Professional Documents
Culture Documents
PredavDocument From Milica
PredavDocument From Milica
ПРЕДАВАЊА ИЗ ЛЕКСИКОЛОГИЈЕ
(Српски језик за све студенете Филолошког факултета)
Већини људи је јасно чему служе двојезични речници. Ако не разумемо значење
неке речи у једном језику, отворићемо двојезични речник и у њему прочитати превод те
речи. Чему, међутим, служи речник чија је и лева и десна страна написана истим језиком,
па се чак речи наведене на левој страни речника објашњавају на десној страни другим
речима истог тог језика?
Општи подаци. Највећи једнојезични описни речник српског језика зове се Речник
српскохрватског књижевног и народног језика (Речник САНУ). Тај речник, нажалост, још
није завршен. Израђује се у Институту за српски језик Српске академије наука и
уметности. Он спада у тезаурусе, речнике великог обима и тежи да попише скоро
целокупну лексику савременог књижевног и народног језика од Вуковог времена до данас.
Рад на овом речнику осмишљен је и започет још крајем деветнаестог века, а први том је
објављен 1959. године. Од тада до данас урађено је деветнаест томова. Када овај речник
буде био завршен, имаће око четрдесет томова и око пола милиона обрађених речи. Сваки
том Речника САНУ има око 10.000 речи, па се процењује да у 19 до сада објављених
томова има преко 200.000 речи.
Шта можемо сазнати из овог речника? Показаћемо на неким конкретним
примерима какве све податке можемо пронаћи у Речнику САНУ.
2
Свако од нас зна која реч има супротно значење од бео или дубок или празан.
Међутим, која реч има супротно значење од речи жедан? У Речнику САНУ пронаћи ћемо
одговор на то питање. То је реч гасан. Реч је обрађена у 3. књизи, а дефиниција основног
значења гласи који је утолио, угасио жеђ; супр. жедан. Пошто уз дефиницију не стоји
квалификатор употребе, нпр. заст. (застарело) или покр. (покрајински), необ. (необично)
итд, рекло би се да је то значење неутрално, необележено. Оно је потврђено овим
примерима: Кад год би се овдје намјерио...све сито и гасно, обуто, одјевено. Ја сам сита,
хљеба нећу; ја сам гасна, воде нећу.
Ако чујете неког из тимочког краја ко говори о кутлајки, вероватно нећете
разумети о чему он то говори. Ситуација ће се још више замрсити ако некако разаберете
шта је кутлајка у тимочком крају, а затим вам се обрати неко из околине Крагујевца и
употреби исту реч, али са сасвим друкчијим значењем. Проблем ћете решити у Речнику
САНУ. Реч кутлајка има два значења и оба су покрајинска. Као прво значење у Речнику
се наводи: земљани суд сличан лонцу, са полукружном дршком на врху, који служи за
ношење јела. У загради поред дефиниције пише тимочки крај. Као друго значење у
Речнику се наводи дрвена кутлача којом се вади комина из казана или каце, а у загради
стоји још и објашњење: крагујевачка околина.
Да ли сте сигурни да заиста знате шта значи глава? Вероватно бисте се сетили два
или три значења ове речи. То, међутим, није довољно да бисмо могли рећи да знамо шта
значи та реч. У Речнику САНУ забележено је 36 значења ове речи, која су распоређена у
19 тачака. Да ли сте знали да глава у неким крајевима означава меру за земљиште
величине једног јутра или врсту украсне биљке? Глава је и извесна количина неке
материје којој је дат лоптаст, купаст или ваљкаст облик и која је служила као нека
врста мере, затим одељак књиге или другог списа који чини извесну целину, поглавље.
Ове и многе друге информације о значењу речи пронаћи ћете у Речнику САНУ.
Лексикографи који израђују овај речник труде се да у њему изнесу све речи које се
користе у нашем језику, укључујући ту и народне говоре. Изутетак су термини који се
користе у наукама и струкама. Зато је овај речник права ризница речи. Циљ лексикографа
је да изнесу сва значења која поседује нека реч. Свако значење које је потврђено у језику
писаца или у усменој говорној традицији, забележено је у овом речнику. Не постоји књига
у којој се налази толико података о српском језику, као што је то Речник САНУ. Овај
3
речник може користити сваком ко се занима за српски језик, али су подаци о речима и
њиховим значењимау овом речнику толико детаљни и бројни да се овај речник
препоручује пре свега онима који се професионално баве српским језиком.
Речник САНУ има један озбиљан недостатак – он није довршен. Због тога би, у
комплету са Речником САНУ, требало користити и Речник српскохрватскога књижевног
језика Матице српске и Матице хрватске.
Општи подаци. Речник српскохрватског књижевног језика (Речник МС)
представља једнојезични описни речник савременог књижевног језика од Вуковог
времена до данас. Спада у речнике средњег обима, јер се састоји из шест томова и око сто
педесет хиљада обрађених речи. Његова израда отпочела је као плод заједничке идеје
Матице српске и Матице хрватске. Речник је објављиван од 1967. до 1976. године. Прва
два тома заједнички су састављена у Србији и Хрватској, а остале томове је, након разлаза
са Матицом хрватском, објавила Матица српска.
Шта можемо сазнати из овог речника? Релевантност Речника МС огледа се пре
свега у томе што се он у стручним круговима третира као нормативни речник. То значи да
је то речник у којем су углавном обрађене речи из књижевног језика, обележене су
књижевним акцентом, наведене су неке граматичке категорије у складу са граматичким
правилима књижевног језика итд. Због тога, ако желимо да проверимо статус неке речи у
савременом српском језику, обично то радимо тако што проверимо како је она обрађена у
Речнику МС.
На пример, за цвет љиљан поред тог назива постоје бар још два – лиљан и лилиј. У
ком односу стоје ова три имена за исту појаву можемо открити у Речнику МС. Реч лиљан
се у овом речнику дефинише упућивачки: в. љиљан. То значи да лексикограф даје
предност варијанти љиљан у односу на лиљан. Ако се, можда, двоумимо између две
варијанте једне речи, треба изабрати ону варијанту на коју се упућује у овом речнику. Уз
именицу лилиј у Речнику МС стоје два квалификатора: песн. лат, а затим дефиниција: в.
4
један пример. Овај се речник може користити ако кориснику нису важни детаљни подаци
о значењу речи.
Етимолошки речници
Речници синонима
За преводиоце су врло важни речници различитих значењских односа међу
речима. У свету постоје бројни речници синонима, антонима, хомонима итд. Ми,
нажалост, имамо само један такав речник, и то речник синонима. Његов аутор је
Миодраг Лалевић, а пун назив речника је Синоними и сродне речи
српскохрватскога језика. Књига је објављена 1974. године, а друго фототипско
издање 2004. године, у издању београдског Нолита. Не треба објашњавати колико
је преводиоцу користан речник синонима.
Пример из Лалевићевог речника. Ево како је, на пример, туга обрађена у
нашем једином речнику синонима. Прво се наводи синонимски низ: сета,
потиштеност, утученост, горчина, чемер, чама, чамотиња, очај, очајање, печал,
скрб. Затим се наводе преводи ове речи на неколико језика, а онда дефиниције
синонима на основу којих би требало да разликујемо њихова значења: „туга је
тешко душевно стање, дубоко осећање потиштености, бол који слама душевну
снагу, убија телесне моћи, душевна патња од жалости, смрти, велике несреће. Сета
је тиха туга, безгласна мука која притискује душу. Потиштеност је увученост у
себе, јача сета, осећање усамљености. Утученост је велика, јака потиштеност,
духовна сломљеност и безвољност према свему. Горчина је осећање јетке, тешке
срџбе која растраја и трује, немање воље од очаја ни за шта. Чемер је горчина.
Чама, чамотиња је потиштеност у слабијој мери кад се нема воље ни
интересовања ни за шта. Очај(ање) је тешка безнадност, кад се изгуби вера у све и
не види излаз. Печал је старија реч – значи туга. Скрб је покрајинска реч и значи
велика жалост, туга.“
Значења свих ових речи потврђена су по једним примером из књижевности.
3
Овај речник не треба мешати са обратним (a tergo) речницима, о којима ћр касније бити речи.
12
стимулуса, на десној страни овог речника не може бити више од 600 речи.
Најчешће је на десној страни само једна реч, што значи да је дата одредница из
друге књиге Речника само једном била асоцијација неког испитаника на задати
стимулус у првој књизи. На пример, уз одредницу Алпи стоји Европа. То значи да
је на стимулус Европа један испитаник одговорио Алпи. Због тога је у Обратном
речнику Алпи одредница, а Европа је одговор.
Међутим, неке речи су биле реакције на већи број стимулуса. Таква је,
рецимо, именица пријатељ. На десној страни речника има много речи: непријатељ,
подршка, истински, веран, сусретљив итд. У том случају поред сваке речи на
десној страни стоји број: непријатељ 129, подршка 57, истински 39, веран 34,
сусретљив 31 итд. То значи да је 129 испитаника у првој књизи Асоцијативног
речника на стимулус непријатељ одговорило пријатељ, 57 испитаника је на
стимулус подршка дало одговор пријатељ итд. На крају се ређају оне лексеме које
су у Асоцијативном речнику само једанпут изазвале реакцију пријатељ.
Асоцијативни речник и Обратни аосцијативни речник су комплементарне
целине и њихова употреба даје најбољи резултат ако се тако и користе.
ЛЕКСЕМА ПРИЈАТЕЉ У АСОЦИЈАТИВНОМ И ОБРАТНОМ АСОЦИЈАТИВНОМ
РЕЧНИКУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА КАО ПРИМЕР ЗАЈЕДНИЧКЕ УПОТРЕБЕ ОВИХ РЕЧНИКА У
ЛИНГВИСТИЧКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА. На примеру лексеме пријатељ показаћемо до
каквих података се може доћи употребом првог и другог тома Асоцијативног
речника српскога језика. Комплетна слика о асоцијативном статусу лексеме
пријатељ добија се тако што се узму у обзир слободне вербалне асоцијације
испитаника на ту лексему, посматрану као стимулус у Асоцијативном речнику, а
затим се у Обратном асоцијативном речнику информише о томе на које је све
стимулусе лексема пријатељ била реакција. Из Асоцијативног речника српскога
језика сазнаћемо да су најфреквентније асоцијације на стимулус пријатељ: друг (од
800 испитаних чак 141 испитаник је имао ту реакцију), непријатељ (59 од 800
испитаника), најбољи (30), љубав (29), добар (21) итд. 245 од 800 реакција су биле
различите, 44 испитаника није имало одговор на задати стимулус, а 165 одговора се
само једанпут појављује.
13
Семантичко-деривациони речник
тужњак, дотуживати, дотужити, истужити се, натуговати се, натужити се, отужан,
отужити се, отужно, отужност, претужан, претужити, притуга, протужити,
растужен, растужено, растуженост, растужење, растуживање, растуживати (се),
растужити, растужити се, стуживање, стуживати се, стужити се, тугопој, тугородан,
тужнокос, тунолик, тужномилостив, тужноок.
Сви наведени деривати подељени су цртицом на творбену основу и суфикс
(нпр. туг-аљив). Одређеним знаковима је обележено како је настао дериват. Уз
сваки дериват наводе се и сва његова значења, па се зато речник зове семантичко-
деривациони.
шта је највише "у духу нашег језика"? Тако што сам погледала у Обратном
речнику Мирослава Николића колико се речи из савременог српског језика
завршава на -тељ, а колико на -ач. Показало се да су речи на -тељ заузеле три
стране овог речника, док су речи на -ач заузеле девет страна. Највећи број речи на -
тељ, исто као и оних на -ач, означавају вршиоца радње, али -ач има очигледну
предност.
Речник САНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1–19, Београд: Српска
академија наука и уметности, 1959–.
Речник МС: Речник српскохрватскога књижевног језика, 1–6, Нови Сад: Матица српска, 1967-
1976.
Речник СЈ: Речник српскога језика, Нови Сад, 2007: Матица српска.
Речник ЈАЗУ: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, 1–23, Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i
umjetnosti, 1880–1976.
Васић 1996: Смиљка Васић, Полазне основе новије српске прозе, књ. 1, Речник четири
јеванђелиста, Београд: Институт за педагошка истраживања.
Васић 1998: Смиљка Васић, Полазне основе новије српске прозе, књ. 2, Фреквенцијски речник
Хазарског речника Милорада Павића, Београд: Институт за педагошка истраживања, Завод за
уџбенике и наствана средства.
Васић 2000: Смиљка Васић, Полазне основе новије српске прозе, књ. 3, Фреквенцијски речник
романа Бездно Светлане Велмар-Јанковић, Београд: Институт за педагошка истраживања.
Васић и Васић 2004: Смиљка Васић и Драгољуб Васић, Фреквенцијски речник савременог српског
језика. Полазне основе новије српске прозе, Београд: Институт за педагошка истраживања.
Кнафлич 1990: Владислава Кнафлич, Фреквенцијски речник будућих учитеља, Београд: Институт за
педагошка истраживања, Просвета.
Костић, Ђ. 1999: Ђорђе Костић, Фреквенцијски речник савременог српског језика, том I-VII,
Београд: Институт за експерименталну фонетику и пaтологију говора, Лабораторија за
екперименталну психологију Филозофског факултета у Београду.
Лукић 1983: Вера Лукић, Дечји фреквенцијски речник, II допуњено издање, Београд: Институт за
педагошка истраживања.
Речници синонима
17
Лалевић 2004: Миодраг Лалевић, Синоними и сродне речи српскохрватског језика, фототипско
издање Лексикографског завода и Свезнања, прво издање Београд, 1974, Бор: ДШИП Бакар.
Ћосић 2008: Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима, Београд: Корнет.
Деривациони речници
Николић 2000: Мирослав Николић, Обратни речник српскога језика, Београд: Матица српска,
Српска академија наука и уметности, Палчић (извршни издавач).
СДР 2003: Семантичко-деривациони речник, свеска 1: човек – делови тела, редакторке: Даринка
Гортан-Премк, Вера Васић, Љиљана Недељков, Нови Сад: Филозофски факултет.
СДР 2005: Семантичко-деривациони речник, свеска 2: човек – унутрашњи органи и ткива,
психофизиолошка стања и радње, психофизичке особине, сродство, редакторке: Даринка
Гортан-Премк, Вера Васић, Рајна Драгићевић, Нови Сад: Филозофски факултет.
Шипка 2005: Данко Шипка, Глосар творбених форманата, Београд: Алма.
Асоцијативни речник
Пипер и др. 2005: Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић, Асоцијативни речник
српскога језика, Београд: Београдска књига, Филолошки факултет, Службени лист.
Драгићевић и др. 2011: Рајна Драгићевић, Предраг Пипер, Марија Стефановић, Обратни
асоцијативни речник; Београд: Службени гласник, Београдска књига.
Правописни речник
Шипка 2010: Милан Шипка, Правописни речник српског језика са правописно-граматичким
саветником, Нови Сад: Прометеј.
Фразеолошки речник
Оташевић 2007: Ђорђе Оташевић, Мали српски фразеолошки речник, Београд: Алма.
Тематски речник
Оташевић 2011: Ђорђе Оташевић, Тематски речник српског језика, Београд: Алма.
Речници жаргона
Андрић 1976: Драгослав Андрић, Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и
израза, Београд: Београдски издавачко-графички завод.
Герзић и Герзић 2002: Боривој Герзић и Наташа Герзић, Речник савременог београдског жаргона,
Београд: Истар.
Имами 20073: Петрит Имами, Београдски фрајерски речник, Београд: NNK International.
Герзић 2012: Borivoj Gerzić, Rečnik srpskog žargona, Beograd: SA.
Етимолошки речници
Скок 1971–1974: Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, Загреб:
Хрватска академија знаности и умјетности.
Бјелетић и др. 2003– : Марта Бјелетић, Јасна Влајић-Поповић, Марија Вучковић, Маја Ђокић,
Александар Лома, Снежана Петровић, Етимолошки речник српског језика, 1–3, Београд:
Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ.
Речници нових и страних речи
Васић и др. 2001: Вера Васић, Твртко Прћић, Гордана Најгебауер, Du yu speak anglosrpski? Rečnik
novijih anglicizama, Нови Сад: Змај.
Вујаклија 19916: Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Београд: Просвета.
18
Клајн 1992: Иван Клајн, Речник нових речи, Нови Сад: Матица српска.
Клајн и Шипка 20072: Иван Клајн и Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Нови
Сад: Прометеј.
Оташевић 2008: Ђорђе Оташевић, Речник нових и незабележених речи (сажето издањ), Београд:
Алма.
Оташевић 2009: Ђорђе Оташевић, Речник турцизама, Београд: Алма.
Ћирилов 1991: Јован Ћирилов, Нови речник нових речи. Речи, изрази и значења преузети из других
језика или настали у српскохрватском језику после Другог светског рата, Београд: Бата.
Шкаљић 19855: Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику, Сарајево: Свјетлост.
ЛЕКСИКОЛОГИЈА
држимо. Тако ће именица рука, односно њен деминутив ручка добити још једно у
низу значења, а део прозора ће добити име.
Асоцијативне везе које се успостављају између изворног и циљног појма
(оног који је безимен и оног који је позајмио име) могу бити различите, али се оне
подводе под три најчешћа механизма полисемије, а то су метафора, метонимија и
синегдоха.
Радијална и ланчана полисемија. Најчешће се догађа да скоро сва
секундарна значења настану од примарног, али не мора увек тако да буде. Постоје
два основна типа полисемије, а то су радијална полисемија и ланчана
полисемија.
Када сва значења настају из једног значења као центра, реч је о радијалној
полисемији. Обично је примарно значење тај центар из којег настају сва остала
значења. Тако, на пример, из основног значења именице нога (а то је нога човека од
стопала до струка) настаје нога столице, нога посуде, нога шестара итд. Овај тип
полисемије је најчешћи.
Ређи тип полисемије је ланчана полисемија: из примарног значења једне
лексеме настаје секундарно значење, онда из тог секундарног настаје следеће
секундарно итд. Тако је, на пример, из примарног значења именице кућа (објекат
који служи за становање) настало секундарно значење породица (нпр. Удала се у
кућу Петровића), а из овог значења настало је значење лоза, династија (нпр. кућа
Немањића).
Полисемија као универзална појава. Све што важи за српски језик у
погледу полисемије, важи и за остале језике. И у већини страних језика највише
значења имају речи које се односе на човеков свакодневни живот. Нека
истраживања су показала да се значења речи у различитим језицима развијају
зачуђујуће слично, па све што може да значи именица кров у српском језику она
може да значи и у руском, енглеском и другим језицима. Полисемија је, дакле,
универзалија. То значи да постоји у свим језицима и да се у свима слично
испољава. Ово је важан податак за преводиоце и професоре страних језика.
Преводиоци се у превођењу у некој мери могу ослонити на ситуацију у српском
језику, иако морају проверити значења у једнојезичном речнику нематерњег језика.
21
МЕХАНИЗМИ ПОЛИСЕМИЈЕ
4
Бернард-Кристијан Каћенски је као студент-гост боравио на Филолошком факултету у Београду у
зимском семестру 2004/2005. године и редовно посећивао часове Лексикологије. У том периоду
написао је и семинарски рад на српском језику о метафоричном значењу именица које означавају
животиње у немачком језику.
24
Лексичка метонимија
Метонимија нам је позната пре свега као стилска фигура. Општепознати
пример за метонимију као стилску фигуру налазимо у стиху кад устане кука и
25
Сви знамо да је Свети Сава школска слава и да све школе славе Светог Саву.
Није нас збунило то што је у претходној реченици казано да школа слави славу, јер
то, наравно, не значи да зграда, заједно с учионицама, клупама и таблама, може
нешто да прославља. Кад кажемо да школа слави славу, онда под школом
подразумевамо ученике, наставнике и све остале који раде у школи. Рекли смо да
Светог Саву славе све школа, уместо да кажемо да ту славу славе сви наставници
запослени у школама, сви ученици који школу похађају, директори школа,
секретари школа, педагози, службеници који обрачунавају плате запослених,
теткице и домари. И овога пута послужили смо се метонимијом, која се заснива на
логичкој вези између установе и људи који су запослени у њој или су на неки други
начин свакодневно упућени на њу. Та веза омогућава да људе који раде у некој
институцији назовемо именом те институције.
Дефиниција лексичке метонимије. На основу наведених примера можемо
да закључимо: (1) да је метонимија пренос имена с једног појма на други и (2) да се
тај пренос заснива на некој логичкој вези. Најтеже је одредити на каквим логичким
везама се заснива метонимија и то одређење морало би да уђе у дефиницију.
Уобичајена дефиниција да је метонимија пренос имена с једног појма на други на
основу логичке везе је преширока, јер би под њу могли да потпадну и неки
другачији преноси, као што је метафора или синегдоха.
Први корак у одређивању типа логичке везе јесте чињеница да полазни
појам (који треба именовати) и циљни појам (чије се име позајмљује) припадају
истом домену, истом делу стварности. Они се додирују, у непосредном су контакту
(сети се само шоље и количине течности која стаје у њу, пасуља и јела у које се он
ставља, школе и људи који у њој раде).
Сада би требало одредити врсту тог контакта између полазног и циљног
појма у оквиру истог дела стварности. Наш познати лингвиста Милош Ковачевић
(1999) је, сумирајући обиље грађе коју је прикупио и резултате других истраживача
метонимије, запазио да постоји пет логичких веза између полазног и циљног појма
у метонимијском преносу. То су просторна, временска, узрочно-последична, деона
(партитивна) и присвојна (посесивна) веза. У следећим пасусима навешћемо
Ковачевићеве примере. Кад све ово узмемо у обзир, метонимију можемо
27
Тако, на пример, све речи које припадају тематској групи посуде могу
метонимијски да развију значење количина која стаје у ту посуду: Попио је чашу
воде. Скувала је лонац супе. Набрао је корпу шљива. Сипала је бокал воде у цевеће.
Исто тако, све речи које припадају тематској групи просторије у стану могу
да означавају намештај у тој просторији: Решили смо да реновирамо кухињу.
Купили су нову спваћу собу. Дечија соба им се већ офуцала.
Речи које припадају тематској групи насељено место могу да означавају
становнике тог места: Цео град спава. Варош је изашла да га поздрави. Село се
томе радовало.
Због тога се често каже да речи које припадају једној тематској групи
подлежу једној метонимијској формули, која може да се примени на све чланове
групе. Примери за метонимијске формуле су: ПОСУДА → КОЛИЧИНА КОЈА СТАЈЕ У
ТУ ПОСУДУ, ПРОСТОРИЈА У СТАНУ → НАМЕШТАЈ У ТОЈ ПРОСТОРИЈИ , НАСЕЉЕНО
Не може се живети без хлеба и воде (хране и пића). То му је сигурна пара (новац).
ДЕО ПРЕДМЕТА ИЛИ ОБЈЕКТА – ПРЕДМЕТ ИЛИ ОБЈЕКАТ У ЦЕЛИНИ: Немамо другог
прага (куће). Београд на својих милион точкова (аутомобила). Штампана реч
(књига) нема и никад није имала утицаја на Стјепана Ковића. ДЕО ТЕЛА ЧОВЕКА
ИЛИ ЖИВОТИЊЕ – ЧОВЕК ИЛИ ЖИВОТИЊА: Шта ћуте мрка дјечја лица? Видео сам
шта се ради у једном хотелу где беху одсели неке крупне главе. М. Ковачевић
наглашава да именица за део мора бити праћена обавезним детерминатором у
функцији конгруентног или неконгруентног атрибута.
Синегдоха ЦЕЛИНА – ДЕО. Навешћемо неке моделе и примере за овај тип
синегдохе: НАЗИВ ЖИВОТИЊЕ – ДЕО (МЕСО ИЛИ КРЗНО) ТЕ ЖИВОТИЊЕ: Ставила је
лисицу (крзно од лисице) око врата. НАЗИВ РАСТИЊА – ПЛОД ИЛИ ЦВЕТ ТОГ
РАСТИЊА: Они би јели дивље малине (плодове малина). НАЗИВ ОПШТЕГ ПОЈМА –
ПОСЕБНИ ПОЈАМ: Мој човек (муж) је нешто причао. ИМЕ ГРУПЕ ЛИЦА – ПОЈЕДИНАЦ
ИЗ ТЕ ГРУПЕ: Стој, војско (војниче), не дај се. ПЛУРАЛ – СИНГУЛАР: Ко те пита за
лањске снегове (снег). Ви црне воде (водо) у беличастој пени.
и блиске јој речи у истом тексту. То узајамно зрачење изазива некад веће некад
мање промене значења једне речи у сваком новом контексту. У синтагми чопор
људи, на пример, не само да су људи постали помало вуци, него је и чопор постао
мало људскији. Ова дијалектика семантичког зрачења наводи неке лингвисте на
тврдњу да једна реч има онолико посебних значења колико и могућих колокација са
другим речима једног језика.
Колокацију треба разликовати од фразеологизма. Фразеологизам (идиом,
израз) је устаљена језичка јединица која се састоји из две или више речи, која има
јединствено значење и у којој речи не задржавају своја значења. Фразеологизам
може бити синтагма, предлошко-падешка конструкција или реченица. Она је
граматички и семантички непроменљива. То значи да не можемо рећи кад на врби
роде крушке нити кад на врбама роди грожђе. У овој јединици ништа не може да
се промени у значењском или граматичком смислу. Речи у фразеологизму не
задржавају своја значења, већ цела слика значи нешто друго, на пример цела
зависна реченица (цела слика) кад на врби роди грожђе значи никад.
Фразеологизми су устаљене колокације, а колокације нису обавезно
устаљене, јер можемо рећи добар човек, добар комшија, добар сир, добар
аутомобил итд. Ови спојеви јесу колокације, али нису фразеологизми. Осим тога,
речи у колокацијама могу бити употребљене у основним значењима, а то обично не
могу у фразеологизмима. Преводилац је дужан да препозна фразеологизме у
страном језику. Често се дешава да преводилац не може да препозна фразеологизме
и да их преводи буквално, што представља озбиљну преводилачку грешку.
за шести разред основне школе (Милија Николић и Мирјана Николић, 1996: 52-53)
синоними се дефинишу као "речи које имају различите облике, а иста или сасвим
слична значења." Наводе се примери ученик – ђак, стомак – трбух, обрва – веђа
итд. Синоними се деле на праве и неправе. Прави су они који имају сасвим исто
значење, као рећи и казати, а неправи су они који имају слична значења, као
говорити и приповедати.
Речи се на овај начин посматрају као етикете за одређене појмове и
занемарује се реална сложеност њихових односа, проузрокована вишезначношћу.
Лексеме се узајамно саодносе мноштвом својих значења и то изазива различите
семантичке могућности. У синонимском односу могу бити или само нека њихова
значења или сва значења. У првом случају говори се о тоталној синонимији, а у
другом о парцијалној синонимији. Тотална синонимија је изузетно ретка и
могућа је само међу јединицама које имају једно значење или мањи број њих. Она
се подудара са апсолутном синонимијом, нпр. цар – император. Парцијална
синонимија захвата делове полисемантичких структура и много је чешћа. У таквом
су односу, на пример, дом и кућа. Многа значења ових лексема подударају се, али
не баш сва. Тако, на пример, кућа може означавати и покућство (нпр. Понео је са
собом целу кућу), а дом не може. Дом, опет, може бити једно од тела из којих се, у
већини држава, састоји народно председништво (нпр. Седнице оба дома су јавне).
Кућа се никад не употребљава с овим значењем.
Ако се не пореде целе полисемантичке структуре двеју лексема, већ
појединачна значења, постоје три типа синонимских односа.
Прва је могућност да у синонимски однос ступи примарно значење једне
лексеме са примарним значењем друге. У таквом су односу, рецимо, рећи – казати
или ученик – ђак. Такву синонимију сматрамо типичном, правом синонимијом,
јер за њено остваривање није потребан неки одређени контекст. У језику, међутим,
најмање је заступљена права синонимија.
Друга могућност је да у синонимски однос ступи примарно значење једне
лексеме са секундарним значењем друге. У таквом су односу наглашене речи у
следећим реченицама: Становници града спавају и Цео град спава. Примарно
значење именице становници у синонимском је односу са секундарним значењем
34
Синонимија
примарно значење лексеме бр. 1 Примарно значење лексеме бр. 2
ученик ђак
примарно значење лексеме бр. 1 секундарно значење лексеме бр. 2
Становници града спавају. Град спава.
секундрано значење лексеме бр. 1 секундарно значење лексеме бр. 2
анђео (= дете) злато (= дете)
Зашто је важно говорити о ова три типа синонимије? Први наведени тип је
типична врста синонимије, али је такве синонимије у језику далеко мање него што
је други и трећи тип синонимије. Други и трећи тип синонимије представља много
чешће моделе синонимије и зато је важно да се преводиоци упознају са овим
типовима синонима.
АНТОНИМИЈА
35
Aнтонимија
1. примарно значење лексеме број 1 примарно значење лексеме број 2
дугачак кратак
2. примарно значење лексеме број 1 Секундарно значење лексеме број 2
сув сиров (= мокар)
3. секундарно значење лексеме број 1 секундарно значење лекеме број 2
вук (= опасна особа) овца (= безазлена особа)
ХОМОНИМИЈА
хомонимији. Маја Ђукановић (2006) издваја два упоришта која донекле олакшавају
дефинисање и одређивање међујезичких хомонима. Опште је мишљење, наводи
ауторка, како лексикографа, тако и методичара и теоретичара превода, да
међујезичка хомонимија спада у сферу језичке синхроније. „Дакле, приликом
сагледавања тзв. лажних пријатеља преводиоца, у обзир се узима само савремена
лексика, односно лексика из одређеног временског периода. Уколико је један члан
хомонимског пара застарео, он се не може поредити са оним који је савремен.
Поред овог хронолошког критеријума, који међујезичке хомониме одређује
као речи из истог временског периода, значајан је и критеријум припадности
одређеном језичком нивоу. Наиме, међујезичке хомонимске парове чине речи које
спадају у књижевни стандард и оне се не пореде са дијалекатском или жаргонском
лексиком.“
Закључујемо да аутори наглашавају симетричност хомонима – они морају
припадати истој врсти речи, морају припадати истом лексичком слоју (стандардном
језику) и морају бити временски упоредиви, тј. користити се у истом времену.
Узроци међујезичке хомонимије. М. Алексић (2006: 95) запажа три узрока
српско-бугарске (бугарско-српске) хомонимије. Претпостављамо да се ти узроци
односе и на лексичку хомонимију између српског и других словенских језика. Први
узрок је распад заједничке полисемантичке структуре. Око 90% српско-бугарских
хомонима настало је на овај начин. Други разлог лежи у присуству великог броја
позајмљеница. Српски и бугарски језик су директно или преко језика-посредника
преузимали различита значења страних лексема. Трећи разлог је случајно
поклапање формалних састава лексема словенског и несловенског порекла.
Врсте међујезичких хомонима. М. Радић-Дугоњић, у вези са формом
хомонима, разликује оне код којих је постигнуто максимално формално поклапање
(нпр. српски: бука – руски: бука; српски: створ – руски: створ) и оне код којих
постоји делимично формално поклапање (нпр. српски: светац – руски: светец,
српски: мед – руски: медь).
Аутори запажају и различите степене семантичког преклапања међујезичких
хомонима. Тако, на пример, М. Алексић (2006) разликује примарну и секундарну
међујезичку хомонимију. Под примарну међујезичку хомонимију потпадају
43