BETONSKE 

KONSTRUKCIJE II

AB elementi ‐ Stubovi

dr Dragan Nikolić, dipl.inž.građ.

nikolic@vggs.rs
Predavanje: 10.12.2020.
 Betonske konstrukcije II 

2. STUBOVI

2.1. Uopšteno

Stubovi su AB konstrukcijski linijski elementi najćešće izložen pritisku (opterećen na

centrični ili ekscentrični pritisak) kod kojih je odnos strana poprečnog preseka h ≤ 4b. Prema
PBAB 87 za taj odnos je predloženo b/d≤5. U betonskim konstrukcijama stubovi se pojavljuju
kao samostalni elementi ili kao delovi složenih elemenata, najčešće skeletnih sistema.
Stubovi se armiraju se podužnom armaturom i uzengijama (u stubovima kružnog poprečnog
preseka umesto uzengija se koristi spiralna armatura.

Krajevi stubova mogu za ostale elemente u konstrukciji biti zglobno ili kruto vezani, ili
kraj stuba može biti neoslonjen, a ostatak konstrukcije može biti takav da obezbeđuje
nepomerljivost krajeva stuba ili da omogući pomerljivost.

2.2. Oblikovanje stubova

Stubovi mogu imati različite oblike poprečnog preseka, zavisno od konstrukcijskih i

funkcionalnih razloga.

Najčešći oblici poprečnog preseka stubova su:

- pravougaoni presek – ponekad sa podužnom šupljinom (za instalacije)

- kvadratni, kružni i poligonalni presek – najjednostavniji i najpogodniji za uticaj izvijanja
- I-presek i T-presek – pogodni za montažne konstrukcije

 
Slika 2.1. Poprečni preseci stubova

Minimalne dimenzije stubova prema EC2 iznosi 20cm pri monolitnoj gradnji, odnosno
14cm pri prefabrikovanoj gradnji. Stubovi u seizmički aktivnim područjima ne bi trebalo da
imaju stranicu manju od 25cm.
Za postizanje potrebne duktilnosti (prema EC 8 - klasa srednje duktilnosti M),
potrebna površina stuba se računa prema:
Ac  b  h  N sd /(0.65  f cd )

2.3. Proračun stubova

Proračun kratkih centrično pritisnutih elementa uzima u obzir ekscentričnost usled

nepreciznosti položaja spoljašnje sile ili imperfekcije:

1 

 
 Betonske konstrukcije II 

h / 30; b / 30 
emin   
ea  l0 / 300  2cm
gde je:

l ‐ vitkost lo/imin 
lo ‐ dužina izvijanja stuba 
i ‐ minimalni poluprečnik inercije 
 
  Prema predlogu EC2, okvirna konstrukcija se tretira kao nepomična ako je vitkost pritisnutih 
elemenata ispunjava uslov: 

  lcr / i  lim
Granična vitkost llim se računa prema: 

lim  20  A  B  C / n          gde je: 

A  1 /(1  0.2ef )  
B  1  2  
C  1.7  rm  

fef ‐ efektivni koeficijent tečenja 
w‐mehanički koeficijent armiranja 
rm=M01/M02 ‐ odnos momenata 

  U objektima visokogradnje sme se umjesto proračuna vitkog sistema kao celine po teoriji II 
reda, primeniti pojednostavljeni postupak, (za proračun pritisnutih elemenata s vitkošću λ < λlim= 
140, a ekscentricitet e0<0.1*h). Po pojednostavljenom postupku, element se posmatra kao 
pojedinačni pritisnuti element (izdvojen iz sistema) i pretpostavlja se pojednostavljeni oblik 
deformisanja elementa. Nosivost pritisnutog elementa u sistemu većinom će biti veća od nosivosti 
elementa izdvojenog iz sistema, pa je proračun ovakvim modelom na strani sigurnosti. 

Proračunski moment savijanja: 

M Ed  M 0 Ed  M 2  

gde je: 

M0Ed ‐ moment koji uključuje uticaje I reda, M0Ed=0.6M02+0.4M01≥0.4M02 
M2 ‐ nominalni momenat savijanja II reda, M2=NEd*etot 

e2=(1/r)*l02/c 

c‐ koeficijent koji zavisi od dijagrama krivine, za konstantan poprečni presek se usvaja da je c=10 (p2) 

Za elemente sa konstantnim poprečnim presekom (simetrično armiranim) izraz za krivinu je: 

2 

 
 Betonske konstrukcije II 

1 / r  K r  K  1 / r0  

gde je: 

1/ro=eyd/(0.45d); d‐ statička visina  

nu  n
Kr   1 
nu  nbat
n=NEd/(Ac*fcd) 
nu=1+w
nbal ‐ vrednost n u preseku sa maksimalnom nosivošću pri savijanju, može se usvojiti 0.4. 
K  1    ef  1  
fef ‐ efektivni koeficijent tečenja 
b=0.35+fck/200+l/150 
 
Ukoliko armatura nije koncentrisana na suprotnim stranama preseka, nego je deo armature 
raspoređen paralelno sa ravni savijanja d se definiše kao: 
d=(h/2)+is; is je poluprečnik inercije ukupne površine armature
 
Ukupni ekscentricitet se računa kao: 
etot  e0  ei  e2  

ei  max(li / 400; h / 30; 20mm)  ‐ ekscentricitet zbog imperfekcije 

Prema tome, presečne sile će biti jednake: 

N Sd  N Sd
II

 
M Sd  N Sd  etot
II

2.4. Armiranje stubova

Armaturu AB linijskih elementima čine:

- podužna noseća armatura (paralelna osi, za prijem uticaja od M, N)

- poprečna noseća armatura – uzengije (upravne na osu, za prijem uticaja od T, MT)
- konstruktivna armatura – podužna i poprečna (za oblikovanje elementa)

Najmanji prečnik podužne armature u stubovima je Ø12. Razmak podužne

armature ne sme iznositi više od 40cm. Pravougaoni poprečni presek stuba mora se
armirati sa min. 4xB Ø12, a stub kružnog poprečnog preseka sa min. 6xB Ø12

3 

 
 Betonske konstrukcije II 

 
Slika 2.2. Raspored armature u stubovima kvadratnog i pravougaonog preseka

  Minimalna površina podužne armature prema EC2 iznosi: 

As ,min  0.10  N sd / f yd  0.002 Ac ili As ,min  0.01Ac ili 8 BØ12 ukoliko stub prihvata
seizmičke sile
gde je:

- Nsd - računska vrednost normalna sila

‐ fyd‐računska vrednost granice razvlačenja armature; 
‐ Ac ‐ površina poprečnog preseka stuba 

Maksimalna površina podužne armature ograničava se na: 
As ,max  0.04 Ac , odnosno na mestu preklapanja armature: 
As ,max  0.08 Ac

4 

 
 Betonske konstrukcije II 

 
Slika 2.3. Primer armiranja stuba

Prečnik uzegnija u stubovima za Øs≤25mm (Øs - prečnik podužne armature ) se

usvaja da je Øw≥6mm. Razmak vertikalnih uzengija treba da zadovolji sledeće
uslove:

- ew=12 Øs,min
- ew<30cm, odnosno ew<b
- ew≤10cm (ako stub prihvata seizmičke sile za klasu velike suktilnosti H)
- ew≤15cm (ako stub prihvata seizmičke sile za klasu srednje suktilnosti M)
- ew≤20cm (ako stub prihvata seizmičke sile za klasu male suktilnosti L)

Progušćavanja uzengija se vrši pri vrhu i pri dnu stuba na 0.6 ew na dužini koja
je jednaka većoj dimenziji kao i na mestu preklapanja podužne armature prečnika
većeg od Ø14. Uzengije u stubu se postavljaju i kroz čvor stuba i grednog nosača
(Slika 2.4).

Prema PBAB 87, za objekte koji se grade u seizmiči aktivnim područjima

razmak uzengija u stubovima treba da bude ≤15cm. U blizini čvorova se dvostruko
smanjuje na dužini koja je jednaka nakvećoj od sledećih vrednosti:
- 1.5 puta veća dimenzija stuba
- 1/6 visine stuba
- 50cm

5 

 
 Betonske konstrukcije II 

 
Slika 2.4. Primer armiranja čvora

 
Slika 2.4. Primer armiranja stuba promenljivog poprečnog preseka

U stubovima poligonalnog poprečnog preseka potrebno je u svakom uglu

preseka predvideti bar jednu vertikalnu šipku, kao i uzengije koje će prečiti njihovo
izvijanje (Slika 2.5).

6 

 
 Betonske konstrukcije II 

 
Slika 2.5. Primer armiranja stuba poligonalnog poprečnog preseka

7