kojim je pokusao da ga iskupi Posle otprilke jednog sata mugenja, ote su vezani 4icom i istim kamionom odvezeni do spaljene kuée w jednom voénjaku na Drini. Tamo su u grupama od po Pet ili Sest odvodeni u podrum i ubijeni. Dvojica, koja su pokula da pobegnu, ubijeni su napolju, u vaenja- ‘ku, Njihovi leSevi su narednog dana bageni u reku i ntkada nist pronadeni Nekoliko godina kasnijejednog od podsnilaca ij is- az ovdecitiramo cmogorski sud je osudio na 15 go- dina zatvora, Drugi éekaju na proces i pred Meduna- rodnim tribunalom za ratne zlogine u Hagu. Vetina je, ‘medutim, i daljeslobodna kao Sto je i bila! Sto se Drtava tige, u meduvremenu su poznati goto- vo svi detalii: njihova imena, gde su Zivelt radii, 1 ‘ako dalje. U pogetku su njihove poradice i nekoliko nevladinih organizacija, potom i institucje “pravne Ardave" ~ jako tek poste godina i godina ~ osvedile njihovu nepoznatw sudbinu. Do danas, medutim, osta Je obavijeno velom tame Sta se desilo sa crim mus kearcem. Ko je on bio? Kako 1) vot ergs, isn tas at “ibaa us 8 nba dion ato faz a ne 28 Sty ve2 se zvao? Da I je pusten i ako jeste, kadai ako? Vo- da bande ubica naavao ga je “bratcem" i polublo gas rmanjes ga takl nego osale. To daje nadu da nije za- ‘iio a ostalina w Dvd. Sa druge strane, nekoliko nih koji su do sada osudeni, tude kako su svi otet iz voua i ubijeni Zasto nigta ne znamo? Zato Sto niko nije ptao 0 suubini tog éoveka, pa ak ni istraént su Kao da nikome nije nedostaja. Samo st apstraktno mote 2a~ isi kako tamo negde wore postal porodica ko) nedostae. No, nijedno druitvo nije prijavilo gubitak, riko nije zabtevao da mu se vrai. Cak mu ostae use eaen i status deve, 2rtvekoly Bi drusvo, recimo, w politickom vid nace, u narativa svoje Kolektivne patnje politi tznova moglo da upotrebi i poput ri- fualnog clementa paméenjaugradiu svoj identitet. Pa tak jako Je nekako prediveo otmics, ako ga je ona) ubica sto je “emea” kao "beatca”poljio, pustio, on |e 2a pravosude ostao beznaéajan. Kao ein: predive- Ik mogao je biti krunsk svedok masakra,no do sada se nijedan sud nije 2animao 2a njegov iskaz. Ziv il irtay, “omac" je beanaéajan ~ 2ato sto Je bio bez druitva U krajevima ge se ova jeriva priéa odigrais kao bled ods epabalne velike vate u kooj su zat i tava drudtvs, 2a ljde Sto su nestalina sigan natin abigno se kade da ih je “pojeo mrak’. Ta tama je ono Sto izjedaljude bez drastva ju njoj se okonéava istorja komunizms. Ko pokusa da je pre pra sa tog stanovidta, lanenada ée se na pred Jed nom novorn, miraénom perspektivom koji je Borto [Agamben [Giorgio Agamben) opisao u knjizi Homo sees ook Sac. amber jeapotrio ds ikea spa Ju fos nl teak taicnsih dba xg ava istoéne Evop tol supra pad Komuni {mane smeju oes sa piven sonovratom Cpvodn Sanje Hobawe (Tomas Hones babu svt pot si regresjom taj fe wb, tok postomunte cnomnaeacier bl seen no Mim dren ugovorinaubvajem nov a Sonat tava Mapros, feo “late mse Seto vanrenog sane Aso permanenne ttre prevno-plith dtokace tama U postr Inunistkim proce respearj dave Agamben Je en “operate dogadae Ra popu ove Ghsnikanagorediavau now nos tele 800} 90, Karaetendenc dase rosin po fav) pane" oS ona) mak oe po ear 199, ma ui vcnjek nu Din oj jedng cen” natednog juve nije estore o suntev}svetost Naren poe sao je tannh {gl Pov togn ove vile topo oan Siviv komuniteti. Pre mma jedtom isveaju 88a 0 afc migrating {oj egal pokuavau da se desl Expt tom 2006 godne emo meds Hanah oa | stg apna O00 nh pon esl? Seno cine Bone, 0 tn UudimaJea dase nose (aot u negovom aut ol kao dnt pot irusvo Loom on eds) ge hn on Be fea toe om weds 2. ome ant ome ‘Al kak vue ma ajihova fe me, ur, aia on subi ss ponlomonin 3 casonachenepaae sudbina sa postomuniee 9); ee te ovina Somat ert hal sae, 28 seem 208, Dene chara)re Basen Kao 510 Je paznato, sve je potelo sa padom zida ~ pogetak koji, kako se Cinilo, nema niéta zajednicko sa smuklom noti koja jede Iiade. Naprotiy, poéetak je bic svetao, pa &k 1 Bivopisan. Tako je Adam Minnik (Adam Michnik) uporedio oslobodenje od komunizma sa oslobodenjem zatagenika, Nakon godina (i gedina) provedenih u zatvora, najzad izlazi na slabodu: “svet ie ep, Saren,ptitice evrkuéu, trava je zelena™* Sika tog prelaza iz komunistigke diktatuce slobo- ‘du udnovato podseca na Euvenu scent iz sovjetskog. filma Stalker Andreja Tarkovskog i2 1979: w sekvenst koja traje nekolike minuta, tri muskarca se drezinom odvoze u zabranjenu zonu. Prolazak kroz niija ze- rmlju vodi od sumornog industniskog krajolika sa pe palim fabrigkim postrojenjima predstavljenie w Zalo- snoj boji mrke seplje ka predelu uronjenom y sveto i arene pastelne tonove. Lepo je, a2nobojno, pice evr kueu, trava je zelena... U toj zoni se ispunjavaju sve dele. a li je Tarkovski svojim fileuom anticipirao osloba- Ganje of komunizma, sean prelaz i tamne stvamo- tf reasocijalizma u raznobojni svet demokratije i prosperiteta tr2isne ekonomije gde se ispunjavaju e- je miliona potlagenth? Kao alegorlfa, film aludira na istonjski daleko va- niji dogadaj ~ na slom industiskog modemiznra ko- Ji oba tada suprotstavijena svera, kapitalistki, demo- kratski Zapad i realsoeijalistiékiIstok, ujedinjuje po- stedstvom jedne te iste istorijske sudbine. Stalker je smudeiji od istorijske svesti koja viada danas. Postko- rmunistgki prelaz slika same kao epizodu velike po- 4 Atom Met, “ersisgang der stindustrjske promene. Refesoren ee It ewan cote 208 1 fa zona u law Andreja Tarkovskog ne predstavlja nifta do li epizodu iz divota njegovib protagonista ~ ‘opasan izle u zabranjeno koji obeéava ispunjenje svih Zelja. No, na cil ge su ruine jednog propalog sveta vee prevuéene novim, raznobojnim Zivotom, te zelje ostaju neispunjene, Covek ih se odtige i raga se u si vu realnost gde se propast nastavja. Priga ne dobija vo} pravi smisao exforignim ulaskom v zonu nego tek ‘otreznyiuéim povratkom iz nje. Ono Sto se raguna ni- su iluzje Sto su nas u zon advee, ved samo iskustvo koje smo tamo stek To je bio postkomunizam, zona prelaska i koje smo se vrai, Ostaje samo pitanje da li smo neéto iz toga navi\ DRUSTVO | KULTURA: OD BESKLASNOG DRUSTVA DO KLASE BEZ DRUSTVACINICNI PREOKRET U slici pada Berlinskog zida koji sim bolige propast Komunizma vee je sa Griana Gitava postkomunistika isti- ra: vide se eufariéne mase kako po~ put Sita i2 napukle vreée cure preko zida {kroz otvore napravijene na ‘njemu, no mi ne vidimo ono Sto vidh ‘masa, Pogled judi koji sv. upravo ruil id i komunizam nije sadrian 1 ikonignom dokument njihovog revolucionamog dina. Ono sto taj do~ kument, naprotiv, pokazuje, este po- sled drugih, onih koji nisu aktivno éestvovali u tom dogadaju. Tako je naa slika propastl Komunizma ras- poluéena u slepi dogadaj i njegovu simboligku reprezentacij koja je stvorena van tog dogadaja.fer ten U pogledu drugeg Joi je Kant posmatrao slian fenomen. Tada je to bila Francoska revolucija* On je tvrdio da je njeno istin~ ska istoisko znaéenje nastalo u pogledu onih Koji su staal po strani i isu uéestvovali u dogadanju. U skladu sa tim, razlog zbog kojeg odredeni dogadaj po- tae Istorjski nije toliko u delanju aktera koliko identifikaciji pasivnih posmatraéa sa tim delanjem: “Nagin razmiljanja posmatraéa jeste ono Sto se javno cotkriva u to) igri velikih promena.” Tek kada su po- smatrati Francuske revolucije u pariskim dogadajima iz 1789, prepoznali “napredak ka boljem” i to w smi- shu “tenje sveukupnagsljudskog roda", od jednog “iz ‘vanrednog dogadaja", kako pige Kant, nastao je isto- rij znak. Tako je od prepada na jedan parski dréav- nl zatvor nastao "juris na Bastilju" ~ simbot revoluci- Je u svetsko-storjskom smislu Zar se u sluéaju Berlinskog zida nije dogodilo nesto sligno? Nist li pasivns promatraéi ma Zapadu upravo ‘svoj oduSevljenjem, ili, Kantovim reéima, “uéeSéem shodno ej So se gotovo granigi sa entuzijazmom", prepozzali u padu Zida dogadaj od znagaja za svetshu ‘sorju, dogada) Sto simholge epohalni kra) kormuni- -zma? No, ta je to tollko odusevilo zapadne posmatra- eu padu Beslinskog 2ida 1989. godine i w dragim do- ‘adajima koji su obeledili pad Komunizma - od “pli- ane revolucije” u Pragu do Krvavog obsranja Cause- skuovog refima u Rumunifi? Sa Cim 2u se zapravo pa- sivni posmatraéi na Zapadu identifikovali? *Povratak”istotnth Evropliana vet ostwarenom ide alu demokratije na Zapadu ne moze bit jedi razlog, 1) sme an, Sei der Foutoen, vedi slovenaéki flozof Ra- Schon sur theplag, eben ‘Alsen ait ond e590 Fk fur am Mair Sunearp, 193) pote bike One sel sare Huse ne Zaadb Riba, ona mote biti trezena Fes liosivie tv win ae mokta nie Samo stesan, oma ersvounmena2 ae Bae 12) natant se edariam na lagare Deana Jovi. ahajuem sue Bo oe a espoaare sai eanors Ben staju mu elementarna obeleija identiteta poput spec ‘énog postkomonistickog politigkog subjekta ili siste- ‘ma, specifignog postkomunistigkog nagina proiaved- nije ii obliga vaoniStva itd. Stoga politi¢koj nauci po- Jam “postkomunizam” nije ni potretsn. Umesto njega ‘ona preferira veé pomenuti Koncept transition to de- ‘mocracy'*j w okviry njega éak razvija samostalnu di- sciplinu Koja “nauéno” ispituje taj proves, takozvanu ‘anzitologiu (transitology). Ona, u osnovi, poéiva na ining defi da Iu koji su sami ievojevali svoju slo- Dodu prvo moraju da nanée da tu slobodu zaista i vvaju. Znaéaj tog paradokse nadilaziistorjseu situaci- {vu Kojoj su se nalazila postkomunistigka drut Is togne Europe posle 1989. ojam tranvicje uvodl se kasnib Sezdesetih& rani sedamdesetih godina da bi objasnio razliite sluéajeve promene rezia pre svega u zemljama Juine Amerike { Evrope. Tranzicija prvobitno, dakte, alle cznagavala nigta drugo nego “interval igmedu dva razlidita pol tiéka refima", Kako glasi minimalistika definicja tz 1926, godine." Ta tranzicija bila je "wandicijaiz..", primera radi "iz autoritame vladavine” kako se navo- 45 vee u naslovu kajige Gijerma O'Doneta (Guillermo 0 Donnell i ilipa Smaitera Philippe Scheitter), U principe, tadainja nauka © politic je fenamen promene rezima uvek reflekiovala retrospektivn, Po- kugavala je, dakle, da @ posteriori izvuée povku iz 24) Ose name bors erste se eerste postion Section enero 15} Gite Denes Lurene Wt heat Pig CSc, Tonions ftom Athrtoson Rue. Teste Con Coons abut Unseen Benacases FEatiar. te John Hopkins Ue Press 5 3. sstorjskog iskustva. Pri tom se nije tako mnogo iniere- sovala 22 buduénost, jer je ilar iz tanzicije shvagene ni (aj nagin v principu bio otvoren. U to vretne ona nipagt nije morala da 2a- ‘eli u demokeatiji; utoritarn redim jamaéno se mo- {ga0 pretvoriti i u modda daleko yoru forma autari- tame viadavine. Tada je bilo potpuno zamislivo da recimo neku juznoameriéku vojow diktaturu smeni rmarksistcka, pa éak i maoistika dikratura, ako nije podvrgnste potpuno drugaéijoj vrsti promene. Cile- fanci su, na primer, tada demobtatski oduéilt da sa Aljendeont krenu. putem “socijalistike demokratje", ali ih je onda vojna hunta primorala da podu u dru- gom praveu VU ono wreme svet je, dake, j08 bio prligno kompli= ovan. Ne samo da su postojala dva suparnigka ide- olotko- politika sistema i vajna bloka, nego se niz antikolonijainth pokreta u “Trecem sexta" starao 0 odredeno} kontingentnosti polititkog, Tada se éinilo kao de Covek ima izbor, kao da je istorja jos ovore- Krajem osamdesetih svet se promenio. tranzitolo- sija s¥0} predmet od tada shvata drugatije, Pelli proces transformacije sada je unapred determinisan. [Njegov cilj je trogo utvrden. To je prijem u giobalna- kapitalisticki sistem zapadne liberalne demoktatije. Od sada pojam tranzicie vai gotovo iskljutivo #2 tako~ zvana postkomunistieks drustva i oznaéava njlhow prelazak u demokzatiju, koji je pogeo promenom 1989/30. i sa manjiva ii vetim uspehom se mastavlja vuglavnom u Istognoj Evtopl | zaista, “deci Komunizma’ taj polozaj je veoma do- ‘bro poznat. Odrestali su sa logikom istorjskog deter minizma. No, tada je vodeéa snaga klasne borbe bila 1a Koja je drustvo siguenom rukom vodila ka bolinovo) ideologiji tranaicije, da bi se dosegla demokra- éiva na prirodnoj selekciji Carlsa Darvina (Charles mace Pali on oo ruje da je ona univerzalno rg moon 0D) a wet mo redeno druitve. Shodno to- Dutt wus ‘me, natinio Je | listu demokratskih érastava, Na tom spska, koji je apravio neposredno pre pada korn 2zma, Kasifkovao je Seadest i jednu zemlju kzo de- ‘mokratsku, pet kao takoxvane poludemokratije (semi democracies) i osamdesetjednt. kao nedemokratska druitva. Samo one zemlje Koje modu a dokaBu preko 5 1D-poena, kasfikovae su se kao prave demokratije One ispod tog breja poena bile su autortame (autho- aria}. (ba pala ~ avtortarizam (authoritarian rule) i ee- alno postajea sioboda (liberal democracy) ~ defini- 4, dale, jas istorijke linia rarvoja: of avtorta- riama ka demokati.Pelaz je sada tcleclai,deter- minisan dakle sa aspekta svog dovrlena, i sastji se ww napredovanju na skali demokratizacije sve do ale: nog veha, stanja ostvarene slobode w sistemy liberal~ ne demokratije. Covek jednostavno samo mora da sledi zakon prirode Autoitt sa jedne i sloboda, odnosne autonomija, sa druge stone ~ oba ta pola odreduj ideal prosve- éenog, modernog vaspitanja: ra2vo) deteta zavisnog fod autoritesa ka autonomnom, punoletnom gradani- nu slobodnog drusta.Paralela je ofigledna. Tako su, prema Vanhanenu, najvainii fekton Koji wtigu na njegov Indeks demokratizacie nadmetane i partic- paca. Njegova formula je jednostavna: Sto je sistem demoksaignl, woliko je vi6istepen nadmetana i parlcipacije. Prvo simbolife orvorenost politckih rogunosti,ukratko pluralizam interes, co est pol 4iekih i ideoloSkih opcija. Pod paricipacijom treba razumeth dobrovoljno uéesée gradana w politékom 2ivoty, to Jest v donosenju politigksh odluka, Saztelaaes Boer demokratija zahteva zrele demokrate koji autonomno aisle i delaju Vaspitane 2a neztelost Pod tim konceptuainim pretpostavkama se i proces postkomunistifke transformacieéini poput neke viste procesa obrazovan koji sled ideal vasptanjau prav= ca zelosti. On dakako odratava i sve protivreénost stare prosvetitlskog koncepta Analogija iemedu istonskog razvoja Coveéaustva i prrodog odrastanja deteta, odnosno njegovog sve- sno usmeravanog vaspitanja, kao sto je poznato, predstavija prosvetitliski“izum".° U osnovs,prosve- titeljstvo nije nista drugo nego prelazak iz neaelasti u arelost il, kako se kate kod Kantau prvim regeni- ‘cama njegove éuvene rasprave iz 1788. godine, “ila- zak fovelov is stanja samosksviene nezrlosti” koja se definige kao “nemoe da se sva} razum upoteebja- va ber vodstva nekog érugog”.® Tato, naime, kako je nearelost samoskruljena, } ztelost vaia desig kao reautat vlastitog delanja. Covek se, dake, ne progla- Sava jednostavno pasivno zrlim, sto nae da se ot- pudta ie stanja nezrelosti, da li o prirode, of bogs il bilo kakvog gospodara poput monatha,u éemu se 72- pravo nalazilo prvobitno znagenje pajma emancipsci- je kao oslobodenja, odnosno puitanja na slobodu. Prosvetiteljska misao prelaska u zrlost je, naprotiv, 2znatila emanelpaciju uv refleksivmom stisa, svisly samooslobodenj. Uprkos tome, ta prelazak niposto ne treba meiat sa revoluejom. Kantov pojam prosve- 19) hed some, Wenitacim dee €enostiimplicna emancipa~ 2 to tam” SOH- nko ene okonéava oro fart Og oa Ea penctocst Um toe cor acl 170 908 rine | tia volucionarnim skokom, veé kao “reforma natina mis- \jenja”, kao kontinuirano mapredovanie koje je jedino kad da obezbedi identiet svog subjekia kao subjeh- {a prosvetitlisova? U istorliskom razvoju, kantovski shvaéen prosveti- teliski ideal zrelost, asa njint | predstava o emancipa ili kao dugoroénom procesu $3 otvorenim ishedom, sve se vi8e potiskuje iz prvog plana. Na njegovo me- sto dolazi jedna drugaéija deja emancipacije. Ona se nadalje poima kzo akt oslobadanja od nepravedno na- metnutog odnosa gospodarenja. Cilj einancipacije v 5e nije 2re0 Covek, ve druitvo oslabodeno gospoda- renja, Na ta) natin “zrelast” gubi emfatiéno znagenje ppojma emancipacije. Zanimljivo je da se intesesovanje 29 pojam ponovo budl tek posle 1945, To je, naravno, daba istariskog prelaza ~ i2Fasistidke diktatuee u demokratifu. Nepo- sredna istorijska iskustvo masa koje slepo prate svoje vvode u katastrofu ponovo je uinilo priviaénom ides © autonomnom, 2relom Zoveku. "Zrelost” se sada pre- poznaje kao pretpostavka demokratije Nakon duge [stoniete razdvojenosti,"atelost” i “emancipacia” po- novo su naSle zajedniéki put, Zemu je doprinela i filo- zofsks refleksija posleratnog periada. Take je, recimo, Habermas napravio spregu emancipatorskog spozna}- nog interesa sa interesorn 2a 2relost Istovremeno i pedagogija otkriva pojam “zrelosti" fon postaje svtha vaspitanja i obrazovanja, odnosno Princip emancipatorske nauke 0 obrazovanju. Tako ‘ed otima postfassticke transformacije lebdi ideal zreleg gradanina kao u2cek i svrha demokratskog ruitva u ingradnit 2) Some, ott kn Utes 22) 99,2 304 oevs ten ie, dake, nikakvo éudo So 4 postkomunistgh proces teansormacij abe vidi kao dunia stg ide- ala, Na kaj, nova sitaciapoima se kao postotal- tarna ~ kao isons stanje koje se isto} mer ideo loSk ogranigava sors tualjva of ob ttalitar- ama fadstckog i komunistickog. To ulljuéyje i ideo- logem naknadnog igednaéavanja iatoniske realnost te dve medusobno zakeijene ieologe ta dva pol ticka pokzta, dnosna predstavw 0 druitvy koje se cslobada takorvane dvostuke olupacie = fats 1 omnistiske) Postkomanistgk dca zclg gradanina nigde tako joe dolzi do iaraaja Kao So je to slog je tom od najvaznjihzadatakaKoje je transition to de- mmacray sbi postavila 28 cil. naime w razvou tako- avanog civilnog drstva, Verne se da je ono istinst subjekt demokraskog fivota, soci supstrat avin demokratsih vrednosi, praviénosti, dlotvorne jav- nosti vdskhprava itd 1 vpeavo € evil druitvo bilo je, smatra sew druftvima oslobodenim od komu- nizma joS odveé slabo, da ne kaFemo “jos pelena- rma‘, zhog éega se mora prvo vasptati, cbrazovai *postaviti na svoje noge"2 Zapanjujute Je kako tada nikome ie palo na pametpitanje koje, ako ne civil no drive stoéne Eveope, daveo do pada ancien rig ‘me, taj ila Solidamost ako ne paradigmatiéna in- stitucija upravo civilnog drustva koje je prudalo otpor, boise, radikalno mienjalvlstito drvstvo i ver? Kako je ono sada najedanput osabilo, kaa je o8jo- 23) ose nent dees gdm ne & bilo 8 pose da dovede Slows tuts fvcnicawinbo™” do pada Lemuaiome? Ko ye Sora sone en ose th ‘Srpmsrare-npio nears 488 Kain ineresom pol ‘onopmr ato ety bao st 1 ovaran ae 3 loge “soy rut hota skim radnicima Koji su podstakli demokratsku revolu- cijy, odelevali najbrotalnijie represijama kontrarevo- lueije{dostovee na svojim plecima izneli konagnu po- ‘beds demokratije, ko je tim ljudima najedanput stavio pelene, udurao ih u degje cipee, stao da ih let od deé- {ih bolesti {da ih Salje u skola na ispte? Bill su to cinini ideolozi tranzicije, kako modemo rnazvati prototeoretigare postkomunistitke transfor- macie. No, njhov cinizam sledi jednu sasvim jasmu logiku ~ logiku gospodarenja, Kada se “vaspitanje ppraveu zrelosti” propagira w sluebi interesa gospoda- renja i pri (om pretvara u beskonaéan proces &iji mo= quel svietak odreduju starateji sami, onda to samo- porivanje na “zrelost” vige ne sluti, Kako pie Robert Speman (Robert Spaemann), “prosirenju kruga zreih, ‘vee kruga onih koje najpre treba proglasit nezre- lim" Tako se dedja metaforika Upiéna za Zargon postkomunistike transformacije pokazuje kao simp- om novog modela gospodarenja. Ona jasno ukazuje ra to da se pravi subjekt “demokratskth promena” re- presivno ligava zrelosti, i da se desubjektivizuje. To je konstelacja za koju i dalje vaie Adomove reéi iz ra- Aijskog razgovora o “Vaspitanju u pravew 2relosti" naime: “u svetu poput danainjeg apelovati na zrelost otovo da predstavlja prikriveno opSte dréanje-u-ne- alosti" 2 U &ijem interesu se to degava? Ko lifava zrelostiak- tere istoriskih promena, ko jm otima status. suhjekta? Pitan je staro koliko 3 pro svetiteljskipojamzrelost ‘Vee ga Haman ditektno po- 2 ote Span, “utonome Mane gt, Emarcaton. Zur leeeg se fg vn eshsbenile, vance (oar sr 94-102 ove st 96 tana ems Sommer, Kenton Usearg 25) RW Ada, leung ur Mei Ietlfanion amis Sunama. 187) {HUME Ups | Sommer bet ego.stavlja Kantu: “Ko je taj nametjvi staratel?" On ga je Video u samom Kantu, taénije, u like prosvetitlja, DDanas su to oni koji nisu uéestvovali u demokratskim revolueijame 1989/90 - zapadni posmmatrat. Daleko (od toga da su dela istofnoevropskih aktera pozdrav sa cntuzijastgnim “ueeséem w skladu sa Zeljom", sa kojim su Kantovi pasivni posmatraéi nekada doéekali Francusku revoluciju, zapadni su posmatrati na pad Komuunizma reagovall sa cinignim “uéeSéem" u sklady 5 interesom gospodarenja, U tom istorjskom dogada- Ju prepaznali su, doduée, poput Kantovih posmatraéa vu padu feudalnog apsolutizraa 1789, “napredak ka bo- Jjem” u smislu “tendencije ljudskog roda opSte", me= utim za njth je ista ta endeneija istovremeno vadila a0 neste Sto je odavno ostvareno u realnasti i ma ta) natin, hegelovski reéeno, istoijski ukinuto, “Vi hoée- te neito bolj, ali to bolje sma mi", glasio je odgovor zapadnih posmatraca na demokratske revolucije w Is tognoj Evropi. Time se oni beskrajno razlikuju od oni koji su se odusavijavali vestima iz Pariza 1789. Dok su Potonji u revolucionarno) stvarmosti drugih ugledali sopsiveni san, dve stotine godina kasnije oni prvi u revolucionamom sau diugih nisu prepoznali nikta ‘sim sopstvene stvarnost Porledice te ravlike ne mogu biti radikalnij. Ljudi koji su iz borbe za slobodu izaili kao pobednici preko noi su pretvoreni u istorjske gubitnike. Na delu nije bile magija, veé hegemonija. Ona je ta Koja je zapad: ne posmatrage utinila pobednicima ne samo nad ko- runizmom nego, stovremeno, i nad akterima revolu- cife koji su doveli do pada Komunizma, Neka ta obja- 26) shan Geta Haren, Biefnehel Va pabede zazvudi na onigi- YEW. Deven Heel Wesasen, 1955, su. 200-79. Upre Sonnet, lantttin gong 15. ate ute nalnom jeziku, na matemnjem jeviku hegemonije: “The armies of the winners did not, it is true, occupy the territory of the losers. Still, given the nature of the conflic ond the way it ended, if was logical forthe lo- seF5 to adopt the institutions and beliefs of the win ners. If was logical in particular because the outcome represented a victory of the West's methods of polii- cal and economic organisation rather than a triumph ofits arms.*® Majki Mandelbaum (Michael Mandel- baum), autor navedenih reéenica, kao i njegov kolega 1 politigkim naukama Dion Miler (John Mueller, ne _govore slugajno cksplicitno o imitaeiji kaa najbaljem putu v demokradju® Stvar ne moze biti gora: nije samo pobeda ukrade- na akterima revolucije, a oni natinjent gubitnicima ni su istovremeno uéinjent nezrelima i osudeni na slepo podrazavanje svoga staratelja u smesnom vero~ vvanju da é¢ se na ta) naéin vaspitati za autonomiju. U tome se odslikava ne samo puka samovelja novih go- spodara, nego pre svega logika njihove vladavine, Vaspitanje 2 lupost Inaz “dea Komnizma dake nije meafora Napro- tiv, on oamagavaalegoj padinjavanja novom obli- ta akozvane istriske mie 7) Mea Maren, mde ost koe wed pod ton ss nscnnte oe trolom dtl postomunteti (7 rset ew Yt he Kd proces uanzioje. Pod tone ers tom presposavor, travsi=_ 2) Sari. te acc sion to democracy Kao rai foma rs ts Kalna relonsouleja poéi- ioe staan tans nen 2 ga. Shad tome, SE le enn les ter tenor apa, te tne! v Mean ”2 ors Buen Istogna Evropa taken 1969. 1g} na pustos s rugevina- rma koju naseljavajy Jo8 samo deca, nezrel) judi, ne sposobni da bez tudeg vodstva demokratski oxganizu- {ju svoj Zivot, Oni sebe ne poimaju ni kao subjekte ni kao autore demakratije 2a Koju su se zaista sami izbo- ‘ili j koju su sami stvorili: Upravo posredstvom ideje i prakse postkomunistie transformacije, ona im je od- tuzeta da bi se sada vrata spolja kao strani objekat koji se u dugotrainom, mukotrpnom, éesto bolnom procesu tek mora posvojit. U éudnovatom svetu post- komunizma, demokratia je istovremeno i cilj kojem se {edi i i2gubljent abjekat. Tako se “deci komunizma’ pogled u bolju buduénost otvara joS samo ie nekakve rmelanholiéne pesspektive. To ne Cul, buduél da u jed- ‘nom vainom aspektu i tako pastoji upadjiva slignost izmedu njjhove postkomunistiéke stvarnost i komuni- stizke proslost. Ona im takode ne dopuita slobodan izbor. Na taj natin “deca komunizma” ostaju ono Sto su nekada bla, naime mationete u jednom istoiskom procesu koji ne zavisi od njih, procesu koji je trebalo a th odvuée sa sobom u bolju buduénast. Taj Cudno~ vai oblik drustvenog divota, oli se naziva “prelaz", nima je ite Kako poznat. Kao Sto znamo, ralsoeijalt- 2am nije bio nista drugo nego neka vrsta drustva pre- Jaga iz Kapitalizma u komunizam. Jednw prelaznu fa- zu, dakle, smenila je druga. { apsolutna i2vesnost i wunapred data nuznost istorjskog razvoja ostale su Konstante tog prelaza, U postkomunizmu pitanje buduénosti slovi kao pi- tanje na koje je odgovor veé dat. All i pitanje pro’- losti vige nema smisla. Od “éece Komunizma” ne oge- kuje se da imaju sazrelu svest 0 komunistikej proslo- butne tue su Upravostoga su pretvorena dee dl se ne o> sta sect proflsti, Kao deca ona je, naime, nema Poradokslno, tek se postkomuniams dobijs neobig- 1 wisak Kako Komuniama zapravo nije ni bil, Tako je of 1991. Zan-Lik Nansi(Jean-tse Nancy) govorio 4 grew kofioveka replat ade poms na fitavo to beljnje o “hrajn komeniama’ ® Uverene kako je ovek, posve jénostavno, najad 2avitio sa marksi- 2mom i Komnizniom, on sata smelnim: "Kao da je isto, nasa istori,éudhva, samo jeka i dim, apse- na Sto e 150 godina astiala na pogled isda sena- prasno tren resprila w ntastvo, Kao da je jedna jedina zablada, jeéna jednostavna, prosta¥ lupe sretka mogla mati tako dominant, mbilsuce de stvo koje pokazuje put. Kao da so hiljade takozvanih “intelektualaca naprosto bil glupai, ma kao da su hi- Wade drut ud nasl jo veto} glapost, bude da 58 dozvoli da ih ovi aks 2a nos Prava srdsbu i zabrinutost kod Nansija ne ieaziva tol potiskivanje Komunioma kao istoniske éinjen- ce, ponistavanje Komunstigke prostst i istonis} svesti postkomanizm, sa vom svojom inteektual nom i poliitkom kompleksnof6u, veénaproiy upra- +0 nctuvena ignorania a Kojo se postkomunis= sve odie rzmisljanao oj prodlostjnenom de stv na genera koje dolae i pita “ait se sve to dogodio". Nans! tome vidi sins, upravo epohal- ru lupost potkomunistikih promena Deca, dakako, niu glups. No, ona se mogy uni slupom, preciznije ~ vaspi= tati da budu glupa. U tom simishi je Frojd (Freud) jo’ 28) Jeane Nano “Oss gerne Freheen Voce Estes Gt Yorn rsa ey Gemensenattitie ce see" use gu), Semester ten Posen ay eer Ping ds PoleschenUrantut am Msn Su ama, 1808 167-208 oe 9172, 20) i, 7,se fas ter pre stotinu godina govorio o sputavanju mijenja ko- je kultura usaduje u svoje stigenike postedstvom vas- pitanja { obrazovanja da bi se njima moglo bolie ‘upravijatl i da bi bili poslusniji, Raalikovao je tri vie ste takve blokade miljenja: autoritamu, seksualnu i ‘eligioznu, kojima odgovaraju ti “proizvoda vaspita- nla", naime posluéni podanici, seksualno sputani ire- ligiozni ljudi. Te oblike intelektualnog zakedljavanja, kako ih je takode nazvao, on shvata kao dejstvo 2a- brane misljenja (Denkverbot, zabrane koja je Iudima nnametnutau detinjstvu da bi njthovo mislenje usme- rila od onoga Sto sh najvibe zanima. U njegava doba to je pre svega bile seksualnost dije je potiskivanie spadalo u samorazumljive zadatke vaspitanja. Kada je uspeino sprovedena na podrugju seksualnosti,zabra- na misijenja prosirivana je na druge oblast 2ivota i {ako pretvorena u sustinsku karakternu odliku ftave liens Ono sto je tade predstavijala seksvalnast, u svetu postkomunizma jeste politika, Dok decw komunizma njihovi vaspitaéi upravo ohrabruju na seksualnu slo- bod i na sto glasnije outovanje svog. potiskivanog seksualnog identiteta, na beauslovnu identifikaciju sa sekularnim vrednostima i na to da umesto poshusnih poulanika totalitame drdave postanu samosvesni éla- novi demokratskog civilnog drustva koji slobodno de- laju, Gini se da njihov oslobodeni intelekt nema ta da traZi u domenu polititkog. Kao da tw nema niéeg 0 &e- mu bi valjalo porazmislt. Kao da su na sva politigka pitanja odavno dati odgovori Kao da je sada jo samo ‘re€ 0 {ome kako ih praviluo primeniti, ito vemije po-

You might also like

• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5819)
• The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  

  From Everand

  The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  Brene Brown

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1093)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (845)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Principles: Life and Work

  

  From Everand

  Principles: Life and Work

  Ray Dalio

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (609)
• The Glass Castle: A Memoir

  

  From Everand

  The Glass Castle: A Memoir

  Jeannette Walls

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1717)
• Grit: The Power of Passion and Perseverance

  

  From Everand

  Grit: The Power of Passion and Perseverance

  Angela Duckworth

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (590)
• Sing, Unburied, Sing: A Novel

  

  From Everand

  Sing, Unburied, Sing: A Novel

  Jesmyn Ward

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1104)
• Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  

  From Everand

  Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  Margot Lee Shetterly

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (897)
• Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  

  From Everand

  Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  Phil Knight

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (540)
• The Perks of Being a Wallflower

  

  From Everand

  The Perks of Being a Wallflower

  Stephen Chbosky

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2104)
• The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  

  From Everand

  The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  Ben Horowitz

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (348)
• Bad Feminist: Essays

  

  From Everand

  Bad Feminist: Essays

  Roxane Gay

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1018)
• Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  

  From Everand

  Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  Ashlee Vance

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (474)
• Her Body and Other Parties: Stories

  

  From Everand

  Her Body and Other Parties: Stories

  Carmen Maria Machado

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (822)
• The Outsider: A Novel

  

  From Everand

  The Outsider: A Novel

  Stephen King

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1866)
• The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  

  From Everand

  The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  Siddhartha Mukherjee

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (271)
• The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  

  From Everand

  The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  Viet Thanh Nguyen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (122)
• Angela's Ashes: A Memoir

  

  From Everand

  Angela's Ashes: A Memoir

  Frank McCourt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (441)
• Brooklyn: A Novel

  

  From Everand

  Brooklyn: A Novel

  Colm Tóibín

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (1947)
• The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  

  From Everand

  The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  Meik Wiking

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (401)
• A Man Called Ove: A Novel

  

  From Everand

  A Man Called Ove: A Novel

  Fredrik Backman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (4771)
• The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  

  From Everand

  The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  Thomas L. Friedman

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2259)
• Steve Jobs

  

  From Everand

  Steve Jobs

  Walter Isaacson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (808)
• The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  

  From Everand

  The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  Sarah M. Broom

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (98)
• Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  

  From Everand

  Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  Gilbert King

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (266)
• The Art of Racing in the Rain: A Novel

  

  From Everand

  The Art of Racing in the Rain: A Novel

  Garth Stein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (4208)
• A Tree Grows in Brooklyn

  

  From Everand

  A Tree Grows in Brooklyn

  Betty Smith

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1929)
• A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  

  From Everand

  A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  Dave Eggers

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (231)
• Yes Please

  

  From Everand

  Yes Please

  Amy Poehler

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1902)
• Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  

  From Everand

  Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  Doris Kearns Goodwin

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (234)
• The Woman in Cabin 10

  

  From Everand

  The Woman in Cabin 10

  Ruth Ware

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2522)
• Fear: Trump in the White House

  

  From Everand

  Fear: Trump in the White House

  Bob Woodward

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (738)
• Wolf Hall: A Novel

  

  From Everand

  Wolf Hall: A Novel

  Hilary Mantel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3811)
• John Adams

  

  From Everand

  John Adams

  David McCullough

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2409)
• On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  

  From Everand

  On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  Naomi Klein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (74)
• The Light Between Oceans: A Novel

  

  From Everand

  The Light Between Oceans: A Novel

  M.L. Stedman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (789)
• Manhattan Beach: A Novel

  

  From Everand

  Manhattan Beach: A Novel

  Jennifer Egan

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (792)
• The Constant Gardener: A Novel

  

  From Everand

  The Constant Gardener: A Novel

  John le Carré

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (104)
• The Unwinding: An Inner History of the New America

  

  From Everand

  The Unwinding: An Inner History of the New America

  George Packer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (45)
• Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  

  From Everand

  Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  Jay Sekulow

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (137)
• Little Women

  

  From Everand

  Little Women

  Louisa May Alcott

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (104)
• SAAG Floorplans

  

  Document5 pages

  SAAG Floorplans

  Nevena Saulic

  No ratings yet
• SOC355555 Ethics and Leadership Syllabus Fall 2022 Hayden

  

  Document17 pages

  SOC355555 Ethics and Leadership Syllabus Fall 2022 Hayden

  Nevena Saulic

  No ratings yet
• Guide To connectED

  

  Document18 pages

  Guide To connectED

  Nevena Saulic

  No ratings yet
• PAST SIMPLE or PRESENT PERFECT PDF

  

  Document1 page

  PAST SIMPLE or PRESENT PERFECT PDF

  Nevena Saulic

  No ratings yet
• Stilovi Zivota I Drustvene Nejednakosti

  

  Document71 pages

  Stilovi Zivota I Drustvene Nejednakosti

  Nevena Saulic

  No ratings yet
• Francuzi Romantizam

  

  Document17 pages

  Francuzi Romantizam

  Milica Arambasic

  100% (2)
• NOVA KRITIKA Rifater

  

  Document21 pages

  NOVA KRITIKA Rifater

  Nevena Saulic

  No ratings yet
• Nemacki Pripovedaci

  

  Document38 pages

  Nemacki Pripovedaci

  Nevena Saulic

  No ratings yet
• Šiler

  

  Document10 pages

  Šiler

  Nevena Saulic

  No ratings yet
• Sofisti

  

  Document1 page

  Sofisti

  Nevena Saulic

  No ratings yet
• Emanuel Kant - Kritika Moći Suđenja

  

  Document372 pages

  Emanuel Kant - Kritika Moći Suđenja

  Tatjana Ristić

  80% (5)
• Citaliste br13

  

  Document158 pages

  Citaliste br13

  Nevena Saulic

  No ratings yet
• Baruch de Spinoza Traktat o Poboljsanju Razuma

  

  Document55 pages

  Baruch de Spinoza Traktat o Poboljsanju Razuma

  Nevena Saulic

  No ratings yet
• Šilerova Pisma o Estetskom Vaspitanju Čoveka

  

  Document13 pages

  Šilerova Pisma o Estetskom Vaspitanju Čoveka

  Nevena Saulic

  100% (1)