Baze podataka

Klasični sistemi i BP

1
 Klasični sistemi

• Početak primena računara za obradu

podataka
– Nisu postojale BP
• Klasični sistemi – datoteke i programski
jezici
– File based processing
• Kompleksnije poslovne aplikacije
– Brojne mane sistema zasnovanih na
datotekama i programskim jezicima
2
 Klasični sistemi

Aplikacija Y
Aplikacija X Aplikacija Z

Datoteka X1 Datoteka Z1
Datoteka Y1
Datoteka X2 Datoteka Z2
Datoteka Y2
Datoteka X3 Datoteka Z3
Datoteke – podaci na disku

3
Klasični sistemi
- primer -

4
 Programi Klasični sistemi
Program A Datoteke
- principi -
Definicije
Kupci
Datoteka 1
…
Datoteka 2 Proizvodi
… Cene
Program B
Definicije
Datoteka 1
Datoteka 5 Zaposleni
Datoteka Y
…
Program C Radna mesta
Definicije
Datoteka X
Plate
Datoteka 4
…
5
 Klasični sistemi
- nedostaci -
• Zavisnost između programa i podataka
– Svaki program mora da poznaje detaljan opis datoteka
• Redudansa podataka
– Pojavljivanje istih podataka u različitim datotekama
• Ograničenost deljenja podataka
– Zasebni podaci odeljenja, nema integrisanih izveštaja
• Dugo vreme za razvoj
– Nema nastavka razvoja, najlakše je ispočetka
• Teško održavanje programa
– 80% budžeta za razvoj se troši na održavanje

6
 Klasični sistemi
- nedostaci -
• Nekontrolisani duplikati
– Nepotrebne praznine
– Teško je izmeniti sve fajlove
• Nekonzistentnost podataka
• Nefleksibilnost
– Teško je promeniti podatke
– Teško je promeniti programe
• Ograničena mogućnost deljenja podataka
• Ništa nije podržano standardima
• Težak razvoj i održavanje programa
7
 Klasični sistemi
- problemi -
• Datoteke definisane u • Problemi u
programu višekorisničkom radu
– Nemoguće je pročitati – Konkurentni rad
datoteku bez njene – Zaštita (bezbednost)
definicije • Pristup podacima
– Teško je naći definiciju • Backup & Restore
– Ako se izmeni datoteka
mora se ponovo pisati
program
– Promene programa ili
datoteke mogu da
unište druge programe
– Nemoguće je reći koji
program koristi koju
datoteku
8
 Pristup BP
• Potencira integraciju i deljenje podataka između
svih odeljenja jedne organizacije
• Zahteva potpunu promenu u načinu razmišljanja,
na svim nivoima upravljanja
• Podaci koji su prethodno čuvani u više različitih
datoteka, sada su integrisani u jedinstvenu BP
• Zajedno sa podacima čuvaju se i metapodaci
• Postoji posebna softverska komponenta – DBMS
(SUBP) – interfejs između programa i podataka

9
 Klasični sistemi (bez baza)

Aplikacija Y

Aplikacija X Aplikacija Z

Operativni sistem

D1 D3 D4 D2 D1 D4
D2 D5 D2 D6
10
 Klasični sistemi (bez baza)

User Aplikacija

Kernel

OS Fajl sistem
FS1 FS2 FS…

HW Spoljašnja memorija
11
DBMS - Interfejs između korisnika (korisničkih programa,
aplikacija) i zapisa baze podataka na disku

Aplikacija Y

Aplikacija X Aplikacija Z

Data Base Management System

Operativni sistem

Baza podataka

Baza podataka – podaci na disku

12
 DBMS sistemi
DBMS – aktivna biblioteka koja se poziva od strane aplikacije

Klijent Server
User Aplikacija DBMS

Kernel

OS Fajl sistem
Mrežna podrška
FS1 FS2 FS…

HW Spoljašnja memorija
13
 FS vs DB

FS DB

Aplikacija

User
Aplikacija DBMS

Kernel Kernel
OS
Fajl sistem Fajl sistem
FS1 FS2 FS… FS1 FS2 FS…

HW Spoljašnja memorija Spoljašnja memorija

14
 Mrežna arhitektura (klijent – server)

Klijent Mreža Server

User
Aplikacija DBMS

Kernel Kernel
OS
Mrežni Mrežni
Fajl sistem
podsistem podsistem

HW Mrežni Spoljašnja
Mrežni adapter adapter memorija 15
Pristup BP

16
 Primer 2 - Klasičan sistem

Definicija
Unos datoteka
podataka i
izveštaji Upravljanje
datotekama

Student Aplikacija: Prijavljivanje ispita Datoteke za

studenta

Definicija
Unos datoteka
podataka i
izveštaji Upravljanje
datotekama

Profesor Aplikacija: Unos ocena

Datoteke za
profesora
17
 Primer 2 - Klasičan sistem

Aplikacija: Prijavljivanje ispita

Student (BrInd, Ime Prezime, Adresa, Telefon)
Predmet(IdPredmet, Naziv, IdProf)
Prijava(BrInd,IdPredmet, IdProf, Datum, Vreme, Sala)

Student

Aplikacija: Unos ocena

Student (BrInd, Ime Prezime)
Predmet(IdPredmet, Naziv)
Ocena(BrInd,IdPredmet, IdProf, Ocena)

Profesor

18
 Primer 2 – Pristup BP
Unos
podataka i
izveštaji

Aplikacija:
Student DBMS
Prijavljivanje ispita

Unos
podataka i Baza
izveštaji podataka

Profesor Aplikacija:
Unos ocena

Student (BrInd, Ime Prezime, Adresa, Telefon)

Predmet(IdPredmet, Naziv, IdProf)
Prijava(BrInd,IdPredmet, IdProf, Datum, Vreme, Sala)
Ocena(BrInd,IdPredmet, IdProf, Ocena) 19
 Troslojna arhitektura

Korisnički interfejs Logika Podaci

User Aplikativni
Web brauzer DBMS
server

Kernel
OS

GUI Mrežni podsistem Fajl sistem

HW IO Spoljašnja
(tastatura, miš, …) memorija 20
 Komponente DBMS

Programmers Users DBA

Application Database
Queries
Programs Schema

DML Query DDL DBMS

preprocessor processor compiler

Program Database Dictionary

object code manager manager

Access File
methods manager

System Database and

buffers system catalog

21
 Pristup BP

Aplikacije se nalaze
ovde Baze podataka
omogućavaju ovako
jasan interfejs.
Aplikacije, DBMS i
podaci se implementiraju
DBMS odvojeno

Baza podataka (na hard disku)

22
 Pristup BP
- prednosti -
1. Nezavisnost između programa i podataka
– Odvajanje metapodataka od aplikacija koje koriste
podatke
– Omogućen prenos podataka organizacije na druge
računarske sisteme bez potrebe za promenom
programa
2. Minimalna redudansa podataka
– Podaci su integrisani u jedinstvenu logičku celinu
– Svaki podatak se nalazi samo na jednom mestu u BP
3. Poboljšana konzistentnost podataka
– Ne postoji redudansa podataka, i smanjene su greške
23
 Pristup BP
- prednosti -
4. Poboljšana razmena podataka
– BP je resurs cele organizacije
– Korisnici imaju različite poglede na jedinstvenu BP
5. Povećana produktivnost u razvoju aplikacija
– Smanjeni su troškovi za razvoj novih aplikacija
– Programeri razmišljaju o funkcijama, a ne o detaljima
opisa podataka ili implementaciji
6. Smanjena potreba za održavanjem programa
– Moguće je nezavisno promeniti format podataka ili
aplikaciju

24
 Pristup BP
- rizici -
1. Novo, obučeno osoblje
• Promene tehnologije, neprekidne obuke
2. Troškovi i složenost instaliranja, upravljanja i
rada sistema sa bazama podataka
• Dodatni hardver i softver
3. Troškovi konvertovanja podataka
4. Potreba za izradom sigurnosnih kopija i
oporavkom podataka (backup)
5. Konflikti u organizaciji

25
 Vrste BP
• Lične BP
• BP za radne grupe
• BP odeljenja
• BP organizacija
• Internet, intranet i extranet BP

26
 Razvoj aplikacija BP sa DBMS
SQL Upit

Podaci
Tabela u BP
Forme, Izveštaji,
Server BP
Programi
Application Server

Korisnici
Projektanti i administratori Forme za unos podataka

27
 Cilj: razvoj aplikacija
Alati:
• Dizajn BP
• SQL upiti
• programiranje

Program
Design

SQL
Dobar scenario:
Kvalitetan dizajn i primena SQL-a
Program

omogućava veliku uštedu u vremenu

Design

SQL

Loš scenario:
Kompenzacija za loš dizajn i
ograničenu primenu SQL-a
je programiranje
28
 Razvoj aplikacija BP sa DBMS

poslovi

Studija izvodljivosti
Obim, cena, vreme

Analiza
Dobijanje informacija od korisnika

Dizajn
Definicija tabela, veza, formi, izveštaja
Razvoj
Kreiranje tabela, formi, izveštaja, help-ovi; testiranje

Implementacija
Instalacija, prenos podataka, obuka, preispitivanje

vreme
29
 Istorijat

• Istorija – Omogućava da se shvati gde smo

danas u informacionim tehnologijama
• Ako znamo istorijske podatke, lakše je shvatiti
gde smo danas i lakše je rešavati probleme u
budućnosti
• Moguće je da prvi poslovi u IT, koji će se obavljati
posle studiranja, budu prevaziđeni (zaboravljeni)
posle npr. 10 do 20 godina

30
 Istorijat

• Nastanak BP se vezuje za Herman-a Holerith-a

– 1884 – patent za AOP – popis stanovništva
– Svaki stanovnik je predstavljen sa 80 karaktera
– Unos podataka bušenim karticama
– Programiranje – vrsta prebrojavanja izabrana
preklopnikom
– Dotadašnja obrada podataka o popisu je sa 10 godina
smanjena na 6 nedelja

31
 Istorijat

Unos podataka
Smeštanje i pronalaženje

Postavljanje upita
Sortiranje
32
 Istorijat 60’

• Specifični programi za tačno određene podatke

• Obrada podataka na mainframe računarima
• Sistemi zasnovani na datotekama
• Pojava sistema za upravljanje bazama podataka,
ali samo u istraživačkim projektima
– Upravljanje velikom količinom podataka
• Prvi koraci u standardizaciji
– DBT Grupa (Data Base Task Group)

33
 Istorijat 60’

MAINFRAME Dumb Terminals

Database

34
 Istorijat 70’

• Komercijalizacija DBMS
• Relacioni model je prvi put definisan od strane
E.F.Codd 1970. godine
– Odvajanje logičkog modela od fizičkog načina
smeštanja podataka
• Pojava hijerarhijskih i mrežnih modela podataka
– Za pristup i najjednostavnijim podacima bili su potrebni
izuzetno složeni programi
– Ograničena nezavisnost programa i podataka
– Nije bila prihvaćena ni jedna teorijska podloga
35
 Istorijat 70’

• Edgar F. Codd – Britanski

naučnik, radio za IBM, definisao je
principe relacionih baza podataka
• Naučni rad iz 1970. godine:
“A Relational Model of Data for
Large Shared Data Banks”

36
 Istorijat 80’

• Široka primena relacionog modela

• ER (entity relationship) modelovanje
• Relacioni model je 2. generacija DBMS-a
• Pojava SQL-a
• Pogodan za klijent/server obradu
• Paralelni prenos podataka
• Primena grafičkog korisničkog interfejsa (GUI)

37
 Istorijat 80’

• Kako su personalni računari (PC) Server Computer:

postali brži i dostupniji, obrada Software
Smart Clients:
podataka (procesiranje) se preselilo
GUI Interface and Softw are
sa mainframe-a na PC
• Takvi PC računari su nazvani “smart
clients” or “workstations”
Database
• Razvoj aplikacija sa GUI (graphical
user interface). Word, Excel,
PowerPoint, ... nastaju u to vreme

Database

38
 Istorijat 90’

• Razvoj računarskih mreža i klijent/server obrada

• Pojava multimedijalnih podataka (grafika, zvuk,
slika i video zapis)
• Pojava objektno orijentisanih BP – treća
generacija modela
• Pojava WWW
• Razvoj aplikacija zasnovanih na
WWW/Internet/DB osnovi

39
 Istorijat 90’
Problemi: Izolovani neintegrisani sistemi
• Veliki broj različitih aplikacija na klijentima
• Različiti softveri na različitim sistemima
zahtevaju integraciju
• To je često teško i veoma skupo
• Ako se izvrši poboljšanje u nekoj
softverskoj aplikaciji vrlo često se vrši Database Database Database
upgrade servera i svih klijenata
• Poznato je da su poslovni procesi
dinamični i da zahtevaju česte promene
poslovne politike

Proizvodnja
Računovodstvo Marketing

40
 Istorijat 90’

• Na DB serveru je softver koji upravlja podacim (skladištenje podataka i dobijanje

informacija)
• Na aplikacionom serveru je softver kojim se rešavaju poslovne aplikacije
(kreiranje dokumenata, poslovna logika, manipulacija podacima itd.)
• Klijent može da bira aplikacije za rad, ali se poslovnim aplikacijama pristupa
preko Internet browser-a

41
 od 2000’
• Upravljanje složenim tipovima podataka
• Distribuirane baze podataka nasuprot
centralizovan (zbog sniženja cene komunciranja)
• Primena veštačke inteligencije će olakšati pristup
podacima i neobučenim korisnicima
• Razvoj novih tehnika i algoritama za analizu
podataka – analiza skladišta podataka
• Širenje ličnih baza podataka, zbog novih
standarda u bežičnim komunikacijama
• Zaštita podataka
42
 od 2000
Mrežno računarstvo (Grid Computing):
•Svi računari neke organizacije su korisnici
usluga
•Gradi se softverska infrastruktura koja radi
na velikom broju umreženih računara
•Korisnik (klijent) postavlja zahteve koji se
obrađuju “negde” u mreži na najefikasniji
mogući način
•Kao kod električne struje: U domovima
postoji električna mreža (220 V), a gde se
su generatori i kako je izvedena električna
mreža to se ne zna.

43
 Istorijat
Godina Opis
1960-te Computers became cheaper and cost-effective for private
companies along with increased storage capabilities.
1970-72 E. F. Codd proposed relational database model, breaking the link
between the logical structure and physical storage
1976 P. Chen proposed entity relationship model (ERM) for database
design
Početak 1980-tih First commercially available relational database system appeared
with Oracle Version 2
Sredinom-1980-tih SQL (Structured Query Language) were widely adopted

1990-te Accelerated with the large investments in Internet companies,

tools for the web, Internet and database connection were
developed
Početak 21. Veka Solid growth of database applications continues, examples
include: amazon.com, yahoo.com, etc.

44
 Važno!
Ova prezentacija je nekomercijalna.
Slajdovi mogu da sadrže materijale preuzete sa Interneta, stručne i naučne
građe, koji su zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Ova
prezentacija se može koristiti samo privremeno tokom usmenog izlaganja
nastavnika u cilju informisanja i upućivanja studenata na dalji stručni,
istraživački i naučni rad i u druge svrhe se ne sme koristiti –
Član 44 - Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade za nekomercijalne svrhe nastave:
(1) javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi;
- ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011)
.................................................................................................................................................................................
Mladen Veinović
mveinovic@singidunum.ac.rs

45
Pitanja ?

46