2013

OSNOVANO
1947
FOUNDED

БРОЈ–NUMBER

05–06
МАЈ–ЈУН
MAY–JUNE
ГОД. 67. YEAR

Broj 5–6
Maj–juni, 2013.
SADRŽAJ
Saobraćajni koridori – kroz Srbiju ili oko nje, Branko
BOJOVIĆ, dipl.inž.arh.
Prof. dr Mihailo D. TRIFUNAC, dipl. građ. inž.: Skaliranje
spektara odgovora pomoću maksimalnog ubrzanja tla
krši principe projektovanja zasnovanog na očekivanom
ponašanju konstrukcija
Originalni naučni rad
Biblid: 0350-5421, 5-6 (2013), str. 187-196
Prof. dr Đorđe LAĐINOVIĆ, dipl. građ. inž.: Opšti principi
i pravila projektovanja i proračuna seizmički otpornih
zgrada prema EN 1998-1
Pregledni rad
Biblid: 0350-5421, 5-6 (2013), str. 197-210
Prof. dr Boško STEVANOVIĆ, dipl. građ. inž., prof. dr Đorđe
LAĐINOVIĆ, dipl. građ. inž.: Osnovni principi i pravila pro-
jektovanja, proračuna i izgradnje zidanih zgrada prema
EC 6 i EC 8
Pregledni rad
Biblid: 0350-5421, 5-6 (2013), str. 211-220
Prof. dr Ratko SALATIĆ, dipl. građ. inž., prof. dr Rastislav
MANDIĆ, dipl. građ .inž., Marko MARINKOVIĆ, mast.
inž. građ.: Seizmički proračun zidanih zgrada prema
Evrokodu 8
Stručni rad
Biblid: 0350-5421, 5-6 (2013), str. 221-234
Vanr. prof. dr Miodrag MANIĆ, dipl. građ. inž., mr Borko
BULAJIĆ, dipl. građ. inž.: Ponašanje zidanih zgrada u
kraljevačkom zemljotresu od 03. novembra 2010. godine
– iskustva i pouke
Stručni rad
Biblid: 0350-5421, 5-6 (2013), str. 235-246
Prof. dr Dragan LUKIĆ, dipl. građ. inž., prof. dr Aleksandar
PROKIĆ, dipl. građ. inž., ass. Elefterija ZLATANOVIĆ, dipl.
građ. inž.: Projektovanje i građenje saobraćajnica u
seizmički aktivnim područjima
Stručni rad
Biblid: 0350-5421, 5-6 (2013), str. 247-256
Vesti i saopštenja
• IX međunarodni naučno-stručni skup „Savremena teo-
rija i praksa u graditeljstvu“
• Vodovod i kanalizacija '13
In memoriam
• ALEKSANDAR SAŠA PAKVOR, dipl. građ. inž.
• SVETISLAV SINĐELIĆ – SINĐA, dipl. građ. inž.
ČASOPIS UDRUŽENJA INŽENJERA GRAĐEVINARSTVA,
GEOTEHNIKE, ARHITEKTURE I URBANISTA „IZGRADNJA“
11000 Beograd, Kneza Miloša 7a, Srbija
JOURNAL OF THE ASSOCIATION OF CIVIL ENGINEERS,
GEOTECHNICAL ENGINEERS, ARCHITECTS AND
TOWN PLANERS „IZGRADNJA“
11000 Beograd, Kneza Miloša 7a, Serbia
Number 5–6
May–June, 2013
CONTENTS
Transport Corridors – Through Serbia
181 or Neighbouring Countries – Branko BOJOVIĆ, Arch. 181
Prof. Mihailo D. TRIFUNAC, Civ. Eng. Ph.D.: Scaling Re-
sponse Spectra by Peak Ground Acceleration Violates
the Performance-Based Design Objectives
Originaly scientific paper
Biblid: 0350-5421, 5-6 (2013), pp. 187-196
187 187
Prof Đorđe LAĐINOVIĆ, Civ. Eng. Ph.D.: Basic Principles
and Rules for Design, Calculation and Construction of
Mansory Structures According to EN 1998-1
Review paper
197 Biblid: 0350-5421, 5-6 (2013), pp. 197-210 197
Prof. Boško STEVANOVIĆ, Civ. Eng. Ph. D., prof. Đorđe
LAĐINOVIĆ, Civ. Eng. Ph. D.: Basic Principles and Rules
for Design, Calculation and Construction of Mansory
Structures According to EC 6 I EC 8
Review paper
211 Biblid: 0350-5421, 5-6 (2013), pp. 211-220 211
Prof. Ratko SALATIĆ, Civ. Eng. Ph. D., prof. Rastislav
MANDIĆ, Civ. Eng. Ph. D, Marko MARINKOVIĆ, Civ. Eng.
Mast.: Seismic Design of Masonry Structures Based on
Eurocode 8
Professional paper
221 Biblid: 0350-5421, 5-6 (2013), pp. 221-234 221
Prof. Miodrag MANIĆ, Civ. Eng. Ph. D., Borko BULAJIĆ, Civ.
Eng. Ms. C.: Behaviour of Masonry Buildings During the
November 03, 2010 Kraljevo Earthquake – Experiences
and Lessons
Professional paper
235 Biblid: 0350-5421, 5-6 (2013), pp. 235-246 235
Prof. Dragan LUKIĆ, Civ. Eng. Ph. D., prof. Aleksandar
PROKIĆ, Civ. Eng. Ph. D., Elefterija ZLATANOVIĆ, Civ.
Eng.: Design and Construction of Roads in Seismic
Active Areas
Professional paper
247 Biblid: 0350-5421, 5-6 (2013), pp. 247-256 247
257
263
265
267
 Časopis „Izgradnja“ izlazi
uz finansijsku podršku
INŽENJERSKE KOMORE SRBIJE
11000 Beograd,
Bulevar vojvode Mišića 37
Fax 2648 523
www.ingkomora.org.rs
E-mail: info@ingkomora.org.rs
GENERALNI SPONZORI
„MAŠINOPROJEKT KOPRING“
11000 Beograd, Dobrinjska 8a
Tel. 011/3635 700
Faks 011/2643 995
E-mail: office@masinoprojekt.co.rs
www.masinoprojekt.co.rs
Грађевинска Дирекција Србије
Булевар Арсенија Чарнојевића 110
11150 Београд
Србија
Institut za arhitekturu
i urbanizam Srbije
11000 Beograd,
Bulevar kralja Aleksandra 73/2
Telefon: 011/3370 091
www.iaus.ac.rs
E-mail: iaus@iaus.ac.rs
Institut za vodoprivredu
„Jaroslav Černi“ a.d.
11226 Pinosava, Beograd,
Jaroslava Černog 80
Tel: 011/3906 450
Faks: 011/3906 481
www.jcerni.org
e-mail: headoffice@cerni.co.rs
Građevinska direkcija Srbije
Bulevar Arsenija Čarnojevića 110
11150 Beograd, Srbija
Telefon 011/3209 800
Faks 011/2692 748
E-mail: office@gds.rs

Donatori VII naučno-stručnog skupa

Tел. (011) 3209 800
Факс. (011) 2692 748

Redakcioni odbor:
Е-маил. office@gds.rs

„Projektovanje, proračun i izgradnja seizmički

Predsednik, Dragan Lukić, Potpredsednik, Aleksandra Đukić, otpornih zidanih zgrada prema Evrokodu 8“
Članovi: Živojin Praščević, Đorđe Lađinović, Zlatko Marković,
INŽENJERSKA KOMORA SRBIJE
Slobodan Ćorić, Petar Santrač, Predrag Milošević, Nebojša 11000 Beograd,
Gadžić, Miodrag Nestorović, Jasna Petrić, Milica Joksić Bulevar vojvode Mišića 37
Faks: +381 11 2648 523
Glavni i odgovorni urednik: www.ingkomora.org.rs
Branko Bojović E-mail: info@ingkomora.org.rs
PERI oplate d.o.o.
Uređivački odbor: Zmaja Ognjenog Vuka 2
Mirko Aćić, Milan Maksimović, Snežana Marinković, Melanija 22310 Šimanovci, Srbija
Pavlović, Aleksandar Prokić, Vesna Zlatanović-Tomašević Tel. +381 11 217 51 91, +381 22 408 28 200
Faks +381 11 318 59 62
Organizacioni odbor VII naučno-stručnog skupa: E-mail: office@peri.rs
www.peri.rs
Prof.dr Mirko Aćić,dipl.građ.inž., predsednik
BANKOVIĆ GPD
Prof.dr Miodrag Manić, dipl.građ.inž. 16215 Crna Trava
Prof. dr Živojin Praščević,dipl.građ.inž. Tel. 381 17 814 208,
17530 Surdulica
Prof.dr Mira Petronijević,dipl.građ.inž. Faks 381 17 812 916
Prof. dr Stanko Brčić,dipl.građ.inž. 11000 Beograd
Mr Borko Bulajić,dipl.građ.inž. Tel. 381 11 3989075
E-mail: office@bankovic.rs
Branko Bojović,dipl.inž.arh. www.bankovic.rs
Sekretar Redakcije: Privredno društvo
„Drinsko-Limske hidroelektrane“ d.o.o
Svetlana Urošević 31250 Bajina Bašta
Trg Dušana Jerkovića 1
Marketing: Tel/faks: +
 381 (0)31 863 488
Dušan Milosavljev i Slavica Andrijević Tel. +381 (0)31 864 354
www. dlhe.rs
Tehničko uređenje: ENERGOPROJEKT
Kvartet V VISOKOGRADNJA
Bulevar Mihaila Pupina 12
Izdavač: 11070 Beograd, Srbija
Časopis Udruženja inženjera građevinarstva, geotehnike, Tel. +381 11 310 15 02; 310 15 06
www.energovg.rs
arhitekture i urbanista „Izgradnja“,
INSTITUT IMS
11000 Beograd, Kneza Miloša 7a/ll, Institut za ispitivanje materijala a.d.
Tel/fax: +381 (0) 11 3243-563 Bulevar vojvode Mišića 43, 1100 Beograd
Tel. 2650 322
E-mail: izgradnja@sezampro.rs, Faks 3692 772
tekući račun: 295-1243120-14 kod „Srpske banke“ a.d. Beograd. E-mail: office@institutims.rs
www.institutims.rs
Štampa: SIGMAINŽENJERING
„Hektor print“, Novi Beograd Preduzeće za projektovanje i inženjering
u građevinarstvu
CIP – Каталогизација у публикацији Novosadskog sajma 18, I sprat
Народна библиотека Србије, Београд 21000 Novi Sad
Tel./Faks 021 4
 44 515 021 444 515,
624+71/72(05) 477 05 84, 442 849
ISSN 0350-5421 = lzgradnja E-mail: office@sigma.rs
COBISS.SR-ID 55831 www.sigma.rs
 САОБРАЋАЈНИ КОРИДОРИ – КРОЗ СРБИЈУ
ИЛИ ОКО ЊЕ
TRANSPORT CORRIDORS – THROUGH SERBIA
OR NEIGHBOURING COUNTRIES

Земља мала између светова

Шта год чини – већа мука бива

Ових дана, или тачније 8. маја о.г. у „Блицу“ је објављена вест да

је завршен железничко-друмски мост преко Дунава између Видина и
Калафата. Вест је прошла незапажено у широј јавности као и многе
друге ствари од великог значаја за Србију које су се десиле после 1945.
године, све до данас. Разноврсне тривијалије и ефемерије ангажују на-
словне стране наших новина. Наше новинарство приватизовано и не-
образовано, нема капацитет да схвати значај вести о изградњи овог
моста, поред осталог. Тој вести посвећујемо овај уводник.
Централни Балкан, односно данашња Србија у простору централ-
ног Балкана је хидрографско чвориште Балкана. Речне долине су при-
марна, природна инфраструктура која хиљадама година омогућава
или олакшава изградњу антропогених инфраструктура. Некада то су
биле пешачке стазе, стазе за товарне животиње, а онда атарски и
други локални путеви, железнице у XIX веку и путеви у XX веку.
Национална револуција у Србији почетком XIX века подразумевала
је прелазак са феудалне на тржишну привреду. Саобраћајно отварање
Србије започело је изградњом путева крченика грађених кулуком у вре-
ме кнеза Милоша, а о првом масовном транспорту људи и роба желез-
ницом, почело је да се размишља средином XIX века када је отворено
железничко питање у Србији.
За Србију XIX века питање железница било је питање егзистен-
ције народа и државе, али је то питање могло да се решава само у
склопу интереса великих сила у простору Балкана, повезаних са тзв.
Источним питањем, односно питањем заоставштине османске Тур-
ске на Балкану.
Да би читаоци схватили суштину процеса саобраћајног отварања
Србије у вези са развојем железница, наводимо неколико цитата из
књиге инжењера Петра Миленковића: „Историја грађења железни-
ца и железничка политика код нас 1850-1935“, издате у Београду 1936.
године.
„Па и малена вазална кнежевина Србија, још године 1851. под вла-
давином Књаза Александра Карађорђевића, почела је да проучава ово
актуелно железничко питање....“ (стр.11)

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 181–186 181

 „Како су се прве железнице градиле искључиво приватним капита-
лом а нарочито у Енглеској, то је једно енглеско друштво потпомогну-
то од своје владе, успело ипак да добије у то време од Турске Владе кон-
цесију за грађење железница од Београда до Цариграда...“ (стр.12)
„Како су се енглески инжењери грубо понашали према народу и
српским властима, кнез Александар, љут на Порту што са њим није
преговарала већ директно са енглеским друштвом, забранио је рад Ен-
глезима и отера их из земље...“ (стр.12)
„Министар Симић известио је Државни Савет, да су вршени пре-
говори са Фуад пашом, тадашњим Министром иностраних дела Ви-
соке Порте, који су неповољно свршени. Висока Порта остала је при
своме да и даље задржава право одобрења и претходне оцене грађења
железница и на територији Кнежевине Србије, јер у противном она
ће железничку линију саградити ка Видину и обићи Србију“ (стр.14)
„Државни Савет је на својој седници 12. октобра 1855. год. решио:
да се тражи од Великих Сила да оне дејствују на Високу Порту, да се
Србији дозволи да сама прави уговоре и да даје концесије за грађење
железнице кроз Србију.“ (стр.14)
„Видећемо мало доцније, да Кнежевина Србија ово право није задо-
била све до Берлинског Уговора 1878. године.“ (стр.14)
Утицај великих сила тога времена на судбину народа у балакан-
ском пандемонијуму како је то оквалификовао Бора Глишић, бавећи се
Нушићевим конзулским временима у старој Србији (Бора Глишић: Ну-
шић њим самим, Вук Караџић, Београд 1966. године), инжењер Милен-
ковић тумачи доста наивно на следећи начин: „Енглеска, Француска,
Немачка, Аустрија и Русија упорно су се бориле о томе: која ће задоби-
ти политички утицај на Балкану код Турске империје па по том и код
Србије. Енглези и Французи су то радили ради своје трговине, Немци
ради Drang nach Osten, Аустрија ради завојевања земаља на Балкану,
а Русија ради ослобођења балканских хришћанских народа.“ (стр.20)
Србија је почетком XIX века крваво платила своју слободу – њу нису
ослободиле и европској цивилизације привеле стране силе, као нпр. Ру-
сија Бугарску 1878. године. Свесна цене коју је платила за своје осло-
бођење Србија је врло тешко прихватала интервенције страних сила
и због тога је постала реметилачки фактор на Балкану у односу на
интересе великих сила и то је остала све до данас. Али, тај српски па-
триотизам имао је цену:
„Барон Хирш помоћу Аустро-Угарске закључио је са Портом 17.
априла 1869.год. конвенцију која је имала два дела. По првом делу барон
Хирш је имао да сагради ове железничке пруге: Главне пруге: Цариград
– Једрене – Пловдив – Софија – Ниш – Приштина – Митровица – Са-
рајево – аустријска граница. По другом делу има да се граде огранци;
Једрене-Дедеагач (Александруполис, напомена Б.Б), Солун-Приштина
и Пловдив-Бургас.“ (стр.24)
„Као што се из напред наведеног види, са овом такозваном трасом
барона Хирша желела је Аустро-Угарска да обиђе Србију. С тога су се
све наше владе бојале тог обилажења и трудиле се, да то осујете са
грађењем српске железнице кроз долину реке Мораве.“ (стр.24)

182IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 181–186

 Узгред, изузимајући пруге у Војводини која тада није била у саста-
ву Србије, најстарија пруга у Србији XIX века била је пруга изграђена
управо по концепцијама Барон Хирша: (Солун) – државна граница –
Ђенерал Јанковић – Косовска Митровица.
Као централно-балканска држава Србија је исказивала вековну
тежњу да изађе на море, па и изградњом железнице на јадранску оба-
лу. За такав подухват Србија није имала капацитет, па се активно
умешала у борбу великих сила да овладају простором Балкана:
„... предвиђена је железничка веза између Србије и Румуније код
Кладова и Турн-Северина зато, што се тада није мислило на желез-
ницу 45 упоредника Париз – Милано – Београд –Букурешт – Одеса, већ
само на излаз Русије и Румуније на Јадранско и Јегејско море преко пру-
га: Кладово – Ниш – Приштина – Призрен – Скадар – Јадранско море
и Кладово – Ниш – Скопље – Солун.“ (стр.80)
Свест народа у Србији, да се налази на месту где се укрштају и су-
кобљавају интереси Истока и Запада постоји одувек, па и данас. Ни-
кола Добровић у свом мало познатом и данас већ заборављеном делу
„Железнички проблем Београда“ из 1947. године, јасно показује везу За-
падне Европе и Блиског Истока преко Србије, али и интерес Источне
Европе да изађе на обалу Јадрана.
Ових неколико подсећања било је потребно као напомена да се ука-
же на неке константе балканских политика и балканских судбина
које се већ вековима не мењају.
Ера аутомобила, чије коришћење одражава вековну људску потре-
бу за што већом личном слободом потиснуло је железнице у корист
путева, а појава хиперпродукције материјалних добара у савременом
свету и све већа потреба људи за кретањем довела је до појаве некада
незамисливих тзв. мултимодалних коридора. У нашем времену, 1994.
и 1997. године планирана је мрежа европских коридора коју чине Се-
верни коридор који повезује Западну Европу (Хамбург) преко Москве
са трансибирском железницом, Средњи коридор од Ротердама пре-
ко Кијева до Шангаја, Јужни коридор са Апенинског полуострва (Ли-
сабон) у Црноморски регион. Србија се у том европском пројекту на-
шла на два европска коридора – коридору 7 што је једини речни кори-
дор у мрежи саобраћајних коридора и коридору 10 – Будумпешта-Бео-
град-Ниш и од Ниша према Солуну и Истамбулу. Мрежа европских ко-
ридора подразумева и коридор 4 – Будимпешта – Арад – Калафат/Ви-
дин – Софија и од Софије према Солуну и Истамбулу. Тај коридор који
иде паралелно са источном границом Србије је европска алтернатива
за коридор 10 којим се дефакто укида монопол Србије на транзит пре-
ко Балкана из Западне Европе на Блиски Исток.
Овим коридором фактички се остварује пројекат о саобраћајном
обилажењу Србије и то не као интерес појединачних великих сила,
него као интерес Европске уније. Мост код Калафата је један од бит-
них елемената коридора 4 који ће битно утицати на начин и обим
одвијања саобраћаја на коридору 10 кроз Србију. У томе је значај вести
о мосту између Калафата и Видина, што наши анестезирани медији
и јавност скоро да нису приметили.
У исто време ради се на припреми и низа других саобраћајних проје-
ката од великог значаја за Србију.

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 181–186 183

 Хрватска форсира тзв. Јадранско-Јонску магистралу која тре-
ба да повеже Аустрију и Северну Италију преко Словеније, Хрват-
ске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Албаније са Грчком, односно
Егејским морем.
У Словенији се заговара изградња саобраћајнице од Скопља преко
Косова у Словенију, што је практично исти пројекат који је у другој
Југославији, 1969. године, понудио Чедо Капор, ондашњи председник
АМСЈ. По његовом предлогу требало је направити тзв. Јужну маги-
стралу: Скопље – Приштина – Бијело Поље (Фоча) – Сарајево – Зени-
ца – Јајце – Бихаћ – Огулин (Карловац) – Љубљана. У политичким кру-
говима онога времена причало се да је Марко Никезић тадашњи врхун-
ски партијски функционер у Србији рекао да је пројекат врло добар,
али да се из Љубљане и Загреба у Приштину може доћи само преко Бе-
ограда. Шта се десило после тога опште је познато.
Како је напред укратко приказано борба Србије за навлачење ев-
ропског транзита на Моравски коридор завршена је успешно – 1884.
године отворена је пруга Београд – Ниш, 1886. године отворена је пруга
Ниш – Врање и 1888. године отворена је пруга Врање – Ристовац. Упр-
кос томе, Србија није успела да озбиљно валоризује и материјализује
овај геополитички и инвестициони успех. Кратко време иза тога, ус-
ледила је серија врло неповољних догађаја – Мајски преврат 1903. годи-
не, анексија Босне и Херцеговине 1908. године, Први и Други Балкански
рат 1912. и 1913. године и Први светски рат 1914-1918. године.
Политичке елите Србије, ни после стварања прве Југославије нису
биле много успешније. Изразити пример је изградња тзв. Јадранске
железнице између Београда и Јадрана, са неколико разматраних ва-
ријанти и са завршним тачкама у Сплиту, Метковићу, Дубровнику,
Котору и Бару. Веза према Бару била је планирана узаним колосеком
од 0,76 м.
И у другој Југославији ситуација је била слична. Приоритетно су
грађене пруге Љубљана – Копар, делови Унске пруге од Бихаћа до Кни-
на и од Перковића до Шибеника, Шамац – Сарајево и Сарајево – Пло-
че. Пруга Београд – Бар дошла је последња на ред за изградњу, иако је
имала највеће гравитационо подручје, грађена је под најтежим вре-
менским и и финансијским условима уз сразмерно мало учешће Феде-
рације, због чега је у Србији расписан народни зајам, који је ангажовао
велики део акумулације привреде Србије и знатно допринео њеном оз-
биљном економском заостајању.
Када се ради о путевима, шездесетих година прошлог века, крену-
ла је изградња аутопута са по једном траком по смеру од Љубљане до
грчке границе. Моравски железнички коридор постао је тако бимо-
дални коридор. У овоме тренутку неколико друмских коридора гради
се у Србији, гради се трапово, неорганизовано и неефикасно, што ве-
ома нервира представнике Европске Уније који у статусу незванчних
протектора прате овај процес. Политика изградње путних коридора
кроз Србију претворена је у карикатуру и медијски циркус у коме уче-
ствују надлежни али неодговорни и некомпетентни људи. Као доказ
наводим мали преглед активности на коридорима како је то забеле-
жио „Блиц“ од 19. маја о.г.

184IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 181–186

 „ОБЕЋАЊА И ОТВАРАЊА РАДОВА НА КОРИДОРУ 10
– Приоритет још из времена Броза
– 1970. је почело разматрање изградње Коридора 10
– 1997. је радове код Прешева отворио председник Владе Мирко Марјановић,
– 1997. Слободан Милошевић обећао да ће цео аутопут бити готов годину дана касније
– 2003. премијер Зоран Живковић осам дана пре парламентарних избора отворио је деони-
цу Батајница – Бешка
– 2004. 6 месеци касније, исту деоницу је отворио Велимир Илић
– 2008. после 11 година исте радове код Прешева је отворио и министар Милутин Мркоњић
– 2008. Мркоњић – „Србија мора да заврши Коридор 10 до 2010.“
– 2008. Млађен Динкић – Крај радова до 2011. „Завршетак аутопута на Коридору 10 до
2011. приоритети су нове Владе“.
– 2009. Борис Тадић – „Влада Србије ће испунити обећање и завршити изградњу аутопута“
– 2010. Оливер Дулић – „Ово је година у којој ће најзад почети градња аутопутева“.
– 2010. Мркоњић – „Коридор 10 од Хоргоша до Београда, осим моста код Бешке, биће завр-
шен 1. јануара 2011.“
– 2012. Мркоњић – „Коридор 10 до краја 2014. године.““
Све укратко наведене чињенице откривају неколико битних ства-
ри:
– чињеница да Србија лежи на два паневропска коридора српске по-
литичке елите од 1884. године до данас нису успеле да валоризују на
одговарајући начин; једна од битних функција великих саобраћајних
система је функција агломерирања људи и активности на саобраћај-
ним кордорима; ако се погледа траса бимодалног кордора од Београ-
да до Ниша, види се да се на траси тога коридора налазе три града
средње величине – Параћин, Ћуприја, Јагодина, који ни по чему нису
бољи од градова Западне Бугарске нпр. који не леже на таквим коридо-
рима, и ништа више,
– одавно је познато да је железница Србије потпуно уништен и
дисфункционалан систем.
– такође, одавно речна флота Србије скоро да не постоји и речног
саобраћаја скоро да нема.
– моравски саобраћајни коридор био је разлог за два оружана наср-
таја на Србију у I и II светском рату, што је изазвало огромне људске
и материјалне жртве.
– мањак политика у коришћењу шанси које је овај коридор омо-
гућавао деценијама показује одсуство свести о геополитичким, поли-
тичким, националним и привредним интересима Србије на Балкану и
неспособност политичких елита да управљају простором и развојем
простора што се изузетно изразило у протеклих око 30 година.
– итд.
Борба Србије да изгради и овлада Моравским саобраћајним кори-
дором, започета око 1850. године траје и данас, али се већ завршила
неуспехом. Изградња моста између Калафата и Видина је доказ тога
неуспеха. У потпуној политичкој и медијској тишини осујећена је је-
динствена развојна шанса Србије коју политичке елите у деценијама
иза нас нису успеле да искористе за развој. Настаће крупне саобраћај-
не последице, од великог економског, политичког и геополитчког зна-

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 181–186 185

 чаја. Србија ће изгубити део значаја у простору Балкана, изгубиће део
транзита и прихода од транзита итд.
Мост између Калафата и Видина најваљује интензивну изградњу
Коридора 4. Коридор ни издалека није готов, али ће европски интере-
си, финансијска средства и прагматизам тај Коридор завршити врло
брзо. То неће спречити ни мањак румунског интереса ни тромост бу-
гарског менталитета. Ове две земље које су чланице Европске Уније
о том Коридору неће бити много питане, јер се зна да су у Европску
Унију примљене пре испуњавања услова, само зато да би се остварило
геополитичко окруживање Србије, које је сада горе него пре избијања
Првог светског рата. Пре Првог светског рата Аустро-Угарска је била
на Дунаву, Сави и Дрини, а у Бугарској је на власти била немачка дина-
стија Кобурга. Тада је Грчка била једина шанса Србије. Данас, међу-
тим, и Грчка је члан Европске Уније, тако да је геополитичка блокада
Србије потпуна. Али – то је за неку другу врсту разматрања.
Новонастала ситуација захтева одговарајуће концептуално при-
лагођавање за шта управљачка елита у Србији нема капацитета. Ср-
бија ће наставити главињање кроз будућност Балкана и Европе, јер
ни сада у релативном миру није организована на оптималан начин за
изградњу и развој својих саобраћајних потенцијала. Тако, у овом тре-
нутку, у Влади Србије, најмање четири ресора раде на изградњи са-
обраћајних система Србије уз велика трења између појединих мини-
старстава, о чему свакодневно сведоче изјаве појединих министара.
Шта би, на пример, требало чинити? Треба се прилагодити окол-
ностима какве јесу. Једна од могућности је изградња тзв. Источне ма-
гистрале, што је пре неколико година иницирао господин Ненад Чоло-
вић. То подразумева да се од петље за Пожаревац на аутопуту изгра-
ди аутопут до Коридора 4 у зони Видина и тако прикључи на тран-
севропски Јужни коридор који води у Црноморски регион. За Србију
ово би могло да буде од значајног економског интереса. Наиме, Србија
не припада оном корпусу земаља које данас, у миру, имају интерес да
учествују у стратешком окруживању Русије и Кине, који нико норма-
лан не може да схвати другачије него као очигледне припреме за Трећи
светски рат, јер империје не живе од мира. У Првом светском рату
погинуло је око 20, у Другом светском рату око 50, а у Трећем светском
рату погинуће стотине милиона људи. Са те тачке гледишта обила-
жење Србије паневропским коридорима можда може бити и срећа.
Показаће време.

Главни и одговрни уредник

Бранко Бојовић, дипл. инж. арх.

186IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 181–186

SCALING RESPONSE SPECTRA BY PEAK GROUND ACCELERATION
VIOLATES THE PERFORMANCE-BASED DESIGN OBJECTIVES
SKALIRANJE SPEKTARA ODGOVORA POMOĆU MAKSIMALNOG
UBRZANJA TLA KRŠI PRINCIPE PROJEKTOVANJA ZASNOVANOG NA
OČEKIVANOM PONAŠANJU KONSTRUKCIJA
UDK: 699.841 ; 624.042.7 ; 550.34
Originalni naučni rad

Prof. dr Mihailo D. TRIFUNAC, dipl. građ. inž.

SUMMARY
Classical scaling of the fixed-shape design spectra by peak ground acceleration, determin-
istically or via seismic hazard analyses, produces spectra with the same shape for all probabil-
ities of exceedance. However, the performance-based design principles require that the spectral
amplitudes have preselected probabilities of exceedance at all periods of motion for at least
two different levels of response (safety and operability) and for all anticipated seismic activity
during the selected exposure time. Since the response-spectrum amplitudes and their shapes
depend on the contributing earthquakes (they are different for the two design levels—design
for safety requires nonlinear response analyses, and design for operability requires essentially
linear response analysis), on the linear vs. nonlinear response, and on the selected probability
of being exceeded, the classical approach based on spectral scaling by peak acceleration cannot
yield the required design spectra, which are consistent with the performance-based require-
ments. The design-response spectra determined by the uniform-hazard method do satisfy all
performance-based criteria.
Key words: Performance-based design, seismic hazard, peak acceleration, linear versus
nonlinear response.
REZIME
Klasičan pristup skaliranju projektnih spektara odgovora u zemljotresnom inženjerstvu
pomoću maksimalnog ubrzanja, opredeljenog deterministički ili kroz analizu seizmičkog haz-
arda, daje spektre istog oblika za sve verovatnoće da će spektralne amplitude biti prevaziđene.
Međutim, principi projektovanja zasnovanog na očekivanom ponašanju konstrukcije zahtevaju
da spektralne amplitude budu definisane za istu verovatnoću da mogu biti prevaziđene, za sve
periode vibracija i za minimum dva nivoa hazarda (za uslov da se objekat ne sruši i za uslov
ograničenog oštećenja objekta), za sve moguće zemljotrese, tokom celog eksploatacionog perio-
da objekta. Pošto oblici i amplitude spektara zavise od zemljotresa koji ih uzrokuju (različiti su
za dva nivoa projektovanja – projektovanje za sigurnost zahteva nelinearnu analizu odgovora,
a projektovanje za funkcionalnost bez prekida u radu, zahteva u suštini linearnu analizu odgov-
ora), od linearnog odnosno nelinearnog odgovora konstrukcije, i od zahtevane verovatnoće
da će spektralne amplitude biti prevaziđene, klasičan pristup skaliranju pomoću maksimalnog
ubrzanja ne može dati tražene spektre za projektovanje koji zadovoljavaju principe očekivanog
ponašanja konstrukcije. Projektni spektri određeni metodom uniformnog hazarda zadovoljavaju
sve uslove projektovanja po principima očekivanog ponašanja konstrukcije.
Ključne reči: projektovanje po pricipima očekivanog ponašanja konstrukcije, seizmički
hazard, maksimalno ubrzanje, linearan i nelinearan odgovor konstrukcije.

INTRODUCTION and measurement. Modern earthquake engineering work

The devastating power of shallow earthquakes has
been the subject of many folklore stories and myths,
which over time evolved, especially during the last cen-
tury, into modern scientific studies based on observation
Adresa autora: Dept. of Civil Eng., Univ. of Southern California, Los
Angeles, California 90089
E-mail: trifunac@usc.edu
started to emerge only about eighty years ago, follow-
ing the earthquake disasters in San Francisco, 1904,
Messina, 1908, and Tokyo, 1924. The difficult task of
designing structures to withstand earthquake shaking
was at first approached by specifying an equivalent static
horizontal force, equal to 5% to 10% of the weight of
the structure (Suyehiro 1932; Freeman 1932; Sorrenti-

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 187–196 187

no 2007; Trifunac 2008). The problem during the ear-
ly 1900s was that before 1933 there were no recordings
of strong ground motion—and of course there were no
digital computers before the mid-1960s—so for practical
purposes earthquake-resistant design could be formulat-
ed only in terms of an equivalent static horizontal load.
Considering the complexity of the nonlinear dynamic re-
sponse during earthquakes, it is remarkable how much
this simple approach did to improve the strength of struc-
tures to survive strong shaking (Benioff 1934).
Then, in the early 1930s, the response-spectrum
method (RSM) was introduced by Biot (1932, 1933,
1934, 1941, 1942), and the first strong-motion accelero-
gram was recoded during the Long Beach, CA earthquake
of 1933 (Trifunac 2009a). However, the design of struc-
tures in terms of the dynamic earthquake forces had to
wait for the arrival of digital computers. Thus, for almost
four decades after the RSM was introduced the simple
and practical scaling of strong-motion amplitudes, which
could be used in the design of structures, was based on
peak ground acceleration. Following engineering studies
by Newmark et al. (1973), fixed-shape spectra for earth-
quake-resistant design were routinely scaled by the sin-
gle scaling parameter—peak ground acceleration. With
few exceptions, this practice continues today.
Seismological and earthquake-engineering studies
of the earthquake source in the 1970s and 1980s showed
that the response spectrum cannot be approximated by
one fixed shape and that at least earthquake magnitude
and the geological and soil site characteristics should be
used to determine the spectral shapes for design (Trifunac
Figure 1. Dependence of normalized spectral shapes on magni-
tude (magnitudes 4.5 and 7.5) and fraction of critical damping
(0.0, 0.02, 0.05, 0.10, and 0.20) for motions recorded in Cal-
ifornia, at basement rock sites (s = 2), and average spectral
amplitudes (p = 0.5) (redrawn from Trifunac and Anderson
1977). All spectra are normalized to have unit acceleration at
a frequency of 25 Hz.
188IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 187–196
1973, 1976a, 1990, 1992, 1994). However, the engineer-
ing profession continues to ignore such dependences. At
the time of this writing, essentially all earthquake design
codes still work with fixed-shape spectra with ampli-
tudes that are scaled by peak ground acceleration. Figure
1 shows the normalized (to unit peak acceleration), abso-
lute spectral accelerations for strong ground motion re-
corded in California. It shows how the normalized spec-
tral shape changes with increasing magnitude.
Except for several classical papers on the subject,
in this paper the author will cite predominantly the work
carried out by the Strong Motion Group at the University
of Southern California in Los Angeles, CA. Most of the
cited material can be downloaded from http://www.usc.
edu/dept/civil_eng/Earthquake_eng/.
THE PHYSICAL NATURE OF PEAK STRONG-
-MOTION ACCELERATION
Peak amplitudes of strong-motion acceleration
are read from accelerograph recordings, typically with-
in about 100 km from the earthquake source. Since the
1930s, when the first modern strong-motion accelero-
graphs were designed and deployed, with natural fre-
quencies above 15 Hz (Trifunac 2007, 2009a), accelero-
graphs have produced analog and later digital records of
acceleration vs. time. Traditionally, peaks of recorded
accelerations were measured manually, directly from the
analog records, but with the introduction of digital in-
struments, and with modern digitization capabilities for
analysis of analog records (Lee and Trifunac 1990), peak
accelerations are now evaluated from digital time series.
With digital processing of acceleration records, both in-
strument (Trifunac 1972) and baseline corrections can
be performed (Trifunac 1971), thus making the process
more accurate.
Physically, the peak ground acceleration is most di-
rectly related to the stress drop of the nearest asperities
on the fault surface, and therefore also to the high-fre-
quency amplitudes of the source spectrum, beyond the
spectral corner frequency (Trifunac 1973). Consequent-
ly, peak acceleration is only weakly (indirectly) related
to earthquake magnitude. Statistically, peak acceleration
does increase with earthquake magnitude because larg-
er magnitudes, which are associated with longer faults,
have more asperities, which means that acceleration in-
creases by virtue of the increasing sampling space, while
it is still governed by the amplitudes of the local stress
drop (Trifunac 1998). The significance of this for earth-
quake-resistant design is that while amplitudes of sin-
gle-peak acceleration will mainly depend on the stress
drop along the segments of the fault that are closest to the
site of a structure, with increasing earthquake magnitude
the number of large acceleration peaks in the strong mo-
tion arriving at the site of the structure will increase, as
will the duration of strong ground motion (Novikova et
al. 1994a,b). The destructive nature of strong motion will
increase with the velocities of near-field pulses (Gičev
and Trifunac 2009a), and the ability of those pulses to
create strain localizations (in soil and in structures –
plastic hinges) will further increase with amplitudes of
strong-motion acceleration.
Once emitted from the source, large peaks of strong
ground motion can propagate coherently over large dis-
tances, with amplitudes that will diminish due to geomet-
ric spreading and inelastic attenuation. Observations of
the recorded strong motion show that there will be little
or no effect of incoherency loss for the dominant peak
amplitudes, which will maintain the same sign in the am-
plitudes and the wave form over distances of 5 km and
longer (Todorovska and Trifunac 1997).
As strong-motion waves propagate through differ-
ent geologic materials, and eventually through soft soil
layers, their amplitudes change because of interference,
scattering, and diffraction for small motions, and because
of nonlinear response of the medium for large motions.
Linear amplification of strong-motion waves has been the
subject of numerous theoretical and experimental inves-
tigations (Trifunac 1976b,c, 1994, 2009b; Trifunac and
Brady 1975, 1976; Trifunac and Lee 1992; Trifunac and
Todorovska 2000b), and at present it is fairly well under-
stood. Nonlinear wave motion through the soft sediments
and soil near the ground surface is more complex and
more difficult to predict (Trifunac 2009c, 2003; Trifunac
and Todorovska 1996, 1997a,b, 1998, 2000a). In earth-
quake engineering applications, simplified one-dimen-
sional (1D) wave-propagation models have been popu-
lar, especially in geotechnical analyses of near-surface
motions, but the predictions based on these simplified
approaches are rarely in agreement with observations
during strong earthquakes (Trifunac and Lee 1998, Lee
and Trifunac 2010). Predictions of linear and of nonlin-
ear site amplifications in terms of 1D wave-propagation
models cannot predict the observed amplifications due to
large fluctuations in the wave-arrival directions caused
by 3D inhomogeneities in sediments and in soil (Trifunac
and Todorovska 2004; Trifunac et al. 1999; Trifunac and
Ivanović 2003a,b).
CLASSICAL APPROACH FOR SELECTING THE
DESIGN SPECTRA
The idea that the earthquake-resistant design spec-
tra can be formulated in terms of a “standard” response
spectrum shape was introduced by Biot (1941). He sug-
gested that such a spectrum should increase from high
frequencies (peak acceleration) toward some intermedi-
ate period and then diminish proportionally to 0.2 g/T for
longer oscillator periods T. With minor adjustments (i.e.,
the flat region in the mid-frequency range), Biot’s spec-
tral shape was used until the mid-1990s in earthquake
design codes in the United States (Freeman 2007).
Performance-Based Design
The aim of the performance-based design principles
in earthquake engineering is that the structure should be
designed to continue its function, without damage fol-
lowing an earthquake that is likely to occur during its
lifetime, and to not collapse during the largest credible
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 187–196
shaking that may be experienced at the site. How this aim
is implemented will depend upon many factors, which
include the perceived levels of risk and the technical and
economic ability of the society to perform the required
tasks.
This approach was first used systematically to de-
sign nuclear power plants to withstand earthquakes. The
largest credible earthquake was first selected, based on
the understanding of the regional tectonic activity and on
the historic record of earthquake occurrence. This largest
level of shaking was termed the “safe shutdown earth-
quake” (SSE), and the design criteria were selected to
guarantee that the reactors could be shut down, followed
by detailed inspection of the damage and the necessary
repairs. The strong shaking that was expected to produce
no damage and no interruption of operations was termed
the “operating basis earthquake” (OBE). Design spectra
and the anchoring peak acceleration for OBE were de-
fined to be one half of the spectra and anchoring accel-
eration selected for SSE, irrespective of the associated
probabilities of exceedance (Dravinski et al. 1980; West-
ermo et al. 1980). For SSE design, many components of
structures and equipment were allowed to experience
nonlinear levels of response. During OBE levels of re-
sponse, all structures and equipment were expected to
experience only linear response.
Contemporary performance-based design guide-
lines mimic the principles used in the nuclear industry
but also employ probabilities to define the two levels of
excitation, which are termed the no-collapse and dam-
age-limitation requirements. The no-collapse require-
ment calls for the structure to be designed to withstand
the design seismic action without local or global collapse
and to retain its integrity and residual load-bearing ca-
pacity after the main seismic event. This is usually asso-
ciated with the largest credible level of ground shaking
at the site. What this means is defined by national com-
mittees of experts, and it could be described, for exam-
ple, by a no-collapse requirement for seismic action with
a probability of exceedance equal to PNCR = 10% in 50
years, or in terms of the reference return period of TNCR =
475 years (Eurocode 8, 2005; Faciolli et al. 2005; Kap-
pos 2010). The damage-limitation requirement calls for
a design that will withstand the seismic action without
the occurrence of damage and the associated limitations
of use. The Eurocode 8 guidelines, for example, recom-
mended that this level of shaking be associated with the
probability of exceedance of PDLR = 10% in 10 years, or
in terms of reference return periods equal to TDLR = 95
years.
The structural design for no-collapse conditions
requires nonlinear response analysis, while the dam-
age-limitation requirement is associated with essential-
ly linear response analysis. During the largest credible
levels of shaking, the structure and its foundation soil
will experience large nonlinear deformations (Trifunac
et al. 2001a,b), so that the no-collapse analysis will be
associated with considerably longer system periods than
the periods in the analysis of the same structure for the
189
damage-limitation requirements. In terms of the design
ground motions specified by the response spectra, it can
be seen that the no-collapse and damage-limitation anal-
yses will have to be determined not only by the spectral
amplitudes with different probabilities of being exceed-
ed, but also at different system periods. Since the shapes
of hazard spectra of strong ground motion depend on
many factors, including the probability of being exceed-
ed and the population of earthquakes that contribute to
the selected spectral amplitudes, it can be seen that se-
lection of the design spectra based on peak acceleration
and fixed-shape design spectra cannot satisfy the perfor-
mance-based design objectives.
Contemporary design practices for no-collapse con-
ditions add further complexities and increase the uncer-
tainties in the final outcome (1) by only using approx-
imations associated with modifying the linear response
spectrum to represent a nonlinear response spectrum
(Jalali and Trifunac 2007, 2008, 2009), and (2) by per-
forming only what is at best approximate nonlinear re-
sponse analysis. The resulting uncertainties and errors
can be larger than the errors and approximations in the se-
lection of the linear response spectra for design. Analyses
and discussion of these uncertainties is, however, beyond
the scope of this paper. With a view that all stages in the
design process should be performed as accurately as pos-
sible—because the errors will propagate downstream—
we focus in this paper only on the selection process for
amplitudes of the linear response, which is equivalent to
spectral characterization of strong ground motion.
Uniform Hazard Method
The concept of the uniform-hazard method (UHM)
was introduced in 1977 and then modified and extend-
ed over the years to include not just the spectral ampli-
tudes but also other quantities of interest for engineering
design such as liquefaction(Todorovska and Trifunac
1999). The method is described in detail in Anderson
and Trifunac (1977, 1978), and its various extensions are
presented in subsequent papers (Lee and Trifunac 1985;
Todorovska and Trifunac 1996, 1998). For this reason,
we will not review the method here but instead will leave
it to the reader to peruse some of the cited references.
What should be emphasized here is that the method is
capable of determining the amplitudes and the spectral
shape of strong ground motion in a balanced way that
includes the contributions of the spatial distribution of
seismicity, regional geology, local soil site conditions,
and various assumptions about earthquake occurrence,
ranging from simple Poissonian, to characteristic earth-
quakes, to time-dependent Poissonian, and even to earth-
quake prediction. We also note here that the UHM should
be used only together with regionally developed empiri-
cal scaling equations of strong motion (Lee 1997). This
will ensure that the regional attenuation equations, which
are determined specifically for the area to be analyzed,
reflect the attenuation characteristics of regional geology
and of the regional scaling procedures (types of earth-
quake magnitude and site intensity). Attenuation equa-
190IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 187–196
tions of strong-motion amplitudes, which are developed
based on recordings outside the region of interest, can
introduce biases in the end result and should not be used
(Lee et al. 2010, 2011a,b).
Examples of how the spectra determined by UHM
in the Balkans compare with other spectral scaling, such
as Eurocode 8, can be found in the papers by Lee et al.
(2010, 2011a,b). The things that are of particular inter-
est for this paper are (1) the relationship of the spectral
amplitudes and shapes of uniform-hazard spectra (UHS)
with regional seismicity, and (2) the probabilities of ex-
ceedance that are associated with the no-collapse and
Figure 2. The rectangular area used in this paper to study the
effects of spatial variations of seismicity on Rmax, and in the cal-
culations of the examples shown in Figs. 3a and 3b (redrawn
from Lee et al. 2011a).
damage-limitation analyses. To illustrate this depend-
ence, we consider the examples of UHS for the north-
western region of Bosnia and Hezegovina (Fig. 2). Inside
this region, Lee et al. (2011a) analyzed the growth of
UHS amplitudes with respect to the radius, R, of the cir-
cular region surrounding the site, and computed the Rmax
(the distance to the farthest earthquake sources included
in the contribution to the UHS amplitudes) for which the
UHS amplitudes are within either 5% or 1% of the esti-
mated asymptote as R → ∞. This is illustrated in Figs. 3a
and 3b, which show the growth of UHS vs. R at a station
located at 45° N, and 19° E. It is seen that the UHS ampli-
tudes grow faster with R as the probability of exceeding
spectral amplitudes decreases.
Figure 4 summarizes the dependence of Rmax on
spectral period, the probability of exceeding the spectral
amplitudes (p = 0.01, 0.50, and 0.99), and the cut-off val-
ue placing UHS within 1% or 5% of the asymptotes of
UHS amplitudes, as R → ∞. It can be seen that for the
low probabilities of exceedance (e.g., no-collapse anal-
yses) UHS amplitudes are more influenced by the large
earthquakes that occur close to the site. For the high
probabilities of exceedance (e.g., damage-limitation

Figure 3a. UHS amplitudes of PSV for the probability of being
exceeded equal to p = 0.99, for seismic activity inside a circle
with radius R. Rmax is the radius for which UHS amplitudes are
within 1 % of their asymptotes as R → ∞ (redrawn from Lee et
al. 2011a).
Figure 3b. UHS amplitudes of PSV for probability of being ex-
ceeded equal to p = 0.01, for seismic activity inside a circle
with radius R. Rmax is the radius for which UHS amplitudes are
within 1% of their asymptotes as R → ∞ (redrawn from Lee et
al. 2011a).
analyses) UHS amplitudes must be based on larger Rmax.
Thus, it can be seen that the populations of earthquake
events that are associated with the no-collapse and dam-
age-limitation analyses are different, and consequently
the same spectral shape cannot describe their actions on
structures.
Eurocode 8 recommends the use of two spectral
shapes (Type 1 and 2), which are selected based on the
expected largest magnitude of the earthquakes expected
to affect the site (Trifunac 2012, Trifunac and Todorovs-
ka 2012). However, nether Type 1 nor Type 2 spectral
shapes are consistent with the UHS shapes at all sites,
which depend on the spatial distribution, number of
earthquake events, and the distribution of magnitudes
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 187–196
Figure 4. The dependence of Rmax on oscillator period, the prob-
ability of exceeding the pseudo spectral velocity (PSV) ampli-
tudes (p = 0.01, 0.50, and 0.99), and the cut-off value placing
UHS within 1% or 5% of the asymptotes of UHS amplitudes as
R → ∞ (redrawn from Lee et al. 2011a).
among the two different earthquake populations, which
contribute to the UHS for no-collapse and damage-limi-
tation analyses. This is illustrated in Fig. 5 for the city of
Kraljevo (20.69°E, 43.72°N) in Serbia.
It can be seen from the above discussion that the
shapes and the amplitudes of the response spectra asso-
ciated with the no-collapse and damage-limitation anal-
yses are not the same, and because both depend on the
spatial and magnitude distributions of seismic activity
surrounding the site they will be different for different
Figure 5. Uniform-hazard spectra of PSV for 5% fraction of
critical damping, at geological site condition s = 0 (sediments)
and local soil site condition SL = 1 (stiff soil sites), for Y =
50 years of exposure and probabilities of being exceeded P =
0.01, 0.10, 0.50, 0.90, and 0.99. Continuous and dotted lines
show differences between using a smoothed and not smoothed
representation of seismicity parameters (see Lee at al. 2011b).
Eurocode 8 spectral shapes (CT1 and CT2) and normalized spec-
tral shapes for California (for M = 4.5 and 7.5, see Fig. 1)
anchored to peak acceleration for UHS amplitude at T = 0.04 s
and p = 0.50 are also shown for comparison of spectral ampli-
tudes and shapes (redrawn from Lee et al 2011b).
191
sites. In view of this, the seismic-hazard maps should not
be presented in terms of peak accelerations expected at
the “basement rock sites,” with expectation that the local
site response (amplification) can be calculated by verti-
cally propagating shear waves through “soft” soil layers
(e.g. Petrović 2011). In spite of the fact that this approach
is popular in the geotechnical engineering profession, it
leads to unnecessary additional biases in the prediction
of ground-motion amplitudes, and it is contradicted by
analyses of recorded motions. Seismic waves do not ar-
rive at the building site vertically, and their amplification
cannot and should not be modeled by one-dimension-
al models (Trifunac et al. 1999; Trifunac and Ivanović
2003a,b; Trifunac 2009b,d). In addition, the majority of
strong-motion data, which can be used to develop empir-
ical scaling equations in earthquake engineering applica-
tions, have been recorded on sediments and at soil sites
(Trifunac 1976b,c) and not on basement rock.
Figure 6. Performance-based earthquake design spectra (via
uniform-hazard analysis) for no-collapse and damage-limita-
tion requirements, with 5% damping. Tnonlinear and Tlinear are the
representative system periods for nonlinear and linear design
analyses.
How to Select Spectral Amplitudes Consistent with
Eurocode 8
As noted above, the strong ground motions that
correspond to no-collapse and to damage-limitation re-
quirements are associated with different earthquakes in
time and space, and consequently their spectral ampli-
tudes and spectral shapes are different. Thus, the cor-
responding two design spectra cannot be described by
fixed spectral shapes of either Type 1 or Type 2 EC8
spectra and by scaling of spectral amplitudes with the
corresponding peak accelerations. The only way to meet
these two requirements is to work with spectra, which
192IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 187–196
have variable shapes, and which are not scaled by the
corresponding peak accelerations. In view of this, the Eu-
rocode 8 guidelines, which recommend that the national
territories should be subdivided by National Authorities
into seismic zones, depending on the local hazard, and
that the hazard within each zone should be assumed to
be constant, contradict the stated performance-based re-
quirements. The procedure for describing this hazard in
terms of any single scaling parameter, such as the refer-
ence peak acceleration on type A ground, or any single
amplitude-scaling parameter (e.g., peak velocity) that is
chosen by the National Authorities for each seismic zone
and corresponds to the reference return period TNCR for
the no-collapse requirement, or to the reference probabil-
ity of exceedance PNCR in 50 years, likewise contradicts
the expected performance-based design objectives.
A review of different parts of EC8 can be found in
the published literature, which includes books (Faccio-
li et al. 2005) and chapters (e.g., Chapter 4 in Kappos
2001) that describe in detail the provisions, as well as
the background, of this Eurocode. The Kappos (2010)
paper discusses in a critical way whether current code
procedures are adequate and whether the new generation
of seismic codes should be based on the currently adopt-
ed “philosophy,” or if there should be a switch toward
new proposals that are based on response quantities like
displacements and/or deformations. The paper provides a
step-by-step summary of the EC8 procedure for seismic
design of buildings.
Detailed examples of how the UHS approach can
be used and the associated step-by-step procedures are
described in the report by Lee and Trifunac (1987) for
the Los Angeles metropolitan area in California, and in
Lee et al. (2010) for northwestern Bosnia and Herzego-
vina. We note that all of the earthquakes, including the
Northridge, CA earthquake of 1994 (Trifunac et al. 1994,
1996), that have occurred during the past 26 years since
the Lee and Trifunac report was published in 1987 have
so far not contradicted the maps of UHS amplitudes pub-
lished in their report, and thus this constitutes a fair test
of this method.
DISCUSSION AND CONCLUSIONS
The basic approach for selection of the earthquake
design spectra has not changed since the introduction
of the response spectrum concept in the 1930s. Modern
design codes, like EC8, for example, have incorporat-
ed many improvements, but there still remain the basic
problems of (1) scaling the spectra in terms of only one
variable, such as ag, peak ground acceleration; (2) using
the spectral shape that is fixed (e.g., does not depend on
magnitude, epicentral distance, soil and geologic site
conditions, and probability of exceedance—all simulta-
neously); and (3) using the spectral shape that does not
depend on the spatial distribution of the contributing
earthquake sources. The consequence of all these simpli-
fications is that the final outcome of the design process
is not representative of the shaking that can be expected
at the building site, is seriously biased, and is not uni-
formly conservative over the frequency band covered by
the buildings in the population of any given urban en-
vironment. As pointed out in Trifunac (2010, 2012) the
economic consequence of these simplifications is the
waste—the biased and wrong distribution of the con-
struction and rehabilitation costs—that no society can or
should afford. This problem can be fixed only by using
the variable-shape design spectra, which include all rele-
vant frequency-dependent factors contributing to the var-
iability of spectral amplitudes.
This paper reiterates what we have stated previously
(Lee et al. 2010, 2011a,b), which is that the UHS method
should be used to determine the elastic spectral ampli-
tudes that have frequency-independent probabilities of
being exceeded (Tifunac 2012). All scaling models and
seismicity data are already available for implementation
of such an approach in the countries where strong-mo-
tion data have been recorded, and they can be used for
region-specific description of attenuation of strong-mo-
tion amplitudes. Construction of UH elastic acceleration
spectra can be performed from tables computed for the
regional models of seismicity and distribution of active
faults (e.g., as in Lee and Trifunac 1987; Lee et al. 2010,
2011a,b), or they can be approximated from tables com-
puted for uniform seismicity approximation (e.g., West-
ermo et al. 1980).
The process that leads to the selection of the design
spectra includes steps that are each associated with some
aleatoric uncertainties, which accrue toward overall un-
certainties in the final result—the performance-based
design. While we cannot eliminate all of these uncer-
tainties, we can and must eliminate or reduce those that
result from inadequate regional scaling of strong ground
motion and from incomplete and erroneous modeling of
the processes involved. Examples presented in this paper
describe some of those errors, omissions, and inconsist-
encies in the scaling of strong-motion amplitudes, which
can all be easily and immediately corrected. While the
design of important structures such as nuclear power
plants will always require detailed studies of three-di-
mensional seismic activity surrounding the site, for most
engineering applications UHS computed from a contin-
uous representation of seismicity in terms of parameters
a, b and Mmax, as in Lee et al. (2010; 2011a,b), can be
readily done for almost any country.
The anachronic scaling of design spectra for perfor-
mance-based design in earthquake engineering, in terms
of peak acceleration, will soon become a subject of past
history. This is because all modern societies recognize
the necessity for wise and rational use of their resources
and demand sound and realistically formulated insurance
strategies against natural disasters.
The methods we considered in this paper are suitable
for implementation in intermediate and far fields of large,
shallow earthquakes, where linear and almost-linear me-
chanics can provide reasonably accurate representation
of wave motion in sediments and soil and of structural
response. The chaotic phenomena that accompany large,
nonlinear response in the near field are beyond the scope
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 187–196
of this paper. The multitude and the complexity of the
factors that govern large, nonlinear responses of soils
(see, e.g., Gičev and Trifunac 2009b; Trifunac 1995; Tri-
funac and Todorovska 1997b; Trifunac and Lee 1996)
and of structures (Trifunac 2005; Trifunac and Todor-
ovska 2013) require broader and more numerous scaling
distributions that go well beyond the classical response
spectrum method.
REFERENCES
[1] Anderson, J.G., and Trifunac, M.D. (1977). Uni-
form risk functionals for characterization of strong
earthquake ground motion, Department of Civil
Engineering, Report No. 77-02, Univ. of Southern
Calif., Los Angeles, California.
[2] Anderson, J.G. and Trifunac, M.D. (1978). Uni-
form risk functionals for characterization of strong
earthquake ground motion, Bull. Seism. Soc. Amer.,
68(1), 205–218.
[3] Benioff, H. (1934). The physical evaluation of seis-
mic destructiveness, Bull. Seism. Soc. Amer., 24(4),
398–403.
[4] Biot, M.A. (1932). Vibrations of buildings during
earthquake, Chapter II in Ph.D. Thesis No. 259,
entitled Transient Oscillations in Elastic Systems,
Aeronautics Department, Calif. Inst. of Tech., Pasa-
dena, California.
[5] Biot, M.A. (1933). Theory of elastic systems vibrat-
ing under transient impulse with an application to
earthquake-proof buildings, Proc. National Acade-
my of Sciences, Vol. 19, No. 2, 262–268.
[6] Biot, M.A. (1934). Theory of vibration of buildings
during earthquakes, Zeitschrift für. Angewandte
Matematik und Mechanik, 14(4), 213–223.
[7] Biot, M.A. (1941). A mechanical analyzer for the
prediction of earthquake stresses, Bull. Seism. Soc.
Amer., Vol. 31, 151–171.
[8] Biot, M.A. (1942). Analytical and experimental
methods in engineering seismology, ASCE Transac-
tions, 108, 365–408.
[9] Dravinski, M., Trifunac, M.D., and Wetermo, B.D.
(1980). Ratios of uniform risk spectra for different
probabilities of exceedance and for shallow, random
seismicity surrounding the site, Department of Civil
Engineering, Report CE 80-02, Univ. of Southern
Calif., Los Angeles, California.
[10] Eurocode 8 (2005). Design provisions of structures
for earthquake resistance – Part 1: General rules,
seismic actions and rules for buildings (EN1998-1)
/ CEN Techn. Comm. 250 – SC8 , CEN, Brussels.
[11] Faccioli, E., Fardis, M.N., Elnashai, A., and Car-
valho, E. (2005). Designers guide to en 1998-1 and
1998-5. Eurocode 8: design provisions for earth-
quake resistant structures, London: T. Telford.
[12] Freeman, J.R. (1932). Earthquake damage and
earthquake insurance. NewYork: McGraw-Hill.
[13] Freeman S. (2007). Response spectra as a useful
design and analysis tool for practicing structural en-
193
 gineers, Indian Soc. Earthquake Technol J., 44(1),
25–37.
[14] Gičev, V. and Trifunac, M.D. (2009a). Transient
and permanent shear strains in a building excited by
strong earthquake pulses, Soil Dynamics and Earth-
quake Engineering, 29(10), 1358–1366.
[15] Gičev, V., and Trifunac, M.D. (2009b). Transient
and permanent rotations in a shear layer excited by
strong earthquake pulses, Bull. Seism. Soc. Amer.,
99(2B), 1391–1403.
[16] Jalali, R.S., and Trifunac, M.D. (2007). Strength-re-
duction factors for structures subjected to differen-
tial near-source ground motion, Indian Society of
Earthquake Technology Journal , 44(1), 285–304.
[17] Jalali, R.S., and Trifunac, M.D. (2008). A note on
strength reduction factors for design of structures
near earthquake faults, Soil Dynamics and Earth-
quake Engineering, 28(3), 212–222.
[18] Jalali, R.S., and Trifunac, M.D. (2009). Response
spectra for near-source, differential and rotation-
al strong motion, Bull. Seism. Soc. Amer., 99(2B),
1404–1415. See also Erratum: Bull. Seism. Soc. Am-
er., 99(5), 3094–3095. (2009).
[19] Kappos, A. (editor). (2001). Dynamic loading and
design of structures, London: SPON Press.
[20] Kappos, A. (2010). Design of earthquake resistant
buildings, Izgradnja, 64(5–6), 304–342.
[21] Lee, V.W. (1997). Prediction of horizontal response
spectra in europe, Earthquake Engineering and
Structural Dynamics, 26(2), 289–293.
[22] Lee, V.W., and Trifunac, M.D. (1985). Uniform risk
spectra of strong earthquake ground motion, De-
partment of Civil Engineering, Report CE 85-05,
University of Southern Calif., Los Angeles, Califor-
nia.
[23] Lee, V.W., and Trifunac, M.D. (1987). Microzo-
nation of a metropolitan area, Department of Civil
Engineering, Report CE 87-02, Univ. of Southern
California, Los Angeles, CA.
[24] Lee, V.W., and Trifunac, M.D. (1990). Automatic
digitization and processing of accelerograms using
PC, with V.W. Lee, Dept. of Civil Eng., Report 90-
03, Univ. Southern California, Los Angeles, Cali-
fornia.
[25] Lee, V.W., and Trifunac, M.D. (2010). Should aver-
age shear wave velocity in the top 30 m of soil be
the only local site parameter used to describe seis-
mic amplification? Soil Dynamics and Earthquake
Engineering, 30(11), 1250–1258.
[26] Lee, V.W., Herak, M., Herak, D., and Trifunac,
M.D. (2010). Uniform hazard spectra in northwest-
ern Bosna and Hercegovina, Izgradnja, 64(5–6),
282–304.
[27] Lee, V.W., Trifunac, M.D. Herak, M., and Herak,
D. (2011a). Minimum radius of seismic activity for
earthquake hazard analyses, Izgradnja, 65(5–6),
219–226.
[28] Lee, V.W., Trifunac, M.D., Herak, M., and Herak,
D. (2011b). Uniform hazard earthquake acceleration
194IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 187–196
spectra in Kraljevo – contributions from local seis-
micity, Izgradnja, 65(5–6), 227–235.
[29] Newmark, N.M., Blume, J.A., and Kapur, K.K.
(1973). Seismic design criteria for nuclear power
plants, J. of the Power Division, ASCE, 99, 287–303.
[30] Novikova, E.I., Todorovska, M.I., and Trifunac,
M.D. (1994a). Frequency dependent duration of
strong earthquake ground motion on the territory of
Fourier, Yugoslavia, Part I: Magnitude models, Eu-
ropean Earthquake Eng., VIII(3), 11–25.
[31] Novikova, E.I., Todorovska, M.I., and Trifunac,
M.D. (1994b). Frequency dependent duration of
strong earthquake ground motion on the territory of
Former Yugoslavia, Part II: Local intensity models,
European Earthq. Eng., VIII(3), 26–37.
[32] Petrović, M. (2011). Seismic hazard as an element
of the seismic risk with the estimation for the territo-
ry of SR Srbija, Izgradnja, 65(5–6), 348–354.
[33] Sorrentino, L. (2007). The early entrance of dynam-
ics in earthquake engineering—Arturo Danusso
contribution, Indian Society of Earthquake Technol-
ogy Journal, 44(1), 1–24.
[34] Suyehiro K. (1932). Engineering seismology notes
on American lectures. Proc ASCE 58(4), 1–110.
[35] Todorovska, M.I., and Trifunac, M.D. (1996). A
seismic hazard model for peak strains in soils during
strong earthquake shaking, Earthquake Engineering
and Engineering Vibration, 16, Supplement, 1–12.
[36] Todorovska, M.I., and Trifunac, M.D. (1997). Am-
plitudes, polarity and time of peaks of strong ground
motion during the 1994 Northridge, California
earthquake, Soil Dynamics and Earthquake Eng.,
16(4), 235–258.
[37] Todorovska, M.I., and Trifunac, M.D. (1998). Dis-
cussion of “The Role of Earthquake Hazard Maps in
Loss Estimation: A Study of the Northridge Earth-
quake,” by R.B. Olshansky, Earthquake Spectra,
14(3), 557–563.
[38] Todorovska, M.I. and Trifunac, M.D. (1999). Lique-
faction opportunity mapping via seismic wave en-
ergy, J. Geotechnical and Geoevironmental Engrg,
ASCE, 125(12), 1032–1042.
[39] Trifunac, M.D. (1971). Zero baseline correction of
strong-motion accelerograms, Bull. Seism. Soc. Am-
er., 61(5), 1201-1211.
[40] Trifunac, M.D. (1972). A note on correction of
strong-motion accelerograms for instrument re-
sponse, Bull. Seism. Soc. Amer., 62(1), 401–409,
p.8, 1972.
[41] Trifunac, M.D. (1973). Characterization of response
spectra by parameters governing the gross nature of
earthquake source mechanism, Proc. Fifth World
Conf. on earthquake Engineering, Rome, Italy, Vol.
I, 701–704.
[42] Trifunac, M.D. (1976a). Preliminary empirical
model for scaling Fourier amplitude spectra of
strong ground acceleration in terms of earthquake
magnitude, source to station distance and record-
 ing site conditions, Bull. Seism. Soc. Amer., 66(4),
1343–1373.
[43] Trifunac, M.D. (1976b). Preliminary analysis of the
peaks of strong earthquake ground motion-depend-
ence of peaks on earthquake magnitude, epicentral
distance and the recording site conditions, Bull.
Seism. Soc. Amer., 66(1), 189–219.
[44] Trifunac, M.D. (1976c). A note on the range of peak
amplitudes of recorded accelerations, velocities and
displacements with respect to the modified Mercalli
intensity, Earthquake Notes, 47(2), 9–24.
[45] Trifunac, M.D. (1990). How to model amplification
of strong earthquake motions by local soil and ge-
ologic site conditions, Int. J. Earthquake Eng. and
Structural Dynamics, 19(6), 833–846.
[46] Trifunac, M.D. (1992). Should peak accelerations
be used to scale design spectrum amplitudes? Proc.
10th World Conf. Earthquake Eng., Madrid, Spain,
Vol. 10, 5817-5822.
[47] Trifunac, M.D. (1994). Earthquake source variables
for scaling spectral and temporal characteristics of
strong ground motion, Proc. 10th European Conf.
Earthquake Eng., Vol. 4, 2585–2590, Aug. 28–Sept.
2, 1994, Vienna, Austria, A.A. Balkema, Rotterdam,
Brookfield.
[48] Trifunac, M.D. (1995). Empirical criteria for lique-
faction in sands via standard penetration tests and
seismic wave energy, Soil Dynamics and Earth-
quake Eng., 14(6), 419–426.
[49] Trifunac, M.D. (1998). Stresses and intermedi-
ate frequencies of strong motion acceleration,
Geofizika, 14, 1–27.
[50] Trifunac, M.D. (2003). Nonlinear soil response as a
natural passive isolation mechanism, Paper II – The
1933, Long Beach, California earthquake, Soil Dy-
namics and Earthquake Eng. 23(7), 549–562.
[51] Trifunac, M.D. (2005). Power Design Method.
Proc. of Earthquake Engineering in the 21st Centu-
ry to mark 40th anniversary of IZIIS – Skopje, Key-
note lecture, August 28–Sptember 1, 2005, Skopje
and Ohrid, Macedonia.
[52] Trifunac, M.D. (2007). Recording strong earthquake
motion – Instruments, recording strategies and data
processing, Dept. of Civil Engineering, Report CE
07-03, Univ. Southern California, Los Angeles, Cal-
ifornia.
[53] Trifunac, M.D. (2008). 75th anniversary of the re-
sponse spectrum method – A historical review, Soil
Dynamics and Earthquake Engineering, 28(9),
676–685.
[54] Trifunac, M.D. (2009a). 75th anniversary of strong
motion observation – A historical review, Soil Dy-
namics and Earthquake Engineering, 29(4), 591–
606.
[55] Trifunac, M.D. (2009b). The nature of site response
during earthquakes, Proc. NATO ARW workshop in
Borovec, 30 August – 3 September, 2008, Bulgar-
ia, in Coupled site and soil-structure interaction
effects with applications to seismic risk mitigation,
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 187–196
T. Schantz and R. Iankov, eds., NATO Science for
Piece and Security Series C: Environmental Securi-
ty, 3–31, Springer Science + Business Media, B. V.
[56] Trifunac, M.D. (2009c). Nonlinear problems in
earthquake engineering, in Springer’s Encyclopedia
of Complexity and System Science, 3, 2421–2437,
edited by R. A. Meyers (11 volumes, 10370pp.),
Springer, New York.
[57] Trifunac, M.D. (editor) (2009d). Selected topics in
earthquake engineering – From earthquake source
to seismic design and hazard mitigation, published
by ZIBL, Banja Luka, Republic of Srpska, October
2009, 1–330.
[58] Trifunac, M.D. (2010). Balanced design spectra –
Considerations for the central Balkans, Izgradnja,
64(5–6), 241–262.
[59] Trifunac, M.D. (2012). Earthquake response spectra
for performance-based design – A critical review,
Soil Dynamics and Earthquake Engineering, 37(6),
73–83.
[60] Trifunac, M.D., and Anderson, J.G. (1977). Prelim-
inary empirical models for scaling absolute accel-
eration spectra, Department of Civil Engineering,
Report CE 77-03, University of Southern Calif., Los
Angeles, California.
[61] Trifunac, M.D., and Brady, A.G. (1975). On the cor-
relation of seismic intensity scales with the peaks
of recorded strong ground motion, Bull. Seism. Soc.
Amer., 65(1), 139–162, 1975.
[62] Trifunac, M.D., and Brady, A.G. (1976). Correla-
tions of peak acceleration, velocity and displacement
with earthquake magnitude, epicentral distance and
site conditions, Intl. J. of Earthquake Engineering
and Struct. Dynamics, 4(5), 455-471.
[63] Trifunac, M.D., and Ivanović, S.S. (2003a). Reocur-
rence of site specific response in former Yugoslavia
– Part I: Montenegro, Soil Dynamics and Earth-
quake Eng., 23(8), 637–661.
[64] Trifunac, M.D., and Ivanović, S.S. (2003b). Reoc-
currence of site-specific response in former Yugo-
slavia – Part II: Friuli, Banja Luka, and Kopaonik,
Soil Dynamics and Earthquake Eng., 23(8), 663–
681.
[65] Trifunac, M.D., and Lee, V.W. (1992). A note on
scaling peak acceleration, velocity and displace-
ment of strong earthquake shaking by modified
Mercalli intensity (MMI) and site soil and geolog-
ic conditions, Soil Dynamics and Earthquake Eng.,
11(2), 101–110.
[66] Trifunac, M.D., and Lee, V.W. (1996). Peak surface
strains during strong earthquake motion, Soil Dy-
namics and Earthquake Eng., 15(5), 311–319.
[67] Trifunac, M.D., and Todorovska, M.I. (1996). Non-
linear soil response – 1994 Northridge, California,
earthquake, J. of Geotechnical Eng., ASCE, 122(9),
725–735.
[68] Trifunac, M.D., and Todorovska, M.I. (1997a).
Northridge, California, earthquake of 1994: Density
of red-tagged buildings versus peak horizontal ve-
195
 locity and intensity of shaking, Soil Dynamics and
Earthquake Eng., 16(3), 209–222.
[69] Trifunac, M.D., and Todorovska, M.I. (1997b).
Northridge, California, earthquake of 17 January
1994: Density of pipe breaks and surface strains,
Soil Dynamics and Earthquake Eng., 16(3), 193–
207, 1997.
[70] Trifunac, M.D., and Todorovska, M.I. (1998). Non-
linear soil response as a natural passive isolation
mechanism – the 1994 Northridge, California Earth-
quake, Soil Dynamics and Earthquake Eng., 17(1),
41–51.
[71] Trifunac, M.D., and Todorovska, M.I. (2000a).
Can aftershock studies predict site amplifica-
tion? Northridge, CA, earthquake of 17 January
1994, Soil Dynamics & Earthquake Engrg, 19(4),
233-251.
[72] Trifunac, M.D., and Todorovska, M.I. (2000b).
Long period microtremors, microseisms and earth-
quake damage: Northridge, CA, earthquake of 17
January, 1994, Soil Dynamics & Earthquake Engrg,
19(4), 253–267.
[73] Trifunac, M.D., and Todorovska, M.I. (2004). 1971
San Fernando and 1994 Northridge, California,
earthquakes: Did the zones with severely damaged
buildings reoccur? Soil Dynamics and Earthquake
Eng., 24(3), 225–239.
[74] Trifunac, M.D., and Todorovska, M.I. (2012). Earth-
quake design spectra for performance-based design,
Proc. 15WCEE, Lisbon, Portugal, Paper #3313.
[75] Trifunac, M.D., and Todorovska, M.I. (2013). A
note on the power of strong ground motion during
196IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 187–196
the January 17, 1994 earthquake in Northridge, Cal-
ifornia, Soil Dynamics and Earthquake Eng., (in
press).
[76] Trifunac, M.D., Hao, T.Y., and Todorovska, M.I.
(1999). On reoccurrence of site specific response,
Soil Dynamics & Earthquake Engrg, 18(8), 569–
592.
[77] Trifunac, M.D., Todorovska, M.I., and Ivanović,
S.S. (1994). A note on distribution of uncorrected
peak ground accelerations during the Northridge,
California, earthquake of 17 January 1994, Soil
Dyn. and Earthquake Eng., 13(3), 187–196.
[78] Trifunac, M.D., Todorovska, M.I., and Ivano-
vić, S.S. (1996). Peak velocities, and peak surface
strains during Northridge, California, earthquake of
17 January 1994, Soil Dynamics and Earthquake
Eng., 15(5), 301–310.
[79] Trifunac, M.D., Todorovska, M.I., and Ivanović,
S.S. (2001a). Apparent periods of a building I: Fou-
rier analysis, J. of Struct. Engrg, ASCE, 127(5),
517–526.
[80] Trifunac, M.D., Todorovska, M.I., and Ivano-
vić, S.S. (2001b). Apparent periods of a building
II: Time-frequency analysis, J. of Struct. Engrg,
ASCE, 127(5), 527–537.
[81] Westermo, B.D., Anderson, J.G., Trifunac, M.D.,
and Dravinski, M. (1980). Seismic risk tables for
pseudo relative velocity spectra in regions with
shallow seismicity, Department of Civil Engineer-
ing, Report CE 80-01, Univ. of Southern Calif., Los
Angeles, California.
OPŠTI PRINCIPI I PRAVILA PROJEKTOVANJA
I PRORAČUNA SEIZMIČKI OTPORNIH ZGRADA
PREMA EN 1998-1
BASIC PRINCIPLES AND RULES FOR DESIGN,
CALCULATION AND CONSTRUCTION OF MANSORY
STRUCTURES ACCORDING TO EN 1998-1
UDK: 006.44:624.042.7(4)EN
Pregledni rad

Prof. dr Đorđe LAĐINOVIĆ, dipl. građ. inž.

REZIME
Konstrukcija poseduje zadovoljavajuću seizmičku otpornost samo pod uslovom da njen
granični kapacitet, uz određenu rezervu kao meru sigurnosti, prevazilazi seizmičke zahteve pri
dejstvu jakih zemljotresa. Za racionalno projektovanje seizmički otpornih konstrukcija potrebno
je koristiti postupke proračuna koji omogućuju dovoljno dobar uvid u veličinu svih seizmičkih
zahteva – krutost, nosivost, duktilnost i disipaciju energije. U radu je prikazan osnovni koncept
projektovanja seizmički otpornih konstrukcija i dat pregled najvažnijih odredbi za određivanje
seizmičkog dejstva i uticaja, proračun i projektovanje zgrada saglasno standardu EN 1998-1.
Ključne reči: zemljotres, seizmička dejstva, elastični i projektni spektar, Evrokod 8, metode
analize.
SUMMARY
A structure is resistant to earthquake only if its limit bearing capacity, with a certain reser-
ve as a safety measure, exceeds the seismic requirements for strong earthquakes. For rational
design of earthquake-resistant structures, it is necessary to use calculation procedures enabling
good-enough insight into all seismic requirements – stiffness, bearing capacity, ductility and
energy dissipation. This paper presents the basic design concept for earthquake-resistant stru-
ctures and provides a review of the most important provisions related to the determination of
seismic activity and effects, and the calculation and design of buildings in compliance with
standard EN 1998-1.
Key words: Earthquake, Seismic Activity, Elastic Design Response Spectra, Eurocode 8,
Methods of Analysis.

1. UVOD obezbediti odgovarajućim aseizmičkim projektovanjem

Zemljotresi kao prirodne pojave po pravilu izaziva-
ju oštećenja, a veoma često i razaranja objekata, praćena
velikim materijalnim gubicima kao i ljudskim žrtvama.
Prema sadašnjem nivou razvoja nauke, moguće је teri-
torijalno odrediti i predvideti verovatni stepen rušilačke
snage zemljotresa, ali nije moguće predvideti vreme ka-
da će se zemljotres dogoditi, niti kolika će biti stvarna
snaga oslobođene energije. Bez obzira što se u određe-
noj trusnoj oblasti može predvideti vremenski interval u
kome će se zemljotres određene jačine dogoditi, ostaje
činjenica da njegovu pojavu nije moguće sprečiti. Sve
ovo ukazuje na neminovnost građenja zgrada i drugih
građevinskih objekata u seizmičkim područjima. Ade-
kvatna zaštita objekata od dejstva zemljotresa može se
Adresa autora: Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka,
Departman za građevinarstvo i geodeziju, Trg Dositeja Obradovića 6,
21000 Novi Sad
E-mail: ladjin@uns.ac.rs
i građenjem objekata. Da bi se utvrdio način kako treba
graditi u trusnim regionima, potrebno je poznavati priro-
du seizmičkog dejstva i ponašanje konstrukcija građevin-
skih objekata na takva dejstva.
Stepen oštećenja pojedinih objekata na određenoj
lokaciji ukazuju na povoljno ili nepovoljno ponašanje
nosećih konstrukcija usled pomeranja tla izazvanih ze-
mljotresom. Projektovanja i građenja seizmički otpornih
konstrukcija zasniva se pretežno na rezultatima istraži-
vanja efekata dogođenih zemljotresa, pa je od posebnog
interesa iskustvo sticano tokom i nakon mnogobrojnih
dogođenih zemljotresa. Međutim, razvoj dinamike kon-
strukcija i računarske tehnike omogućio je značajno una-
pređenje zemljotresnog inženjerstva i povećanje sigur-
nosti građevinskih objekata. Ovaj razvoj prati promena
metoda projektovanja i tehničke regulative, koja treba da
obezbedi dovoljnu sigurnost i ekonomičnost objekata.
Cilj razvoja metoda projektovanja i proračunskih mode-
la je obezbeđenje odgovarajućih performansi objekata

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210 197

za očekivane zemljotrese koji se na predmetnoj lokaciji
mogu desiti. Od značaja je i poznavanje metoda analize
kojima se može proceniti sigurnost postojećih objekata.
S obzirom da je verovatnoća pojave jakih zemljotre-
sa mala, necelishodno je graditi objekte koji bi izdržali
takve udare bez oštećenja. Zbog toga se razmatra ne sa-
mo intenzitet i razorna moć zemljotresa, već i njihova
učestalost. Zavisno od toga, ali i značaja objekata, odre-
đuje se stepen njihove zaštite uz korišćenje odgovaraju-
ćih metoda analize. Elemente seizmičkog hazarda i rizika
uvode svi noviji tehnički propisi za građenje u seizmič-
kim područjima.
U ovom radu je dat osvrt na razvoj metoda analize
konstrukcija na seizmička dejstva i projektovanja seizmi-
čki otpornih konstrukcija. U našoj zemlji još uvek su na
snazi, sada već uveliko zastareli, propisi iz 1981. godine,
tako da sadašnji nivo seizmičke zaštite nije u potpunosti
zadovoljavajući i ne obezbeđuje adekvatnu zaštitu kako
privrednih resursa, tako i ljudskih života. Katastrofalne
posledice iz nedavnih zemljotresa ukazuju na potrebu
za novim postupcima proračuna, kao i definisanje novih
projektnih kriterijuma, koji bi obezbedili potrebnu sigur-
nost objekata i njihovih korisnika, ali i smanjila ošteće-
nja objekata na prihvatljiv nivo. Kako se u našoj zemlji
uskoro očekuje uvođenje evropskim normi (Evrokodova)
kao naših tehničkih propisa za projektovanje građevin-
skih konstrukcija, u radu je dat kratak prikaz osnovnog
koncepta projektovanja seizmički otpornih konstrukcija
zgrada saglasno Evrokodu EN 1998-1.
2.  AKTUELNI KONCEPT ASEIZMIČKOG PRO-
JEKTOVANJA GRAĐEVINSKIH KONSTRUK-
CIJA
Građevinske konstrukcije moraju biti projektovane
i građene da izdrže zemljotresno dejstvo bez lokalnog ili
potpunog rušenja, a po prestanku zemljotresa konstrukci-
je moraju zadržati svoj integritet i moraju imati dovoljan
kapacitet preostale nosivosti. Ovi zahtevi odnose se na
tzv. projektni zemljotres, kojem odgovara referentni po-
vratni period seizmičkog događaja. Za takvo dejstvo ze-
mljotresa, čija je verovatnoća pojave u toku eksploatacije
objekta relativno mala, u normalnim okolnostima se mo-
že dozvoliti delimični zastoj u funkcionisanju objekta i
pojava oštećenja noseće konstrukcije, pa čak i delimična
razaranja nekonstrukcijskih elemenata, pod uslovom da
ne dođe do parcijalnog ili opšteg rušenja objekta. Pored
sigurnosti na lom konstrukcije, za različite tipove zgra-
da i drugih konstrukcija, mora se obezbediti i adekvatan
stepen zaštite objekata od pojave oštećenja ili ograniče-
nja u funkcionisanju objekta. Za zemljotrese sa većom
verovatnoćom pojave od projektnog zemljotresa, koji se
mogu dogoditi više puta u eksploa­tacionom veku objek-
ta, mora se obezbediti adekvatna krutost i nosivost da ne
dođe do pojave takvih oštećenja ili zastoja u korišćenju
objekta, čija bi cena bila isuviše visoka u odnosu na nje-
govu cenu.
198IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210
2.1. Seizmičko dejstvo
Zemljotres izaziva prostorno kretanje tla, ali se u
analizi uobičajenih zgrada rotaciona komponenta kreta-
nje tla najčešće može zanemariti. Seizmička pobuda se
uobičajeno prikazuje u vidu horizontalnog i vertikalnog
seizmičkog dejstva, pri čemu je horizontalno seizmičko
dejstvo opisano sa svoje dve ortogonalne komponente.
Za uobičajene konstrukcije zgrada, vertikalna kompo-
nenta seizmičkog dejstva se najčešće zanemaruje, jer
se pouzdanost konstrukcije svakako proverava za efek-
te gravitacionih opterećenja. U seizmičkoj analizi kon-
strukcija dejstvo zemljotresa se po pravilu prikazuje u
vidu ubrzanja temeljnog tla. Pri tome su uobičajena dva
osnovna načina prikaza zemljotresnog dejstva – kao vre-
menski zapis ubrzanja tla (akcelerogram) i u vidu elas-
tičnog spektra odgovora ubrzanja tla. Karakteristike os-
cilacija tla tokom zemljotresa najbolje se mogu sagledati
analizom zapisa ubrzanja tla, preko izmerenih podataka
(maksimalnih vrednosti ubrzanja, brzina i pomeranja
tla), trajanja jakog dela oscilacija i njihovog frekventnog
sastava. Veliki deo karakteristika oscilacija tla može se
eksplicitno ili implicitno obuhvatiti i spektrima odgo-
vora, koji predstavljaju maksimalni odgovor sistema sa
jednim stepenom slobode po pomeranju, brzini, ubrza-
nju, duktilitetu, energiji i dr., u zavisnosti od prigušenja i
perioda vibracija.
Maksimalne vrednosti ubrzanja ag, brzine vg i po-
meranja tla dg predstavljaju osnovne karakteristike ze-
mljotresnog kretanja tla. One se mogu odrediti analizom
zapisa ubrzanja tla. Ove veličine su veoma korisni poka-
zatelji jačine pojedinih komponenti zemljotresne pobude
pri određenim frekvencijama: maksimalno ubrzanje pri
višim, maksimalna brzina pri srednjim, a maksimalno
pomeranje pri nižim frekvenci­jama pobude.
Frekventni sastav (frequency content) zemljotresa
je veoma važna karakteristika oscilacija tla, a predstavlja
distribuciju amplituda ubrzanja tla u frekventnom dome-
nu. Oscilacije tla za vreme zemljotresa se mogu, koristeći
Fourier-ove redove, predstaviti kao superpozicija har-
monijskih oscilacija sa različitim amplitudama, frekven-
cijama i faznim uglovima. Frekventni sastav zemljotresa
je važan podatak, jer odgovor konstrukcije bitno zavisi
od odnosa tzv. predominantnog perioda zemljotresa i
svojstvenih perioda konstrukcije. Ako se predominan-
tni period oscilacija tla podudari sa osnovnim periodom
vibracija konstrukcije, dolazi do pojave rezonancije i
do bitno većih oštećenja objekata, nego u slučaju kada
rezonantnih efekata nema. Za predominantni period ze-
mljotresa obično se uzima vrednost perioda oscilacija tla
koja odgovara maksimalnoj vrednosti u Fourier-ovom
spektru amplituda. Međutim, kako su oscilacije tla za
vreme zemljotresa jedan veoma složen proces, to ne
postoji samo jedan predominantni period oscilacija tla,
već čitavo područje takvih perioda. Kako je Fourier-ov
spektar uobičajeno veoma „nazubljen“, vrednost perioda
koja se poklapa sa najvećom vrednošću u tako nazublje-
nom dijagramu ne mora uvek da se podudara sa najjačim
delom kretanja tla. Zbog toga pojedini istraživači češće
određuju oblast predominantnih perioda iz izglađenih
spektara.
Veoma bitan parametar koji utiče na veličinu ošte-
ćenja objekata je vreme trajanja oscilacija tla jer su, pri
jednakim amplitudama, oštećenja na objektima veća kod
dužeg trajanja oscilacija. Oscilacije tla se sastoje od ja-
kih oscilacija sa većim amplitudama, koje se mogu re-
gistrovati u srednjem delu zapisa, i od slabijih oscilacija
sa manjim amplitudama koje se javljaju na početku i na
kraju akcelerograma. Za štetu na objektima najvažnije
su jake oscilacije, tj. oscilacije sa velikim amplitudama,
pa je veoma bitno i njihovo vreme trajanja. Postoji više
predloga na osnovu kojih se može odrediti trajanje ja-
kog dela oscilacija. Po jednoj od definicija (Bolt, 1969
[1]), trajanje jakog dela određuje tzv. zagrađeno vreme
trajanja (the bracketed duration), tj. vremenski interval
između prvog i poslednjeg prekoračenja određene vred-
nosti ubrzanja tla – tzv. praga ubrzanja (threshold ac-
celeration). Ova veličina može biti bilo koja dogovorena
vrednost ubrzanja tla, ali se uobičajeno uzima vrednost u
iznosu od ag = 0.05g. Trajanje jakog dela oscilacija mo-
že se odrediti i kao tzv. Trifunčevo vreme trajanja (Tri-
funac & Brady, 1975 [10]), koje je definisano kao vre-
menski interval u kojem se oslobodi određena količina
energije zemljotresa. Numerički, ovaj vremenski interval
se poklapa sa intervalom vremena između tačaka koje
određuju 5 i 95% vrednosti oslobođene energije u Hu-
sid-ovom dijagramu. Ovaj dijagram predstavlja promenu
normalizovane kumulativne vrednosti kvadrata ubrzanja
tla za vreme zemljotresa i time pokazuje kako je energija
razmatranog zemljotresa raspodeljena u vremenu.
2.2.  Osnovni koncept proračuna seizmičkog odgovo-
ra konstrukcije
Seizmički odgovor konstrukcije je veoma složen
proces u kome ponašanje konstrukcije zavisi od dejstva
zemljotresa, a sa druge strane i seizmičko dejstvo bitno
zavisi od njenog ponašanja. Zbog toga se u poslednje
vreme, u zavisnosti od vrednosti osnovnog perioda vi-
bracija, zgrade dele na tri reprezentativne grupe: 1) krute
konstrukcije sa kratkim svojstvenim periodima, 2) flek-
sibilne konstrukcije sa dugim svojstvenim periodima, i 3)
obične konstrukcije sa srednjim svojstvenim periodima.
Za krute konstrukcije najvažniji parametar oscilacija tla
je ubrzanje, za obične brzina, dok su za fleksibilne kon-
strukcije najvažnija pomeranje tla pri zemljotresu. Me-
đutim, mora se voditi računa da granice između ova tri
tipa konstrukcija nisu fiksne, već zavise od karakteristika
oscilacija tla.
Za analizu uticaja zemljotresa na građevinske kon-
strukcije, potrebno je usvojiti odgovarajući dinamički
model i definisati pobudu u zavisnosti od načina prika-
zivanja seizmičkog dejstva. Seizmička analiza sastoji
se iz proračuna dinamičkih karakteristika konstrukcije,
određivanja seizmičkih sila na osnovu mehaničkih osobi-
na konstrukcije objekta i zadatog pomeranja tla i iz pro-
računa uticaja u konstrukciji usled dejstva indukovanih
seizmičkih sila.
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210
Fenomen dejstva zemljotresa na građevinske kon-
strukcije može se opisati i pomoću veoma jednostavnog
dinamičkog modela – linearno elastičnog sistema sa
jednim stepenom slobode kretanja. Analiza uticaja ze-
mljotresa može se sprovesti na osnovu teorije prinudnih
vibracija usled proizvoljnog pomeranja osnove [6]. Pri
proizvoljnom pomeranju osnove ug(t), uz pretpostavku
da je u početku seizmičkih pomeranja brzina jednaka nu-
li, dolazi do kretanja sistema i pojave inercijalnih sila.
Inercijalne sile sastoje se iz dva dela – od inercijalnih sila
koje potiču od relativnih pomeranja u(t) i od inercijalnih
sila usled kretanja sistema kao krutog tela ug(t). Uz uvo-
đenje u proračun i sila prigušenja, koje se uobičajeno uzi-
maju u vidu viskoznog prigušenja, uslov dinamičke rav-
noteže linearno elastičnog sistema sa jednim stepenom
slobode kretanja, dat je nehomogenom, diferencijalnom
jednačinom drugog reda:
m u(t ) + c u (t ) + k u (t ) =
−m ug (t ) (1)
gde je sa m obeležena masa, c je prigušenje, k je krutost
sistema, űg(t) je ubrzanje tla tokom zemljotresa, dok je
sa tačkom obeležen izvod po vremenu. Kako je funkci-
ja ubrzanja tla űg(t) uobičajeno data kao zapis diskretnih
vrednosti, rešenje jednačine nije moguće dobiti u zatvo-
renom obliku već samo u određenim diskretnim trenuci-
ma tk (k = 1, 2, … K).
Rešenjem diferencijalne jednačine dobija se odgo-
vor konstrukcije u(t) na zadato zemljotresno kretanje tla.
Sa poznatim pomeranjem sistema za vreme zemljotresa,
može se odrediti i vremenski tok seizmičkih sila Fs(t):
Fs (t )= k ⋅ u (t ) (2)
Sa poznatim seizmičkim silama za vreme zemljotre-
sa Fs(t), sila u presecima konstrukcije u bilo kojem tre-
nutku tk, određuju se uobičajenim metodama statike. Na
ovaj način se može odrediti komletan odgovor konstruk-
cije, tj. vremenski tok svih statičkih i deformacijskih ve-
ličina za vreme zemljotresa.
Građevinske konstrukcije, koje se grade u seizmi-
čki aktivnim područjima, pored nosivosti moraju pose-
dovati i duktilnost. Svojstva konstrukcijskih sistema da
se zemljotresnim dejstvima suprotstave u nelinearnom
domenu, načelno omogućava njihovo projektovanje sa
smanjenim projektnim seizmičkim dejstvom. Osnovni
pristup projektovanju seizmički otpornih konstrukcija
prema važećem konceptu sadržanom u aktuelnim seizmi-
čkim propisima, može se objasniti ako se posmatra veza
sila-pomeranje pri elastičnom i neelastičnom odgovoru
sistema za projektno seizmičko dejstvo, koje odgovara
referentnom povratnom periodu Tr (slika 1).
Vrednost uticaja u konstrukciji usled proračunske
seizmičke sile Fd, koja se u analizi određuje prema odred-
bama važećih propisa, definiše nivo sila za koji se odre-
đuje potrebna nosivost konstrukcije. Ta vrednost je, po
pravilu, višestruko manja u odnosu na vrednosti stvarnih
uticaja Fe pri elastičnom odgovoru sistema. Proračunska
vrednost seizmičke sile Fd, kao i odgovarajuća vrednost
elastičnog pomeranja ud, određuju se na osnovu linearno
199

Slika 1. Zavisnost sila-pomeranje pri linearnom i nelinearnom odgovoru konstrukcije
elastičnog modela ponašanja, ali za seizmičko dejstvo
koje se dobija smanjenjem stvarnog dejstva putem fak-
tora redukcije R:
R = Fe/Fd (3)
Brojna vrednost faktora redukcije R, usvaja se pre-
ma odredbama važećih nacionalnih propisa u zavisnosti
od predviđenog kapaciteta deformacija.
Ako bi se u eksploatacionom veku objekta dogodio
zemljotres čija jačina odgovara referentnom povratnom
periodu Tr, stvarni odgovor konstrukcije za takvo real-
no (neredukovano) seizmičko dejstvo bio bi nelinearan.
Umesto stvarnog nelinearnog ponašanja konstrukcije,
koje može biti veoma složeno, zbog jednostavnosti je
usvojen idealizovani, elasto-plastični model ponašanja.
Pri tome je usvojeno da je sposobnost deformisanja kon-
strukcije u oba slučaja ista, odnosno da rušenje konstruk-
cije nastupa pri istoj vrednosti graničnog pomeranja uu.
Idealizovano ponašanje konstrukcije je karakterisano
vrednošću sile Fy i pomeranjem uy koje odgovaraju grani-
ci elastičnosti. Te vrednosti sile i pomeranja predstavlja-
ju ujedno i silu na granici tečenja (yield force), odnosno
pomeranje na granici tečenja (yield displacement), jer pri
daljim prinudnim pomeranjima dolazi do pojave plastič-
nih deformacija. Sila na granici elastičnosti (ili tečenja)
Fy uzima se kao raspoloživa (obezbeđena) nosivost kon-
strukcije pri idealizovanom odgovoru.
U početnoj fazi zemljotresa, koji je praćen slabi-
jim oscilacijama tla, konstrukcija se ponaša elastično.
Sa porastom amplitude pomeranja tla u daljem toku
zemljotresa, seizmičke sile veoma brzo dostignu nosi-
vost konstrukcije Fy. Ova sila je, zbog pretpostavljenog
elasto-plastičnog modela ponašanja, ujedno i najveća
vrednost seizmičke sile koja se indukuje za vreme ze-
mljotresa. Kada seizmičke sile jednom dostignu vrednost
raspoložive nosivosti, a pošto je u daljem toku zemljotre-
sa kretanje tla još uvek praćeno jakim oscilacijama sa
velikim amplitudama, sistem će biti izložen nelinearnim
pomeranjima sa maksimalnom vrednošću um. Do rušenja
objekta neće doći i sistem će ostati stabilan ako je maksi-
200IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210
malno dostignuto pomeranje um
za vreme zemljotresa, manje od
raspoloživog kapaciteta pome-
ranja uu.
Raspoloživa nosivost kon-
strukcije Fy služi kao „osigu-
rač“ kojim se reguliše, tj. kon-
troliše nivo naprezanja i nivo
nelinearnih deformacija, a sa-
mim tim i stepen oštećenja kon-
strukcije. Sa prelaskom kon-
strukcije u nelinearnu oblast,
njena dinamička stabilnost više
nije funkcija sila, već zavisi od
dostignutih pomeranja. Nakon
dostignute granice elastičnih
pomeranja uy, krutost sistema
se znatno smanjuje, te u daljem
toku zemljotresa pomeranja na-
glo rastu. Ova pomeranja su praćena velikim neelastič-
nim deformacijama i sve većim oštećenjima na nosećoj
konstrukciji. Pri tome je važno da maksi­malno nelinear-
no pomeranja um u toku zemljotresa ne dostigne graničnu
vrednost uu, jer bi time došlo do loma konstrukcije.
Da bi se obezbedila dovoljna seizmička stabilnost
sistema, konstrukcija mora imati određenu sposobnost
deformisanja, tj. moraju se preduzeti određene mere po-
moću za obezbeđenje dovoljnog kapaciteta pomeranja
konstrukcije. Pri tome je za procenu ponašanja konstruk-
cije za vreme zemljotresa, često važniji relativni odnos
nelinearnih i elastičnih pomeranja nego apsolutna vred-
nost maksimalnog pomeranja. Zbog toga se stabilnost ne-
ke konstrukcije u toku zemljotresu uobičajeno procenjuje
preko deformacija, a mera za sposobnost deformisanja
konstrukcije je duktilnost. Duktilnost može da se izra-
žava pomeranjem sprata ili cele konstrukcije, rotacijom
grednog elementa u čvoru, krivinom preseka i sl., a defi-
niše se kao odnos nelinearne deformacije Δ i deformacije
na granici elastičnosti Δy. Kada se govori o duktilnosti,
treba razlikovati raspoloživu (obezbeđenu) od potrebne
(zahtevane) duktilnosti.
Raspoloživa duktilnost (ductility supply) predstav-
lja duktilnost koju konstrukcija poseduje, a definisana je
kao odnos deformacije na granici rušenja Δu i deformaci-
je na granici elastičnosti Δy:
∆u
µu =
∆ y (4)
Potrebna ili zahtevana duktilnost (ductility demand)
zavisi od nivoa dostignutih nelinearnih deformacija to-
kom nekog određenog zemljotresa, a definisana je izra-
zom:
∆m
µ=
∆ y (5)
gde je sa Δm označena maksimalna deformacija za raz-
matrano seizmičko dejstvo. Ako je zahtevana duktilnost
manja od obezbeđene duktilnosti (μ < μu), konstrukcija
neće doživeti lom u toku zemljotresa jer su maksimalne
deformacije manje od deformacija na granici rušenja.
Kod konstrukcija koje imaju veliku obezbeđenu
duktilnost, moguće je u većoj meri smanjiti nosivost ne-
go kod zgrada sa manjom raspoloživom duktilnošću . Ti-
me će se iskoristiti nelinearno ponašanje konstrukcije, a
da pri tome ipak ne dođe do rušenja objekta. U zavisnosti
od postignutog balansa između nosivosti i duktilnosti pri
određenoj krutosti, može se očekivati i različit odgovor
konstrukcije pri dejstvu jakih zemljotresa (slika 2).
Slika 2. Zavisnost između nosivosti i duktilnosti [8]
Konstrukcija poseduje zadovoljavajuću seizmičku
otpornost samo pod uslovom da njen granični kapacitet
deformisanja, uz određenu rezervu kao meru sigurnosti,
prevazilazi zahtevane maksimalne deformacije koje se
dostižu za vreme jakih zemljotresa. Zbog toga bi kriteri-
jumi za ocenu otpornosti u seizmičkoj analizi trebali biti
postavljeni po deformacijama, a ne po silama.
Projektovanje seizmički otpornih konstrukcija
zasniva se na kontrolisanom smanjenju nosivosti kon­
strukcije. Za stvarno moguće (očekivano) seizmičko
dejstvo dopušta se nelinearni odgovor uz pojavu određe-
nog (kontrolisanog) stepena oštećenja. Za slučaj veoma
važnih objekata (nuklearne elektrane, visoke brane i sl.),
za projektni nivo opterećenja se može uzeti i maksimal-
no očekivano (neredukovano) seizmičko dejstvo, što bi
omogućilo njeno linearno elastično ponašanje za vreme
zemljotresa, a samim tim neće doći ni do oštećenja. Me-
đutim, obezbeđenje tako velike nosivosti konstrukcije
iziskuje ulaganje velikih finansijskih sredstava koje je
opravdano samo za specijalne objekte, kod kojih bi ošte-
ćenja ili rušenje moglo ugroziti sigurnost velikog broja
ljudi. Kod većine drugih objekata bilo bi neracionalno
pri građenju ulagati isuviše velika sredstva, kojima bi se
obezbedila tako velika nosivost konstrukcije da ne dođe
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210
do oštećenja. Pošto građenje objekata u trusnim područ-
jima ima i svoju ekonomsku stranu, racionalniji pristup
je da se usvoji određeni prihvatljivi nivo rizika za pojavu
izvesnog stepena oštećenja i eventualnih popravki, nego
da se odmah pri građenju ulažu velika finansijska sred-
stva za nešto što se možda nikad neće ni desiti.
2.3. Procena nelinearnih efekata
Za nivo seizmičkog hazarda koji je usvojen u
propisima, verovatnoća pojave projektnog ili jačeg ze-
mljotresa u toku eksploatacije objekta je relativno mala
(oko 10%), ali ona ipak posto-
ji. Zbog toga se može postaviti
pitanje koliko je realan uvid u
seizmički odgovor konstrukcije
koji se dobija na osnovu line­
arne analize prema propisima,
u odnosu na stvarno ponašanje
iste konstrukcije pri dejstvu re-
alnog zemljotresa čije karakte-
ristike odgovaraju projektnom
nivou.
Odgovor na ovo pitanje
može se dobiti ako se za dejstvo
stvarnog zemljotresa uporedi
seizmički odgovor konstrukci-
je čije je ponašanje simulirano
pomoću linearno elastičnog i
nelinearnog modela. Nume-
rička analiza je sprovedena za
zgradu sa osnovnim periodom
vibracija T = 1.0 s i akcelero-
gram Ulcinj – Hotel „Olimpik“
(komponenta NS) zemljotresa u Crnoj Gori. Linearni od-
govor je određen za redukovano seizmičko dejstvo, tako
što je za analizu korišćen akcelerogram koji je dobijen
skaliranjem stvarnih ubrzanja tla putem faktora redukcije
R = 5. Potrebna nosivost konstrukcije Fd određena je za
maksimalnu vrednost indukovane sile za takvo seizmič-
ko dejstvo. Nakon toga, usvajajući da je stvarna nosivost
jednaka projektnoj (Fy = Fd), konstrukcija je izložena
dejstvu istog zemljotresa, ali u punom iznosu, tj. bez re-
dukcije akcelerograma. Odgovor konstrukcije dobijen na
osnovu linearne i nelinearne dinami­čke analize, prikazan
je u vidu dijagrama promene sila (slika 3) i istorije pome-
ranja u toku zemljotresa (slika 4).
Na osnovu dijagrama promene indukovanih sila za
vreme zemljotresa, normiranih u odnosu na težinu zgra-
de, može se konstatovati da su primenom linearne analize
sa redukovanim dejstvom i nelinearne analize sa stvar-
nim seizmičkim dejstvom, dobijene skoro iste ekstremne
vrednosti seizmičkih sila. Pri tome je i vremenski tok
promene indukovanih seizmičkih sila u određenoj meri
sličan. Doduše, primetno je da se ekstremne vrednosti
ovih sila ne javljaju u istom trenutku, ali to za projekto-
vanje neke konstrukcije i nije važno. Za dimenzionisanje,
tj. određivanje potrebne nosivosti elemenata konstrukci-
201
 F/W
0.15
Nelinearna analiza Crna
Црна Gora
Гора 19791979
Улцињ - "Олимпик"
Ulcinj - "Olimpik"
0.10 ξ = 0.05
ξ = 0.05
0.05

0.00

-0.05

-0.10
Linearna analiza
-0.15
0 5 10 15 20 25
Vreme (s)

Slika 3. Vremenski tok promene indukovanih seizmičkih sila

Pomeranje (cm)
15.0 Crna Gora 1979
Ulcinj - "Olimpik"
Nelinearna analiza
10.0 ξ = 0.05

5.0

0.0

-5.0
Linearna analiza
-10.0

-15.0
0 5 10 15 20 25
Vreme (s)

Slika 4. Vremenski tok pomeranja za vreme zemljotresa

je, bitna je samo veličina uticaja, a ne i vreme kada ti
uticaji nastaju.
Za razliku od veoma sličnih zahteva po silama, od-
govor konstrukcije po pomeranjima koji se dobija na
osnovu nelinearne i linearne analize, veoma je različit
(slika 4). Pri linearno elastičnom ponašanju oscilacije
sistema su karakterisane promenljivim amplitudama i
približno konstantnim periodom vibracija. Nasu­prot to-
me, pri nelinearnom odgovoru promenljive su ne samo
amplitude već i period vibracija. To je posle­dica perma-
nentne promene krutosti sistema za vreme zemljotresa,
pošto pri nelinearnom odgovoru kru­tost zavisi od do-
stignutih plastičnih deformacija. Međutim, nedostatak
linearne analize nije u tome što se njenom primenom
dobija različit vremenski tok pomeranja u odnosu na ne-
linearni odgovor, već što se na ovaj način dobija nere-
alna procena veličine ekstremnih pomeranja. Ekstremna
vrednost pomeranja odre­đena nelinearnom analizom
(um = 11.75 cm), višestruko je veća u odnosu na ekstre-
mno pomeranje koje se dobija primenom linearno elas-
tičnog modela (um = 2.59 cm).
Iz ove analize može se uočiti šta je glavni nedosta-
tak linearne analize. Primenom linearne analize i reduko-
vanog seizmičkog dejstva, može se dobiti veoma dobra
procena veličine seizmičkih sila koje će konstrukcija in-
dukovati za vreme stvarnih zemljotresa, ali se pomoću
nje ne može dobiti uvid u stvarnu veličinu pomeranja
i drugih deformacijskih veličina pri dejstvu jakih ze-
mljotresa. Pri svemu ovom treba naglasiti da to što se
veličina seizmičkih sila može dovoljno tačno odrediti na
osnovu linearne analize, na žalost ne znači da se i potreb-
na nosivost može automatski dovoljno tačno proceniti.
Preciznije rečeno, potrebna nosivost konstrukcije zavisi
ne samo od veličine seizmičkih sila, već i od raspoložive
duktilnosti, tj. sposobnosti konstrukcije da se neelastično
deformiše. Zbog toga se potrebna nosivost konstrukcije
pri dejstvu zemljotresa ne može odrediti samo zadovo-
ljenjem kriterijuma iskazanih po silama, već se moraju

202IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210

zadovoljiti i određeni uslovi po pomeranjima, odnosno
deformacijama.
Pri projektovanju seizmički otpornih konstrukcija
jedan od najvažnijih ciljeva je obezbeđenje dovoljnog
kapaciteta deformisanja konstrukcije. Zbog toga je ve-
oma važno znati u kojoj meri se može smanjiti nosivost
u odnosu na nosivost koja je potrebna da pri dejstvu
stvarnih zemljotresa, ne dođe do prevelikih oštećenja ili
čak do rušenja konstrukcije. Za ovu procenu se mora po-
znavati odnos između sposobnosti konstrukcije za disi-
paciju energije (globalne duktilnosti) i faktora redukcije.
Analiza uticaja zemljotresa prema propisima sprovodi
se primenom linearno elastičnog modela i redukovanog
seizmičkog dejstva, te se ne raspolaže procenom neline-
arnih efekata. Zbog toga se nelinearni efekti u propisima
obično uzimaju približno, pomoću faktora duktiliteta μ
(μ = u / uy, u – nelinearno pomeranje, uy – pomeranje na
granici elastičnosti). Ovaj koncept proračuna zasnovan je
na principu jednakih pomeranja elastičnih i neelastičnih
sistema (slika 5), iz kojeg sledi da je faktor redukcije jed-
nak duktilnosti sistema: R = μ.
Slika 5. Pravilo jednakih pomeranja pri linearnom i nelinearnom odgovoru konstrukcija
Princip jednakih pomeranja elastičnih i neelastičnih
sistema je veoma jednostavan i pogodan za praktičnu pri-
menu, pa je metoda faktora duktiliteta u različitim vido-
vima ugrađena u većinu savremenih aseizmičkih propisa.
Proračun zasnovan na ovoj metodi omogućava približno
obuhvatanje nelinearnih efekata primenom elastične ana-
lize i redukovanog seizmičkog dejstva. Ova metoda na
kvalitativan način odražava osnovne principe projekto-
vanja seizmički otpornih konstrukcija. Njeno razumeva-
nje je od bitne važnosti za razumevanje ponašanja realnih
konstrukcija za vreme jakih zemljotresa, a time i za pra-
vilno aseizmičko projektovanje.
Kod konstrukcija koje imaju veliku sposobnost ne-
linearnog deformisanja, moguće je u većoj meri smanjiti
nosivost nego kod zgrada sa manjom raspoloživom duktil-
nošću (slika 3). Time će se iskoristiti nelinearno ponašanje
konstrukcije, a da pri tome ipak ne dođe do rušenja objek-
ta. U zavisnosti od postignutog balansa između nosivosti
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210
i duktilnosti pri određenoj krutosti, može se očekivati i
različit odgovor konstrukcije pri dejstvu jakih zemljotresa.
Princip jednakih pomeranja elastičnih i neelastičnih
sistema je veoma jednostavan i pogodan za praktičnu
primenu. Međutim, parametarske analize nelinearnog
odgovora pokazuju da za krute konstrukcije, kod kojih je
nosivost određena na ovaj način, zahtevana duktilnost pri
dejstvu uobičajenih zemljotresa postaje izuzetno velika.
Da bi se ograničio iznos plastičnih deformacija i dobi-
la zahtevana duktilnost u uobičajenim granicama, kod
krutih konstrukcija se mora obezbediti veća nosivost od
prosečne. Za određivanje potrebne nosivosti krutih kon-
strukcija, Newmark i Hall [7] su primenili koncept za-
snovan na principu jednake disipacije energije elastične i
elasto-plastične konstrukcije, na osnovu kojeg sledi:
=R 2 µ − 1 (6)
Na osnovu izraza može se zaključiti da je pri istoj
duktilnosti kod krućih konstrukcija dozvoljena manja re-
dukcija nosivosti.
Proračun zasnovan na
konceptu jednakih pomeranja
(ili jednakih energija) samo je
gruba aproksimacija procene
stvarne reakcije konstrukcije
na dejstvo realnih zemljotre-
sa. Mnogobrojne parametarske
analize nelinearnog odgovo-
ra, pokazuju da dozvoljena
redukcija nosivosti zavisi od
predviđenog nivoa nelinear-
nih deformacija (duktilnosti),
od osnovnog perioda vibracija
konstrukcije T i frekventnog
sastava oscilacija tla (predomi-
nantnog perioda). Pri tome se
mora voditi računa da dozvo-
ljena redukcija nosivosti zavisi
i od tipa zemljotresa [4]. Da
bi se dobio isti nivo nelinearnih deformacija (zahteva-
na duktilnost), za bliske zemljotrese sa jakim impulsnim
kretanjem tla (Impulsive Near-Fault Earthquake Ground
Motions) dozvoljena je znatno manja redukcija nego kod
„standardnih tipova“ zemljotresa (slika 6). Međutim, na
potrebnu nosivost bitan uticaj, pored navedenih parame-
tara, ima i dužina trajanja jakog dela oscilacija tla, kao i
dozvoljeni stepen oštećenja [5].
Pri nelinearnom odgovoru, što je uobičajeno za
dejstvo jakih zemljotresa, nivo dostignutih neelastičnih
(plastičnih) deformacija zavisi od raspoložive nosivosti
konstrukcije. Plastične deformacije po pravilu rastu sa
smanjenjem nosivosti konstrukcije. Međutim, pri različi-
toj obezbeđenoj nosivosti, potrebna duktilnost koju kon-
strukcija mora imati da u toku zemljotresa ne bi došlo do
rušenja, nije prosto proporcionalna smanjenju nosivosti,
kako se to uobičajeno u propisima pretpostavlja. Da bi se
ovo ilustrovalo, sprovedena je uporedna analiza (slika 7)
203
 ka 7) ukazuje da je smanjenje
nosivosti praćeno povećanim
zahtevima za neelastičnim de-
formacijama, a samim tim je
moguć i veći stepen oštećenja
kako noseće konstrukcije tako i
objekta u celini.
Metoda faktora duktili-
teta je u različitim vidovima
ugrađena u većinu savremenih
aseizmičkih propisa. Proračun
zasnovan na ovoj metodi omo-
gućava približno obuhvatanje
nelinearnih efekata primenom
elastične analize i redukovanog
seizmičkog dejstva. Metoda
Slika 6. Dozvoljena redukcija nosivosti pri dejstvu impulsnog (Rinaldi) i standardnog tipa (El faktora duktiliteta na kvalita-
Centro) zemljotresa tivan način odražava osnovne
principe projektovanja seizmič-
ki otpornih konstrukcija. Njeno
u kojoj je određen odgovor dve konstrukcije iste krutosti razumevanje je od bitne važnosti za razumevanje pona-
(T = 1.25 s) koje su bile izložene dejstvu istog zemljotre- šanja realnih konstrukcija za vreme jakih zemljotresa, a
sa (Northridge 1994, akcelerogram Sylmar N90), pri če- time i za pravilno aseizmičko projektovanje.
mu su razmatrane konstrukcije imale različitu obezbeđe-
nu nosivost – Cy1 = 0.30 i Cy2 = 0.15. 3.  PROJEKTNO SEIZMIČKO DEJSTVO PREMA
Pri većoj raspoloživoj nosivosti dobijen je umeren EN 1998-1
iznos zahtevane duktilnosti pomeranja m1 = 2.60, koji
Na budućoj lokaciji objekta treba da se izvrše odgo-
je relativno lako obezbediti. Pri duplo manjoj nosivosti,
varajuća ispitivanja da bi se mogla sprovesti klasifikacija
konstrukciji je potrebno obezbediti daleko veću duktilnost
tla prema odgovarajućim kategorijama. Lokacija gradili-
μ2 = 6.56, što je više nego dupla vrednost (μ2 / μ1 = 2.52).
Nasuprot izrazito velikoj razlici u deformacijama, razlika šta i temeljno tlo treba da budu takvi da nema rizika od
u ostvarenim pomeranjima kod ove dve konstrukcije nije loma tla, nestabilnosti kosina i trajnih sleganja izazvanih
tako jako izražena. Proračunom su dobijena maksimalna likvefakcijom ili zgušnjavanjem u slučaju zemljotresa.
pomeranja u iznosu od u1 = 25.24 cm i u2 = 31.81 cm, Uticaj lokalnih uslova tla na seizmičko dejstvo može da
tj. u ovom slučaju su dobijena manja pomeranja za jaču se uzme u obzir klasifikacijom tla na tipove A, B, C, D,
konstrukciju, što se obično i očekuje. E, S1 i S2 [3], opisane geološkim profilom i određenim
Smanjenje nosivosti koje se u okviru propisa spro- parametrima: vs,30, NSPT i cu, gde je vs,30 (m/s) srednja
vodi, generalno ima povoljne efekte na veličinu finansij- vrednost brzine propagacije smičućih talasa u gornjih
skih ulaganja pri izgradnji objekata. Međutim, dijagram 30 m profila tla sa smičućim deformacijama od 10–5 ili
zavisnosti sila-pomeranje pri nelinearnom odgovoru (sli- manjim, NSPT je broj udaraca/30 cm u standardnom testu
penetracije, a cu (kPa) je nedre-
0.30 F/W nirana smičuća čvrstoća tla.
U EN 1998-1 je predviđa-
0.20 na podela nacionalne teritorije
u seizmičke zone zavisno od
lokalnog hazarda, koji je opisan
0.10 preko referentnog maksimal-
u (cm) nog ubrzanja tla agR za tlo tipa
0.00 A. Referentno maksimalno ubr-
-10 -5 0 5 10 15 20 25 30 35
zanje tla se određuje od strane
nadležne nacionalne organiza-
-0.10
cije za svaku seizmičku zonu i
odgovara referentnom povrat-
Cy = 0.250 Cy = 0.125
-0.20 nom periodu TNCR seizmičkog
dejstva za zahtev da se objekat
-0.30 ne sruši. Tom referentnom po-
vratnom periodu, određenom
Slika 7. Zavisnost sila-pomeranje pri različitoj nosivosti konstrukcije od strane nadležne nacionalne

204IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210

organizacije, dodeljen je faktor značaja γI jednak 1,0. Za
povratni period koji je različit od referentnog, projektno
ubrzanje tla ag za tlo tipa A jednako je agR pomnoženo
faktorom značaja γI.
Zemljotresno kretanje u datoj tački na površini tla
je prikazano preko elastičnog spektra odgovora ubrzanja
tla, koji se u daljem tekstu naziva „elastični spektar od-
govora“. Oblik elastičnog spektra uzima se isti za oba
nivoa seizmičkog dejstva, tj. za zahtev da se konstrukcija
ne sruši (granično stanje nosivosti) i za zahtev ograniče-
nja oštećenja (granično stanje upotrebljivosti). Horizon-
talno zemljotresno dejstvo se opisuje sa dve ortogonalne
komponente koje se tretiraju kao međusobno nezavisne i
koje su prikazane istim spektrom odgovora Se(T), dok se
vertikalna komponenta seizmičkog dejstva Sve(T), ako je
potrebno, predstavlja posebno.
Kapacitet konstrukcijskih sistema da se dejstvu
zemljotresa suprotstave u nelinearnom domenu omogu-
ćava proračun njihove otpornosti na seizmičke sile koje
su manje od onih koje odgovaraju linearno elastičnom
odgovoru. Sa ciljem da se izbegne eksplicitna nelinear-
na analiza, a uzimajući u obzir kapacitet konstrukcije za
disipaciju energije kroz prevashodno duktilno ponašanje
njenih elemenata, sprovodi se elastična analiza zasnova-
na na spektru odgovora koji je redukovan u odnosu na
elastični spektar (slika 8). Ovaj spektar se u daljem tekstu
naziva „projektni spektar“.
Slika 8. Elastični i projektni spektar odgovora za različite vrednosti faktora ponašanja q
Redukcija seizmičkog dejstva u EN 1998-1 se
ostvaruje preko faktora ponašanja q, koji je aproksima-
cija odnosa seizmičkih sila koje bi delovale na konstruk-
ciju u slučaju da je njen odgovor u potpunosti elastičan
sa 5% relativnog viskoznog prigušenja i sila koje mogu
da se koriste u analizi sa uobičajenim linerano elastičnim
modelom, a da se pri tome obezbeđuje zadovoljavajući
odgovor konstrukcije. Vrednosti faktora ponašanja q date
su za različite materijale i konstrukcijske sisteme prema
odgovarajućim klasama duktilnosti u odgovarajućim de-
lovima Evrokoda 8. Vrednost q faktora ne mora da bude
ista za različite horizontalne pravce konstrukcije, iako
klasifikacija duktilnosti može biti ista za oba pravca.
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210
Seizmičko kretanje može da se prikaže i preko vre-
menskih istorija ubrzanja tla ili brzina i pomeranja. Kada
se zahteva prostorni proračunski model konstrukcije, se-
izmička pobuda treba da se sastoji iz tri akcelerograma
koji istovremeno deluju, pri čemu se isti akcelerogram ne
sme primeniti da deluje u oba horizontalna pravca. Zavi-
sno od prirode primene i raspoloživih podataka, za opis
seizmičke pobude mogu da se koriste i veštački (simuli-
rani) akcelerogrami.
4.  PROJEKTOVANJE SEIZMIČKI OTPORNIH
KONSTRUKCIJA PREMA EN 1998
Za analizu uticaja zemljotresa na građevinske kon-
strukcije, potrebno je usvojiti odgovarajući dinamički
proračunski model (na osnovu mehaničkih, geometrij-
skih i inercijalnih osobina objekta) i definisati pobudu
u zavisnosti od načina prikaza seizmičkog dejstva. Seiz-
mička analiza sastoji se iz proračuna dinamičkih karak-
teristika objekta, određivanja seizmičkih sila na osnovu
dinamičkog modela konstrukcije i zadatog pomeranja tla
i iz proračuna uticaja u konstrukciji usled dejstva seiz-
mičkih sila. Nakon određivanja uticaja u konstrukciji,
sprovodi se dimenzionisanje kritičnih preseka primarnih
elemenata noseće konstrukcije, uz primenu određenih
konstrukcijskih rešenja i razrade detalja koji su specifični
za aseizmičko projektovanje, čime se obezbeđuje potreb-
na nosivost i, što je posebno važno, dovoljan kapacitet
deformisanja u kritičnim obla-
stima elemenata razmatrane
konstrukcije.
4.1.  Osnovni principi projek-
tovanje seizmički otpornih
konstrukcija
Osnovni principi za obez-
beđenje seizmičke otpornosti
pri usvajanju konstrukcije zgra-
da su: 1) jednostavnost kon-
strukcijkog sistema; 2) ujedna-
čenost, simetrija i mogućnost
preraspodele-statička neodre-
đenost; 3) nosivost i krutost za
dva pravca; 4) torziona otpor-
nost i krutost; 5) ponašanje tavanica kao krute dijafra-
gme; 6) adekvatno fundiranje.
Pri postavljanju nosećeg sistema potrebno je sa-
gledavanje jasnog puta prenosa seizmičkih sila od vrha
zgrade do temelja, uz obezbeđenje da svi delovi imaju
odgovarajuću nosivost, krutost i duktilnost. Ujednače-
nost (uniformnost) se i kod zgrada koje su L, T ili slične
konfiguracije može postići odgovarajućim razdvajanjem
na delove, najčešće pravougaone, koji su simetrični (slika
9). U propisima se pretpostavlja da je u svakom momentu
u bilo kojoj tački zemljišta ispod konstrukcije ubrzanje
isto, tj. da postoji samo translatorno pomeranje temelja,
a torziono kretanje tla se ne razmatra. Ova pretpostavka
je opravdana samo u slučaju da je dužina osnove zgrade
205
 Rezerva nosivosti se može
obezbediti izborom konstruk-
cijskog sistema kao statički
neodređenih nosača koji mogu
obezbediti preraspodelu preseč-
nih sila sve do formiranja me-
hanizama loma. To pretpostav-
lja i formiranje ne samo jednog
puta prenosa sila do temelja i
tla, čime se povećava pouzda-
nost sistema. Nosivost i krutost
za dva pravca je značajna i za
otpornost na dejstvo vetra i na
seizmička dejstva. Važno je
obezbediti što ravnomerniji ras-
pored ukrućenje u osnovi za dva
upravna pravca (slika 11).
Torzioni efekti zavise i od
kvaliteta tla ako varira ispod
temelja. Spregnute bočno-tor-
zione pobude rastu sa pora-
stom ekscentriciteta centra ma-
Slika 9. Zgrade složene osnove

manja od dužine efektivnog seizmič-

kog talasa. Zbog toga se ograničavaju
najveće dužine zgrada u osnovi, zavi-
sno od konstrukcijskog sistema i mate-
rijala od koga su građene. Problem se
može rešiti uvođenjem razdelnica po
celokupnoj visini konstrukcije.
O rasporedu masa i krutosti po
visini se takođe mora voditi računa i
odabrati rešenja sa malim postepenim
promenama. Kako neujednačenost po
visini može dovesti do bitnog smanje-
nja performansi, seizmičke razdelnice
se ubacuju i kada postoji različita sprat-
nost i neujednačena krutost ili raspored
masa po visini zgrade (slika 10).

Slika 10. Nepovoljne i povoljne konfigura-

cije zgrada po visini Slika 11. Raspored elemenata za prijem seizmičkih sila u osnovi zgrade

206IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210

sa i centra krutosti i povećavaju oštećenja pri delovanju
zemljotresa. Ovi efekti se ne mogu obuhvatiti linear-
nom dinamičkom analizom zbog popuštanja izazvanog
spregnutim dejstvom i redukcijom krutosti tokom jakih
zemljotresa. Kao što je poznato, elementi postavljeni
na periferiji zgrade doprinose povećanju torzione ot-
pornosti, dok elementi bliže centru zgrade, kao jezgra,
manje utiču na tu otpornost. Prema EN 1998-1, tačka
4.2.3.2, definisani su kriterijumi regularnosti u osnovi,
a u 4.2.3.4 po visini. Regularnost se vezuje za metode
analize s tim da se za neregularne konstrukcije zahteva-
ju znatno kompleksnije analize nego za regularne.
Horizontalne dijafragme deluju kao zatege, spre-
čavajući prekomerne deformacije između vertikalnih
elemenata i doprinose povoljnoj raspodeli seizmičkih
sila među njima.
Za ponašanje objekata u zemljotresima veliki zna-
čaj ima pravilan izbor lokacije objekta i način fundira-
nja. Zbog toga su vrsta i obim geotehničkih ispitivanja
na lokacijama u seizmički aktivnim područjima ozbilj-
niji nego u neseizmičkim područjima. Temelje treba
postaviti na istu dubinu, kao i podrume. Od značaja je
povezivanje temelja horizontalnim vezama (gredama)
radi sprečavanja relativnih pomeranja između vertikal-
nih elemenata i raspodeli seizmičkih sila između njih.
Šipovi i temelji samci mogu biti povezani pločom ili
gredama u tlu, sem pri fundiranju na steni. Od značaja
je i analiza lokacije, tj. amplifikacije, izbegavanja zona
klizišta i raseda.
4.2. Proračunski model i analiza konstrukcije
Model konstrukcije za analizu zgrade treba da
adekvatno odražava krutost celog sistema. Krutost zi-
dova treba da se odredi uzimajući u obzir njihovu de-
formabilnost na savijanje i smicanje, a ako je potrebno
i aksijalnu deformabilnost. Za analizu se koristi krutost
preseka bez prslina ili, radije i bliže realnosti, krutost
isprskalih preseka da bi se uzeo u obzir uticaj prslina na
deformacije i da bi se bolje aproksimirao nagib početne
grane bilinearnog modela zavisnosti sila-deformacija
pojedinih elemenata konstrukcije. U nedostatku pre-
ciznih podataka, krutost na savijanje i smicanje može
biti uzeta kao polovina vrednosti krutosti preseka bez
prslina.
U analizi višespratnih objekata uobičajeno se
pretpostavlja da su mase koncentrisane u nivou među-
spratnih konstrukcija i da su tavanice beskonačno kru-
te u svojim ravnima. Pri seizmičkom dejstvu najbitniji
uticaj na odgovor zgrade imaju pomeranja u horizon-
talnim ravnima pojedinih tavanica, pa se samo ta po-
meranja uzimaju eksplicitno u obzir, dok se sva ostala
obuhvataju implicitno. Ravno kretanje svake tavanice
opisano je sa tri parametra: dve translacije u horizon-
talnoj ravni i uglom obrtanja oko vertikalne ose. Ova
tri pomeranja su nepoznate za svaki sprat, pa je ukupna
kinematička neodređenost cele konstrukcije jednaka
trostrukom broju spratova.
Inercijalni efekti od seizmičkog dejsta izračunava-
ju se uzimajući u obzir prisustvo masa od svih gravita-
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210
cionih opterećenja koja se javljaju u sledećoj kombina-
ciji dejstava:
∑ Gkj "+ " ∑Ψ E ,i ⋅ Qk ,i (7)
gde su: Gki karakteristične vrednosti stalnih optereće-
nja, ΨE,i koeficijent kombinacije, a Qk,i karakteristične
vrednosti promenljivih dejstava i, dok simbol „+“ ozna-
čava „kombinuje se sa“.
U okviru oblasti primene Evrokoda EN 1998-1,
seizmički uticaji, kao i uticaji od ostalih dejstava koja
su uključena u seizmički proračun, mogu da se odrede
na osnovu linearno elastičnog ponašanja konstrukcije.
Model zgrade treba da adekvatno prikazuje raspodelu
krutosti i mase, tako da se svi značajni oblici deforma-
cije i inercijalne sile korektno uzmu u obzir u analizi
konstrukcija. U slučaju nelinearne analize, proračunski
model treba da korektno uzme u obzir i raspodelu no-
sivosti.
Seizmički uticaji, kao i uticaji od ostalih dejsta-
va koja su uključena u seizmički proračun, mogu da se
odrede na osnovu linearno elastičnog ponašanja kon-
strukcije. Referentni metod za određivanje seizmičkih
uticaja je modalna analiza u kombinaciji sa metodom
spektra odgovora, gde se koristi linearno elastični mo-
del konstrukcije i projektni spektar seizmičkog dejstva.
Zavisno od konstrukcijskih karakteristika zgrade, može
da se koristi jedan od sledeća dva tipa analize: 1) „me-
toda ekvivalentnih bočnih sila“ za zgrade koje zadovo-
ljavaju određene uslove regularnosti; i 2) „multimodal-
na spektralna analiza“ koja može da se primenjuje za
sve tipove zgrada. Kao alternativa mogu se koristiti i
nelinearne metode: nelinearna statička (pushover) ana-
liza i/ili nelinearna (dinamička) analiza vremenskog
odgovora [6].
Zgrade se u okviru seizmičkog proračuna klasi-
fikuju kao regularne i neregularne. Sa stanovišta im-
plikacija konstrukcijske regularnosti na modeliranje i
proračun, posebno se razmatra regularnost zgrade u os-
novi i po visini. Za zgrade koje ispunjavaju kriterijume
regularnosti u osnovi, analiza se sprovedi putem dva ra-
vanska modela, po jedan za svaki glavni (horizontalan)
pravac. U slučaju neregularnih zgrada u osnovi, moraju
se koristiti prostorni modeli da bi se obuhvatili nepo-
voljni efekti torzije. Ako su efekti torzije izraženi, po
pravilu dolazi do povećanja pomeranja i deformacija,
naročito pri nelinearnom odgovoru konstrukcije.
Uzimajući u obzir nepouzdanosti u položaju ma-
sa i u prostornoj varijaciji seizmičkih kretanja, položaj
centra mase svake tavanice i treba da se posmatra kao
premešten iz svog nominalnog položaja za dodatni slu-
čajni ekscentricitet eai u svakom pravcu (eai = ±0,05·Li,
gde je Li dimenzija tavanice upravno na pravac seizmi-
čkog dejstva).
Metoda ekvivalentnih bočnih sila se primenjuje
kod zgrada koje mogu da se analiziraju sa dva ravanska
modela i čiji odgovor ne zavisi bitno od uticaja viših
svojstvenih oblika slobodnih vibracija. To su zgrade
koje zadovoljavaju kriterijume regularnosti po visini i
čiji je osnovni period vibracija T1 manji i od 4TC i od
207
2,0 s. Seizmička smičuća sila u osnovi Fb, za svaki ho-
rizontalan pravac za koji se zgrada analizira, određuje
se prema izrazu:
Fb = m S d (T1 ) λ (8)
gde je m ukupna masa zgrade iznad temelja ili iznad
vrha krutog podruma, T1 je osnovni period slobodnih
vibracija za posmatrani horizontalan pravac, Sd(T1) je
ordinata u projektnom spektru za period T1, dok je l ko-
rekcioni faktor čija je vrednost jednaka λ = 0,85 ako
je T1  ≤  2TC i zgrada ima više od dva sprata, odnosno
λ = 1,0 u svim drugim slučajevima.
Uticaji u konstrukciji od seizmičkog dejstva odre-
đuju se tako što se u svakom od dva ravanska modela
zgrade apliciraju horizontalne spratne sile Fi:
mi ⋅ si1
Fi = Fb (9)
∑ m j ⋅ s j1
gde je Fi horizontalna sila koja deluje na sprat i, Fb je
seizmička sila u osnovi zgrade u skladu sa izrazom, si1
i sj1 su amplitude pomeranja masa mi i mj u osnovnom
svojstvenom obliku, a mi i mj su spratne mase. Slično
kao u našim propisima i u EN 1998 je dopušteno da
se osnovni svojstveni oblik aproksimira tako da se u
izrazu amplitude pomeranja si1 i sj1 zamene visinama
zi i zj masa mi i mj iznad temelja ili vrha krutog podru-
ma. Sa poznatom raspodelom sila Fi, mogu se odrediti
i maksimalni uticaji u konstrukciji za svaki razmatrani
pravac (slika 12).
Slika 12. Dijagrami sila u presecima usled seizmičkih sila kod tipične zidane zgrade [9]
Ako su krutost i masa simetrično raspoređeni u os-
novi zgrade i ako slučajni ekscentricitet nije uzet u ob-
zir nekim tačnijim postupkom, slučajni torzioni efekti
uzimaju se u obzir tako što se uticaji u nosećim elemen-
tima množe faktorom δ:
δ =+
1 0, 6 ⋅ x / Le (10)
208IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210
gde je x rastojanje posmatranog nosećeg elementa od
centra mase zgrade u osnovi, mereno upravno na pra-
vac seizmičkog dejstva koje se analizira, a Le rastojanje
između dva međusobno najudaljenija noseća elementa
u osnovi, mereno upravno na pravac zemljotresnog dej-
stva. Kada se analiza sprovodi primenom dva ravanska
modela, torzioni efekti se mogu odrediti tako što se ud-
vostruči slučajna ekscentričnost eai i primeni jednačina,
pri čemu umesto faktora 0,6 treba koristiti faktor 1,2.
Multimodalna spektralna analiza se primenjuje
na zgrade koje ne zadovoljavaju uslove regularnosti u
osnovi i/ili po visini. Pri njenoj primeni treba uzeti u
obzir uticaj svih svojstvenih oblika slobodnih vibracija
koji značajno doprinose globalnom odgovoru zgrade.
Ovaj zahtev se smatra zadovoljenim ako zbir efektiv-
nih modalnih masa iznosi najmanje 90% ukupne mase
zgrade i ako su uzeti u obzir svi tonovi sa efektivnim
modalnim masama koje su veće od 5% ukupne mase.
Kada se koristi prostorni proračunski model, navedeni
uslovi moraju da se provere za svaki relevantni pravac.
Ukupna smičuća sila u osnovi zgrade Fb(k) za svaki
razmatrani pravac seizmičkog dejstva određuje se po-
sebno za svaki razmatrani ton vibracija k, prema izrazu:
Fb ( k ) = mk , ef S d (Tk ) (11)
gde je Tk period slobodnih vibracija u tonu k za posma-
trani horizontalan pravac, Sd(Tk) je ordinata projektnog
spektra za period Tk, a mk,ef efektivna tonska masa ko-
ja odgovara svojstvenom obliku vibracija k. Efektivna
tonska (modalna) masa predstavlja deo mase koji odgo-
vara učešću svakog pojedinač-
nog tona u generisanju ukupne
seizmičke sile, a određuje se
preko svojstvenih vektora sk:
( ∑ m ⋅ s ) (12)
2
i i(k )
mk , ef =
(∑ m ⋅ s ) i
2
i(k )
gde su sik amplitude pomeranja
masa mi u osnovnom svojstve-
nom obliku vibracija k.
Nakon određivanje uku-
pne smičuće sile u osnovi zgra-
de Fb(k) u tonu k, vektor sila za
svaki razmatrani ton vibracija
se izračunava prema izrazu:
mi ⋅ si ( k )
Fi ( k ) = Fb ( k ) (13)
∑ m j ⋅ s j (k )
gde se indeks k odnosi na ton vibracija, a indeks i na
sprat. Sa poznatim silama Fi(k) mogu se odrediti i maksi-
malni uticaji u konstrukciji za svaki ton vibracija.
Ukupni uticaji u konstrukciji se određuju vode-
ći računa da se maksimalni uticaji za pojedine tonove
javljaju u različitim trenucima vremena. Zbog toga se
ekstremna vrednost bilo kojeg uticaja EE od seizmičkog
dejstva određuje na osnovu SRSS pravila:
E=
E EE21 + EE22 +  + EEn2= ∑ EEk2 (14)
gde je EE posmatrani uticaj (npr. sila, momenat, pome-
ranje itd.), a EEk vrednost posmatranog uticaja u svoj-
stvenom obliku broj k. Već je rečeno da je primena
ovog pravila, tj. jednačine, neophodna za izračunavanje
svake statičke ili deformacijske veličine posebno i da je
dozvoljeno kombinovati samo konačne vrednosti uti-
caja.
U EN 1998-1 se razmatra simultano horizontalno
seizmičko dejstvo u dva ortogonalna pravca zgrade.
Ekstremna vrednost bilo kog uticaja usled istovreme-
nog dejstva komponenti sezmičkog dejstva, određuje se
kao kombinacija uticaja od pojedinačnih dejstava. Pri
tome se primenjuje jedna od sledećih kombinacija:
prvi način:= 2 2
(15)
EEd EEdx + EEdy
drugi način: E=
Ed EEdx + 0,3EEdy i
E= EEdy + 0,3EEdx (16)
Ed
gde EEdx i  EEdy predstavljaju vrednosti uticaja usled seiz-
mičkog dejstva u pravcu izabranih osa x i y zgrade. Znak
svake komponente u navedenim gornjim kombinacijama
mora da se usvoji tako da bude najnepovoljniji za svaki
posmatrani uticaj.
4.3. Dokaz sigurnosti noseće konstrukcije
Za granično stanje nosivosti u seizmičkoj proračun-
skoj situaciji za sve konstrukcijske elemente mora biti
zadovoljena sledeća relacija:
Ed ≤ Rd (17)
gde je Ed proračunska vrednost uticaja od projektnog
seizmičkog dejstva u skladu sa EN 1990 koja, ako je
neophodno, uključuje i efekte teorije drugog reda (ko-
ji kod zidanih zgrada po pravilu nisu merodavni), a Rd
je odgovarajuća proračunska vrednost nosivosti izra-
čunata u skladu sa odredbama za korišćene materijale
(preko karakteristične vrednosti osobina materijala fk i
parcijalnih koeficijenata sigurnosti γm) i proračunskim
modelom koji odgovara specifičnom tipu konstrukcij-
skog sistema.
Smatra se da je sigurnost protiv rušenja (granič-
no stanje nosivosti) u seizmičkoj proračunskoj situaciji
osigurana ukoliko su zadovoljeni zahtevi koji se od-
nose na nosivost, duktilnost, ravnotežu, stabilnost te-
melja, kao i na seizmičke razdelnice (dilatacije). Kod
zidanih konstrukcija se efekti drugog reda (P-Δ efekti)
po pravilu ne moraju uzimati u obzir jer je, zbog veli-
ke krutosti zidanih konstrukcija, koeficijent osetljivosti
međuspratnog relativnog pomeranja q manji od granič-
ne vrednosti 0,10. Međutim, i kod zidanih zgrada je po-
trebno proveriti veličinu mogućih spratnih pomeranja
da bi se obezbedila dovoljna širina seizmičkih razdelni-
ca (dilatacija) između susednih objekata i/ili dinamički
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210
nezavisnih delova zgrade. Ovo je veoma važno za spre-
čavanje mogućeg sudara zgrada za vreme zemljotresa
jer to može dovesti do dodatnog naprezanja pa i rušenja
objekata. Ako se primenjuje linearna analiza, pomera-
nja prouzrokovana seizmičkim dejstvima ds treba da se
izračunaju na osnovu elastičnih deformacija konstruk-
cijskog sistema de, prema pojednostavljenom izrazu:
ds = qd×de, gde je qd faktor ponašanja za pomeranja koji
treba uzeti da je jednak faktoru ponašanja q. Vrednost
ds ne treba da bude veća od vrednosti koja je dobijena
primenom elastičnog spektra.
4. ZAVRŠNE NAPOMENE
Cilj aseizmičkog projektovanja je da građevi-
na odgovarajućom kombinacijom nosivosti, krutosti
i duktilnosti i disipacije energije, pri dejstvu slabijih
zemljotresa reaguje bez većih šteta, a da najjači ze-
mljotres, kojem bi eventualno mogla biti izložena, ne
ugrozi ljude, što je prihvaćeno i u savremenoj regulati-
vi. Prvi uslov koji treba ispuniti pri aseizmičkom pro-
jektovanju je dobra konstruktivna koncepcija.
Potrebno je da konstrukcija bude jednostavna i si-
metrične osnove, da ne bude suviše izdužena u osnovi
ili po visini, da ima jednoliku i kontinualnu raspodelu
krutosti i otpornosti. Poželjno je da se nelinearne defor-
macije odvijaju najpre u horizontalnim elementima, a
tek nakon toga u vertikalnim i da krutost konstrukcije i
način temeljenja bude u skladu sa svojstvima tla.
U projektu se mora proveriti da li konstrukcijski
elementi ili konstrukcija u celini poseduju adekvatnu
duktilnost, uzimajući u obzir očekivanu duktilnost u
eksploataciji, koja zavisi od izabranog sistema i fakto-
ra ponašanja. Specifični zahtevi vezani za materijale i
način građenja moraju da budu zadovoljeni uključujući
i odredbe proračuna na bazi programiranog (zadatog)
ponašanja sa ciljem da se dobije hijerarhija nosivosti
konstrukcijskih komponenti koja je neophodna da se
osigura formiranje povoljnih plastičnih mehanizama
kako bi se sprečili krti lomovi konstrukcije. Kod više-
spratnih zgrada mora da se spreči formiranje plastičnog
mehanizma tipa „fleksibilnog“ sprata.
Zahvalnost
Rad je urađen u okviru naučno-istraživačkog
projekta TR 36043 „Razvoj i primena sveobuhvatnog
pristupa projektovanju novih i proceni sigurnosti po-
stojećih konstrukcija za smanjenje seizmičkog rizika
u Srbiji“ koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja Republike Srbije.
LITERATURA
[1] Bolt B.A.: Duration of strong motion, Proceedings
of the Fourth World Conference on Earthquake En-
gineering, Santiago, Chile, 1969, pp. 1304-1315.
[2] Earthquake Resistant Regulations, A World List –
2004, IAEE.
209
[3] Evrokod EN 1998-1: Proračun seizmički otpornih
konstrukcija (prevod sa engleskog), Građevinski
fakultet, Beograd, 2009.
[4] Lađinović Đ.: Nelinearna dinamička analiza kon-
strukcija izloženih dejstvu impulsnih zemljotresa.
Časopis „Materijali i konstrukcije“ br. 3-4, Beo-
grad, 2002, str. 73-77.
[5] Lađinović Đ.: Projektovanje seizmički otpornih
konstrukcija zasnovano na proceni oštećenja. JD-
GK, 11. Kongres, Vrnjačka Banja, 25-27. septem-
bar 2002, Knjiga 2, str. 163-168.
[6] Lađinović Đ.: Savremene metode seizmičke ana-
lize konstrukcija zgrada. Materijali i konstrukcije
51, br. 2, Beograd, 2008, str. 25-40.
210IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 197–210
[7] Newmark N.M., Hall W.J.: Earthquake Spectra
and Design. EERI, Berkeley, California,1982.
[8] Paulay T., Priestley M.J.N.: Seismic Design of Re-
inforced Concrete and Masonry Buildings. John
Wiley & Sons, Inc., 1992.
[9] Tomaževič M.: Earthquake-Resistant Design of
Masonry Buildings, Imperial College Press, Lon-
don, 1999, p. 268.
[10] Trifunac M.D., Brady A.G.: A Study of the Du-
ration of Strong Ground Motion, Bulletin of the
Seismological Society of America, Vol. 65, No 3,
1975, pp. 581-626.
OSNOVNI PRINCIPI I PRAVILA PROJEKTOVANJA, PRORAČUNA I
IZGRADNJE ZIDANIH ZGRADA PREMA EC 6 I EC 8
BASIC PRINCIPLES AND RULES FOR DESIGN,
CALCULATION AND CONSTRUCTION OF MANSORY STRUCTURES
ACCORDING TO EC 6 I EC 8
UDK: 006.44:624.042.7(4)??
Pregledni rad

Prof. dr Boško STEVANOVIĆ, dipl. građ. inž.1)

Prof. dr Đorđe LAĐINOVIĆ, dipl. građ. inž.2)

REZIME
Projektovanje zidanih konstrukcija predstavlja kombinaciju tradicionalnih i savremenih
saznanja, a uvođenjem Evrokodova izjednačava se njihovovo projektovanje sa projektovanjem
drugih tipova konstrukcija. Saglasno podeli sadržaja evropskih standarda za projektovanje kon-
strukcija, Evrokod 6 navodi opšta pravila za projektovanje, dok su u Evrokodu 8 data dodatna
pravila koja treba uzeti u obzir pri projektovanju zidanih konstrukcija u seizmičkim uslovima.
U radu je dat pregled najvažnijih odredbi za proračun i koncept projektovanja zidanih zgrada
saglasno evropskim standardima EN 1996 i EN 1998. Osnovni koncept projektovanja višesprat-
nih zidanih zgrada u seizmički aktivnim područjima ogleda se u tome da se u okviru linearne
analize dozvoli redukcija očekivanih seizmičkih dejstava dobijenih na osnovu elastičnog spektra
odgovora, pri čemu nivo redukcije seizmičkih sila zavisi od usvojenog konstrukcijskog sistema i
propisanog ponašanja konstrukcije.
Ključne reči: zemljotres, zidane zgrade, Evrokod 6, Evrokod 8.
SUMMARY
Design of masonry structures implies a combination of traditional and contemporary
knowledge. By introducing Eurocodes, their design is equated with the design of other type of
structures. According to the division of contents of European standards for structural design, the
Eurocode 6 provides general rules for design, while Eurocode 8 provides additional rules that
should be taken into consideration in design of masonry structures for earthquake resistance.
This paper provides a review of the most important provisions for the calculation and design
concept for masonry structures in compliance with European standards EN 1996 and EN 1998.
The basic design concept of masonry structures in seismically active areas is to allow the re-
duction of expected seismic activity within linear analysis which are obtained based on elastic
response spectrum, where the level of design seismic forces depends on the adopted structural
system and prescribed behavior of the structure during earthquakes.
Key words: Earthquake, masonry buildings, Eurocode 6, Eurocode 8.

1. UVOD Zbog mogućnosti velikih disperzija kvaliteta ma-

U okviru Evrokodova za konstrukcije, problema-
tikom zidanja i zidanih konstrukcija bavi se Evrokod 6
(EC 6) čiji je naziv Evrokod 6: Proračun zidanih kon-
strukcija („Eurocode 6: Design of masonry structures“).
Kada je u pitanju seizmička otpornost zidanih konstruk-
cija, ona se u najvećoj meri postiže upotrebom armirano-
betonskih elemenata u okviru zidanih zidova.
Adresa autora: 1) Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet, Bulevar
kralja Aleksandra 73, 11000 Beograd
E-mail: bole@imk.grf.bg.ac.rs
2) Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Trg Dositeja
Obradovića 6, 21000 Novi Sad
E-mail: ladjin@uns.ac.rs
terijala koji se ugrađuju u zidove, kao i zbog najčešće
ograničenih mogućnosti sprovođenja rigorozne kontrole
pri izvođenju zidarskih radova, vrednosti mehaničkih ka-
rakteristika zidanih konstrukcijskih elemenata najčešće
se usvajaju sa velikom opreznošću, pa je stoga u pore-
đenju sa konstrukcijama od drugih materijala (armirani
beton, čelik, drvo), pouzdanost zidanih konstrukcija u
odnosu na vertikalna opterećenja objektivno uvek veća
nego kod drugih konstrukcija. To znači da je verovatnoća
otkazivanja zidanih konstrukcija pri takvim opterećenji-
ma uvek nešto niža nego kod konstrukcija koje bi se sa
više prava nego zidane mogle smatrati konstrukcijama od
savremenih materijala.

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 211–220 211

 Ovaj stav, međutim, ne važi kada se radi o zidanim
konstrukcijama izloženim horizontalnim, a posebno seiz-
mičkim opterećenjima, pri čijem delovanju u punoj meri
dolaze do izražaja specifične dinamičke karakteristike
takvih konstrukcijskih sistema i krto ponašanje inače ve-
oma nehomogenih zidnih struktura.
Zidane konstrukcije imaju niz slabosti u pogledu
njihovog ponašanja u zemljotresima, što je prevashod-
no vezano za krtost zidova i relativno veliku masu ovih
konstrukcija. Zidovi od opeke su u stanju da prenesu re-
lativno velike napone pritiska, ali imaju malu otpornost
na zatezanje i smicanje. Pojava velikih oštećenja zidanih
objekata pri dejstvu jakih zemljotresa vezana su i za, kao
što je već istaknuto, nepouzdanost svojstava ugrađenih
materijala i otežane uslove nadzora pri izvođenju radova.
Zbog svega navedenog nijedna druga vrsta konstrukcija
ne podleže tako rigoroznim zahtevima u pogledu aseiz-
mičkog projektovanja i građenja kao zidane zgrade.
Zidovi i stubovi izvedeni isključivo od elemenata za
zidanje povezanih malterom, koji se još nazivaju obič-
nim zidanim konstrukcijama, budući da imaju ponašanje
koje u najvećem broju slučajeva odgovara ponašanju
izrazito krtih materijala, seizmičkim silama se odupiru
samo svojim elastičnim radom, odnosno svojim dovoljno
visokim čvrstoćama i krutošću. U takvim okolnostima,
pri određenim nivoima seizmičkih opterećenja, obične
zidane konstrukcije naglo otkazuju, čime se čitav kon-
strukcijski sistem kompromituje, što znači da u takvim
uslovima dolazi do njegovog brzog kolapsa.
Ponašanje običnih zidanih konstrukcija pri delova-
nju seizmičkih (horizontalnih) sila može se prikazati pu-
Slika 1. Model ponašanja običnih zidanih konstrukcija pod dejstvom seizmičkih (horizontalnih) sila
Slika 2. Model ponašanja zidova uokvirenih armiranobetonskim serklažima pod dejstvom seizmičkih sila
212IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 211–220
tem modela predstavljenog na slici 1. Kao što pokazuje
slika 1a, „čist“ zid, a to isto važi i za zid kod koga na
gornjem i donjem kraju postoje tzv. horizontalni armi-
ranobetonski serklaži saglasno slici 1b, otkazuju naglo,
u trenutku formiranja kose pukotine, pri čemu do poja-
ve te pukotine konstrukcija radi skoro idealno elastično
saglasno slici 1d. Međutim, nastanak navedene pukotine
praktično označava i kolaps sistema, jer on, neposredno
nakon toga, dolazi u stadijum potpune destrukcije (slika
1c). Sve ovo predstavlja karakteristike zidova kao krtih
– neduktilnih sistema (sa duktilnošću D = γmax/γmax,e ≅ 1).
Ukoliko bi se kao jedan drugi model za analizu po-
našanja zidanih konstrukcija pri delovanju seizmičkih
sila usvojio zid uokviren armiranobetonskim serklažima
(slika 2), tj. ako bi se posmatrao „običan“ zid sa hori-
zontalnim i vertikalnim serklažima prema slici 2a, takav
sistem u odnosu na horizontalna opterećenja ne bi imao
značajno veću nosivost, ali bi on, s obzirom na parametar
duktilnosti, bio daleko ispred prethodno razmatranog slu-
čaja. I ovde bi praktično pri istoj elastičnoj deformaciji
(klizanju) γmax,e i pri odgovarajućem naponu τmax,e došlo
do pojave kose pukotine (slika 2a), ali ta pukotina sada
ne bi označavala granično stanje – lom sistema. Naime,
posle pojave navedene pukotine, u posmatranom zidu
(uključujući tu i pojavu pukotina u betonskim delovima
– serklažima), u igru se u punoj meri uključuje prisutna
armatura serklaža (slika 2b), pa zahvaljujući toj armaturi
konstrukcija ne doživljava odmah kolaps, već se uz zna-
čajno deformisanje još neko vreme odupire dejstvu sile S.
Stoga dijagram ponašanja zida u ovim okolnostima ima
oblik dat na slici 2c, tj. oblik koji ukazuje i na tzv. poste-
lastični „rad“ sistema.
Ovde se napominje da vrlo slično – duktilno pona-
šanje, koje se karakteriše parametrom duktilnosti D > 1
(slika 2c), imaju i zidovi armirani na načine prikazane
na slici 3, a logično i zidovi sa armaturnim mrežama ko-
je formiraju sistemi horizontalnih i vertikalnih čeličnih
šipki, na osnovu čega proizilazi da se duktilnost zidanih
konstrukcija može obezbediti isključivo postupkom ar-
miranja. Takve – armirane zidane konstrukcije, u koje,
šire posmatrano, treba ubrojati i konstrukcije od zidova
Slika 3. Zidovi sa horizontalnom i vertikalnom armaturom
uokvirenih armiranobetonskim serklažima, daleko bolje
podnose seizmička opterećenja – imaju veću aseizmič-
nost (mada se ni u takvim slučajevima ne isključuje mo-
gućnost pojave oštećenja – pukotina), i pri zemljotresima
ne ispoljavaju karakteristiku krtog loma koji praktično
označava kolaps običnih zidanih konstrukcija.
Veća sigurnost armiranih zidanih konstrukcija i zi-
danih konstrukcija uokvirenih armiranobetonskim ser-
klažima pri delovanju zemljotresa, koji u opštem slučaju
uslovljavaju oscilovanja svih, pa i zidanih konstrukcij-
skih sistema, posledica je upravno duktilnog ponašanja
takvih sistema pod seizmičkim opterećenjem.
U pomenutom Evrokodu 6 razmatranje armirano-
betonskih elemenata u okviru zidanih zidova, odnosno
definisanje osnovnih pravila za konstruisanje i proračun
zidanih zidova, kao nosećih elemenata konstrukcije spe-
cificirano je u tri grupe:
1. armirani zidovi,
2. prethodno napregnuti zidovi i
3. zidovi uokvireni armiranobetonskim serklažima.
Usvajanjem i objavljivanjem Evropskog standarda
EN 1996-1-1, 2005. godine (EC 6 – deo 1-1), definisani
su svi najvažniji zahtevi, koji moraju biti zadovoljeni pri
konstruisanju i građenju armiranih zidova. Pored odredbi
standarda EC 6, za analizu armiranih zidanih konstruk-
cija u seizmičkim područjima, moraju se uzeti u razma-
tranje i dodatne odredbe, koje su definisane za seizmički
otporne konstrukcije u Evrokodu 8.
Pored nesumnjivih prednosti koje armirani zidovi
imaju za prijem horizontalnih sila, ovaj tzv. unapređe-
ni sistem građenja zidanih konstrukcija zahteva dodatnu
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 211–220
kontrolu kvaliteta izvedenih radova, zato što nakon izvo-
đenja betonska ispuna i ugrađena armatura ostaju „skri-
veni“.
Funkcionisanje armiranih zidova se zasniva na za-
jedničkom radu armature, opeka i blokova, maltera i
ispuna od betona, kao i njihovih sličnih temperaturnih
koeficijenta širenja i skupljanja. Male razlike između
temperaturnih koeficijenata omogućavaju da komponen-
tni materijali rade zajedno u okviru normalnih tempera-
turnih promena, čime je izbegnuta pojava dodatnih napo-
na na kontaktu armature i maltera ili betona, koji mogu
narušiti adheziju između ovih materijala
i sprečiti dalji prenos sila.
Armatura mora biti ankerovana u
zidni element na način koji će osigurati
da armatura može biti napregnuta. Ovaj
mehanizam se obezbeđuje kroz malter
ili ispunu od betona. Naime, kad su ar-
mirane zidane grede, potporni zidovi ili
zidovi zgrada opterećeni sopstvenom
težinom, korisnim opterećenjem ili boč-
nim opterećenjem usled delovanja seiz-
mičkih sila ili sila vetra, sile se putem
pritiska kroz zidani element prenose u
malter ili ispunu od betona, a zatim kroz
te materijale i kroz kontaktnu zonu do
armature koja se napreže na zatezanje.
2. ODREDBE EVROKODA 6, KOJE SE ODNOSE
NA AB ELEMENTE ZIDOVA
U poglavlju 1.5, Evrokoda 6, dati su termini i defi-
nicije, koji se primenjuju pri projektovanju zidanih kon-
strukcija.
Osnovni pojmovi, koji se odnose na AB elemente
zidova, su:
– reinforced masonry: armirani zid – zidani zidovi u
koje su, u okviru maltera ili betona, ugrađene armaturne
šipke ili mreže, tako da se svi ugrađeni elementi zajedno
učestvuju u prenošenju opterećenja,
– prestressed masonry: prethodno napregnuti zid –
zid u kojime su, pomoću zategnute armature (kablova),
namerno izazvani unutrašnji naponi pritiska,
– confined masonry: zid uokvirem serklažima – zid
uokviren armiranobetonskim ili armiranim zidanim ele-
mentima u vertikalnom i horizontalnom pravcu,
– concrete infill: betonska ispuna – beton koji se
upotrebljava za ispunjavanje šupljina i praznina u okviru
zidova,
– bed joint reinforcement: armatura horizontalnih
spojnica – armaturni čelik fabrički proizveden za ugrađi-
vanje u horizontalne spojnice,
– reinforcing steel: čelik za armiranje – armaturni
čelik za armiranje zidova,
– prestressing steel: čelik za prethodno naprezanje –
čelične žice, šipke i užad za prethodno naprezanje
U poglavlju 3 standarda EN 1996-1-1:2005 defi-
nisani su osnovni materijali za izradu armiranih zidova:
elementi za zidanje, malter, beton i armatura.
213
 Za malter u horizontalnim spojnicama armiranih zi-
dova propisane su minimalne čvrstoće pri pritisku (fm), u
zavisnosti od vrste upotrebljene armature:
– min. 4 MPa, za obične armaturne šipke i
– min. 2 MPa za prefabrikovanu armaturu.
Osnovni uslovi kvaliteta za beton kao materijal za
ispunu u zidanim konstrukcijama su:
– beton mora biti u saglasnosti sa odredbama stan-
darda EN 206.
– beton se specificira na osnovu karakteristične čvr-
stoće pri pritisku „fck“ (klasa čvrstoće betona), koja odgo-
vara 28-dnevnoj čvrstoći određenoj na cilindru ili kocki,
prema standardu EN 206.
– klasa čvrstoće betona ne sme biti manja od 12/15
MPa.
– beton može biti projektovanih svojstava ili pro-
jektovanog sastava i treba da sadrži količinu vode koja
je potrebna da se obezbedi specificirana čvrstoća i da se
istovremeno dobije odgovarajuća ugradljivost.
– ugradljivost betona treba da bude takva da osigu-
ra potpuno popunjavanje šupljina u zidu, pri propisanom
postupku ugrađivanja betona. Klase konzistencije S3
– S5 (definisane metodom sleganja) zadovoljavaju taj
uslov u najvećem broju slučajeva. Izuzetno, za šupljine
u zidovima gde je najmanja dimenzija manja od 85 mm,
moraju se koristiti betoni klase konzistencije S5 ili S6,
pri čemu treba preduzeti mere da se smanji skupljanje
betona.
Slika 4. Armiranobetonska ispuna u dvoslojnom zidanom zidu
Slika 5. Betonska ispuna u šupljinama zidanog zida
214IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 211–220
– maksimalna veličina zrna agregata za betonsku
ispunu u zidanim zidovima ograničena je na 20 mm. U
slučajevima kada su šupljine manje od 100 mm ili kada
je zaštitni sloj betona do armature manji do 25 mm, zrna
agregata moraju biti manja od 10 mm.
Beton se u okviru zidanih konstrukcija, u najopšti-
jem slučaju, može upotrebiti u sledećim slučajevima:
– kao betonska ispuna za popunjavanje praznina i
šupljina u zidovima (slika 4, 5 i 6),
– za izvođenje horizontalnih i vertikalnih armirano-
betonskih serklaža (slika 7) i
– za izvođenje armiranobetonskih obloga zidova
(slika 8).
Osnovni uslovi kvaliteta za armaturu i čelik za pred-
naprezanje u zidanim konstrukcijama su definisani na
sledeći način:
– za armiranje zidanih zidova mogu se koristiti
ugljenični čelik i nerđajući čelik.
– u odnosu na poprečni presek, armatura može biti
glatka i rebrasta.
Slika 6. Betonske ispune u elementioma za zidanje
Slika 7. Zid uokviren armiranobetonskim serklažima
 – karakteristična čvrstoća armature (fyk) mora biti u
skladu sa odgovarajućim standardom (Anex C standarda
EN 1992-1-1).
– kao vrednost koeficijenta termičkog širenja ar-
mature može se uzeti 12x10-6 K-1, a razlike između ove
vrednosti i termičkih koeficijenata elemenata za zidanje
ili betona, se mogu zanemariti.
min
0.1% 0.1% 0.1 %
min 0.1%
h obloga đen, tako da se odupre relevantnim uslovima
s s
0.1 L 0.1 L t 0/ 2 t z t 0/ 2
L t
Slika 8. Armatura betonske obloge zidanog zida
– uslovi kvaliteta prefabrikovane armature za hori-
zontalne spojnice definisani su u standardu EN 845-3.
– uslovi kvaliteta čelika za prednaprezanje definisa-
ni su u standardu EN 10138, a karakteristične vrednosti
se uzimaju iz standarda EN 1992-1-1.
Armatura se za armiranje zidanih zidova, u najop-
štijem slučaju, može upotrebiti u sledećim slučajevima:
– vertikalna armatura u izbetoniranim prazninama i
šupljinama u zidovima (slike 4, 5 i 6),
– horizontalna armatura u horizontalnim spojnica-
ma zidova (slika 9) ili u izbetoniranim prazninama dvo-
slojnih zidova (slika 4),
– horizontalna i vertikalna armatura u armiranobe-
tonskim serklažima (slika 7) i
– horizontalna i vertikalna armatura u okviru armi-
ranobetonskih obloga zidova (slika 8).
Čelik za armiranje mora imati zadovoljavajuću traj-
nost, odnosno mora biti koroziono otporan ili odgova-
rajuće zaštićen. Kada je neophodna zaštita ugljeničnog
Slika 9. Obična i rešetkasta prefabrikovana armatura za armiranje zidanih zi- elementima, ne bi smele da se pojave neprihvat-
dova u horizontalnim spojnicama
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 211–220
čelika da bi se obezbedila odgovarajuća trajnost arma-
ture, mora se uraditi galvanizacija armaturnih šipki, ta-
ko da cinčana prevlaka ima minimalnu debljinu, koja je
propisana u zavisnosti od klase izloženosti ili se mora
zaštititi epoksidnim premazom. Zaštita armature postup-
kom galvanizacije izvodi se nakon završenog oblikova-
nja armature.
U slučajevima kada se koristi nezaštićena
armatura propisana je minimalna debljina za-
štitnog sloja betona u zavisnosti od klase izlo-
ženosti i sastava betona (količina cementa i vo-
serklaz docementni faktor).
zid Čelik za prednaprezanje mora da ima za-
dovoljavajuću trajnost kada je propisno ugra-
mikro izloženosti u toku planiranog životnog
veka objekta. U slučajevima kada je potrebna
galvanizacija čelika za prednaprezanje, sastav
čelika mora biti odgovarajući za takav postupak
zaštite. Svi elementi koji se koriste u postupku
prednaprezanja (ankeri, spojnice, cevi, čelične
pločice) moraju biti koroziono otporni u sredini
u kojoj se ugrađuju.
Proračun armiranih zidanih elemenata
izloženih savijanju, savijanju i aksijalnom priti-
sku ili samo aksijalnom pritisku, pored osnovnih pretpo-
stavki na kojima se bazira i proračun armiranobetonskih
konstrukcija, bazira se i na sledećim pretpostavkama:
– armatura je izložena istim varijacijama dilatacija,
kao i okolni deo zida,
– čvrstoća na zatezanje elemenata za zidanje se uzi-
ma da je jednaka nuli (zanemaruje se),
– maksimalna dilatacija pri pritisku za zidani zid za-
visi od kvaliteta materijala za zidanje,
– maksimalna dilatacija pri zatezanju u armaturi za-
visi od kvaliteta armature,
– dijagram napon – dilatacija za zid se može uzeti
isti kao i kod nearmiranih zidova, odnosno kao lineran,
kao parabola, parabola+prava ili kao pravougaoni
– dijagram napon – dilatacija za armaturu je defini-
san u standardu EN 1992-1-1,
– za poprečni presek koji nije ceo pritisnut, granična
dilatacija pri pritisku ne sme biti veća od emu = -0.0035
(3.50/00) za grupu elemenata za zidanje 1 i emu = -0.002
(20/00) za grupu elemenata za zidanje 2, 3 i 4,
– deformaciona svojstva betonske ispune
treba uzeti ista kao i za zid,
– kada se u pritisnutoj zoni nalaze i zid i
betonska ispuna, napon pritiska treba sračunati
na osnovu dijagrama napona baziranog na čvr-
stoći pri pritisku slabijeg materijala.
Postupak proračuna zidanih konstrukcija
se praktično zasniva na istim pretpostavkama
na kojima je bazirana i metoda graničnog stanja
loma armiranobetonskih konstrukcija.
Usled eksploatacionih uslova u armiranim
zidovima, kao i u ostalim armiranim zidanim
ljive prsline i veliki ugibi.
215
 U prethodno napregnutim zidanim zidovima ne bi
smele da se pojave prsline usled savijanja niti da se poja-
ve značajniji ugibi pri eksploatacionim uslovima.
Za zidove uokvirene vertikalnim i horizontalnim ar-
miranobetonskim serklažima prora­čun prema graničnom
stanju upotrebljivosti sprovodi se na isti način kao i za
nearmirane zidove.
Za prethodno napregnute zidove (slika 10) detalji
armiranja i postavljanja elemenata veze moraju biti u
skladu sa standardom EN 1992-1-1.
Slika 10. Prethodno napregnuti zid
Pri izvođenju armiranobetonskih serklaža u okviru
zidanih zidova, armaturu i beton treba ugrađivati nakon
izvođenja zidova, čime se postiže zadovoljavajuće anke-
rovanje.
Slika 11. Raspored vertikalnih serklaža u osnovi zidane zgrade
216IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 211–220
Pored svih pravila koja važe za armiranobetonske
konstrukcije, kod zidanih zidova sa horizontalnim i ver-
tikalnim serklažima, treba uzeti u obzir i sledeće prepo-
ruke (slika 11):
– armiranobetonski serklaži se moraju izvesti na
svakoj etaži, na svakom ukrštanju zidova i sa obe strane
otvora koji imaju površinu veću od 1.5 m2,
– dodatni armiranobetonski serklaži se moraju po-
staviti u zidovima na svakih 4 m u horizontalnom i ver-
tikalnom pravcu.
Površina porečnog preseka armiranobetonskih ser-
klaža ne sme biti manja od 0.02 m2, a najmanja dimenzija
u porečnom preseku ne sme biti manja od 15 cm. Povr-
šina vertikalne armature u serklažu mora biti najmanje
0.8% od površine poprečnog preseka serklaža ili najma-
nje 200 mm2. Kao uzengije se ne mogu koristiti šipke sa
prečnikom manjim od 6 mm, a najveće dozvoljeno me-
đusobno rastojanje između dve uzengije je 30 cm.
3. 
DODATNA PRAVILA ZA PROJEKTOVANJE
ZIDANIH KONSTRUKCIJA U SEIZMIČKIM
USLOVIMA
3.1. Proračun seizmičkih uticaja
U Evrokodu 6 su data opšta pravila za projektovanje
zidanih zgrada, dok su u Evrokodu 8 data dodatna pravila
koja treba uzeti u obzir pri projektovanju zidanih kon-
strukcija u seizmički aktivnim područjima.
Osnovni cilj Evrokoda 8 je da, u slučaju zemljotre-
sa, obezbedi da su: a) ljudski životi zaštićeni; b) ošte-
ćenja ograničena; i c) objekti značajni za zaštitu ljudi u
upotrebnom stanju. Nivo zaštite koji može da se obez-
bedi za različite kategorije zgrada stvar je optimalnog
dodeljivanja resursa, tako da se može očekivati da se to
razlikuje od države do države, što zavisi od relativnog
značaja seizmičkog rizika u odnosu na ostale rizike, kao
i od globalnih ekonomskih resursa.
U skladu sa proklamovanim ciljem, zgrade moraju
da budu projektovane i izvedene na takav način
da sledeći zahtevi budu zadovoljeni: a) zahtev
da se objekat ne sruši; i b) zahtev ograničenja
oštećenja; svaki sa odgovarajućim stepenom
pouzdanosti. Konstrukcija mora da bude pro-
jektovana i izvedena da izdrži projektno seizmi-
čko dejstvo bez lokalnog ili globalnog rušenja,
odnosno da zadrži svoj integritet i preostali ka-
pacitet nosivosti nakon zemljotresa. Projektno
seizmičko dejstvo je izraženo u smislu: a) refe-
rentnog seizmičkog dejstva povezanog sa refe-
rentnom verovatnoćom prekoračenja 10% u 50
godina ili referentnim povratnim periodom 475
god.; kao i b) faktora značaja γI, uzimajući u ob-
zir razlike u nivou pouzdanosti. Za seizmičko
dejstvo sa većom verovatnoćom pojave od pro-
jektnog (sa verovatnoćom prekorečenja 10%
u 10 godina, tj. povratnim periodom 95 god.)
zgrade se projektuju tako da mogu da izdrže ze-
mljotres bez pojave oštećenja i odgovarajućih
zastoja u korišćenju.
 U cilju zadovoljenja osnovnih zahteva, noseća kon-
strukcija se mora proveriti za sledeća granična stanja: a)
granično stanje nosivosti; i b) granično stanje upotreblji-
vosti. Granična stanja nosivosti su ona koja su povezana
sa rušenjem ili drugim oblicima loma konstrukcije koji
mogu da ugroze sigurnost ljudi, dok su granična stanja
upotrebljivosti povezana sa oštećenjima preko kojih de-
finisani zahtevi upotrebljivosti više ne mogu da budu
zadovoljeni. Za granično stanje nosivosti mora da se do-
kaže da konstrukcijski sistem poseduje odgovarajući ka-
pacitet otpornosti i disipacije energije koji su povezani sa
nivoom do kojeg se nelinearni odgovor očekuje. U ope-
rativnom smislu balans između otpornosti i kapaciteta di-
sipacije energije je karakterisan preko vrednosti faktora
ponašanja q i pridružene klase duktilnosti.
Kapacitet konstrukcijskih sistema da se dejstvu ze-
Slika 12. Elastičan i projektni spektar odgovora za seizmičku analizu
mljotresa suprotstave u nelinearnom domenu omogućava
njihov proračun sa seizmičkim silama koje su manje od
onih koje odgovaraju linearno elastičnom odgovoru. U
cilju da se izbegne eksplicitna nelinearna analiza, uzima-
jući u obzir kapacitet konstrukcije za disipaciju energije
kroz duktilno ponašanje njenih elemenata, sprovodi se
elastična analiza zasnovana na spektru odgovora koji je
redukovan u odnosu na elastični spektar (slika 12).
Proračunski model konstrukcije za seizmičku ana-
lizu zgrade treba da adekvatno odražava masu, krutost i
nosivost celog sistema.
Krutost konstrukcijskih elemenata određuje se uzi-
majući u obzir njihovu deformabilnost na savijanje i
smicanje, a ako je potrebno i aksijalnu deformabilnost.
S obzirom da se za vreme zemljotresa očekuje pojava
prslina i određeni stepen oštećenja zidova, u računskoj
analizi zidanih zgrada je potrebno koristiti krutost ispr-
skalih preseka. U nedostatku precizne procene krutosti,
potkrepljene odgovarajućom analizom, krutost na savi-
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 211–220
janje i smicanje može biti uzeta kao polovina vrednosti
elastične krutosti celog preseka bez prslina.
Vrednosti modula elastičnosti nalaze se unutar gra-
nica: 500fk<E<3000fk, gde je fk karakteristična čvrstoća
zida pri pritisku, koja zavisi od marke zida, odnosno od
kvaliteta opeke i maltera. U nedostatku eksperimentalnih
podataka, vrednost modula elastičnosti zida može se uze-
ti kao: E=1000fk.
U proračunskom modelu zidani nadvoji mogu biti
uzeti u razmatranje kao vezne grede između dva zida ako
su regularno spojeni za susedne zidove i spojeni za ve-
zne grede (serklaže) u nivou tavanice i nadvratne grede
ispod. Ako proračunski model uzima u obzir vezne gre-
de, konstrukcija se može analizirati kao okvir da bi se
u vertikalnim i horizontalnim elementima konstrukcije
odredili uticaji od seizmičkih dejstava.
U seizmičkoj analizi vi-
šespratnih zidanih zgrada se
uobičajeno pretpostavlja da su
mase koncentrisane u nivou me-
đuspratnih konstrukcija, kao i da
su tavanice beskonačno krute u
svojim ravnima. Pri horizontal-
nom opterećenju zgrada najbitni-
ji uticaj imaju pomeranja u hori-
zontalnim ravnima, pa se samo ta
pomeranja uzimaju eksplicitno u
obzir, dok su sva ostala obuhva-
ćena implicitno. Na ovaj način je
kretanje tavanice na nekom spra-
tu opisano sa tri parametra: dve
translacije u horizontalnoj ravni
i uglom obrtanja oko vertikalne
ose.
Inercijalni efekti od seiz-
mičkog dejsta izračunavaju se
uzimajući u obzir prisustvo masa
od svih gravitacionih opterećenja
koje se javljaju u sledećoj kombi-
naciji dejstava:
Σ Gkj "+" ΣYE,i · Qk,i (1)
gde su: Gkj karakteristične vrednosti stalnih opterećenja,
ΨE,i koeficijent kombinacije, a Qk,i karakteristične vred-
nosti promenljivih dejstava i, dok simbol „+“ označava
„kombinuje se sa“.
Referentni metod za određivanje seizmičkih utica-
ja je modalna analiza u kombinaciji sa metodom spektra
odgovora, gde se koristi linearno elastični model kon-
strukcije i projektni spektar seizmičkog dejstva. Zavisno
od konstrukcijskih karakteristika zgrade, može da se ko-
risti jedan od sledeća dva tipa linearno-elastične analize:
1) „metoda ekvivalentnih bočnih sila“ za zgrade koje za-
dovoljavaju određene uslove; i 2) „multi-modalna spek-
tralna analiza“ koja može da se primenjuje za sve tipove
zgrada.
Konstrukcije zgrada se u okviru seizmičkog prora-
čuna klasifikuju kao regularne (pravilne) i neregularne
217
(nepravilne), pri čemu se posebno se razmatra regular-
nost zgrade u osnovi i po visini. Za zgrade koje ispunja-
vaju kriterijume regularnosti u osnovi, analiza može da
se sprovede primenom dva ravanska modela, po jedan za
svaki glavni (horizontalan) pravac. U slučaju neregular-
nih zgrada u osnovi, moraju se koristiti prostorni modeli
da bi se obuhvatili nepovoljni efekti torzije. Ako su efek-
ti torzije izraženi, po pravilu dolazi do povećanja pome-
ranja i deformacija, naročito pri nelinearnom odgovoru
konstrukcije.
Sa namerom da se uzmu u obzir nepouzdanosti u
položaju masa i u prostornoj varijaciji seizmičkih kreta-
nja, izračunati položaj centra mase svake tavanice i mora
da se posmatra kao premešten iz svog nominalnog polo-
žaja za dodatni slučajni ekscentricitet u svakom pravcu:
eai = ±0,05Li, gde je Li dimenzija tavanice upravno na
razmatrani pravac seizmičkog dejstva.
Metoda ekvivalentnih bočnih sila primenjuje se kod
zgrada koje mogu da se analiziraju sa dva ravanska mo-
dela i čiji odgovor ne zavisi bitno od uticaja viših svoj-
stvenih oblika vibracija. To su zgrade koje su regularne
po visini i čiji je osnovni period vibracija T1 manji i od
4TC i od 2,0 s. Zidane zgrade po pravilu ispunjavaju ove
uslove. Seizmička smičuća sila u osnovi Fb za svaki ho-
rizontalan pravac za koji se zgrada analizira, treba da se
odredi prema sledećem izrazu Fb = m Sd (T1)λ, gde je m
ukupna masa zgrade iznad temelja ili iznad vrha krutog
podruma, T1 je osnovni period slobodnih vibracija za po-
smatrani horizontalan pravac, Sd(T1) je ordinata u projek-
tnom spektru za period T1, dok je λ korekcioni faktor, čija
je vrednost jednaka λ = 0,85 ako je T1 ≤ 2TC i zgrada ima
više od dva sprata, odnosno λ = 1,0 u svim drugim sluča-
jevima. Ukupna seizmička sila se po visini zgrade raspo-
deljuje proporcionalno veličini i položaju spratnih masa.
Multimodalna spektralna analiza se primenjuje na
zgrade koje ne zadovoljavaju uslove regularnosti u osno-
vi i/ili po visini. Pri primeni ove metode mora da se uzme
u obzir uticaj svih svojstvenih oblika vibracija koji zna-
čajno doprinose globalnom odgovoru zgrade. Ovaj zah-
tev se smatra zadovoljenim ako zbir efektivnih modalnih
masa za razmatrane svojstvene oblike vibracija iznosi
najmanje 90% od ukupne mase konstrukcije ili ako su
uzeti u obzir svi tonovi sa efektivnim modalnim masama
koje su veće od 5% ukupne mase konstrukcije. Kada se
koristi prostorni proračunski model, navedeni uslovi mo-
raju da se provere za svaki relevantni pravac.
U EN 1998 se razmatra simultano horizontalno se-
izmičko dejstvo u dva ortogonalna pravca. Ekstremna
vrednost bilo kog uticaja usled istovremenog dejstva
komponenti sezmičkog dejstva, određuje se kao kombi-
nacija uticaja od pojedinačnih dejstava. Pri tome se pri-
menjuje jedna od sledećih kombinacija:
2 2
EEd
prvi način:= EEdx + EEdy (2)
drugi način: E
 Ed = Edx + 0,3 EEdy ili
EEd = Edy + 0,3 EEdx(3)
218IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 211–220
gde EEdx i EEdy predstavljaju vrednosti uticaja usled seiz-
mičkog dejstva u pravcu izabranih osa x i y zgrade. Znak
svake komponente u navedenim gornjim kombinacijama
mora da se usvoji tako da bude najnepovoljniji za svaki
posmatrani uticaj.
3.2. Dokaz sigurnosti
Raspodela ukupne sile smicanja između različitih
zidova, koja je dobijena linearnom analizom, može se
modifikovati pod uslovom:
a) da je zadovoljena globalna ravnoteža (tj. da je do-
bijena ista ukupna sila smicanja u osnovi i da je postignut
isti položaj rezultante sila);
b) da sila smicanja ni u jednom zidu nije umanjena
za više od 25%, niti povećana za više od 33%; i
c) da su posledice redistribucije uzete u obzir kod
dijafragmi (tavanica).
Smatra se da je sigurnost protiv rušenja (granično
stanje nosivosti) u seizmičkoj proračunskoj situaciji osi-
gurana ukoliko su zadovoljeni zahtevi koji se odnose na
nosivost, duktilnost, ravnotežu, stabilnost temelja, kao
i na seizmičke razdelnice (dilatacije). Za sve konstruk-
cijske elemente (zidove) sledeća relacija mora da bude
zadovoljena:
Ed ≤ Rd (4)
gde je Ed proračunska vrednost uticaja od projektnog se-
izmičkog dejstva u skladu sa EN 1990 koja, ako je neop-
hodno, uključuje i uticaje drugog reda (koji kod zidanih
zgrada po pravilu nisu merodavni), a Rd je odgovarajuća
proračunska vrednost nosivosti, izračunata u skladu sa
odredbama za korišćene materijale (preko karakteristične
vrednosti čvrstoće materijala fk i parcijalnih koeficijenata
sigurnosti γm) i u skladu sa proračunskim modelom koji
odgovara specifičnom tipu konstrukcijskog sistema.
Proračunska vrednost bio kog uticaja Ed određuje se
kao vrednost uticaja od kombinacije dejstava za seizmič-
ke proračunske situacije:
Σ Gkj „+“ P „+“ AEd „+“Σ Y2,i · Qk,i (5)
gde Gkj predstavlja karakterističnu vrednost stalnog dej-
stva j, P je karakteristična vrednost prednaprezanja (ako
postoji), AEd je proračunska vrednost seizmičkog dejstva
(= γI  AEk, γI – faktor značaja, AEk – karakteristična vred-
nost seizmičkog dejstva), Ψ2,i je koeficijent kombinacije
za kvazi-stalnu vrednost promenljivog dejstva i, dok su
Qk,i karakteristične vrednosti promenljivih dejstava i.
Dokaz sigurnosti zgrade protiv rušenja mora biti
eksplicitno obezbeđena osim za zgrade koje ispunjava-
ju pravila za „jednostavne zidane objekte“. Za proveru
sigurnosti protiv rušenja, proračunska otpornost svakog
konstrukcijskog elementa se utvrđuje u saglasnosti sa EN
1996-1-1:2004. Kod dokaza granične nosivosti za seizmi-
čku proračunsku situaciju, koriste se parcijalni koeficijen-
ti sigurnosti γm za elemente za zidanje i γs za čelik. Ove
vrednosti treba odrediti u Nacionalnom aneksu, a prepo-
ručena vrednost za γm je 2/3 vrednosti navedene u Na-
cionalnom aneksu dokumenta EN 1996-1-1:2004, ali ne
manje od 1,5, dok preporučena vrednost za γs iznosi 1,0.
3.3.  Materijali, načini građenja i odredbe za projek-
tovanje i građenje
U Evrokodu 8 je propisano da elementi za zidanje
moraju biti dovoljno robusni da bi se izbegli lokalni krti
lomovi. Osim u slučaju niske seizmičnosti, normalizova-
na čvrstoća na pritisak elemenata za zidanje, određena u
skladu sa EN 772-1, ne sme biti manja od vrednosti fb,min
upravno na površinu spojnice, odnosno fbh,min paralelno
površini spojnice u ravni zida. Kao zone niske seizmič-
nosti tretiraju se ili one oblasti kod kojih projektno ubr-
zanje tla ag za tlo tipa A nije veće od 0,08g (0,78 m/s2)
ili one gde proizvod ag·S nije veći od 0,10g (0,98 m/s2).
Vrednosti fb,min i fbh,min za upotrebu u nekoj zemlji,
treba da se odrede u Nacionalnom aneksu svake zemlje,
a preporučene vrednosti su: fb,min = 5 N/mm2 i fbh,min = 2
N/mm2. Zahteva se mininimalna čvrstoća maltera fm,min,
koja je generalno veća od minimalne vrednosti date
u EN 1996 – preporučena vrednost je fm,min = 5 N/mm2
za nearmirane zidove i zidove sa serklažima, odnosno
fm,min = 10 N/mm2 za armirane zidove. Postoje tri alter-
nativne klase spojeva elemenata za zidanje: a) spojnice
potpuno ispunjene malterom; b) nepopunjene spojnice;
i c) nepopunjene spojnice sa mehaničkim spajanjem ele-
menata za zidanje.
U zonama srednje i visoke seizmičnosti, radi racio-
nalnosti, projektuju se konstrukcije sa duktilnim ponaša-
njem, a u ostalim zonama sa ograničenom duktilnošću.
Već je rečeno da se zidane zgrade svrstavaju kao: 1)
konstrukcije sa nearmiranim zidovima; 2) konstrukcije
sa zidovima ojačanim serklažima; i 3) konstrukcije sa
armiranim zidovima. Za navedene načine građenja, pre-
poručene su veoma male vrednosti gornje granice faktora
ponašanja q (1,5; 2,0 i 2,5 respektivno).
U slučaju upotrebe konvencionalnih metoda prove-
re nosivosti, gde se mehaničke karakteristike materijala
redukuju sa parcijalnim faktorima sigurnosti za materija-
le, a za raspodelu sila po elementima upotrebljavaju me-
tode elastične analize, proračunska otpornost konstrukci-
je može biti dosta manja od stvarne. Zbog toga bi se, u
načelu, preporučene vrednosti faktora ponašanja q mogle
modifikovati uzimajući u obzir moguću rezervu nosivo-
sti. Na osnovu analize više od 40 nearmiranih zidanih
zgrada, dobijene su vrednosti faktora rezerve nosivosti
(otpornosti) između 1,8 i 2,4 (Magenes, 2006).
Zbog male zatezne čvrstoće i niske duktilnosti, sma-
tra se da nearmirani zidovi koji su projektovani samo u
skladu sa odredbama EN 1996, imaju nizak kapacitet disi-
pacije (DCL) i da njihovu primenu treba ograničiti. Zbog
navedenih razloga nearmirani zidovi koji zadovoljavaju
odredbe postojećeg Evrokoda ne smeju biti primenjeni
ako vrednost agS prelazi određenu granicu ag,urm, koja se
mora odrediti u Nacionalnom aneksu. Vrednost za ag,urm
ne treba da je manja od one koja predstavlja prag za slučaj
niske seizmičnosti, a preporučena vrednost iznosi 0,20g.
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 211–220
Zidane zgrade moraju se sastojati od tavanica i zido-
va, koji su povezani u dva ortogonalna horizontalna prav-
ca i u vertikalnom pravcu. Spoj između tavanica i zidova
mora se adekvatno obezbediti čeličnim zategama (spo-
nama) ili armiranobetonskim horizontalnim serklažima.
Može se koristiti bilo koji tip tavanica ako su ispunjeni
opšti zahtevi za kontinuitet i efektivno delovanje dijafra-
gme. Smičući zidovi, tj. zidovi koji služe za prihvatanje
seizmičkih sila, moraju se postaviti u najmanje dva or-
togonalna pravca, a treba da ispune određene geometrij-
ske zahteve, a zidovi koji ne zadovoljavaju minimalne
geometrijske zahteve se mogu razmatrati kao sekundarni
seizmički elementi.
Za nearmirane zidove, koji zadovoljavaju odrebe
EN 1998-1, dodatno se zahtevaju horizontalne betonske
grede (serklaži) ili, alternativno, čelične zatege koje se
moraju postaviti u ravni zida u nivou svake tavanice, čiji
razmak ni u kom slučaju ne sme biti veći od 4,0 m. Ove
grede ili zatege moraju formirati kontinualne obodne ele-
mente koji su fizički po vezani. Horizontalne betonske
grede (serklaži) moraju imati podužnu armaturu čiji po-
prečni presek nije manji od 200 mm2.
Za zidove sa serklažima dodatno se zahteva da ho-
rizontalni i vertikalni vezni elementi (serklaži) moraju
biti međusobno povezani i usidreni za elemente glavnog
kostrukcijskog sistema. Da bi se dobila kvalitetna veza
između serklaža i zidanog dela, beton ovih elemenata se
mora ugraditi nakon izvođenja zidanog dela. Dimenzije
poprečnog preseka i horizontalnih i vertikalnih serklaža
ne smeju biti manje od 150 mm. Kod dvoslojnih zidova,
debljina veznih elemenata (seklaža) treba da obezbedi
povezivanje oba sloja i njihovo efektivno utezanje. Ver-
tikalni serklaži za utezanje zidova se moraju postaviti: a)
na slobodnim krajevima svih konstrukcijskih elemenata
zida; b) sa obe strane svakog otvora u zidu čija je povr-
šina veća od 1,5 m2; c) unutar zida, ako je potrebno, da
razmak između serklaža ne bude veći od 5 m; i d) kod
svakog ukrštanja zidova, gde god su vertikalni serklaži
na rastojanju većem od 1,5 m. Horizontalni serklaži po-
stavljaju se u ravni zida u nivou svake tavanice, pri čemu
razmak ni u kom slučaju ne sme biti veći od 4 m. Oko
podužne armature treba da se postave uzengije prečni-
ka ne manjeg od 5 mm i na razmaku ne manjem od 150
mm. Nastavljanje aramature mora se postići preklopima
na dužini ne manjoj od 60 prečnika šipki. Čelik za armi-
ranje mora biti klase B ili C u saglasnosti sa EN 1992-1-
1:2004, tabela C.1.
Za armirane zidove se zahteva da se horizontalna
armatura postavlja u spojnice ili u žlebove u elementi-
ma za zidanje, na veritkalnom razmaku ne većem od 600
mm. U posebne elemente za zidanje sa udubljenjima,
mora se postaviti armatura za nadvoje i parapetne grede
(nadzidke). Moraju se koristiti čelične armaturne šipke
prečnika ne manjeg od 4 mm, savijene oko vertikalnih
šipki na ivicama zida. Minimalni procenat horizontalne
i vertikalne armature u zidu, u odnosu na celu površinu
preseka, ne sme biti manji od 0,05%, odnosno 0,08%,
respektivno. Mora se izbeći visok procenat horizontalne
armature koji bi doveo do loma pritisnutih elemenata za
219
zidanje pre tečenja čelika. Vertikalna armatura mora biti
smeštena u odgovarajući džepovima, šupljinama ili otvo-
rima elemenata za zidanje, poprečnog preseka ne manjeg
od 200 mm2: a) na oba slobodna kraja svakog zidnog ele-
menta; b) kod svakog ukrštanja zidova; i c) unutar zida,
tako da razmak između ove armature ne bude veći od 5
m. Parapetne grede i nadvoji se moraju pravilno povezati
sa zidanim delovima susednih zidova i pričvrstiti za njih
horizontalnom armaturom.
Zahvalnost
Rad je urađen u okviru naučno-istraživačkog pro-
jekta TR 36043 „Razvoj i primena sveobuhvatnog pri-
stupa projektovanju novih i proceni sigurnosti postojećih
konstrukcija za smanjenje seizmičkog rizika u Srbiji“
koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja Republike Srbije.
220IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 211–220
LITERATURA:
[1] Eurocode 6 – Design of masonry structures – Part
1-1: General rules for reinforced and unreinforced
masonry structures (European standard EN 1996-1-
1:2005), 2005, pp. 123.
[2] CEN-EN 1998-1: Eurocode 8: Design of structures
for earthquake resistantce. Part 1: General rules, se-
ismic actions and rules for buildings, 2004. Prevod
– Građevinski fakultet, Beograd, 2009
[3] Lađinović Đ., Aćić M.: Koncept projektovanja zida-
nih zgrada u seizmičkim područjima prema Evroko-
du EN 1998-1. Izgradnja 65, br. 5-6, Beograd, 2009,
str. 289-302
[4] M. Muravljov, B. Stevanović: Zidane i drvene kon-
strukcije zgrada, Građevinski fakultet Univerziteta
u Beogradu, 2003.
SEIZMIČKI PRORAČUN ZIDANIH ZGRADA
PREMA EVROKODU 8
SEISMIC DESIGN OF MASONRY STRUCTURES
BASED ON EUROCODE 8
UDK: 006.44:624.042.7(4)EN
Stručni rad

Prof. dr Ratko SALATIĆ, dipl.građ.inž.

Prof. dr Rastislav MANDIĆ, dipl.građ.inž.
Marko MARINKOVIĆ, mast.inž.građ.

REZIME
Seizmički proračun zidanih zgrada je nezaobilazan zadatak građevinskih inženjera u sva-
kodnevnoj praksi. On je veoma značajan za objekte u seizmičkim područjima imajući u vidu da
zidane zgrade po pravilu imaju znatno manju seizmičku otpornost u odnosu na savremene ar-
miranobetonske i čelične objekte. U radu je razmatrano više tipova zidanih elemenata konstruk-
cije koji se pojavljuju u okviru novoprojektovanih ili već izgrađenih zidanih objekata. Seizmički
proračun zidanih objekata analiziran je u skladu sa odredbama evropske inženjerske regulative
Evrokod 6 i Evrokod 8, koji se odnosi na zidane konstrukcije. Data su praktična uputstva i pro-
cedure za seizmički proračun zidanih zgrada.
Ključne reči: zidane zgrade, zidani zidovi, Evrokod 6, Evrokod 8.
SUMMARY
Seismic design of masonry buildings is a very common task of civil engineers in their da-
ily practice. It is very important for structures in seismic areas bearing in mind that the brick
buildings typically have a much lower seismic resistance compared to modern reinforced con-
crete and steel structures. In this paper several types of masonry structural elements have been
examined, which appear within the newly or already constructed masonry buildings. Seismic
analysis of masonry structures has been analyzed in accordance with the provisions of European
engineering regulations Eurocode 6 and Eurocode 8 relating to masonry. The paper presents the
practical guidance and procedures for seismic analysis of masonry buildings.
Key words: masonry buildings, masonry walls, Eurocode 6, Eurocode 8.

1. UVOD proračunu zidanih konstrukcija mora se pristupiti sa po-

Zidani elementi i zidane konstrukcije su nezaobila-
zni činilac u građevinskim konstrukcijama, iako je ope-
ka izgubila primat u nosećim elementima savremenih
građevinskih objekata. Aktuelnost zidanih elemenata je
zadržana u dugom graditeljskom razdoblju zahvaljujući
osobinama kao što su: jeftina i jednostavna proizvodnja,
ekološki materijal, jednostavna gradnja i dobre toplotne
karakteristike. Međutim, zidane konstrukcije su izrazito
nepovoljne sa aspekta seizmičke otpornosti, jer se od-
likuju veoma nepovoljnim karakteristikama, kao što su
velika masa, velika krutost, mala zatezna čvrstoća i niska
duktilnost. Duktilnost materijala i konstrukcije i kapaci-
tet disipacije energije su osobine na kojima se insistira u
svim aktuelnim seizmičkim propisima. Zbog smanjene
duktilnosti zidane zgrade po pravilu imaju znatno manju
seizmičku otpornost u odnosu na savremene armirano-
betonske i čelične objekte. U tom smislu, seizmičkom
Adresa autora: Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet, Bulevar
kralja Aleksandra 73, 11000 Beograd
E-mail: salatic@grf.rs
sebnom pažnjom.
Preporukama najnovijih evropskih propisa EN 1996
(Evrokod 6) i EN 1998 (Evrokod 8), kao i preporuka-
ma FEMA-e (Federal Emergency Management Agency,
SAD), detaljnije su dati postupci za projektovanje, pro-
račun i oblikovanje zidanih konstrukcija. U Evrokodu 6
(EC6), Deo 1-1 mogu se naći opšta pravila za projekto-
vanje nearmiranih i armiranih zidanih zgrada, dok se u
Evrokodu 8 (EC8), navode dodatna pravila koja se mo-
raju uzeti u obzir pri proračunu zidanih konstrukcija u
seizmičkim područjima. Kako primena ovih evropskih
tehničkih propisa postaje neminovnost u našoj državi,
građevinskim inženjerima je neophodno poznavanje
principa i odredbi proračuna, jer se razlikuju od važećih
nacionalnih propisa. U ovom trenutku još nisu komple-
tirani i usvojeni nacionalni aneksi koji će biti sastavni
delovi evropske tehničke regulative. U skladu sa tom či-
njenicom, u radu su usvojene preporučene vrednosti koje
će se definitivno utvrditi nacionalnim aneksom. Iako se
računarski programi svakodnevno koriste u inženjerskim

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234 221

proračunima, još uvek postoji velika praznina u proraču-
nu zidanih konstrukcija i zidanih elemenata na seizmičko
dejstvo.
U ovom radu izložen je postupak seizmičkog prora-
čuna zidanih konstrukcija prema Evrokodu 8, pri čemu je
u potpunosti uvažavan i Evrokod 6, koji se odnosi na pro-
račun zidanih konstrukcija. Ne ulazeći u detaljnu analizu
i komentarisanje principa odredbi evropskih normativa,
postupak praktičnog proračuna je prikazan na jednosta-
van i jasan način, primenljiv u svakodnevnoj inženjer-
skoj praksi. Primer proračuna je sproveden na jednom
konkretnom izabranom zidanom objektu.
Seizmički proračun zidanih konstrukcija za građe-
vinske inženjere − projektante građevinskih konstrukci-
ja je interesantan posebno sa dva aspekta, kako za nove
objekte tako i za postojeće izgrađene objekte. Čest je slu-
čaj potrebe za rekonstrukcijom, a naročito dogradnjom,
postojećih zidanih konstrukcija.
Pri razmatranju zidanih konstrukcija treba razliko-
vati više tipova zidanih konstrukcija: nearmirane (obič-
ne) zidane konstrukcije, zidane konstrukcije sa armira-
nobetonskim serklažima i armirane zidane konstrukcije.
Nearmirane zidane konstrukcije po pravilu se vezuju za
postojeće izgrađene zidane objekte, dok su zidane kon-
strukcije sa armiranobetonskim serklažima primenjene u
novoizgrađenim objektima, ili u objektima koji su izgra-
đeni u skladu sa propisima koji su usvojeni nakon pozna-
tog skopskog zemljotresa 1963. godine.
Seizmički proračun se po pravilu sprovodi nakon
proračuna konstrukcije za vertikalno (stalno i korisno)
opterećenje, tako što se utvrđuje da li je seizmička ot-
pornost sa usvojenim dimenzijama konstrukcije u skladu
sa zahtevanom seizmičkom nosivošću prema aktuelnim
propisima. Seizmička otpornost zidanog objekta pre sve-
ga je prvenstveno uslovljena primenom opštih principa
projektovanja zgrada i pravilnim izvođenjem konstruk-
tivnih detalja. Podrazumevajući da su ti osnovni zahtevi
ispoštovani treba spovesti i numeričku proveru seizmič-
ke nosivosti zidanog objekta i nosivosti zidanih eleme-
nata – zidova.
U cilju jasnoće izlaganja u radu, a ne umanjujući
opštost proračuna, razmatranje će se ograničiti na zido-
ve sa malterom opšte namene, sa spojnicama potpuno
ispunjenim malterom i jednostruke zidove. Nadprozor-
nici, nadvoji i međuprozorski stupci nisu bili predmet
ovog rada i potrebno je da im se posveti posebna pažnja
u seizmičkom projektovanju zidanih zgrada. Pored toga,
treba napomenuti da su obrađene samo noseće zidane
konstrukcije, a ne i zidana ispuna kod skeletnih sistema.
Konstruktivni zidovi u zidanim zgradama su glavni
noseći elementi konstrukcije za prijem različitog optere-
ćenja:
– aksijalno naprezanje gravitacionog opterećenja;
– fleksiono i smičuće naprezanje u ravni zida usled
bočnog vetra i zemljotresa opterećenja koji deluju na
zgradu u pravcu paralelnom ravni zida;
– fleksiono i smičuće naprezanje van ravni zida
usled bočnog dejstva vetra, zemljotresa ili eksplozivnog
222IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234
udara, kao i usled ekscentričnog dejstva vertikalnog op-
terećenja.
Zemljotresno opterećenje prouzrokuje horizontalne
inercijalne sile u zidovima i tavanicama, koje su propor-
cionalne masi i ubrzanju na njihovom nivou. Tavanice
kao horizontalne dijafragme prenose inercijalne sile na
elemente konstrukcije koji imaju horizontalnu krutost
– zidove. Na slici 1, gde je prikazan izometrijski izgled
jednostavne prizemne zidane zgrade, mogu se uočiti dve
vrste naprezanja za slučaj seizmičkog dejstva iz jednog
pravca: naprezanje u svojoj ravni za zidove A i B i napre-
zanje van svoje ravni za zidove C i D.
Slika 1. Dejstvo inercijalnih sila na zidani objekat
2.  OSNOVNE FAZE PRORAČUNA ZIDANIH
KONSTRUKCIJA
Uvažavajući relevantne Evrokodove 6 i 8 proračun
zidanih konstrukcija može se podeliti u osam osnovnih
faza proračuna:
1. Projektovanje zidanog objekta. Sagledavanje
prostorne noseće konstrukcije objekta za prijem kako
vertikalnog tako i horizontalnog opterećenja. Potrebno je
što je više moguće ispoštovati pravila za projektovanje
seizmički otpornih konstrukcija.
2. Utvrđivanje eksploatacionog statičkog optereće-
nja. U zavisnosti o namene objekta, a u skladu sa propi-
sima i standardima usvaja se nivo i vrsta eksploatacionog
opterećenja.
3. Određivanje uticaja usled statičkog opterećenja.
Primenom poznatih postupaka teorije konstrukcija koji
su implementirani u računarske programe, relativno jed-
nostavno se određuju uticaji u nosećoj konstrukciji.
4. Dimenzionisanje elemenata konstrukcije. Za pret-
hodno određene uticaje u konstrukciji i pretpostavljene
materijale određuju se potrebne dimenzije i mehaničke
karakteristike nosećih elemenata. Dimenzionisanje ele-
menata zidanih konstrukcija sprovodi se po metodi gra-
ničnih stanja, dokazivanjem graničnog stanja nosivosti.
5. Provera graničnog stanja upotrebljivosti.
6. Utvrđivanje seizmičkog opterećenja.
7. Određivanje uticaja usled seizmičkog optereće-
nja.
8. Provera otpornosti konstrukcije na seizmičko op-
terećenje.
 Za postojeće izgrađene objekte (za slučaj rekon-
strukcije, dogradnje objekta i sl.) treba uvažiti činjenicu
da nije moguće uticati na fazu (1) projektovanja zidanog
objekta, a da se faza dimenzionisanja (4) odnosi na pro-
veru nosivosti za poznate dimenzije elemenata i utvrđeni
kvalitet ugrađenog materijala.
Podrazumevajući da su faze proračuna koje se od-
nose na vertikalno opterećenje prethodno sprovedene, u
radu detaljnije će se razmotriti faze (6), (7) i (8).
3.  OSNOVE SEIZMIČKOG PRORAČUNA PRE-
MA EVROKODU 8
Proračun po Evrokodu 8 zasnovan je na dva osnov-
na zahteva pri dejstvu očekivanog zemljotresa:
– zahtev da se konstrukcija ne sruši (bez lokalnog ili
globalnog rušenja), i
– zahtev da se ograniči oštećenje konstrukcije.
Očekivani zemljotres za prvi zahtev ima povrat-
ni period TNCR = 475 godina, što odgovara zemljotresu
sa 10% verovatnoće pojave u 50 godina, dok očekivani
zemljotres za drugi zahtev ima povratni period 95 godi-
na, odnosno 10% verovatnoće pojave u 10 godina. Do-
zvoljeno oštećenje konstrukcije mora da bude takvo da
troškovi sanacije budu znatno manji od vrednosti same
konstrukcije.
Seizmički proračun prema odredbama Evrokoda 8
može se sprovesti primenom linearno elastične i neline-
arne analize. U zavisnosti od konstruktivnih karakteristi-
ka zgrade, linearna analiza se primenjuje koristeći jedan
od dva tipa linearno elastične analize:
– metoda ekvivalentnih bočnih sila i
– multimodalna spektralna analiza.
Metoda ekvivalentnih bočnih sila može da se prime-
ni na zgrade čiji odgovor ne zavisi bitno od uticaja viših
svojstvenih oblika slobodnih oscilacija. Ovaj kriterijum
se smatra ispunjenim, ako zgrada zadovoljava kriteriju-
me regularnosti po visini i ima osnovne periode slobod-
nih vibracija T1 za svaki od dva glavna pravca:
 4T
T1 ≤  c
2, 0 s
Kada su u pitanju zidane zgrade gornji uslov je, po
pravilu, zadovoljen. Procena seizmičke otpornosti svodi
se na poređenje proračunske nosivosti (otpornosti) pre-
seka elementa konstrukcije Rd i proračunske (granične)
vrednosti seizmičkog uticaja Ed:
Ed ≤ Rd (1)
Proračunska nosivost Rd izračunava se na osnovu
karakterističnih vrednosti čvrstoća materijala zida, a pro-
računska vrednost Ed primenom parcijalnih koeficijenata
sigurnosti za svaku od vrsta opterećenja.
4. SEIZMIČKI PRORAČUN ZIDANIH ZGRADA
4.1. Posebna pravila i zahtevi
Pri projektovanju zidanih zgrada primenjuju se
odredbe Evrokoda 6, dok pri seizmičkom proračunu po-
stoje dodatna pravila i zahtevi u skladu sa odredbama
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234
Evrokoda 8. Tako na primer, propisane su minimalne
vrednosti čvrstoće elemenata za zidanje i maltera, koje
su date u tabeli 1.
Tabela 1. Minimalne čvrstoće prema Evrokodu 8
Minimalna čvrstoća N/mm2
Elementa za zidanje upravno na površinu
5.0
spojnice fb,min
Elementa za zidanje paralelno površini spojnice
2.0
u ravni zida fbh,min
Maltera za nearmirane zidove fm,min 5.0
Maltera za armirane zidove fm,min 10.0
Od pravila građenja naglašava se da je potrebno
adekvatno obezbediti vezu između zidova i tavanica
preko čeličnih spona i armiranobetonskih horizontalnih
serklaža. Smičući zidovi moraju postojati u najmanje dva
ortogonalna pravca, pri čemu smičući zidovi treba da is-
pune određene geometrijske zahteve:
– efektivna debljina zidova tef ≥ tef,min;
– odnos efektivne visine zida prema efektivnoj de-
bljini zida hef/tef ≤ (hef/tef)max;
– odnos dužine zida l i veće čiste visine otvora h po-
red zida ne sme biti manji od minimalnog odnosa (l/h)min.
Preporučene vrednosti geometrijskih zahteva date
su u tabeli 2.
Tabela 2. Zahtevi za smičuće zidove
Tip zida tef,min (hef/tef)max (l/h)min
Nearmirani, od kamena 350 mm 9 0.5
Nearmirani, bilo koji
240 mm 12 0.4
elementi
Zidovi sa serklažima 240 mm 15 0.3
Armirani zidovi 240 mm 15 -
Smičući zidovi koji ne zadovoljavaju navedene zah-
teve tretiraju se kao sekundarni seizmički elementi.
U specijalnom slučaju kada zidane zgrade zadovo-
ljavaju propisane uslove regularnosti, minimalne vred-
nosti mehaničkih karakteristika materijala i geometrijske
zahteve elemenata konstrukcije (slučaj „Jednostavnih zi-
danih zgrada“), seizmički proračun nije potreban.
4.2. Utvrđivanje seizmičkog opterećenja
Proračun seizmičkog opterećenja zavisi od znača-
ja i složenosti konstrukcije. Za slučaj regularnih zidanih
konstrukcija, pretpostavlja se da deluje jedna komponen-
ta seizmičkog opterećenja za svaki od dva ortogonalna
pravca. Pretpostavka se zasniva na činjenici da odgovor
zidanih konstrukcija po pravilu ne zavisi od viših glavnih
oblika (tonova) oscilovanja. Ukupna smičuća projektna
sila u osnovi (bazi) objekta Fb za svaki pravac se odre-
đuje kao:
Fb = Sd (T1) · m · λ (2)
gde su:
223
Sd (T1) − ordinata projektnog spektra za sopstveni period celeration) određuje vršno horizontalno ubrzanje (sa po-
oscilovanja T1; vratnim periodom 475 godina) na koti fundiranja.
m − ukupna masa objekta iznad nivoa temelja, od- Nearmirani zidovi ne smeju biti primenjeni u zgra-
nosno iznad nivoa krute podzemne etaže; dama, ako vrednost agS prelazi gornju granicu projektnog
λ − k orekcioni faktor (λ = 0.85 za T1 ≤ 2Tc i ako ubrzanja ag,urm = 0.2 g.
zgrada ima više od dva sprata; λ = 1.0 za ostale Za zgrade neregularne u osnovi, vrednosti faktora
slučajeve). ponašanja q se redukuju za 20%, ali ne treba ih uzimati
Ordinata projektnog spektra, određenog na osnovu manje od q = 1.5.
elastičnog spektra tipa 1, za sopstveni period oscilovanja Inercijalne sile koje nastaju usled projektnog seiz-
T1 zidanih konstrukcija po pravilu je na gornjem kon- mičkog dejstva treba da se računaju na osnovu masa koje
stantnom delu dijagrama spektra odgovora (slika 2), pa se javljaju pri kombinaciji gravitacionih dejstava:
iznosi:
2.5 ag S
∑Gkj "+ " ∑ ΨE,i Qk,i (4)
Sd (T1 ) =
j ≥1 i ≥1
q (3)
gde su:
gde su: ΨE,i = φ · Ψ2,i;
ag = γI · agR − projektno ubrzanje tla kategorije A; φ − koeficijent koji uzima u obzir korelaciju opterećenja
agR − horizontalno ubrzanje na površini tla kate- po spratovima (Tabela 4).
gorije A (tlo za koje je osrednjena vrednost
Tabela 4. Vrednosti parametra φ
brzine smičućih talasa vs ≥ 800 m/s);
γI − faktor značaja objekta, γI = (0.8 – 1.4); Promenljivo dejstvo Sprat φ
S − faktor tla određen kategorijom tla, Krov 1.0
S = (1.0 – 1.4);
Spratovi sa sadržajima u
q − faktor ponašanja konstrukcija (tabela 3). 0.8
Kategorija A-C korelaciji
Spratovi sa nezavisnim
0.5
sadržajem
Kategorija D-F
1.0
i arhive

Koeficijenti kombinacije ΨE,i uzimaju u obzir vero-

vatnoću da maksimalna opterećenja Qk,i nisu prisutna na
celoj konstrukciji tokom dejstva zemljotresa. Vrednosti
Ψ2,i date su u Tabeli A1.1., EN 1990, Aneks A1.
Za slučaj primene metode ekvivalentnih bočnih si-
la, kombinacija efekata komponenata seizmičkog dejstva
može se razmatrati na jedan od dva načina. U prvom na-
činu ekstremna vrednost bilo kog uticaja procenjuje se
kao kvadratni koren zbira kvadrata uticaja za svaku hori-
Slika 2. Projektni spektar zontalnu komponentu:

Dosadašnje iskustvo sa proračunom odgovora lo- EEd

= 2
EEdx 2
+ EEdy (5)
kalnog tla na seizmičku pobudu u Srbiji (Radovanović,
2011) ukazuje na teškoće neposredne primene spektra Manje konzervativan način pretpostavlja merodav-
odgovora u skladu sa odredbama Evrokoda 8. Zato se ne uticaje prema kombinaciji vrednosti seizmičkih uti-
preporučuje da se, pre donošenja Nacionalnog aneksa caja i to:
za Evrokod 8, za konstrukcije koje imaju osnovni peri-
od oscilovanja TB ≤ T ≤ TC relacija (3) koristi u obliku a) EEdx "+" 0.3 EEdy
Sd (T1) = 2.5 γI PGA/q, pri čemu PGA (Peak Ground Ac-
b) EEdy "+" 0.3 EEdx (6)
Tabela 3. Faktor ponašanja za zidane zgrade
gde su:
Način građenja q EEdx – vrednost uticaja usled seizmičkog dejstva u pravcu
Nearmirani zidovi prema EC6, slučaj niske ose konstrukcije;
1.5
seizmičnosti EEdy − vrednost uticaja usled seizmičkog dejstva u prav-
Nearmirani zidovi prema EC8 1.5 – 2.5 cu ose konstrukcije.
Zidovi sa serklažima 2.0 – 3.0
Znak svake komponente u navedenim kombinaci-
jama mora da se usvoji tako da bude najnepovoljniji za
Armirani zidovi 2.5 – 3.0 svaki posmatrani uticaj.

224IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234

4.3. Preraspodela ukupne seizmičke sile na zidove
Uticaji u elementima zidane konstrukcije, za usvo-
jeno seizmičko opterećenje, određuju se primenom uo-
bičajenih postupaka teorije konstrukcija. Seizmičko op-
terećenje je po svojoj prirodi prostorno opterećenje, pa
je potrebno sprovesti analizu razmatrajući objekat kao
prostorni model. Prostorni model se sastoji od vertikal-
nih i horizontalnih nosećih elemenata konstrukcije, sa
stvarnim odnosom krutosti svih elemenata konstrukcije,
što uslovljava realnu raspodelu seizmičkog opterećenja
na noseće elemente konstrukcije.
U čestim inženjerskim aproksimacijama za pojed-
nostavljenje proračuna usvajaju se pretpostavke da po-
stoji samo krutost zidova na smicanje, da su tavanice ap-
solutno krute, da se ne menja debljina zida po visini i da
horizontalnu silu primaju samo zidovi koji su u pravcu
delovanja sile. Ovim pretpostavkama ne razmatraju se či-
njenice koje su bitne u seizmičkom proračunu kao što su:
–  uticaj krutosti ploče na preraspodelu opterećenja
po vertikalnim elementima;
–  odnos smičuće i fleksione krutosti zidova;
–  uticaj otvora u zidovima na krutost zidova;
–  torzioni uticaj seizmičkog opterećenja na kon-
strukciju.
Uvažavajući činjenicu da je opšte prihvaćena prime-
na računarskih programa u teoriji konstrukcija, pretpo-
stavke za racionalizaciju proračuna nemaju više opravda-
nja ni u standardnim inženjerskim proračunima. U radu
se predlaže proračun koji je primeren sadašnjem vreme-
nu, primenom Metode konačnih elemenata.
Slika 3. Prostorni model zidane zgrade
Prostorni model konstrukcije zidane zgrade može
biti dosta složen usled velikog broja zidova različite du-
žine (krutosti) za svaki od dva ortogonalna pravca, kao i
postojanja različitih veličina otvora u zidovima (slika 3).
Trodimenzionalni model zgrade adekvatno odra-
žava krutost celog sistema, uzimajući u obzir krutost na
fleksiono, smičuće i aksijalno naprezanje elemenata kon-
strukcije, za slučaj elastične krutosti preseka bez prslina.
Elementi koji se koriste u modelu Metode konačnih ele-
menata su dvodimenzionalni elementi, pri čemu su zido-
vi napregnutui u svojoj ravni, a ploče upravno na svoju
ravan. Integracijom smičućeg napona u bazi elemenata
zidova određuju se preraspodeljene smičuće sile za svaki
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234
od zidova. Zbirno preraspodeljene smičuće sile po zido-
vima su jednake ukupnoj sili smicanja, za svaki od dva
ortogonalna pravca. Isto važi i za aksijalno operećenje u
zidovima (gravitaciono opterećenje).
Slika 4. Raspodela seizmičkih sila po visini zgrade
Seizmičke sile po visini zgrade raspodeljuju se pre-
ma približnom obrascu (slika 4):
Gi H i
Fi = Fb , (7)
n
∑ i = 1Gi H i
gde su:
Fi − seizmička horizontalna sila u i-tom spratu,
Gi − težina i-tog sprata,
Hi − visina i-tog sprata od ruba temelja.
Kako bi se uzele u obzir nepouzdanosti u stvarnom
položaju masa u prostornom modelu konstrukcije, pri
dejstvu zemljotresnih uticaja, centar masa svake tava-
nice potrebno je razmatrati kao da je pomeren iz svog
nominalnog položaja za dodatni slučajni ekscentricitet u
svakom pravcu:
eai = ±0.05 Li (8)
gde su:
eai − slučajni ekscentricitet spratne mase i u odnosu na
nominalni položaj centra mase, koji se primenjuje
u istom smeru za sve spratove;
Li − dimenzija tavanice upravna na pravac seizmičkog
dejstva.
Seizmičko opterećenje, s obzirom na svoju prirodu,
izaziva inercijalne sile alternativnog znaka. U slučaju
proračuna zidova koji nisu simetrični za dejstvo hori-
zontalnog seizmičkog opterećenja, potrebno je odrediti
merodavan pravac dejstva zemljotresa.
4.4. Uticaji u zidovima
Potrebno je odrediti uticaje za svaki od elemenata
zidane konstrukcije. Pored pripadajuće (preraspodeljene)
projektne seizmičke sile zida, treba odrediti normalnu
(vertikalnu) silu u zidu, odnosno proračunsku vrednost
vertikalnog opterećenja NEd. Proračunske vrednosti uti-
caja određuju se u skladu sa odredbama za kombinaciju
zemljotresnog dejstva sa drugim dejstvima. Proizvoljan
uticaj Ed određuje se na osnovu kombinacije dejstava:
∑Gkj "+ " AEd "+ " ∑ Ψ2,i Qk,i (9)
j ≥1 i ≥1
225
gde su Gkj karakteristične vrednosti uticaja usled stalnog
opterećenja, a AEd projektno seizmičko dejstvo. Koefi-
cijenti kombinacije promenljivog dejstva Ψ2,i uzimaju u
obzir verovatnoću prisutnosti opterećenja Qk,i na objektu
tokom dejstva zemljotresa.
5.  PROVERA SEIZMIČKE NOSIVOSTI NEARMI-
RANOG ZIDA
5.1. Provera nosivosti na smicanje nearmiranog zida
Za proveru nosivosti zida na smicanje treba odrediti
proračunsku vrednost nosivosti zida na smicanje VRd:
VRd = fvd · t · lc (10)
gde su:
fvd − proračunska vrednost čvrstoće zida na smicanje;
lc − d užina pritisnutog dela zida, uz zanemarenje bilo
kog dela zida koji je izložen zatezanju. Za nearmi-
rane zidove, može se odrediti kao:
l M 
3  − Ed  ≤ l (11)
lc =
 2 N Ed 
Vrednosti uticaja momenta savijanja MEd i sile pri-
tiska NEd, predstavljaju proračunske vrednosti presečnih
sila zida za slučaj kombinacije seizmičkog dejstva sa gra-
vitacionim opterećenjem.
Proračunska vrednost čvrstoće zida na smicanje fvd,
zasnovana na prosečnoj vrednosti vertikalnih napona pri-
tisnutog dela zida, dobija se redukcijom karakteristične
čvrstoće zida na smicanje fvk sa parcijalnim koeficijentom
sigurnosti za materijale γM:
f vk
f vd = (12)
γM
Parcijalni koeficijenti sigurnosti za materijale γM za-
vise od vrste elementa za zidanje, primenjenog maltera,
klase kontrole izvođenja i može imati vrednosti od 1.5 do
3.0 (Poglavlje 2.4., EC6). Ako ne postoje eksperimental-
ni rezultati ispitivanja, karakteristična čvrstoća zida na
smicanje fvk za standarne ispunjenosti horizontalnih i ver-
tikalnih spojnica zida, određuje se prema izrazu:
fvk = fvko + 0.4 σd ≤ 0.065 fb (13)
gde su:
σd − p roračunska vrednost napona pritiska upravnog na
ravan smicanja σd = NEd/(t · lc);
fb − normalizovana srednja vrednost čvrstoće na priti-
sak elementa za zidanje u pravcu uticaja aplicira-
nog dejstva – (prema deklaraciji proizvođača);
fvko – karakteristična vrednost početne čvrstoće zida na
smicanje pri nultom naponu pritiska.
Ako nije određena na osnovu ispitivanja, karakte-
ristična vrednost početne čvrstoće zida na smicanje pri
nultom naponu pritiska fvko može se uzeti iz tabele 5.
226IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234
Uslov seizmičke otpornosti zadovoljen je ako je
proračunska vrednost nosivosti zida na smicanje VRd veća
od pripadajuće seizmičke smičuće sile u osnovi zida VEd:
VEd ≤ VRd (14)
Tabela 5. Vrednosti početne čvrstoće zida na smicanje fvko (Ta-
bela 3.4, EC6)
Element Malter opšte namene, fvko
za zidanje klase čvrstoće [N/mm2]
M10 ─ M20 0.30
Glina M2.5 ─ M9 0.20
M1 ─ M2 0.10
5.2. Zidovi sa armiranobetonskim serklažima
Horizontalni i vertikalni serklaži moraju biti me-
đusobno povezani i usidreni za elemente glavnog kon-
struktivnog sistema. Prema preporukama Evrokoda 8
minimalna podužna armatura vertikalnih i horizontalnih
serklaža ne sme biti manja od 300 mm2, odnosno i 1% od
površine poprečnog preseka serklaža. Minimalni prečnik
armature za uzengije je 5 mm, koja se postavlja na raz-
maku ne većem od 150 mm.
Prema EC8 (Poglavlje 9.5.3) vertikalni serklaži tre-
ba da budu na sledećim mestima:
– na slobodnim krajevima zidova;
– sa obe strane otvora čija je površina veća od
1.5 m2;
– u okviru zida tako da se obezbedi uslov da rastoja-
nje između vertikalnih serklaža ne pređe 5.0 m;
– u preseku zidova pod uslovom da su susedni verti-
kalni serklaži na rastojanju većem od 1.5 m;
Horizontalni serklaži treba budu u svakom zidu na
svakom spratnom nivou. Ako je njihov razmak veći od
4.0 m postavljaju se dopunski horizontalni serklaži.
5.3.  Provera nosivosti na smicanje nearmiranog zida
sa armiranobetonskim serklažima
U slučaju da zid ima armiranobetonske serklaže,
treba povećati proračunsku vrednost smičuće nosivosti
zida. Smičuća nosivost zida bez serklaža VRd1 uvećava
se za proračunsku nosivost betona serklaža na smicanje
VRd2, s tim što se ne uzima u obzir armatura u serklažu, pa
je ukupna nosivost na smicanje:
VRd = VRd1 + VRd2 (15)
Proračunska nosivost betona serklaža na smicanje
VRd2, dimenzija b × d, određuje se prema odredbama
Evrokoda 2:
VRd2 = [vmin + k1σcp] · b · d (16)
gde su:
vmin = 0.035 k3/2 fck1/2
200
k= 1+ ≤ 2.0 (d se unosi u mm);
d
fck − karakteristična čvrstoća betona pri pritisku
na cilindar starosti od 28 dana;
k1 = 0.15;
σcp = NEd/Ac < 0.2 fcd − napon pritiska u betonu;
NEd – normalna sila pritiska u serklažu;
fcd = fck/γc − proračunska vrednost čvrstoće betona pri
pritisku;
Ac − površina poprečnog preseka serklaža;
fcd − karakteristična vrednost čvrstoće betona pri
pritisku;
γc = 1.2 − p arcijalni koeficijent sigurnosti za beton (in-
cidentno dejstvo).

5.4.  Provera nosivosti pritisnutog dela nearmiranog

zida
Usled seizmičkih sila koje deluju u nivou tavanica
u zidovima se javlja i moment savijanja MEd. Kod zidova
bez armiranobetonskih serklaža, zanemarujući uticaj na-
pona zatezanja u zidu, sila pritiska FEd  je jednaka ukupnoj Slika 6. Naprezanje zida sa armiranobetonskim serklažima
normalnoj sili u poprečnom preseku FEd = NEd (slika 5).
Veza između napona i dilatacije zida pretpostavlje-
na je kao pravougaona (EC6, Poglavlje 6.6.2).
Kod zidova sa armiranobetonskim serklažima FEd
je sila u pritisnutom delu zida (slika 6).

5.5.  Proračun horizontalne armature zida za prijem

horizontalne sile
Za slučaj da je proračunska vrednost nosivosti zida
na smicanje VRd, određena prema jednačini (8), manja od
pripadajuće seizmičke smičuće sile u osnovi razmatra-
nog zida VEd, po pravilu se vrši armiranje zidova horizon-
talnom armaturom (slika 7).
U proračunu treba obratiti pažnju na efektivnu visi-
nu d, koja zavisi od odnosa dimenzija zida h/l i postoja-
nje grede (serklaža) na vrhu zida (slika 8).
Slika 5. Naprezanje zida pri seizmičkom dejstvu

Sila pritiska u zidu FEd treba da bude manja ili jed-

naka od proračunske vrednosti nosivosti na pritisak priti-
snutog dela zida FRd:
FEd ≤ FRd (17)
gde su:
FRd = x · t · fd − proračunska vrednost nosivosti na priti-
sak pritisnutog dela zida;
x – zona sa konstantnim graničnim napo-
nom;
fd = fk/γM − proračunska vrednost čvrstoće zida na
pritisak.
Karakteristična vrednost čvrstoće zida na pritisak za
zid izveden uz upotrebu maltera opšte namene određuje
se iz izraza:
Slika 7. Proračun horizontalne armature zida
f k = Kfb0.7 f m0.3 (18)
Horizontalnu armaturu zida za prihvatanje smicanja
gde su: treba usvojiti tako da je zadovoljen uslov:
K − konstanta prema Tabeli 3.3, EC 6;
fm − vrednost čvrstoće maltera na pritisak. VEd ≤ VRd + VRdhs (19)

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234 227

gde su:
VRd = fvd · t · lc − proračunska vrednost nosivosti nearmi-
ranog zida na smicanje;
Slika 8. Ugao pritisnute dijagonale u zidu
VRdhs = 0.9 Asw d/s fyd (1 + cot α) sin α (20)
− proračunska vrednost doprinosa armature nosivosti na
smicanje;
Asw − površina horizontalne armature za prihvatanje
smicanja na delu zida koji se razmatra;
d − efektivna visina zida;
s − razmak šipki armature za prihvatanje smicanja;
fyd − proračunska vrednost čvrstoće čelika za armiranje;
α − ugao između armature i ose zida.
Pri tome treba pokazati da je:
VRd + VRdhs ≤ 0.25 fd t1 d (21)
gde je:
t1 − minimalna debljina zida u okviru efektivne visine
zida.
Na mestima u elementu gde se zahteva armatura za
prijem smicanja, površina takve armature ne treba da bu-
de manja od 0.05% efektivne površine poprečnog prese-
ka elementa, koja je definisana kao proizvod efektivne ši-
rine i efektivne visine zidanog elementa koji se razmatra.
5.6. Provera nosivosti armiranog zida na smicanje
Proračunska vrednost nosivosti na smicanje armira-
nih zidanih elemenata može se izračunati na dva načina:
– zanemarenjem doprinosa bilo kakve armature za
prihvatanje smicanja, ukoliko nije obezbeđena bar mini-
malna armature za prihvatanje smicanja;
– uzimanjem u obzir doprinosa armature za prihva-
tanje smicanja, ukoliko je bar minimalna površina takve
armature obezbeđena.
Za armirane zidove koji sadrže vertikalnu armaturu,
kada se doprinos bilo kakve armature za prihvatanje smi-
canja zanemaruje, treba pokazati da je:
VEd ≤ VRd1 (22)
gde je:
228IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234
VRd1 = fvd · t · l − proračunska vrednost nosivosti nearmi-
ranog zida na smicanje.
Za armirane zidove koji sadrže vertikalnu armaturu,
kada je doprinos bilo kakve armature za prihvatanje smi-
canja uzet u obzir, treba pokazati da je:
VEd ≤ VRd1 + VRd2 (23)
gde je:
VRd2 = 0.9 · Asw · fyd − proračunska vrednost doprinosa
armature nosivosti na smicanje;
Asw − ukupna površina horizontalne ar-
mature za prihvatanje smicanja na
delu zida koji se razmatra;
fyd − proračunska vrednost čvrstoće če-
lika za armiranje.
Kada je armatura za prihvatanje smicanja uzeta u
obzir, treba pokazati da je:
VRd 1 + VRd 2
≤ 2.0 N/mm2 (24)
t ⋅l
6.  PROVERA NOSIVOSTI ZIDA NA BOČNO
INERCIJALNO OPTEREĆENJE
Pri seizmičkom delovanju na konstrukciju mogu
se javiti i inercijalna opterećenja upravna na ravan zida,
koja u pojedinim slučajevima mogu biti uzrok lokalne
pojave gubitka nosivosti zidanog elementa konstrukcije.
Slika 9. Bočne oscilacije zidova
Efekat oscilacija zida van svoje ravni je izraženiji na
višim etažama (Tomaževič, 1999) (slika 9).
Iz tih razloga potrebno je proveriti nosivost zida na
bočno opterećenje. Usled bočnog opterećenja ravan loma
zida može biti paralelna sa horizontalnim spojnicama ili
upravna na horizontalne spojnice zida (slika 10).
Proračun se sastoji u poređenju proračunske vred-
nosti momenta koji deluje na zid MEd i proračunske vred-
nosti momenta poprečne nosivosti zida MRd:
MEd ≤ MRd (25)
Kada je zid oslonjen duž tri ili četiri strane zida pro-
računska vrednost momenta po jedinici dužine koji de-
luje na zid, za svaki od dva ortogonalna pravca, može se
utvrditi kao:

Slika 10. Ravni loma pri bočnom opterećenju: a) ravan loma
paralelna horizontalnim spojnicama b) ravan loma upravna na
horizontalne spojnice
MEd1 = α1 Wed l2
MEd2 = α2 Wed l2 (26)
gde su:
α1, α2 − koeficijenti momenta savijanja kojima se uzima
u obzir stepen ukrućenja (uklještenja) na ivica-
ma zida i odnos visine prema dužini zida (EC6
– Aneks E) pri čemu je, α1 = μ α2 (μ – odnos
čvrstoća zida na savijanje za dva ortogonalna
pravca);
WEd − proračunska vrednost poprečnog inercijalnog
opterećenja po jedinici površine.
Proračunska vrednost momenta poprečne nosivosti
zida po jedinici visine ili dužine određuju se iz izraza:
MRd = fxd Z (27)
gde su:
fxd − p roračunska vrednost čvrstoće zida na savijanje,
koja se odnosi na posmatranu ravan savijanja;
Z − o tporni moment preseka zida, jedinične visine ili
jedinične dužine.
Proračunska vrednost čvrstoće zida na savijanje,
definisana karakterističnom vrednošću čvrstoće zida na
savijanje za ravan loma paralelnu sa horizontalnim spoj-
nicama fxk1, odnosno upravnu na horizontalne spojnice
fxk2. Vrednosti fxk1 i fxk2 određuju se na osnovu rezultata is-
pitivanja ili prema EC6 (tabela 6). Primenom parcijalnog
koeficijenta sigurnosti γM dobija se proračunska vrednost
čvrstoće zida na savijanje:
fxd = fxk/γM (28)
Tabela 6. Vrednosti fxk za glineni element za zidanje
fxk fm < 5 N/mm2 fm ≥ 5 N/mm2
fxk1 0.10 0.10
fxk2 0.20 0.40
Kada je prisutno vertikalno opterećenje, povoljan
efekat vertikalnog napona može se uzeti u obzir koristeći
prividnu čvrstoću na savijanje fxd1,app:
MRd = fxd1,app Z (29)
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234
gde su:
fxd1,app = fxd1 + σd − prividna čvrstoća na savijanje;
fxd1 = fxk1/γM − p roračunska vrednost čvrstoće zida
na savijanje za ravan loma paralelnu
sa horizontalnim spojnicama;
σd − proračunska vrednost napona priti-
ska zida, pri čemu ona ne treba da
bude veća od 0.2 fd.
Ako je zid armiran armaturom u horizontalnim
spojnicama, povećava se nosivost na bočna opterećenja.
Prividna čvrstoća na savijanje fxd2,app može se izračunati
izjednačavanjem proračunskog momenta nosivosti ar-
miranog preseka horizontalne spojnice i proračunskog
momenta nosivosti nearmiranog preseka iste debljine,
koristeći izraz:
6 As f yd z
f xd 2, app = (30)
t2
gde su:
As − površina poprečnog preseka zategnute armature
horizontalne spojnice po metru dužnom;
fyd − proračunska vrednost čvrstoće armature horizontal-
ne spojnice;
t − debljina zida;
z − krak unutrašnjih sila.
U zidovima kod kojih je predviđena armatura hori-
zontalnih spojnica da bi se povećala nosivost na bočno
opterećenje, ukupna površina takve armature ne treba da
bude manja od 0.03% bruto površine poprečnog preseka
zida (tj. 0.015% za svako lice).
7. PRIMER
Za ilustraciju navedenog postupka seizmičkog pro-
računa zidanih zgrada urađen je primer proračuna zgrade
spratnosti P+2 sa nearmiranim zidanim zidovima. Osno-
va zgrade data je na slici 11, a prostorni model na slici 12.
Slika 11. Osnova zgrade
229
 7.4.  Određivanje osnovnog perioda slobodnih vibra-
cija zidane zgrade
Prvi period oscilovanja zgrade odrediće se prime-
nom približnog obrasca za zgrade visine do 40 m:
T1 = C1 H3/4
gde su:
H [m] – visina zgrade, od temelja ili od vrha krutog po-
druma;
0.75
C1 = ;
Ac

  l 
2
=Ac ∑  Ai  0.2 +  wi  
 
 H  


Ac [m2] – totalna efektivna površina smičućih zidova pr-

Slika 12. Prostorni model zgrade vog sprata zgrade u posmatranom pravcu;
Ai [m2] – efektivna površina poprečnog preseka smiču-
ćeg zida i u posmatranom pravcu prvog sprata
7.1. Osnovni podaci o zidanoj konstrukciji zgrade: zgrade;
– zidovi su jednostruki, nearmirani, bez serklaža; lwi [m2] – dužina smičućeg zida i u prvom spratu u prav-
– debljina zidova je t = 25 cm; cu koji je paralelan sa primenjenim silama, sa
– zidovi su izvedeni od opekarskih glinenih eleme- ograničenjem da odnos lwi/H ne prelazi 0.9.
nata kategorije 1 i maltera opšte namene klase čvrstoće
Acx = 2.1034 C1x = 0.517 → T1x = 0.2886 s
M5;
– ozidani su sa kontrolom izvođenja klase 1;
Acy = 4.2034 C1y = 0.0366 → T1y = 0.2042 s
– prema podacima seizmičke mikrorejonizacije
utvrđeno je da je na koti fundiranja objekta PGA = 0.1g
(povratni period 475 godina). 7.5.  Određivanje ukupne poprečne projektne sile u
osnovi objekta
7.2. Analiza opterećenja
(2) → Fb = Sd (T1) · m · λ
a) Stalno opterećenje:
– ploča, slojevi poda i plafona: g1 = 6.5 kN/m2 λ = 0.85– ispunjen uslov: zgrada ima tri sprata i T1x, T1y
– težina zidova: g2 = 3.25 kN/m2 ≤ 2Tc = 0.8 s
b) Korisno (promenljivo) opterećenje: qk = 2.0 kN/m2
2.5 ⋅ 0.1g ⋅1.0
(3) → Sd (T1x )=
= Sd (T1 y ) = = 0.1667 g
7.3. Određivanje mase 1.5
ΣGk,i = 2192 kN − ukupna težina usled stalnog opte-
rećenja uzimajući prema analizi opterećenja; Fb = 0.1667 g · 231650 kg · 0.85 = 322 kN
Ψ2i = 0.3 (Tabela A1.1., EN 1990, Aneks A1)
φ = 1.0 za krovnu etažu, a φ = 0.8 za spratove (Ta- 7.6. Raspodela seizmičke sile po tavanicama
bela 4., Tabela 4.2 EC8)
ΨE,i = 1.0 · 0.3 = 0.3 – koeficijent kombinacije pro- Gi H i
(5) → Fi =
Fb
menljivog dejstva za krov 3
ΨE,i = 0.8 · 0.3 = 0.24 – koeficijent kombinacije pro- ∑ Gi H i
i =1
menljivog dejstva za spratove
Qk,i = 2 · (6.25 · 8,25 · 2.0) = 206.25 kN – težina F1 = 53.67 kN
raspodeljenog opterećenja promenljivog dejstva za prvi F2 = 107.33 kN
i drugi sprat
Qk,i = 6.25 · 8.25 · 2.0 = 103.125 kN – težina raspo- F3 = 161 kN
deljenog opterećenja promenljivog dejstva za krov
ΣΨE,iQk,i = 0.3 · 103.125 + 0.24 · 206.25 = 80.5 kN 7.7. Preraspodela ukupne seizmičke sile na zidove
ΣGk,i + Σ ΨE,iQk,i =2192 + 80.5 = 2272.5 kN Rezultujuće presečne sile u zidovima mogu se odre-
diti iz dijagrama napona. Vrednosti napona smicanja τxy
m = 2212.5 / 9.81 = 231.65 t = 231650 kg za svaki od zidova zgrade određene su trodimenzional-

230IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234

nom analizom primenom računarskog programskog pa- Provera u preseku a-a, deo – Z1,a1:
keta Tower 6.0. Merodavne vrednosti smičućih sila VEd Smičuća sila u preseku:
sračunatih na osnovu relacija (6) date su u tabeli 7.
VEd = 29.19 kN
Tabela 7. Provera nosivosti zidova na smicanje

t l VEd NEd σd fvk fvd MEd lc VRd

Zid VEd/VRd
[m] [m] [kN] [kN] [MPa] [MPa] [MPa] [kNm] [m] [kN]
Z1,a1 0.25 1.1 29.19 126.69 0.461 0.325 0.217 11.34 1.10 59.58 0.49
Z1,a2 0.25 4.25 111.67 412.26 0.388 0.325 0.217 26.09 4.25 230.21 0.49
Z1,b1 0.25 1.1 28.88 128.36 0.467 0.325 0.217 9.81 1.10 59.58 0.48
Z1,b2 0.25 2.35 77.45 242.86 0.413 0.325 0.217 19.64 2.35 127.29 0.61
Z1,b3 0.25 1.1 33.24 130.94 0.476 0.325 0.217 8.26 1.10 59.58 0.56
Z2 0.25 2.0 38.02 163.94 0.328 0.325 0.217 49.60 2.00 108.33 0.35
Z3 0.25 1.9 34.87 165.27 0.348 0.325 0.217 43.97 1.90 102.92 0.34
Z4,a1 0.25 1.1 32.19 129.79 0.472 0.325 0.217 11.63 1.10 59.58 0.54
Z4,a2 0.25 4.25 116.30 410.14 0.386 0.325 0.217 31.28 4.25 230.21 0.51
Z4,b1 0.25 1.1 31.23 132.26 0.481 0.325 0.217 10.55 1.10 59.58 0.52
Z4,b2 0.25 2.35 79.60 236.01 0.402 0.325 0.217 12.45 2.35 127.29 0.63
Z4,b3 0.25 1.1 34.26 133.98 0.487 0.325 0.217 8.35 1.10 59.58 0.57
Z5 0.25 8.25 132.83 846.67 0.411 0.325 0.217 127.50 8.25 446.88 0.30
Z6 0.25 4.125 68.06 324.92 0.315 0.325 0.217 164.08 4.125 223.44 0.30
Z7 0.25 2.1 28.06 159.18 0.303 0.325 0.217 28.40 2.10 113.75 0.25
Z8,a 0.25 8.25 121.27 764.91 0.371 0.325 0.217 86.02 8.25 446.88 0.27
Z8,b1 0.25 1.7 38.08 202.01 0.475 0.325 0.217 20.55 1.70 92.08 0.41
Z8,b2 0.25 2.45 55.31 267.60 0.437 0.325 0.217 5.13 2.45 132.71 0.42
Z8,b3 0.25 1.7 40.18 205.56 0.484 0.325 0.217 20.55 1.70 92.08 0.44

Slika 14. Merodavni preseci za zid Z1

Slika 13. Raspodela smičuće sile u zidu Z1 (za kombinaciju dej-
stava G + AEdx + 0.3 AEdy + 0.3 Q) Mehaničke karakteristike:

fvko = 0.2 MPa

7.8. Provera nosivosti zida na smicanje
Zid Z1 (13) → fvk = fvko + 0.4 σdi ≤ 0.065 fb
Zid Z1 ima otvore, tako da se za proveru nosivosti na
smicanje posmatraju dva preseka (slika 14). 0.065 fb = 0.065 · 5 MPa = 0.325 MPa

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234 231

 Određivanje proračunske vrednosti nosivosti zida 6.19 > l = 4.25 → lc = 4.25 m
na smicanje:
412.26
=σd = 0.388 MPa
(10) → VRd = fvd · t · lc [kN] 0.25 ⋅ 4.25
l M 
(11) → lc= 3  − Ed  ≤ l (13) → fvk = 0.2 + 0.4 · 0.388 = 0.355 MPa
 2 N Ed 
0.355 MPa > 0.325 MPa → fvk = 0.325 MPa
f vk 0.325
(12 ) → f vd = = = 0.217 MPa
γM 1.5

(10) → VRd = 0.217 · 0.25 · 4.25 = 230.21 kN

VEd 111.67
= = 0.49
VRd 230.21

Provera u preseku b-b, deo – Z1,b1:

Smičuća sila u preseku:
VEd = 28.88 kN
Određivanje proračunske vrednosti nosivosti zida
na smicanje:
 1.1 9.81 
Slika 15. Određivanje sila u preseku za zid Z1 (za kombinaciju lc 3 
(11) →= − = 1.42 m
dejstava G + AEdx + 0.3 AEdy + 0.3 Q)  2 128.36 

1.42 > l = 1.1 → lc = 1.1 m

 1.1 11.34 
lc =
3 − =1.381 m
 2 126.69  128.36
=
σd = 0.467 MPa
0.25 ⋅1.1
11.381 > l = 1.1 → lc = 1.1 m

N Ed 126.69 (13) → fvk = 0.2 + 0.4 · 0.467 = 0.387 MPa

σ=
d = = 0.461 MPa
t ⋅ lc 0.25 ⋅1.1 0.387 MPa > 0.325 MPa → fvk = 0.325 MPa

(13) → fvk = fvko + 0.4 σd ≤ 0.065 fb f vk 0.325

(12 ) → f vd = = = 0.217 MPa
γM 1.5
fvk = 0.2 + 0.4 · 0.4610 = 0.384 MPa

0.384 MPa > 0.325 MPa → fvk = 0.325 MPa (10) → VRd = 0.217 · 0.25 · 1.1 = 59.58 kN

f vk 0.325 VEd 28.88

(12 ) → f vd = = = 0.217 MPa = = 0.48
γM 1.5 VRd 59.58

(10) → VRd = 0.217 · 0.25 · 1.1 = 59.58 kN Provera u preseku b-b, deo – Z1,b2:
VEd 29.19 Smičuća sila u preseku:
= = 0.49
VRd 59.58 VEd = 77.45 kN
Određivanje proračunske vrednosti nosivosti zida
Provera u preseku a-a, deo – Z1,a2: na smicanje:
Smičuća sila u preseku:
 2.35 19.64 
(11) →
= lc 3  − = 3.28 m
VEd = 111.67 kN  2 242.86 
Određivanje proračunske vrednosti nosivosti zida
na smicanje: 3.28 > l = 2.35 → lc = 2.35 m
 4.25 26.09  242.86
(11) →
= lc 3  − = 6.19 m =σd = 0.413 MPa
 2 412.26  0.25 ⋅ 2.35

232IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234

 (13) → fvk = 0.2 + 0.4 · 0.413 = 0.365 MPa fk
fd =
0.365 MPa > 0.325 MPa → fvk = 0.325 MPa γM

f vk 0.325 fb = 5 MPa
(12 ) → f vd = = = 0.217 MPa
γM 1.5 fb = 5 MPa – malter opšte namene, M5 klase
čvrstoće
(10) → VRd = 0.217 · 0.25 · 2.35 = 127.29 kN
K = 0.55 – elementi od gline Grupe 1
VEd 77.45
= = 0.61 (18) → fk = 0.55 · 5.00.7 · 5.00.3 = 2.75 MPa
VRd 127.29
f k 2.75
fd
= = = 1.833 MPa
Provera u preseku b-b, deo – Z1,b3: γ M 1.5
Smičuća sila u preseku: Sada se može odrediti proračunska vrednost nosivo-
sti na pritisak pritisnutog dela zida prema formuli NRd = x
VEd = 33.24 kN · t · fd, koja se poredi sa vrednošću NEd.
Određivanje proračunske vrednosti nosivosti zida NEd ≤ NRd
na smicanje:

 1.1 8.26  Tabela 8. Provera nosivosti pritisnutog dela zida

lc 3 
(11) →= − = 1.46 m
 2 130.94 
NEd MEd lc x NRd N Ed
Zid
[kN] [kNm] [m] [m] [kN] N Rd
1.47 > l = 1.1 → lc = 1.1 m
Z1,a1 126.69 11.34 1.10 0.88 403.33 0.31
130.94
=
σd = 0.476 MPa Z1,a2 412.26 26.09 4.25 3.40 1558.33 0.26
0.25 ⋅1.1
Z1,b1 128.36 9.81 1.10 0.88 403.33 0.32
(13) → fvk = 0.2 + 0.4 · 0.476 = 0.390 MPa Z1,b2 242.86 19.64 2.35 1.88 861.67 0.28
Z1,b3 130.94 8.26 1.10 0.88 403.33 0.32
0.390 MPa > 0.325 MPa → fvk = 0.325 MPa
Z2 163.94 49.60 2.00 1.60 733.33 0.22
f vk 0.325 Z3 165.27 43.97 1.90 1.52 696.67 0.24
(12 ) → f vd = = = 0.217 MPa
Z4,a1 129.79 11.63 1.10 0.88 403.33 0.32
γM 1.5
Z4,a2 410.14 31.28 4.25 3.40 1558.33 0.26
(10) → VRd = 0.217 · 0.25 · 1.1 = 59.58 kN Z4,b1 132.26 10.55 1.10 0.88 403.33 0.33
Z4,b2 236.01 12.45 2.35 1.88 861.67 0.27
VEd 33.24
= = 0.56 Z4,b3 133.98 8.35 1.10 0.88 403.33 0.33
VRd 59.58
Z5 846.67 127.50 8.25 6.60 3025.00 0.28
Provera nosivosti na smicanje svih zidova data je Z6 324.92 164.08 4.125 3.30 1512.50 0.21
tabelarno u tabeli 7. Z7 159.18 28.40 2.10 1.68 770.00 0.21
Z8,a 764.91 86.02 8.25 6.60 3025.00 0.25
7.9. Provera nosivosti pritisnutog dela zida
Z8,b1 202.01 20.55 1.70 1.36 623.33 0.32
Pri proveri nosivosti zida na smicanje utvrđene su
Z8,b2 267.60 5.13 2.45 1.96 898.33 0.30
vrednosti sile NEd i vrednost momenta savijanja MEd . Pri-
menom jednačine Z8,b3 205.56 20.55 1.70 1.36 623.33 0.33

l M  Proračun je prikazan tabelarno u tabeli 8.

(11) → lc= 3  − Ed  ≤ l
 2 N Ed 
određene su vrednosti lc.
U proračunu nosivosti pritisnutog dela zida usvaja
se dužina zone pritiska u zidu x = 0.8 · lc prema pret-
postavljenom blok dijagramu σ–ε, a zatim se izračunava
proračunska vrednost nosivosti na pritisak pritisnutog
dela zida NRd. Prethodno je potrebno odrediti i proračun-
sku vrednost čvrstoće zida na pritisak fd:
7.10.  Provera nosivosti zida na bočno inercijalno op-
terećenje
Provera nosivosti zida na bočno inercijalno optere-
ćenje prikazaće se za slučaj zida Z5. Razmatra se polje Z5
dužine 5.35m i visine 3.3m.
Proračunska vrednost momenta koji deluje na zid
MEd, za svaki od dva ortogonalna pravca, može se utvrditi
prema izrazima:

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234 233

 (26) → MEd1 = α1 WEdl2 LITERATURA
MEd2 = α2 WEdl2 [1] Anderson D., Brzev S.: Seismic design guide for
masonry buildings, Canadian Concrete Masonry
g zida ⋅ a 3.25 kN/m 2 ⋅ 0.375 g Producers Association, Toronto, 2009.
WEd
= = = 1.219 kN/m 2 [2] Aničić D., Fajfer P., Petrović B., Szavits – Nossan
g g
A., Tomaževič M., Zemljotresno inženjerstvo – vi-
– proračunska vrednost poprečnog inercijalnog op- sokogradnja, Građevinska knjiga, Beograd, 1990.
terećenja po jedinici površine, gde je: [3] Evrokodovi za konstrukcije Evrokod 2: EN 1992-1-
a – ubrzanje zida; 1:2004, Proračun betonskih konstrukcija Deo 1-1:
Opšta pravila i pravila za zgrade, Građevinski fakul-
α1 = μα2 tet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2006.
[4] Evrokodovi za konstrukcije Evrokod 6: EN 1996-
f xd 1, app
μµ== 1-1:2005, Proračun zidanih konstrukcija Deo 1-1:
f xd 2 Opšta pravila za armirane i nearmirane zidane kon-
strukcije, Građevinski fakultet Univerziteta u Beo-
fxk1 = 0.1 MPa i fxk2 = 0.4 MPa, prema Tabeli 6 gradu, Beograd, 2009.
[5] Evrokodovi za konstrukcije Evrokod 8: EN 1998-
f xk1 0.1 1-1:2004, Proračun seizmički otpornih konstrukcija
f xd=
1 = = 0.067 MPa
γ M 1.5 Deo 1-1: Opšta pravila, seizmička dejstva i pravila
za zgrade, Građevinski fakultet Univerziteta u Beo-
f xk 2 0.4 gradu, Beograd, 2009.
f xd=
2 = = 0.267 MPa
γ M 1.5 [6] Lađinović Đ., Aćić M.: Koncept projektovanja zida-
nih zgrada u seizmičkim područjima prema Evroko-
fxd1,app = fxd1 + σd du EN 1998-1, Izgradnja, (2011), Vol. 65, No. 5-6,
pp. 289-302
fxd1,app = 0.067 + 0.411 = 0.478 MPa
[7] Lađinović Đ.: Seizmička analiza zidanih zgrada
0.478 prema EN 1998-1, Savetovanje Zidane konstrukcije
µ= = 1.79 > 1 → µ = 1 zgrada i tehnička regulative – Savremena građevin-
0.267
ska praksa u Srbiji i Evropi, Udruženje inženjera
h 3.3 građevinarstva, geotehnike, arhitekture i urbanista,
= = 0.62 Beograd, pp. 193-210, 2012.
l 5.35
[8] Meli R. et al., Seismic design guide for low-rise con-
α2 = 0.44 – uzimajući u obzir vrednosti μ i h/l i da fined masonry buildings, Earthquake Engineering
je zid uklješten sa tri strane i (EC6 – Aneks E). Research Institute, Oakland, California 2011.
[9] Muravljov M., Stevanović B., Zidane i drvene kon-
α1 = 1.0 · 0.044 = 0.044 strukcije zgrada, Građevinski fakultet u Beogradu,
Beograd, 1999.
MEd1 = 0.044 · 1.219 · 5.352 = 1.535 kNm/m [10] Petrović B., Odabrana poglavlja iz zemljotresnog
inženjerstva, Građevinska knjiga, Beograd, 1989.
MEd2 = 0.044 · 1.219 · 5.352 = 1.535 kNm/m
[11] Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju
(27) → MRd = fxdZ objekata visokogradnje u seizmičkim područjima,
Službeni list SFRJ, broj 87/81
t 2 ⋅1.0 0.252 ⋅1.0 [12] Pravilnik o tehničkim normativima za zidane zido-
=Z = = 0.0104 m3
6 6 ve, Službeni list SFRJ, broj 87/91
[13] Radovanović S., Seizmička mikrorejonizacija za de-
(29) → MRd1 = fxd1app Z = 0.478 · 0.0104 = finisanje ulaznih parametara u skladu sa EC-8 za
= 4971 kNm/m konstrukciju petlje Radnička, Republički seizmo-
loški zavod Srbije, 2011.
(27) → MRd2 = fxd2 Z = 0.267 · 0.0104 =
[14] Stevanović B.: Evrokod 6 – Zidane konstrukcije, Iz-
= 2.777 kNm/m
gradnja, (2010), Vol. 64, No. 1-2, pp. 79-82
M Ed 1 1.535 [15] Tomaževič, M., Earthquake-Resistant Design of
= = 0.31 Masonry Buildings, Imperial College Press, Lon-
M Rd 1 4.971
don, 1999.
M Ed 2 1.535 [16] Tomažević M.: Uvođenje eurokodova i proračun se-
= = 0.55 izmičke otpornosti zidanih konstrukcija, Materijali i
M Rd 2 2.777
konstrukcije, (2008), Vol. 51, No. 2, pp. 3-24

234IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 221–234

PONAŠANJE ZIDANIH ZGRADA
U KRALJEVAČKOM ZEMLJOTRESU
OD 03. NOVEMBRA 2010. GODINE
– ISKUSTVA I POUKE
BEHAVIOUR OF MASONRY BUILDINGS
DURING THE NOVEMBER 03, 2010
KRALJEVO EARTHQUAKE
– EXPERIENCES AND LESSONS
UDK: 699.841(497.11)“2010“
Stručni rad

Vanr. prof. dr Miodrag MANIĆ, dipl. građ. inž.1)

Mr Borko BULAJIĆ, dipl. građ. inž.2)

REZIME
U ovom radu razmatrano je ponašanje zidanih zgrada u Kraljevčkom regionu za vreme
zemljotresa od 03.11.2010. godine. Terenska prospekcija je pokazala da je, iako se radilo o
zemljotresu umerene jačine (ML = 5.4), veliki broj zidanih zgrada pretrpeo veća oštećenja od
očekivanih. Kod objekata individualnog stanovanja, osnovni razlozi za štete veće od očekiva-
nih leže u nestručnom izvođenju nosivih elemenata, rđavo rešenim konstruktivnim detaljima i
vezama, slabom kvalitetu izvedenih radova i ugrađenog materijala, kao i u lošem održavanju
objekata. Kod objekata kolektivnog stanovanja, oštećenja na zidanim zgradama znatno su veća
na nadgrađenim objektima zidanim pre 1964. godine (tj. pre uvođenja prvih propisa za građenje
seizmički otpornih konstrukcija), a kod kojih osnovni noseći sistem prvobitne konstrukcije nije
adekvatno ojačan.
Ključne reči: zidane zgrade, zemljotres, štete, seizmički otporne konstrukcije, Kraljevački
region.
SUMMARY
In this paper we analyze behavior of masonry buildings in Kraljevo region during the No-
vember 03, 2010 earthquake. Filed investigations have shown that although this was an earthqu-
ake of a moderate size (ML = 5.4), a large number of masonry buildings suffered larger damages
than expected. For the objects for individual housing, the main reasons for damages larger than
expected lie in the unprofessional construction of load-bearing elements, in the inappropriate
execution of details and connections, in the poor quality of works and materials, as well as in
the poor maintenance. For the objects for collective housing, damages of masonry buildings
are much larger for the upgraded objects that had been originally built before 1964 (i.e., before
enacting of the first domestic regulations for construction of seismic-resistant structures), while
the basic load-bearing system of the original structure has not been adequately strengthened.
Key words: masonry buildings, earthquake, damages, seismic-resistant structures, Kralje-
vo region.

1. UVOD
Zemljotres koji je 03.11.2010. godine pogodio
Kraljevo i okolinu bio je magnitude ML = 5.4, pa prema
međunarodnoj klasifikaciji pripada zemljotresima ume-
rene jačine [1]. Energija ovog zemljotresa je oko 2 puta
Adresa autora: 1) Fakultet za graditeljski menadžment, Univerzitet
UNION – Nikola Tesla, Cara Dušana 62–64, 11000 Beograd
E-mail: manic.miodrag@yahoo.com
2) Institut za puteve AD, Beograd, Kumodraška 257, 11000 Beograd
E-mail: borkobulajic@yahoo.com
manja od energije mioničkog zemljotresa iz 1998. godi-
ne (ML = 5.7), oko 11 puta manja od energije skopskog
zemljotresa iz 1963. godine (ML = 6.1), i oko 250 puta
manja od energije crnogorskog zemljotresa iz 1979. go-
dine (ML = 7.0).
Kraljevački zemljotres srušio je značajan broj obje-
kata individualnog stanovanja i teže ili lakše oštetio veli-
ki broj objekata različite namene (stanovanja, obrazova-
nja, zdravstva, javne administrativne, kulturno-istorijske,
turizma, privrede i dr.). Zbog načina vršenja procene na-

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 235–246 235

stalih šteta na objektima (procenu za objekte stanovanja
vršile su komisije pod nadležnošću lokalne samouprave
grada Kraljeva, dok su procenu za objekte ostalih name-
na vršile komisije iz Ministarstava pod čijim nadležnosti-
ma su bili ti objekti) ni danas (nakon dve i po godine od
zemljotresa), nije poznat ukupan broj pregledanih obje-
kata. Takođe, pošto nije urađena adekvatna analiza poda-
taka pregledanih objekata, ne znaju se ni naturalni (broj
i površina) ni materijalni (novčana vrednost) pokazatelji
štete, niti je poznata brojčana raspodela oštećenih obje-
kata po konstruktivnim tipovima i stepenima oštećenja
[2]. Zbog svega ovoga, danas možemo govoriti samo o
tome da je za vreme zemljotresa najviše oštećeno zidanih
objekata, a znatno manje objekata koji su građeni kao dr-
vene ili armirano-betonske konstrukcije.
Postojeći fond građevinskih objekata u Kraljevač-
kom regionu građen je upotrebom različitih građevinskih
materijala i konstruktivnih sistema (zidanih, armiranobe-
tonskih, drvenih, mešovitih, i dr.), koji imaju različite no-
sive, krutostne i duktilne karakteristike i čije ponašanje
je različito pri istom nivou seizmičkog dejstva. Iskustva
stečena iz ranijih zemljotresa magnitude ML = 5.4 na pro-
storu predhodne SFRJ, pokazala su da takav zemljotres
može da izazazove manja, srednja ili veća konstruktiv-
na oštećenja samo na starijim i loše građenim zidanim
i drvenim objektima. Kod kvalitetno građenih zidanih i
drvenih objektata je moguća pojava samo manjih kon-
struktivnih ostećenja, a kod armiranobetonskih objekata
ne bi trebalo da dođe čak ni do manjih konstruktivnih
oštećenja.
U periodu 01.11.2010. – 08.09.2011. godine, autori
ovoga rada su u svojstvu članova Konsultantskog tima
za pružanje stručne pomoći opštini Kraljevo u sprovo-
đenju mera za otklanjanje posledica zemljotresa, imali
mogućnosti da lično pregledaju značajan broj oštećenih
objekata različite namene koji su izgrađeni kao masivni,
drveni i armirano-betonski konstruktivni sistemi. Na bazi
tih pregleda lako se moglo uočiti da kada su su u pitanju
zidani objekti individualnog stanovanja, glavni uzroci za
njihova velika oštećenja i rušenja su: 1) loše „projektova-
nje“ osnovnog nosećeg konstruktivnog sistema i/ili nad-
gradnje postojećeg objekta, 2) loš kvalitet građevinskog
materijala i nestručno izvođenje, i/ili 3) neadekvatno odr-
žavanje objekta, kao i 4) različite kombinacije prethodno
navedenih uzroka.
Kada su u pitanju objekti kolektivnog stanovanja,
najveće štete po obimu i po stepenu oštećenja pretrpele
su nadgrađene zidane zgrade, koje su prvobitno izgrađe-
ne pre 1964 godine, tj. pre uvodjenja prvih propisa za
projektovanje i građenje u seizmički aktivnim područji-
ma u bivšoj SFRJ [3]. Glavni uzrok za štete veće od oče-
kivanih kod ovih zgrada leži u nepridržavanju odredaba
postojećih propisa od strane investitora i projektanata
prilikom projektovanja nadgradnji, odnosno investitora
i izvođača prilikom njihovog izvođenja [4; 5]. Pored sta-
rijih nadgrađenih objekata, za vreme zemljotresa došlo je
do konstruktivnih šteta čak i na novijim objektima kolek-
tivnog stanovanja sa savremenim AB konstrukcijama (na
kojima zemljotres magnitude ML = 5.4 ne bi trebalo da
236IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 235–246
izazove nikakva konstruktivna oštećenja), a takve štete
su se javile kao rezultat: nepoznavanja ili nepridržavanja
nekih osnovnih pravila projektovanja i građenja seizmi-
čki otpornih konstrukcija, rđavo rešenih konstruktivnih
detalja i veza, i slabog kvaliteta ugrađenih materijala i
loše izvedenih radova. Do sličnih ili identičnih zaklju-
čaka se došlo i kada su u pitanju objekti drugih namena.
U nastavku ovog rada bavićemo se zidanim zgra-
dama oštećenim u Kraljevačkom zemljotresu od
03.11.2010. godine, dok štete na drvenim i armiranobe-
tonskim zgradam neće biti predmet ovog rada.
2. PONAŠANJE ZIDANIH ZGRADA U KRALJE­
VAČKOM REGIONU ZA VREME ZEMLJO­
TRESA OD 03.11.2010.GODINE
Zidane zgrade su još uvek najzastupljenije u uku-
pnom fondu objekata kako kod nas tako i u svetu. Prema
vremenu izgradnje zidane zgrade se mogu klasifikovati
u četiri grupe. Ova klasifikacija podrazumeva i razlike
u konstruktivnoj koncepciji svake pojedine grupe. Ove
četiri grupe su:
a) Zidane zgrade sa drvenom međuspratnom/tava-
ničnom konstrukcijom – zgrade starog tipa,
b) Zidane zgrade sa AB međuspratnom konstrukci-
jom i horizontalnim AB serklažima,
c) Zidane zgrade sa AB međuspratnom konstrukci-
jom i horizontalnim i vertikalnim AB serklažima – uo-
kvirena/ojačana zidarija,
d) Zidane zgrade sa armiranom zidarijom.
Prema odredbama domaćeg važećeg Pravilnika
o tehničkim normativima za izgradnju objekata viso-
kogradnje u seizmičkim područjima [4], u seizmički
aktivnim područjima nije dozvoljena gradnja zidanih
zgrada gore navedenih pod tačkom a), dok je dozvoljena
gradnja zidanih zgrada gore navedenih pod b), c) i d), ko-
je se nazivaju, redom: 1) obične zidane zgrade, 2) zidane
konstrukcije sa vertikalnim serklažima i 3) armirane zi-
dane konstrukcije armatura u horizontalnim spojnicama,
armatura na sredini zida i armatura na obimu spoljnih
strana zida.
Pored četiri gore navedena tipa, u poslednjih četvrt
veka „perioda tranzicije‘‘, u Srbiji se intezivno izvode
nadgradnje na tipovima navedenim pod a) i b), te je mo-
guće govoriti i o još jednom tipu zidanih zgrada:
e) Zidane zgrade mešovitog tipa gradnje – prvobitni
donji deo zidane konstrukcije, bez ili sa horizontalnim
serklažima, kasnije nadgrađen sa uokvirenom/ojačanom
zidarijom ili čak AB skeletom, ali bez izvođenja horizon-
talnih i vertikalnih AB elemenata na prvobitnoj, donjoj,
konstrukciji za prihvatanje i prenos seizmičkih sila sa
nadgrađenog dela na prvobitni deo konstrukcije.
2.1. Zgrade starog tipa
Pod zgradama starog tipa podrazumevamo sve zgra-
de kod kojih su nosivi zidovi međusobno nepovezani
međuspratnom konstrukcijom, koja je najčešće drvena,
dok su u manjem broju to lukovi ili svodovi od opeke i
kamena. Zidovi su od kamena ili opeke, malter je kreč-
ni ili glineni, a kvalitet gradnje varira od vrlo niskog (u
selima) do zadovoljavajućeg (u gradovima). Temelji su
od kamena ili opeke. Savremeni materijali (beton i čelik)
nisu primenjivani. U ovu grupu spada i jedan tip zgrada
koji kod nas sve više nestaje – zgrade čiji nosivi sistem
čine zidovi od nabijene gline (ćerpič) i slične zgrade vrlo
niskog komfora stanovanja. Za sve zgrade ovog tipa mo-
Slika 1.1. Teže oštećena kuća u selu Šumarice kod koje je došlo do odvajanja spoljašnjih zidova
Slika 1.2. Oštećena na kuća u selu Sirča sa horizontalnim, ver-
tikalnim i kosim pukotinama u fasadnom zidu
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 235–246
že se reći da su građene primenom zanatskog iskustva.
Za vreme kraljevačkog zemljotresa ponašanje zgra-
da ovog tipa je bilo najslabije, i one brojčano najviše uče-
stvuju u ukupnom broju oštećenih i srušenih objekata. Na
slikama 1.1, 1.2 i 1.3 prikazano je nekoliko primera obje-
kata individualnog stanovanja (kuća) a na slici 1.4 jedan
objekat kolektivnog stanovanja (stambena zgrada) koje
su građene ovim tipom.
2.2.  Zidane zgrade sa AB međuspratnom konstrukci-
jom i horizontalnim AB serklažima
Zidane zgrade sa AB međuspratnom konstrukcijom
i horizontalnim AB serklažima su one kod kojih su no-
sivi zidovi opterećeni i povezani sa AB međuspratnom
konstrukcijom. Kod većih stambenih i administrativnih
zgrada ovaj sistem je u Srbiji uveden oko 1910. godi-
ne [6]. Kod porodičnih zgrada, monolitne međuspratne
konstrukcije primenjuju se kao isključivi tip međusprat-
ne konstrukcije od 1964. godine, s obzirom da tehnički
propsi od tada ne dozvoljavaju drugi tip međuspratne
konstrukcije. Pod monolitnom međuspratnom konstruk-
cijom se podrazumeva ona za koju se može tvrditi da
je skoro beskonačno kruta u svojoj ravni, tj. da je kod
dejstva zemljotresa delovanje takvo da se inercijalne sile
237
Slika 1.3. Oštećena kuća u naselju Sijaće polje u Kraljevu – prikaz oštećenja spoljašnjih i unutrašnih delova nosećih zidova

Slika 1.4. Oštećena zgrada kolektivnog stanovanja u ulici Dragoslava Bogavca br. 2-4, Kraljevo (gore), detalji oštećenja spoljnih no-
sivih zidova u uglu zgrade: pukotine na prednjem fasadnom zidu (dole levo) i pukotine na bočnom fasadnom zidu (dole desno)

raspoređuju na nosive zidove uz njihovo jednako transla-
torno pomeranje u odnosu na donji rub zida. Pod mono-
litnim međuspratnim konstrukcijama smatramo sve one
izvedene od armirano-betonskih ploča, rebraste tavanice
sa AB pločama najmanje debljine 4 cm, kao i tavanice
od montažnih elemenata koji su međusobno povezani u
monolitnu celinu.
Na slikama 2.1 i 2.2 prikazani su primeri oštećenih
zidanih zgrada građenih ovim tipom.

238IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 235–246

 Slika 2.1. Zgrada u ulici Kralja Milana u strogom centru Kra-
ljeva (pešačka zona) – oštećen i delimično srušen kalkanski zid

Slika 2.2. Objekat u kojem su smešteni gimnazija i srednja ekonomska škola u Kraljevu – dvorišna fasada (gore), ošteće-
nja na dilataciji između konstrukcija centralnog i krajnjeg dela škole (dole levo), i detalj oštećenja u vidu dijagonalnih
„X“ pukotina na međuprozorskim stupcima na dvorišnoj fasadi (dole desno)

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 235–246 239

2.3.  Zidane zgrade sa AB međuspratnom konstrukci-
jom i horizontalnim i vertikalnim AB serklažima
Zidane zgrade sa AB međuspratnom konstrukcijom
i horizontalnim i vertikalnim AB serklažima su one kod
kojih su nosivi zidovi na krajevima uokvireni sa sve če-
tiri strane vertikalnim i horizontalnim AB elementima.
Vertikalni vezni elementi, serklaži, slični su stubovima
kod AB ramovskog/skeletnog sistema, osim što su sa
znatno manjim poprečnim presecima, jer zidovi nose op-
terećenja. Horizontalni vezni elementi, serklaži, slični su
gredama kod AB ramovskog/skeletnog sistema, ali ovi
sreklaži nemaju istu namenu kao konvencionalne grede
pošto zidovi nose opterećenja. Zgrade ovog tipa grade
se u Srbiji nakon 1963. godine, tj. nakon skopskog ze-
mljotresa. Kod porodičnih zgrada, vertikalni i horizontal-
ni serklaži izvode se vrlo često zbog njihovog povoljnog
delovanja na ponašanje takvih zgrada u zemljotresu. Kod
većih stambenih zgrada u seizmičkim područjima takođe
se izvode serklaži, ali se obično ne proračunavaju.
Slike 3.1, 3.2, i 3.3 prikazuju primere individualnih
objekata ovog tipa koji su oštećeni u Kraljevu. Na slici
3.1.a prikazana su dva prostorno bliska zidana objekta
sa AB međuspratnom konstrukcijom i horizontalnim
i vertikalnim AB serklažima, od kojih je objekat zidan
punom opekom doživeo konstruktivna oštećenja (vide-
ti sliku 3.1.b), dok drugi objekat, koji je zidan šupljim
blokom, nije pretrpeo nikakva oštećenja konstruktivnih
elemenata.
Na slici 3.2 prikazana je zidana zgrada sa AB me-
đuspratnom tavanicom, horizontalnim i vertikalnim
serklažima, u ul. Radnička br. 112 u naselju Jarčujak u
Kraljevu. Ovaj jednospratni, teže oštećeni, zidani objekat
rađen je bez ikakve projektne dokumentacije, a razlozi
za velike štete i pored postojanja horizontalnih i verti-
kalnih serklaža su mnogobrojni: nepostojanje poprečne
armature/uzengija u vertikalnim serklažima, pogrešno
postavljeni blokovi pri zidanju zidova, slab kvalitet beto-
na i maltera, i sl, što sve može da se vidi i sa same slike.
Slična situacija je i sa objektom prikazanim na slici 3.3,
na kojoj se vidi da nisu postojale uzengije u vertikalnom
AB serklažu, kao i da kvalitet ugrađenog betona nije bio
zadovoljavajući.
Na ovom mestu je potrebno napomenuti da je obi-
laskom terena nakon kraljevačkog zemljotresa ustanov-
ljeno da pored objekata prikazanih na slikama 3.2 i 3.3,
postoje još na stotine oštećenih objekata koje formalno
pripadaju ovom tipu zidanih zgrada, dok su oštećenja na
njima takođe uzrokovana u prvom redu velikim nedosta-
cima u pogledu kvaliteta ugrađenog materijala (betona
i maltera) i u nestručnom izvođenju konstruktivnih AB
elemenata (naročito u pogledu ugradnje uzengija i na-
stavljanja i sidrenja armature). Uz sve to većina tih obje-
kata, posebno onih u selima, građeni su bez projektne
dokumentacije.

Slika 3.1.a. Zidane zgrade sa AB međuspratnom konstrukcijom i horizontalnim i vertikalnim AB serklažima u naselju
Jarčujak u Kraljevu – objekat zidan punom opekom (levo) i objekat zidan šupljim blokom (desno)

240IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 235–246

 Slika 3.1.b. Objekat u naselju Jarčujak u Kraljevu oštećenja prednjeg fasadnog zida i stuba (levo) i detalj
zidan punom opekom sa AB međuspratnom konstrukci- oštećenja stuba i bočnog fasadnog zida (desno)
jom i horizontalnim i vertikalnim AB serklažima – detalj

Slika 3.1.b. Objekat u naselju Jarčujak u Kraljevu zidan punom opekom sa AB međuspratnom konstrukcijom
i horizontalnim i vertikalnim AB serklažima – detalj oštećenja prednjeg fasadnog zida i stuba (levo) i detalj
oštećenja stuba i bočnog fasadnog zida (desno)

Slika 3.2. Zidana zgrada sa AB međuspratnom tavanicom, horizontalnim i vertikalnim serklažima, u ul. Radnič-
ka br. 112 u naselju Jarčujak u Kraljevu – detalj veze horizontalnog i vertikalnog serklaža u nivou prvog sprata
(gore desno), detalj srušenog bočnog zida u prizemlju (dole levo), i detalj veze vertikalnog serklaža i temelja
zidanog objekta (dole desno)

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 235–246 241

 Slika 3.3. Zidana zgrada sa AB međuspratnom tavanicom, horizontalnim i vertikalnim serklažima, u Rudopoljskoh ulici
u naselju Sijaće Polje u Kraljevu – prikaz zgrade (gore levo), prikaz šteta na spoljnim zidovima (gore desno i dole levo)
i detalj na kome se vidi da u vertikalnom AB serklažu na bočnom zidu ne postoje uzengije (dole desno)
2.4. Zidane zgrade sa armiranom zidarijom
Zidane zgrade sa armiranom zidarijom su one kod
kojih se u samim nosivim zidovima izvode vertikalni i
horizontalni armirani elementi sa ciljem da se obezbedi
veća nosivost i deformabilnost zidanih zidova. Zidarija
za zidanje je uobičajeno šuplja i napravljena od gline
ili betona. Verikalni AB elementi izvode se u šupljem
jezgru zidarije i postavljaju se na krajevima i ukrštanju
zidova, oko otvora i na drugim mestima u zidovima, a
u zavisnosti od dužina zidova. Horizontalno armiranje
izvodi se u horizontalnim spojnicama između elemenata
zidarije zida i iznad otvora. Ovaj sistem se u Srbiji još
uvek veoma malo primenjuje, a prilikom obilaska Kralje-
va nakon zemljotresa autori ovoga rada nisu ni lično niti
kroz komunikaciju sa lokalnim građevinskim inženjeri-
ma došli do saznanja da postoje oštećeni zidani objekti
koji pripadaju ovom tipu.
2.5. Zidane zgrade mešovitog tipa gradnje
Zidane zgrade mešovitog tipa gradnje su prvobitno
zidane zidarijom i kasnije nadgrađene sa uokvirenom/
ojačanom zidarijom ili AB skeletom. Ove „zgrade“ Pra-
vilnik o tehničkim noramtivima za izgradnju objekata
visokogradnje u seizmičkim područjima [4], u delu XVI.
Zidane konstrukcije, ne spominje. Međutim, u članu 94.
242IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 235–246
zadnji pasus (alinea 4) kaže se da “Nije dozvoljeno pri-
menjivanje mešovitog sistema odnosno donji deo objekta
visokogradnje od armiranobetonskog skeleta, a gornji
– od nosećih zidova“. Ako se prati logika ove odredbe
trebalo bi da tek nije dozvoljeno ni primenjivanje mešo-
vitog sistema sa donjim delom od nosećih zidova i gor-
njim od armiranog betona, imajući u vidu da su nosive,
krutostne i duktilne karakteristike zidarije i armiranog
betona veoma različite.
Ovaj tip objekata je u Kraljevu pretrpeo velika ošte-
ćenja. Na slici 4.1.1 prikazana su dva objekta u ulici Ni-
kole Bursaća broj 2 (slika 4.1.1 levo) i broj 6 (slika 4.1.1
desno) u naselju Sijaće Polje u Kraljevu. Kao što može
da se vidi sa slike 4.1.1 – levo, na prizemnom objektu zi-
danom ciglom nema nikakvih konstruktivnih oštećenja.
Objekat na slici 4.1.1 – desno je prvobitno bio izgrađen
kao prizeman zidani objekat, sa približno istim gabaritom
i nosećim sistemom kao i objekat na slici 4.1.1 – levo.
Naknadno je nadgrađen sa spratom i potkrovljem kao zi-
dani objekat sa horizonatalnim i vertikalnim serklažima,
ali bez da vertikalni serklaži budu izvedeni i na delu pri-
zemlja i ankerovani u temelj objekta. Rezultat toga je da
za vreme zemljotresa nije došlo ni do kakvih konstruktiv-
nih oštećenja sprata i potkrovlja, dok su noseći zidovi u
prizemlju teško oštećeni i dislocirani iz svoje ravni zbog
velikog pomeranja gornjeg krutog dela objekta. Detalji
oštećenja na ovom objektu prikazani su na slici 4.1.2.
Slika 4.1.1. Dva prostorno bliska objekta u naselju Sijaće polje u Kraljevu – objekat u ul. Nikole Bursaća broj 2 (levo) i objekat u ul.
Nikole Bursaća broj 6 (desno)

Slika 4.1.2. Detalji šteta na objektu u ul. Nikole Bursaća broj 6 u naselju Sijaće polje u Kraljevu – detalji oštećenja na spoljašnjoj strani
nosećih zidova u prizemlju (gore) i detalji oštećenja na unutrašnjoj strani nosećih zidova u prizemlju (dole)

Na slici 4.2.1 prikazana su dva objekta jedan preko
puta drugoga u Jug Bogdanovoj ulici u Kraljevu. Prvo-
bitni objekti su izgrađeni sredinom 50-tih godina prošlog
veka (kao masivni zidani sa monolitnim AB tavanicama),
a nadgradjeni su nakon 2000. godine (sa horizontalnim i
vertikalnim serklažima). Objekt prikazan na slici 4.2.1
– levo, prvobitno je izveden sa Po+Pr+3S (pre nadgrad-
nje), kao masivni zidani sa monolitnom AB tavanicom
i horizontalnim serklažima. Nadgradnja dva sprata na
ovom objektu izvedena je sa horizontalnim i vertikalnim
serklažima i „monta“ tavanicama. Prilikom izvođenja
nadgradnje, masivni zidovi su ojačani vertikalnim AB
„žaketima“ na delu prvobitnog objekta od prizemlja do
3. sprata, i ovaj objekat nije pretrpeo nikakva konstruk-
tivna oštećenja.
Objekt prikazan na slici 4.2.1 – desno prvobitno je
izveden sa Po+Pr+2S (pre nadgradnje), kao masivni zi-
dani sa monolitnim AB tavanicama i horizontalnim ser-
klažima. Nadgradnja dva sprata na ovom objektu izvede-
na je sa horizontalnim i vertikalnim serklažima i „monta“
tavanicama. Međutim, za razliku od objekta prikazanog
na slici 4.2.1 – levo, kod ovog objekta pre izvođenja nad-
gradnje masivni zidovi nisu bili ojačani nikakvim ver-
tikalnim AB elementima za prijem i prenos seizmičkih

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 235–246 243

Slika 4.2.1. Dva objekta jedan preko puta drugog u Jug Bogdanovoj ulici u Kraljevu – nadgrađen objekat ojačan AB „žaketima“ (levo)
i neojačan a nadgrađen objekat (desno)

Slika 4.2.2. Detalji šteta na neojačanom a nadgrađenom objektu u Jug Bogdanovoj ulici u Kraljevu – detalji oštećenja nosećih zidova
u prizemlju na spoljašnjoj strani objekta (gore levo i dole levo), oštećenje na sučeljavanju poprečnog i podužnog fasadnog zida u nivou
temelja (gore desno), i oštećenja u unutrašnosti objekta u nivou prizemlja (dole desno)

sila sa nadgrađenog dela objekta na temelje. Kao rezultat
toga, za vreme zemljotresa došlo je do težih oštećenja
nosivih zidova prvobitno izgrađenog objekta.
Na slici 4.3 prikazan je objekat u ulici Cara Lazara
78-82 u Kraljevu. Prvobitni objekat Po+Pr+3S izgrađen
je kao zidana konstrukcija sa horizontalnim serklažima i
sitnorebrastom međuspratnom tavanicom. Na ovaj obje-
kat nadgrađena su dva sprata sa vertikalnim i horizon-
talnim serklažima ali pritom masivni zidovi prvobitne
konstrukcije nisu pre izvođenja nadgradnje bili ojačani
vertikalnim AB elementima. Pored toga što prilikom
nadgradnje prvobitna noseća konstrukcija nije bila oja-
čana, prenamenom prostorija u prizemlju (tj. naknadno
napravljenim otvorima za potrebe lokala) oslabljeni su
i noseći zidovi na prvobitnom delu objekta, što je uti-
calo na nastanak konstruktivnih oštećenja za vreme ze-
mljotresa 2010. godine.

244IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 235–246

Slika 4.3. Objekat u ulici Cara Lazara 78-82 u Kraljevu – bočna fasada prema ulici Cara Lazara i prednja-ulazna fasada (gore levo),
dvorišna bočna fasada sa oslabljenjem u nosećim zidovima u osnovi tj. naknadno napravljenim otvorima za potrebe lokala (gore desno
i dole levo), i detalj oštećenja na drugom ćošku iste – dvorišne bočne fasade (dole desno)

Iz prikazanih primera zidanih objekata kolektivnog
stanovanja lako se može zaključiti da sama pojava zna-
čajno većih oštečenja od očekivanih nije rezultat same
jačine zemljotresa, već je rezultat nepoštovanja odredbi
postojećih građevinskih propisa u Republici Srbiji [4-5].
3. DISKUSIJA I ZAKLJUČCI
Pošto nije urađena analiza podataka (za oko 15,000)
pregledanih objekata u odnosu na njihovu pripadnost po
konstruktivnim tipovima i stepenima oštećenja, ne zna se
ni brojčana raspodela oštećenih objekata po konstruktiv-
nim tipovima niti brojčana raspodela po stepenima ošte-
ćenja unutar određenog konstruktivnog tipa ili podtipa.
Zbog svega toga, mi danas možemo govoriti samo o to-
me da je za vreme zemljotresa najviše oštećeno zidanih
objekata, a znatno manje objekata koji su građeni kao
drvene ili armirano-betonske konstrukcije.
Kada su u pitanju zidani objekti, na bazi prezento-
vanog u glavi 2, može se zaključiti da su glavni uzroci za
konstruktivna oštećenja objekata individualnog i kolek-
tivnog stanovanja različiti.
Kod objekata individualnog stanovanja, oštećenja
su dominantna kod onih objekata koji si građeni bez
ikakve projektne dokumentacije, odnosno u slučajevima
nestručnog izvođenja nosivih zidanih i AB elemenata,
rđavo rešenih konstruktivnih detalja i veza, slabog kva-
liteta izvedenih radova i ugrađenog materijala, kao i u
slučajevima lošeg održavanja objekata.
Kada su u pitanju objekti kolektivnog stanovanja,
oštećenja na zidanim zgradama znatno su veća na nad-
građenim objektima zidanim pre 1964. godine, a kod
kojih prilikom nadgradnje nisu poštovane odredbe Pra-
vilnika o tehničkim normativima za izgradnju objekata
visokogradnje u seizmičkim područjima [4] i Pravilnika
o tehničkim normativima za sanaciju, ojačanje i rekon-
strukciju objekata visokogradnje oštećenih zemljotresom
i za rekonstrukciju i revitalizaciju objekata visokogradnje
[5]. Drugim rečima, dominatni slučajevi konstruktivnih
oštećenja na zidanim objektima kolektivnog stanovanja
su nastali kao rezultat nepoznavanja ili nepridržavanja
nekih osnovnih pravila projektovanja, građenja i nad-
gradnje seizmički otpornih konstrukcija.
Na bazi svega iznešenog nameće se kao osnovni
zaključak to da u Republici Srbiji čak i slab ili umeren

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 235–246 245

zemljotres može da izazove velika oštećenja i rušenje
zidanih zgrada, pogotovu u slučajevima starijih pa još i
nadgrađenih objekata.
Na kraju je važno i napomenuti da se u svetu pitanju
seimičke pouzdanosti postojećih zidanih zgrada posve-
ćuje izuzetna pažnja, s obzirom na to da kao i u Srbiji
većina stanovništva živi upravo u zidanim zgradama. Na
žalost, kod nas se o ovoj temi govori samo nakon nekog
zemljotresa, kao što su npr. bili Kopaonički 1980. godi-
ne, Temišvarski 1991. godine, Mionički 1998. godine, i
Kraljevački 2010. godine, ali bez preduzimanja ikakvih
konkretnih i dugoročnih mera za smanjenje povredlji-
vosti fonda zidanih zgrada na teritoriji Republike Srbi-
je. Međutim, ako iskustva o ponašanju zidanih zgrada u
pomenutim zemljotresima ne budu pod hitno dovela do
strože kontrole u projektovanju, izgradnji, nadgradnji i
održavanju zidanih zgrada, rizik za oštećenje i rušenje
zidanih zgrada će sa vremenom biti samo veći. Imajući u
vidu da se u Srbiji dosta gradova veličine Kraljeva i većih
nalaze pored aktivnih zemljotresnih žarišta koji su samo
u prošlom veku generalisali zemljotrese sa mnogo većim
magnitudama od ML = 5.4, može se stoga očekivati da će
prilikom svakog sledećeg zemljotresa iste ili veće jačine
materijalni gubici i ljudske žrtve sasvim izvesno daleko
premašiti one do kojih je 03.11.2010. godine došlo u
Kraljevačkom regionu.
246IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 235–246
4. LITERATURA
[1] http://earthquake.usgs.gov/learn/faq/?faqID=24
[2] Manić, M. i B. Bulajić (2012). Zašto procena šteta
na građevinskim objektima u Kraljevačkom regionu
nije izvršena ni godinu dana nakon zemljotresa od
03.11.2010. godine?, Izgradnja, Godina LXVI, Broj
5-6, str. 269-308, Beograd, Republika Srbija.
[3] Privremeni tehnički propisi za građenje u seizmič-
kim područjima, Sl. list SFRJ br. 39/64.
[4] Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju
objekata visokogradnje u seizmičkim područjima,
Sl. list SFRJ br. 31/81, 48/82, 29/83, 21/88, 52/90.
[5] Pravilnik o tehničkim normativima za sanaciju, oja-
čanje i rekonstrukciju objekata visokogradnje ošte-
ćenih zemljotresom i za rekonstrukciju i revitaliza-
ciju objekata visokogradnje, Sl. list SFRJ 52/85.
[6] Aćić, M. i S. Marinković (2012). Sto godina nasta-
ve iz armiranog betona na Građevinskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu: 1910 –2010: monografija,
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Insti-
tut za materijale i konstrukcije, 2012, Beograd, str.
367, Urednici Aćić, M. i S. Marinković.
PROJEKTOVANJE I GRAĐENJE SAOBRAĆAJNICA
U SEIZMIČKI AKTIVNIM PODRUČJIMA
DESIGN AND CONSTRUCTION OF ROADS
IN SEISMIC ACTIVE AREAS
UDK: 625.7/.8:624.042.7
Stručni rad

Prof. dr Dragan LUKIĆ, dipl. građ. inž.1)

Prof. dr Aleksandar PROKIĆ, dipl. građ. inž.1)
Ass. Elefterija ZLATANOVIĆ, dipl. građ. inž.2)

REZIME
Sa razvojem brzih saobraćajnica (brzih železnica i autoputeva) mnogostruko je povećan
broj putnika. Imajući to u vidu neophodno je intenzivirati istraživanja seizmičkih uticaja i na
ove objekte jer nastala oštećenja mogu dovesti do velikog broja žrtava. Dosadašnja istraživanja
seizmičkih dejstava uglavnom su se odnosila na objekte visokogradnje i objekte visokog rizika
(brane, nuklearne elektrane, velike mostove i dr.). U radu su analizirani uslovi stabilnosti kosina
(nasipa i useka) i pojave likvefakcije, kao najčešćih uzroka oštećenja saobraćajnica usled seiz-
mičkih uticaja. Posebna pažnja posvećena je analizi dejstva zemljotresa na saobraćajne tunele.
Pored toga, dat je pregled oštećenja navedenih objekata kao posledice dosadašnjih zemljotresa.
Ključne reči: saobraćajnice, seizmički uticaji, stabilnost kosina, likvefakcija.
SUMARY
Development of high-speed roads (railways and highways) has influenced a multiple incre-
ase of number of passengers. Accordingly, there is a necessity to intensify the study of seismic
impact on these facilities, having in mind that induced seismic damages can lead to a large num-
ber of victims. Previous studies of seismic effects are mostly related to the high-rise structures, as
well as, high-risk facilities (dams, nuclear power plants, large bridges, etc.). This paper analyzes
the stability conditions of slopes (embankments and cuttings) and the occurrence of liquefaction,
as the most common causes of damages to roads due to seismic effects. A special attention is
paid to the analysis of an earthquake impact to traffic tunnels. In addition, the paper gives an
overview of damages to these facilities as a result of previous earthquakes.
Key words: road structures, seismic influences, slope stability, liquefaction.

1. UVOD
Istraživanja seizmičkih dejstava na građevinske
objekte uglavnom su se odnosila na objekte visokograd-
nje i objekte visokog rizika (visoke brane, nuklearne i
termoelektrane, velike mostove) gde su moguće velike
ljudske žrtve. Sa intenzivnim razvojem brzog saobraća-
ja: drumskog na autoputevima i železničkog na brzim
prugama, enormno se povećao i broj korisnika. Imajući
to u vidu, dejstvo zemljotresa na ove objekte može za
posledicu imati ne samo velike materijalne gubitke, već i
ogromne ljudske žrtve. Dosadašnja istraživanja seizmič-
kih uticaja na polju saobraćajnica uglavnom su se odno-
sila na područje mostova, i delimično tunela i potpornih
konstrukcija.
Adresa autora: 1) Građevinski fakultet Subotica, Univerzitet u Novom
Sadu, Kozaračka 2a, 24000 Subotica,
E-mail: drlukic.lukic@gmail.com
E-mail: aprokic@eunet.rs
2) Građevinsko – arhitektonski fakultet , Univerzitet u Nišu, A. Med-
vedeva 14, 18000 Niš,
E-mail: elefterija2006@yahoo.com
Uticaju zemljotresa na „otvoreni deo“ trase (nasipe
i useke) nije se pridavala velika pažnja.
Saobraćajnice su pretežno linijski objekti, stoga se
dejstvo seizmičkih talasa može razmatrati u podužnom
i u poprečnom pravcu u odnosu na osu saobraćajnice. U
slučaju prostiranja seizmičkog talasa u pravcu ose sao-
braćajnice, oštećenja saobraćajnica se ogledaju u ošteće-
nju podtla nasipa, useka i pojavi likvefakcije, što rezulti-
ra lomom gornjeg stroja.
Poprečna dejstva seizmičkog talasa dominantno uti-
ču na stabilnost kosina nasipa i kosina useka.
U radu se, pored analize stabilnosti kosina (nasipa i
useka), analizira i pojava likvefakcije usled seizmičkog
dejstva. Prikazan je postupak ocene potencijala likvefak-
cije koji se zasniva na istraživanjima Seed-a i Idriss-a
(Seed H.B. et al. 1971), ali sa modifikovanim faktorima:
redukcionim faktorom napona (rd), faktorom magnitude
(MSF), korekcionim faktorom za geostatički pritisak (K)
i faktorom za normalizaciju broja udaraca iz opita stan-
dardne penetracije (CN). Za ove faktore su date izmenje-

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 247–256 247

ne jednačine i nove korelacije za primenu terenskih me- izuzetno složen problem čije rešavanje bi generalno za-
renja pri oceni potencijala likvefakcije (Idriss I.M. and htevao trodimenzionalnu dinamičku analizu. Pri tome,
Boulanger R.W., 2004.), na osnovu brojnih analiza pri- izvor, karakteristike, pravci pružanja i vrsta seizmičkih
mene originalnog uprošćenog postupka kod zemljotresa talasa treba da budu uključeni u model trodimenzionalne
koji su se dogodili u proteklih trideset godina. analize. Ova vrsta kompleksne analize retko se primenju-
Savremeni tokovi života i razvoj modernog društva je jer ekonomski nije opravdana (Dobashi H. et al. 2008).
istakli su činjenicu da je potreba za korišćenjem prostora Pristup “free-field deformation”, koji zanemaruje
ispod zemlje danas veća nego ikad. Podzemne građevine interakciju konstrukcije i tla, može obezbediti početnu
su sastavni deo infrastrukture u modernom društvu i ima- procenu deformacija konstrukcije. Ovaj pristup može da
ju veoma široki spektar primena, pre svega u saobraćaju potceni ili preceni deformacije konstrukcije u zavisno-
na podzemnim železnicama, železničkim prugama, pute- sti od njene krutosti u poređenju sa krutošću tla. Pojed-
vima, zatim za skladištenje materijala, kao i za transport nostavljeno, zatvoreno matematičko rešenje je korisno
vode u okviru hidrotehničkih sistema. Zbog sve veće samo za početnu procenu deformacija konstrukcije i tla.
prenaseljenosti i nedostatka prostora tuneli i podzemne Ove pojednostavljene metode pretpostavljaju ravanski
građevine imaju veoma važnu ulogu i u razvoju urbanih seizmički talas sa istim amplitudama talasa iako talas
područja. Neka od njih su sklona veoma čestim potresi- može prolaziti i kroz nekoherentna tla.
ma. Čak preko 50% svetske populacije živi u urbanizova- Newmark i Kuesel su predložili pojednostavljeni
nim sredinama, a više od 70% ove urbane populacije živi metod za proračun deformacija tla uz zanemarivanje inte-
u trusnim područjima. rakcije sa konstrukcijom. Seizmički talas je predstavljen
Gledano kroz istoriju, podzemne građevine su bile harmonijskom oscilacijom u homogenom, izotropnom i
izložene manjem stepenu oštećenja u poređenju sa nad- elastičnom medijumu (slika 1).
zemnim objektima. Uprkos toj činjenici, neke
podzemne konstrukcije pretrpele su značajnija
oštećenja u nekoliko skorašnjih veoma snažnih
zemljotresa, uključujući zemljotres Kobe u Ja-
panu 1995. godine, potom zemljotres Chi-Chi
na Tajvanu 1999, kao i Kocaeli i Duzce u Tur-
skoj 1999. i 2001. godine.
U prošlosti podzemni objekti su bili pro-
jektovani bez analize seizmičkih uticaja, jer su
kao objekti koji su ukopani u stenu ili tlo, veo-
ma dugo bili tretirani kao građevine sa dobrim
aseizmičkim svojstvima. Kako je broj tunel-
skih objekata i njihovih zemljotresom izazva-
nih oštećenja rastao, a posebno nakon nekoliko
veoma snažnih zemljotresa novijeg datuma, u
poslednje vreme je došlo do znatnog jačanja
svesti o seizmičkom hazardu i za podzemne
građevine. Veoma često tuneli su locirani ispod
gusto naseljenih gradskih jezgara, i zbog toga
moraju da zadovolje veoma visoke standarde u
bezbednosnom smislu. Tunelski objekti su od Slika 1. Prostiranje harmonijskog talasa u odnosu na osu saobraćajnice
krucijalnog značaja u saobraćajnoj mreži, i po-
java zemljotresa dovela bi do nenadoknadivih gubitaka Najkritičniji upadni uglovi harmonijskog talasa da-
ljudskih života i izazvala bi teška oštećenja infrastruk- ju maksimalno opterećenje, i koriste se kao mera bez-
ture, a što bi zadalo težak udarac ekonomiji regiona, jer bednosti protiv nesigurnosti predviđanja zemljotresa.
obnavljanje funkcionalnosti saobraćajne mreže zahteva Newmark-ov pristup obezbeđuje korektne procene defor-
određeno vreme. macija i zahteva minimalan unos, i može poslužiti i kao
Ipak, i u industrijski najrazvijenijim zemljama ova početni projektantski alat i kao metod verifikacije projek-
oblast konstrukterstva nije u potpunosti zaokružena i po- ta (Wang J.N., 1993).
stoji vidan raskorak između postojeće regulative za pod-
zemne konstrukcije, posebno u uslovima seizmičkog de- 3.  STABILNOST NASIPA U SLUČAJU ZEM­LJO­
lovanja, i potreba projektovanja i izvođenja racionalnih i TRESA
bezbednih podzemnih objekata.
Nasipi koji su stabilni pod dejstvom statičkih sila,
2. RASPROSTIRANJE SEIZMIČKIH TALASA pod dejstvom dinamičkih sila mogu izgubiti svoju sta-
bilnost. Bilo da se radi o stabilnosti kosina pod dejstvom
Ponašanje tla u seizmičkim uslovima, čak i uz za- statičkih sila, bilo pod dejstvom dinamičkih sila kao što
nemarivanje interakcije konstrukcije i tla, predstavlja je zemljotres, stanje se mora analizirati zajedno sa oso-

248IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 247–256

binama tla. Ciklična smičuća naprezanja, nastala kao ua = (0,915 log N + 0,108) x 0,65.ar
rezultat dejstva zemljotresa, dovode do deformacija tla (1 − 0,0075 h ) cot f(4)
i promene fizičkih karakteristika tla (gubitka otpornosti
usled povećanja pornog pritiska vode), što može izazvati ua = 0,6 ap cot f logN (5)
rušenje nasipa koji je pod uticajem statičkih sila stabilan.
Ponašanje kosina nasipa i rušenje usled dejstva ze- uf = ui + ua (6)
mljotresa zavisi od magnitude i epicentra zemljotresa.
Najvažniji parametri za stabilnost kosina su ugao nagiba gde je: uf – konačni, ui – početni, ua – dodatni porni pri-
kosina, maksimalno ubrzanje tla i dominantni period tla tisak.
(Ishihara K. 1986). Ekstremne vrednosti ubrzanja u zavisnosti od rasto-
Usled cikličnih smičućih napona dolazi do smanje- janja kosine od raseda i magnitude mogu se prikazati u
nja smičućih otpora, što može biti prouzrokovano iz dva obliku:
razloga: usled povećanja pornog pritiska vode tj. sma-
ap = 0,0159.e 0,868 M (R + 0,0606.e 0,7 M ) −1,0 (7)
njenja efektivnog napona i usled promene strukture zrna
i zamora materijala. Smičući napon konsolidovanog tla
može se prikazati u obliku: Iz jednačine (4) može se izračunati povratni period
zemljotresa (N) u zavisnosti od magnitude (M) (tabela 1).
τ’ = (σ – u) tanφ’ + c’ (1)
Tabela 1. Odnos magnitude (M) i povratnog perioda zemljotesa
gde je: (N) (Rathje E.M et.al. 2001)
τ’– efektivni smičući napon, Magnituda (M) Povratni period (N)
σ – ukupni normalni napon,
u – porni pritisak vode, 7,0 10
φ’– efektni ugao unutrašnjeg trenja i 7,5 20
c’– efektivna kohezija.
Kod sitnozrnih materijala porni pritisak vode se ne 8,0 30
može brzo apsorbovati, pa ukupni napon ostaje isti, ali
efektivni napon se smanjuje. Smanjenje efektivnih smi- Pri dejstvu zemljotresa, u zavisnosti od amplitude
čućih napona kod ove vrste može izazvati likvefakciju tla, dolazi do smanjenja krutosti tla. Da bi se moglo vršiti
U slučaju krupnozrnih materijala, povećanje pornog modeliranje smanjenja smičućih napona posle cikličnih
pritiska vode usled cikličih napona se posle prestanka opterećenja tokom zemljotresa, ugao unutrašnjeg tre-
cikličih napona (zemljotresa) brzo apsorbuje. Iz tog ra- nja posle zemljotresa može se izračunati ako su poznati
zloga promena pornog pritiska vode i uticaj na smičuće ugao unutrašnjeg trenja pre zemljotresa, magnituda ze-
napone ne može izazvati pojavu likvefakcije. mljotresa i rastojanje kosine nasipa od raseda. Kod sla-
Ciklični smičući naponi izazvani dejstvom ze- bijih magnituda (M=6) dolazi do naglog smanjenja ugla
mljotresa u slučaju zasićenog tla, usled nemogućnosti unutrašnjeg trenja. Sa porastom magnituda zemljotresa i
dreniranja porne vode do prestanka dejstva cikličnog smanjenjem udaljenosti kosine nasipa od raseda dolazi
opterećenja, dovode do povećanja pornog pritiska vo- do blažeg opadanja ugla unutrašnjeg trenja. U nastavku
de. Veličina povećanja pornog prtitiska vode zavisi od je ilustrovan primer dejstva zemljotresa na dva nasipa ra-
karakteristika tla, geometrije kosine i od karakteristika zličitih geometrijskih karakteristika (slika 2) sa karakte-
materijala nasipa. ristikama materijala (tabela 2):
Pod statičkim opterećenjem u tlu postoji određeni
porni pritisak vode; tokom dejstva zemljotresa dolazi Tabela 2. Karakteristike materijala u nasipima (Rathje E.M. et
do njegove promene (u) usled dodatnog pornog pritiska al., 2001)
izazvanog dejstvom dinamičkog opterećenja. Vrednost Karakteristike materijal materijal prirodno
pornog pritiska se povećava proporcionalno odnosu ci- materijala 1 2 tlo
kličnih smičućih napona i statičkih smičućih napona Zapreminska masa (γn) (kN/m3) 19,0 20,0 19,0
(τc/τfs), a zavisi i od broja ciklusa zemljotresa (N):
Kohezija (c) (kN/m2) 35,0 70,0 30,0
u = (0,915 log N + 0,108)(τ c / τ fs) (2)
Ugao unutrašnjeg trenja (φ) (o) 30,0 5,0 25,0

Smičući naponi kojima je tokom dejstva zemljotresa

izložena kosina visine h su proporcionalni ekstremnom
ubrzanju zemljotresa (ap), pa je odnos cikličnih smičućih
napona i statičkih smičućih napona (τc/τfs) dat izrazom:
(τc/τfs)=0,65 ap (1-0,0075 *h) cot φ (3)
Iz jednačina (2) i (3) dobija se:
Da bi se odredio uticaj zemljotresa i karakteristika
tla na stabilnost kosina, dve različite kosine podvrgnute
su delovanju statičkih i dinamičkih sila. Kosine nasipa su
pod istim uglom, ali su visine nasipa različite. Analiziran
je uticaj zemljotresa na kosine nasipa sa različitim uda-
ljenostima raseda, različitim magnitudama zemljotresa
i ekstremnim vrednostima ubrzanja. Na promenu vred-

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 247–256 249

 Jedan od uzroka smanjenja smičuće otpornosti tla
tokom zemljotresa je i promena ugla unutrašnjeg trenja.
Tokom i nakon dinamičkom opterećenja kosina dolazi do
promena ugla unutrašnjeg trenja, koje su vezane za ma-
gnitudu zemljotresa i udaljenosti kosine od raseda. Kod
magnituda manjih vrednosti (M=6) nema većih promena
ugla unutrašnjeg trenja, ali sa povećanjem vrednosti ma-
gnitude, ugao unutrašnjeg trenja se naglo smanjuje. Ova
pojava je posebno izražena kod kosina u neposrednoj bli-
zini rasedne zone.
U analizi stabilnosti kosina nasipa, faktor sigurnosti
u statičkim uslovima je Fs ≥ 1.5, dok je u dinamičkim
uslovima Fs ≥ 1.1.
Seizmička dejstva na nasipe saobraćajnica su domi-
nantna u pravcu upravnom na podužnu osu saobraćajni-
ce, a ogledaju se u stabilnosti kosina nasipa. Međutim,
Slika 2. Kosine nasipa izložene dejstvu zemljotresa njihov uticaj može biti značajan i u podužnom pravcu, jer
se radi o dugim linijskim objektima.
nosti ekstremnih ubrzanja utiče faktor udaljenosti raseda Uticaj zemljotresa na nasip saobraćajnica može se
(tabela 3). razmatrati sa aspekta uticaja na podtlo i sa aspekta utica-
ja na kosine useka. Na podtlo saobraćajnice dominantan
Tabela 3. Ekstremne vrednosti ubrazanja (ap)
uticaj bi bio u podužnom pravcu, tj. kada se pravci ra-
Magnituda zemljotresa sprostiranja talasa i saobraćajnice poklapaju (ili sa malim
Udaljenost raseda uglom odstupanja). U tom slučaju može doći do pojave
M=6 M=7 M=8
R (km)
ekstremne vrednosti ubrzanja deformacija u posteljici koje se prenose na gornji stroj
saobraćajnice (slika 4).
R = 100 0,0184 0,0420 0,0923
R = 50 0,0375 0,0826 0,1702
R = 20 0,0908 0,1822 0,3279
R = 10 0,1631 0,2940 0,4654
R=5 0,2636 0,4178 0,5851

Sa smanjenjem rastojanja od raseda dolazi do po-

većanja koeficijenta pornog pritiska vode (slika 3). Ovo
smanjenje pornog pritiska vode posebno je izraženo na
odstojanjima manjim od 20 km. Drugi važan faktor ko-
ji utiče na odnos pornog pritiska vode je magnituda ze-
mljotresa – sa povećanjem magnitude dolazi do poveća-
nja pornog pritiska. Sa druge strane, kada je magnituda
velika a odstojanje raseda malo, dolazi do naglog pove- Slika 4. Kolaps kosine nasipa saobraćajnice (Zemljotres na
ćanja pornog pritiska vode i neizbežno je klizanje kosine. Aljasci, 1964)

4. UTICAJ ZEMLJOTRESA NA USEK SAOBRA-

ĆAJNICA

Na kosine useka saobraćajnica dominantno je dej-

Slika 3. Promene pornog pritiska vode
stvo seizmičkih talasa koji se prostiru poprečno u odnosu
na trup saobraćajnice. Seizmički uticaji i oštećenja zavise
od karakteristika materijala kosine i njihove zaštite. Uko-
liko se radi o zemljanim materijalima sa zasadima, anali-
za seizmičnog dejstva je identična analizi prirodnih kosi-
na. Postoje opsežna istraživanja iz ove oblasti, posebno
kod analize stabilnosti kosina i pojave klizišta (slika 5).
Ukoliko se radi o stenskim materijalima kosina mo-
gu se razlikovati više slučajeva:

250IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 247–256


Slika 5. Deformacije kosine useka od zemljanog materijala
(Chuetsu Oki Earthquake, 2007)
– Kosina bez osiguranja gde pod uticajem zemljotre-
sa dolazi do odvaljivanja blokova, pojave pukotina, odro-
na i zarušavanja (slika 6);
Slika 6. Deformacije useka u steni (Chuetsu Oki Earthquake,
Japan, 2007)
– Kosine osigurane potpornim zidovima koji se po-
sebno analiziraju na dejstvo zemljotresa;
– Kosine osigurane ankerima (sa ili bez mlaznog be-
tona) gde uticaj zemljotresa prouzrokuje otpuštanje sile u
ankerima usled pomeranja sidrišne zone, a što dovodi do
nestabilnosti i rušenja kosine (slika 7).
Slika 7. Deformacije useka u steni (ankeri) (Chuetsu Oki Earthquake, Japan, 2007)
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 247–256
5.  ODREĐIVANJE POTENCIJALA LIKVEFAK­
CIJE
Postupak za ocenu potencijala likvefakcije zasiće-
nih nekoherentnih tla, u uslovima snažne zemljotresne
pobude, poznat kao poluempirijski postupak, inoviran je
i unapređen.
Poluempirijski postupak (Boulanger R.W. and Idri-
ss I.M., 2004), koji je zasnovan na primeni rezultata in
situ merenja, razvijao se u dva pravca:
1) razvoj analitičkog okvira za organizovano priku-
pljene primere i iskustva iz prakse,
2) uspostavljanje što boljih in-situ parametara koji
opisuju likvefakciju tla (Seed H.B. et al., 1983).
Originalni uprošćeni postupak (Robertson P.K et
al.,1983) predstavlja osnovu za određivanje potencija-
la likvefakcije zasićenih nekoherentnih tla, ali su neke
komponente ovog postupka izmenjene ili dopunjene no-
vim relacijama na osnovu analiza brojnih istraživanja.
Robertson je uveo korelaciju između broja udaraca
(N) i otpornosti konusa penetracije (qC1N) u pesku sred-
njeg prečnika zrna (D50) i dobio dijagram zavisnosti qC1N
/ N60 od D50 (redukovana na ER = 55% što je najčešća
vrednost u praksi u SAD). Dobijene vrednosti su prika-
zane na slici 8 i u tabeli 4.
Slika 8. Promena odnosa qC1N / N60 u zavisnosti od D50
Faktor sigurnosti u odnosu na likvefakciju može se
definisati na osnovu izraza:
CSRliq
= FS ≥ 1.30 (8)
CSR eq
gde je:
CSRliq – koeficijent smičućih ciklič-
nih napona koji dovodi do li-
kvefakcije;
CSReq – koeficijent smičućih cikličnih
napona izazvan kretanjem tla
usled potresa.
a  σ0
CSRliq = 0.65  max  rd (9)
 g crit σ′0
251
Tabela 4. Promena odnosa qC1N / N60
Depth (m) D50 qC1N/(N60)
5,5-8,5 0,015 230
6,0-10,0 0,035 300
6,0-8,0 0,070 350
8,5-10,5 0,120 400
13,0-15,0 0,250 500
16,0 0,420 600
17,5 0,700 700

( τh ) pr
a  σ
CSR
= eq = 0.65  max  0 rd (10)
σ′  g 0 σ′0

gde je:
(th)pr – prosečni smičući ciklični napon;
(amax /g)crit – kritično seizmičko ubrzanje tla pri kome
se očekuje pojava likvefakcije;
(amax /g)0 – usvojeno maksimalno seizmičko ubrza- Slika 10. Normalizacioni faktor preoptrećenja CN
nje tla na osnovu ranijih zemljotresa;
g = 9.81 m/s2 – gravitaciono ubrzanje; Tabela 5. Normalizovane vrednosti (N1)60
s0/s0’ – odnos ukupnog i efektivnog vertikalnog qc1N
napona; Soil Sample
N 60
N60 (blow/foot) α CN (N1)60
rd – koeficijent redukcije napona (rd = 1 za
ED-3 (4,50) 270 6 1,05 2,23 113,4
kruto telo) u zavisnosti od dubine, pri-
ED-4 (5,010) 260 6 0,96 1,89 11,3
kazano na slici 9.
ED-2 (5,30) 280 9 1,02 1,97 17,7
2
ED-1 (5,60) 230 6 1,06 1,81 10,9
ED-4 (5,90) 300 5 1,07 1,75 8,7
ED-1 (6,50) 280 5 1,06 1,58 7,9
ED-3 (5,50) 305 5 1,06 1,88 9,4
ED-2 (6,30) 335 8 1,02 1,60 12,8
3
ED-3 (7,20) 320 4 1,06 1,42 5,7
ED-3 (7,50) 300 5 1,07 1,36 6,8
ED-2 (7,80) 350 7 1,02 1,29 9,0
ED-2 (8,50) 380 6 1,03 1,18 7,1
ED-3 (8,50) 285 6 1,05 1,19 7,1
ED-1 (8,60) 420 27 0,93 1,15 31,0
4 ED-4 (9,80) 290 19 0,94 1,01 19,2
E-1 (10,50) 400 16 0,93 0,95 15,2
B-9 (13,00) 500 8 0,98 0,69 5,5
B-9 (15,00) 500 14 0,92 0,65 9,1
B-9 (16,00) 600 12 0,93 0,59 10,4
Slika 9. Promena redukcionog faktora
Uključujući jednačine (9) i (10) u jednačinu (8), fak-
Korekcioni faktor preopterećenja – normalizacije tor sigurnosti u odnosu na likvefakciju se dobija u slede-
penetracionih otpornosti CN (slika 10) se uvodi da bi se ćem obliku (Idriss I.M., 1999):
rezultati penetracionih opita normalizovali u odnosu na
 amax 
atmosferski pritisak (Ra=101kRa) čime se smanjuje za-  
visnost od efektivnih vertikalnih napona σv’, a povećava  g crit
FS = (13)
zavisnost od relativne zbijenosti Dr.  amax 
 
P 
α  g 0
C N  a  ≤ 1.7 (11)
=
 σ′v   amax  ( N1 )60 σ′ 1
=  ⋅ v⋅ (14)
 g crit 12.9 ⋅ M − 15.7 σv 0.65 × rd
α = 1.338 – 0.249 (qCIN)0.264 (12)
Na osnovu procene potencijala likvefakcije i utvr-
Normalizovane vrednosti (N1)60 date su u tabeli 5. đivanja koeficijenata na određenoj lokaciji duž projek-

252IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 247–256

tovane trase saobraćajnice, može se sa sigurnošću za-
ključiti da li je i pod kojim uslovima moguće izgraditi
datu saobraćajnicu na posmatranoj lokaciji (Zlatanović
E. 2008).
Razlikuju se tri osnovna tipa deformacija tunelskih
konstrukcija usled seizmičkih aktivnosti (Hashash Y. et
al., 2001).
6.1. Aksijalne deformacije

Aksijalne deformacije predstavljaju najjednostav-

niji oblik deformacija tunela. Javljaju se kada se kom-
ponente seizmičkih talasa pružaju paralelno osi tunela,
uslovljavajući pojavu dilatacije stenske mase, koje se
prenose na konturu tunelskog iskopa u vidu podužnih di-
latacija pritisaka i zatezanja (slika 12).
Kod tunelskih objekata koji su duži od talasne duži-
ne fronta seizmičkog talasa, ovo seizmičko delovanje se
Slika 11. Pojava likvefakcije usled zemljotresa (Madras, 24 javlja kao priraštaj ili opadanje vrednosti onih primarnih
mart 2011, Indija)
napona u stenskoj masi koji su po delovanju paralelni
sa osom konstrukcije. Kod tunelskih objekata koji ima-
Kao ilustracija neophodnosti gore navedenih postu- ju manju dužinu od navedene talasne dužine, delovanje
paka, na slici 11 je prikazana pojava likvefakcije usled kompresije ili zatezanja se realizuje samo do visine ra-
zemljotresa, kao posledice nesprovođenja adekvatnih zlike maksimalne i minimalne dilatacije koja se može
analiza. ostvariti na delu talasne dužine.
Slučaj kada je podzemna konstrukcija izložena tala-
6.   UTICAJ  ZEMLJOTRESA  NA  SAOBRAĆAJNE  sima koji se prostiru duž same ose iskopa nešto je složeni-
TUNELE ji obzirom da onda dolazi do izvesne interakcije konstruk-
cije i tla. Ova interakcija je od izuzetnog značaja kada je
Projektovanje i izgradnja brzih saobraćajnica (auto- reč o mekim terenima slabih karakteristika, gde dolazi do
puteva i železnica) podrazumeva povećanje radijusa kri- pojave smičućih napona između konstrukcije i tla.
vina, a samim tim nemogućnost obi-
laska prirodnih prepreka bez izgradnje
tunela. Ovo za posledicu ima izgrad-
nju tunela velikih poprečnih profila ili
izgradnju posebnih blisko položenih
tunela (Fotieva N.N., 1980).
Projektovanje podzemnih obje-
kata sa aspekta seizmičkih uticaja je-
dinstveno je iz više razloga. Za većinu
podzemnih objekata inercija okolne
sredine je veća u odnosu na inerciju
same konstrukcije.
Dosadašnje iskustvo pokazalo je
da je odgovor podzemne konstrukcije Slika 12. Aksijalne deformacije tunelskih konstrukcija usled seizmičkih talasa
uslovljen odgovorom okolnog tla, a
ne inercijalnim svojstvima same kon-
strukcije. 6.2. Podužno savijanje
Akcenat je na deformaciji tla i na njegovoj interak-
ciji sa konstrukcijom, što čini osnovnu razliku u odnosu Deformacije savijanja (slika 13) uslovljene su onim
na nadzemne objekte, kod kojih je fokus usredsređen na komponentama seizmičkih talasa koje izazivaju pomera-
efekte inercije same konstrukcije. Interakcija koja postoji nje čestica upravno na podužnu osu tunela.
između podzemnih objekata i okolne sredine u kojoj se
javljaju seizmička delovanja je znatno složenija od one
koja se javlja kod nadzemnih objekata, gde samo temelji
dolaze u interakciju sa okolnom sredinom, pa se preko
temelja vibracije u tlu prenose kao pobuda na nadzemni
deo konstrukcije.
Kod podzemnih objekata interakcija sa okolnom
sredinom manifestuje se po celoj spoljnoj konturi kon-
strukcije, a oblik interakcije zavisi u velikoj meri od oda-
branog postupka izvođenja, tj. načina iskopa i formiranja
podgradne konstrukcije. Slika 13. Podužno savijanje tunela u ravni xOy

IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 247–256 253

 U izvesnim slučajevima (slika 14) talasi mogu da se
pružaju i dijagonalno u odnosu na tunelsku konstrukci-
ju, izazivajući pritom da se različiti delovi konstrukcije
pomeraju u različitim fazama. U opštem slučaju, talasi
većih talasnih dužina izazivaju pomeranja sa velikim am-
plitudama, dok talasi sa kraćom talasnom dužinom izazi-
vaju pomeranja relativno malih amplituda, uslovljavajući
pritom maksimalna zakrivljenja duž tunelske cevi i njeno
izlaganje pritisku i zatezanju naizmenično (Zlatanović
E., 2007, 2009).
Slika 14. Seizmički talasi koji izazivaju aksijalne deformacije i
savijanje tunelskih konstrukcija
Figure 14. Seismic waves that cause axial deformation and
bending of tunnel construction
6.3. Smicanje (distorzija)
Deformacije smicanja (slika 15) u tunelskim kon-
strukcijama javljaju se usled propagacije tranverzalnih
(smičućih) talasa poprečno u odnosu na pravac pruža-
nja tunela, rezultujući distorzijom njegovog poprečnog
preseka. Distorzija može biti izazvana talasima koji se
pružaju horizontalno ili koso, ali su vertikalni S-talasi
dominantni u izazivanju ove vrste deformacija. Za prora-
čun poprečnih napona konstrukcija se može tretirati kao
zatvoreni prsten. Za razliku od prethodnih, ovaj vid de-
formacije odnosi se na poprečni pravac.
Slika 15. Distorzija poprečnog preseka tunela u vertikalnoj rav-
ni yOz
U poslednje vreme sve veći značaj imaju istraži-
vanja seizmičnosti dva bliska tunela koja se pojavljuju
254IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 247–256
na autoputevima i brzim prugama. U analizi mogu bi-
ti razmatrane tri različite konfiguracije položaja dva
tunelska objekta: slučaj kada su tuneli paralelni u ver-
tikalnom smislu, zatim u horizontalnom smislu, ili pod
nekim uglom. Najveće vrednosti pomeranja se dobijaju
za slučaj vertikalnog paralelnog položaja dva tunela, dok
njihov horizontalni položaj rezultuje najmanjim pomera-
njima (Wang Z.Z. et al., 2008)
U pogledu okolnog medijuma, mogućnosti za ana-
lizu su brojne:
– pojava velikih pomeranja usled izgradnje tunela
u slabonosivom tlu što u urbanim podrčjima, za posledi-
cu može imati značajna oštećenja postojećih površinskih
objekata;
– analitička i numerička rešenja multi-tunelskih
iskopa u poroelastičnim zasićenim formacijama gotovo
da nisu prisutna u literaturi;
– slojevita struktura tla sa različitim karakteristika-
ma materijala veoma je često prisutna u gradskim zona-
ma;
– sredina sa pukotinskim sistemom, koji ne samo da
reflektuju seizmičku energiju, već je i izvor interferencije
seizmičkih talasa što za posledicu ima formiranje talasa
koji propagira na većim daljinama i sa daleko manjim
slabljenjem u poređenju sa direktnim talasima.
7.  PRIKAZ OŠTEĆENJA OD DEJSTVA DOSA-
DAŠNJIH ZEMLJOTRESA
Na predstojećim fotografijama prikazana su ošte-
ćenja saobraćajnica i pratećih tunelskih objekata (GEO
2000), kao posledica nekih od najrazornijih zemljotresa.
Slika 16. Oštećenje puta, San Lorenco, 17.10.1989. (USA)
Slika 17. Oštećenje železničke pruge, Aljaska 1964.
Slika 18. Oštećenje tunela, Kobe 1995. (Japan)
Slika 19. Oštećenje žel. pruge Grčka 8 juna 2008.
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 247–256
Slika 20. Oštećenje puta, Kobe 1995. (Japan)
Slika 21. Oštećenje puta, Niigata-ken Chuetsu 2004. (Japan)
Slika 22. Oštećenje puta, Pentalija juli 2005. (Kipar)
8. ZAKLJUČAK
U ovom radu je ukazano na dejstvo zemljotresa na
saobraćajnice, sa posebnim osvrtom na nasipe, useke i
prateće tunelske objekte. Na osnovu izloženog može se
zaključiti da se radi o veoma značajnom segmentu istra-
255
živanja u oblasti saobraćajnica. Posledice izazvane dej-
stvom zemljotresa, u uslovima sve većih brzina, gustina
saobraćaja i višestruko povećanog broja putnika, mogu
biti ne samo u materijalnom smislu, već i velikom broju
ljudskih žrtava. U radu je prikazano seizmičko dejstvo
na donji stroj saobraćajnica kao dominantne seizmičke
aktivnosti, dok je oštećenje gornjeg stroja upravo posle-
dica oštećenja donjeg stroja saobraćajnica. Ukazuje se
da je potrebno intenzivirati istraživanja i u ovoj oblasti
s obzirom na razvoj tehnoloških mogućnosti (savremene
računarske opreme i softvera).
U radu su, takođe, prikazana oštećenja puteva i že-
lezničkih pruga usled dejstva dosadašnjih zemljotresa.
Oštećenja se prvenstveno odnose na deformacije nasipa
i kosina useka.
Posebno je, kao primer, naveden i uticaj zemljotresa
na pojavu likvefakcije.
Uticaj zemljotresa na objekte saobraćajnih tunela
prikazan je u skromnom obimu, ali je ukazano na pravce
daljih istraživanja, posebno problema dvojnih paralelnih
tunela (Lukić D., Zlatanović E. 2009)
ZAHVALNOST:
Istraživanja, prezentovana u ovom radu, sprovedena
su uz podršku Ministarstva prosvete i nauke Republike
Srbije u okviru naučno-istraživačkog projekta TR 36043
(2011-2014).
LITERATURA
[1] Boulanger, R.W. and Idriss, I.M.: State normalizati-
on of penetration resistance and the effect of over-
burden stress on liquefaction resistance, Proc.11th
International Conf. on Soil Dynamics and Earthqua-
ke Engineering and 3rd International Conference on
Earthquake Geotechnical Engineering, University
of California, Berkeley, 2004.
[2] Dobashi H. et al.: Full 3D seismic response analysis
of underground ramp tunnel using large-scale nume-
rical computation, World Conference on Earthquake
Engineering, Beijing, China, 2008.
[3] Fotieva N.N.: Determination of the minimum sei-
smically safe distance between two parallel tunnels,
Osnovania, Fundamenti i Mehanika Gruntov, 1980.
[4] GEO Highway Slope Manual. Geotechnical En-
gineering Office, Civil Engineering Department,
Hong Kong, 2000
[5] Hashash, Y. et al.: Seismic Design and Analysis of
Underground Structures, Elsevier Science, 2001.
[6] Idriss, I. M. An update to the Seed-Idriss simplified
procedure for evaluating liquefaction potential, Proc.
TRB Workshop on New Approaches to Liquefacti-
on, Federal Highway Administration. 1999.
256IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 247–256
[7] Idriss, I. M and Boulanger, R.W.: Semi-empirical
procedures for evaluating liquefaction potential du-
ring earthquakes, Proc.11th International Conf. on
Soil Dynamics and Earthquake Engineering and 3rd
International Conference on Earthquake Geotechni-
cal Engineering, University of California, Berkeley,
pp.32-56, 2004.
[8] Ishihara, K.: Stability of natural deposits during
earthquakes, Collected Papers, Dept. Civil Eng.
(1986), Vol. 24, pp 1-56
[9] Lukic, D., Zlatanovic, E.: Ruling parameters for
seismic analysis of twin-tunnels, International Con-
ference on Earthquake Engineering – BE40CE, Ba-
njaluka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovi-
na, October 26-28, rr. 395-406, 2009
[10] Lukić, D., Zlatanović, E.: Seizmičko opterećenje na
plitko položene podzemne objekte, Zbornik radova
Građevinskog fakulteta Subotica 16, Građevinski
fakultet Subotica, (2007), str. 377– 382,
[11] Lukić, D., Prokić, A.: Numeričko rešenje reoloških
problema u stenskoj masi, Zbornik radova Građe-
vinskog fakulteta Subotica 16, Građevinski fakultet
Subotica, (2007), str. 151– 156,
[12] Rathje, E.M.and Bray J.D.: One-and two-dimensi-
onal seismic analysis of solid-waste landfills, Can.
Geotech. J. (2001), 38 (4), pp. 850–862
[13] Robertson, P.K., Campanella, R.G. and Wightman,
A.: SPT-CPT correlation, Journal of the Geotechni-
cal Engineering, (1983) Vol. 109, No 11, pp.1449-
1459
[14] Seed, H.B., Idriss, I.M. and Arango, I.: Evaluation
of Liquefaction Potential Using Field Performance
Data, Journal of the Geotechnical Engineering Di-
vision, ASCE,( 1983), Vol. 109, No 3, pp. 458-482
[15] Seed, H.B. and Idriss, I. M.: Simplified Procedure
for Evaluating Soil Liquefaction Potential, Journal
of Soil Mechanics and Foundations Division, AS-
CE, (1971), 97: SM9, pp.1249-1273
[16] Wang, J.N.: Seismic Design of Tunnels: A State-of-
the-Art Approach, Monograph, Parsons, Brincker-
hoff, Quade and Douglas Inc, New York, 1993.
[17] Wang, Z.Z. et al.: Seismic response analysis of a tu-
nnel with accumulated damage and crack effect in
shaking table test, World Conference on Earthquake
Engineering, Beijing, China, 2008.
[18] Zlatanović, E.: Izgradnja objekata u podbarnim te-
renima – I deo: Merodavni inženjersko– geološki
faktori, Časopis Izgradnja 62, br. 10 -11, Beograd,
(2008), str. 438-442
[19] Zlatanović, E.: Analiza na seizmička dejstva i kri-
terijumi aseizmičkog projektovanja i građenja tu-
nelskih konstrukcija, Časopis Izgradnja 63, br 3-4,
Beograd, (2009), str. 123-130
 VESTI I SAOPŠTENJA
IX МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП
„САВРЕМЕНА ТЕОРИЈА И ПРАКСА У ГРАДИТЕЉСТВУ“
Бања Лука, 11. и 12. април 2013. године
У Бањој Луци, 11. и 12. априла
2013. одржан је IX међународни на-
учно-стручни скуп „Савремена тео-
рија и пракса у градитељству“.
Организатори скупа су Мини-
старство за просторно уређење,
грађевинарство и екологију Репу-
блике Српске, Архитектонско-грађе-
вински факултет Универзитета у
Бања Луци, Привредна комора Ре-
публике Српске и Завод за изградњу
Бања Лука.
Од приспела 92 резимеа ра-
дова, Научно-стручни одбор (пред-
седник Мирко Аћић) прихватио је
46, чији су аутори затим написали
радове садржане у Зборнику радо-
ва (радови су дати и у електронској
форми на CD-у). На скупу су изло-
жена и три рада који се не налазе
у овом Зборнику. Радови обрађују
актуелна питања која су од интере-
са за теорију и праксу из врло широ-
ке области градитељства (урбани-
зам, архитектура, грађевинарство,
земљотресно инжењерство, гео-
техника, екологија, енергетска ефи-
касност зграда, грађевински ме-
наџмент, техничка регулатива и др.)
Учесници Скупа су били плане-
ри, пројектанти, извођачи радова,
инжењери из органа управе на ло-
калном и републичком нивоу, науч-
ни радници и професори из области
градитељства.
На Скупу је приказан и 52-ми-
нутни документарни филм профе-
сора др Добривоја Тошковића дипл.
инж.арх. ²Град на сланим језери-
ма-од идеје до реализације² Калку-
та, Индија, а у поводу четрдесете
годишњице почетка изградње новог
града уз Калкуту, по урбанистичком
решењу међународног конкурса, на
коме је професор Д. Тошковић до-
био прву награду. Данас је то град
са 300 000 становника где су успеш-
но остварени принципи вртног града
и сви квалитети савременог гради-
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 257–262
тељства како у теоријском приступу
тако и у практичном обухвату свих
градских функција.
Одзив на Скупу је испунио оче-
кивање организатора у погледу
броја учесника, разноликости и об-
рађених тема, квалитета саопште-
них радова, великог броја аутора из
окружења, посебно из Србије. По-
ред тога, Скуп има посебан значај у
упознавању младих инжењера и ис-
траживача са досадашњим достиг-
нућима из области градитељства,
као и са правцима даљег развоја
ове области.
Према оцени учесника Скуп је
био врло успешан како по актуелно-
сти и разноврсности тема, тако и по
великом броју учесника Скупа.
Организатори Скупа (председ-
ник организационог одбора је био
Александар Цвијановић) су се по-
трудили да организација Скупа бу-
де на врло високом нивоу.
Дајемо сажети приказ свих ре-
ферата, чији су аутори истакнути
стручњаци, експерти из Републике
Српске, БиХ, Србије, Македоније,
Словеније, Црне Горе...
На скупу су презентовани ра-
дови:
Добривоје Тошковић, Ана Никовић
и Божидар Манић: „Изградња
постојећих градова: критика
једне праксе“
У раду је дат критички осврт
на квалитет урбане средине у прак-
си. Посебно су истакнута наша ис-
куства и искуства чешке школе из-
градње, а у закључку рада се истиче
да се не могу раздвојити интенције
од достигнућа. Такође, у раду се ис-
тиче да су данас градови постали
поприште борбе између пропонена-
та идеје о граду као „великој шанси“
и пропонената „визије града базира-
не на грађанској филозофији“.
Мирјана Лукић: „Наша прва
подземна железничка станица
у центру Београда „Вуков
споменик““
У раду је представљена струк-
тура подземних простора и садр-
жаја железничке станице Вуков
споменик у оквиру Београдског же-
лезничког чвора. Као посебно у раду
је приказано планирање и пројекто-
вање не само станице, већ и окол-
них садржаја: парка Ћирило и Мето-
дије, простора Рузвелтове улице са
спомеником Вуку Стефановићу Ка-
раџићу као и пешачког трга са фон-
таном.
Ђорђе Лађиновић и Мирко Аћић:
„Асеизмичко пројектовање
мостова према Еврокоду EN
1998“
Рад садржи преглед најваж-
нијих одредби за одређивање сеиз-
мичког дејства и утицаја, прорачу-
на и концепт пројектовања мостова,
сагласно стандарду EN 1998-2. При
томе посебна пажња је посвећена
основном концепту да се у оквиру
линеарне анализе дозволи редук-
257
ција очекиваних сеизмичких дејста-
ва, добијених на основу еластичног
спектра одговора, при чему ниво ре-
дукције сеизмичких сила зависи од
прописаног понашања конструкције.
Драган Лукић, Мартина Војнић,
Александар Прокић, Мирослав
Бешевић и Елефтерија Златановић:
„Утицај земљотреса на
саобраћајнице“
У оквиру рада су анализира-
на дејства сеизмичких сила на де-
лове „отворене трасе“ саобраћајни-
це: насипе и усеке. Анализирани су
услови стабилности косина усека и
насипа као и појаве ликвефакције
услед дејства земљтреса. Такође
су приказани и сеизмички утицаји
на потпорне конструкције од арми-
раног тла. Утицај земљотреса на са-
обраћајнице, у последње време, се
интензивније изучава имајући у ви-
ду развој брзих саобраћајница, тј.
великог повећања брзина и броја
корисника.
Златко Марковић и Цеца
Василова: „Прорачун челичних
конструкција на дејство пожара
према Еврокоду 3“
Дат је кратак приказ анализе
носивости челичних конструкција
на дејство пожара, према EN 1993-
1-2. Приказане су различите методе
одређивања прорачунских дејста-
ва при инцидентним прорачунским
ситуацијама. Посебна пажња по-
свећена је развоју температуре у
заштићеним и незаштићеним еле-
ментима челичних конструкција као
и њиховом понашању у пожару.
Радмила Синђић-Гребовић и
Жељка Радовановић: „Састави
инјекционих мјешавина за
санацију и ојачање зидова од
камена и опеке“
Рад се бави анализом пробле-
ма инјектирања зидова од камена
и опеке у циљу њихове санације и
ојачања. У раду је такође дат при-
каз утицајних параметара за састав
инјекционих мешавина и избор
адекватних поступака инјектирања
имајући у виду тип зиданих елеме-
ната и степен оштећења зидова. Та-
кође, изложени су одабрани саста-
ви инјекционих мешавина, поступци
258IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 257–262
инјектирања и добијени резултати
истраживања.
Милан Глишић и Невена Митровић:
„Хидроизолација Леополдове
капије у Београдској тврђави“
У раду се приказује санација
објекта Леополдове капије у оквиру
Горњег града Београдске тврђаве,
применом новог приступа решењи-
ма хидроизолације фортифика-
цијских објеката. Описан је поступак
и начин изоловања зидова од влаге
комбинацијом хидроизолације сво-
да и зидова са постављањем дре-
нажног система, чиме се елими-
нишу утицаји капиларног пењања
воде.
Драгана Василски и Светлана
Стевовић: „Паметни материјали
у архитектури у функцији
одрживог развоја“
У раду је дефинисан појам „па-
метних материјала“ чије је кључно
својство прилагођавање променама
у околини, мењајући својства на ви-
ше, или мање реверзибилан начин.
Анализиран је принцип функциони-
сања паметних материјала у контек-
сту унете енергије, у односу на мо-
лекуларну структуру материјала.
На основу примене ових материја-
ла, аутори истичу да, тиме гради-
тељи стварају нове врсте динамич-
ких објеката, који се прилагођавају
окружењу.
Миладин Гаћановић:
„Представљање предлога
Закона о уређењу простора и
грађењу у РС“
У излагању рада (рад није
штампан у Зборнику), аутор је при-
казао одредбе Предлога новог За-
кона о уређењу простора и грађењу
у РС, са посебним освртом шта је у
Предлогу новог Закона промењено
у односу на постојећи– важећи. Ве-
лики део излагања аутор је посве-
тио новим одредбама из области
енергетске ефикасности зграда.
Мирко Аћић, Драгица Јевтић и
Гордана Броћета: „Самозбијајући
бетон – утицај врсте агрегата
на својства у свјежем стању“
Самозбијајући бетони, справ­
љени од компонентних материја-
ла са домаћег тржишта, према екс-
перименталним испитивањима
аутора, приказаним у раду, оства-
рују висок степен компактности,
без примене механичких средстава
за уграђивање. У раду се показује
да врста примењеног агрегата ути-
че на карактеристике свеже бетон-
ске масе, првенствено на способ-
ност течења и проласка, те да је
способност самозбијајућег бетона
кроз арматурне склопове већа за
бетоне мање отпорности према се-
грегацији, односно ниже класе раз-
ливања слегањем и више класе ви-
скозности. Аутори истичу и значајну
предност да уграђивање не зависи
од субјективних особина извршила-
ца на градилишту.
Љубомир Влајић:
„Реконструкција челичног
решеткастог моста (19. век)
преко канала „Косанчић – Мали
Стапар“
У раду је приказан поступак ре-
конструкције решеткастог челичног
моста (од незаварљивог или сла-
бо заварљивог челика, из 19. века)
распона 26,0 м за потребе преласка
запрежних возила и транспорт
пољопривредних производа. Због
вишеструко повећаног интензите-
та саобраћајног оптерећења, мост
се морао реконструисати. Главни
решеткасти челични носачи рекон-
струисани су тако што је системом
активних затега формираних од ду-
гих преднапрегнутих завртњева,
(постављених са њихове доње стра-
не), претворен у „армирану греду“.
Бранко Јелисавац, Светозар
Миленковић, Владета Вујанић и
Милован Јотић: „Геотехнички
мониторинг нестабилних
терена у Србији као предуслов
рационалном пројектовању и
изградњи објеката“
У раду је описана методоло-
гија геотехничког мониторинга, пој-
мови, опрема, обим и учесталост
осматрања. Затим је, хронолош-
ким редом, дат приказ примера мо-
ниторинга клизишта у зони путе-
ва, мостова и насеља у Србији који
су вршени у периоду 1991-2012. са
описом уграђене опреме и основ-
ним резултатима мониторинга.
Срђан Топаловић и Драган
Аризановић: „Етика у
инжењерској пракси у Србији“
Област инжењерске етике раз-
матра више етичких кодекса који
обавезују инжењере за уређено по-
нашање. У приказаном раду, аутори
су извршили анализу неколико ре-
ферентних докумената, полазећи
од важности друштвене улоге ин-
жењера који се баве инвестицио-
ним пројектима. У анализи стања у
Србији коришћена су искуства, до-
бијена истраживањима ове обла-
сти у градитељској пракси других
земаља, а са циљем даљег уређи-
вања и унапређења инжењерске
праксе у Србији.
Миленко Станковић, Срђан
Станковић и Јелена Станковић:
„Плавозелени дизајн – нова
парадигма у планирању и
пројектовању града на Врбасу“
У раду је дат осврт на чување
идентитета града на Врбасу кроз
плаво-зелену парадигму. Посебно
се наглашава да плаво-зелена па-
радигма афирмише принцип хума-
ности и подстиче угодан живот на
природан начин. Аутори даље ис-
тичу да синергетски ефекти пла-
во-зеленог дизајна на којима је по-
чивао развој града јесу мотиви за
смањење негативних утицаја и агре-
сивних импулса градње.
Никола Цекић, Игор Бјелић
и Александра Костић:
„Савремена теорија и пракса
у пројектовању студентских
домова“
Аутори у раду стављају акце-
нат на искуства пројектовања сту-
дентских домова из европских држа-
ва после 2000. године, која указују
да су у тој области неопходне про-
мене, посебно у делу иновирања,
груписања боравишних јединица и
броја корисника у колективном ста-
новању. Ово је посебно потребно у
циљу побољшања социјализације
младих академаца, њиховог све-
обухватног и бољег развоја. Ауто-
ри указују на промене стандарда у
пројектовању и потребу за усагла-
шавањем наших стандарда.
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 257–262
Ивана Лукић, Владимир Парежанин
и Владимир Ковач: „Естетски
доживљај урбаних силуета“
Циљ овог рада је детекто-
вање објективних (неевалуатив-
них) естетских својстава урбане
силуете које изазивају позитивне
реакције посматрача, па се урбана
силуета оцењује допадањем и при-
писивањем евалуативних својстава.
Објективна естетска својства су зна-
чајна јер се могу имплементирати у
професионалне естетске анализе
урбаних силуета, као естетски кри-
теријуми при евалуацији, што прет-
ходи доношењу естетске регулати-
ве.
Светлана Врећић, Бранко А.Ј.
Турншек и Марина Јордановић:
„Анализа и предлог унапређења
обликовања и опремања нишког
кеја“
У мрежи отворених јавних по-
вршина града Ниша, средишњи део
нишког кеја заузима централно ме-
сто. Рад анализира предметну по-
вршину на основу функционалних,
социо-културних, естетских и еко-
лошких критеријума. Предложене
интервенције на нишком кеју имају
за циљ стварање простора са једин-
ственим идентитетом и значењем,
активну, атрактивну, безбедну и ви-
зуелно пријатну површину.
Михаела Замоло: „Одрживе
грађевине и уштеда енергије у
зградама“
У раду се говори о законским
аспектима у ЕУ који подржавају на-
чела Треће индустријске револу-
ције. Начела се дефинишу кроз
одредбе Уредбе 305/2011. за грађе-
винске производе и одредбе ди-
ректива за енергетску ефикасност
зграда. У раду се такође говори и
о зеленој градњи која укључује пу-
но елемената, а не само енергет-
ску ефикасност и обновљиве изво-
ре енергије.
Снежана Петровић и Мила
Пуцар: „Реализација принципа
одрживости применом LEED ND
стандарда“
У раду су приказани стратеш-
ки циљеви одрживог развоја који
подразумевају остварење друштве-
но-економског развоја, обезбеђење
одрживе потрошње и производње,
социјалну укљученост, позитивне
демографске промене, добро јавно
здравље, управљање климатским
променама и енергијом и др. Ауто-
ри истичу да су наведени циљеви
подржани планском и стратешком
документацијом , а на локалном ни-
воу, реализацији ових циљева може
се допринети применом LEED ND
стандарда.
Жељка Радовановић, Нина Сердар
и Радмила Синђић-Гребовић:
„План испитивања механичких
својстава зиданих зидова”
У раду су приказане врсте ис-
питивања за одређивање механич-
ких својстава зиданих зидова и план
експерименталних мерења. Испити-
вање зидова од блок опеке, која се
традиционално користи у градњи
зиданих зграда, обављено је у ла-
бораторији Грађевинског факултета
у Подгорици, а у оквиру овог рада су
приказани одређени резултати на
испитивању зидова.
Мила Михајловић: „Анализа
планског решења подручја
посебне намене акумулације
Гружа“
Просторни план републике Ср-
бије дефинише основне услове и
смернице Плана подручја посебне
намене акумулације Гружа. На ос-
нову истраживања и анализе по-
датака, у овом раду је приказано
решење свих ограничавајућих фак-
тора који негативно утичу на развој
и коришћење овог подручја.
Радомир Зејак, Ирена Николић
и Милена Тадић: „Утицај
параметара синтезе
на механичка својства
геополимерних композита од
бијелог боксита“
У раду аутори истичу да се
процес геополимеризације засни-
ва на реакцији чврстог алумосили-
катног материјала са јако алкално
силикатним раствором при чему се
добијају релативно нова класа ма-
теријала-геополимери, који се могу
користити у грађевинарству. У окви-
ру рада се приказују резултати ис-
питивања геополимерних малтера:
259
промене притисне чврстоће и про-
мене отпорности на савијање.
Зоран Стојадиновић, Дејан
Маринковић и Миљан Микић:
„Вредносно инжењерство у
пракси – примена на нивоу
идејног пројекта“
У раду се заговара примена
вредносног инжењерства на нивоу
идејног пројекта. Кроз студију по-
словног објекта у Београду аутори
дају предлог сета функција за ти-
пични пословни објекат и предлог
мерљивих параметара за њихову
евалуацију. Предложене функције,
мерљиви параметри и вредности
параметара могу послужити као ос-
нова за израду ВЕ студија за друге
пословне објекте.
Дејан Маринковић, Ненад
Иванишевић и Зоран Стојадиновић:
„Мерење продуктивности у
грађевинарству“
У раду су анализирани класич-
ни и савремени приступи у мерењу
продуктивности у грађевинарству
и приказана могућа побољшања.
Предложено је увођење посебних
оцена за продуктивност радне снаге
и продуктивност рада, што повећа-
ва ефикасност контроле. Посебно је
истакнут значај токова рада и ниво
екипа.
Љубомир Влајић: „Утицај
торзионе крутости на
деформацију мостова
сандучастог попречног пресека“
У излагању рада (рад није
штампан у Зборнику), приказане
су деформације мостова сандуча-
стог попречног пресека: за челични
мост распона 261,0 м (Бранков мост
у Београду) и за армирано-бетонски
мост распона 210,0 м (мост Бешка).
Такође, приказана је напонско де-
формацијска анализа.
Милош Лазовић: „Изградња
подземног дела конструкције
пословног објекта у Бањој
Луци“
У излагању рада (рад није
штампан у Зборнику), аутор је ука-
зао на значај изградње подземних
етажа објеката, а посебно је иста-
као значај релевантних података
260IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 257–262
који се добијају на основу геомеха-
ничких истраживања (а који се пре-
зентирају у елаборатима). Аутор је
приказао технологију изградње под-
земног дела конструкције послов-
ног објекта у Бањој Луци, чија је из-
градња у току.
Миленко Пржуљ: „Аутопут на
коридору Vc и градови“
Аутор наглашава да траса АП
на коридору Vc заобилази веће гра-
дове (Добој, Зеница, Сарајево, Мо-
стар, Чапљина) без решења њи-
ховог повезивања са аутопутем.
Посебно је занемарено и нерешено
питање повезивања Сарајева са ау-
топутем Vc као извора и циља ве-
ликог дела саобраћаја. Аутор је као
посебну целину приказао градски
аутопут у Сарајеву.
Петер Габријелчић: „Успон и
пад словеначке путоградне и
мостоградне струке“
У раду је истакнуто да је, у то-
ку последњих 20. година, у Сло-
венији изграђена аутопутна мре-
жа, изграђени су значајни објекти.
Међутим, у последње време, због
глобалне економске кризе, прекинут
је овај развој. Рад пружа преглед до
сада остварених резултата у под-
ручју стручног знања у путоградњи и
мостоградњи, које су стекли слове-
начки инжењери, архитекте и грађе-
винска струка, анализира данашње
стање и предлаже могуће мере за
превазилажење настале кризе у пу-
тоградњи и мостоградњи.
Мато Уљаревић и Бојана Грујић:
„Оптимална техничка рјешења
ископа тунела у условима
карста“
Аутори рада указују на познате
чињенице да у карстним условима
нема правила у погледу геолошких
облика. Ово проузрокује и вели-
ке тешкоће у реализацији подзем-
не градње, почев од пројектовања
па закључно са изградњом. У раду
аутори приказују, и на сопственом
искуству, дефинисање оптималног
техничког решења ископа хидротех-
ничког тунела у специфичним усло-
вима карста.
Вукашин Ачански: „Пројекат
ревитализације и обнове моста
преко реке Драве у Вухреду“
У раду се приказује обнова мо-
ста преко реке Драве у Вухреду,
саграђеног 1953. године као први
преднапрегнути мост у Словенији.
Аутор је предвидео да обнови це-
локупну конструкцију моста као кон-
тинуалну, а да се изврши ревитали-
зација преднапрезањем кабловима,
изван бетонског пресека, без спре-
зања са бетоном. У раду је дат и
комплетан опис извођења ревита-
лизације моста.
Ибрахим Башић, Жанеса Љево и
Рашид Хаџић: „Могућа примјена
лансирне конструкције у
сложеним условима грађења“
Сложени услови грађења ин-
жењерских објеката захтевају да се
осмисли нешто изузетно, технич-
ко-технолошки изводљиво. Покрет-
не скеле – лансирне конструкције
показале су се, како у светској мо-
стоградњи, тако и код нас као ефи-
касно решење. Аутори рада су при-
казали обнову и реконструкцију
неких мостова у БиХ применом лан-
сирне мостовске конструкције.
Милан Трифковић, Горан Пејичић
и Жарко Несторовић: „Геодетска
мерења и управљање ризиком
код високих брана“
Због значаја високих брана
за одржавање и унапређење ква-
литета живота људи, а нарочито
у земљама које немају висок ниво
економских активности, превентив-
но деловање за спречавање потен-
цијалних опасности од рушења ви-
соких брана има посебан значај. У
овом раду разматрају се могућности
за коришћење геодетских мерења
при управљању ризиком код висо-
ких брана.
Мирза Поздер: „Утицај
параметара магистралних
двотрачних цеста на буку од
цестовног саобраћаја“
У раду се приказују резултати
истраживања утицаја техничко-ек-
сплоатационих параметара маги-
стралних двотрачних путева на ге-
нерисање и дисперзију буке од
саобраћаја, као и утицаја климат-
ско-метереолошких фактора. При-
казано истраживање је спроведено
у локалним условима БиХ и резул-
тати истраживања су основа за фор-
мирање модела за спречавање буке
од саобраћаја.
Гордана Глоговац, Драган Глигорић
и Мирко Јокић: „Изградња
друге фазе постројења
за пречишћавање воде
PP„Новоселија 2““
У раду је сажето приказана ре-
ализација пројекта изградње друге
фазе постројења за пречишћавање
воде, ПП „Новоселија 2“, Бања Лу-
ка. Целовитост приказа реализа-
ције овог капиталног пројекта захте-
вала је и краћу анализу потребе и
одлуке да се гради нови објекат, об-
разложење опредељења фазне из-
градње, начина финансирања. Ау-
тори су у оквиру рада приказали
наведену анализу.
Дејан Љубисављевић и Милан
Јакшић: „Преглед поступака за
пречишћавање једињења MIB
и GEOSMIN узрочника мириса и
окуса воде“
У раду се даје кратак пре-
глед достигнутих сазнања из науч-
но – стручне литературе о пореклу
и узроцима присуства органских је-
дињења MIB и GEOSMIN у води са
фокусом на расположиве поступ-
ке за њихов третман. Истакнуте су
предности алтернативних поступа-
ка третмана као могућности за њи-
хову апликацију на постројењима за
пречишћавање.
Хата Милишић и Харис
Калајџисалиховић: „Утицај
отпадних вода града Мостара
на квалитет воде ријеке
Неретве“
У раду су дати резултати нуме-
ричког моделирања распростирања
и ширења испуштеног загађења из
система јавне канализације гра-
да Мостара у реку Неретву. Спро-
ведено је неколико симулација и
урађена је анализа постојећег и бу-
дућих стања квалитета воде. За ну-
меричку анализу хидродинамичких
и транспортних процеса и квалите-
та воде коришћен је 1D модел MIKE
11.
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 257–262
Синиша Цукут, Небојша
Кнежевић, Саша Дуновић и
Велибор Комленић: „Управљање
грађевинским отпадом у
Републици Српској – стање и
потребе“
Аутори у раду анализирају
збрињавање грађевинског отпада
који свакодневно настаје приликом
градње, реконструкције, уклањања
и одржавања постојећих објеката,
отпад из ископа при изградњи вели-
ког броја објеката, а који се не мо-
же даље нигде користити. Аутори
истичу да овај проблем у Републи-
ци Српској није решен на задовоља-
вајући начин. Не постоји системско
праћење количина, својстава и тока
грађевинског отпада.
Горан Ћировић, Снежана
Митровић и Драган Николић:
„Оптимизација конструкција
упоредном применом Генетских
алгоритама и Куку претраге“
У раду је приказан поступак оп-
тимизације димензија потпорног зи-
да упоредом применом Генетских
алгоритама и Куку претраге, ради
одређивања оптималних димензија
конструкције, узимајући у обзир и
количину земљаних радова, потреб-
ну за извођење потпорне конструк-
ције. Приказана је функција циља
као цена 1 м’ потпорног зида након
примене софтверског пакета за ин-
дустријску оптимизацију Evolver, као
и пакета MATLAB.
Александар Борковић: „Анализа
еластичне стабилности
танкозидних носача усљед
произвољног оптерећења“
У раду се даје један приступ за
дефинисање геометријске матри-
це крутости применом метода ко-
начних трака услед дејства произ-
вољног оптерећења. Представљен
је поступак који, по први пут, тре-
тира носаче различитих услова ос-
лањања. Добијени резултати се
добро слажу са онима добијеним
методом коначних елемената.
Игор Кувач и Лана Бараћ:
„Значење „тачкастих“
интервенција у јавном градском
простору “
Рад дефинише појам акупун-
ктуре града, као једне нове методе у
процесима планирања, управљања
и коришћења јавних градских про-
стора, а посебно у процесима урба-
не обнове у градовима. Иако се не
бави конкретним простором, у не-
ким деловима се појединачно доти-
че одређених простора, кроз дате
различите примере.
Петар Пејић, Соња Красић,
Предраг Лукић и Никола Ромић:
„Упоредна анализа метода за
израду тродимензионалних
модела урбаних комплекса“
У раду су, компаративном ме-
тодом, анализиране земаљске и
ваздушне методе фотограметрије
и ласерског скенирања при моде-
лирању урбаних структура градова.
Наиме, израда тродимензионалних
модела урбаних целина великих по-
вршина, културно историјских цели-
на и градова, неопходни су у циљу
њихове web презентације и спро-
вођења различитих урбанистичко–
архитектонских анализа.
Снежана Ђорић-Вељковић, Софија
Ранчић, Предраг Јанковић и Бојан
Ранчић: „Коришћење савремених
система и инсталација за
увођење дневне светлости“
Аутори у раду разматрају ко-
ришћење дневног светла у циљу
смањења потрошње енергије за ос-
ветљење, а при том истичу да тех-
ничке иновације омогућавају да сун-
чева светлост може бити уведена и
у делове зграде без прозора или у
дубље делове грађевинских објека-
та. У раду аутори разматрају пренос
природне – дневне светлости кроз
оптичка влакна као и коришћење
других иновативних метода и савре-
мене опреме.
Владета Вујанић, Симо Тошовић,
Бранко Росић и Светлана Јотић:
„Како и где је могућа примена
електрофилтерског пепела при
градњи путева“
У раду су приказани могући на-
чини уградње електрофилтерског
пепела из ТЕНТ-Обреновац, однос-
но ТЕКО-Костолац у конструкцију
пута. На примерима су показани мо-
гући начини уградње у насипе, рово-
ве и „клинове“ иза објеката. Такође,
261
анализирана је и цена изградње на-
сипа од ових материјала и упоређе-
на је са ценом изградње насипа од
природних камених и земљаних ма-
теријала.
Бранко Иванковић и Петар Беговић:
„Рејонизација подручја Бањалуке
према могућности коришћења
геотермалне енергије ниске
енталпије“
Аутори у раду истичу да се
област Бања Луке одликује са по-
стојањем значајних количина под-
земних вода које се могу користити
у систему топлотних пумпи за кли-
матизацију објеката. Имајући то у
виду извршена је рејонизација урба-
ног подручја. Рејонизација има ши-
року употребу у првој иницијалној
фази доношења одлука о пројекто-
вању система климатизације.
Перо Петровић, Милован
Котур и Василије Стојаковић:
„Одређивање оптималне
дебљине изолације вертикалних
зидова“
У раду је дефинисан приступ
одређивању дебљине изолације
спољних зидова и зидова према не-
грејаним просторијама у објекту, са
циљем постизања минималних гу-
битака топлоте објекта при унапред
усвојеним инвестиционим трошко-
вима за изолацију. Поред тога, по-
262IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 257–262
стојећим стандардима је прописа-
на минимална топлотна изолациона
способност елемената грађевинске
конструкције у зависности од кли-
матске зоне.
Љубиша Танић и Александра
Сретеновић: „Анализа примене
обновљивих извора енергије
за топлотне потребе хотела
„Сан“ у Бањи Лакташи“
У раду је разматрана могућност
замене фосилног горива обновљи-
вим изворима енергије: дрвном био-
масом (пелетима) и применом то-
плотних пумпи „вода-вода“,које би
као извор користиле термалну воду,
па је на основу тренутних тржишних
цена опреме и енергената урађена
упоредна анализа система.
Јована Пушац: „Правна природа
грађанскоправне одговорности
извођача“
Предмет анализе овог рада је
штета настала у току извођења ра-
дова или накнадно по предаји објек-
та наручиоцу, са посебним освртом
на грађанскоправну одговорност из-
вођача радова. Посебно је интере-
сантно питање одговорности из-
вођача после примопредаје објекта.
Решење овог проблема, према ау-
тору овог рада, води исправном из-
бору релевантних облигационих
правила за случај спора.
Милош Михајловић и Владимир
Парежанин: „Развој идеје
одрживости у обликовању
архитектонских објеката“
Аутори рада наглашавају зна-
чај традиционалних архитектонских
модела, њиховог конципирања и
принципа обликовања, као и неоп-
ходност његове ремоделоване ино-
вативне имплементације у сфере
архитектонског деловања од пла-
нирања па све до архитектонског
детаља. Овакав приступ аутора је
оправдан имајући у виду да савре-
мена архитектонска пракса и тео-
рија поново преиспитују историјска,
и искуства традиционалног гради-
тељства са аспекта енергетске одр-
живости.
Срђа Алексић, Миливоје Рогач,
Раденко Пејовић и Милош
Кнежевић: „Друмски мост преко
ријеке Цијевне у Подгорици“
У раду се даје кратак преглед
пројектовања и резултата испити-
вања пробним оптерећењем друм-
ског моста Добрчин. Испитивање
моста пробним оптерећењем је из-
вршено средином 2012. године, а
резултати тога испитивања су при-
казани у овом раду.
Проф. др Мирко Аћић
Проф. др Драган Лукић
 34. међународни стручно-научни скуп
ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА ,13
Тара, 15-18.октобар 2013.
Савез инжењера и технича-
ра Србије у сарадњи са Инжењер-
ском академијом Србије, ЈКП “Бе-
оградски водовод и канализација”
Инжењерском комором Србије, Ин-
ститутом за технологију нуклеарних
и других минералних сировина Бе-
оград, Институтом за водопривре-
ду “Јарослав Черни”, Привредном
комором Београда, “Дринско Лим-
ским хидроелектранама” Бајина
Башта и ЈКП “12. септембар” Баји-
на Башта организује 34. међуна-
родни стручно научни скуп “Водо-
вод и канализација `13”.
Скуп ће се под покровитељ-
ством Министарства просвете, нау-
ке и технолошког развоја Републи-
ке Србије одржати на Тари, хотел
“Оморика” од 15. до 18. октобра
2013. године.
Циљ скупа је да се кроз раз-
матрања актуелних техничко-тех-
нолошких, истраживачо-развојних,
економских, законских и других пи-
тања из области снабдевања во-
дом и пречишћавања отпадних
вода допринесе убрзанијем транс-
феру знања, инофрмисању, при-
мени савремених достигнућа и
решења, унапређењу рада и по-
словања предузећа водовода и ка-
нализације и комуналних система.
Програмски одбор скупа
нинослав Петровић (председ-
ник), Момчило Бикицки, Душан Про-
дановић, Звонко Гулишија, Часлав
Лачњевац, Богдан Влаховић, Горан
Секулић, Дарко Вуксановић, Иван
Есих, Милан Сак-Боснар, Фехим
Кораћ, Драгица Цамовска и Филип
Кокаљ.
Организациони одбор скупа
Бранислав Вујиновић (пред-
седник), Цвијо Бабић, Мијодраг Чи-
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 263–264
таковић, Јован Деспотовић, Вељко
Димитријевић, Ивица Никић, Ми-
лан Савовић, Селимир Манојло-
вић, Милорад Тадић, Оливера Ћо-
совић и Маријана Михајловић.
Тематика стручно-научног скупа
•  Изворишта воде за пиће
– заштита изворишта и зоне са-
нитарне заштите;
– значај хидрогеологије за снаб-
девање водом;
– пречишћавање воде; искуства
и нове методе;
– пречишћавање речне воде у
воду за пиће;
– мониторинг изворишта;
– законска регулатива.
• Дистрибуција и потрошња
воде за пиће
– постојеће стање и очекивани
развој;
– управљање системима водо-
вода, савремена софтверска
решења;
– мониторинг, мерења и уштеда
енергије код пумпних станица;
– смањење губитака воде – са-
нирање мреже, билансирање,
статистика кварова, регулација
притисака;
– квалитет воде за пиће;
– законска регулатива и проти-
впожарни прописи;
– управљање системима кана-
лизације;
•  Пречишћавање отпадних вода
– сакупљање, пречишћавање и
одвођење;
– утицај на реципијенте;
– усаглашеност са ЕУ регулати-
вом;
– процедне воде са депонија
чврстог отпада;
– отпадне воде и енергетска про-
изводња;
•  Канализациони системи
– постојеће стање и очекивани
развој;
– управљање системима кана-
лизације, савремена софтвер-
ска решења;
– колектори, пумпне станице и
специфичности извођења у
отежаним градским условима;
– мониторинг и мерења;
– прописи и услови за димензи-
онисање објеката и пречишћа-
вање атмосферских вода, са
посебним освртом на прописе
у вези пречишћавања атмос-
ферских вода са саобраћајних
површина;
– одржавање система, оптими-
зација одржавања.
• Санација канализације и водо-
вода техникама без ископа-
вања и увођење нових мате-
ријала
• Модернизација и реструкту-
ирање јавних комуналних пре-
дузећа водовода и канализа-
ције
– јединствени информациони си-
стем: ГИС, наплата, матема-
тичко моделирање и СЦАДА;
– модели реструктурисања и ме-
сто ЈПП;
– важност процене вредности
ЈКП ВиК;
– увођење система квалитета.
Пријава реферата и учешћа
Позивају се заинтересова-
ни аутори, да у оквиру наведених
предложених тема, као и других ак-
туелних питања и проблема од ин-
тереса за водоводе и канализацију,
доставе своје радове и на тај начин
узму учешће у раду стручно-науч-
ног скупа.
Пријава реферата и са-
општења са насловим и кратким са-
држајем (до 100 речи) на српском и
263
енглеском језику, подноси се до 20.
јуна 2013. године. Уз пријаву оба-
везно се достављају подаци о ауто-
ру: адреса, телефон, факс, е-маил.
Прихваћене реферате, обима
до 6 страна са прилозима, треба
доставити организатору у штампа-
ној верзији и у електронској вер-
зији CD или на е-mail: office@sits.rs
најкасније до 01. септембра 2013.
године.
У рефератима обавезно треба
дати, поред приказа стања и оцена,
смернице за даљи рад на питањи-
ма која се обрађују и назначити ко-
ришћену литературу.
За презентацију свог рада ау-
тори могу користити пројектор (пре-
зентација урађена у пауер поинту),
платно и лап топ.
Пријаве за Стручно-научни
скуп подносе се на адресу:
Савез инжењера
и техничара Србије,
11000 Београд, Кнеза Милоша 7а,
факс: (011) 32 37 363, 32 30 067
или на е-mail: office@sits.rs
Котизација за учешће на
Стручно-научном скупу износи
9.800,00 дин. + ПДВ, (120 еур). Ди-
нарска уплата се врши на текући
рачун Савеза инжењера и технича-
ра Срби је број 170-260-10 по прија-
ви за учешће, а девизна уплата се
врши по инструкцијама Службе ра-
264IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 263–264
чуноводства Савеза. Први аутор
плаћа 20% котизације, а други 40%
котизације.
Учесницима Скупа са плаће-
ном котизацијом припада: Зборник
радова са Стручно-научног скупа
у штампаној и електронској вер-
зији, коктел добродошлице, посе-
та Андрићевом граду у Вишегра-
ду и остали пропратни материјали
и учествовање у свим активности-
ма скупа.
Цене и структура соба пун
пансион са БТО/дин у хотелу
“Оморика” - Тара
Једнокреветна 1/1 дин. 3.350,00
Двокреветна 1/2 дин. 2.650,00
Трокреветна 1/3 дин. 3.950,00
Доплата за свечану вечеру са
пићем дин. 1.350,00
Комерцијалне презентације
Заинтересовани за учешће
у комерцијалним презентација-
ма треба да се пријаве Савезу ин-
жењера и техничара Србије до 30.
септембра 2013. год.
Ценовник услуга
Стручно-комерцијална пре-
зентација на скупу до 10 мин, уз
учешће на изложби са објављи-
вањем огласа или стручног рада у
Зборнику радова 30.000,00 динара
или 350 еур.
Изложба (2 м2 необрађеног
простора) или наступ на програму
10 мин или оглас у Зборнику (1 стр.
црнобела) 20.000,00 динара или
220 еур.
(за II, III и IV страну корица -
плаво-бела, цена се увећава за
50%).
Остале информације
Друго обавештење о Стручно–
научном скупу “Водовод и канали-
зација ’13” биће дистрибуирано по-
четком септембра 2013. године и
садржаће детаљније информације
о распореду и начину излагања ра-
дова, као и програму стручних и на-
учних екскурзија и друго.
Све додатне информације о
Стручно – научном скупу могу се
добити код организатора:
Савез инжењера
и техничара Србије,
11000 Београд, Кнеза Милоша 7а,
Телефон: (011) 32 30 067
факс: (011) 32 37 363
е-mail: office@sits.rs, или на
wеb site: www.sits.org.rs
 IN MEMORIAM
Проф. др АЛЕКСАНДАР САША ПАКВОР, дипл. грађ. инж.
Проф. др Александар Саша
Паквор, дипл. грађ. инж. редовни
професор у пензији Грађевинског
факултета Универзитета у Београ-
ду, рођен је 1934. у Новом Саду, где
је завршио и гимназију. На Грађе-
винском факултету Универзитета
у Београду, дипломирао је 1959.
на Бетонским конструкцијама, са
просечном оценом 9,31. Последи-
пломске студије завршио је у првој
генерацији, са најбољом просечном
оценом 9,35. Магистрирао је 1972.,
а докторирао 1979. Као студент, био
је, 1958., на тромесечној стручној
пракси у дирекцији „Wasser– und
Schiffahrtsdirektion“ у Münster-у, Не-
мачка, где је радио у Лабораторији
за бетон у дирекцији и на острву
Боркум у Северном Мору.
Запослио се 1959. у Институту
за водопривреду „Јарослав Черни“.
Као стручни сарадник, а касније аси-
стент, радио је у Самосталном одсе-
ку за научну организацију хидротех-
ничких радова и у Одсеку за статич-
ко моделска испитивања хидротех-
ничких конструкција. Био је, 1961.,
хонорарни асистент Грађевинског
факултета на Теорији конструкција.
На Грађевинском факултету Уни-
верзитета у Београду запослио се
1965., у звању асистента за Бетон-
ске конструкције. За доцента, иза-
бран је 1980., ванредног професора
1984., а редовног професора 1988.
Пензионисан је 2001. Преминуо је
13. априла 2013. године.
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 265–266
Професор Паквор предава је
већину предмета из Бетонских кон-
струкција, најдуже „Пројектовање и
грађење бетонских конструкција“, а
на последипломским студијама „Из-
абрана поглавља граничних стања
бетонских конструкција“, „Савре-
мени проблеми монтажних бетон-
ских конструкција“ и „Maintenance,
Fire Actions and Seismic Design of
Concrete Structures“. На Факулте-
ту техничких наука у Новом Саду,
предавао је „Теорију бетонских
конструкција“ 12 година. Био је вр-
ло цењен као предавач и педагог,
чија су јасна и интересантна изла-
гања студенти радо слушали. Често
је био ментор, или у комисијама за
одбрану дипломских радова и маги-
старских теза и докторских дисер-
тација. У Институту за материјале
и конструкције Грађевинског факул-
тета, био је управник од оснивања
1978. до 1980. и од 1991. до 2000.
године
Аутор је, или коаутор, већег
броја књига и монографија. Објавио
је преко 200 радова у домаћим и
међународним научним и стручним
часописима и посебним издањима,
или на конгресима и симпозијуми-
ма. Најзначајнији радови су му из
области пројектовања и грађења
армиранобетонских или претходно
напрегнутих конструкција, теорије
и примене двопојасних конструк-
цијских система, граничних стања
употребљивости, посебно гранич-
них стања прслина и деформација,
истраживања својстава и модели-
рања бетона од рециклиране опеке
ради његове оптималне примене,
као и трајности, експлоатационог
века, деградације, одржавања,
поправке, санације и ојачања бе-
тонских конструкција. Од посебног
значаја је његов оригинални науч-
ни допринос у књигама уџбеничког
карактера „Прорачун бетонских и
армиранобетонских пресека према
допуштеним напонима – збирка ре-
шених задатака“ из 1974., „Теорија
армиранобетонских и претходно
напрегнутих конструкција“ из 1983.
и „Бетон и армирани бетон према
БАБ 87“ у два тома – „Основе прора-
чуна и конструисање“ и „Примери и
прилози“ из 1989., које су све дожи-
веле више издања. Истичу се и мо-
нографије „Maintenance, Fire Action
and Seismic Design of Concrete
Structures“ из 1999. и „Систем
управљања мостовима – технички,
организациони и економски аспекти
одржавања, санација и ојачања“ из
2000. године.
Био је руководилац научно-
истраживачког пројекта „Систем
управљања мостовима – технички,
организациони и економски аспек-
ти одржавања, санација и ојачања“,
као и подпројеката „Истраживања
савремених материјала, конструк-
цијских система и метода грађења,
одржавања, санирања и ојачања
бетонских конструкција“, „Истражи-
вања могућности агрегата за бетон
на бази рециклирања опеке и бе-
тона, са аспекта технологије мате-
ријала и конструкцијске примене“
и „Основе прорачуна и дејства на
конструкције“, односно члан тима
пројекта „Припрема нових прописа
и упутстава за примену Еврокодова
за конструкције у нашем грађеви-
нарству“.
Проф. Паквор је био веома ак-
тиван као пројектант, експерт, кон-
султант или ревидент при пројекто-
вању и грађењу великог броја нових,
као и санацији и ојачању многих по-
стојећих армиранобетонских и прет-
ходно напрегнутих конструкција.
Најзначајније конструкције, које је
пројектовао сам или тимски, су: уни-
верзална спортска хала „Београдска
арена“ распона 133/103 м за 20.000
гледалаца у Новом Београду, хангар
ЈАТ-а распона 136/70 м на београд-
ском аеродрому, хангар 2x140/110
м у Батајници, аеродром Аннаба у
Алжиру, хангар за хеликоптере у Ку-
вајту, Привредно–спортски центар
у Тузли, сајамске зграде у Тјумену
у Русији, зграде Централног трга
града Оран у Алжиру, Раднички уни-
верзитет у Новом Саду, солитер у
Новом Београду, гаража Севертран-
са у Сомбору, индустријске зграде
ПКБ у Болечу, објекти за снабде-
вање водом у Ираку, фабрика воде
у Јарослављу у Русији, колектор
265
Аутокоманда-Сава у Београду, во-
доторњеви Себха и Трагхен у Ли-
бији, резервоар за воду Института
Михајло Пупин у Београду, темељи
резервора за бензин Нафтагаса у
Панчеву и Југопетрола у Прахову,
кејска конструкција пристаништа у
Кувајту, мост на Аутокоманди у Бе-
ограду, тунели Липак и Железник
у Београду и специјални објекти у
Ираку. Најзначајнији пројекти сана-
ција конструкција су му: прилазне
конструкције Панчевачком мосту у
Београду, мостови преко канала у
Кули, Апатину и Српском Милетићу,
зграде оштећене земљотресом у
Црној Гори и санаторијум Бело Је-
зеро у Русији. Његове најзначајније
експертизе и ревизије односе се на
објекте Металуршког комбината у
Смедереву, димњак висине 300 м
у Звечану, мостове преко аутопута
кроз Београд, објекте жељезничке
станице Београд центар, објекте
Карбамид II Азотаре у Панчеву, то-
пловод Обреновац-Београд, брану
Ђердап и оштећене силосе у Војво-
дини, ужој Србији и Славонији.
Као активан члан организације
International Association for Bridge
and Structural Engineering. Проф.
Паквор је био члан Working Commis-
sion 8 „Operation, Maintenance and
Repair of Structures“ од 1985., њен
подпредседник од 1987. до 1991., а
председник од 1991. до 1995., када
је био и члан Technical Committee.
Од 1995. године био је председник
Working Group 22 „Reliability and
Maintenance of Structures“. Као ал-
термативни делегат Југославије,
био је члан Permanent Committee
организације. Био је члан Scientif-
ic Committee за Symposium Brus-
sels 1990., 14th Congress New Delhi
1992., Colloquium Copenhagen 1993.,
Symposium Rome 1993., Symposium
San Francisco 1995. и Colloquium
Berlin 1998., као и организатор сед-
нице за 15th Congress Copenhagen
1996. године. За Symposium Rio de
Janeiro 1999. године био је Keynote
Speaker на Plenary Session „Reha-
bilitation and Preservation“. У орга-
низацији Comité Euro-International
du Béton, био је члан Commission 9
„Behaviour, Maintenance and Repair“
и General Task Group 18 „Structures
Made of Precast Elements“, а кас-
није и члан Commission 5 „Operation
and Use“ i Task Group 5/3 „Structural
Form, Detailing and Operation“. Био је
и члан Scientific Committee za Inter-
national Conference Urbino 1992. и In-
ternational Conference Štrbské Pleso
1997. По позиву, одржао је преда-
266IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 265–266
вања на Technische Universität Wien
1986., Imperial College of Science
and Technology London 1986., Institut
Technique du Bâtiment et de Travaux
Publics Paris 1989., Amirkabir Univer-
sity of Technology Tehran 1992., Uni-
versity of Sheffield 1994. и Universität
Karlsruhe 1995. године. Често је био
председавајући седница међуна-
родних научних скупова.
Члан је Научног друштва Ср-
бије од 1996. Био је вишегодишњи
члан Савета за пројектовање и
грађење жељезничке станице Бео-
град центар и Комисије за полагање
стручних испита. У Југословенском
друштву грађевинских конструкте-
ра, дугогодишњи је активан члан.
На конгресима и симпозијумима
Друштва још од 1969., редовно је
објављивао своје радове, а често
са великим залагањем и успехом
учествовао у њиховој организацији.
За заслужног члана Друштва иза-
бран је 1998., а за почасног 2002.
године. Био је члан Председништва
Друштва, а сада је његов почасни
члан. Своје радове, редовно је од
1969., објављивао и на конгресима
и симпозијумима Југословенског
друштва за испитивање и истражи-
вање материјала и конструкција,
чији је почасни члан од 2002. Од
1974. до 1978. био је генерални се-
кретар Југословенског друштва за
механику, а од 1983. заслужни је
члан Савеза грађевинских инжење-
ра и техничара Југославије.
Добитник је Октобарске награ-
де Београда (са тимом аутора) за
најбоља достигнућа у области ма-
тематичко-физичких и техничких на-
ука за 1985., за дело „Конструкције
спрегнутих система са челичним
елементима ван бетонског дела
пресека“. Дело „Конструкција новог
хангара на аеродрому Београд“,
чији је проф. Паквор био један од
одговорних пројектаната, прогла-
шено је за најбоље конструктерско
остварење у Србији, а затим и од
Савеза југословенских друштава
грађевинских конструктера у Ју-
гославији у 1986. Идејно решење
„Спортске хале Београдске арене“
у Новом Београду, за које је један
од аутора конструкције, освојило
је 1991. прву награду на позивном
анонимном конкурсу. Пројекат тех-
нолошког развоја „Увођење Евроко-
дова за конструкције у грађевинско
конструктерство Србије“, за које је
био руководилац подпројекта од Ју-
гословенског друштва грађевинских
конструктера (ЈДГК), проглашено је
за најбоље остварење у грађевин-
ском конструктерству Југославије
из области науке и технологије у
1996. и 1997. „Спортска дворана Бе-
оградска арена“ у Новом Београду,
чији је проф. Паквор један од аутора
конструкције, ЈДКГ прогласило је за
најбоље остварење у грађевинском
конструктерству Југославије у 1999.
ЈДКГ је доделило 2004. године по-
вељу - признање за животно дело
у грађевинском конструтерству. До-
битник је и већег броја и других по-
веља, плаката и признања.
Др Александар Саша Паквор
био је један од наших највећих
стваралаца у нас у обасти теорије
и праксе армиранобетонских и прет-
ходно напрегнутих конструкција. Он
је знатно допринео развоју и уна-
пређењу грађевинског конструктер-
ства у Србији, Југославији па и ши-
ре, у свету. Својим дугогодишњим
наставним, научноистраживачким и
стручним радом, који се огледа у ве-
ликим броју објављених књига, сту-
дија, чланака у запаженим наступи-
ма на националним и међународним
скуповима, као и у пројектовању и
грађењу изузетних несвакидашњих
конструктерских остварења, дао је
велики допринос даљој афирмацији
и угледу Београдске школе грађе-
винског конструктерства како код
нас, тако и у Европи – свету.
При томе се посебно истиче и
његова велика активност у предсе-
давању значајним међународним
научним скуповима, међународним
научно-стручним удружењима, ко-
митетима, комисијама, из области
грађевинског конструктерства, као
знак признања за резултате које је
постигао у развоју и унапређењу
градитељства посебно бетонских
конструкција.
Било је задовољство дружити
се, радити и сарађивати са проф.
Паквором, јер је он био човек од
сарадње, неисцрпне енергије, вр-
ло радан, толерантан, коректан и
одан у послу. Генерацијама студе-
ната, којима је предавао, колегама
и пријатељима са којима се дружио,
радио и сарађивао, а посебно на-
ставницима и сарадницима са групе
предмета Бетонске конструкције,
проф. Паквор ће остати у сећању
као изузетно частан човек, врстан
педагог и велики инжењер конструк-
тер.
Проф.др Мирко Аћић,
дипл.грађ.инж.
 СВЕТИСЛАВ СИНЂЕЛИЋ – СИНЂА, дипл. грађ. инж.
Рођен је 24.03.1937. у Ваљеву
од оца Марка и мајке Стане, учи-
теља. Основну школу је завршио
у месту службовања родитеља у
Ваљевском крају.
Завршио је чувену Ваљевску
гимназију у класи професора Мија-
новића где је стекао навике зајед-
ничког живота, поштовања друго-
ва и стварања пријатеља. Његови
другови из гимназије остали су му
другови за цео живот. Гимназијски
дани за њега су били незаборавни
и често им се у животу емотивно
враћао.
Грађевински факултет у Бео-
граду је завршио 1964. год. као сти-
пендиста ГП „Јабланица“ из Ваље-
ва. Ту је и започео радни однос као
руководилац радова на изградњи
хале за предузеће „Стеван Филипо-
вић“. Већ код првог објекта који му
је био поверен на изградњу пока-
зао је иновативност. За извођење
носача хале великог распона пред-
ложио је, и уз помоћ проф. М. Ивко-
вића, успешно извео први пут „суви
монтажни наставак“ носача. Кратко
време је био руководилац радова
на изградњи градске канализације
града Ваљева.
Године 1966. одлази на Косо-
во и гради објекте гасификације у
Обилићу. Као руководилац гради-
лишта на врло компликованим и
сложеним објектима, водећи више
од 1500 радника, његов дар за са-
радњу и координацију долази до
пуног изражаја.
Године 1967-1971. по успешно
завршеном послу на Косову из по-
родичних разлога прелази у Пан-
IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 267–268
чево у ГИК „Конструктор“ на место
главног инжењера оперативе. До-
лази у средину која је доста мирна
и за њега не реагује довољно бр-
зо у доношењу пословних одлука.
Млад, полетан, жустар, уноси мно-
ге позитивне промене у раду опе-
ративе као и предузећа у целини.
Ради на изградњи спортске хале,
станова и индустријских објеката
у Азотари, Нафтагасу у Панчеву,
спортске дворане у Сомбору и др.
Прича се као анегдота, али о
томе постоје и писани документи,
да је инж. Синђелић своје објекте
завршавао и пре уговореног рока
само је увек условљавао да у том
случају Инвеститор приреди ру-
чак за све раднике учеснике у из-
градњи. Ако не испуни рок прихва-
тао је да он сам сноси све трошко-
ве таквог ручка. Међутим, то се
никада није десило.
Такав је био Света. Помало
боем, сјајан градитељ, спреман на
ризике које носе струка и живот, и
човек који је увек био сигуран да ће
испунити дато обећање.
По рођењу ћерке Александре
Света почиње свој приватан посао
у сарадњи са Словенцем господи-
ном Турком који је окупацију током
Другог светског рата проживео у
Србији.
С обзиром да је стално те-
жио иновацијама и унапређењима
у грађевинарству, са господином
Турком се бави изградњом инду-
стријских подова и у тој области
доноси новитете на наше подручје.
Године 1972-1977, у Путнику
где је био директор инвестиција,
води изградњу више капитал-
них објеката: клуб „Медитеран“ ,
Туристичко насеље „Свети Мар-
ко“ код Тивта, хотеле „Путник“ у
Требњу-Словенија и у Београду.
Године 1977-1989. ради у
„Индустроинвесту“ Београд који у
то време пројектује и гради многе
фабрике за РМК „Зеница“. Света
решава један од већих проблема
фабричких објеката – питање подо-
ва. Он преузима обуку специјализо-
ваних фирми из Србије да изводе
те радове.
Његова жеља, амбиција и
упорност не остају само на томе.
Он улази у послове са италијан-
ским фирмама које производе нај-
савременије адитиве за бетон и
убрзо постаје најуспешнији заступ-
ник продаје адитива. Истовремено
користи српску оперативу за при-
мену најсавременијих достигнућа у
области технологије бетона.
Његова решења и доприноси
у технологији бетона коришћена су
у „Енергопројекту“, „Ивану Милу-
тиновићу“ „Хидроградњи“ и другим
предузећима која су на основу тих
решења остварили значајне резул-
тате како код нас тако и у иностран-
ству.
Године 1994. Света је основао
ортачку фирму „НТГ“ (Нове тех-
нологије градње). Почеци су били
скромни: углавном радови на адап-
тацијама. Временом, упорношћу,
стручношћу и великим радом успе-
ва да се наметне као пројектант и
извођач великих објеката. Међу
њима је хала „Диф“-а у Београду
из 1997. год. површине око 1600
m2 која се одликује рационалном
конструкцијом и специфичном тех-
нологијом. Комплетно је изграђе-
на за 45 дана. Димензије хале су
44x36  m, пројектована је и изведе-
на као армиранобетонска са глав-
ним носачем распона 44 m. Пројек-
танским решењима и технологијом
израде применом убрзаног очвр-
шћавања бетона методом елек-
тропрогрева, омогућена је изузетна
брзина градње. На овај начин су аb
монтажни елементи у року од 24  h
достизали 60 до 65% пројектоване
марке бетона, што је било довољно
да се изврши транспорт и монтажа.
Главни носач је система двопојас-
не просте греде, састављен од три
монтажна сегмента постављена на
скелу у пројектовани положај и на
лицу места монолитизована бето-
ном и арматуром по појекту. После
постизања марке бетона на мести-
ма где је вршена монолитизација
комплетна конструкција је била
спремна за утезање. У међувреме-
ну су завршени грађевинско-занат-
ски радови и извршено покривање
хале. На крају је извршено предна-
презање главних носача при чему је
одизање било 19 mm како је прора-
чуном и било предвиђено. За овај
објекат Света је заједно са проф.
М. Ивковићем и инжењером Дими-
тријевићем добио Прву награду Са-
веза конструктера Југославије.
267
 У даљем раду наставља са
пројектовањем и изградњом спорт-
ских хала у Новој Вароши, Скопљу,
Беочину, Обилићу.
Света са проф. М. Ивковићем,
арх. Зораном Бојовићем и осталим
сарадницима, 2000. године ради
на изради идејног решења, у том
тренутку највише зграде на свету,
„The lighthouse tower project Dubai“
У.А.Е. висине 620 m.
Са својим сарадницима 2002.
год. учествује на конкурсу за об-
нову „Жежељевог моста“ у Новом
Саду, где је за конструкцију пројек-
тован RPC бетон (Reactive Powder
Concrete), по први пут у источној
Европи. Примењени материјал је
Света са сарадницима претходно
технолошки припремио и испитао
у лабараторијским условима где су
добијени одлични резултати који
су као потврда приложени уз кон-
курсни рад. Употребом RPC бетона
смањене су димензије елемената
конструкције а самим тим и њихо-
ва тежина, што се у технолошком
смислу манифестује лакшим, бр-
жим и безбеднијим извођењем
радова. Уједно смањен је однос
тежине моста према корисном оп-
терећењу.
Године 2002. Света са сарад-
ницима учествује на међународном
конкурсу за Проширени генерални
пројекат моста преко Дунава код
Бешке. И овога пута уноси новине у
избору материјала за конструкцију.
На пројекту овог моста примењен је
за конструкцију SCC бетон (самоу-
268IZGRADNJA 67 (2013) 5–6, 267–268
грађујући бетон). Уз ово и остала ра-
ционална решења на овом пројекту,
добио је IV награду односно откуп
конкурсног рада.
Године 2004. на објекту „NLB“
банке у блоку 31 на Новом Београ-
ду први пут је у источној Европи
примењен SCC бетон у подземним
етажама. Овај бетон је испуња-
вао све услове задате пројектом
како у смислу чврстоће тако и по-
требну водонепропустљивост. За-
хваљујући оваквом решењу изба-
чена је „црна изолација“ што је до-
нело велике уштеде Инвеститору.
Године 2004, Света осни-
ва сопствену фирму „НТГ плус“
са којом наставља рад са истим
ентузијазмом као до тада. Гради
хладњачу у Зајечару, фабрику „Др
Павловић“ у Лештанима, објекат у
челику за транспорт шљаке и пе-
пела у термоелектрани Обреновац
и др. Пројектује спортску дворану
за мале спортове у Ваљеву, ради
идејно решење за Енергетски зеле-
ни центар у Старој Пазови.
Године 2012. за изузетно и
оригинално достигнуће у струци
остварено на пројектовању и из-
градњи покретне хале као радне
средине in situ, за потребе из-
градње новог железничког моста
преко Велике Мораве код Ћуприје,
заједно са инжењером Борисом
Глигићем са Грађевинског факул-
тета у Београду добија награду Ин-
жењерске коморе Србије.
Током целог свог радног века,
а радио је до последњег тренутка,
пуну пажњу је поклањао младим
кадровима које је стипендирао и
запошљавао у својој фирми.
Врло активно је учествовао у
друштвеном раду струковних орга-
низација. Иницијатор је оснивања
Инжењерске коморе Србије. Члан
је Управног одбора Удружења
Ваљеваца у Београду.
Дугогодишњи је члан СГИТС и
председник Надзорног одбора. Ње-
говим одласком СГИТС, струковне
организације и стручна јавност
осећаће ненадокнадиву празнину и
остаће му вечно захвални.
Посебну љубав је имао према
родном Ваљеву. Он, неимар који је
градио широм света (Ирак, Либија,
Нигерија, Етиопија, Русија) говорио
је:
„Планета на длану, Ваљево у
срцу.“
Српско градитељство остало
је без још једног из плејаде сјајних
консруктера. Његов основни крите-
ријум у стручним расправама био
је број и квалитет остварених ин-
жењерских објеката. Струка ће га
памтити по изграђеним објектима
које је оставио за собом, иновација-
ма које је остварио, али исто тако и
по моралним вредностима, скром-
ности, несебичности, дружељуби-
вости и потпуној преданости својој
професији.
Андрић Велимир
Бујановић Иван