Ubistvo Smail-age Čengića 1840, na Mljetičku (Drobnjak)

Ovo je najveći uspeh hercegovačkih četnika. Porodica Čengić je vladala Gackom, Pivom i
Drobnjakom, krajem 18. i početkom 19. veka. Sma-il-aga je bio junak i u borbi na Grahovcu
1836. predvodio je tursku konjicu. Tu su isečeni Grahovljani i Starocrno-gorci u Čelinskom
poto-ku. Turci su posekli 70 srpskih glava, između ostalih, rođenog brata vladike Rada, Joka
ili Jovana i još nekoliko Petrovića. Ova pobeda je još više raznela Smail-aginu slavu, ali
njegova samrtna godina je 1840. kada je došao u Drobnjak da kupi harač. Pre toga drobnjački
prvaci, njih 12, na tajnom sastanku u manastiru Podmalinskom, po jednima, ili u kuli Čupića
na Dobrijem Selima, po drugima, dogovorili su se da ga ubiju. Ovo su saopštili Cetinju u
pismu NJegošu koje je poneo Mušo Cerović. Isto tako Drobnjaci su pozvali u pomoć
Moračane. Vladika Rade se obradovao i obećao Drobnjacima pomoć u vojsci i oružju.
Vladika Rade je tražio od moračkog prvaka, vojvode Mine Radovića da pomogne
Drobnjacima da smaknu Čengića.

Čengić je krenuo sa 500 ljudi iz Lipika u Drobnjake. Vojska mu je bila uglavnom na konjima
i imao je nešto sluga pored sebe. Usput je činio uobičajena nasilja, dok su Drobnjaci gledali
da ga namame blizu Mljetička gde su živeli njihovi uskoci i gde su bili Moračani. Čengić je
pristao da dođe na Mljetičak u pratnji ondašnjih čuvenih turskih junaka: Ahmeta Bauka,
Eleza Đečevića i Odža Mušovića iz Nikšića, koji je tada bio turska varoš. A od Drobnjaka, tu
su bili knez Hamza, vojvoda Šujo Karadžić i Filip Žugić. Novica Cerović, jedan od glavnih
zaverenika, otišao je da skupi uskoke i Moračane. Čengić se bojao Drobnjaka, pa je sa
Ahmetom Baukom, knezom Hamzom i vojvodom Šujom, ljudima kojima je verovao,
određivao straže. Oko šatora bila su tri Srbina, odlične nišandžije, sa naređenjem da ubiju
Čengića čim se pojavi Novica Cerović sa usko-cima i Moračanima. Napad je počeo u jedan
sat posle ponoći 23. septembra po starom kalendaru. Turci uplašeni, a Čengić je vikao tražeći
konja: "Brnjaša mi!" Pao je pogođen iz puške, Drobnjaci i Moračani su posekli Turke - 81
tursku glavu. Turske glave su odnesene u Tušinu i Moraču, a Čengićevu glavu od-neli su na
Cetinje vladici Mirko Aleksić, Novica Cero-vić i još nekoliko uskoka. Događaj je opevan u
srpskim pesmama.

Čengić je bio srednjeg rasta, širokih prsiju i leđa, crven u licu i pegav. Imao je crvenu kosu i
bradu koju je okruglo šišao, oštar pogled i, što je čudno za Turčina, samo jednu ženu i sa
njom sedmoricu sinova od kojih su najznatniji Mehmed-beg i Derviš-beg ili Ded-aga, kasnije
paša. NJegoš je pisao da je Smail-aga imao veći autoritet u tim krajevima od svih drugih paša
i vezira.