Karen Armstrong

Geopoetika Karen Armstrong

B e o g ra d , D ositejeva 13
Tel./Fax: (+ 3 8 1 1 1 ) 2633-790;
( + 3 8 1 1 1 ) 3282-436
e-m ail: ge o p o et@ e u n et.y u
w w w .geopoetika.com

D irek tor
V ladislav B a ja c

U rednici
M ilan Ristović
J a s n a N ovakov Sibinović
KRATKA
Lektor i korekto r
ISTORIJA. MITA
••
4
B o jan a Popović * «

N aslovn a stran a
Prevela s engleskog
K oan
Z orica Đ ergović-Joksim ović
F otografija
Jo v a n Čekić

Š tam p a
C igoja štam p a
B e o grad , Stud en tsk i trg 13
e-m ail: chigoja@ eunet.yTi
w w w .chigoja.co.yu

B e o g ra d , 2005. G e o p o e tik a
Karen A rm strong
A Short H istory o f Myth
C an o n gate B o o k s Ltd.

C opyrigh t © Karen A rm strong, 2005.

Mitovi su univerzalne i bezvrem en e priče koje
C opyright © za srpski jezik G eopoetika
od ražavaju i obliku ju n aše živote - o n i istražu-
ju n aše želje, n aše strahove, naše ž u d n je i daru-
ju nam prip ovesti k oje n as p o d sećaju na to .šta
to znači biti lju d sk o biće. Edicija M itovi pove-
zu je neke o d najboljih svetskih p isic a , a svaki
o d njih. je -prepričao neki mit na nezaboravan
način blizak savrem en om čoveku. M eđu auto-
rim a ove se rije su: Šinua Ašeb, M argaret Atvud,
K aren A rm strong, A. S. Bajat, D avid G rosm an ,
M ilton H atum , Viktor Peljevin, D on a Tart, Su
Tong i D žen et Vinterson.
Od istog autora

The S p ira l Stairca.se: My Climb Out o fD a rk n e ss (2004)

B uddha (2001 )
Islatn: A Short H istory (2 0 0 0 )
'The B attle f o r G od (20 0 0 )
A H istory o fje ru sa le m : One City, Three Faiths (1996)
In the Beginning: A New Interpretation o f Genesis (1996) Sadržaj
Visions o f God: Four M edieval Mystics a n d Their Writings
(1 9 9 4 )
A H istory o fG o d : The 4000-year Q uest o f Ju d aism , Š ta je m it............................................................................................. 11
C hristianity a n d Islam (1 9 9 3 ) (Istorija B o g a )
Paltfolit: m ito logija.lovaca
M uham m ad. A Biography o f the Propbet (1 9 9 2 ) (oko iOOOO. do 8000. godine pre n. e ) ........................................... 19
The English Mystics o f the Fourteenth Century (ed.) (1991)
N eolit: m itologija ratara
HoIy War: The C ru sad es a n d their (oko 8000. do 4000. godine pre n. e.) ..............................................39
Im pact on Today’s World (1998)
Rane civilizacije
The G ospel According to Woman: C hristian ity's Creation o f (oko 4000. do 800. godine pre n. e.) ................................................ 51
tbe Sex War in the West (1 9 8 6 )
A ksijaln o d o b a
Tongues o fF ire: An Anthology o f Religious a n d Poetic
(oko 800. do 200. godine pre n. e.) .................................................. 66
Experience (ed.J (1985)
P ostaksijaln o razd o b lje
Beginning the World (1 9 8 3 ) (oko 200. godine pre n. e. do
Through the N arrow G ate (1 9 8 1 ) oko 1500. godinc nove e r e )................................................................ 84

Veliki zap ad n i p reo b ražaj

(oko 1500. do 2000. g o d in e).............................................................. 94
 Šta je mit

Ljudi su oduvek bili mitotvorci. Arheolozi su otkopali

neandertalske grobovc u kojinrra se nalažilo oružje, oru-
đe i kosti žrtvovanih životinja, a sve to nagoveštava da
su oni verovali da postoji neka vrsta budućeg sveta koji
je sličan njihovom sopstvenom svetu. Neandertalci su
m ožda jedni drugima pričali priče o životu u kome nji-
hov saplem enik uživa posle smrti. Zasigurno su razmi-
šljali o smrti na način na koji stvorenja koja ih okružuju
to nisu činila. Životinje posmatraju druge životinje ka-
ko umiru, ali, koliko znamo, one potom o tome više ne
razmišljaju. Međutim, grobovi neandertalaca pokazuju
da su ti prvobitni ljudi, kada su postali svesni sopstvene
smrtnosti, stvorili neku vrstu kontrapriče koja im je omo-
gućila da se pomire sa tim. Izgleda da su neandertalci,
koji su sahranjivali svoje saplem enike sa toliko brige,
zamišljali da vidljivi, materijalni svet nije jedina stvar-
nost. Stoga se čini da su se ljudska bića od najranijih
vremena izdvajala po svojoj sposobnosti da imaju ideje
koje prevazilaze njihovo svakodnevno iskustvo.
Mi sm o stvorenja koja tragaju za smislom. Psi, koli-
ko znamo, ne pate zbog položaja pasa, ne brinu zbog
nesrcće koja jc zadesila psc u drugim delovima sveta,
 niti pokušavaju da sagledaju svoj život iz drugog ugla.
Međutim, Ijudska bića lako zapadaju u očaj; od sam og
početka mi sm o izmišljali priče koje nam omogućavaju
da svoj život sm estimo u širi kontekst, koje otkrivaju da
postoji neki skriveni obrazac i koje u nama izazivaju ose-
ćaj da život ima sm isao i vrednost, i pored svih onespo-
kojavajućih i haotičnih dokaza koji govorc suprotno.
Drugo osobeno svojstvo ljudskog uma jeste njego-
va sposobnost da pojmi ideje i iskustva koje ne može-
mo da objasnimo racionalno. Mi imamo maštu, a ta spo-
sobnost nam omogućava da mislimo o nečemu što nije
neposredno prisutno i što, kada ga prvi put zamislimo,
ne postoji u objektivnoj stvarnosti. Mašta je sposobnost
koja stvara religiju i mitologiju. Danas je mitski najpin
mišljenja u nemilosti i često ga odbacujem o kao nešto
iracionalno, što nas uljuljkuje. Međutim, mašta je spo-
sobnost koja je i naučnicima om ogućila da otkriju nova
znanja i da izumeju tehnoiogiju koja je doprinela da
postanem o neizm erno dclotvorniji. M ašta naučnika
om ogućila nam je da putujemo kroz vasionu i da hoda-
mo po Mesecu, a takvi su podvizi nekada bili mogući
sam o u carstvu mita. I mitologija i nauka proširuju ljud-
ske dom ete. Kao i nauka i tehnologija, mitologija se,
kao što ćem o videti, ne svodi na to da nam omogućava
da pobegnem o iz ovog sveta već nam pruža m ogućnost
da živimo u njemu punijim životom.
Grobovi neandertalaca otkrivaju nam pet važnih stva-
ri o mitu. Najpre, on je gotovo uvek duboko usađen u
iskustvo smrti i strah od nestanka. Drugo, kosti životi-
nja ukazuju na to da je pogreb bio praćen žrtvovanjem.
Mitologija je obično neodvojiva od obreda. Mnogi mi-
tovi ncmaju smisla izvan limrgijske drame koja omogu-
ćava njihov nastanak i neshvatljivi su u svetovnom kon-
tekstu. Treće, neandertalski mit je na neki način bio pri-
zivan kraj sam og groba, na granici ljudskog života. Naj-
snažniji mitovi govore o krajnostima; oni nas primora-
vaju da iskoračimo izvan svog iskustva. Postoje trenuci
kada svi mi, na ovaj ili onaj način, m oram o d a odem o
na mesto koje nikada nism o videli i da učinim o ono što
nikada nism o učinili. Mit govori o nepoznatom ; on go-
vori o onom e za šta, isprva, nem am o reči. Stoga je mit
zagledan u srce velike tišine. Četvrto, mit nije priča koja
je ispričana zarad nje same. On nam ukazuje kako treba
da se ponašam o. U neandertalskim grobovima telo se
ponekad nalazilo u fetalnom položaju, kao d a treba po-
novo da sc rodi: preminuli je morao sam da preduzm e
naredni korak. Ako je pravilno razumemo, mitologija
nani obezbcđuje ispravan duhovni ili psihološki stav za
pravi postupak, bilo na ovom ili onom svetu.
Naposietku, celokupna mitologija govori o nekoj
drugoj ravni koja postoji naporedo sa našim sopsrve-
nim svetom i koja ga, u nekom smislu, podržava. Vero-
vanje u tu nevidljivu, ali moćniju stvarnost, koja se po-
nekad naziva svetom bogova, osnovna je tem a mitolo-
gije. To se verovanje naziva „večno istinitom filozofijom",
jer je ono obczbedilo građu za mitologiju, obrede i dru-
štveno ustrojstvo svih društava pre pojave naše moder-
ne naukc i zato što i danas i dalje utiče na neka tradici-
onalnija društva. Prema toj večno istinitoj filozofiji, sve
što se dešava u ovom svetu, sve što čujem o i vidimo
ovde, ima svoj pandan u božanskom carstvu, koje je
bogatije, snažnije i trajnije od našeg.1 A svaka ovoze-
maljska pojava sam o je bleda senka svog arhetipa, iz-
vornog uzorka, čija je ona tek nesavršena kopija. Sam o
1 Mircea Eliade, The Myth o f the Bternal Return or Cosmos an d
History (prev. Willard R. Trask, Princeton, 1994), passim.
 učešćem u tom božanskom životu smrtna, krhka ljud-
ska bića mogu da ostvare sve svoje skrivene mogućno-
sti. Mitovi su podarili jasan oblik i izraz stvarnosti čije
su postojanje ljudi intuitivno naslutili. Oni su im otkri-
vali kako se bogovi ponašaju, ali ne da bi zadovoljili
njihovu dokonu radoznalost, ili zato što su te priče bile
zabavne, već da bi ljudima omogućili da oponašaju ta
moćna bića i da sam i iskuse božansko.
U našoj kulturi zasnovanoj na nauci, mi često ima-
mo pojednostavljene zamisli o božanskom. U drevnom
svetu ,,bogovi“ su retko kada biji smatrani za natprirod-
na bića s ličnim osobenostim a koja imaju svoju potpu-
no odvojenu metafizičku egzistenciju. Mitologija nije go-
vorila o teologiji, u m odernom značenju te reči, o Kada čujem o ob o go vim a koji hode zemljom, o mrtva-
Ijudskom iskustvu. Mislilo se da su bogovi, ljudi, životi-
nje i priroda na neraskidiv način povezani, da podlcžu
istim zakonima i da su načinjeni od iste božanske tvari.
lsprva nije postojao ontološki jaz između sveta bogova i
sveta Ijudi. Kada se govorilo o božanskom, obično se
govorilo o nekom aspektu svetovnog. Sam o postojanje
bogova bilo je nerazdvojivo od postojanja oluje, mora,
reke, ili od snažnih Ijudskih osećanja - ljubavi, besa ili
seksualne strasti - za koja se činilo da za tili čas mogu
da uzdignu čoveka na drugačiju ravan postojanja i omo-
guće mu da svet vide na drugačiji način.
Mitologija je, stoga, smišljena da bi nam pom ogla
da se nosim o s teško rešivim ljudskim ncdaćama. Ona
je čoveku pom ogla da pronađe svoje mesto u svetu i da
se orijentiše na pravi način. Svi mi želimo da znamo
odakle potičemo, ali pošto su naši najraniji počeci prc-
kriveni maglom preistorije, stvorili sm o o svojim preci-
ma mitove koji nisu istorijski, ali pomažu da objasnim o
naše sadašnje stavovc o svom okruženju, susedim a i obi-
čajima. Želimo da znamo i kuda idemo, pa sm o smislili
priče koje govore o posthum noj egzistenciji - mada,
kao što ćemo videti, besm rtnost ljudskih bića nije pred-
viđena u m nogo mitova. Želimo i da objasnim o one uz-
višene trenutke, kada nam se čini da sm o preneseni ne-
gde izvan naših svakodnevnih briga. Pomoću bogova ob-
jasnili sm o to onostrano iskustvo. Večno istinita filozofi-
ja izražava naše urođeno osećanje da u vezi sa ljudskim
bićima i materijalnim svetom postoji i nešto više od ono-
ga što se očima može videti.
Danas se reč ,,mit“ često koristi da se opiše nešto
što, jednostavno, nije istina. Političar optužen za sitan
greh rcći će da je to ,,mit“ i da se nikada nije dogodio.
cima koji ustaju iz grobova, ili o m orim a koja se čude-
sno razdvajaju da bi om ogućila odabranom narodu da
umakne neprijateljima, odbacujem o te priče kao neve-
rovatne i nedvosmisleno netačne. Naučni pogled na isto-
riju počeo je d a se razvija u osam naestom veku; nas
više od svega zanima šta se zaista desilo. Medutim, kada
su u predm odernom svetu ljudi pisali o prošlosti njih je
više zanimalo šta je neki događaj značio. Mit je, na neki
način, bio događaj koji se nekada zbio, ali se zbiva i u
svim vremenima. Zbog našeg strogo hronološkog po-
gleda na istoriju, mi nemamo reč za takav događaj, ali je
mitologija vrsta umetnosti koja ukazuje na ono što je
izvan istorije, što je u ljudskom iskustvu bezvremeno, a
time nam pom aže da iskoračimo iz haotičnog toka slu-
čajnih događaja i da nazremo sam o srce stvarnosti.
Onostrano iskustvo je oduvek bilo deo ljudskog is-
kustva. Mi težimo za trenucima zanosa, kada osećam o
da sm o duboko dirnuti iznutra i kada se u trenu uzdiže-
m o iznad nas samih. Tada nam se čini da živimo potpu-
 nijim životom ncgo obično, da dišem o punim plućima i
da sm o deo celokupnog čovečanstva. Religija je jedan
od najtradicionalnijih načina za postizanje zanosa, ali
ako čovek više ne može da doživi tako nešto u hramovi-
ma, sinagogam a, crkvama, ili džamijama, on traži ono
za čim žudi na drugom mestu: u um etnosti, muzici, po-
eziji, roku, plesu, drogama, seksu, ili sportu. Kao i poe-
zija i muzika, mitoiogija treba da nam ukaže na to da je
m oguće postići ushićenost, čak i u trenucima kad sc
suočavam o sa smrću i kad sm o ispunjeni očajem koji
m ožda osećam o zbog m ogućnosti d a budem o ^atreti.
Ako mit to više ne može da nam pruži, on postaje beži-
votan i beskoristan.
Stoga je pogrešno uvcrenjc da je mit manjc vr«dan
način mišljenja koji može da sc odbaci kada ijudska bi-
ća udu u doba razuma. Mitologija nije neki rani pokušaj
bavljenja istorijom, niti ona pretenduje na to da njenc
priče sadrže objektivne činjenice. Kao i roman, opera ili
balet, mit je privid; reč je o igri koja preobražava naš
fragmentami, tragični svet i koja nam pom aže da nazre-
mo nove mogućnosti tako što pitamo ,,šta ako?“ - a to
pitanje podstaklo je i neka od naših najvažnijih otkrića
u filozofiji, nauci i tchnologiji. Neandertalci koju su pri-
premali svog mrtvog saplemenika za novi život učestvo-
vali su, možda, u istoj duhovnoj igri privida koja je za-
jednička svim mitotvorcima: „Šta ako ne postoji samo
ovaj svet? Kako bi to uticalo na naš život - u psiholo-
škom, praktičnom, ili društvenom pogledu? Da li bismo
postali drugačiji? Potpuniji? A, ako bism o otkrili da kod
nas dolazi do takvog preobražaja, zar nam to ne bi po-
kazalo da je naše mitsko verovanje na neki način tačno,
da nam govori nešto važno o nama kao ljudima, pa čak
i ako to ne m ožem o racionalno da dokažem o?“
Ljudska bića su jedinstvena po tome što su zadržala
sposobnost da se igraju.2 Osim ako ne žive u veštačkim
uslovima zatočeništva, druge životinje gube prvobitni ose-
ćaj za zabavu kada se susretnu sa grubom stvamošću ži-
vota u divljini. Odrasli ljudi, međutim, i dalje uživaju po-
igravajući se različitim mogućnostima i, poput dece, i da-
lje stvaraju zamišljene svetove. U umetnosti, oslobođeni
ograničenja razuma i logike, mi smišljamo i udružujemo
novc oblikc koji obogaćuju naš život i za koje verujemo
da nam govore o nečemu važnom i duboko „istinitom". I
u mitologiji mi postavljamo hipotezu, sprovodjm o je u
delo pomoću obreda, dclamo u skladu s njom, razmišlja-
mo o tomc kakvo ona dejstvo ima na nai život i spozna-
jemo da smojitekli novo saznanje o svom svetu koji je
nalik na komplikovanu slagalicu.
Mit je, dakle, istinit jer je delotvoran, a ne zato što
nam daje činjenične podatke. Međutim, ukoliko nam
ne pruži novi uvid u dublje značenje života, on je neu-
potrebljiv. Ako deluje, to jest ako nas primorava da pro-
menimo stavove i osećanja, ako nam uliva novu nadu i
primorava nas da živimo na potpuniji način, taj mit je
punovažan. Mitologija će nas preobraziti sam o ako sle-
dimo njene smernice. Mit je u suštini svojevrsno uput-
stvo i govori nam šta moram o da učinimo da bi naš ži-
vot bio bogatiji. Ako ga ne primenimo na sopstvenu si-
tuaciju i ne učinimo da postane stvarnost u našem živo-
tu, mit će i dalje bitipodjedn ako neshvatljiv i dalek kao
i šahovska pravilaj koja nam se često čine nejasnim i
dosadnim sve dok ne počnem o da igramo.
O tuđenost nas modernih ljudi od mita je bez prese-
dana. U predm odernom svetu mitologija je bila nasu-
2J. Huizingcr, Homo Uuletis (prev. R. F. C. Hall, Lonclon), 1949,5-25.
 šna potreba. Ne sam o da je Ijudima pom agala da shvate
sm isao života već je otkrivala i delove Ijudskog uma koji
bi inače ostali ncdostupni. Ona je bila rani oblik psiho-
logije. Priče o bogovima, ili junacima, koji silaze u donji
svet, prolaze kroz lavirinte i bore se sa čudovištima iz-
nele su na svetlost dana tajanstvene načine delovanja
psihc, pokazujući ljudima kako da se nose sa sopstve-
nim unutrašnjim krizama. Kada su Frojd i Ju n g počeli
da utiru put m odernom traganju za dušom , oni su se
instinktivno okrenuli klasičnoj mitologiji da bi objasnili
svoje uvide, a time su starim mitovima podarili nova
tumačenja.
Nije bilo ničeg novog u tome. Nikada ne postoji jcd-
na jedina, pravovem a verzija miia. S promenom ij|a,ših
okolnosti osećam o potrebu da svoje priče ispričamo na
drugačiji način da bism o izneli bezvremenu istinu. U
ovoj kratkoj istoriji mitologije videćemo da su Ijudi, kad
god su načinili veliki korak napred, ponovo razmotrili
svoju mitologiju i učinili da ona progovori u skladu s
novim uslovima. Videćemo i da se ljudska priroda ne
menja m nogo i da se mnogi od tih mitova, stvorenih u
društvima koja su toliko različita od naših, i dalje obra-
ćaju našim suštastvenim strahovima i žudnjama.
Paleolit: m itologija lovaca
(oko 20000. do 8000. gocline prc n. e)
Razdoblje u kome su ljudska btća okor\čala svoju biolo-
šku, evolucijit jedno je od najdužih i najpresudnijih u
istoriji. Bilo je to vreme um nogom e ispunjeno strahom
i očajem. Ti prvobitni Ijudi još nisu poznavali poljopri-
vredu. Nisu mogli sami da proizvode hranu već su u
potpunosti zavisili od lova i sakupljanja. Mitologija je
bila podjednako neophodna za njihov opstanak kao i
lovačko oružje i veštine koje su razvili da ubiju svoj plen
i postignu neki stepen kontrole nad okruženjem. Kao i
neandertalci, paleolitski Ijudi nisu mogli da ostave pisa-
ne tragove o svojim mitovima, ali se ispostavilo da su te
priče tako presudne za način na koji ljudska bića shva-
taju sebe i svoj usud da su opstale, u fragmentima, u
mitologijama kasnijih pismenih kultura. Mnogo može-
m o da saznam o o iskustvu i sklonostim a tih prvobitnih
ljudi i od takvih urodeničkih naroda kao što su Pigmeji
ili australijski Aboridžini koji, kao i paleolitski čovek,
žive u lovačkim zajednicama i nisu doživeli agrarnu re-
voluciju.
Prirodno je da su urođenički narodi razmišljali po-
sredstvom mita i simbola jer su, kako nam govore etno-
 Iozi 1 antropoloz«, b.li izuzetno svesni duliovne dimen-
zije u svom svakodnevnom životu. Iskustvo onoca što
nazivamo svetim ili božanskim za Ijudc u industrijalizo-
vanim urbamm dmstvima postalo je, u najboljem slu-
caju, daleko, ali ono za Aboridžine nije tek sam o po
seb, ocigledno vec je i stvamije od materijalnog sveta
,,Snovreme“ - koje Aboridžini doživljavaju u snu i u tre-
nucima vizi,e - bezvrcmeno jc i ,,svevremeno“. Ono je
postojano zaleđe svakodnevnog života, u kome caruju
s T n , PrT CneK ^et krajn° ni2an»e događaja i ciklična
sm ena godisnjih doba. U snovremenu žive preci-m oć-
na, arhetipska bica koja su Ijude naučila vcštinama neo-
phodm m za zivot, kao što su lov, rat, seks, tkanje i pra-
v jcii|c 'orpi. Stoga, to nisu profane već svete delatijo-
sti, pom ocu kojih sm nna Ijudska bića dolaze u dodir sa
snovrcmenom. Kada, na primer, ide u lov, jedan Abori-
Sy °,e POnašanje toliko uskladuje sa ponašanjcm
prvog lovca da se, uvučen u taj moćniji arhetipski svet
potpuno po.stovećuje s njim. Život za Aboridžina ima
snusla sam o kada doživl java to mistično jedinstvo sa sno-
vremenom. otom, on se udaljava od prvobitne puno-
ce i vraea sc u svet vremena, koje će ga, pribojava se on,
prozdran 1 pretvonti u ništavilo sve ono što č in i3
Duhovni svet je tako neposredna i uverljiva stvar-
nost da kako veruju urodenički narodi, on mora da je
nekada bio dostupm ji Ijudima. U svim kulturama naila-
zimo na mit o izgubljenom raju u kome su ljudi živeli u
bliskom i svakodnevnom kontaktu sa božanstvom. Bili
su besmrtni i živeli su u skladu jedni sa drugima, sa
X ? r 7 ,S a Pr,ir° d0nl- U Središtu togsveta nalazilo
- planina, ih stub, koji su povezivali zemlju i ne-
bo, a uz koje su ljudi lako mogli da se popnu da bi stigli
do carstva bogova. Potom je nastupila propast: planina
se srušila, drvo je posečeno, i postalo je teže stići do
neba. Priča o zlatnom dobu, o tom veoma ranom i goto-
vo univerzalnom mitu, nikada nije trebalo da bude isto-
rijska priča. Ona proističe iz snažnog doživljaja svetog
koji je svojstven ljudskim bićima i izražava mučno ose-
ćanje da postoji gotovo opipljiva stvarnost koja je tik
izvan našeg dom ašaja. Većina religija i m itologija arha-
ičnih društava prožeta je čežnjom za izgubljcnim rajcm.4
Međutim, taj mit nije tek puki pokazatelj nostalgije. Nje-
gova glavna svrha bila je da pokaže ljudima kako da sc
vrate u taj arhetipski svet, ne sam o u trenucima vizio-
narske ushićenosti već i u toku obavljanja redovnih oba-
veza iz svakodnevnog života.
Mi danas razdvajamo religiozno od svetovnog. Tako
nešto bilo bi neshvatljivo za paleolitske lovce, za koje
ništa nije bilo profano. Sve što su videli ili iskusili bilo je
saobrazno svom pandanu u božanskom svctu. Sve je,
ma koliko ncdostojno bilo, m oglo da bude oličenje sve-
tog.5 Sve što su oni činili bilo je sveta tajna koja im je
omogućavala da stupe u dodir s bogovima. Najobičniji
postupci bili su cerem onije kojc su smrtnim bićima
pružale m ogućnost da učestvuju u bezvremenom svetu
,,svevremenog“. Za nas m oderne Ijude, simbol je u su-
štini odvojen od nevidljive stvarnosti na koju on usme-
rava našu pažnju, ali na grčkom sym ballein znači ,,spo-
jiti“: dve do tada razdvojene stvari postaju nerazdvojive
- kao džin i tonik u koktelu. Kada su razmišljali o bilo
4 Mircca Eliade, Mylbs, Dream s a n d Mysteries, Tbe Encounter
beliveen Contemporary Faitbs a n d Arcbaic Realities (prev. Philip
Mairet, London, 1960), 59-60.
5 Isto, 74.
 zemaljskom objcktu, oni su to činili u prisustvu
njcgovog nebeskog pandana. To osećanje učestvovanja
u bozanskom bilo je osnovno za mitski svetonazor: svr-
ia mita bila je da ljude učini svesnijim da postoji du-
hovna dimenzija koja ih okružujc sa svih strana i koja ie
pnrodni deo života.
Najranijc mitologije učilc su Ijude da iza opipljivog
sveta treba da nazru stvarnost koja je izgleda bila otelo-
tvorenje nečeg d ru g p g * Za rako nešto, međutim, nije
Potrcban verski preobražaj jer izglcda da na tom
stupnju razvoja nije bilo m ctafeičkog jaza izmc,du sve-
tog i profanog. Kada bi prvobitni čovck poglcdao u ka-
mcn, on ne bi video nepokrctnu, nczanimljivu stcnu -
za njega je kamen bio oličenjc snage, trajnosti, čvistinc
i apsolutnog oblika postojanja, koji se prilično razlikujc
0 ranjivog ljudskog stanja. Sama njegova drugost čini-
la ga je svctim. U starom svctu, kamen je bio uobičajeni
hijerofan - otkrovcnje svetog. Osim toga, drvo, koje jc
imalo moc da se bcz napora obnovi, bilo je otelotvore-
nje i vidljivi pokazatclj čudotvornc vitalnosti koja je bila
uskraćcna ljudima. Kada su posmatrali mesečeve me-
ne, Ijudi su u tome vidcli još jedan primcr svetih moći
regcneracije7, dokaz da postoji zakon koji je, ujedno i
neumoljiv i milostiv, i strašan i utcšan. Drvcće, kamenje
1 nebeska tela nikada nisu sami po scbi bili predmet
obozavanja, već su poštovani kao epifanija skrivenc sile
cijc se snažno dcjstvo može vidcti u svim prirodnim po-
javama, cime čovek stiče nagovcštaj o postojanju dru-
ge, mocnije stvarnosti.
‘ M'rct-3 Eliadc, Patterns in Comparative Ke/igion (prev Rosc-
mary Shecd, London, 1958), 216-219; 267-272.
7 Isto, 156-185.
Neki o d najranijih mitova, koji verovatno potiču iz
paleolitskog razdoblja, odnosili su se na nebo, koje je
izgleda Ijudima pružilo prvu ideju o božanskom. Kada
bi se zagledao u nebo - beskrajno, daleko i potpuno
nezavisno od njegovog krhkog života - čovek bi doži-
veo religiozno iskustvo.8 Nebo se nadvijalo nad njim,
nezamislivo ogromno, nedostupno i večno. Ono je bilo
sam a suština onostranog i drugog. Ljudska bića nisu mo-
gla da učine ništa što bi na njega uticalo. Beskrajna dra-
ma njegovih munja, pomračenja, oluja, zalazaka sunca,
duga i meteora govorila je o jednoj drugačijoj bezgra-
nično delotvornoj dimenziji, koja je imala sopstveni di-
namičan život. Razmišljanje o nebu ispunjavalo jc ljudc
uzasom i odu,šcvIjenjem, poštovanjem i strahom. Nebo
ih je privlačilo i odbijalo. Ono je po sam oj svojoj priro-
di bilo božansko, na način na koji je to opisao veliki
istoričar religije, Rudolf Oto. Samo po sebi, bez ikakvog
zam išljenog božanstva iza njega, nebo je bilo mysteri-
um trem endum , terrible et fa sc in a n s.9
To nam predočava jedan suštinski element, kako mit-
ske tako i religiozne svesti. U naše doba skepse često se
misli da su ljudi religiozni zato što žele nešto od bogova
koje štuju. Oni pokušavaju da na svoju stranu pridobiju
sile moći. Oni žele du g život, osiobođenje od bolesti,
besmrtnost, a pri tom misle da m ogu da ubede bogove
da im učine takve usluge. Međutim, upravo ovaj rani
prim er hijerofanije pokazuje da štovanje ne mora nu-
žno da proističe iz sebičnih pobuda. Ljudi nisu želeli
ništa od neba i savršeno dobro su znali da na njega ne
* Eliade, Patterns in Comparative Religion, 38-58
9 Rudolf Otto, The Idea o f tbe Hoty, An lnquiery into tbe non-
ration al factory in tbe idea o f the divine a n d its relations to the
ration al (prev. John Harvey, Oxford, 1923), 5-41.
 mogii da utiču ni na koji način. Od najranijih vremcna
svoj sm o svet doživljavali kao duboko tajanstven; on kod
nas izaziva strahopoštovanje i čuđenje, što jc suština
štovanja. Kasnijc su Izraelićani koristili reč qu addosh
da bi označili svcto. Ono jc bilo „odvojcno, drugo“. Is-
kustvo čistog onostranog pružalo jc sam o po sebi du-
boko zadovoljstvo. Ono jc ljudima om ogućavalo da is-
kusc ekstazu tako što je doprinosilo da postanu svesni
jcdnc egzistencije koja u potpunosti prcvazilazi njiho-
vu, a na cmotivnom i imaginativnom planu uzdizalo ih
je iznad njihovih ograničenih okolnosti. Bilo je nezami-
slivo da sc ncbo može ,,ubcditi“ da ispuni volju sirotih,
slabih Ijudskih bića.
Nebo je bilo sim bol svetog i d u g o po sle paUralit-
skog razdoblja. Medutim, najraniji razvoj dogadaja po-
kazao je da niitologija neće biti u sp ešn a ako bude go-
vorila o stvarnosti koja je i suviše on ostran a. Ako mit
ne om ogućava ljudim a da na neki način učestvuju u
svetom , on postaje dalck i blcdi u njihovoj svesti. U
jednom trcnutku - ne znam o tačno kada sc to desilo
— ljudi su u različitim m cdusobn o udaljenim delovi-
m a sveta počeli da stvaraju personifikacije nebu. Po-
čcli su da pričaju priče o „bogu neba" ili „višnjcm bo-
g u “ koji je sam stvorio nebo i zem lju ni iz čega. Ovaj
primitivni m onoteizam skoro sigurn o potiče iz pale-
olitskog razdoblja. Prc nego što su počeli da oboža-
vaju m noštvo božanstava, Ijudi u m nogim delovima
sveta priznavali su sam o jcdn o g jed in o g vrhovnog bo-
ga, koji je stvorio svet i izdaleka upravljao Ijudskim
sudbinam a.
Gotovo svaki panteon ima svog boga neba. Antro-
polozi su ga otkrili i mcdu takvim plemenskim narodi-
ma kao što su Pigmeji, Aboridžini i Indijanci iz Tijcre
del Fuego.10 On je prauzrok svega i vladar je ncba i ze-
mlje. Nikada nijc predstavljen slikama i nema svoje sve-
tilištc ili sveštcnika, jer je i suviše uzvišcn za ljudski kult
Ljudi teže ka svom višnjem bogu u molitvama, veruju
da on bdi nad njima i da će ih kazniti za prestupe. Ipak,
njega nema u njihovom svakodnevnom životu. Pripad-
nici plem cna kažu da je njcgova priroda neizreciva i da
taj bog nema veze sa svetom ljudi. Oni mu se mogu
okrenuti u trenutku krize, ali je on inače odsutan i če-
sto se kaže da je ,,otišao“ ili „nestao".
Bogovi neba drevnih M esopotamaca, vedskih Indu-
sa, Grka i Kanaanaca iščezli su na taj način. U mitologiji
svih tih naroda vrhovni b og j e « najboljcm slučaju se-
novita, nem oćfiaiigura, skrajnuta u odnosu na božan-
ski panteon, a energičnija, zanimljivija i dostupnij i bo-
žanstva, kao što su Indra, Enlil i Baal, izbila su u prvi
plan. Postoje priče koje objašnjavaju kako je vrhovni
bog svrgnut: Urana, boga neba u Grka, na primcr, ka-
strirao je njcgov sin Kron, u mitu koji na užasan način
dočarava nemoć tih tvoraca, koji su bili toliko daleko u
odnosu naživot običnih Ijudi da su postali nevazni. Lju-
di su doživljavali svetu moć Baala u svakoj oluji; osećali
su snagu Indre svaki put kada bi ih zaposeo onostrani
žar borbc. Medutim, stari bogovi ncba nisu uopšte uti-
cali na život ljudi. Takav veoma rani razvoj događaja ja-
sno ukazuje na to da mitologija ne može da budc uspc-
šna ako se usredsrcdi na natprirodno; ostaće vitalna sa-
mo ako se prvenstvcno bude bavila ljudskim rodom.
Sudbina boga neba podseća nas na još jcdnu uobi-
čajenu zabludu. Često se pretpostavlja da su rani mitovi
ljudima u prednaučnom svetu pružali podatke o porc-
,n Eliade, Mvths, D ream s a n d Mysteries, 172-178; Wilhelm
Schmidt, Tbe Origin o f tbe tdea o f God (New York, 1912),passim
 klu kosmosa. Priča o bogu ncba bila je upravo takva
vrsta spekulacije, ali taj mit je propao jer nije imao do-
dira sa svakodnevnim životom ljudi, nije im govorio ni-
šta o njihovoj ljudskoj prirodi i nije im pom agao da re-
še svoje trajne problem c. Pomoću smrti boga neba mo-
žemo da objasnim o zašto je bog tvorac koga su štovali
Jcvrcji, hriščani i muslimani nestao iz života mnogih Iju-
di na Zapadu. Mit ne prenosi činjenične podatke već je,
prvenstveno, uputstvo za ponašanje. Njegova istina bi-
ćc otkrivena sam o ako se mit primeni u praksi - u obli-
ku obreda ili etičkog sistema. Ako sc posmatra kao čisto
intelektualna hipoteza, on postaje dalek i neiivcrljiv.
Možda su višnji bogovi svrgnuti, ali nebo nikada ni-
je izgubilo svoju moć da podseća ljude na ncšttj sveto.
Visina je ostala mitski simbol božanskog - što je ostatak
paleolitske duhovnosti. U mitologiji i misticizmu Ijudi
redovno sežu ka nebu i osmišljavaju obrede i tchnike
transa i koncentracijc kojc im omogućavaju da te priče
0 vaznescnju primene u praksi i da se „uzdignu" do ,,vi-
šeg“ stanja svesti. Mudraci tvrde da su se uspinjali kroz
r;izne nivoe nebcskog sveta dok nisu stigli do božanske
sfere. Za one koji primenjuju jogu priča se da mogu da
lete; mistici levitiraju; proroci se uspinju visokim plani-
nama i dostižu uzvišeniji oblik bivstvovanja.11 Kada su
ljudi težili onostranom oličenom u nebu, osećali su da
mogu da umaknu Ijudskoj prolaznosti i predu u ono
što se nalazi izvan njenog domašaja. Zato su planine
tako često svete u mitologiji: na pola puta izmedu neba
1 zemlje, one su bile mesto na kome Ijudi kao što je
Mojsijc mogu da sc susretnu sa svojim bogom. Mitovi o
letenju i vaznesenju javjaju se u svim kulturama, izraža-
" Hliade, Paltem s in Comparative Religion, 99-108.
vajući univerzalnu žudnju za onostranim i oslobođenjem
od ograničenja ljudskog bitisanja. Te mitovc ne treba
shvatati doslovno. Kada čitamo o Hristovom vaznese-
nju na nebo, ne treba da ga zam išljam o kako juri kroz
stratosferu. Prorok Muhamed leti iz Mekc u Jcrusalim , a
potom se lestvicama uspinje do božanskog prestola, ali
mi treba da shvatimo da se on, zapravo, probio d o no-
vog nivoa duhovnog postignuća. Kada se prorok llija
vaznese na nebo u vatrenim kočijama, on za sobom osta-
vlja slabosti ljudskog bitisanja i prelazi u sveto carstvo
koje se nalazi izvan našeg ovozem aljskog iskustva.
Naučnici veruju da prvi mitovi o vaznesenju potiču
iz paleolitskog razdoblja i da su bili vezani za šamane,
koji su bili glavni .u vcrskim obredima'lovačkih društa-
va.'Šaman je bio majstor transa i ekstaze, a njegovc su
vizije i snovi na sažet način izražavali etos lova i davali
mu duhovno značenje. Lov je bio veom a opasan. Lovci
bi danima bili odsutni iz svog plemena, morali su da se
odrcknu sigurnosti svoje pećine i d a rizikuju život da bi
doneli hranu svom narodu. Međutim, kao što ćem o vi-
deti, nije to bio sam o pragmatičan poduhvat već je, kao
i sve što su činili, imao i onostranu dimenziju. 1 šaman
je kretao u potragu, ali je njegov pohod bio duhovne
prirodc. Mislilo se da on ima moć da napusti svoje telo
i da u duhu putuje do nebeskog sveta. Kada bi pao u
trans, leteo bi kroz vazduh i opštio sa bogovinra zarad
dobrobiti svog naroda.
U paleolitskim svetilištima u pećinama Lasko u Fran-
cuskoj i Altamira u Španiji, nailazimo na slike koje pri-
kazuju lov; kraj životinja i lovaca nalazc sc i ljudi koji na
scbi imaju ptičje maske, koje sugerišu let, a to su vero-
vatno bili šamani. Čak i danas, u lovačkim društvima od
Sibira do Tijere del Fuego, šamani veruju da se, kada
zapadnu u trans, vaznesu u nebo i da tada razgovaraju
sa bogovima, kao što su činili i svi Ijudi davno u zlat-
nom dobu. Šaman prolazi posebnu obuku u pogledu
tehnika ekstaze. Ponekad on doživljava psihotični slom
tokom adolescencije, što predstavlja odvajanje od nje-
govc stare profane svesti i ponovno sticanje moći koje
su bile podarene najranijim Ijudskim bićima, ali koje su
sada izgubljene. Tokom posebnih obreda šaman pada u
trans uz zvuke bubnjeva i ples. Često se penje uz drvo
ili stub koji simbolizuje drvo, planinu ili lestvice koje su
nekada povezivale ncbo i zem lju.12 Jedan modcrni ša-
man ovako opisuje svoje putovanje d o neba kroz dubi-
nc zemlje:
Kada ljudi pevaju, ja plešem. Ulazim u zemlj^. Od-
lazim na jcdno mesto nalik mcstu gde ljudi piju vodu.
Putujem dugo, veoma daleko... Kada izronim, vcć se pc-
njem. Pcnjem sc uz konopc, konopc koji leže tamo na
jugu ... i kad stignete kod Boga, vi se smanjite. Tamo
radite ono što treba. Onda se vratite tamo gde su svi.13
Kao i opasan pohod lovca. šam anovo traganjc je su-
očavanje sa smrću. Kada se vrati u svoju zajednicu, duša
mu i daljc nijc u tclu, a njcgovi saplemenici moraju da
ga ožive tako što ,,te uhvate za glavu i duvaju ti oko lica.
Kto tako uspeš da oživiš ponovo. Ako ti prijatclji to nc
urade, um reš ... jednostavno umreš i mrtav si.“ H
Duhovni let ne podrazumeva fizičko putovanje već
ekstazu u kojoj se ima oscćaj da duša napušta telo. Nc
m ože doći do vaznescnja do najviših nebesa bez prct-
12 Kliade, Myths, Dream s a n d Mysteries. 63.
"Jo se p h Campbcll j Bill Moyers, TbePoiver ofM \th (NcwYork
1988), 87.
14Isto.
hodnog spuštanja u dubine zemlje. Bez smrti nem a
novog života. Teme zastupljene u ovoj primitivnoj vr-
sti duhovnosti ponavljaće se u duhovnim putovanjima
mistika i jogina u svim kulturama. Veoma jc značajno
to što ti mitovi i obredi vaznesenja potiču iz najranijeg
razdoblja ljudskc istorije. To znači da je jedna od osnov-
nih žudnji ljudskog roda želja da se uzdigne „iznad"
ljudskog položaja. Čim su ljudi okončali proces evolu-
cije, otkrila su da imaju urođenu žudnju za onostra-
nim.
Šamani deluju sam o u lovačkim društvima, a životi-
nje igraju važnu ulogu u njihovoj duhovnosti. Tokom
obuke moderni šamani ponekad žive sa životinjama u
diVljini. Od njih -je.očekujc da se susrethu sa životinjom
koja će ih uputiti u tajne ekstaze, naučiti ih životinjskom
jeziku i postati njihov stalni pratilac. To se ne smatra
regresijom. U lovačkim društvima životinje se ne sma-
traju nižim bićima već se misli da one poseduju viši ste-
pen mudrosti. One znaju tajne dugovečnosti i besmrt-
nosti, a opštcći sa njima šaman stiče bogatiji život. Sma-
tra se da su u zlatnom dobu, pre pada, ljudi mogli da
razgovaraju sa životinjama i svc dok ponovo ne stekne
tu staru veštinu, šaman ne može da se vaznese do bo-
žanskogsveta.15Medutim, njegovo putovanje ima i prak-
tičan cilj. Kao i lovac, on donosi hranu svom narodu.
Na Grenlandu, na primer, Eskimi vcruju da foke pripa-
daju jednoj boginji koja se zove gospodarica životinja.
Kada nema dovoljno plena, šalje se šaman da je umilo-
stivi i da okonča glad.16
15 Eliade, Myths, Dream s a n d Mysteries, 63.
16 Walter Burkert, Hom o Necans, The Anthropology o f Ancient
Greek Sacrificial Ritual a n d Myth (prev. Peter Bing, Los Angeles,
Berkeley i London, 1983), 88-93.
 Verovatno su i paleolitski narodi imali slične mitove
i obrede. Presudna je činjenica da je hnmo sap ien s bio
ujedno i „majmun koji lovi“, koji je lovio druge životi-
nje, ubijao ih i je o .17Čini se da je i paleolitskoj mitologi-
ji bilo svojstveno veliko poštovanje prema životinjama
koje su Ijudi bili primorani da ubijaju. Ljudi nisu bili
dobro opremljeni za lov jer su bili slabiji i manji od ve-
ćine životinja koje su lovili. To su morali da nadoknade
tako što su stvorili nova oružja i tehnike. Međutim, veći
problem jc bila psihološka ambivalentnost. Antropolo-
zi ističu da se m odem i urođenički narodi često prcma
životinjama, ili pticama, odnose kao prema ,,narodima“
koji su na istom nivou kao i oni sami. Oni pričaju priče
o ljudima koji se pretvaraju u životinje i obmutq|; ubiti
životinju znači ubiti prijatelja, tako da pripadnici ple-
mena često osećaju krivicu posle uspešnog pohoda. Po-
što je to sveta delatnost, skopčana sa tako visokim ste-
penom brige, lov je zaodcnut ceremonijalnom ozbilj-
nošću i okružen obredima i tabuima. Pre pohoda, lovac
mora da se uzdrži od polnog odnosa i da ostane u sta-
nju obredne čistote; posle ulova, m eso se skida sa ko-
stiju, a skelet, Lobanja i krzno brižljivo se polažu u po-
kušaju da se životinja rekonstmiše i da joj se podari
novi život.18
Izgleda da su i prvi lovci osećali sličnu ambivalcnt-
nost. Lekcija koju su morali da nauče bila je teška. U
pretpoljoprivredno doba oni nisu mogli sami da proiz-
vode hranu, tako da je očuvanje sopstvenog života pod-
razumevalo uništenje dmgih stvorenja, sa kojima su ose-
ćali da su u bliskom srodstvu. Njihovglavni plen bili su
17 isto, 15-22.
18Campbell, Tbe Power o f Mylh, 72-74; Burkert, Hom oNecans
16 - 2 2 .
veliki sisari, čiji su telo i izraz lica ličili na njihove. Lovci
su mogli da vide njihov strah i da saosećaju sa njihovim
kricima užasa. Njihova krv tekla je kao i Ijudska krv. Su-
očeni sa tom potencijalno nesnosnom nedoumicom, oni
su stvorili mitovc i obrede koji su im om ogućili da se
pom ire sa ubistvom bližnjih stvorenja, a neki od njih
sačuvani su u mitologijama poznijih kultura. Dugo po-
sle paleolitskog razdoblja Ijudi su i dalje bili nesrećni
zbog toga što moraju da ubijaju i jedu životinje. U goto-
vo svim drevnim religijskim sistem im a središnje mesto
zauzimao je obrcd žrtvovanja životinja, u kome su saču-
vane stare Lovačke ceremonije i kojim je odavana po-
čast životinjama koje su svoj život davale zarad dobrobi-
ti Ljudskih bića.
Do prvog Velikog procvata mitologije došlo je, da-
kLe, u vreme kada je hom o sap ien s postao hom o ne-
cans, „čovek ubica“ , i kada mu je postalo veoma teško
da prihvati uslove svoje egzistencije u jednom nasilnom
svetu. Mitotogija često nastaje iz duboke zabrinutosti
zbog, u suštini, praktičnih problem a koji ne mogu d ase
reše primenom čisto logičkih argumenata. Čovek je us-
peo da nadoknadi svoje fizičke nedostatke tako što je
razvio racionalne sposobnosti svog izuzetno velikog mo-
zga kada je savladao Lovačke veštine. L.judi su izumeli
om žje i naučili su kako da organizuju svoje dm štvo sa
maksimalnom delotvornošću i kako da rade svi zajed-
no. Čak i u toj ranoj fazi hom o sap ien s je unapređivao
ono što će Grci nazvati logos, logičan, pragmatičan i na-
učan način mišljenja koji mu je om ogućio da uspešno
funkcioniše u svetu.
Logos je potpuno drugačiji od m itskog mišljenja. Za
razliku od mita, logos m ora potpuno da se podudara sa
objektivnim činjenicama. Reč je o mentalnoj aktivnosti
 koju koristimo kada želimo da doprinesemo da se neke
stvari dogode u spoljašnjem svetu: kada organizujemo na-
še društvo, ili razvijamo tehnologiju. Za razliku od mita,
on je po svojoj suštini pragmatičan. Dok se mit okreće ka
imaginamoj sferi svetog arhetipa, ili ka izgubljenom raju,
logos ide napred, neprestano pokušavajući da otkrije ne-
što novo, da unapredi stara znanja, da stvori uzbudljive
izume i da ostvari veću kontrolu nad okružcnjem. Medu-
tim, i mit i logos imaju svoja ograničenja. U predmoder-
nom svetu većina ljudi uviđala je da se mit i razum nado-
punjuju; svaki je imao svoju zasebnu sferu, svaki svoju po-
sebnu oblast nadležnosti, a ljudskim bićima bila su po-
trebna oba ta načina mišljenja. Mit nije mogao da ukaže
lovcu na to kako treba da ubije svoj plen, ili kako da yspc-
šno organizuje pohod, ali mu je pom ogao da se nosi sa
zamršenim osećanjima povezanim sa ubijanjem životinja.
Logos je bio delotvoran, praktičan i racionalan, aii nije mo-
gao da odgovori na pitanja o krajnjoj svrsi ljudskog života,
niti je mogao da umanji Ijudski bol ili tugu.19 Stoga je bo-
mo sapiens od samog početka instinktivno uviđao da mit
i logos imaju različita zaduženja. Logos je koristio da stvori
novo oružje, a mit, sa njegovim pratećim obredima, da bi
se pomirio sa tragičnim činjenicama života koje su pretile
da ga skrhaju i da ga spreče da uspešno dela.
Cudesne podzem ne pećine Altamira i Lasko pmža-
ju nam izazovan uvid u paleolitsku duhovnost.20 Božan-
” Joannes Sloek, Devotional Language (prev. Henrik Mossin,
Berlin i New York, 1996), 50-52, 68-76, 135.
20 Walter Burkert, Structure an d History in Greek Mythology
a n d R itual (Berkeley, Los Angeles i London, 1980), 90-94; Joseph
Campbell, H istorical A llas o f WorldMythology; Votume2. The Way
o f the Anim al Powers; Part 1: Mythologies o f tbe Primitive Hunters
an d Gatherers (NewYork, 1988), 58-80, The Power o f Myth, 79-81.
stvene slike jelena, bizona i mndavih ponija, šamana
prem šenih u životinje i lovaca sa kopljima naslikane su
sa izuzetnom brigom i vcštinom u dubokim podzem-
nim pećinama, do kojih je veoma teško stići. Te špilje
bile su vcrovatno prvi hramovi i katedrale. Razvila sc
duga akademska rasprava o tome šta te pcćine prcdsta-
vljaju - slike verovatno prikazuju lokalne legendc čiju
sadržinu nikada nećem o saznati. Medutim, te slike su
sasvim sigum o svojevrsna priprem a za iskonski susret
čoveka i bogolikih arhetipskih životinja koje krase zido-
ve i stropove pećine. Hodočasnici su morali da pužu
kroz mcmljive i opasne podzcm ne tuncle da bi stigli do
pećina, probijajući se još dubHc u srce tame sve dok se,
naposletku, ne bi našli licem u lice sa naslikanim životi-
njama. Ovde nailazimo na isti skup slika i ideja koje su
sastavni deo traganja šamana. Kao i u šamanskim obre-
dima, u pećinama je verovatno bilo muzike, plesa i pe-
vanja; bilo je to putovanje u drugi svet, koje je otpoči-
njalo silaskom u dubine zemlje, a bilo je to i učešće,
zajedno sa životinjama, u jednoj magičnoj dimcnziji,
odvojenoj od ovozemaljskog, palog sveta.
To iskustvo je posebno snažno dclovalo na počctni-
ke koji nikada pre nisu kročili u pećine, a te pećine su
verovatno korišćene u obrcdim a inicijacije tokom kojih
su mladići te zajednice postajali lovci. Ceremonije inici-
jacije zauzimale su središnjc m csto u religiji drevnog
svcta, a od presudnog su značaja i u današnjim tradicio-
nalnim društvima.21 U plemenskim zajednicama dcčaci
se u doba adolescencije i dalje razdvajaju od majki, odva-
jaju od zajednicc i primoravaju da produ kroz iskuše-
21 Eliade, Myths, D ream s a n d Mysteries, 194-226; Campbell,
Tbe Power o f Myth, 81-85.
 nje koje treba da doprinese njihovom pretvaranju u mu-
skarcc. Kao i u putovanju šamana, ovde je reč o proce-
su umiranja i ponovnog rodenja: dečak mora da raski-
ne sa detinjstvom i ude u svet odgovornosti oclraslih.
Inicijanti se zakopavaju u zemlju, ili u grob; oni koji ih
v °d e kroz inicijaciju govore im da če ih proždrati čudo-
vište, ili da će ih ubiti neki duh. Izloženi su velikom
ftzičkom bolu i tami, obično budu obrezani ili tetovira-
ni. Io iskustvo je tako snažno i duboko da se inicijant
menja zauvek. Psiholozi nam k;ižu da ta vrsta izolacije i
lišavanja ne sam o da donosi regresivno rastrojstvc) lič-
nosti već da, ako je vođena kako treba, može da pod-
stakne blagotvornu reorganizaciju dubljih snaga koje su
skrivene u našoj ličnosti. Na kraju tog iskušcnji,(|ečak
će naučiti da je smrt novi početak. On se u svoju zajecl-
nicu vraća kao odrastao muškarac, kako u telesnom ta-
ko i u duhovnom pogledu. Suočivši se sa izglcdom bli-
skc smrti i naučivši da je i ona sam o jecian prelazni stu-
panj koji vodi ka novom obliku postojanja, on je spre-
man da rizikuje život za svoj narod tako što će postati
lovac ili ratnik.
Obično tokom mučne inicijacije inicijant prvi put
čuje najsvetije mitove svog plemena, što je veoma zna-
čajno. Mit nije priča koja se može pripovedati u profa-
nom, ili trivijalnom okruženju. Pošto prenosi sveto zna-
nje, on se uvek priča u ritualizovanom okruženju koje
ga razdvaja od običnog profanog iskustva, a može se
razumeti sam o u ozbiljnom kontekstu duhovnog i psi-
hološkog preobražaja.22 Mitologija je diskurs koji nam
je neophodan za suočavanje sa krajnostima. Moramo
da budem o spremni da dopustim o mitu da nas prome-
22 Eliadc, Mytbs, D ream s andMysteries, 225.
ni zauvek. Zajedno sa obredima pom oću kojih se ukida
granica između slušaoca i priče i koji slušaocu omogu-
ćuju d a ta priča postane njegova lična priča, mitska pri-
povest osmišljena je tako da može da nas gurne u nepo-
znato, izvan sigurnosti i tzvesnosti poznatog sveta. Čita-
ti mit bez pratećeg obreda koji dovodi do preobražaja
podjednako je nepotpuno iskustvo kao kada ne bismo
slušali muziku neke opere već bism o sam o čitali libre-
to. Mitologija nema nikakvog smisla ako se ne doživi
kao deo procesa regeneracije, procesa umiranja i po-
novnog rađanja.
Gotovo je sigurno da je mit o junaku ponikao u is-
kustvu povezanom sa obrcdom izvodenim u svetiiišti-
ma' poput onqg u pećinama I^asko, kao i u iskustvu sa-
mana i lova. Lovac, šaman i inicijant morali su da se
odreknu poznatog i izdrže zastrašujuća iskušenja. Svi
oni morali su da se suoče sa izgledom nasilne smrti pre
nego što bi se vratili sa darovima neophodnim za opsta-
nak svoje zajednice. U svim kulturama razvila se slična
mitologija o junačkom traganju. Junak oseća da nešto
nedostaje u njegovom sopstvenom životu, ili u njego-
voj zajednici. Stare ideje koje su nadahnjivale mnoga
pokolenja njegove zajednice više mu ništa ne znače. Za-
to on odlazi od kuće i izlaže se pustolovinam a u kojima
prkosi smrti. Bori se protiv čudovišta, penje se uz nedo-
stupne planine, prolazi kroz mračne šum e i, u toku tog
procesa, njegovo staro ja umire, a on stiče novi uvid ili
veštinu, koje donosi svom narodu. Prometej je ukrao
vatru bogovima u korist Ijudi i m orao je da vekovima
trpi mučnu kaznu; Eneja je bio primoran da za sobom
ostavi svoj stari život, da vidi svoju otadžbinu u plame-
nu i da side u donji svet pre nego što je m ogao da osnu-
je novi grad Rim. Toliko je mit o junaku ukorenjen da
 su čak i priče o životima istorijskih ličnosti, kao što su
Buda, Hristus ili Muhamed, ispričane na način koji se
podudara s tim arhetipskini modelom, koji je verovat-
no prvi put osmišljen u paleolitskoj eri.
S druge strane, kada su ljudi pričali te priče o juna-
cima svog plemena, oni se nisu nadali da će sam o zaba-
viti sv °je slušaocc. Mit nam govori šta treba da učinimo
a k ° želimo da postanem o celovita ličnost. Svako od nas
mora da budc junak u nekom trenutku svogživota. Sva-
ko novorodenče istisnuto kroz uzani porođajni kanal,
koji se nc razlikuje od lavirintskih tunela u pećinama
Lasko, mora da napusti sigurnost materice i suoči se sa
traumom ulaska u zastrašujuće nepoznat svet. Junački
jc podvig i svake majke koja rodi dete, i koja izlažc
riziku da umre za svoje dete.23 Ne možete biti junak ako
niste sprem ni da se odreknete svcga; ncma uzdizanja
do visina bez prcthodnog silaska u tamu, nema novog
života bez nekog oblika smrti. Tokom života svi može-
mo da se nađcm o u situaciji u kojoj se suočavamo sa
ncpoznatim, a mit o junaku pokazuje nam kako treba
da se ponašam o. Svako od nas mora da se suoči sa po-
slednjom inicijacijom, a to je smrt.
Ncki paleolitski junaci opstali su i u kasnijoj mitskoj
književnosti. Grčki junak Herakle, na primer, gotovo je
sigurno relikt iz lovačkog razdoblja.24 On se čak i oblači
u životinjsko krzno, kao pećinski čovek, i nosi toljagu.
Hcrakle je šaman, čuven po svom umeću sa životinja-
ma; on posećuje donji svet, traži plod besmrtnosti i uz-
diže se do earstva bogova na planini Olimp. S druge
strane, paleolitski lik je možda i grčka boginja Artemi-
Campbell, Tbe Poiver o f Myth, 124-125.
24 Burkert, llom o Necans, 94-95.
da, poznata kao „gospodarica životinja",25 koja je bila
lovac i zaštitnica neukroćene prirodc.26
Lx)v jc bio isključivo muška dclatnost, a ipak jedan od
najmoćnijih lovaca u palcolitskom razdoblju bila je žena.
Najstarije figurine koje prikazuju trudnu žcnu. a kojc su
pronalažene širom Afrikc, Evrope i Bliskog istoka, potiču
iz ovog razdoblja. Artcmida je, jcdnostavno, jcdno od oli-
čcnja velike boginjc, strašnog božanstva koje nije bilo
sam o gospodarica životinja već i izvor života. Medutim,
ona nije hraniteljka majka zemlja već je neumoljiva, osve-
toljubiva i zahtevna. Sama Artemida ozloglašena je po
tome što je zahtevala prinošenje žrtava i krvoproliće ako
bj obrcdi vezatii za lov bili prekršeni. 1 fa strašna boginja
na(,lživcla je paleoJitsko razdobtje. Na primef, u gradu
Katal Hujuku u Turskoj, koji potiče iz sedm og ili šestog
milenijuma, arheolozi su iskopali velike kamene rcljcfc
boginje koja se porađa. Ponckad je okružcna životinja-
ma rogovima bika ili lobanjama veprova —ostacima uspe-
šnog lova, koji su takođe i simboli muškosti.
Kako je došlo do toga da jcdna boginja postane ta-
ko dominantna u jednom agresivnom muškom društvu?
Raziog tomc je možda nesvesni prezir prem a ženama.
Boginja iz Katal Hujuka se vcčno porada, ali njen part-
ncr. bik, mora da umrc. Lovci su rizikovali život da bi
mogli da izdržavaju svoje žene i decu. Krivica i zebnja
izazvani lovom, zajedno sa osećanjem osujcćenosti ko-
je proističc iz obrcdnog celibata, mogli su da budu pro-
jektovani na sliku moćne žene koja zahtcva beskrajno
krvoproliće.27 Lovci su mogli da vide da su žene izvor
24 Homcr, llijcula 21:470.
26 Burkert, Greek Religion, 149-152.
27 Burken, tlom o Necans, 78-82.
 novog života; one su - a ne potrošni muškarci - pleme-
nu obezbeđivale produžetak. Tako je žena postala po-
štovano oličenje sam og života, a taj život je zahtevao
neprestano žrtvovanje muškaraca i životinja.
Ti fragmenti i slike iz naše paleolitske prošlosti po-
kazuju da mitologija nije bila uljuljkujuća panaceja. Ona
je primoravala čovcka da se suoči sa neumoljivom real-
nošću života i smrti. Ljudska vizija bila je tragična. Ljudi
su čeznuli da se uspnu na nebesa, a ipak su uviđali da
to mogu da učine sam o ako se suoče sa svojom smrtno-
šću, napuste bczbcdni svet, $iđu u dubine i akp njihovo
staro ja umre. Mitologija i njeni prateći obredi pomogli
su palcoiitskim ljudima da iz jednc faze života pređu u
drugu fazu na takav način da su smrt, kada bi nippslet-
ku došla, doživljavali kao poslednju i konačnu inicijaci-
ja u drugi, potpuno ncpoznati način postojanja. To ra-
no saznanje nikada nije bilo zaboravljeno već su se lju-
di i dalje rukovodili njime kada su otpočeli narcdnu
veiiku revoiuciju u ljudskoj istoriji.
Neolit: m itologija ratara
(oko 8000. d o 4000. godinc pre n. c.)
Ljudi su otkrili'ratarstvo pre oko deset.hiijada godina.
Lov i^m više nije bio glavni izvor hrane jer su otkrili da je
zemija očigledno neiscrpan izvor namirnica. Maio je do-
gađaja bilo važnije za Ijudski rod od agrarne revolucije
do kojc je došlo u neolitu. Strahopoštovanje, oduše-
vljenje i strah tih prvih ratara m ožem o da nazremo u
mitologiji koju su stvarali dok su se prilagodavali novim
okolnostima, a njcni delovi sačuvani su u mitskim pri-
povestim a kasnijih kultura. Poijoprivrcda je bila plod
logosa, ali, za razliku od tehnoloških rcvolucija iz našeg
vremena, ona nije smatrana čisto svetovnom delatno-
šću. Ona je dovcla do velikog duhovnog buđenja koje
je ljudima pružilo potpuno novo shvatanje sebe samih i
svog sveta.
Tom novom poljoprivrednom znanju pristupalo se
sa verskim strahopoštovanjem.“ Ljudi iz paieolitskog raz-
doblja smatraii su lov svetim činom, a sada je i zemljo-
radnja postaia sveta delatnost. Kada su orali polja, ili
ubirali letinu, ratari su morali da budu u stanju obred-
2* Eliadc, Patterns o f Comparative Retigion, 331-343.
 nc čistote. Dok bi posmatrali sem e kako se spušta u
dubine zemlje i uviđaii da se ono u toj tami otvara da bi
iznedrilo čudesno različit oblik života, zemljoradnici bi
to pripisivali delovanju ncke skrivene sile. Rod je bio
svojevrsna cpifanija, otkrovenje božanske cnergije, i ka-
da bi ratari obrađivali zemlju i donosili hranu svojoj za-
jcdnici, oni bi se osećali kao da su kročili u ncko sveto
carstvo i doprineli tom čudesnom izobilju.29 Činilo se
da zemlja hrani sva stvorenja - biljke, životinje i ljude -
kao u nckoj pravoj životodavnoj utrobi.
Ljudi su smislili obrede.kako bi ojačali tu silu da ne
bi presahla. Tako je prvo seme bilo ,,bacano“ kao dar, a
prvi plodovi berbc ostavljani su neuzbrani, kako bi na
svojevrstan način te svete encrgije bile obnovljane. Po-
stoje čak i dokazi da su u Srednjoj Americi, delovima
Afrike, na pacifičkim ostrvima i dravidskoj Indiji, ljudi
prinošcni na žrtvu. Dva načcla bila su u osnovi tih obrc-
da. Prvo, ne možete da očekujete da dobijcte nešto ni
za šta; da biste nešto dobili, momte i nešto da date za
uzvrat. Drugo načelo je podrazumevalo celoviti pristup
stvarnosti. Svcto nijc bilo smatrano nckakvom metafi-
zičkom stvarnošću koja je izvan sveta prirode. Sa njim
se moglo susresti sam o posredstvom zemlje i njenih plo-
dova, koji su i sami bili sveti. Bogovi, ljudi, životinje i
biljke imali su zajedničku prirodu i mogli su, stoga, da
jačaju i nadopunjuju jedni druge.
Ljudskaseksualnost, na primer, smatrana je u osno-
vi istom kao i božanska sila koja je oplodila zemlju. U
ranoj neolitskoj mitologiji žetva je smatrana plodom hi-
jerogamije, svetog braka: tlo je bilo žensko; sem e je bi-
" Eliade, Mytbs, Dream s a n d Mysteries, 138-140; Patterns o f
Cumparative Keligion, 256-261.
lo božanska sperma; a kiša seksualno spajanje neba i
zemlje. Bilo je uobičajeno da muškarci i žene učestvuju
u ritualnom snošaju kada bi sejali svoje useve. Njihov
snošaj, sam po sebi sveti čin, probudio bi stvaralačku
energiju tla, baš kao što je ratarov ašov, ili plug, bio sve-
ti falus koji prodirc u utrobu zemlje i oplodujc je seme-
nom. Biblija pokazuje da su ritualne orgije bile prime-
njivane u drevnom Izraelu sve do šestog veka pre n. e.,
zbog čega su se srdili proroci, kao što su Osija i Jezekilj.
Čak su i u jerusalimskom hramu održavanc cercmonije
u slavu Astarot, boginje plodnosti Kanaanaca, a posto-
jala jc i kuća svetih prostitutki.30
Međutim, u ranim fazama neolitske revolucije, ze-
mfja nije uve^ doživljavana kao žensko.31 U Kini i Japa-
nu tlo je bilo srcdnjeg roda, a tek kasnije, verovatno
uslcd matcrinske uloge žena u porodičnom životu, ze-
mlja je poprimila ženske, hraniteljske osobine. U dru-
gim delovima sveta zcmlja nijc bila personifikovana, već
je uvažavana kao sveta sam a po scbi. Svc stvari radalc
su se iz njene utrobc na isti način kao što žcna rada
dete. U nekim od najranijih evropskih i severnoamerič-
kih mitova o postanju postojala je zamisao da su se prvi
ljudi pojavili iz zemlje kao što to činc biljkc: kao i u
slučaju scmena, njihov je život otpoćco u podzemnom
svetu, a potom su se ti novi Ijudi popeli na površinu, ili
su iznikli kao cveće da bi ih ubrale njihovc Ijudske maj-
ke.32 Dok su nckada ljudi zamišljali da sc uzdižu do nc-
besa da bi se susreli sa božanskim, sada su osivarivali
obredni kontakt sa svetim oličenim u zemlji. Otkriveni
50 Osija 4:11-19; Jezekilj 8:2-18; Druga knjiga o carevima 23:4-7.
M Eliade, Myths, Dream s a n d Mysteries, 161-171; Patterns in
Comparative Religion, 242-253-
« Eliadc, Myths, Dream s an d Mysteries, 162-165.
 su ncolitski lavirinti koji su slični paleolitskim tunelima
opisana kao razjarena i osvetoljubiva, a čak i Afrodita,
li pećinama Lasko, ali, umesto da odlaze da se susretnu
boginja Ijubavi, vrši strašnu osvetu.
sa svetim životinjama u podzemnim pećinama, ti su ver-
Osim toga, priroda mitologije nije eskapistička. No-
mci osećali da ulaze u utrobu majke zemlje i da se na
mističan način vraćaju izvoru svega što postoji.53 vi neolitski mitovi i dalje su primoravali ljude da se suo-
če sa realnošću smrti. Nisu to bile pastoralne idile, a
Mitovi o postanju učili su ljude da pripadaju zemlji
boginja majka nije bila blago božanstvo koje donosi ute-
na tsti način kao i kamenje, reke i drveće. Oni su, stoga,
hu, jer poljoprivreda nije bila doživljavana kao mirna,
morah da poštuju njene prirodne ritmove. Drugi mito-
m isaona delatnost. Bila je to neprestana borba, očajna
vi su izražavali duboko poistovećivanje s nekim mcstom,
bitka, protiv jalovosti, suše, gladi i silovitih prirodnih
a ta vcza bila je snažnija od porodične ili očinske. Ta
sila, koje su ujedno bile i otelotvorenja svete moći.MTo
vrsta mita bila je posebno qmiljena u drevnqj Grčkoj.
što je za ratarstvo bila vezana seksualna simbolika ne
Erihtonije, peti mitski kralj Atine rođen je iz svetog tla
znači da su ljudi doživljavali poljoprivredu kao svojevr-
Akropolja, a taj svcti dogadaj obeležavan je u poseb-
snu romantičnu Ijubavnu vezu sa prirodom . Sama ljud-
nom svetilištu od najranijih dana. J.
ska reprodukqija-bila je veoma opasna za majku i dete.
Neolitska revolucija đoprinela je da Ijudi postanu Isto tako, obrađivanje polja m oglo je da urodi plodom
svcsni stvaralačke energije koja prožima čitav kosmos. sam o posle teškog, napornog rada. U Knjizi postanja
Isprva je to bila nekakva neodredena sveta sila koja je bavljenje poljoprivredom prikazano je kao posledica gu-
doprinela da sam a zemlja postane božanska manifesta- bitka prvobitnog rajskog stanja. U Edenu, prvi ljudi ob-
cija. Međutim, mitska imaginacija uvek teži konkretiza- radivali su Božji vrt bez napora. Posle pada, žena je ra-
c iji. jačem vezivanju za okolnosti; ono što je u početku đala decu u mukama, a muškarac je m orao da se bori za
bilo bezoblično biva definisano i postaje posebno. Baš život obrađujući zemlju u znoju lica svog.35
kao što jc obožavanje neba dovelo d o personifikacije
Prema ranoj mitologiji bavljenje zemljoradnjom pro-
boga neba, materinska, hraniteljska zemlja postala je
žeto je nasiljem, a hrana se proizvodi sam o stalnom bor-
boginja majka. U Siriji je ona poistovećena sa Astartom,
bom protiv svetih sila smrti i uništenja. Seme mora da
zenom Ela, vrhovnog boga, ili sa Anat, Elovom ćerkom;
uđe u zemlju i umre da bi iznedrilo svoj plod, a njegova
u Sumcru u Mesopotamiji ona je nazivana Inana; u Egip-
smrt je bolna i traumatična. Poljoprivredne alatke liče
tu Izida; a u Grčkoj njena svojstva imaju Hera, Dcmetra
na oružje, žito mora da se samelje u prah, a grožđe mo-
i Afrodita. Boginja majka stopila se sa velikom majkom
ra da se izmutja u neprepoznatljivu sm esu pre nego što
lovackih društava, zadržavši mnoge od svojih zastrašu-
se pretvori u vino. Sve to vidimo u mitu o boginji majci,
jućih osobina. Anat je, na primer, nemilosrdna ratnica, i
čiji skoro svi muževi bivaju rastrgnuti, raščerečeni, su-
često je prikazana kako ide kroz okean krvi; Demetra je

3’ Isto, 168-171. 54 Isto, 188-189.

" Postanje 3:16-19.
 rovo osakaćeni i ubijeni pre nego što, zajedno sa usevi-
ma, mogu ponovo da se vrate u novi život. Svi ti mitovi
govore o bici na život i smrt. U starim junačkim mitovi-
ma iz paleolitskog doba obično je muškarac bio junak
koji kreće na opasno putovanjc da bi pom ogao svom
narodu. Posle neolitske revolucije muškarci su nerctko
bili bespom oćni i pasivni. Ženska boginja je ta koja luta
svetom u svojevrsnoj potrazi, koja se bori sa smrću i
koja donosi hranu ljudskom rodu. Majka zcmlja posta-
je simbol ženskog junaštva u mitovima koji govore o
konačnoj ravnoteži i ponovp uspostavljenom,skladu.
To je očigledno u mitu o Anat, sestri i ženi Baala,
boga oluje, koji ne simbolizujc sam o borbc vezane za
poljoprivredu već i teškoću postizanja celovitosii i skla-
da. Baal, koji donosi kišu sprženoj zemlji, i sam uče-
stvuje u neprestanoj stvaralačkoj borbi sa čudovištima,
silama haosa i propadanja. Njega, međutim, jcdnog da-
na napadne Mot, bog smrti, jalovosti i suše, koji nepre-
stano preti da će zemlju pretvoriti u pustu divljinu. Ka-
da se Mot približi, Baal odjednom bude svladan stra-
hom i predaje se bcz otpora. Mot ga sažvaćc, kao uku-
san komad jagnjetine, i protcra ga u donji svet, zemlju
mrtvih. Pošto Baal višc ne može da donosi kišu zemlji,
vegetacija venc i propada usred opšteg tugovanja. El,
Baalov otac - tipičan vrhovni bog - bespom oćan je. Ka-
da čuje za Baalovu smrt, on silazi sa svog visokog pre-
stola, oblači grubo platno i duboko zaseca obraze, što
je deo tradicionalnih obreda žalosti, ali ne može da spa-
se svog sina. Jedin o dclotvorno božanstvo je Anat. Ispu-
njcna bolom i bcsom , ona luta zemljom, uzrujana, tra-
žeći svoj alte r ego, svoju drugu polovinu. Sirijski tckst u
kome jc sačuvan ovaj mit kažc nam da ona čezne za
Baalom ,,kao krava za svojim teletom, ili ovca za jagnje-
tom “36. Boginja majka jc ljuta i van sebe, nalik na životi-
nju čiji su mladunci u opasnosti. Kada Anat pronađe
Baalove ostatke, ona organizuje vcliku pogrebnu daću
u njegovu čast i, posle gorljive jadikovkc upućene Elu,
ona nastavlja potragu za Motom. Kada ga pronade, pre-
sečc Mota na dva dela obrednim srpom, proseje ga kroz
sito, spali ga, samelje ga u mlinu i razbaca njcgovo me-
so po poljima, postupajući sa njim upravo onako kako
ratari postupaju sa žitom.
Naši izvori su nepotpuni, tako da ne znamo kako je
Anat uspela da oživi Baala. Međutim, i Baal i Mot su
božanstva tako da nijedan od njih ne može da budc
potpuno unišrcn. Bitka izmedu njih dvojice će se nasta-
viti, a obavljanje- žetve će svake godine podrazumevati
prkošenje smrti. Prema jednoj verziji mita, Anat tako
potpuno oživljuje Baala da, kada ga sledeći put Mot na-
padne, on uzvraća m nogo snažnije. Kiša ponovo pada,
dolinam a teče med, a sa nebesa lijc dragoceno ulje. Pri-
ča se završava seksualnim sjedinjenjem Baala i Anat, a
taj prizor, koji je oličenjc celovitosti i dovršenosti, pri-
kazuje se kao svojevrstan kult u vreme novogodišnje
svetkovine.
lsti taj obrazac nalazimo i u Egiptu, iako Izida nije
toliko moćna kao Anat. Oziris, prvi kralj Egipta, prenosi
svom narodu znanje o poljoprivredi. Njega ubija njc-
gov brat Set, koji želi da se dočepa prestola, a Izida,
njegova sestra i žena, luta svetom, tragajući za njegovim
telom. Kada pronade njegov leš, Izida može da ga oživi
sam o toliko dugo da, pre no što ponovo izdahne, začnc
Horusa, sina koji će nastaviti njegovu lozu. Potom Ozi-
« Anat-Baal Texts 49:11:5; navedeno u E. O. Jam es, TbeAiicient
CoUs (London, 1960), 88.
 risovo telo biva isečeno na delove, a svaki deo biva sa-
hranjen, kao seme, na različitim mestima širom Egipta.
On postaje vladar Duata, sveta mrtvih, a odgovoran je i
za godišnju žetvu, pri čemu se njegova smrt i čerečenje
ritualno prikazuju za vremc berbe i vršidbe useva. Bog
mrtvih jc često i bog žetve, čime se pokazujc da su život i
smrt neraskidivo isprepletani. Bez jednog ncma drugog.
Bog koji umire i ponovo oživljava oličenje je univerzal-
nog procesa, kao što je smena godišnjih doba. Možda i
ima novog života, ali najznačajnija obeležja mita i kulta
tih bogova vegetacije koji umjru uvek su katastfofa i kr-
voproliće, a pobeda sila života nikada nije potpuna.
To je posebno očigledno u mitu koji priča o silasku
m esopotam ske boginje Inane u donji svet. On sćjjnože
shvatiti kao još jedna ceremonija inicijacije u donjim
regijama, kao jedno iskustvo smrti koje vodi ka novom
životu. Inanin motiv za opasno putovanje u dubine ze-
mlje nije dobronameran. Koliko m ožem o da utvrdimo
na osnovu nepotpunih izvora, njen cilj je da zbaci svoju
sestru Ereškigal, kraljicu podzem nog sveta, koja jc i go-
spodarica života. Da bi mogla da ude u Ereškigalinu pa-
latu od lapis lazulija, Inana prvo mora da prođe kroz
sedam kapija na sedam zidina sestrinog grada. Svaki put
čuvar kapije izaziva Inanu i primorava je da skine jedan
deo odeće, tako da, kada naposletku dođe pred svoju
sestru, Inana više nema zaštitnu odeću. Njen pokušaj
svrgavanja sestre propada, sedam sudija donjeg svcta
osuđuju Inanu na smrt, a njen leš je nataknut na kolac.
Inanu, medutim, spasavaju dmgi bogovi, a njcn po-
vratak na zcmiju, sa hordom demona, trijumfalan jc i uža-
san. Kada stigne kući, otkriva da se njen muž, lepi mladi
pastir Dumuzi, drznuo da scdne na njen presto. Razjare-
na, Inana mu izriče smrtnu kaznu, Dumuzi beži, a progo-
ne ga demoni koji ga primoravaju da odc u donji svet i
zauzme lnanino mesto; medutim, postignut je dogovor
prema kome godinu dele Dumuzi i njegova sestra Gešti-
nana, pri čcmu svako od njih provodi po šest meseci sa
Ereškigal u donjem svetu. Medutim, zbog Inanine pusto-
lovine svet sc zauvek promcnio, jer odsustvo Dumuzija,
koji je postao bog vegetacije, izaziva smenu godišnjih do-
ba. Kada se vrati Inani, zemlja oživljava sa rodenjem jaga-
njaca i klijanjem žita, za čim ubrzo sledi žetva. Kada on
ode u donji svet, zemlja pati zbog dugc letnje suše. Nema
konačnc pobede nad smrću. Sumerska pesm a u kojoj je
sadržan ovaj mit završava se povikom: „O, Ereškigal! Velika
jc pohvala tebi!“27 U sećanju najupečadjivije ostajc tužbali-
ca žcna, posebpo Dumuzijevc majke, kada oplakuje gubi-
tak s\'og sina, „napuštenog u pustoj zemlji; koji je nekada
bio živ, a sacla leži kao mladi bik oborcn na zemlju"38.
Ta boginja majka nije spasiteljka već izvor smrti i
tuge. Njeno putovanje je inicijacija, obrcd prcobražaja
koji se zahteva od svih nas. Inana silazi u svet smrti da
bi se susrela sa svojom scstrom, potisnutim i nesvesnim
aspektom svog bića. Ereškigal je oličenje suštinske stvar-
nosti. U mnogim mitovima, koji izvorno potiču iz ovog
razdoblja, susret sa boginjom majkom predstavlja ko-
načnu pustolovinu junaka, vrhovno prosvetljenjc. Go-
spodarica života i smrti, Ereškigal je i boginja majka, a
prikazana je kako se ncprestano porađa. Da bi joj se
približila i stekla pravo znanjc, Inana mora da zbaci odc-
ću koja štiti njcnu ranjivost, mora da odbaci svoju se-
bičnost, da dopusti da njcno nekadašnjc ja umre, da
prihvati i ono što joj se čini da joj je suprotstavljeno i
,7 „Inana’s Journey to Hell“ u Poems o f Heaven atid Hellfrom
Ancient Mesopotamia (prev. i ur. N. K. Sandars, London, 1971), 165.
ja lsto, 163.
 neprijatcljski nastrojeno i da prihvati nepodnošljivo: to
jest, da nema života bez smrti, tamc i lišavanja.'9
Obredi povezani sa Inanom bili su usredsređeni na
tragičnost njene priče i u njima se nikada nije siavilo
njeno ponovno sjedinjenje sa Dumuzijem u proleće. Po-
što je tako snažno predstavljao ono što se sm atralo
osnovnim zakonom postojanja, taj kult je bio veoma
rasprostranjen. Inanu su Vavilonci zvali Ištar, a Sirijci
Astarta (ili Ašerat); na Bliskom istoku Dumuzi je bio po-
znat kao Tamuz, a žene iz te oblasti oplakivale su njego-
vu smrt.4" U Grčkoj su ga zvali Adonis, jer su žene u
semitskom svetu oplakivale gubitak svog „gospodara"
(ad o n ). Priča o Adonisu menjala se s vremenom, ali se
u svom izvomom obliku podudarala sa osnovnom struk-
turom sum erskog mita, jer prikazuje boginju kako svog
mladog pratioca predaje smrti.41 Kao i velika boginja iz
doba lovačkih zajcdnica, neolitska boginja majka poka-
zuje da, iako muškarci možda izgledaju močniji, u stva-
ri, žene su te koje su jače i koje vladaju.
To je očigledno i u grčkom mitu o Demetri i njenoj
kćeri Pcrsefoni, koji gotovo sigurno potiče iz neolitskog
razdoblja.42 Demetra je boginja žita koja štiti uscve i plod-
nost zemlje. Kada Had, vladar donjeg sveta, otme Perse-
fonu, Demetra napušta Olimp i luta svetom skrhana bo-
lom. Razjarena, ona Ijudima uskraćuje žetvu, preteći da
će ih izgladneti ukoliko njena kći Kora43 (,,devojka“) ne
w Campbell, Tbe Power o f Mytb, 107-111.
40Jezekilj 8:14, Jeremija 32:29, 44:15; Isaija 17:10.
41 Burkert, Structure a n d History, 109-110.
4i Burkcrt, Structure andHistory, 123-128; Homo Necatis, 255-
297; Greek Religion, 159-161.
45 Drugi naziv za Persefonu. - Prim. pret’.
bude vraćcna. Zabrinut, Zevs šalje Hermesa, glasnika
bogova, da spase Koru, ali je ona, nažalost, u donjem
svetu pojela sem e nara, pa je zbog toga primorana da
čctiri m escca godišnjc provede sa Hadom, koji je po-
stao njen muž. Kada se ona vrati svojoj majci, Demetra
ukida zabranu i zemlja ponovo postaje plodna.
To nijc obična alegorija o prirodi. Obredi posveće-
ni Demetri nisu se podudarali ni sa setvom ni sa že-
tvom. Persefona m ožda silazi u zem lju kao senic, ali
na Sredozem lju sem enu treba sam o nekoliko ncdelja
da proklija, a ne čctiri m eseca. Kao i mit o ln?ni, to je
još jedna priča o boginji koja nestaje i vraća se. Ovo jc
mit o smrti. U drevnoj Grčkoj* Dcm etfa, boginja žita,
ujedno je i gospodarica smrti i predsedava kultu mi-
sterija u Elcusini kraj Atine. To su bili tajni obredi, ali
izgleda da su u njima m y stai (,,inicijanti“) bili primo-
rani cla prihvate neizbežnost smrti kao ncodvojivi deo
života i da na taj način shvate da ona nije strašna. Ti
upečadjivi obredi utisnuli su zauvek značcnje tog mita
u um ove i srca onih koji su prošli kroz taj dugi proccs
inicijacije. Konačna pobeda nad sm rću nije inoguća.
Kora zauvek mora da naizmcnično boravi u gornjem i
donjem svetu. Nema žita, hrane i života bez simbolič-
ke smrti te devojke.
O eleusinskim misterijama znam o veoma malo, ali
oni koji su učestvovali u tim obredim a bili bi zbunjeni
ako bi ih ncko pitao da li veruju da je Perscfona zaista
sišla u utrobu zemlje, na način na koji je to opisano u
mitu. Taj mit je bio istinit, jcr gdc god da su Ijudi pogle-
dali videli bi da su život i smrt ncodvojivi i d a zemlja
umire i ponovo oživljava. Smrt je bila užasna, zastrašu-
juća i neizbežna, ali ona nijc bila kraj. Ako zasečete bilj-
ku i odbacite svelu granu, na njoj će se pojaviti novi
 50 Karen Armstrung
izdanak. Ratarstvo jc dovelo do novog, mada ograniče-
nog, optimizma.11 Sem c mora da umre da bi stvorilo
žito, a orezivanje jc zapravo korisno za biljke i podstiče
novi rast. Inicijacija sprovodcna u Eleusini poLizivala
je da suočavanje sa smrču vodi ka duhovnoj obnovi i da
je to svojevrstan vid orczivanja koji sc primcnjuje na
Ijudima. Ona nije m ogla da donese besmrtnost - sam o
bogovi žive večno - ali je m ogla pomoči ljudima da ov-
dc na zemlji žive sa manjc straha, pa stoga i potpunije,
i da mirno gledaju smrti u lice. Zaista, svakodncvno sm o
primorani da sc suočim o sa smrću svoga ja koje sm o
već izgradili. I u neolitskom razdoblju mitovi i obredi
inicijacije pomogli su Ijudima da prihvate svoju smrt-
nost, da prcdu u drugu fazu i da imaju hrabrostj da sc
mcnjaju i razvijaju.
" Kliade, Mylhs, Dream s a n d Mysteries, 227-228; Patterns in
Comparative Religion, 331.
Rane civilizacije
(oko 4000. do 800. godine pre n. e.)
Oko 4000. godine prc n. c. ljudi su načinili još jedan
vcliki korak napred počcvši da podižu gradove, najpre u
MesOpotamiji i Egiptu oko 4000. godine pre n. e., a ka-
snije i u Kini, Indiji i na Kritu. Nckc od tih ranih civilizaci-
ja nestale su gotovo bez traga, ali na plodnom tlu dana-
šnjcg Iraka, u mitologiji koja je slavila gradski život mo-
žemo da vidimo rani odgovor na izazove urbanizacije.
Čovek jc postajao sve samosvesniji. Sada je svojim tcžnja-
ma m ogao da da trajan izraz u civilizacijskim vcštinama,
a otkriće pisma značilo je da možc da pruži trajan knji-
ževni izraz svojoj mitologiji. Ušao je u istorijsko doba: u
gradovima su se promene ubrzale, a ljudi su postali sve-
sniji lanca uzroka i poslcdica. Nova tchnologija podarila
je stanovnicima gradova potpuniju kontrolu nad njiho-
vim okružcnjem, a sve su se više odvajali od sveta priro-
de. Bilo je to vreme uzbuđenja, oslobođcnja i ponosa.
Mcdutim, velika prom ena tih razmera izaziva i veli-
ki strah. Kažc se da je istorija proces potiranja, jer novi
razvoj nameće uništenjc onoga što prethodi.4’ To je oči-
45 Karl Jaspers, The Origin a n d Goal o f History (prev. Michael
Bullock, London, 1953), 47.
 gledno bio slučaj u mesopotamskim gradovima, gde je
gradevine od opeke bilo neophodno stalno održavati i
povremeno obnavljati. Nove zgrade zidane su preko srav-
njenih ruševina prethodnih građevina, a proces propa-
danja i obnove postao je na taj način sasavni deo nove
veštine gradskog planiranja.46 Civilizacija je doživljava-
na kao nešto čarobno, ali krhko - grad bi nikao i doži-
veo procvat dramatičnom brzinom, ali bi potom i suvi-
še brzo propao. Kad bi jedan grad-država stekao nad-
moć, pljačkao bi svoje takmace. Bilo jc ratova, pokolja,
prevrata i progona. Uništenjp je značilo da kulfura koja
je s tako m nogo muke stvorena mora uvek iznova i iz-
nova da se obnavlja i uspostavlja. Neprestano je posto-
jao strah da ćc se život vratiti u staro stanje varvafstva. S
pom ešanom zebnjom i nadom, novi gradski mitovi ba-
vili su se beskonačnim sukobom reda i haosa.
Ne čudi što su neki civilizaciju doživljavali kao po-
šast. Biblijski pisci videli su u njoj znak odvajanja od
Boga koje je usledilo posle izgnanstva iz Edena. Činilo
se da je gradski život sam po scbi nasilan i povczan sa
ubijanjem i izrabljivanjem. Prvi čovek koji je sagradio
grad bio je Kain, prvi ubica,'17 a njegovi potomci otkrili
su civilizacijske veštine: od Juvala ,,se narodiše gudači i
svirači", a Tovel „bješe vešt kovati svašta od mjedi i od
gvožda".48 Veliki vavilonski zigurat, ili hram-kula, osta-
vio jc dubok i ncpovoljan utisak na drevne Izraelićane.
CJnilo im se da je on oličcnje paganske oholosti, a da je
46 Gwendolyn Leick, Mesopotamia, Tbe Invention o f ibe City
(London, 2001), 268.
47 Postanje 4.17.
Postanje 4:21—22. Svi navodi iz Biblije preuzeti su iz prevoda
Dure Daničića (Stari zavjet) i Vuka Karadžića (Novi zavjet). —Prim.
prev.
njcgova izgradnja motivisana iskJjučivo željom za samo-
uzdizanjem. Nazvali su ga Kula vavilonska ili babilon-
ska,49 jer, da bi kaznio graditelje, „ondje pom ete Go-
spod jezik cijele zemlje, i odandc ih rasu G ospod po
svoj zemlji.“w
Međutim, narod Mesopotamijc smatrao jc da je grad
m esto gde može da se susretne sa božanskim. On je bio
- bezm alo - obnovljeni izgubljeni raj. Zigurat je zame-
nio planinu u središtu sveta, pom oću koje su se prvi
Ijudi uspeli do sveta bogova. Bogovi su zajedno s Ijudi-
ma živeli u gradskim hramovima koji su bili kopije nji-
hovih palata u božanskom svctu. U drevnom svetu sva-
ki jc grad bio sveti grad. Kao štft su njih'ovi prcci lov i
poljoprivredu smatrali svetim i sakramentalnim delat-
nostima, tako su i ovi stanovnici prvih gradova svoja kul-
tu m a dostignuća doživljavali kao suštinski božanska. U
M esopotamiji su bogovi naučili Ijude kako da grade zi-
gurate, a Enki, bog mudrosti, bio je zaštitnik kožara,
kovača, berbera, neimara, grnčara, stručnjaka za navod-
njavanje, lekara, muzičara i pisara.51 Znali su da su za-
počeli čudesan poduhvat koji će zauvek promeniti Ijud-
ski život - njihovi gradovi bili su božanski jer su bili
nadmoćniji u odnosu na sve d o tada poznato. Sadržali
su u sebi elemente uzvišenog stvaralaštva bogova koji
su na neki način iz zbrke haosa stvorili red.
Međutim, Izraelićani su grešili kada su zamišljali da
je narod M esopotamije ohol. M esopotamci su znali da
je ljudski život - čak i u njihovim veličanstvenim grado-
49 Neprevodiva igra reči, jer ,,to babble“ na engleskom jeziku
znači blebetati, pričati nerazgovetno .-P rim . prev.
50 Postanje 11:9.
51 Leick, Mesopotamia, 22-23.
 vima - ograničen i prolazan u poređenju sa svetom bo-
gova, koji je i daljc bio u zaledu njihovogsvakodnevnog
života. Gradovi su bili tek bleda senka izgubljenog raja
Dilmuna, u kome su sada živeli sam o bogovi i nekoliko
izuzetnih Ijudskih bića. Oni su bili bolno svesni da je,
kao i sam Ijudski život, civilizacija krhka i nepostojana.
U Egiptu, koji je bio čvršće povezana država, izdvojena i
planinama zaštićena od neprijateljskih sila, i čija je ze-
mlja bila plodna zahvaljujući redovnom plavljenju Nila,
vera u Ijudska dostignuća bila je snažnija. Međutim, u
Mesopotamiji, gde je plavljenje Tigra i Eufrata bilo ne-
predvidljivo i često razorno, gde su provale oblaka mo-
gle da prctvore tlo u močvaru, a vrući vctrovi da ga sa-
žežu u prah, i gde je postojala stalna pretnja od niprija-
teljskih najezdi, život je bio daleko manje siguran. Iz-
gleda da je održavanje civilizacijc zahtevalo ulaganje nat-
čovečanskih napora usmerenih protiv hirovitih i razor-
nih sila prirode. Ti strahovi su posebno očigledni u ta-
mošnjim mitovima o potopu. Keke u Mesopotamiji sklo-
nc su naglim promenama toka jer nema prirodnih pre-
preka, tako da su poplave bile učestale i neretko po-
gubne. Poplava nije bila blagoslov neba, kao u Egiptu,
već je prerasla u metaforu političkog i društvenog rasta-
kanja.
Kad god uđu u novu eru istorije, Ijudi menjaju svo-
je zamisli, kako o Ijudskom rodu tako i o bogovima. U
tim ranim civilizacijama Ijudi su sve više postajali naiik
nama, modernim ljudima, postajali su svesniji nego ika-
da pre cla su oni gospodari svoje subine. Usled toga,
više nisu mogli da doživljavaju bogove na isti način kao
njihovi preci. Pošto su podvizi ljudi izbili u prvi plan,
činilo se da su se bogovi udaljili; oni više nisu bili deo
stvarnosti koja je sama po sebi očigledna i tik izvan doma-
šaja. Prema novoj urbanoj mitologiji, potop je bio znak
krizc u božansko-ljudskim odnosima. U A trahazisu, naj-
dužoj m esopotam skoj poem i o potopu, bogovi su, kao
i ljudi, graditelji gradova. Manja božanstva štrajkuju, is-
crpljena beskrajnim radom na iskopavanju kanalaza na-
vodnjavanje da bi se okolina učinila pogodnom za sta-
novanje, tako da boginja majka stvara ljudska bića da
umesto njih obavljaju te ropske zadatkc. Medutim, oni
se toliko namnože i postanu toliko bučni da Enlil, bog
oluje, koji ne može da spava od te buke, odlučuje da
primeni nemilosrdni m etod kontrole broja stanovnika i
poplavi svet. Međutim, Enki žcli da spasc Atrahazisa,52
„izu^ctno m udrog čoveka“ iz gratta Šurup'ak. Njih dvoji-
cu veže posebno prijateljstvo, pa Enki podučava Atraha-
zisa kako da sagradi čamac koji neće propuštati vodu.
Zahvaljujući ovom božanskom zalaganju, Atrahazis uspe-
va da, kao i Noje, spase svoju porodicu i sem e svega
živog. Međutim, posle povlačenja vode, bogovi su uža-
snuti pustošenjem. U mesopotamskom mitu potop ozna-
čava početak povlačenja bogova iz ovozem aljskog sve-
ta. Enki odvodi Atrahazisa i njegovu ženu u Dilmun. Oni
će biti jedini Ijudi koji uživaju u besm rtnosti i staroj bli-
skosti sa bogovima. Ipak, ta priča slavi i božanski na-
dahnutu tehnologiju koja je spasla Ijudski rod od izu-
miranja. U Mesopotamiji su, kao i u naše m oderno do-
ba, civilizacija i kultura sve više postajale okosnica mita
i ljudskih težnji.
Mcđutim, M esopotamci nisu bili sasvim poput nas.
Bogovi su se možda povukli, ali su ljudi i dalje bili veo-
ma svesni viših sila u svojim svakodnevnim delatnosti-
52 U drugim spevovima Atrahazis se zove Zijusudra i Utnapištim
(„onaj koji je pronašao život“).
 ma. Svaki grad je smatran zemaljskim posedom nekog
° d bogova, a svaki gradanin - od vladara pa do najnižeg
fizičkog radnika - bio je radnik božanstva zaštitnika -
Enlila, Enkija, ili Inane.53 Ljudi su se i dalje držali večno
istinite filozofije, prem a kojoj je sve na zemlji bilo odraz
nebeske stvamosti. Veće staraca upravljalo jc gradovi-
ma-državama, tako da su Mesopotamci verovali da i ve-
će sačinjeno od vodećih božanstava upravlja bogovima.
Oni su pretpostavljali da su i bogovi prošli kroz sličnu
evoluciju, baš kao što se i njihova gradska kultura razvi-
la iz malih poljoprivrednih zajednica, čvrsto vezanih za
prirodne ritmovc okoline.
Otuda potiče i mit o postanju koji je sačuvan u vavi-
lonskom spevu i koji je poznat, po rečima kojiniafpoči-
nje, kao E num a eliš. Tekst koji imamo nastao je u prvoj
polovini drugog milenijuma pre n. e., ali sadrži i mno-
go raniji materijal.54 Pesma počinje teogonijom koja po-
kazuje kako su sami bogovi najpre nastali. Tu nema stva-
ranja ex nihilo već je reč o evolutivnom procesu, u ko-
me su se prva božanstva pojavila iz svete prvobitne ma-
terije, neodredene žitkc supstancc, u kojoj ništa nema
svoj identitet. Slane i gorkc vode su se mešalc, nisu bili
odvojeni nebo, zemlja, ili more, a sami bogovi bili su
„bezimeni, bez svojstava, bez budućnosti".55 Prvabožan-
stva koja su se pojavila iz mulja bila su neodvojiva od
elemenata. Apsu je bio slatka rečna voda, Tijamat slano
more, a Mumu magloviti oblak. Njihova se imena mogu
prevesti kao ,,bezdan“, „praznina" i „ponor bez dna“.
53 Thokhlid Jacobscn, „The Cosmos as State" u H. I H. A. Frankfort
(ur.), 'Tbe /nle/lecltialAdvetiture ofAncient Man, An Essay on Specula-
live Tbougbt in tbe Ancient Near East (Chicago, 1946), 186-197.
M Isto, 169.
” Enuma Elisb, 1:8-11, u Sanders, Poems ofHeaven andHell, 73.
Ova prvobitna božanstva još su bila bezobiična i ne-
pokretna. Međutim, iz njih su u parovima nastali drugi
bogovi, a svaki je par bio jasnije definisan od prethod-
nog. Kako su se ovi božanski elementi odvajali jedni od
drugih, nastajao je uređeni kosm os. Najprc se pojavio
glib (pom ešana voda i zemlja), čijc su oličenje bili Lah-
mu i Lahamu. Potom su nastali Anšar i Kišar (nebeska
sfera i morska sfera), i napokon bog neba, Anu, i Ea,
bog zemlje. Međutim, ovaj teogonijski mit nije čisto me-
tafizička spekulacija o evoluciji božanstava; on je, ujcd-
no, p o svojoj suštini i nizmišljanje o Mesopotamiji, koja
je aluvijalna regija nastala na naslagama soli. Osim toga,
božansko je jedan od aspckata Ijudskog sveta. Bogovi
su ncodvojiyj od tog predela, a u Eriduu, jednom od
najštarijih mesopotamskih gradova, močvama laguna ko-
ja je om ogućila nastanak naselja i okružavala središte
kulta, zvala se ap su . Taj mit izražavao je i postcpeno
odvajanje od prirode, što su novi stanovnici gradova i
sam i imali prilike da dožive.
Novi bogovi bili su preduzimljiviji i uspeli su da sa-
vladaju svoje roditeljc: Apsu je potonuo u zemiju, a Eja
i Anu su na njegovom ispruženom trupu izgradili sop-
stvenu palatu, zajcdno sa hramovima i većnicama. Podi-
zanje grada uvek označava vrhunac u m csopotam skoj
kosmologiji. Ali, Tijamat je i daljc predstavljala opasnost
jer je stvorila moćnu hordu čudovišta da bi osvetila Ap-
sua. Jedini bog koji jc m ogao da je porazi u žestokoj
borbi bio je Marduk, Ejin veličanstveni sin. Posle žesto-
ke borbe Marduk je stao na Tijamatino ogrom no telo i
raspolutio to džinovsko čudovište da bi stvorio ncbo i
zcmlju koju će nastaniti ljudi. On je uveo zakone i us-
postavio božansko veće da bi učvrstio novi kosmički po-
redak. Naposletku, gotovo kao da se toga naknadno se-
 tio, Marduk je stvorio prvog čoveka tako što je pome-
šao krv jednog od poraženih bogova sa šakom prašine,
a time je pokazao da bogovi nisu izdvojeni u sopstve-
nom božanskom carstvu, već da su i ljudski rod i svet
prirode sačinjeni od iste božanske tvari.
Ovaj mit istražuje proces prom cne kod Ijudi, koji jc
istovetan razvoju bogova. On odražava razvoj mesopo-
tamskog grada-države, nametnutog upotrebom vojne si-
le, koji se odrekao starog poljoprivrednog društva (ko-
je jc u to vreme smatrano nerazvijenim i tromim). Posle
izvojevanc pobede, Marduk je osnovao Vavilon. U sre-
dištu grada stajao je zigurat Esagila, kopija Mardukovog
svetilišta u božanskom svetu. Kao „simbol beskrajnog
neba“, taj zigurat, koji se nadvijao nad svim ostalim agra-
dam a postao je ovozemaljski dom tog boga. Taj grad se
zvao 'JSab -ilan i' („kapija bogova“), mesto gdc božan-
sko ulazi u svet ljudi. U Esagili je bog seo da proslavi
svetu liturgiju „zahvaljujući kojoj svemir postaje uređen,
skriveni svct postaje vidljiv, a bogovi dobijaju svoja me-
sta u svetu . 56 Taj grad tako je m ogao da zameni staru
a x is m un di, koja je povezivala nebo i zcmlju u zlatno
doba.
I u Bibliji su sačuvani mitovi o postanju koji prika-
zuju G ospoda kako stvara svet tako što ubija morsko
čudovištc, nalik na Tijamat.57 Ta vrsta kosm ogonije bila
je popularna kod bliskoistočnih naroda. Ona je izraža-
vala njihovo uverenje da civilizacija podrazumeva ne-
prestanu borbu, ulaganje ogromnih napora protiv nad-
moćnih naprijatelja da bi se sprečio povratak u haotič-
no varvarstvo. Spev tn iim a eliš recitovan je četvrtog da-
'6Enuma Elish, VI: 19, u Sanders, Poems o f Heaven andHell, 99.
” Isaija 27:1; Jov 3:12, 26:13; Psalmi 74:14.
na novogodišnjc svetkovine. Kao i u svakoj mitskoj pri-
či, u njemu je opisan tajanstven i neopisiv događaj koji
se zbio u sveto doba ,,svevremena“ . Nije to bio običan
istorijski događaj, koji se odigrao i okončao. Stvaranje
sveta bilo je trajan proces; božanska borba protiv haosa i
dalje je trajala, a ljudima je bio potrcban upliv božanskih
energija koje su nered i nesreću držale na odstojanju.
U drevnom svetu simbol je postao ncodvojiv od ne-
vidljive stvarnosti na koju se odnosio. Pošto sličnost do-
prinosi uspostavljanju neke vrste identiteta, simbol tu
nevidljivu stvam ost čini prisutnom. Simbolički obred
novogodišnjc svetkovine bila jc drama, koja je, kao i
svaki dobar požorišni d o gad aj,‘ukidala granicc vrcme-
na i ipesta i odvajala publiku i učesnike od njihovih sva-
kodnevnih briga. Bila je to igra svetog privida. Vcrnici
su osećali da su uzdignuti cio bezvremenog nebcskog
carstva kojc je činilo zaleđe njihovog svakodncvnog ži-
vota. Žrtveni jarac je ubijan da bi sc okončala oslabljena
godina na izdisaju; lažna bitka predstavljala je Mardu-
kovu borlju sa Tijamat; a saturnalijama su ponovo oži-
vljavanc snage haosa, tako što je vladar bio ponižen, a
um esto njega je na presto postavljan kralj poklada. Ovo
obredno svrgavanje podseća na psihički slom koji je ša-
man doživljavao tokom inicijacije, kao i na brižljivo or-
ganizovanu regresiju do koje dolazi tokom obrcdnog
preobražaja. U duhovnosti drevnog sveta, simbolični po-
vratak u prvobitni haos neophodan je za svako novo
stvaranje.58
Kao što znamo, priča o postanju ljudima nije pruži-
la činjenične podatkc o nastanku života. U drevnom sve-
w Eliade, Myths, Dream s a n d Mysteries, 80-81; The Myth o f tbe
E tem al Return, 17.
 tu kosmogonijski mit obično je bio recitovan tokom ver-
skog obreda i u izuzetnim trenucima kada je ijudima
bio potreban upliv božanske energije: kada su se suo-
čavali sa nepoznatim na početku novog p o d u h v ata-za
Novu godinu, za vreme venčanja, ili krunisanja. Njego-
va svrha nije bila informativna već prvenstveno terape-
utska. Ljudi su slušali kazivanje nekog kosm ološkog mi-
ta kada su bili suočeni sa bliskom opasnošću, kada su
želeli da okončaju neki sukob, ili da izleee bolesne. Za-
misao svega toga bila je da se spoje sa bezvremenim
energijama koje podržavaju ljudsku egzistenciju. Mit i
prateći obredi bili su podsetnik da stvari često moraju
da krenu nagore prc nego što krenu nabolje, kao i da je
za opstanak i stavaranje neophodna zdušna borbi* .
Druge kosmologije ukazivale su na to da pravo stva-
ranje zahteva samožrtvovanje. U indijskoj vedskoj mito-
logiji postanje je rezultat samožrtvovanja. Puruši, kosmički
div, ponudio je sebc bogovima, koji su gažrtvovali i rastr-
gli; kosmos i društveni staleži koji čine ljudsko društvo
nastali su od njcgovog tela, te su zbog toga smatrani sve-
tim i apsolutnim. U Kini je bio rasprostranjen mit o još
jednom divu, koji se zvao Pan Ku, i koji je radio 36.000
godina da bi stvorio svet pogodan za život, a potom je
umro, iscrpljen od napora. Ovaj motiv prisutan je i u bli-
skoistočnim mitovima o borbama. Tijamat, Mot i Levija-
tan nisu zli već, jednostavno, ispunjavaju svoju kosmič-
ku ulogu. Oni moraju da umru i da budu rastrgnuti na
komade pre nego što se uređeni kosmos pojavi iz haosa.
Opstanak i civilizovano društvo zavise od smrti i unište-
nja drugih, a ni bogovi ni ljudi ne mogu da budu pravi
stvaraoci ako nisu spremni da se žrtvuju.
Do tada je mitologijagotovo u potpunosti bila usred-
sređena na prvobitne podvige i borbe bogova, ili arhe-
tipskih predaka iz prvobitnog vremena. Međutim, urbani
mitovi počeli su da posežu za istorijskim svetom. Budući
da su sada mogli više da se pouzdaju u svoju domišljatost,
ljudi su počcli da doživljavaju sebe kao nezavisne činiocc.
Njihova sopstvena dela izbila su u prvi plan, a bogovi su
bivali sve dalji. Pesnici su počeli ponovo da mmače starc
priče. Takav razvoj događaja možemo da uočimo u vavi-
lonskom spevu poznatom kao Ep o Gilgam ešu. Gilgameš
je vcrovatno bio istorijska ličnost, a živeo je oko 2600. go-
dinc pre n. e.: naveden je u spisima kao peti kralj Uruka u
južnoj Mesopotamiji, a kasnije je postao narodni junak. U
najranijim legcndama prikazane su Gilgamešove pustolo-
vine sa njcgovim slugom Enkiduom. One-obuhvataju ti-
pičrie junačke i šajuanske podvige, kao što su borbe sa
čudovištima, poseta donjem svetu i razgovor sa boginjom.
Kasnije su te priče dobile dublji smisao i prerasle u priče o
potrazi za večnim životom. Međutim, u konačnoj verziji
tog speva, napisanoj oko 1300. godine pre n. e., taj mit
Lstražuje ograničenja i smisao ljudske kulture.
Na početku speva vidimo Gilgameša kao čoveka koji
je zastranio. U njegovom srcu besni oluja, počeo je da
zlostavlja svoj narod, koji moli bogove za pom oć. Medu-
tim, značajno je to što bogovi više nisu voljni da se nepo-
sredno mešaju u Ijudske poslove, pa um esto toga deluju
prcko posrednika. Da bi podarili Gilgamešu nešto ozbilj-
no sa čime bi m ogao da se nadmeće, oni stvaraju Enki-
dua, divljeg, primitivnog čoveka koji besno juri kroz pri-
rodu. Tela prekrivcnog rundavim kr/nom, raščupane ko-
se, nag, Enkidu, koji sc hrani travom i pije barsku vodu,
jeste „čovek onakav kakav je bio na početku",59 kome je
w Tbe Epic o f Gilgamesb, I:iv:6, 13, 19, Myths from Mesopota-
mia, Creation, the Flood, Gilgamesb, a n d Otbers (prev. Stephanie
Dalley, Oxl'ord. 1989), 55.
 prijatnije društvo životinja nego društvo Ijudi. Da bi
ukrotio Bnkidua Gilgameš šalje prostitutku Šamhat da
ga poduči civilizovanom ponašanju. Posle šest noći pro-
vedenih sa Šamhat, Hnkidu shvata da je njegova veza sa
prirodnim, životinjskim svetom raskinuta. Postao je ci-
vilizovan, ali to ne podrazumeva sam o gubitak već i do-
bitak. Enkidu je ,,ukroćen“, ali je postao i „produho-
vljcn" i „nalik bogu".60 Stekio je mudrost i manire koji
će mu omogućiti da uživa u otm enom životu Uruka,
koji je toliko različit od prirodnog stanja Ijudskog roda
da izgleda božanski. . ,
Gilgameš i Enkidu postaju prijatelji i kreću u pusto-
lovine. Tokom svojih lutanja oni sreću Ištar. U ptarijoj
mitologiji brak sa boginjom majkom često je ozndčavao
vrhovno prosvetljenje i vrhunac junakovog traganja, ali
Gilgameš odbija Ištar. Tli je reč o oštroj kritici tradicio-
nalne mitologije, koju gradski ljudi više nc doživljavaju
kao celovitu. Gilgameš civilizaciju nc doživljava kao de-
lo bogova. Ištar je uništiteljka kulture: ona je nalik na
vreću za vodu koja nakvasi onoga koji je nosi, nalik na
cipelu koja žulja onoga koji je nosi i nalik na vrata koja
ne mogu da zaštite od vetra.61 Nijedna ocl njenih veza
nije bila trajna; ona je uništila svakog od svojih Ijubav-
nika.62 Smrtnicima je bolje bcz tih pogubnih susreta s
neodgovornim bogovima. Gilgameš, civilizovani čovek,
proglašava svoju nezavisnost od bogova. I za bogove i
za Ijude bolje je cla svak ide svojim putem.
Ištar se sveti, i Enkidu se razboli i umrc. Gilgameš
pati. Skrhan saznanjem da i sam mora da umrc, scća se
60 Isto, I:iv:30—36, str. 56.
61 lsto, VI:ii:l-6, str. 78.
42 Isto, VI:ii:l l —12, str, 78-79.
da je preživeli u potopu - koji se u ovom spevu zove
Utnapištim - dobio večni život i kreće da ga poseti u
Dilmunu. Međutim, ljudi ne mogu da se vrate na prvo-
bitnu duhovnost, i traganje za svetom bogova predsta-
vlja kulturnu regresiju; Gilgameš luta poljima, neobri-
jan, čupav i odeven sam o u lavlje krzno. Kao šaman, on
kroz nenascljene zemlje sledi putanju sunca, ima viziju
donjeg sveta i traži „tajno znanje bogova“63. Ipak, kada
naposletku stigne u Dilmun, Utnapištim mu objašnjava
da bogovi više neće ukidati zakone prirode u korist oda-
branih ljudi. Stari mitovi više ne mogu da posluže kao
putokaz za ostvarivanje Ijudskih tcžnji. Prilikom njcgo-
ve posete Dilmunu dolazi do izokretanja starog mitskog
prištupa.61 U A frah azisu priča o potopu ispričana je iz
ugla bogova, a ovde Utnapištim razmišlja o sopstvenim
iskustvima, o praktičnim poteškoćam a koje je imao da
porine svoj čamac i o sopstvenoj reakciji na pustošenje
izazvano potopom . Dok su stari mitovi bili usredsređe-
ni na božanski svet, a ne toliko na prolazne dogadaje i
likove, u ovom mitu istorijska ličnost Gilgamcš poseću-
je mitskog Utnapištima. Istorija je poscgla za mitologi-
jom kada su bogovi počeli da se povlače iz sveta ljudi.65
Umesto da dobije poverljiva obavcštenja od bogo-
va, Gilgameš će naučiti bolnu lekciju o ograničenjima
Ijudskog roda. On se žurno vraća u civilizaciju: kupa se,
odbacuje lavlje krzno, češlja kosu i oblači čisto odelo.
Od tog trcnutka on će se usrcdsrediti na izgradnju zidi-
na Uruka i negovanje civilizacijskih veština. On sam će
a Isto, IX:vi:4, str. 118.
M David Damrosch, The Narrative Covenant. Transformations
ofGenre in the Groiuth o f Biblical Literature (San Farncisco, 1987),
88-118.
6S Epic o f Gilgamesh, Xl:ii:6-7 u Dalley, 113-
umreti, ali pom oću tih spom enika ostvariće besmrtnost, svega on oga što je suprotno trezvenom, m uškom eto-
a posebno zahvaljujući otkriću pisma, koje će omogući- su p o lisa .
ti da njegova dostignuća budu zabeležena za naredna Život u gradu izazvao je promene u sferi mitologije.
pokolenja.66 Dok je Utnapištim m udrost stekao zahva- Bogovi su izgledali daleki. Stari obredi i priče sve su
Ijujući razgovoru s bogom, Gilgameš je naučio da o sop- manje uspevali da obične ljude prenesu u božansko car-
stvenom iskustvu razmišlja bez božanske pomoći. Izgu- stvo, koje je nekada izgledalo tako blizu. Ljudi su sve
bio je neke zablude, ali je stekao „celovitu mudrost ', više odbacivali zablude koje su davale snagu njihovima
vrativši se „umoran, ali najzad pom iren sa sudbinom “.67 precima. Kako su gradovi postajali organizovaniji, odr-
On se udaljio od drevne mitske vizije, ali i istorija može žavanje poretka delotvornijc, a pljačkaši i razbojnici bi-
da ponudi utehu. vali kažnjavani, činilo se da bogovi svc m anje brinu i
Do sličnog prcvrednovanja starih mitskih ideala do- mare za usud Ijudi. Nastao je duhovni vakuum. U poje-
šio je i u Grčkoj. Mit o Adonisu, na primer, prepričava dinim delovima civilizovanog sveta došlo je do slablje-
priču o Dumuziju i Ištar i pretvara je u politički mit.68 nja stare duhovnosti, a nije se pojavilo ništa novo što bi
Adonis nije u stanju da postane gradanin. Taj bezjiadc- zauzclo njeno jn csto. Naposletku je ta duhovna kriza
žni lovac ne bi prošao na obredim a inicijacije u kojima dovela do još jednog velikog preobražaja.
su grčki mladići postajali gradani, a koji su često bili
zasnovani na lovačkim zadacima. Rob dveju boginja,
on se nikada ne izdvaja iz ženskog sveta. Grčki građani
su bili vezani za p o lis preko porodice, ali Adonis je
dete nastalo rodoskvrnjenjem, činom koji narušava po-
rodični ideal, i on ne uspeva da zasnuje sopstvenu po-
rodicu. Njegov neodgovorni način života bliži je tirani-
ji, obliku vlasti u kom e je kralj iznad zakona i koji su
Atinjani odbacili. Vladajući krugovi sačinjeni od mu-
škaraca prezirali su svetkovinu u čast Adonisa, praće-
nu neobuzdanim naricanjem žena. On je, ukratko, bio
politički nazadan, a Atinjanima je m ogao da pom ogne
da definišu sebe zahvaljujući tom e što je bio oličenje
“ Isto, 1:9-12, 25-29, str. 50.
67 Isto, 1:4-7, str. 50.
68 Robert A. Segal, „Adonis: A Greek Eternal Child" u Dora C.
l’o z z i j John M. Wickersham (ur.), Myth anti tbe Polis (Ithaca, New
Žyork i London, 1991), 64-86.

Aksijalno doba
(°k o 800. do 200. godine pre n. e.)
Oko osm og veka pre n. e. duhovna kriza je zah,vatala
sve veće prostranstvo, a u četiri različita regiona irrtpre-
sivan niz proroka i mudraca počeo je da traži novo reše-
nje. Nemački filozof Karl Jaspcrs nazvao je to razdoblje
„aksijalnim dobom “69, jer se ispostavilo da je reč o pre-
kretnici u duhovnom razvoju čovečanstva; uvidi stečeni
u to doba nadahnjuju Ijude sve d o današnjih dana.70 U
to doba nastala je religija kakvu poznajem o danas. Lju-
di su postali svesni svoje prirode, svog položaja i svojih
ograničenja sa jasnoćom kakvoj do tacla nije bilo ravne.
Pojavili su se novi religijski i filozofski sistemi: konfuči-
janizam i taoizam u Kini; budizam i hinduizam u Indiji;
monoteizam na Bliskom istoku i grčki racionalizam u
Evropi. Te aksijalne tradicije vezuju se za takve Ijude
kao što su veliki jevrejski proroci iz osm og, sedm og i
šestog veka; za m udrace iz U pan išada i Budu (oko 563-
Rec „aksijalno upućuje na axis mundi, osovinu sveta. te da-
kle na svojevrsnu duhovnu vertikaiu. U pitanju je doba koje je, u
duhovnom smislu, bilo presudno za našu civilizaciju. -Prim . prev.
Karl Jaspers, Tbe Origirt a n d Goal o f History (prev. Michaei
Bullock, London, 1953), 1-78.
K ratka istorija mita 61
483) u Indiji; za Konfučija (551-479) i autora Tao te
đ in ga u Kini;71 i za grčke pisce tragedija iz petog veka i
filozofe Sokrata (469-399), Platona (oko 427-347) i Ari-
stotela (oko 384-322).
Mnogo toga u vezi sa aksijalnim dobom ostalo je
tajanstveno. Ne znam o zašto su u to bili uključeni sam o
Kinezi, Indusi, Grci i Jevreji, ni zašto se ništa slično nije
pojavilo u Mesopotamiji, ili Egiptu. Sasvim je sigurno
da su aksijalni regioni bili zahvaćeni političkim, društve-
nim i ekonomskim previranjima. Bilo je ratova, progo-
na, pokolja i uništavanja gradova. Razvijala se, i nova
tržišna privreda: moć je sa sveštenika i kraljeva prešla
na trgovce, a time je stara hijerathija bilat poremećena.
Sve t<; nove vene nisu se pojavile u udaljenim pustinja-
ma ili planinskim utočištima već u okruženju u kome
su vladali kapitalizam i visoke finansije. Pomoću tih pre-
viranja, međutim, ne može se u potpunosti objasniti
aksijalna revolucija, koja je ostavila neizbrisiv trag na
odnos ljudi prema sebi samima, jednih prem a drugima
i prem a svetu koji ih okružuje.
Svi aksijalni pokreti imali su zajedničke osnovne ele-
mente. Oni su bili bolno svesni patnji za koje im se čini-
lo da su neizbežan deo Ijudskog života, i svi su naglaša-
vali potrebu za produhovljenijom religijom koja ne za-
visi tako snažno od spoljnih obreda i prakse. Novost je
bila njihova briga za individualnu svest i moral. Od tog
trenutka više nije bilo dovoljno brižljivo izvoditi uobi-
čajene obrede već su vernici morali i da se prem a svo-
jim bližnjima ophode sa poštovanjem. Svi mudraci ustuk-
71 Autor Tao te đinga, koji je postao poznat tek sređinom trećeg
veka, koristio je kao pseudonim ime izmišljenog mudraca Lao Cea,
za koga se često mislilo da je živeo u poznom sedmom iii šestom
veku.
nuli su pred nasiljem svog vremena i propovedali su
etiku samilosti i pravde. Podučavali su svoje sledbenike
da istinu traže u sebi i da se ne oslanjaju na pouke sve-
štenika i drugih verskih stručnjaka. Ni u šta ne treba
imati poverenja, sve treba dovoditi u pitanje, a stare vred-
nosti, koje su se nekada podrazumevale, moraju se pod-
vrči kritičkom preispitivanju. Jed n a od oblasti koja je
zahtevala preispitivanje bila je, naravno, mitologija.
U pogledu odnosa prem a drevnim mitovima, svaki
od aksijalnih pokreta zauzeo je pom alo drugačije sta-
novište. Neki su bili neprijateljski nastrojeni prcma od-
ređenim mitskim tokovima; drugi su zauzeli stav lais-
sez-faire. Svi su svojim mitovima podarili unutr^šnje i
etičko značenje. Sa pojavom gradskog života mitdcJgija
se više nije m ogla prihvatati bez ikakvih ograda. Ljudi
su nastavili da je kritički preispituju, ali kada bi se suo-
čili sa tajnom duše, otkrili bi da se i dalje instinktivno
okreću starim mitovima. Te priče je m ožda trebalo pre-
praviti, ali je još postojalo osećanje da su one neophod-
ne. Ako bi zahtevniji reformatori zabranili neki mit, on
bi se u. pojedinim slučajevima kasnije uvukao u taj si-
stem u donekle izmenjenom obliku. Čak i u napredni-
jim verskim sistemima Ijudi su otkrili da ne mogu bez
mitologije.
Međutim, ljudi više nisu mogli d a dožive sveto tako
lako kao njihovi preci. Bogovi su već počeli da se povla-
če iz svesti nekih od prvih stanovnika gradova. Ljudi iz
aksijalnih zemalja i dalje su žudeli za onostranim, ali im
se sveto sada činilo dalekim, pa čak i stranim. Jaz je sa-
da razdvajao smrtnike i bogove. Oni više nisu imali istu
prirodu; više nije bilo m oguće verovati da su bogovi i
ljudi nastali iz iste božanske tvari. U ranim jevrejskim
mitovima sm atralo se da Bog može da obeduje i razgo-
vara sa Avramom kao prijatelj72, ali kada su se susreli sa
tim istim bogom , kod proroka iz aksijalnog doba to je
izazvalo strašan potres, usled čega tm je život bio ugro-
žen, ili su imali osećanje da su zanemeli i zgrom ljeni.73
Činilo se da je do vrhovne stvarnosti nem oguće dospe-
ti. U Indiji su budisti smatrali da mogu da uđu u sveti
mir nirvane sam o ukoliko protiv svoje normalne svesti
povedu strašnu borbu pomoću vežbi joge, koje su bile
nedostupnc običnim ljudima, d o k su đaini primenjivali
tako strogu askezu da su ncki od njih umirali od gladi.
U Kini jc Konfučije verovao da jc tao, vrhovna stvarnost,
tako otudena od sveta Ijudi da je bolje ne g'ovoriti o
njoj.74 Ovo radikalno različito w:rsko iskustvo značilo je
da' mitologija višp ne može lako da govori o božanskom
na s'tari antropomorfni način.
Kina se nije m nogo pojavljivala u ovoj našoj raspra-
vi, jer Kinezi u svojoj razvijenoj kulturi nisu pripovedali
priče o bogovima. Nije bilo priča o božanskoj borbi,
bogovima koji umiru, ili o svetim brakovima; nije bilo
zvaničnih panteona, kosmogonije, niti antropomorfnih
bogova. Gradovi nisu imali svoje bogove zaštitnike niti
gradske kultove. Međutim, to ne znači da kinesko dru-
štvo nije imalo mitsku potku. Obožavanje predaka bilo
je od suštinskog značaja i ukazivalo je na svet koji je
prethodio svetu ljudskih bića. Obredi namenjeni pre-
minulim rođacima pružali su Kinezima m odel idealizo-
vanog društvenog poretka koji je bio osm išljen kao po-
rodica, a njime su upravljala načela doličnosti. U reka-
ma, zvezdama, vetrovima i usevima boravili su duhovi
72 Postanje 18.
73 Isaija 6:5; Jeremija 1:6-10; Jezekilj 2:15.
74 Confucius, Analects 5:6; 16:2.
 koji su živcli u m eđusobnom skladu i povinovali se bo-
gu neba, Tiju (kasnije je bio poznat i kao Tien, ,,nebo“).
Za razliku od drugih bogova neba, kineski vrhovni bog
nije iščezao. On je dobio istaknutiju ulogu u vreme di-
nastije Šang (od oko 1600. godine do sredine jedanae-
stog veka pre n. e.). Carev legitimitet proizilazio je iz
činjenice da je sam o on imao pristupa Tiju/Tienu, a on
je, prema načelima večno istinite filozofije, bio ovoze-
maljski pandan boga; taj je mit opstao u kineskoj kultu-
ri sve do revolucije 1911. godine. ZemaJjsko uredenje
bilo je istovetno uređenju na nebu; caru su pomagali
ministri, baš kao što su T'ienu u upravljanju kosm osom
pomagali bogovi elemenata.
Izgleda da su Kinezi otkrili aksijalrii etos preJtpri-
padnika drugih kultura. Godine 1126. prc n. e. ljudi iz
doline reke Vej, u današnjoj provinciji Šensi, zbacili su
dinastiju Šang i uspostavili dinastiju Ču. Pripadnici di-
nastije Ču su tvrdili da je poslednji car iz dinastije Šang
bio moralno iskvaren i da je T'ien, zabrinut zbog patnje
Ijudi, ovlašćenje dao dinastiji Ču - a tim mitom je T'ien
poprim io etička svojstva. Nebeski poredak je u vreme
dinastije Ču bio slavljen u složenim obrednim ceremo-
nijama, praćcnim prelepom muzikom. Ta liturgija je do-
življavana kao cpifanija društvenog sklada, koji je i sam
po sebi bio božanski. Svi učesnici, i živi i mrtvi, morali
su da se povinuju tim ceremonijama. Sva bića - duhovi,
preci i Ijudi - imala su svoje posebno mesto; svako je
morao da podredi svoje naklonosti, nenaklonosti i lič-
ne sklonosti tim obreclima, zahvaljujući kojima je savr-
šeni poredak svemira postajao stvaran u nesavršenom
životu ljudi. Važni su bili obredi, a ne glumci; svaki po-
jedinac osećao je da je uvučen i uključen u uzvišeni svet,
koji je bio osnova kako kosm osa tako i njihove države.
Međutim, u vreme Konfučija dinastija Ču je već pro-
pala, a stari poredak je bio uništen. Konfučije je to bez-
vlašće pripisao zanemarivanju obreda i prihvaćenih nor-
mi ponašanja (/i'), pomoću kojih su ljudi naučili kako da
se ophodc jedni prema drugima. Doličnost je bila odba-
čena, a ljudi su bili usmereni sam o na svoje sebične inte-
rese. Neki stari mitovi ukazivali su na to da je stvaralaštvo
zasnovano na samožrtvovanju, ali su aksijalni mudraci
doprineli da etičke posledice tog uvida postanu očigled-
nije. Samožrtvovanje su morali da primenjuju u svom
svakodnevnom životu svi koji su želeli da postanu bolji
ljudi.75 Konfučije je u stari kineski etos uveo aksijalnu
vrlinu saosećanja. On je promovisao ideai žen a („čoveč-
nos'ti"), koji jc p d ljudi zahtevao da „vole druge“76. On je
prvi objavio zlatno pravilo „čini datgim a ono što bi želeo
da drugi čine tebi"77. Aksijalni duh je nametao unutra-
šnje promišljanje i samoispitivanje, svesnu analizu du-
bljih kutaka bića. Ne možete da postupate ispravno pre-
ma drugima ukoliko najpre ne preispitate sopstvene po-
trebe, pobude i sklonosti; ispravno poštovanje drugih zah-
teva proces šu (,,uzajamnost“).78
Medutim, Konfučije je shvatio da tako nešto ne mo-
že da se postigne sam o svesnom upotrebom volje, ili ra-
75 Nažalost, upotreba inkluzivnog jezika ovde nije podesna. Kao i
većina aksijalnih mudraca, Konfučijc nije imao mnogo vremena za že-
ne. (Inkluzivni jczik koji autorka pominje odnosi se na njcnu doslednu
upotrebu sintagme men an d ivomen umesto nekada u engleskom jezi
ku uobičajene reči men, u značenju Ijudi, čovečanstvo. Kako u našem
jeziku postoje zasebni oblici množine za reči čovek, žena i muškarac.
prilikom prevođenja ovc knjige sintagma muškarci ižene je izostavlje
na, a upotrebljen je ncutralni oblik množine Ijudi. - Prim. prev.)
76 Confucius, Analects 12:22; 17:6.
77 Isto, 12:2.
78 Isto, 4:15.
 cionalnim razmišljanjcm. Apsolutno prcvazilaženje sebič-
nosti može se postići sam o preko alhemije obreda i mu-
zike, koja, kao i svaka velika umetnost, preobražava lju-
de na nivou koji je dublji od cerebralnog.79 Ipak, nije bilo
dovoljno jednostavno učestvovati u obredima: bilo je neo-
phodno razumeti duh koji se nalazi u njihovoj osnovi,
što je dovodilo do stava ,,prepuštanja“ ('žang) drugima
da bi se savladala gordost, ozlojedenost i zavist.80 Dok bi
se vemici klanjali dmgim učesnicima, povinujući se zah-
tevima obreda, i prcpuštali vođstvo dm gim a kada je to
bilo neophodno - a sve to uz pratnju uzvišene muzike -
učili bi kako da se ophode prema svojim bližnjima u sva-
kodnevnim poslovima i odnosima. Konfučije se ugledao
na poučne primcre iz prošlosti. Kinezi nisu imali pfli6e o
bogovima, ali su poštovali junake svoje kulture, koji su
zapravo bili mitski likovi za koje se smatralo da su istorij-
ski. Kod Konfučija su među junacima posebno mesto za-
uzimala dva od pet mudrih careva iz drevne prošlosti.
Prvi je bio Jao, koji ne samo da je naučio Kineze kako da
na ispravan način koriste obrede i muziku već je i na
delu pokazao da poseduje vrlinu koja podrazu meva žang.
Pošto je smatrao da nijedan od njegovih sinova ne zaslu-
žuje da bude vladar, on je za svog naslednika odabrao
čcstitog seljaka Šuna. I Šun je pokazao izuzetnu nesebič-
nost kada je nastavio da voli svog oca i braću i da ih uva-
žava i poštuje, iako su oni pokušali da ga ubiju.
Međutim, za Konfučija je obrcd, ako je pravilno shva-
ćen, bio važniji od tih mitskih priča. Do sličnog razvoja
došlo je i u vedskoj Indiji, gde su obredi žrtvovanja bacili
u zasenak bogove kojima su žrtve prinošene. Bogovi su
79 IstO,8:8.
""IstO, 3:26; 17:12.
se postepeno povlačili iz svesti vernika, a reformatori iz
osm og veka pre n. e. osmislili su novi obred u komc je
usamljena jedinka bila u prvom planu. Od tada Ijudi više
nisu mogli da se uzdaju u pom oć bogova; u obrcdnoj
areni, morali su da sami za sebe stvore uređeni svet. Sila
prizvana na ovim ceremonijama, koja je bila poznata pod
nazivom brahm an, doživljavana je kao toliko nadmoćna
da se smatralo da je ona krajnja stvarnost koja leži izvan
domašaja bogova i održava postojanje sveta. Čak i danas,
verska svetkovina može da izazove ushićenje koje Indusi
nazivaju an y a m an as, „druga svest“, koja se veom a razli-
kuje od normalne, profane svesti. Naglasak koji su Indu-
si i Kinezi stavljali na obred podsoća nas ponovo na to da
se mit ne može posmatrati izvan tog konteksta. Mit i kult-
na praksa su ravnopravni, a oba pomažu prenošenju do-
življaja svetog i obično to postižu zajcdno, ali ponckad
obred zauzima prvo mesto.
Aksijalni mudraci su, isticali treći element. Da bi-
sm o razumeli pravi sm isao mita, m oram o ne sam o da
izvodimo obrede koji mu daju emotivnu snagu već mo-
ramo i da postupam o na način koji je ispravan sa stano-
višta etike. Ukoliko naš svakodnevni život nije prožet
onim što je Konfučije nazivao žen, žan g i šu, mit poput
onog o Jaou ili Šunu ostaće apstraktan i maglovit. U
vedskoj Indiji obredne radnje nazivane su k arm a (,,po-
stupci"). Budu, međutim, nije zanimao žrtveni obrcd.
On je redefinisao karm u kao namere koje podstiču na-
ša svakodnevna dela.81 Naše pobude su unutrašnja kar-
m a, mentalna dela koja su daleko važnija od poštova-
nja obreda i podjedn ako važna kao i spoljašnja dela.
Bila je to revolucija tipična za aksijalno razdobljc, a
81 Anguttara Nikaya 6:63.
 zahvaljujući njoj doživljaj, kako m orala tako i mitolo-
gije, postao je dublji i ličniji. Mit je uvek nam etao dela-
nje. Aksijalni m udraci pokazali su da pun značaj mita
neće biti otkriven ukoliko ne vodi ka praktičnoj pri-
meni saosećanja i pravičnosti u svakodnevnom životu.
I autor Tao te đin ga iz petog veka pre n. e., koji se
tradicionalno naziva Lao Ce, imao je negativan stav prema
tradicionalnom obrcdu. Umesto na li, on se oslanjao na
vežbe koncentracije slične indijskoj jogi. Civilizacija je gre-
ška, bio je uveren Lao Ce, koja je ljude skrenula sa pravog
puta (tao ). Iao Ce se ugledao na zlatno doba jednostav-
nog ratarskog života, kada su Ijudi živeli u malenim sclima
bez tehnologije, umetnosti ili kulture, i bez rata.82 To zlat-
no doba, verovali su Kinezi, okončalo se smrću kultuTnog
junaka Šen Nunga, koji je, i sam plativši za to veliku cenu,
naučio Ijude da se bave poljoprivredom. Šen Nung jc lič-
no probao sve biljke da bi otkrio koje su jestive, a jednom
prilikom otrovao se sedamdeset puta u toku samo jednog
dana. U trećem veku pre n. e., kada su moćnija carsrva već
počela da guiaju male države i zajednice u nizu razomih
ratova, mit o Šen Nungu se promenio. On jc smatran ide-
alnim vladarom. Pričalo se da je on upravljao decentrali-
zovaniin carstvom, da jc orao svoja polja zajedno sa svo-
jim podanicima i da je vladao bez ministara, zakona ili
kazni. Idcalistički nastrojeni pustinjaci odricali su se jav-
nog života da bi iznova ostvarili ideal Šen Nunga, a Tao te
ciing, koji je posvećen vladaru male državc, daje slićan sa-
vet. Najbolje je povući se, pritajiti se i ne činiti ništadok se
velike sile ne iscrpe.
Međutim, kao i sve aksijalne učitelje, Lao Cea nisu
zanimalc sam o praktične strane opstanka već kako naći
82 Tao te cting. 80.
izvor onostranog mira usred ovozemaljskih nemira. On
je težio ka vrhovnoj stvamosti, ka taou, koji je iznad
bogova i nalazi se u neiskazivoj osnovi svega što posto-
ji. Tao prevazilazi sve što m ožemo da zamislimo, a ipak,
ako negujem o unutrašnju prazninu, bez sebičnih želja i
bez pohlepe, i živimo u skladu sa sam ilošću, bićemo u
skladu sa taom, i na taj ćemo način doživeti preobražaj.
Kada se budem o odrckli etosa civilizacije koja uvek na-
meće neki cilj, bićemo u skladu sa načinom na koji stva-
ri treba da budu.83 Baš kao što se Lao Ce poziva na zlat-
no doba Šen Nunga kada opisuje idealno uređenjc, i da
bi dočarao tao on se poziva na tradicionalnc mitove (koji
su m ožda bili u opticaju u narodnoj kulturi). Tao je iz-
vor života, savrjjeni predak, ali i majka. Preistorijski Iju-
di su veliku majku smatrali svirepom i nasilnom, ali Lao
Ce joj u skladu sa novim aksijalnim duhom, pripisuje
svojstvo samilosti. O na se povezuje sa nesebičnošću ko-
ja je neodvojiva od pravog stvaralaštva.84 Preistorijski Iju-
di su ponckad oponašali povratak u matericu tako što
su kopali podzemnc tunele. Lao Ce zamišlja mudraca,
savšeno ljudsko biće, kako obavlja taj povratak tako što
se prilagođava putu svemira.
I Lao Ce i Buda bili su spremni da iskoriste stare
mitove da bi pomogli Ijudima da razumeju nove ideje.
Verujući da je žrtvovanje životinja ne sam o beskorisno
već i okrutno, Buda je osuđivao vedske obrede, ali je
bio tolerantan prema tradicionalnoj mitologiji. On je
verovao da bogovi više nisu delotvorni, ali je u speo da
ih bez m nogo buke odgurne na stranu i nije osećao ni-
kakvu potrebu da pokrene ideološku ofanzivu protiv
83 Isto, 25.
** Isto, 6, 16, 40, 67.
 njih. On je bogovima podario i novi, simbolički značaj.
U nekim pričama o njegovom životu, čini sc da su bo-
govi kao što su Brama, vrhovno božanstvo, ili Mara, go-
spodar smrti, odraz njegovih unutrašnjih stanja, ili oli-
čenje sukobljenih mentalnih sila.85
Ipak, proroci Izrailja nisu mogli da zauzmu tako opu-
šten stav. Oni su osećali da su primorani da se žestoko
bore protiv starih mitova koje su smatrali nespojivim sa
svojom aksijalnom reformom. Vekovima su Izraelićani uče-
stvovali u obrednom i mitskom životu Bliskog istoka, obo-
žavajući Astartu, Baala i Ištar zajedno sa svojim sopstve-
nim bogom, Jahveom. Međutim, sađa kada im se činilo da
je Jahve tako dalek, proroci, kao što su Osija, Jeremija i
Jezekilj, sproveli su korenito preispitivanje starih antrtipo-
morfnih mitova. Pošto im se činilo da su stare priče pni-
zne, proglasili su ih lažnim. Njihov bog Jahve, naspram
čije su nadmoćne onostranosti te stare priče izgledale tri-
vijalno, bio jeje d in i bog. Proroci su započeli raspravu pro-
tiv stare religije. Sam Jahve prikazan je kao da je primoran
da se ratobomo nadmeće za vođstvo u božanskom veću,
ukazujući na to da njegova braća bogovi zanemaruju aksi-
jalne vrline pravde i samilosti i da će, stoga, postepeno biti
izbacivani, umirući kao smrtnici.“ Kulturni junaci, kao.što
su Isus Navin, David i kralj Josafat, prikazani su kako nasil-
no guše lokalne paganske kultove,87 a idolima Baala ili
Marduka rugaju se jer su ih stvorili Ijudi i jer su sačinje-
ni sam o od zlata i srebra, a napravile su ih zanatlije za
sam o nekoliko sati.88
a'J a la k a 1:54-63; Vinaya: M abavagga 1:4.
86 Psalam 82.
87 Druga knjiga dnevnika 34:5-7.
“ Osija 13:2; Jercmija 10; Psalm i31:6; 115:4-8; 135:15.
Naravno, na taj je način bliskoistočni paganizam bio
omalovažavan. Međutim, istorija religije pokazuje da mit
Ijudima postaje odbojan onog trenutka kada prestane
da im pruža nagoveštaj onostranog. Monoteizam, vero-
vanje u sam o jednog boga, u početku je podrazum evao
borbu. Mnoge Izraelićane i dalje su mamili stari mitovi,
pa su morali d a se bore protiv te privlačnosti. Osećali
su da su bolno odvojeni od mitskog sveta svojih suseda
i da postaju izopšteni. Kakvom su pritisku bili izloženi
m ožemo da vidimo u mukama Jerem ije, koji je svog bo-
ga doživeo kao bol od koga mu se svaki ud grčio, ili u
čudnoj sudbini Jezekilja, čiji je život postao oličenje ko-
renitog raskida sa prošlošću. Bog naređuje Jezekilju da
jede kal; zabrapjuje-mu da oplakuje svoju mrtvu ženu;
od svega toga Jezekilja spopada strašna, nekontrolisana
drhtavica. Aksijalni proroci su osećali da vode svoj na-
rod u jedan ncpoznati svet, u kome se ništa nije m oglo
prihvatiti zdravo za gotovo, a uobičajene reakcije bile
su uskraćene.
Ipak, naposletku su te muke zam enjene spokojnim
poverenjem, i nastala je religija koju danas nazivamo
judaizmom.
Ironijom sudbine, ta novostečena sam ouvcrenost
pojavila se posle jedne velike katastrofe. Godine 586.
vavilonski kralj Navukodonosor osvojio je grad Jerusa-
lim i uništiojahveov hram. Mnogi Jevreji prognani su u
Vavilon, gde su se izgnanici suočili sa visokim zigurati-
ma, bogatim obrednim životom tog grada i ogromnim
hramom Esagila. Medutim, upravo je tu paganstvo iz-
gubilo svoju privlačnost. Taj novi duh uočavam o u pr-
vom poglavlju Postanja, koje je verovatno napisao pri-
padnik takozvane svešteničke škole, a koje se može či-
tati kao razložna, m im a rasprava uperena protiv starih,
 ratobornih kosmogonija. Ovaj novi mit o postanju, na-
pisan staloženim, odmerenim proznim jezikom, hlađ-
no i podozrivo gleda na vavilonsku kosmologiju. Za raz-
liku od Marduka, bog Izraelićana ne mora d a vodi očaj-
ničku borbu da bi stvorio svet; on bez imalo napora
stvara sve, jednostavnom zapovešću. Sunce, mesec, zve-
zde, nebo i zemlja nisu samostalni bogovi, neprijatelj-
ski raspoloženi prem ajah veu. Oni su mu podređeni i
stvoreni su iz čisto praktičnih razloga. Morsko čudovi-
šte nije Tijamat, već božje stvorenje koje izvršava njego-
va naredenja. Jahveov čin stvaranja je toliko nadmoćan
u odnosu na Mardukov da ne mora da se ponavlja ili
obnavlja. Dok su vavilonski bogovi učestvovaii u nepre-
stanoj borbi protiv sila haosa, a za obnovu energijt»bili
su im potrebni obredi izvođeni u okviru novogodišnje
svetkovine, Jahve jednostavno može sedm og dana da
se odmori, pošto je obavio svoj posao.
Međutim, Izraelićani su vrlo rado koristili staru bli-
skoistočnu mitologiju kada bi im to odgovaralo. U Knji-
zi izlaska prelaz preko Crvenog mora prikazan je upra-
vo kao neki mit.w Zagnjurivanje u vodu tradicionalno je
korišćeno kao obred inicijacije; i drugi bogovi su razđe-
lili more napola kada su stvarali svet - premda ono što
nastaje u mitu o izlasku nije kosm os već narod. Prorok
koga nazivamo Drugim Isaijom, koji je prorokovao u
Vavilonu sredinom šestog veka, izražava jasan, nedvo-
smislen monoteizam. Nema tu nikakvih disonantnih to-
nova; on nimalo ne sum nja u to da je Jahve jedini bog;
antagonizam je nestao. Ipak, on se priseća drevnih mi-
tova o stvaranju sveta u kojima je Jahve prikazan kako
se, baš kao i bilo koje drugo bliskoistočno božanstvo,
bori protiv morskih nemani da bi stvorio svet, pri čemu
on tu pobedu nad prvobitnim morem izjednačava sa Ja-
hveovim razdvajanjem Crvenog mora u vreme Izlaska.
Izraelićani mogu da očekuju sličnu predstavu božanske
moći i u svom vremenu, jer Bog treba da ih povede u
suprotnom smeru u odnosu na izlazak i da ih vrati kući.
Vavilonski MitovEpa o G ilgam ešu povezao je drevnu isto-
riju i mitologiju, ali Drugi Isaija ide još dalje. On povezu-
je prvobitne podvige svog boga sa tekućim događajima.90
U Grčkoj je razvoju aksijalnog doba podsticaj pru-
žio logos (razum), koji je delovao na drugačij^m du-
hovnom nivou u odnosu na mit. Dok je mitu neophod-
no ili emotivno učešćc ili ncka vrsta obređnog m im esi-
sa d'abi uopšte,im ao smisla, logos pokušava da otkrijc
istinu pom oću brižljivog ispitivanja na način koji je pri-
hvatljiv jedino kritičkoj inteligcnciji. U grčkim kolonija-
ma u Joniji, gde se danas nalazi Turska, prvi fizičari po-
kušali su da pronađu racionalnu osnovu starih kosmo-
loških mitova. Ipak, taj naučni poduhvat i dalje je poči-
vao na staroj mitskoj i arhetipskoj potki. Slično stavovi-
ma iznetim u spevu Enutna eliš, oni su smatrali da se
svet razvio iz nekc prvobitne tvari, ali ne zbog božan-
skog podsticaja već u skladu sa uobičajenim zakonima
kosmosa. Prema Anaksimandru (oko 611-547), prvo-
bitno načelo (arcbe) nije bilo ni nalik bilo čemu što zna-
mo iz svog iskustva. On je to načelo nazvao beskonač-
nim; poznati elementi našeg sveta nastali su iz njega u
procesu kojim je upravljalo smenjivanje toplote i hlad-
noće. Anaksimen (umro oko 500. godine) verovao je da
je arcb e beskrajni vazduh; dok je za Heraklita (čiji jc
vrhunac bio oko 500. godine) to bila vatra. Te rane spe-
90 Isaija 43:11-12.
 kulacije bile su u podjednakoj meri fiktivne kao i mit,
jer nije bilo načina da se provere. Pesnik Ksenofan (čiji
jc vrhunac bio 540-500) to jc shvatio i ispitivao je ogra-
ničenosti ljudskog uma. Pokušao je da napiše racional-
nu teologiju, odbacujući antropomorfne mitove o bo-
govima i uspostavljajući božanstvo koje je u skladu sa
naukom ph u sik o i: bila jc to apstraktna, bezlična sila,
moralna ali nepokretna, sveznajuća i svemoćna.
Jonska fizika, ta prva manifestacija aksijalnog duha
u Grčkoj, zanimala je veoma mali broj Ijudi. Prc ncgo
što je u četvrtom veku strast prema filozofiji pustila du-
boke korene, Atinjani su razvili novu vrstu obreda, mi-
m esis tragedije, u kojoj su, u okviru verske svetkovine,
na svečan način biii prikazivani drevni mitovi; ali A*ii»ja-
ni su te mitove istovremeno podvrgli i pom nom prei-
spitivanju. Eshil (oko 525-456), Sofokle (oko 496-405)
i Euripid (480-406) izveli su bogove pred sud, a publi-
ka je bila sudsko većc. Sam mit ne podrazumeva prei-
spitivanje; on nameće odreden stepen poistovećivanja.
Tragedija je, medutim, postavila odrcdenu distancu pre-
ma tradicionalnoj mitologiji i preispitala je neke od naj-
osnovnijih grčkih vrednosti. Jesu li bogovi zaista bili po-
šteni i pravični? U čemu se ogleda vrcdnost junaštva,
grčkog identiteta, ili demokratije? Tragedija je izbila u
prvi plan u prelaznom periodu, u razdoblju kada su sta-
ri mitovi počeli da gube dodir sa novom političkom stvar-
nošću gradova-država. Jun ak kao što jc Edip i dalje je
odan tradicionalnim mitskim idealima, ali mu oni ne
pomažu da reši svoju dilemu. Dok je mitski junak mo-
gao da se izbori za pobedu, ili bar za nekakav ishod, za
junaka tragedijc nema takvog rešenja. Okružen bolom i
nedaćama, junak mora svcsno da donose odluku i pri-
hvati njene posledice.
Ipak, i pored sve svoje ikonoklastičnosti, tragedija je
imala tradicionalni obredni oblik. Kao i svaki verski ob-
red, ona je podrazumevala udaljavanje od izolovane lič-
ne tuge i približavanje okupljanju zajednice, ali je prvi
put unutrašnji život postao sastavni deo verskog života
p o lisa. Drame su izvođene za vreme svetkovine posveće-
ne Dionisu, bogu preobražaja, i m ožda su imale važnu
ulogu u inicijaciji atinske omladine i njihovom sticanju
punopravnog gradanstva. Kao i svaka inicijacija, tragedi-
ja je primoravala publiku da se suoči sa neizrccivim i da
doživi krajnosti. Ona je bliska ideologiji žrtvovanja jcr vo-
di ka katarzi, unutrašnjem proćišćenju do koga" se dola-
zi pošto srce i um obuzmu sn ain c emooije saoscćanja i
straha. Meduti/n,.taj novi oblik žrtvovarija bio je prožet
aksijalnom samilošću, jer su glcdaoci naučili da bol dru-
ge osobe osećaju kao sopstveni, a time se povećavao do-
mct njihovog saosećanja i Ijudskosti.
Platon nije voleo tragediju jer je bila i suviše oscćaj-
na; sm atrao je da ona pothranjuje intcionalni deo duše
i da ljudi mogu da ostvare svoj puni potencijai samo
putem lo go sa.9I Uporedivao jc mitove sa bapskim pri-
čama. Samo logičan, racionalan diskurs donosi pravo
poim anje.92 Platonova teorija o večnim Idejama može
se posmatrati kao filozofska verzija drevnog mita o bo-
žanskim arhetipima, pri čcmu su sveiovne stvari tek nji-
hove puke senke. lpak, prema Platonu, Idejc Ijubavi, le-
pote, pravde i dobra ne mogu se naslutiti ili shvatiti pre-
ko naznaka koje nam daju mit, ili obred, već sam o po-
moću moći razuma. Aristotel se slagao sa Platonom. Za
njega su stari mitovi bili neshvatljivi: „Jer su po njima
91 Platon. D ržava. 10:603D-607A.
92 Isto, 522a8; Platon, Timej 26H5.
 prva načela bogovi, ili potiču od bogova, a u njima se filozofi nastavili da koriste mit, bilo da su u njemu videli
kaže da je sve što nije okusilo nektar i ambroziju postalo primitivnog preteču racionalne misli, ili ga smatrali neo-
smrtno ... ali u pogledu stvarne primene tih uzroka, ono phodnim za verski diskurs. I zaista, i pored svojih veli-
što se tu tvrdi mi ne možemo tla shvatimo." Aristotel je čanstvenih dostignuća tokom aksijalnog doba, grčki raci-
čitao mitove kao da je reč o filozofskim tekstovima. Sa onalizam nije imao uticaja na grčku religiju. Grci su i da-
naučne tačke gledanja, ti mitovi su esmisleni, a onaj ko Ije prinosili žrtve bogovima, učestvovali u eleusinskim
ozbiljno traga za istinom treba „pre da se okrene onima misterijama i slavili svoje svetkovine sve do šestog veka
koji zaključuju na osnovu dokaza“93. Izgleda da je izuča- nove ere, kada je tu pagansku religiju nasilno iskorenio
vanje filozofije dovelo do razdora između m ytbosa i lo- car Justinijan i zamenio je mythosom hrišćanstva.
gosa, koji su se do tog vremena nadopunjavali.
Ipak, nije to sve. I pored toga što nije imao razume-
vanjazam it, Platon mu je dodelio važnu ulogu u istraži-
vanju ideja koje su izt'an dom eta filozofskog jezilp. O
dobru ne niožemo da govorimo služeći se logosont, fvr
dobro nije nekakvo biće već izvor, kako bića tako i zna-
nja. Postojc i druge teme, kao što je poreklo kosm osa ili
rođenje bogova, koje podežu slepoj sili kauzalnosti i
toliko su prožete iracionalnim da se ne mogu izraziti
logički zasnovanim tvrdnjama. Dakle, kada je tematika
isp od nivoa filozofskog diskursa, moramo da se zado-
voljimo izmišljenom pričom koja nam deluje verodo-
stojno.94 Kada, na primer, piše o duši, Platon sc vraća
starom istočnjačkom mitu o reinkamaciji.95 Premda je
jasno da su neki mitovi o bogovima besmisleni, Aristo-
tel se slaže da je osnova te tradicije - ,,po kojoj su sve
prvobitne tvari bile bogovi" - „istinski božanska".96
U zapadnoj misli je, dakle, postojala kontradikcija.
Činilo se da je grčki logos suprotstavljen mitologiji, ali su

n Metafizika III, 1000all-20.

Platon, Država, 509F.
” Platon, Timej. 29B j C.
96 Aristotel, Metafizika, 1074 Bf.

Postaksijalno razdoblje
(oko 200. godine pre n. e. do
oko 1500. godinć nove ere)
Do sada sm o u našem istorijskom pregledu bili ulrćd-
sredeni na glavnc intelektualnc, duhovne i društvcne
prcokrete koji su primorali ljude da izmene svoju mito-
logiju. Fosle aksijalnog doba duže od jcdnog mileniju-
ma nijc bilo sličnog razdoblja sa tako krupnim prome-
nama. U duhovnom i verskom pogledu i dalje sc osla-
njamo na uvide mudraca i ftlozofa aksijalnog doba, a
položaj mita jc u osnovi ostao isti sve do šesnaestog
veka nove ere. Do kraja ovog istorijskog pregleda usred-
sredićemo se na Zapad, ne sam o zato što je tu narcdno
razdoblje inovacija otpočelo već i zato što su ljudi na
Zapadu već počeli da smatraju mitologiju spornom .
Usredsredićemo se i na zapadne religije, jer tri monote-
ističke vere tvrde da su, bar delimično, zasnovane na
istoriji, a nc na mitu. Druge glavne tradicije nemaju to-
liko ambivalentan odnos prema mitu. U hinduizmu se
smatra da je istorija prolazna i sačinjena od privida, te
je otud ncdostojna duhovnog razmatranja. Hinduisti se
prijatnije osećaju u arhetipskom svetu mita. Budizam je
cluboko psihološka religija i smatra mitologiju, rani ob-
Kratka istorija mita 85
lik psihologije, prilićno bliskom. U konfučijanizmu jc
obred oduvek bio važniji od mitskih pripovesti. Medu-
tim, Jevreji, hrišćani i muslimani veruju da njihov bog
učestvuje u istoriji i da se može doživeti u stvarnim ovo-
zemaljskim događajima. Jesu li se ti dogadaji zaista zbi-
li, ili su oni ,,samo“ mit? Zbog nerešenog odnosa prema
mitu koji je zapadni um prihvatio preko Platona i Ari-
stotela, monoteisti su povrem eno pokušavali da usagla-
se svoju religiju sa racionalnim filozofskim načelima, ali
bi većina naposlctku zaključila da je tako ncšto bilo po-
grešno. .
Judaizam ima paradoksalan stav prcma mitologiji
drugih naroda* Činilo sc da je* ponekad neprijatcljski
nastfojen prCtna mitovima drugih naroda, a ipak bi se
ponekad oslanjao na te strane priče da bi izrazio jevrej-
sku viziju. Štaviše, judaizam je i dalje nadahnjivao poja-
vu novih mitova. Jedan od njih je i hrišćanstvo. Hristos
i njegovi prvi sledbenici bili su Jevreji sa čvrstim koreni-
ma u jevrejskoj duhovnosti, a takav je slučaj i sa svetim
Pavlom, za koga može da se kaže d a je Hrista pretvorio
u mitsku ličnost. Ova tvrdnja ne treba da zvuči uvredlji-
vo. Hristos je bio ljudsko biće i prava istorijska ličnost, a
Rimljani su ga pogubili oko 30. godinc n. e., pri čcmu
su njegovi prvi sledbenici zasigurno mislili da je on - na
ncki način - ustao iz mrtvih. Ukoliko ne dođe do mito-
logizacije istorijskog dogadaja, on ne može da postane
izvor verskog nadahnuća. Mit, podsetim o se toga, jcste
događaj koji se, u izvesnom smislu, zbio nekada, ali se
on zbiva i u svim vremenima. Jedn a pojava, da tako ka-
žemo, mora da bude oslobodena ograničenja specifič-
nog perioda i prenesena u živote savremenih sledbeni-
ka, ili će ostati jcdinstven, ncponovljiv događaj, pa čak i
istorijski ispad koji ne može stvarno da utiče na živote
 drugih. Nc znamo šta se zaista dogodilo kada su Jcvreji
pobegli iz Egipta i prešli Crvcno more, jcr je ta priča
napisana u obliku mita. Pashaini obredi su vckovima
doprinosili da ta priča bude središnja u duhovnom ži-
votu Jevreja, kojima se govori da svaki od njih mora da
smatra da potiče iz pokolenja koje je pobeglo iz Egipta.
Mit se nc može ispravno razumeti bez obrcda koji do-
vodi do preobražaja i koji ga uvodi u živote i srca mno-
gih pokolenja vernika. Mit zahteva delanjc: mit o izla-
sku zahtcva od Jcvreja da neguju ljubav prema siobodi
kao svetu vrcdnost i da odbiju bilo da oni sami.budu
porobljcni iii da potčine drugc. Zahvaljujuči obrednoj
praksi i etičkoj reakciji, ta priča se ne odnosi sam o na
jedan dogadaj iz daieke prošlosti več je postala živa styar-
nost.
Svcti Pavle je učinio isto sa Hristom. Njega nisu mno-
go zanimala Hristova učenja, koja retko navodi, niti do-
gađaji iz njegovog života na ovom svcru. ,,I ako Hrista
poznasm o po tijelu“, napisao jc korinčanskim prcobra-
ćenicima, ,,ali ga sad više ne poznajem o.“S7 Važna je bila
„misterija" (ta rcć ima isti ctimološki korcn kao i grčka
rcč m ythos) njegove smrti i vaskrsenja. Pavle je pretvo-
rio Hrista u bezvremenog, mitskog junaka koji umire i
stupa u novi život. Posle raspeća, Hrista jc Bog uzdigao
na jcdinstveno visok položaj, on sc ,,vazneo“ na viši ni-
vo postojanja.98 Medutim, svi koji su prošli inicijaciju
krštenja (tradicionalni preobražaj pom oću zagnjuriva-
nja u vodu) primili su Hristovu smrt i podeliće s njim
njegov novi život." Hristos više nije bio sam o istorijska
97 Draga poslanica Korinćanima 5:16.
98 F ilibljan im a 2 :9 .
99 Filibljanima 2:9-11.
ličnost već je, pom oću obreda i etičkc discipline življe-
nja istim nesebičnim životom kakvim je živeo i sam Hri-
stos, postao duhovna stvarnost u životima hrišćana.1"0
Hrišćani ga više nisu znali ,,po tijelu", ali su mogli da ga
pronadu u drugim ljudima, u izučavanju Svetog pism a i
u pričešću.101 Oni su znali da je taj mit istinit, ne na
osnovu istorijskih dokaza već zato što su i sami doživeli
preobražaj. Na taj su način smrt i ,,vaskrsnuće“ Hristovo
bili mit: nekada se to desilo Hristu, a sada se nepresta-
no ponavlja.
Hrišćanstvo je bilo poznija izmenjena verzija mono-
teizma iz aksijalnog razdoblja; druga takva verzija bio je
islam. Muslimani sm atraju proroka M uhameda (oko
570l^32) nastavljačem biblijskih proroka i Hrista. Ku-
ran, sveta knjiga koju je on doneo Arapima, nije imao
nikakvih problem a sa mitom. Svaki od njegovih stihova
zove se ayah, parabola. Sve priče o prorocim a - Ada-
mu, Noji, Avramu, Mojsiju ili Hristu - jesu ay at, „para-
bole, poredenja", jer mi o božanskom m ožem o da go-
vorimo sam o pom oću znakova i simbola. Arapska reč
qur'an znači ,,čitanje“. Taj sveti tekst ne trcba da sc izu-
čava privatno zarad sticanja informacija, kao nekakav
svetovni priručnik, već da se recituje u svetom okruže-
nju džamije, a njegov potpuni značaj neće se ukazati
muslimanu ukoliko ne živi u skladu sa njegovim etič-
kim poukama.
Zbog mitske dimenzije tih istorijskih religija, Jevre-
ji, hrišćani i muslimani i dalje su posezali za mitologi-
jom da bi objasnili svoje uvide, ili da bi reagovali na
teško stanje u kome su se našli. Svi njihovi mistici pri-
100 Filibljanima 2:7-9.
im jevanđelje po Luki 24:13-22.
 begavali su mitu. Reči misticizam i misterija povezane
su sa grčkom reči m usteion, „zatvoriti oči ili usta“. Obe
se odnose na iskustva koja su maglovita i neopisiva, jer
su izvan moći govora i odnose se pre na unutrašnji ne-
go na spoljašnji svet. Mistici odlaze na putovanje u du-
bine duše pom oću disciplina koncentracije koje su raz-
vijane u svim religijskim tradicijama i koje su postale
svojevrsna verzija junakovog mitskog traganja. Pošto mi-
tologija razotkriva tu skrivenu. unutrašnju dimenziju,
prirodno je da mistici svoja iskustva opisuju pomoću
mitova koji, na prvi pogled, mOgu da izgledaju nepri-
hvatljivi sa stanovišta pravoverja njihove tradicije.
Ovo je posebno jasno u kabali, jevrejskoj mističnoj
tradiciji. Videli sm o da su biblijski pisci bili neprijafelj-
ski raspoloženi prema vavilonskoj, ili sirijskoj mitologi-
ji. Međutim, kabalisti su zamišljali da postoji proces bo-
žanske evolucije koji se ne razlikuje od postepene teo-
gonije opisane u Enum a elišu. Iz zagonetnog i nesazna-
tljivog božanstva, koje su mistici zvali En So f („bez kra-
ja“), pojavilo se deset božanstvenih sefirota (,,brojeva“),
deset emanacija koje predstavljaju proces pomoću ko-
ga je En Sof sišao iz svoje usamljenosti i sam oće i ob-
znanio svoje postojanje ljudima.102 Svaki sefirah jeste
jedan stupanj u tom procesu otkrovenja i ima svoje sim-
boličko ime. Svaki doprinosi da misterija tog božanstva
bude dostupnija ograničenom ljudskom umu. Svaki je
reč Božija, a ujedno i sredstvo pomoću koga je Bog stvo-
rio svet. Poslednji sefirah naziva se š'hina, božansko pri-
sustvo Boga na zemlji. Š'hina je često bila zamišljana
kao žcna, kao ženski aspekt Boga. Neki kabalisti su čak
10:1Kabalisti su isticali da En Sof nije ni muško ni žensko. Ono je
,.To“ koje je, za mistika na kraju procesa emanacije, postalo ,,Ti“.
zamišljali da muški i ženski elementi božanstva polno
opšte, što je slika koja predstavlja celovitost i ponovno
objedinjenje. U nekim oblicima kabale Š'hina luta sve-
tom, kao nevesta koja je izgubljena i otuđena od božan-
stva, izgnana iz božanskog carstva i žudi da se vrati svom
izvoru. Brižnim poštovanjem Mojsijevog zakona kabali-
sti m ogu da okončaju progonstvo Š'hine i ponovo vrate
svet Bogu. U biblijska vrem enaJevreji su prezirali lokal-
ni kult boginjc kao što je Anat, koja je lutala svetom
tragajući za svojim božanskim mužem i slavila svoje pol-
no sjedinjenje sa Baalom. Mcdutim, lcida su Jevreji po-
kušali da pronadu način da izraze svoje mistično poi-
manje božanskog, ovaj omalovažwvani, paganski mit na-
išao j£ na njiho,vo prećutno odobravanje.
Činilo se da kabala nije zasnovana na Bibliji, ali pre
m odernog razdoblja obično se podrazum evalo da ne
postoji „zvanična" verzija mita. Ljudi su smatrali da mo-
gu slobodno da stvore novi mit, ili radikalno tumačenje
stare mitske pripovesti. Kabalisti nisu doslovno tumači-
li Bibliju; oni su stvorili egzegezu po kojoj se svaka reč
biblijskog teksta odnosi na ovaj ili onaj sefirot. Na pri-
mer, svaki stih prvog poglavlja Postanja opisuje jedan
događaj koji ima svoj pandan u skrivenom životu Boga.
Kabalisti su čak smatrali da mogu slobodno da stvore
novi mit o postanju koji nimalo ne liči na prikaz dat u
Postanju. Pošto su 1492. godine katolički monarsi Fer-
dinand i Izabela prognali Jevreje iz Španije, mnogi više
nisu mogli da se vežu za pribrani, odm ereni mit o stva-
ranju sveta iz Postanja, pa je kabalista Isak Lurija (1534-
1572) ispričao potpuno drugačiju priču o nastanku sve-
ta, punu lažnih početaka, božanskih grešaka, eksplozi-
ja, nasilnih prom ena nagore i nesreća, što je dovelo do
nastanka manjkavog sveta, gde je sve bilo na pogrešnom
 mestu. Lurijina kabala ne sam o da nije zaprepastila je-
vrejski narod svojim ncpravovernim odstupanjem od
biblijske priče već je stekla ogroman broj pristalica me-
đu Jcvrejima. Ona je odražavala tragično iskustvoJevrc-
ja iz šesnaestog veka, ali taj mit nije postojao sam za
scbe. Lurija je osm islio posebne obrede, metode mcdi-
tacije i etičke discipline koji su udahnuli život tom mitu
i učinili da on postane duhovna stvarnost u životima
Jevreja širom sveta.
Slični primeri postoje u hrišćanskoj i muslimanskoj
istoriji. Kada je palo Zapadno rimsko carstvo, sveti Av-
gustin (354-430), koji je bio biskup u Hiponu u Sever-
noj Africi, dao je novo tumačenje mita o Adamu i Evi i
stvorio mit o prvobitnom grehu. Zbog Adamove nfltpo-
slušnosti Bog je osudio ceo ljudski rod na vcčno pro-
kletstvo (što je još jedna ideja koja nema osnova u Bi-
bliji). Nasleđeni greh prenet je na sve Adamove potom-
kc polnim činom, koji jc ukaljan „požudom ", tom iraci-
onalnom žudnjom za uživanjem u običnim stvorenjima
a ne u Bogu, što je trajna posledica prvog greha. Požu-
da je najočiglednija u polnom činu, pri kome se Bog
potpuno zabomvlja, a stvorenja besram no uživaju jed-
na u drugima. Ta vizija razuma ukaljanog dejstvom hao-
sa čula i ncobuzdane strasti bila je uznemiravajuće na-
lik slici Rima, tog izvora racionalnosti, zakona i reda na
Zapadu, koji su srozala varvarska plemena. Zapadni hri-
šćani često smatraju da jc mit o prvobitnom grehu od
suštinskog značaja za njihovu veru, ali pravoslavci sa te-
ritorije Vizantijc, gde nije došlo do pada Rimskog car-
stva, nikada nisu u potpunosti prihvatili ovo učenje, ne
vcruju da je Hristos umro da bi nas spasao posledica
prvobitnog grcha i tvrde da bi Bog postao čovek čak i
da Adam nije zgrešio.
I u islamu su mistici stvorili mitove o odvajanju od
Boga i o ponovnom povratku njemu. Pričalo se d a se
prorok Muhamed na mističan način popeo do božjeg
prestola sa brda na komc stoji Hram u Jerusalim u. Taj
mit je postao arhetip muslimanske duhovnosti, a sufiji
koriste to mitsko putovanje da bi na simboličan način
prikazali prorokov savršeni čin islam a, ili ,,pokornosti“
Bogu. Šiitski muslimani razvili su mitsko viđenje proro-
kovih muških potomaka, koji su bili njihovi im am i (,,vo-
đ e“). Svaki imam bio je inkarnacija božanskog ilm a
(„znanja"). Kada se loza ugasila, govorili su da je po-
slednji imam zapao u stanje ,,okultacije“ i d a će se jed-
nog dana vratitida započne eru pravde i mira. U to vrc-
me siitsko učetjje jcprvcnstveno bilo mističan pokret, a
bcz posebnih disciplina meditacijc i duhovnc egzegezc
taj mit nije imao nikakvog smisla. Šiiti zasigurno nisu
smatrali da njihove mitove treba doslovno tumačiti. Po-
moću mita o imamatu, koji možda naizgled odstupa od
muslimanskog pravoverja, mistici su na simbolički na-
čin izražavali svoje osećanje svetog prisustva, sveprisut-
nog i dostupnog u uzburkanom i opasnom svetu. Skri-
veni imam je postao mit; njegovim uklanjanjem iz uobi-
čajenc istorije, on je osloboden ograničenja prostora i
vremcna i, paradoksalno, njegovo prisustvo u životima
šiita postalo jc snažnijc nego u vreme kada jc živeo u
kućnom pritvoru, po naređenju abasidskog halife. Ta
priča izražava našc osećanje da je sveto neuhvatljivo i
bolno odsutno, da se nalazi u ovom svetu, ali da nije
ovozemaljsko.
Međutim, zbog razdvajanja m ythosa i logosa, do ko-
ga je došlo kod Grka, neki Jevrcji, hrišćani i muslimani
osećali su nelagodnost zbog snažnog mitskog prizvuka
prisutnog u njihovoj tradiciji. Kada su Platon i Aristotcl
 tokom osm og i devetog veka prevedeni na arapski je-
zik, neki muslimani pokušali su da religiju Kurana pre-
tvore u religiju logosa. Izneli su ,,dokaze“ za postojanje
Alaha, uradene po uzoru na Aristotelov dokaz o prau-
zroku. Ti fajlasufi,ia3kako su nazivani, želeli su da proči-
ste islam od onoga što su smatrali primitivnim, mitskim
clementima. Pred filozofima je bio težak zadatak, jer bog,
kako su zamišljali, nije obraćao pažnju na svetovne do-
gađaje, nije se otkrivao u istoriji, nije stvorio svet i čak
nije ni znao da ljudska bića postoje. I pored toga, zajed-
no sa Jevrejima koji su živeli u islam skom carstvu i koji
su na sebe preuzeli zadatak da racionalizuju religiju Bi-
biije, fajlasufi su ostvarili zanimljiv uspeh. Ipak, falsafa
je ostala pokrct manjine, ograničen na malu intcledctu-
alnu elitu. Prauzrok je m ožda logičniji od Boga iz Bibli-
je i Kurana, ali je većini Ijudi teško da se ioie zainteresu-
ju za božanstvo koje je toliko nezainteresovano za njih.
Značajno je da su grkopravoslavni hrišćani prezirali
tu racionalnu zamisao. Oni su poznavali sopstvenu he-
lensku baštinu i znali su i suviše dobro da se pomoću
lo go sa i m ythosa, kao što je Platon objasnio, ne može
dokazati postojanjc Boga. Prcma njihovom viđenju, iz-
učavanje teologije ne može da bude racionalno. Upo-
treba razuma u raspravi o svetom gotovo je podjedna-
ko besmislcna kao i pokušaj da se supa jede viljuškom.
Postojanje teologije opravdano je sam o ako je upotpu-
njcno molitvom i liturgijom. I muslimani i Jevreji su,
naposletku, došli do istog zaključka. U jedanaesom vc-
ku muslimani su zakijučili da fiiozofija mora da se pove-
že sa duhovnošću, obredom i molitvom, a mitska, mi-
F ajlasu f je arabizovani nazivza filozofa, a fa lsa fa za fiiozofi-
ju. - Prim. prev.
stična rcligija sufija ostala je normativni oblik islama sve
do kraja devetnaestog veka. Siično tomc, Jevreji su ot-
krili da, u vremcnima kada bi ih pogodile takve tragedi-
je kao što je progon iz Španije, racionalna religija njiho-
vih fiiozofa ne može da im pom ognc i oni su se um esto
toga okrenuli mitovima kabale, koji m ogu da prodru i
dublje od razumnog nivoa uma i da dotaknu unutrašnji
izvor njihovog bola i žudnje. Svi su se vratili starom vi-
denju o m eđusobnom nadopunjavanju mitologije i ra-
zuma. Logos je bio nezamenljiv u oblasti medicine, ma-
tematike i prirodnih nauka —u čemu su se muslimani
posebno isticali. Ipak, kad su želeii da pronadu krajnji
sm isao i značaj svogživota, kada.su žclcli.da ublažc svoj
očaj, ili da istraže unutrašnjc rcgije svoje'iičnostj, oni su
ulazifi u sferu mita.
U jcdanaestom i dvanacstom vcku, medutim, hri-
šćani Zapadne Evrope ponovo su otkrili dela Piatona i
Aristotela, koja su za njih bila izgubijena tokom mrač-
nog doba koje je usledilo posle pada Rimskog carstva.
Baš u trenutku kad su Jevreji i inuslimani odustali od
pokušaja da racionalizuju mitoiogiju, zapadni hrišćani
latili su se tog poduhvata sa oduševljenjem koje ih nika-
da nije u potpunosti napustilo. Izgubili su osećanje za
pravi sm isao mita. Možda i nije čudno što jc baš u Za-
padnoj Evropi došio do narcdnog vclikog prcobražaja
u ljudskoj istoriji, koji je veoma otežao ljudima da misie
na mitski način.

Veliki zapadni preobražaj
(oko 1500. do 2000. godine)
Tokom šcsnaestog vcka. gotovo zahvaljujući učenjv na
sopstvcnim greškama, ljudi su u Evropi, a kasnijc i*rra
tcritoriji na kojoj ćc nastati Sjedinjene Američke Drža-
ve, zasnovali civilizaciju kojoj nije bilo ravne u ljudskoj
istoriji i koja će se tokom devetnaestog i dvadesetog ve-
ka proširiti i na drugc delove zemaljske kugle. Bio je to
poslednji veliki prcvrat u ljudskoj istoriji. Kao i u sluča-
ju otkrića poljoprivrede, ili osnivanja gradova, taj pre-
vrat je izazvao snažne promene, čije posledice tck sada
počinjem o da uviđamo. Posle toga, život više nije mo-
gao da budc isti, a što je možda najznačajnije - a mogu-
će i pogubno - ishod tog novog eksperimenta bio je
kraj mitologije.
Zapadno m oderno doba bilo jc čcdo logosa. Bilo je
zasnovano na drugačijoj privrednoj osnovi. Umcsto da
se oslanjaju na poljoprivredni višak, kao i sve predmo-
dernc civilizacije, nova zapadna društva počivala su na
tehnološkoj proizvodnji sirovina i neprestanom ulaga-
nju kapitala. Time je moderno društvo oslobocleno mno-
gih ograničenja svojstvenih tradicionalnim kulturama,
čija je poljoprivredna osnovica neizbežno bila nesigur-
K ralka istorija m ila 95
na. Do tada su neki izum, ili ideja, koji su zahtevali i
suviše veliko ulaganjc kapitala, verovatno morali da bu-
du odloženi za kasnije, jer nijedno društvo pre našeg
nije m oglo da priušti sebi neprestano umnožavanje in-
frastrukture, što je sada za nas nešto što se podrazume-
va. Ratarska društva bila su ninjiva, jer su zavisila od
takvih promenljivih stvari kao što su žetva i erozija tla.
Neko carstvo bi se proširilo i povećalo svoje obaveze i,
neizbcžno, prem ašilo svoje finansijske mogućnosti. Mc-
đutim, Zapad je razvio privredu za koju se činilo da je,
potencijalno, beskrajno obnovljiva. Umesto d a se okre-
ću ka prošlosti i čuvaju on o što je već postignuto, što je
bio običaj predmodernih civilizacija, Ijudi na Zapadu
poćeli su da gl^đaju unapred. Dug procćs modernizad-
je, za koji je Evropi bilo potrebno oko tri veka, podrazu-
mevao je niz dubokih prom ena: industrijalizaciju, pre-
obražaj poljoprivrede, političke i društvene revolucije
koje su bile nužne da bi se društvo preuredilo i prilago-
dilo novim uslovima, kao i intelektualno ,,prosvetljenje“,
koje je dovelo do osude mita kao beskorisnog, lažnog i
prevazidenog.
Uspeh Zapada počivao je na trijumfu pragmatičnog,
naučnog duha. Efikasnost je postala novo gcslo. Sve je
m oralo da funkcioniše. Nove ideje, ili novi izumi, mora-
li su da imaju racionalni dokaz i da budu u skladu sa
pravilima spoljašnjeg sveta. Za razliku od inita, logos
mora da se podudara sa činjenicama; on je po samoj
svojoj suštini praktičan; reč je o načinu mišljenja koji
koristimo kad želimo da nešto bude učinjeno; kod lo-
gosa postoji stalna nada da će ostvariti veću kontrolu
nad okruženjem, ili da će otkriti nešto novo. Od tog
doba pa nadalje, novi junak zapadnog društva bio je
naučnik ili izumitelj, koji se otiskuje u neistražena car-
 stva zarađ dobrobiti društva. Često je morao da odbaci
stara božanstva - baš kao što su učinili i mudraci iz aksi-
jalnog doba. Međutim, junak zapadnog m odernog do-
ba bio je tehnološki ili naučni genije logosa, a ne du-
hovni genije nadahnut mythosom. To jc značilo da će
intuitivni, mitski način mišljenja biti zancmaren zarad
pragmatičnijcg, logičkog duha naučnog racionalizma.
Kako većina Ijudi na Zapadu nije koristila mitove, mno-
gi su potpuno smetnuli s uma šta oni predstavljaju.
Na Zapadu se pojavio novi optimizam. Ljudi su ose-
ćali da imaju veću kontrolu nad svojim okruženjem. Vi-
šc nije bilo svetih, nepromcnljivih zakona. Zahvaljujući
naučnim otkrićima, mogli su da upravljaju prirodom i
tako popravc svoj položaj. Otkrića u modcrnoj medfti*
ni, higijeni, tehnologijama koje dbnose uštedu radne
snage, kao i unapređenje načina prevoza, promenili su
život zapadnih ljudi nabolje. Međutim, logos nikada ni-
je m ogao ljudima da pruži osećaj smisla koji im je, to-
glcda, neophodan. Mit je životu davao celovitost i smi-
sao, ali kako je mođcrnizacija naprcdovala, a logos ostva-
rivao takve izvanredne rezultate, mitologija je svc više
omalovažavana. Već u šesnaestom veku možemo da uoči-
m o višc dokaza o sveprožimajućcm očaju, duhovnoj pa-
ralizi koja je uzimala sve više maha i o osećanju nemoći
i gncva, izazvanih time što je došlo do urušavanja sta-
rog mitskog načina mišljenja, a ništa novo se nije poja-
vilo umesto toga. Danas sličnu anomiju možemo da uoči-
m o i u zemljama u razvoju, koje su još na nižem stup-
nju modernizacije.
U šesnaestom vcku to otuđcnje zapažalo se kod re-
formatora koji su pokušavali da evropsku religiju učine
jednostavnijom, delotvornijom i modernijom. Martin Lu-
ter (1483-1546) bio je sklon teškim depresijama i izlivi-
ma besa. I Ulrih Cvingli (1484—1531) i Žan Kalvin (1509-
1564) kao i Luter osećali su se krajnje bespom oćno pri-
likom suočavanja sa životnim iskušenjima - a ta ih jc
ncmoć nagnala da pronadu rešenje. Njihovo reformisa-
no hrišćansrvo pokazalo je koliko je novonastali mo-
derni duh neprijateljski raspoložen prem a mitskoj sve-
sti. U predm odernoj religiji sličnost je doživljavana kao
podudarnost, tako da je simbol bio istovetan stvarnosti
koju predstavlja. Međutim, kako su smatrali reformisti,
obred kao što je pričešće bio je ,,samo“ sim bol - nešto
što je po svojoj suštini odvojeno. Kao i u svakom pred-
modernom obredu, na službi božjoj ponovo je prikazi-
vana Hristova žrrvena smrt, k o jaje bila bezvremena za-
to Šćo jc bila nvitskji, a usled toga jc m ogla da prerastc u
nepoirednu stvarnost. Za reformiste, to je bilo sam o
podsećanje na jedan prošli dogadaj. Novi značaj prida-
van je Svetom pismu, ali su otkriće štam pe d o koga je
došlo u m odernom dobu i novonastala široka raspro-
stranjenost pismenosti doprineli da dode d o prom ene
načina na koji su ljudi doživljavali te svetc spise. Biblija
više nije bila čitana na liturgiji već u tišini i samoći. Ljudi
su sada mogli podrobnije da upoznaju Bibliju i da do-
đu do sopstvenih zaključaka, ali kako ona više nijc bila
čitana u obrednom kontekstu, bilo je lako prići joj na
svetovni način zarad sticanja činjcničnih podataka, kao
i u slučaju bilo kog drugog m odernog teksta.
Kao i većina stvari u životu, i m noga otkrića moder-
nog doba bila su problematična. Nova astronom ija pru-
žila je čarobno viđenje vasione. Nikola Kopernik (1473-
1543) je svoja naučna istraživanja doživljavao kao reli-
gijsku aktivnost koja ga je ispunjavala strahopoštova-
njem. Međutim, njegova otkrića izazvala su prencraže-
nost. Mit je nagnao ljude da veruju da su povezani sa
suštinom svemira, a sada se ipak ispostavilo da oni iz-
gleda zauzimaju tek sporedno mesto na jednoj ni po
čemu posebnoj planeti koja se okreće oko jedne oma-
nje zvezde. Više nisu mogli da veruju svojim opažajima,
jer se ispostavilo da se Zemija, za koju im se činilo da
stoji, zapravo - brzo kreće. Sve su više bili ohrabrivani
da razvijaju sopstvene ideje, ali su sve više i više biii
zatočenici modernih ,,stručnjaka“ koji su jedini mogli
da odgonetnu prirodu stvari.
U Britaniji je Fransis Bejkon (1561-1626) objavio
proglas nezavisnosti tako što je nauku oslobodio okova
mitologije. U U napređivanju zn an ja (1605) proglasio
je osvit nove i slavne ere. Nauka će okončati ljudsku
nesreću i spasti svet. Ništa ne sm c da om ete taj razvAj;
Svi religijski mitovi moraju da budu podvrgnuti strogoj
kritici i ukoliko su u suprotnosti sa dokazanim činjeni-
cama moraju da budu odbačeni. Samo razum vodi ka
toj istini. Prvi naučnik koji je u potpunosti prihvatio taj
cmpiričarski etos verovatno je bio ser Isak Njutn (1642-
1727), koji je sintetizovao nalaze svojih prethodnika po-
moću stroge upotrebc naučnih disciplina, kao što su
eksperiment i dedukcija, koje su tek bile u razvoju. Ve-
rovao jc da Ijudskom rodu donosi dotad nečuvena i po-
uzdana saznanja o svetu, da je kosmički sistem koji je
on otkrio potpuno saglasan činjenicama i da dokazuje
postojanje Boga, tog velikog ,,mehaničara“ koji je stvo-
rio sioženu mašinu svemira.
Mcdutim, to potpuno predavanjc logosu sprečilo je
Njutna da prihvati nckc intuitivnije oblike opažanja. Za
njega su mitologija i misticizam bili primitivni oblici mi-
šljenja. Osećao je da ima misiju da pročisti hrišćanstvo
od takvih učenja kao što je ono o Svetom trojstvu, koje
se protivilo zakonima iogike. On uopšte nije m ogao da
uvidi da su to učenje grčki teolozi iz četvrtog veka stvo-
rili upravo kao mit, sličan onom jevrejskih kabalista. Kao
što je objasnio sveti Grigorije Niski (335-395), Otac, Sin
i Duh nisu objektivne, ontološke činjcnice već jedno-
stavno „termini koje koristimo“ da bism o izraziii način
na koji se božanska priroda, „koja se ne može imenova-
ti i koja je ncizrcciva", prilagođava ograničenjima našeg
ljudskog um a.in‘ Postojanje Svetog trojstva ne m ože se
dokazati racionalnim sredstvima. Ono nije ništaviše do-
kazivo od neuhvatljivogznačenja muzike ili poezije. Me-
đutim, Njutn je m ogao da pristupi Svetom trojstvu sa-
mo racionalno. Ukoliko se nešto ne može iogičrfo obja-
sniti, onda je to lažno. „Kada je r^č o religiji, u prirodi je
usijanog i sujevernog dela čovečanstva'V zapisao je on
srditd, ,,da uve£ bude sklon mistcrijama i da, stoga, naj-
više voli ono što najmanjc razum e.“105 Današnji kosmo-
lozi više ne veruju u Njutnovog racionalističkog boga,
ali mnogi zapadnjaci dele njcgovo opredeljenje za ra-
zum i njegovu nelagodu kada je reč o mitu, čak i u sferi
rcligije. Kao i Njurn, oni mislc da Bog treba da bude
objektivna, dokaziva stvarnost. Stoga značajan broj za-
padnih hrišćana ima poteškoća sa Svetim trojstvom. Kao
i Njutn, oni ne uspevaju da shvate da je mit o Svetom
trojstvu stvoren da bi podsetio hrišćanc da nc treba čak
ni da pokušavaju da razmišijaju o Bogu kao o običnoj
ličnosti.106
104 Grcgorv of Nyssa, „Not Three Goils".
Richartl S. Westfall, „The Rise o f Science and Decline of Ort-
hodox Christianity: A Stutly of Kepler, Descanes and Newton“ u Da-
viđ C. Lindberg i Ronald L. Numbers (ur.), God andN ature: Ilistori-
calE ssay s on tbe Encounter Betiveen Cbristianity a n d Science (Ber-
keley, Los Angeles i London, 1986), 231-
1,16Gregorv o f Nazianzos, Oration, 29:6-10.
 Naučni logos i mit bivali su sve višc i višc ncspojivi.
Do tog doba se bavljenje naukom ođvijalo unutar gra-
nica složenc mitologije koja je objašnjavala njen značaj.
Francuski matematičar Blez Paskal (1623-1662), dubo-
ko religiozan čovek, bio je ispunjen užasom kada je raz-
mišljao o „večnoj tišini“ beskrajnog svemira koji jc ot-
krila m oderna nauka.
Kada vidim kako su Ijudi slepi i nesrečni, kada sa-
gledam celi svemir u svom njegovom mrtvilu, sa čo-
vekom koji je prepušten sam om e sebi bez ikakve
svetlosti, kao da je izgubljen u ovom delu svemira, a
da ne zna ni ko ga je tu posadio, ni šta mu je činiti,
niti šta će biti s njim kad umre, nesposoban da b'ilq
šta zna, ja se užasnem, kao čovek koji u snu ode na
neko strašno pusto ostrvo, koji se probudi sasvim
izgubljen, nemoćan da pobegne. Tada se čudim da
tako nesrećno stanje ne nagoni Ijude na očaj.107
Ova vrsta otudenja bila jc svojsrvena i m odernom čo-
vcku.
Činilo se da su se oblaci razišli u osamnaestom ve-
ku, tokom doba prosvetiteljstva. Džon Lok (1632-1704)
shvatio je da je nemoguće dokazati postojanje svetog,
ali nije imao nikakvih sumnji da Bog postoji i da je čo-
večanstvo ušlo u pozitivnije doba. Nemački i francuski
mislioci prosvetiteljstva smatrali su da su stare mistične
i mitske religijc prevazidene. Isto su mislili i britanski
teolozi Džon Toland (1670-1722) i Metju Tindal (1655-
1733). Smatralo se da sam o logos može da nas dovede
do istine, a da hrišćanstvo mora da se ratosilja misterio-
107 Blaise Pascal, Pensees (prcv. A. J. Krasitshcimcr, London,
1966), 209.
znih i mitskih elemenata. Stare mitove Ijudi su tumačili
kao da je rcč o logoi, a takav stav bio je nešto sasvim
novo, predodredeno da donese razočaranje, jer te priče
nisu zasnovane na činjcnicama, a to nikada nisu ni bile.
U doba racionalizma, međutim, došlo je do izliva
iracionalizma, što je svojevrstan paradoks. Veliki pro-
gon veštica u šesnaestom i sedamnaestom veku, koji je
potresao m noge katoličke i protestantske zemlje Evro-
pe, pokazao je da naučni racionalizam ne m ožc uvek da
drži na odstojanju mračnije sile uma. Progon veštica bio
jc kolektivna dem onska fantazija koja je dovela $Io po-
gubljenja i mučenja hiljada muškaraca i žena. I.judi su
verovali da veštice polno opšte sa davolirta i da, letcći
krozv^zduh, odlaze na satanističkc orgije. Nemajući sna-
žnu mitologiju pom oću koje bi inogli da objasne nesve-
sne strahove kod ljudi, pokušali su da racionalizuju te
strahove i vežu ih za „činjenice". Strašno i destruktivno
bezumljc oduvek je bilo sastavni deo ljudskog iskusna,
i još uvek je tako. O no je veoma snažno izbilo na videlo
u novim hrišćanskim pokretima koji su pokušali da ide-
alima prosvetiteljstva daju religiozni oblik. Drhtavci1'*8
su tako nazivani jer su drhtali, urlikali i vikali tokom
svojih okupljanja. I puritanci, od kojih su mnogi bili
uspešni kapitalisti i dobri naučnici, imali su svoje burne
duhovne obrede i traumatična iskustva preobraćanja,
za koja su mnogi bili nedovoljno priprcmljeni da bi ih
izdržali. Značajan broj njih zapao je u stanje depresijc,
a neki su čak i izvršili sam oubistvo.109 Isti sindrom može
Kod nas i u svetu poznatiji kao kvckeri. -Prim . prev.
,<WR. C. Lovclace, „Puritan Spirituality: The Search for a Rightly
Rcformed Church" u Louis Dupre i Don E. Saliers (ur.), Christian
Spirituality: Post Reformation ancl Modern (London i New York,
1989), 313-315.
sc uočiti i u prvom velikom tauđenju vere u Novoj En-
gleskoj (1734-1740). Svi su pokušavali da budu mistici
i da dostignu drugačija psihička stanja. Međutim, viša sta-
nja misticizma nisu za svakoga. Tako nešto zahtevalo je
posebnu darovitost, narav i pojedinačnu obuku. Grupno
iskustvo neupučenih, neveštih jedinki moglo je da dove-
de do masovne histerije, pa čak i do duševne bolesti.
U devetnaestom veku Ijudi su u Evropi već počeli
da misle da je religija, zapravo, štetna. Ludvig Fojerbah
(1804-1872) tvrdio je da ona otuđuje čoveka od sam og
sebe, a Karl Marks (1818-1883) je smatrao da je religija
simptom bolesnog društva. I zaista, mitološka religija
tog razdoblja m ogla je da dovede do nczdravog sijtko-
ba. Bilo je to doba nauke, a ljudi su želeli da veruju*<>a
je njihova tradicija u skladu sa novom erom, ali je tako
nešto bilo nem oguće ako jc mitove trcbalo shvatiti do-
slovno. Otud i Ijutnja koju je izazvalo Poreklo vrsta
(1858), koje je objavio Čarls Darvin (1809-1882). Ta knji-
ga nije trebalo da bude napad na religiju već trezvcno
istraživanje jedne naučne hipoteze. Međutim, kako su
do tog vremena kosm ogonije iz Knjige postanja tuma-
čenc kao da su zasnovanc na činjenicama, mnogi hri-
šćani su smatrali —i još smatraju - da je cela struktura
na kojoj počiva vera dovedena u opasnost. Priče o stva-
ranju nikada nisu bile smatranc istorijski tačnim; njiho-
va svrha bila je terapcutska. Ali, kada jednom počnete
da čitate Postanje kao naučno prihvatljivo delo, ono što
dobijate jesu loša nauka i loša religija.
Novi pokret, viši kriticizam, koji je primenio mo-
dcrnu naučnu m etodologiju na samu Bibliju, pokazao
je da je nemoguće doslovno tumačiti Bibliju. Bilo jc mo-
guće dokazati da su neke od tvrdnji iznetih u njoj netač-
nc. Mojsije nijc napisao Pctoknjižje vcć je ono nastalo
m nogo kasnije, a napisao ga je veliki broj raziičitih auto-
ra; kralj David nijc napisao psalme; a većina priča o ču-
dima jesu stilske ftgure. Biblijske pripovesti su „mito-
vi“, a to, narodski rcčeno, znači da nisu istinite. Viši kri-
ticizam i clalje jc bauk za protcstantske fundamentali-
ste, koji tvrde da je svaka reč u Bibliji doslovno, naučno
i istorijski tačna - što jc ncodrživo stanovište koje vodi
ka poricanju i defanzivnoj polemici.
Čini sc da jc krajcm devetnaestog veka razdvajanje
lo go sa i m ythosa bilo okončano. Krstaši, poput Tomasa
H. Hakslija (1825-1895), verovali su da je na njima da
se izborc za pobedu. Ljudi su morali da se opredele
između mitologije i racionalne naukc, i nijc bilo mesta
ni za kakve nagodtae. Sam o jc razum istinit, a rcligijski
mitovi su neistiniti. Međutim, istina je svedena sam o na
ono što je „dokazano i dokazivo",110 usled čega su, ako
religiju ostavimo po strani, isključene i istine o kojima
govore umctnost, ili muzika. Pristupivši mitu kao da je
racionalan, moderni naučnici, kritičari i filozofi dopri-
neli su da on postane neuverljiv. Godinc 1882. Fridrih
Niče (1844-1900) je proglasio da je Bog mrtav. Na neki
način, on je bio u pravu. Ako nema mita, kulta, obreda
i etičkog načina života, gasi se osećanje za sakralno. Svev-
ši ,,Boga“ na isključivo pojmovnu istinu, do koje se stiže
jedino pomoću kritičkog intelekta, m oderni ljudi su ga
sami ubili. Ludak iz Ničeove parabole Vesela n au k a ve-
rovao je da je smrću Boga ljudski rod ostao bcz korena.
„Postoji li još iznad, ili ispod?“, pitao je on. „Zar ne luta-
mo, kao kroz beskrajno ništavilo?"11'
110 T. H. Huxley, Science a n d Christian Tradition (New York,
1896), 125.
111 Friedrich Nietzsche, Tbe Gay Science (Njujork, 1974), 181.
 Mitsko mišljenje i praksa pomogli su ljudima da se
suoče sa m ogućnošću umiranja i ništavila, i da kroz to
produ sa određenim stepenom prihvatanja. Bez takve
discipline, mnogima je hilo tcško da izbegnu očaj. Dva-
deseti vek upoznao nas jc sa nizom nihilističkih ikona,
a ispostavilo se da su mnogc neumerene nade moder-
nog doba i prosvetitcljstva bile lažne. Potonuće Titani-
k a 1912. godine razotkrijo je slabost tehnologije; Prvi
svetski rat pokazao je da nauka, naš prijatelj, može da
se primeni sa smrtonosnim posledicama i na izradu oruž-
ja; Aušvic, gulazi i Bosna podrobno su nam dočarali šta
m ožc da se desi kada se izgubi svaki osećaj za svcto.
Naučili sm o da racionalno obrazovanje nije spaslo ljud-
ski rod od varvarstva i da koncentracioni logor može tla
bude podjednako blizu ksio i veliki univerzitet. Eksplo-
zija prvih atomskih bombi nad Hirošimom i Nagasaki-
jem ogolila je činjenicu da se u srcu m oderne kulture
krije sem e nihilističkog samouništenja; a napad na Svet-
ski trgovinski centar 11. septembra 2001. godinc poka-
zao je da blagodeti modernog doba - tehnologija, lako-
ća putovanja i globalne komunikacije - mogu da budu
upotrebljene kao oruđe terorizma.
Logos nam je um nogom e prom enio život nabolje,
ali nam nije doneo potpuni trijumf. Naš demitologizo-
vani svet veoma je prijatan za mnoge od nas koji imamo
sreće da živimo u razvijenim zemljama, ali to nije ze-
maljski raj kakav su predvidali Bejkon i Lok. Kada raz-
matramo mračne epifanije dvadesetog veka, uviđamo
da m oderna napetost nije sam o rezultat neuroze nasta-
le zbog povladivanja samima sebi. Suočavamo se sa ne-
čim što nema presedana. Druga društva su smatrala da
je smrt prelaz u drugi vid postojanja. Ona nisu negova-
la pojednostavljene i vulgarne ideje o zagrobnom živo-
tu već su stvarala obrede i mitove koji su ljudima poma-
gali da se suoče sa neizrecivim. Ni u jednoj drugoj kul-
turi Ijudi ne bi mogli da se primire usred nekog obreda
ili inicijacije, ostavivši užas nerazrešenim. Medutim, mi
upravo to moramo da učinimo jer nemamo snažnu mi-
tologiju. U današnjem odbacivanju mita ima elem enata
dirljivog, pa čak i junačkog asketizma. Ipak, čisto linear-
ni, logički i istorijski vid mišljenja mnoge o d nas lišio je
terapija i sredstava koji su Ijudima omogućili da iz sebe
izvuku svu snagu koju kao ljudska bića imaju da bi bili
u stanju da žive sa neprihvatljivim.
Možda sm o u materijalnom pogledu mi napredniji,
ali u duhovnom pogledu, posle aksijalnog doba, nismo
ostvarili nikak?v napredak: zbog našeg potiskivanja
m ythosa možda sm o čak i nazadovali. Mi i dalje čezne-
m o za tim da „pređem o s onu stranu“ svojih neposred-
nih okolnosti i da kročimo u „celovito vreme“, u taj sna-
žniji oblik postojanja koji nam daje osećaj ispunjenosti.
U tu dim enziju pokušavam o da prodrem o pom oću
umetnosti, rok muzike, droga, ili ulaskom u filmsku per-
spektivu koja nadilazi život. Mi još tragamo za junaci-
ma. 1 Elvis Presli i princeza Dajana pretvoreni su u in-
stant mitska bića, pa čak i u objekte verskih kultova.
Međutim, ima neuravnoteženosti u tom preteranom
obožavanju. Mit o junaku nije trebalo da nam obezbedi
ikonu kojoj m ožem o da se divimo, već je stvoren da bi
dirnuo junačku žicu u nama samima. Mit m ora da dove-
de do poistovećivanja ili delanja, a ne d o pasivne kon-
templacije. Više ne znam o kako da upravljamo svojim
mitskim aspektom života na način koji je duhovno iza-
zovan i koji može da dovede clo našeg preobražaja.
Moramo da se oslobodim o zablude iz devetnaestog
veka da je mit lažan, ili da je oličenje nižeg načina mi-
šljenja. Ne možemo u potpunosti da se izmenimo, niti
da odbacim o racionalne predrasude proistekle iz našcg
obrazovanja i da se vratimo predm odem om senzibilite-
tu. Možemo, medutim, da zauzm emo učeniji stav pre-
ma mitologiji. Mi sm o mitotvorci i, tokom dvadesetog
veka, imali sm o priliku da vidimo ncke veoma destruk-
tivne m oderne mitove, koji su doveli do pokolja i gcno-
cida. Ti mitovi su propali jer nisu u skladu sa merilima
aksijalnog doba. Nisu bili prožeti duhom samilosti, po-
štovanja prema svetosti celokupnog života, ili onim što
je Konfučije nazvao ,,naklonošću“ . Te destruktivne mi-
tologije bile su uskogrudo rasne, etničke, verske i egoi-
stične, bio je to pokušaj da se, pom oću demonizacije
drugog, uzdigne svoje ja. Svaki takav mit nije u diihu
m odernog doba, u kome je nastalo globalno selo, u ko-
me sva Ijudska bića delc istu zlu sudbinu. Tim lošim
mitovima ne m ožemo da se suprotstavim o sam o razu-
mom, jer čisti logos ne može da se nosi sa tako duboko
ukorenjenim, skrivenim strahovima, žudnjam a i neuro-
zama. To je zadatak etički i duhovno opskrbljene mito-
logije.
Potrebni su nam mitovi koji će nam pomoći da se
poistovetimo sa svim ljudskim bićima, a ne sam o sa oni-
ma koja pripadaju našem etničkom, nacionalnom ili ide-
ološkom plemenu. Potrebni su nam mitovi koji nam po-
mažu da shvatimo značaj samilosti, koja se u našem prag-
matičnom, racionalnom svetu smatra nedovoljno kori-
snom , ili delotvornom. Potrebni su nam mitovi koji nam
pom ažu da izgradimo duhovni odnos, koji nam omo-
gućuju da budem o svesni i onoga što je izvan naših ne-
posrednih potrcba i da iskusimo onostranu vrednost
koja dovodi u pitanje našu solipsističku sebičnost. Po-
trebni su nam mitovi koji će nam pom oći da zemlju po-
novo uvažavamo kao svetinju, um esto da je sam o kori-
stimo kao ,,resurs“ . Tako nešto je presudno, jer ukoliko
ne dođe do neke vrste duhovne revolucije koja će biti u
stanju da se nosi sa našom tehnološkom genijalnošću,
mi nećemo moći da spasem o našu planetu.
Godine 1922. T. S. Hliot je u svojoj poemi fttsta ze-
m lja, koja označava svojevrsnu prekretnicu, opisao du-
hovnu propast zapadne kulture. U mitu o svetom Gralu
pusta zemlja je m esto gdc ljudi žive ispraznim životom,
slepo sledeći pravila svog društva bez uverenja koja pro-
ističu iz dubljeg poim anja stvari. Kako stvaralaštvo mo-
že da pusti koren u „kamenom sm eću“ m odernog doba
u kome su Ijudi i'/gubili dodir sa m itskom potkom svoje
kulture? Oni ne razumeju unutrašnji sklad svoje bašti-
ne već poznaju „sam o gomilu slomljenih slika“. Pomo-
ću pronicljivih, jezgrovitih aluzija na mitologiju prošlo-
sti - na evropske, sanskritske, budističke, biblijske, grč-
ke i rimske mitove - Eliot je razobličio jalovost savreme-
nogživota: njegovu otuđenost, čamotinju, nihilizam, su-
jeverje, egoizam i očaj. Dok se on suočava sa bliskom
propašću Zapadne civilizacije, njegov narator zaključu-
je: „Ovim sam ostacim a podupro svoje niševine."112 Kr-
hotine saznanja iz prošlosti koje je on sakupio u svojoj
poemi mogu da nas spasu. Kada ih budem o spojili i
prepoznali njihovo zajedničko jezgro, moći ćemo da pre-
obrazimo pustu zemlju u kojoj živimo.
Eliotova poem a je bila proročanska. Pisci i umetnici
su, a ne verske vođe, bili ti koji su zakoračili u taj vaku-
um i pokušali da nas ponovo upoznaju sa mudrošću
1,2 Svi navodi iz Eliotovc Puste zemlje prcuzeti su iz prevoda
Jovana Hristića u T. S. Eliot, Pusta zemlja, Prosveta, Niš, 1988. -
Prim. prev.
 mitologije iz prošlosti. Pokušavajući da pronađu lek za
jalovost i bezdušnu okrutnost pojedinih aspekata mo-
dernog doba, slikari su se, na primer, okrenuli mitolo-
škim temama. Na vrhuncu Španskog gradanskog rata,
26. aprila 1937. godine, nacistički avioni, po naređenju
generala Franka, napali su baskijsku prestonicu Gerni-
ku na pijačni dan, pobivši 1.654 od sedam hiljada tamo-
šnjih stanovnika. Nekoliko meseci kasnije, Pablo Pikaso
je izložio G em iku na Međunarodnoj izložbi u Parizu.
To moderno, sekularno raspeće zaprepastilo je njegovc
savremenike, a ipak, kao i P usta zem lja, bilo je topro-
ročansko delo, ali i poziv na okupljanjc protiv neljud-
skosti našeg „vrlog novog sveta“.
Ta je slika prožeta samilošću, sposobnošću da se ia -
oseća sa patnjom drugih. Žrtvovanje je nadahnulo ne-
ke od najranijih oblika mitskog promišljanja stvamosti.
U paleolitskom razdoblju Ijudi su osećali uznemirujuću
srodnost sa životinjama koje su lovili i ubijali. Svoj po-
četni bol izražavali su u obredima žrtvovanja, u kojima
je odavana počast životinjama koje su davale svoj život
zarad dobrobiti Ijudi. Na G em ici i Ijudi i životinje, i jed-
ni i drugi žrtvc haotičnog, nemilosrdnog pokolja, leže
osakaćeni zajedno na gomili, pri čemu je konj koji njišti
nerazdvojivo isprcpletan sa obczglavljenom Ijudskom
figurom. Podsećajući na žene u podnožju krsta na bcz-
brojnim prikazima Hristovog raspeća, dve žene tužno
zure u ranjenog konja, saosećajući s njegovim bolom. U
preistorijskom društvu velika majka je bila neumoljivi
lovac, ali na Pikasovoj slici majka koja drži beživotno
telo svog mrtvog deteta postala je žrtva, koja bez glasa
vrišti. Iza nje je bik, koji, kako je rekao Pikaso, predsta-
vlja surovost. Pikaso je oduvek bio opčinjen veličanstve-
nim obredima borbe bikova, španskog nacionalnog spo-
rta, čiji koreni sežu do žrtvenih svetkovina iz davnina.
Pikasov bik ne deluje okrutno; on stoji sa ostalim žrtva-
ma, m ašući repom i posmatrajući prizor. Možda je, ka-
žu neki, stigao do onog trenutka u borbi bikova kada se
povlači da razmisli o narednom potezu. Međutim, i sam
bik, simbol brutalnosti, u ovom je slučaju žrtva osuđe-
na na propast. Isto važi - kao da nam nagoveštava Pika-
so - i za m oderno čovečanstvo, koje je - m ada Pikaso to
nijc m ogao da zna - tek bilo počelo da istražujc pune
mogućnosti sopstvenog autodestruktivnog i racional-
nog, sračunatog nasilja.
I romanopisci su se okrenuli ka mitologiji da istražc
tu modernu dilemu. Treba sam o d a se sctfmo U lisa Džej-
msa pžojsa, ohjavljenog iste godine kada i P u stazetn lja,
u kome se iskustvo Džojsovih savremenih protagonista
podudara sa epizodam a u Homerovoj O diseji. Pisci ma-
gičnog realizma - Horhe Luis Borhcs, Ginter Gras, italo
Kalvino, Andžela Karter i Salman Rušdi - doveli su u
pitanje prevlast lo go sa tako što su kombinovali reali-
stične elemente sa neobjašnjivim pojavama, a uobičaje-
ni način razmišljanja sa mitskom logikom snova i bajki.
Drugi pisci zagledali su se u budućnost. Delo 1984
(1949) Džordža Orvela upozorava nas na opasnosti od
uvođenja policijske države, u kojoj jc sila jedini zakon,
i u kojoj sc prošlost neprestano m cnja da bi se prilago-
dila sadašnjosti. O tome kakav je tačno sm isao Orvelo-
ve poruke m nogo se raspravljalo, ali, kao i veliki mitovi
iz prošlosti, ona je prodrla u svest naroda. Mnoge frazc
i prizori iz tog dela, uključujući i sam naslov, ušli su u
svakodnevni govor: Veliki brat, dvomisao, novogovor i
soba broj 101 još se koriste za opisivanje tokova i oso-
benosti m odernog života, a to čine čak i ljudi koji ro-
man nisu ni čitali.
 Ipak, može li sekularni roman zaista da zaineni tra-
dicionalni mit, sa njegovim bogovima i boginjama? Vi-
deli sm o da je u predm odernom svctu božanski aspckt
retko kada bio sagledavan na metafizički način namet-
nut zapadnim logosom , več da je obično bio korišćen
da bi pom ogao ljudima da razumeju svoju ljudsku pri-
rodu. Usled prom ene okolnosti u kojima su ljudi živeli,
bogovi su se često povlačili, zauzimajući sporedno me-
sto u mitologiji i religiji; ponekad bi i sasvim nestali.
N em a ničeg novog u bezbožnoj mitologiji savremenih
romana, koji se, kao i drevni mitovi, bore sa mnogim
istim tegobnim i neuhvatljivim problcmima položajačo-
veka, i koji nas nagone da shvatimo - bez obzira na to
kakav je status bogova - da se ljudi nc mogu svesti sa -.
m o na svoje materijalnih okolnosti i da svi imaju svetu,
božansku vrednost.
Pošto romanopisci i umetnici deluju na istom nivou
svesti kao i mitotvorci, prirodno je da oni posežu za
istim temama. Srce tam e Džozefa Konrada može da se
posm atra kao junačko traganje i inicijacija koja jc kre-
nula pogrešnim tokom. Objavljen 1902. godine, malo
pre nego što je otpočelo veliko otrežnjenje Zapada, ovaj
roman opisuje putovanje visokocivilizovanog gospodi-
na Kerca duboko u afričku džunglu. U tradicionalnoj
mitologiji junak jc za sobom ostavljao sigurnost života
u društvenoj zajednici. Često je morao da se spusti u
dubine zemlje, gde bi se suočio sa jednom stranom svo-
je ličnosti za koju nije ni slutio da postoji. Iskustvo izo-
lacije i lišavanja mogli su da ga dovedu do psihološkog
sloma, koji je vodio ka sticanju novog uvida nužnog za
opstanak. Ako bi uspeo, junak bi se vratio svom narodu
sa nečim novim i dragocenim. U Konradovom romanu
krivudava, zloslutna afrička reka podseća na podzemne
tunele pećina Lasko, kroz koje su inicijanti puzili natrag
u utrobu zemlje. U toj drevnoj džungli nalik na pod-
zemni svet Kerc se zaista zagledao u tamu svog srca, ali
se tokom te svoje regresije zaglavio i doživeo duhovnu
smrt. On je neostvareni šam an koji prem a afričkoj za-
jednici koju zloupotrebljava ne oseća nikakvo poštova-
nje već sam o prezir. Mitski junak jc znao da bi se on,
ako bi njegovo staro ja umrlo, ponovo rodio u novom
životu; ali Kerc se upleo u mrežu jalovog cgoizm a i ka-
da se konačno pojavi u romanu, on odiše odvratnošću
živog leša. O psednut sopstvenom slavom, Kcrc ne teži
junaštvu već jedino žudi za jalovim ugledom . On nc mo-
že cla izrekne junačku pohvalu životu: na samrti on ka-
žc „Užas! UžasK' 'I'. S. Eliot je Kercove poslednjc reči upo-
trebio kao epigraf Pttste zem lje. Već je Konrad, koji je
bio pravi prorok, prozrco trivijalnost, sebičnost, pohle-
pu, nihilizam i očaj dvadesetog veka.
I Tomas Man je upotrebio motiv inicijacije u Čarob-
nom bregu (1924), čija se radnja odvija tokom još jed-
nog tragičnog trenutka zapadne istorije. Priznao je da
to nije bila njegova prvobitna namera, ali kada mu je
jedan mladi naučnik sa Harvarda ukazao na to da je taj
roman moderni pandan „junaku koji traga“, on je sme-
sta shvatio da to zapravo i jeste tako. Mitologija junač-
kog traganja bila je urezana u njegovu podsvest i on je
crpeo materijal iz nje, ne uviđajući šta čini. Sanatorijum
u Davosu iz Manovog romana postao je „svetilište obre-
da inicijacije, m esto pustolovnih istraživanja misterije
života". Hans Kastorp, njegov junak, traga za svetim Gra-
lom, simbolom „znanja, mudrosti i svetosti" koji životu
daju smisao. Kastorp „dobrovoljno prihvata bolest i smrt
jer mu i prvi dodir s njima pruža nadu u izuzctno na-
prcdovanjc, povezano, naravno, sa podjednako velikim
rizicima". Ipak, ovoj modernoj inicijaciji i dvadesetom
veku je zajedničko to što, ujedno, pate i od hronične
trivijalnosti. Man je pacijente u sanatorijumu video kao
dco „začaranog kruga izolacije i individualizma'. Dok
je tradicionalni tragalac želeo da pom ogne svom dru-
štvu, Kastorp je učestvovao u solipsističkom, parazit-
skom i, u suštini, besm islenom traganju.Ui On je pro-
veo sedam godina na svom čarobnom bregu, sanjajući
veličanstveni san o čovečanstvu, sam o da bi poginuo u
Prvom svetskom ratu, koji se može opisati kao kolektiv-
no samoubistvo Evropc. ' •
Radnja romana Isp o d vu lkan a (1947) Malkoma La-
urija odvija se u Meksiku pred samo izbijanje Drugqg
svetskog rata. U njemu je prikazan poslednji dan životA *
Konzula, koji je alkoholičar i koji nije tek puki a lte r ego
sam og Laurija - što nam je jasno stavljeno do znanja -
već predstavlja i sve ljude. Roman počinje u Kantini el
Boske, koja podseća na „mračnu šum u“ Danteovog pa-
kla, a sve se dešava na Dan mrtvih, kada se veruje da
pokojnici opšte sa živima. Tokom celog rom ana Lauri
istražuje drevno mitsko znanje da su život i smrt neo-
dvojivi. U romanu se neprestano smenjuju uzavreo ži-
vot i lepota meksičkog predela - nalik na Edenski vrt -
i paklene slike smrti i tame. Nedvosmisleno trivijalni
detalji dobijaju univerzalno značenje. Ljudi se kriju od
oluje kao što se širom sveta žrtve rata kriju u skloništi-
ma od napada iz vazduha; svetla u bisokopu se gase baš
u vreme kada Evropa srlja u tamu Reklama za film I.os
m an os de O r/ac, sa rukama oblivenim krvlju, podseća
nas na kolektivnu krivicu čovečanstva; panoramski to-
čak simbolizuje prolaženje vremena; seljak koji umire
Thomas Mann, „Thc making of Tbe Magic Mountain" u Tbe
M agicM ountain (prev. H. I. Lovvc Porter, I.ondon, 1999), 719-729.
kraj puta podseća nas na to da ljudi umiru širom sveta i
da niko za to ne mari. Kako Konzul postaje sve pijaniji,
njegovo okruženje sve više liči na halucinaciju u kojoj
događaji i stvari više nisu izdvojeni i nepovezani. U drev-
noj mitologiji sve je imalo uzvišeni značaj i nijedan pred-
met ni delatnost nisu bili profani. Kako u Laurijevom
romanu Dan mrtvih odmiče, sve je manje neutralnosti:
sve biva ispunjeno sudbonosnim značajem.
Taj roman opisuje pijanstvo sveta pre 1939. godine.
Svako piće koje Konzul ispije dovodi ga jedan korak
bliže neizbežnoj smrti. Kao i Konzul, čovečanstvo je iz-
gubilo kontrolu i srlja u propast. Pred naletorfi smrti
koju je sam o prizvalo, ono više pije sposobn o da živi i
da ima jasnu viziju. U kabali se mistik koji zloupotrc-
bljava'svoje moci upoređuje sa pijancem. Ta slika zauzi-
ma središnje mesto u romanu: poput m aga koji je izgu-
bio put, ljudi su oslobodili sile kojima ne mogu da upra-
vljaju i koje će, naposletku, uništiti njihov svet. Lauri
nam je rekao da je pri tom na umu imao atomsku bom-
bu. A ipak, sam roman nije nihilistički, u njegovom pri-
kazu patosa, lepote i dražesne besm islenosti ljudskog
života ima dubokog saosećanja.
Videli sm o da se mitu ne može prići u čisto profa-
nom okruženju. On je bio razumljiv sam o u liturgijskom
kontekstu koji ga je odvajao od svakodnevnog života;
on je m orao da se doživi kao deo procesa ličnog preo-
bražaja. Ništa od toga, zasigurno, ne važi za roman, koji
m ože da se čita bilo gde, bez obrednih dodataka, i koji
mora, ako išta vredi, da izbegne otvoreno naravoučeni-
je. Ipak, iskustvo čitanja rom ana ima izvesna svojstva
koja nas podsećaju na traclicionalno shvatanje mitolo-
gije. Ono se može posmatrati kao vid meditacije. Čitao-
ci moraju da žive sa jednim romanom danima, ili čak
nedeljama. On ih uvodi u neki drugi svet, koji je parale- jednog stanja um a u drugo stanje. Roman nas, kao i
ian sa njihovim svakodnevnim životom, ali je odvojen mit, uči da svet gledam o na drugačiji način; on nam
od njega. Oni savršeno dobro znaju da to fiktivno car- pokazujc kako da se zagledam o u svoje srce i kako da
stvo nije ,,stvarno“, a ipak, dok čitaju roman, ono posta- svoj svet sagledam o na način koji prevazilazi naš lični
je zanosno uverljivo. Jedan snažan roman postaje deo interes. Ako profesionalne verske vođe ne m ogu da nas
našeg zaleđa i to m esto zadržava dugo pošto odložimo poduče mitskom znanju, možda naši umetnici i darovi-
knjigu. Reč je o igri privida koja, kao joga ili verska svet- ti pisci mogu da preuzmu tu svešteničku ulogu i da na-
kovina, ukida granice prostora i vremcna i uvećava na- šem izgubljenom i ranjenom svctu podare novi nauk.
šu sposobn ost saosećanja, tako da sm o u stanju da se
uživimo u živote i tuge drugih. On nas uči samilosti,
sposobnosti da ,,saosećamo“ sa drugima. I, kao i u slu-
čaju mitologije, svaki važan roman može da dovede do
našcg preobražaja. Ako mu to dopustim o, on može da
nas promeni zauvek. » .
Mitologija je, kao što sm o videli, umetnička forma.
Svako snažno umetničko delo prodire u našc bićc i me-
nja ga. Britanski kritičar Džordž Stajner tvrdi da umet-
nost, kao i određene vrste religioznog i metafizičkog
iskustva, jeste najsnažniji „'unutarnji', poziv koji ljudi
m ogu da iskuse i koji može da dovede do njihovog pre-
obražaja". Umctnost se nametljivo, nasrtljivo natura, ,,is-
pitujući najskrivenije kutke našeg bića“; ona je blago-
vest koja „prodire u malenu izbu našeg obazrivog bića“,
tako da ,,se u njoj više ne može živeti na isti način kao
pre“ . Reč je o onostranom susretu koji nam, u stvari,
poručuje: „promenite svoj život“.1H
Ako jc napisan i pročitan ozbiljno i pažljivo, roman,
kao i mit ili bilo koje veliko umetničko delo, može da
posluži za inicijaciju koja će nam pomoći da obavimo
bolni ritualni prelazak iz jedne faze života u drugu, iz

114 Georgc Steiner, Real Presences: Is tbere anything in ivhal

we say? (London, 1989), 142-143.
I

CIP - KaTaAOi M3aynja y r t y f iA H K a i;n jn

Hapo^iia 6M&\noTeKa Cpfinje, B eorpa^

2-13
21/28
APMCTPOHK KapeH
Kratka istorija mila / Karen Armstrong
; prevela s cngleskog Zorica
Đergović-Joksimović. - Beograd :
Geopoetika, 2005 (Beograd: Čigoja
štarnpa). - 120 str. ; 20 cm. - (Edicija
Mitovi)
Prevod dela: The Short History of Myth. -
-Napomcne i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 86-7666-076-X
a) M ht
COBISS.SRID 125655052
 Karen Armstrong
Kratka istorija mita
Uvodna studija

Edicija Mitovi počinje Kratkom istorijom mita Karen Armstrong, sažetim ali
studioznim istraživanjem o mitu, i to od njegovog nastanka pa do pitanja zašto
nam je mit još uvek potreban.
Istorija mita ujedno je i istorija čovečanstva. Mitologija, kao i umetnost,
proizvod je stvaralačke mašte koja nam kroz promene, iscepkanost i tragičnost sveta
pomaže da uočimo nove mogučnosti. Mitovi nam pomažu da kosmos shvatimo kao
nešto što ima smisla. r
Karen Armstrong jedna je od najboljih istoričarki religije. Več njćha prva
knjiga (1981) Kroz uzane dveri, koja opisuje njenih sedam godina koje je provela
kao opatica jednog rimokatoličkog reda, postala je pravi bestseler. Od 1982. godine
isključivo se bavi pisanjem. Objavila je veliki broj knjiga od kojih je čuvena Istoriia
Boga prevedena na trideset jezika. 2ivi u Londonu.
Geopoetika, zajedno sa još 33 (trideset tri) izdavača iz celoga sveta, od
Seveme i Južne Amerike, preko Azije i Australije, do svih delova Evrope - gradi
ediciju Mitovi. Nosilac ideje od 1999. godine jeste škotski izdavač Canongate.
Ova serija knjiga sastoji se iz uvodne studije i kratkih romana (iii kraćih
proznih formi) naručenih posebno za ovu ediciju. Od pisaca je zatraženo da
po siobodnom izboru, kako god to žele, iznova ispričaju več postoječe i znane
mitove iz bilo koje kulture sveta. Među autorima su največa i najzanimljivija
imena savremene svetske književnosti. Planovi su da edicija potraje makar
do svoje stote knjige.
Dakie, izvornici prevoda na srpski jezik potiču iz rukopisa, a ne objavljenih
knjiga, i projekat edicijeMtoW redak je i originalan poduhvat u međunarodnom
izdavačkom zajedništvu.

Vladislav Bajac ISIJN 86-7666-076-X

gG eo
Jm jp o e tika
660766