ISTRAŽIVAČKI IZVEŠTAJ

TRANSNACIONALNA
HOBOTNICA
Globalna žarišta organizovanog
kriminala sa Zapadnog Balkana

VOLTER KEMP
JUL 2020
TRANSNACIONALNA
HOBOTNICA
Globalna žarišta organizovanog
kriminala sa Zapadnog Balkana

Volter Kemp

jul 2020.
ZAHVALNICA
Ovaj izveštaj je sastavila Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog
kriminala Opservatorije civilnog društva za borbu protiv organizovanog kriminala u
jugoistočnoj Evropi (SEE-Obs).
Opservatorija civilnog društva je platforma koja povezuje i osnažuje organizacije civilnog
društva u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.
Njen cilj je da omogući civilnom društvu da identifikuje, analizira i mapira kriminalne
trendove, kao i njihov uticaj na tokove nelegalne robe, upravu, razvoj, međunacionalne
odnose, bezbednost i vladavinu zakona. Ova organizacija podržava civilno društvo u
procesu monitoringa nacionalne dinamike i širih regionalnih i međunarodnih trendova
u organizovanom kriminalu. Opservatorija civilnog društva je osnovana kao posledica
Samita Zapanog Balkana u Londonu 2018, koji predstavlja deo Berlinskog procesa.
Ovaj izveštaj je zasnovan na podacima, informacijama i analizama koje su prikupile
organizacije civilnog društva na Zapadnom Balkanu, prvenstveno grupa 15 istraživača
i eksperata. Zahvaljujemo im na dragocenom uvidu i doprinosu, kao i konstruktivnom
učešću u procesu. Rezultate istraživanja su sakupio i analizirao Valter Kemp, uz podršku
Fatjone Medini, Ugija Zvekića, Fabijana Žile i Kristine Amerhauzer.
Ovu publikaciju je omogućila finansijska podrška Fonda za konflikt, stabilnost i
bezbednost iz Velike Britanije. Za sadržaj je zadužena Globalna inicijativa protiv
transnacionalnog organizovanog kriminala i on ne održava stavove Velike Britanije.

O AUTORU
Volter Kemp je viši član u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog
kriminala (GI-TOC) i upravlja Opservatorijom civilnog društva za borbu protiv
organizovanog kriminala u jugoistočnoj Evropi. Prethodno je bio na nekoliko viših
pozicija u Organizaciji za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), kao i potpredsednik
Međunarodnog instituta za mir i portparol i pisac govora u Kancelariji Ujedinjenih nacija
za drogu i kriminal. Dosta je pisao o sprečavanju kriminala, odnosu između kriminala i
konflikta i različitim bezbednosnim pitanjima u Evropi.

© 2020 Global Initiative Against Transnational Organized Crime.

Sva prava zadržana.

Ni jedan deo ove publikacije ne sme biti reprodukovan ili

objavljen bez pisane dozvole Globalne inicijative.

Dizajn naslovne strane: Flame Design

Kartografija: Paulina Rosol-Barrass

Sve upite slati na:

The Global Initiative Against Transnational Organized Crime
Avenue de France 23
Geneva, CH-1202
Switzerland

www.globalinitiative.net
SADRŽAJ

Sažetak������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 1
Međunarodna žarišta���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 2
Kontekst: Izmeštanje zbog nestabilnosti�������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 4

Komunistički period: Organizovan kriminal u Jugoslaviji i Albaniji������������������������������������������������������� 7

Albanija�������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 8
Turska veza�������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 9

Rat i njegove posledice��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������11

Kriminalci na prvoj liniji fronta���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 11
Sankcije i „fabrika kriminala“������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 12
Eksplozija kriminala kod kuće����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 13
Urušavanje albanske piramide���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 15
Kriminal i konflikt na Kosovu������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 15
Mafijaška država��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 16
Saberi se ili idi u inostranstvo����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 17
Albanci šire poslove��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 19
Izmeštanje i dijaspora������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 20

Zapadna Evropa���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 22
Italija: Partneri u zločinu�������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 24
Španija: Od lopova do barona����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 27
Holandija: ‘Joegomaffia’��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 29
Češka Republika��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 32

Južna Afrika ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 35

Uvoz kriminalaca�������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 35
Krejčir i Gavrić������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 36
Sravnjivanje starih računa����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 37
Novi igrači na novim tržištima? �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 39

Turska: Kapija ka istoku ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 41

Bliske veze između Turske i Balkana������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 41
Od kofera do kamiona����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 42
Privlačenje trgovine i investicija������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 43
„Balkanska ruta“ za heroin���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 44
Kanabis i skank����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 46
Krijumčarenje migranata������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 47
 Latinska Amerika ������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 50
Koreni grupa za rasturanje kokaina�������������������������������������������������������������������������������� 51
Privlačnost Latinske Amerike����������������������������������������������������������������������������������������� 53
Na pravom mestu u pravo vreme����������������������������������������������������������������������������������� 55
Uloga kriminalnih grupa sa zapadnog Balkana�������������������������������������������������������������� 56
Rute i metode������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 60
Drugi vidovi krijumčarenja droge����������������������������������������������������������������������������������� 64
Biznis model koji pobeđuje��������������������������������������������������������������������������������������������� 65

Australija: Hobotnica u zemlji kengura������������������������������������������������������������������ 67

Balkanske “mafije u pokretu”������������������������������������������������������������������������������������� 70

Zaključci������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 74
Odlike grupa��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 75
Neprikosnoveni biznis model������������������������������������������������������������������������������������������ 76
Omogućavajući faktori���������������������������������������������������������������������������������������������������� 76
Saradnja između policije i tužilaštva������������������������������������������������������������������������������� 77
Višeslojni pristup�������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 78
Uloga civilnog društva����������������������������������������������������������������������������������������������������� 80
Nasilje i ćutanje���������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 80

Beleške������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 81

Priština, Kosovo. Rat na Kosovu između 1998. i 1999. nije iznedrio samo 
humanitarnu tragediju, već stvorio i plodno tle za organizovani criminal.
© Pjeter Gjergjaj/EyeEm via Getty Images

iv TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
SAŽETAK
 Z
apadni Balkan se često predstavlja kao žarište organizovanog kriminala.
Kao što je već prikazano u drugim publikacijama Globalne inicijative protiv
transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), region predstavlja
tranzitni koridor za krijumčarenje droge, oružja i ljudi, a veliki problem predstavlja
široko rasprostranjen kriminal i korupcija. Iz globalne perspektive, međutim, Zapadni
Balkan je relativno stabilno mesto. Ova oblast predstavlja malo tržište za nelegalnu
robu i usluge – veliki novac, kako su otkrile neke kriminalne grupe sa Zapadnog
Balkana, pravi se na drugom mestu.

Ovaj izveštaj bavi se globalnim žarištima kriminalne aktivnosti koju sprovode grupe iz
šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo,1 Crna Gora,
Severna Makedonija2 i Srbija). Autori ne tvrde da je izveštaj iscrpan u potpunosti.
Zbog ograničenja, naglasak je na nekim zemljama Zapadnog Balkana i Latinskoj
Americi, kao i Južnoj Africi, Turskoj i Australiji. Ove zemlje i regioni su odabrani, zato
što je tu moglo biti ustanovljeno koje su vrste različitih grupa uključene, kriminalna
tržišta se razlikuju, veze su transnacionalne, takođe prikazan je razvoj aktivnosti
koje u inostranstvu sprovode različite grupe sa Zapadnog Balkana. To su takođe
mesta na kojima Globalna inicijativa ima lokalne eksperte. Više pažnje treba posvetiti
kriminalnim grupama sa Zapadnog Balkana koje su aktivne u Brazilu, Bugarskoj,
Nemačkoj, Grčkoj, Rumuniji, SAD, kao i severnoj Africi. To će biti tema budućeg
izveštaja.

U izveštaju su opisani potisni i privlačni faktori (push and pull) koji objašnjavaju
kako su pojedinci sa Zapadnog Balkana uspostavili kriminalne operacije u različitim
zemljama širom sveta. Takođe se u izveštaju prati kako su neke grupe sa Zapadnog
Balkana uznapredovale na lestvici u poslednjih 20 godina, pa su od nepoznatih lopova
i pešadinaca postale glavni distributeri droge u mrežama koje se prostiru od Latinske
Amerike do zapadne Evrope i Južne Amerike. Takođe se ispituju veze koje kriminalne
grupe održavaju sa Zapadnim Balkanom. Ipak, mora da napomenuti da iako se ovaj
izveštaj bavi kriminalnim grupama sa Zapadnog Balkana, ne smemo zaboraviti da u
većini društava u kojima ove grupe funkcionišu one nisu glavni izvor kriminala, to su
lokalne kriminalne grupe.

 Podgorica, Crna Gora. Poslednjih godina, Španija je postala ključno središte kriminalnih grupa.
© Aiman Suhaimi/EyeEm via Shutterstock

1
 Većina kriminalnih Izveštaj se oslanja na pokušaje Globalne inicijative da mapira kriminalnu aktivnost na
globalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Takođe, ova publikacija se može smatrati
grupa sa Zapadnog
dodatkom izveštaja Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog
Balkana obavlja svoje kriminala Žarišta organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu (maj 2019). Kao i u
poslove u žarištima slučaju studije iz 2019, ovaj izveštaj je rezultat rata Opservatorije za civilno društvo za
borbu protiv organizovanog kriminala u jugoistočnoj Evropi pri Globalnoj inicijativi za
van regiona. borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Zasnovan je na informacijama
i analizama koje su prikupljile i razmenile između sebe organizacije civilnog društva
širom Zapadnog Balkana, kao eksperti (posebno istraživački novinari) u zemljama koje
su aktivne kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana.

Ovaj izveštaj je zasnovan na otvorenim izvorima i intervjuima. Iako, autori su imali

koristi od lokalnih doprinosa saradnika iz svih zemalja koje su spomenute u izveštaju,
njegov domet je ograničen količinom i vrstom informacija koje su dostupne. Ono
što se nalazi u javnom domenu, najčešće otkriva ono što se desilo i o čemu postoje
izveštaji, što je najčešće samo delić onoga što se zapravo dešava. U procesu
analize postoji neizbežno vremenskog odlaganje. Dok izveštaji kao što je ovaj se
bave dešavanjima iz prošlosti, kriminalci se stalno prilagođavaju kako bi iskoristili
nove mogućnosti, otkrili nova tržišta i razvili nove tehnike (kao što je korišćenje
narko-aviona, komunikacija preko enkriptovanih mobilnih telefona i pranje novca u
kriptovalutama u ofšor zonama). Službe koje se bave sprovođenjem zakona morale bi
da idu korak napred.

Pisanje ovog izveštaja završeno je krajem marta 2020. i u tom trenutku nije bilo
jasno kakav će uticaj imati kriza izavana virusom Kovid-19 i prateća ograničenja
kretanja imati na kriminalna tržišta. Da li će se potencijalno pojaviti više pešadinaca,
novih ranjivih žarišta ili će doći do smanjenja potražnje za drogom? Efekat globalne
pandemije na operacije grupa sa Zapadnog Balkana biće tema koju će Globalna
inicijativa pažljivo pratiti.

Međunarodna žarišta
Zapadni Balkan je relativno malo tržište za organizovani kriminal. Većina kriminalnih
grupa iz regiona sada sprovodi operacije van ove oblasti, već u zapadnoj Evropi i
Latinskoj Americi. Ta žarišta su tema ovog izveštaja.

Uprkos povremenim tvrdnjama u medijima, ne postoji jedinstveni, prepoznatljivi

Balkanski kartel, iako neke grupe povremeno sarađuju jedne s drugima, a postoje i
primeri multietničkih kriminalnih grupa. Većina kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana
funkcioniše na diskretan i efikasan način u globalnim žarištima, iako ih prati reputacija
da su nasilne. Većina nasilja koja se dogodi među grupama u vezi je sa svođenjem
računa u samoj grupi ili sa rivalima.

Grupe iz regiona su moderne, dinamične i preduzetnički nastrojene, pokazuju

sposobnost da se prilagode i prihvate inovacije, koriste tehnologiju u svoju korist

2 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
(na primer, korišćenjem enkriptovanih formi komunikacije; istraživanjem novih
ruta i načina krijumčarenja, poput ’narko-aviona’ kojima se prenosi droga; pranjem
novca putem kriptovaluta, kroz ofšor zone nazad u njihove zemlje porekla). Oni su
navodno odgovorni za finansiranje, transport i distribuciju velikih količina kokaina
koji se prenosi iz Južne Amerike u Evropu. Njihova sposobnost da rade sa lokalnim
kriminalnim grupama i imaju pristup kokainu na izvoru, u kombinaciji sa prisustvom u
velikim evropskim lučkim gradovima, znači da će biti u stanju da kontrolišu nabavku
kokaina od izvora do krajnjeg cilja.

Operativnost je grupama omogućila da uznapreduju u kriminalnom lancu nekoliko

mesta u poslednjih 20 godina. U nekim zemljama (kao što su Italija, Španija, Ekvador,
Velika Britanija i Holandija), ove grupe su postale ključni igrači, prvenstveno u
trgovini kokainom. Najveće tržište za krijumčarenu robu sa Zapadnog Balkana je
Zapadna Evropa.

Kriminalci su se preselili u veliki broj žarišta analiziranih u ovom izveštaju, što je

posledica uslova izazvanih ratom i nestabilnošću na Zapadnom Balkanu devedesetih.
Sa izuzetkom Latinske Amerike, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana su aktivne
u zemljama gde postoji značajna dijaspora iz regiona, između ostalog u Holandiji,
Italiji, Turskoj i Južnoj Africi. Mora biti spomenuto da iako problem organizovanog
kriminala na Zapadnom Balkanu se preselio van regiona u najvećoj meri, aktivnosti
ovih kriminalnih grupa štete reputaciji zemalja odakle potiču, ne samo u procesu
pristupanja Evropskoj uniji. Takođe, neki od osnovih razloga ugroženosti zbog koje
su ljudi napuštali Zapadni Balkan i dalje postoje – prvenstveno nezaposlenost,
nedostatak mogućnosti, nezadovoljstvo vlastima i spor proces pristupanja Evropskoj
uniji. Ako ovi problemi budu ignorisani, položaj kriminalaca sa Zapadnog Balkana će
biti dodatno učvršćen.

Suprotstavljanje pretnjama kriminalnih grupa sa Balkana moraće da dođe, delimično,

izvana, prvenstveno u formi efikasnije međunarodne saradnje, praćenja i oduzimanje
imovine, razmene informacija, ne samo zato što počinioci krivičnih dela često koriste
više identiteta. Između 2018. i 2020. dogodio se veći broj uspešnih zajedničkih
operacija sprečavanja krijumčarenja narkotika, a u nekima od njih zaplenjeno je
nekoliko tona droge. Međutim, neophodna je bolja saradnja između policijskih službi u
zemljama ponude i potražnje, kao i istim tim agencijama na Zapadnom Balkanu.

Civilno društvo, i na Zapadnom Balkanu i u dijaspori, takođe ima važnu ulogu, s

obzirom da može da jača kulturu poštovanja zakona u pojedinačnim zemljama,
podupire otpornost u zajednicama i zagovara stvaranje društva bez kriminala i nasilja.

Međunarodnoj zajednici, kao i vladama u zapadnoj Evropi, najveći izazov predstavlja

smanjenje potražnje za robom i uslugama koje pružaju kriminalne grupe sa Zapadnog
Balkana i otklanjanje uslova izloženosti kriminalu i korupciji u zemljama kao što su
Ekvador i Kolumbija, gde se proizvodi kokain. U suprotnom, hobotnica kriminalnih
grupa, između ostalih i onih sa Zapadnog Balkana, nastaviće da steže svoje pipke oko
cele planete.

SAŽETAK 3

Posledice NATO
bombardovanja Peći u bivšoj
Jugoslaviji, avgust 1999.
© Scott Peterson/Liaison via
Getty Images
4 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Kontekst: Izmeštanje zbog nestabilnosti
Promene u strateškoj sredini mogu da izazovu nestabilnosti koje imaju uticaj
na kriminalna tržišta i učesnike na njima.3 Ove promene mogu da stvore
plodno tle za kriminal i korupciju. Kako je Federiko Vareze ukazao u knjizi
Mafije u pokretu (Mafias on the Move) „mafije se pojavljuju u društvima
koja prolaze kroz iznenadnu i zakasnelu tranziciju u tržišnu privredu, kojima
nedostaje zakonska struktura koja će pouzdano štititi pravo vlasništva, a gde
postoji veliki broj ljudi obučenih da primenjuju nasilne metode, koji su u nekom
trenutku postali nezaposleni.“.4 Kao što ćemo ilustrovati u ovom izveštaju,
ovakvi uslovi su postojali u Albaniji i mnogim drugim zemljama u bivšoj
Jugoslaviji krajem devedestih.
Pored stvaranja uslova da se pojave kriminalne grupe, česta posledica perioda
sukoba ili humanitarnih kriza je selidba stanovništva, koja dovodi onoga što
Vareze naziva „izmeštanjem“ kriminalnih grupa. Klasični primer ovoga je
izmeštanje italijanske mafije iz Italije u Sjedinjene države dvadesetih godina
20. veka. Drugi primeri su izmeštanje ruske mafije posle raspada Sovjetskog
Saveza ili Ibosa iz Nigerija u druge delove sveta.
U procesu izmeštanja, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana iskoristile
su političku nestabilnost u zemljama koje takođe prolaze kroz dramatične
promene u svojoj strateškoj sredini. Latinska Amerika je prolazila (i dalje prolazi) U poslednjih 20 godina,
kroz turbulentni period, ne samo zbog formalnog završetka rata koji je trajao
kriminalne grupe sa
skoro 50 godina u Kolumbiji (najvećem proizvođaču kokaina na svetu) i nemira
u Venecueli. Takođe, nefunkcionalna vlast i institucije u zemljama kao što su Zapanog Balkana su
Ekvador i Južna Afrika omogućavaju i lokalnim i inostranim kriminalnim grupama postale globalne.
da preuzmu teren. To potvrđuje Varezeovu tvrdnju da je kriminalnim grupama
lakše da se izmeste u oblasti u kojima su poverenje, kultura učešća u civilnom
životu i socijalni kapital na niskom nivou. U takvim sredinama, otpor je slab, a
mogućnosti za pružanje kriminalne zaštite veće.5

S tim u vezi, ovaj izveštaj takođe ukazuje da kriminalne grupe mogu da se

probiju i na već uspostavljena tržišta u već razvijenim zemljama. Deluje da
je to slučaj u zemljama u kojima kriminalci mogu da iskoriste prisustvo velike
dijaspore. Takođe, važno je spomenuti da kriminalci se ne sele u inostranstvo
kao deo svesne strategije, već je često to posledica neplaniranih okolnosti.6
Da li su muškarci koji su se borili u ratovima na Balkanu devesetih mogli da
zamisle da će dvadest godina kasnije pregovarati o kupovini kokaina u Brazilu ili
raditi kao telohranitelji u Južnoj Africi? Da li su mladići, koji su odrastali u nekim
od najsiromašnijih sela u Albaniji ili na Kosovu sredinom devedesetih mogli da
zamisle da će biti veliki igrači na tržištu droge u Londonu, Amsterdamu ili Rimu?

Takođe, pored bavljenja hijerarhijski uređenim mafijaškim grupama, važno je

istraživati i ozbiljne aktivnosti u kojima učestvuju preduzetničke mreže.7 Ovaj
izveštaj pokazuje kako su ljudi sa Zapadnog Balkana stvorili i ogovorili na
mogućnosti da profitiraju na tržištu nelegalne robe. Umesto da premeste već
ustanovljene operacije sa Zapadnog Balkana u druge zemlje, mnogi pojedinci i
grupe koji se spominju u ovom izveštaju započeli su aktivnosti u inostranstvu sa
dna lestvice i zatim uznapredovali do toga da postanu glavni igrači u nekim od
najvećih tržišta droge na svetu. Postoji rizik da će oni premestiti neke od svojih
aktivnosti nazad na Balkan, kroz pranje novca i naručena ubistva. To može imati
ozbiljan uticaj na političku ekonomiju Zapadnog Balkana.

Ovaj izveštaj pokušava da pokaže kako su prethodnih 20 godina, kriminalne

grupe sa Zapadnog Balkana postale globalne i uznapredovale u kriminalnom
lancu. Pipci ove hobotnice sada se šire oko celog sveta: od Latinske Amerike
gde se pribavlja kokain do ulica Zapadne Evrope; od ruta za krijumčarenje
heroina u Turskoj do Evrope; polja kanabisa u Albaniji do Turske i Evropske
unije. Zapadni Balkan ostaje centar ove trgovine: kao tranzitni region, mesto za
regrutaciju pešadinaca za ove grupe; sigurno mesto za sakrivanje i investiranje ili
pranje novca stečenog kriminalnim aktivnostima, ali glavna akcija se odigrava u
inostranstvu.

SAŽETAK 5
 KOMUNISTIČKI
PERIOD
ORGANIZOVAN KRIMINAL U
JUGOSLAVIJI I ALBANIJI
6 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
 K
ako bismo razumeli današnja žarišta van Zapadnog Balkana, važno je
podsetiti se istorije i evolucije kriminalnih struktura, tržišta i učesnika u
regionu.

Ljudi koji su živeli sedamdesetih i osamdesetih u Socijalističkoj Federativnoj

Republici Jugoslaviji imali su relativno visok standard života u odnosu na
stanovnike drugih komunističkih zemalja. Mogli su da putuju slobodno, zbog čega
su mnogi otišli u inostranstvo da rade. Ono što su očekivali, ali i njihovi poslodavci,
jeste da će tu biti privremeno (zbog čega je u nemačkom skovan naziv „gost
radnik“) Neki su stigli čak i do Južne Afrike, odazivajući se na kampanju ove zemlje
za privlačenje belih Evropljanina poslovnim ponudama.8 U drugim slučajevima, ljudi
su išli u inostranstvo zbog sezonskih poslova.

Najveći broj Jugoslovena, koji su otišli u inostranstvo bili su vredni radnici,

poštovali su zakon i tražili bolju budućnost. Ali, kao što se često desi kada
velika grupa emigrira, ovaj pokret stvara priliku za kriminal. Kao što nekadašnji
BBC novinar Miša Gleni objašnjava u svojoj knjizi iz 2008. Mekmafija, velika
gastarbajterska zajednica „stvorila je milje u kome će manje plemeniti Jugosloveni
moći da se sakriju ili nestanu, ako je to neophodno“.9 Ovakvi likovi su krenuli sa
niskih lestvica kriminalnih aktivnosti, bavili su se reketiranjem, krađom prodavnica
luksuzne robe, obijanjem kuća i sefova.

Neka od ozloglašenih imena koja su se proslavila u to vreme su Milenko Mikanović

Lazin, Rade Kotur, Goran „Majmun“ Vuković i Ljubomir Magaš, kao i Željko
Ražnatović, poznatiji kao Arkan. Između 1972. i 1983, Arkan je nagomilao nekoliko

  rizor iz Beograda, glavnog grada bivše Jugoslavije od 1918. do njenog raspada 2006.
P
tokom komunističkog perioda. © Toronto Star Archives/Toronto Star via Getty Images

7
 presuda i poternica u Belgiji, Holandiji, Švedskoj, Zapadnoj Nemačkoj, Austriji,
Švajcarskoj i Italiji, najviše zbog oružanih pljački. Pamti se da je pobegao iz zatvora u
pet različitih zemalja.10 Prvi talas kriminalaca su redovno putovali na relaciji zapadna
Evropa – Jugoslavija. Kada su se vratili kući potrošili bi ili investirali svoj novac, a
onda ponovo otišli nazad.

Ovo ponašanje nije prošlo nezapaženo kod službi državne bezbednosti. Zapravo
su vlasti ohrabrivale kriminalce da odu u inostranstvo. Pomognuto im je tako
što su im dati papiri, neki od njih su dobili i pasoše i druge putničke legitimacije.
Omogućavajući im da putuju u inostranstvo, državne službe su sprečile kriminalce
da stvaraju probleme kod kuće. Ova vrsta pomoći je takođe omogućavala službama
bezbednosti korisnu mogućnost uticaja na kriminalce, a oni su bili korišćeni često
za različite zadatke, kao što su ubistva političkih emigranata.11 Na primer, Đorđa
Gišku Božovića, poznatog kao „kralja beogradskog podzemlja“, tajna služba je zvala
da eliminiše političke disidente i državne neprijatelje. Na primer, on je navodno
mozak iza ubistva hrvatskog političkog disidenta i biznismena Stjepana Đurekovića u
zapadnoj Nemačkoj 1983.12

Albanija
Situacija u Albaniji je drugačija, s obzirom da su granice ove zemlje bile zatvorene
između 1945. i 1990. Dok je Jugoslavija bila jedna od najotvorenijih komunističkih
društava, Albanija je bila jedno od najzatvorenijih. U ovoj veoma kontrolisanoj sredini,
za svaku nezakonitu aktivnost državni zvaničnici su znali, ako ne i učestvovali u njoj.

Zbog ograničenog pristupa stranim investicijama, kao i siromašnoj infrastrukturi,

privreda Albanije je bila među najslabijima u komunističkom bloku. U potrazi za
načinom da dođu do deviza, albanski režim nije mogao da odbije ponudu iz 1968. za
šverc cigareta.13 Plan je podrazumevao šverc američkih cigareta u Italiju, a zatim i na
druga mesta u Evropi i na Bliskom istoku.

Švajcarski trgovci koji su načinili ponudu imali su veze sa italijanskom mafijom, koja je
tražila nove poslovne mogućnosti, pogotovu od kada su policijske akcije u Tirenskom
moru postale efikasnije. Kako kaže bivši italijanski tužilac protiv mafije, šefovi mafije
kao što je Rafaelo Kutolo (vođa grupe Nuova Kamora Organizata) razumeli su da su
kontrole iz gvozdene zavese bile jake zbog političkih razloga, ali nisu predstavljale
prepreku krijumčarenju, između ostalog cigareta.

Albanske vlasti su otvorile slobodnu, privrednu zonu kako bi služila kao tranzitna
tačka za švercovane cigarete koje su stizale iz Sjedinjenih država, a zatim i osnovale
kompaniju Albatrans, kojom je navodno upravljala albanska tajna služba (Sigurimi),
za šta je dobijala proviziju od 9 dolara po boksu. Veruje se da je albanska vlada
pribavila blizu 35 miliona dolara kroz ovaj posao između 1968. i 1991.14 Na ovaj
način, Jadransko more, koje je do tada bilo „plava granica“ postalo je unosna kapija
italijanskih kriminalnih grupa na istok. Za uzvrat, albanski režim stekao je vredne
kontakte, trgovinu i devize. To je predstavljalo rođenje „Balkanske rute“ kojom će biti
omogućene kriminalne aktivnosti u godinama posle toga.

8 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Turska veza
U isto vreme kada je italijanska mafija gledala na istok, turski krijumčari su
uperili pogled ka zapadu. Na početku sedamdesetih, kriminalne grupe u Turskoj
uspostavile su međunarodne trgovačke i transportne kompanije preko kojih
su švercovale heroin na unosno tržište zapadne Evrope. Balkan je smatran
niskorizičnom rutom i korišćen je za tranzit i privremeno skladištenje isporuka
droge. Turske grupe su odabrale Albance (koji su smatrani vrednim i pouzdanim) i
oni su često korišćeni kao vozači i kuriri.

Turske kriminalne grupe nisu smatrale Jugoslaviju unosnim tržištem, ali je delovala
(poput Bugarske) kao bezbedno i korisno mesto za susrete, gde su mogli da se
ugovore poslovi sa italijanskim i drugim grupama. Kada bi kupovali heroin, italijanske
grupe bi ponekad prodavale oružje i municiju. Za pištoljima je vladala velika tražnja
u Turskoj sedamdesetih, zbog intenzivnog i nasilnog rivaliteta između desničarskih
nacionalista i komunista.15 Međutim, vojni puč 1980. zaustavio je nasilje i nova
turska vlada se obračunala sa organizovanim kriminalom.16 U okviru operacije
„Kumovi“ (Babalar Operasyonu), mnogi visokopozicionirani lideri mafije u Turskoj
su bili uhapšeni i osuđeni na duge zatvorske kazne. Neke mafijaške vođe su ubijene
pod misterioznim okolnostima, naverovatnije su izvršioci radili za takozvanu
„duboku državu“. Drugi su uspeli da pobegnu iz zemlje, navodno zahvaljujući tajnim
vezama sa državnim vrhom.17

Osamdesetih, službe bezbednosti u zapadnoj Evropi su obratile više pažnje na

kriminalne grupe iz Turske. Mnogi turski državljani, među njima političari, zaposleni
u tajnim službama i policajci, na tajnim zadacima su bili uhapšeni zbog šverca
heroina u Evropi. Ali dok su operacija „Kumovi“ u Turskoj i efikasnije sprovođenja
zakona u Zapadnoj Evropi uvećali rizik za turske kriminalne grupe, takođe su stvorili
mogućnosti za grupe sa Balkana. Pošto su vozila sa turskim tablicama bila predmet
međunarodne prismotre, krijumčari su često koristili vozila sa jugoslovenskim i
bugarskim registarskim tablicama. Turske organizovane kriminalne grupe sarađivale
su sa falsifikatorima pasoša iz Bugarske koji su izdavali lažne pasoše Albancima
vozačima i kuririma (iz Jugoslavije) koji su bili uključeni u šverc droge.

Kraj komunizma doneo je dramatične promene. U Albaniji, studentske

demonstracije održane u decembru 1990. u Tirani dovele su okončanja više od
45 godina izolacije, obeležene represivnim režimom Envera Hodže (1954–1985).
Promene su donele ekonomske probleme, političku i društvenu nestabilnost, ali su
takođe otvorile put slobodama koje mladi ljudi nikada nisu iskusili do tada. Mnogi
su iskoristili mogućnost da se presele u inostranstvo. Jedna od najupečatljivijih
slika tog perioda su hiljade Albanaca na teretnom brodu Vlora koji ulazi u italijansku
luku Bari u avgustu 1991. Ali dok su mnogi Albanci i Jugosloveni očekivali bolju
budućnost, nevolja je bila iza ugla.

KOMUNISTIČKI PERIOD: ORGANIZOVAN KRIMINAL U JUGOSLAVIJI I ALBANIJI 9

RAT I NJEGOVE
POSLEDICE
10 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
 D
ramatični događaji iz 1989. i 1999. u istočnoj Evropi i Sovjetskom
Savezu imali su uticaj na Jugoslaviju. Komunistička partija se raspala
na nacionalne stranke, a 1991. Slovenija i Hrvatska su proglasile
nezavisnost. Ono što je usledilo je period od četiri godine oružanih sukoba sa
malim prekidima, prvenstveno u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini do Dejtonskog
sporazuma iz 1995. Region je bio dodatno destabilizovan propašću piramidalne
šeme u Albaniji 1997, a zatim i ratom na Kosovu 1998. i 1999. U ovom
odeljku bavimo se time kako su ovi događaji doprineli da se pojedina žarišta
organizovanog kriminala na Balkanu presele van Jugoslavije i Albanije.

Kriminalci na prvoj liniji fronta

Kada je rat izbio 1991, kriminalci iz SFRJ, koji su radili po zapadnoj Evropi
osamdesetih, vratili su se kući i organizovali paramilitarne jedinice. Uz blagoslov
režima, u ratu su im se pridružili obični kriminaci, siledžije i fudbalski huligani.18
To Džon Miler opisuje ovako:

Najdinamičnije (najsmrtonosnije) srpske jedinice nisu bile sastavljene od

posvećenih nacionalista ili ideologa, niti ih je činilo lokalno stanovništvo
u želji da se osveti komšijama, ni obični ljudi koje su omađijali demagozi i
mediji, već obični kriminalci koji su bili regrutovani za taj zadatak.19

Najozloglašenija jedinica bila je Srpska dobrovoljačka garda, poznata i kao

Arkanovi tigrovi. Oni su ratovali, silovali žene i pljačkali, posebno po istočnoj
Slavoniji i Bosni i Hercegovini.20 Postojale su ratne glavešine poput Mladena
Naletića Tute, bosanskog Hrvata koji je predvodio Kažnjeničku bojnu, ili Jusufa
„Juke“ Prazine, bosanskog gangstera čiju su paramilitarna jedinica činili pripadnici
kriminalnih grupa koji su branili Sarajevo.21 Ove grupe, iako su imale relativno

 Stanovnici Prizrena na Kosovu skrivaju se iza tenka međunarodnih jedinica na Kosovu

u trenutku kad su srpski snajperisti otvorili vatru, jun 1999. © Christophe Simon/AFP
via Getty Images

11
 mali broj članova, često su bile predvodnici etničkog
čišćenja i drugih zločina počinjenih tokom rata. Kao
tipični kriminalci, oni su nudili „zaštitu“ onima koji su
se povinovali ili platili. Zaodenuli su svoje kriminalne
aktivnosti u nacionalne zastave, čime su učinili
opravdanim svoje aktivnosti u odbrani otadžbine,
dok su podsticali mržnju među narodima. Kao što
je Miler primetio ono što mnogima izgleda kao „rat
među etničkim grupama“ zapravo je nešto mnogo
banalnije: „stvaranje kriminalnih zajednica koje se
bave nasiljem i pljačkom“.22
I dok su kod mnogih ove siledžije izazivale strah,
drugima su bili idoli. Kako je primetio Voren
Cimerman „talog društva: prevaranti, siledžije, čak i
profesionalne ubice, uzdigli su se iz blata i postali su
borci za slobodu i nacionalni heroji.“23 U razgovoru
za Vol strit džurnal 1993, novinar iz Beograda
rekao je da su „za sada najveći heroji rata kriminalci.
Rekao bih da je trenutno blizu 3.000 beogradskih
Sankcije i „fabrika kriminala“
Međunarodni emargo koji je uveo Savet bezbednosti
Ujedinjenih nacija između 1992. i 1996. stvorio je
teškoće u Jugoslaviji, a imao je domino efekat u
susednim zemljama, ali je takođe doprineo stvaranju
mogućnosti, kako ukazuje Dejvid Semjuels: „nevidljivi
zid koji je podigao Zapad omogućio je kriminalnim
elitama u Srbiji da se obogate, dok je ostatak
poražene zemlje živeo u siromaštvu.“26
Crno tržište je imalo ključnu ulogu u omogućavanju
razmene deficitarne robe. Hrvatima i Bosancima je
na primer bilo potrebno oružje, s obzirom na to da
su bili u nepovoljnijoj poziciji na početku rata, jer
je većina imovine Jugoslovenske narodne armije
otišla u Srbiju i Crnu Goru, a embargo na oružje
Ujedinjenih nacija je uveden 1992. Bosancima u
Sarajevu pod opsadom bilo je potrebno oružje,
municija, gorivo i druga roba neophodna za
opstanak; Srbima je bilo potrebno gorivo. Tržište
ukradenih automobila bilo je neobično živo.
Prevazilaženje sankcija često je zahtevalo da se
pregovara sa neprijateljem: Hrvati su kupovali oružje
od Srba, a Srbi gorivo od Bosanaca i Hrvata.
12 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
kriminalaca u Bosni na ratišu… Oni su neustrašivi
hrabri, domišljati i lojalni ljudima za koje rade.“24
Bez obzira na to, neki od njih su preterali, pa su
izazvali nezadovoljstvo kod svog naroda. Na primer,
u oktobru 1993. snage bosanskih muslimana
uhapsile su dva gangstera u svojim redovima koji
su iznuđivali novac od naroda koji su navodno
štitili tokom opsade Sarajeva. Prema pisanju iz
tog vremena, njih dvojica (Ramiz Delalić, poznat
kao Ćelo i Mušan Topalović Caco) predvodili su
kampanju ubistava, pljačke i silovanja. Njihova banda
navodno je preuzela monopol nad crnim tržištem,
koje je predstavljalo jedinu trgovinu u okviru grada,
obogativši se dok je većina stanovnika Sarajeva
danima pokušavala da dođe do vode i hleba.25 Uzevši
sve u obzir, rat je neke kriminalce učinio bogatijim,
a neke ozloglašenim. Takođe, omogućio je nekim
mladićima iskustvo najsurovije borbe, a stvorio je
unosna tržišta za kriminalnu aktivnost.
Kako se uticaj sankcija sve više osećao, vlasti u
Beogradu su se okrenule ka kriminalnim tržištima
kako bi zemlja mogla da funkcioniše. Lokalni
novinar to ovako opisuje: „Crno tržište je glavni
način očuvanja socijalnog mira u Beogradu. Tako da
će se i država tu uključiti.“27 Vlasti pod vođstvom
Slobodana Miloševića spojile su policijske i tajne
službe sa organizovanim kriminalom, ne samo
da bi se stvorile dobre veze između njih, već da
bi se na taj način nadgledalo crno tržište i siva
ekonomija. Šverc je bio u interesu države, a u nekim
slučajevima bi ga država sama i organizovala. 28
Na neki način, ilegalno crno tržište je ozakonjeno.
Navodi se, na primer, da je Služba državne
bezbednosti Srbije delom finansirana od prodaje
krijumčarene robe (između ostalog i droge), koju
bi zaplenila carina. 29 Takođe, vlasti i u Beogradu i
Podgorici su bile umešane u šverc cigareta, što je
donosilo veliku količinu deviza. Procenjuje se da
je crnogorska vlada zarađivala 700 miliona dolara
godišnje od trgovine cigaretama, najviše u Italiji.
Sankcije su značajno opteretile i susedne države.
Gleni o tome piše: „Ništa nije ponuđeno susedima
Jugoslavije kao pomoć ili kompenzacija. Očekivalo
se od svih tih država da izdrže trošak moralnog
gneva Zapada. Jedini način na koji su ove države
mogle da isplate penzije, dnevnice i zdravstvenu
negu je da omoguće mafiji da preuzme kontrolu nad
glavnim trgovinskim rutama u zemlji i da se prave
da ne znaju da se to dešava ili da su bespomoćni
ili i jedno i drugo. Kako se kriza produbljivala, isto
se dešavalo i u simbiotskoj vezi između politike i
kriminala.’30
Ozbiljan šverc nafte između Albanije i Crne Gore
organizovan je na Skadarskom jezeru, kao i granici
između današnje Severne Makedonije i Albanije.
Zapravo su zaobilaženje sankcija, kao i činjenica da
je raspad Jugoslavije stvorio nove granice i nove
prilike za šverc, imali neočekivane posledice, jer je
u susednim zemljama došlo do razvoja kriminalne
ekonomije.
Ukratko, neke od karakteristika kriminalnog
ekosistema koji je opstao u mnogim delovima
Balkana posledica su rata u Jugoslaviji i odgovora
međunarodne zajednice na njega. Ovako je to Gleni
opisao: „Na neki način je bio potrebno platiti za ovu
ratnu orgiju i preterano trošenje …. jer industrija
zaobilaženja sankcija je sada stvorila ogromnu
pan-balkansku mrežu organizovanog kriminala ..
najlakši način da se otpišu dugovi države jer kroz
mafijaške operacije: krijumčarenje droge, oružja,
nafte, žena i migranata. Temelji fabrike kriminala su
bili postavljeni.’31

Eksplozija kriminala kod kuće

Na domaćem frontu, organizovani kriminal je
procvetao. Pištolji su bili svuda dostupni, rat i
sankcije su uništile privredu i izazvale hiperinflaciju
U prve dve godine rata 300.000 mladih ljudi je
napustilo Jugoslaviju; nije bilo puno prilika za one
koji su ostali. Kao što je prikazano u filmu Rane iz
1998. Srđana Dragojevića, mnogi mladi ljudi su se
osetili napušteno i povređeno. Jedini ljudi koji su
imali novca su bili kriminalci, bez obzira da li su to
oni koji se vraćaju sa Zapada ili oni koji su zaradili od
ratne privrede. Jedan sagovornik je u tom trenutku
rekao: „Ništa ne možeš da postigneš poštenim
radom. Sve više i više mladih ljudi pravi izbor između:
smrti i slave.“32
Otprilike 1992. godine, stvoren je stil među mladim
muškarcima koji su se bavili kriminalnim aktivnostima
koji su karakterisale trenerke, patike, kratka kosa,
naočare za sunce i blješteći zlatni lanci. Marka
farmerki „Dizel“ je takođe bila popularna, što je
poslužilo kao inspiracija za ime ovog gangsterskog
stila: „dizelaši“.35 Aleksandar „Knele“ Knežević, već
kao tinejdžer jedan od najozloglašenijih gangstera
u Beogradu, bio je predstavnik ove kriminalne

I dok su se mnogi gangsteri koji su stvorili reputaciju

na Zapadu osamdesetih priključili paramilitarnim
jedinicama, mladi kriminalci su živeli svoj trenutak
slave u velikim gradovima. Kao što je prikazano
u dokumentarcu Vidimo se u čitulji, kriminalci,
često na drogama, bili su nasilni i ozloglašeni, isto
koliko su bili odlučni u bavljenju organizovanim
kriminalom.33 Posledica nasilja između „gangova“,
posebno grupa sa Novog Beograda i Voždovca je
da se broj ubistava u prestonici Srbije udvostručio
tokom prve dve godine rata. Jedan gangster je
opisao situaciju u Beogradu tada rečima: „mala bara Aleksandar “Knele” Knežević
s puno krokodila.“34

RAT I NJEGOVE POSLEDICE 13

 Bankomati i pljačke
Početkom devedsetih, kriminalce sa Zapadnog migranti sa Balkana 43, najviše je bilo Albanaca sa
Balkana pratio je zao glas da pljačkaju u s druge Kosova, neki od njih su ilegalno ušli u SAD. Ali u
strane okeana. Te akcije su obuhvatale pljačke grupi je bilo ljudi i sa drugim etničkim poreklom.44
banaka i velikih količina nakita u Zapadnoj Evropi.
Grupa je postala toliki problem da je sredinom
U Sjedinjenim državama, policiju su zbunile serije
devedesetih FBI pokrenuo jedinicu čiji je zadatak
organizovanih pljački bankomata i radnja s nakitom.
bio da uništi ovaj kriminalni krug.45 Iako se čini da
Primetili su da je većina počinilaca sa Balkana i
je grupa prestala da postoji već sledeće decenije,
počeli su da grupu nazivaju JAHS (Jugosloveni,
njihovo ime je ponovo spomenuto 2017, kada je u
Albanci, Hrvati, Srbi). 38 Posmatrali su ih kao
krađi nakita Kim Kardašijan u vrednosti od 9 miliona
mobilnu i neobaveznu neformalnu grupu ljudi, čiji
dolara izgledalo da je korišćena tehnika do tada
članovi su se okupljali da bi radili na pljačkama
poznata po pljačkama grupe JAHS.46 Međutim, ovo
koje su delovale nasumično, ali su bile dobro
isplanirane. Članovi grupe bi se onda razišli, a nije potvrđeno zvanično.

zatim ponovo okupili za sledeću provalu. 39 Tipična
JAHS pljačka bi obuhvatala sečenje rupa kroz
plafon 40 kako bi se pristupilo sefu ili bankomatu,
kao i onesposobljavanje telefona i sistema za
obezbeđenje.41
U poslednjih nekoliko godina razne pljačke u
Zapadnoj Evropi su navodno izvršili stanovnici
Zapadnog Balkana, posebno Albanci. Takozvani
Jastrebovi su mala i mobilna grupa, okupili su se oko
toga da provalju u kuće, a zatim se grupa rastura.

Kako nisu bili upoznati sa kulturnim karakteristikama
Zapadnog Balkana i lokalnih balkanskih jezika,
policajci su imali teškoće da ih razumeju. Članovi
ovih bandi bi koristili lažne identitete, zbog čega je
bilo teško pratiti ih, a kada su bili uhapšeni, nosili
su sa sobom telefon, na kome bi bio broj i posle
kontaktiranja neko bi platio kauciju za izlazak iz
zatvora.42 U Sjedinjenim državama skoro 300
članova bandi su bili identifikovani 1998. kao
Bez problema putuju iz regiona Zapadnog Balkana
do Evropske unije. Kao što će biti objašnjeno u delu
o Španiji u nastavku ovog izveštaja, ova tehnika se
koristila u pljačkama kuća fudbalera. Nedavno je
grupa Albanaca uhvaćena u Australiji nakon serije
pljački bankomata, koje su ličile na pljačke grupe
JAHS i one izvedene u Zapadnoj Evropi.47 Albanske
vlasti shvatile su problem toliko ozbiljno da su
napravile jedinicu za borbu sa Jastrebovima.

kulture i „dizelaškog“ stila. „U zemlji, opustošenoj ratom i potpunim društvenim

slomom, gde ste morali da potrošite platu odmah, jer bi je inflacija potpuno
devalvirala u roku od nekoliko minuta, gangsteri poput Kneleta su postali idoli,
jer su bili jedini koji su živeli dobar život.“36 Knele je živeo brzo i umro mlad,
bio je ubijen pod misterioznim okolnostima u hotelu Hajat u 21. godini. Bio je
pripadnik grupe mladih kriminalaca koji su izgubili živote u mafijaškim ubistvima,
čiji počinioci nikada nisu pronađeni ni uhapšeni.37 Većina kriminalaca koji su
preživeli ovaj nasilni period popeli su se na kriminalnoj lestvici posle rata ili su
otišli u inostrastvo.

14 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Urušavanje albanske piramide Temelji fabrike
I pored toga što Albanija nije direktno bila uključena u rat, neki Albanci su profitirali kriminala postavljeni
od šverca. Taj novac u kombinaciji sa slabom regulacijom bankarskog sistema i su tokom rata u
snovima običnih ljudi o lakoj zaradi stvorio je piramidalnu šemu početkom 1996. Blizu
dve trećine stanovnika uložili su novac u ove šeme, do tačke u kojoj su dugovanja Jugoslaviji.
iznosila polovinu BDP-a Albanije. Urušavanje ove piramidalne šeme 1997, nije stvorilo
samo ekonomsku nestabilnost, već i društvene i političke nemire. Neredi su buknuli, a
država je izgubila kontrolu nad nekoliko gradova, posebno onih blizu luka ili uz granicu
sa bivšom Jugoslavijom i Grčkom.48

Provaljeno je u skladišta oružja i ona su opljačkana, nestalo je 600.000 komada

oružja, od toga 226.000 kalašnjikova.49

U ovom slomu reda i zakona, gde je više od 2.000 civila ubijeno, neki ljudi su se
organizovali u komitete za samoodbranu kako bi se zaštitili od kriminalnih grupa.50
S druge strane, kriminalne hijerarhijske strukture ispunile su prazninu koja je nastala
i omogućile zaštitu. Neke kriminalne grupe su angažovale bivše članove specijalnih
jedinica i tajne službe da bi povećali efikasnost i izveli sofisticiranije kriminalne
aktivnosti.51

Organizovani kriminal procvetao je u ovoj sredini. Broj kriminalnih grupa povećao se

u veoma kratkom vremenskom periodu, kao i broj njihovih članova.52 Krijumčarenje
droge i krađe automobila su procvetali, kao i pranje novca.53 Nestabilnost se dodatno
zakomplikovala zbog sve intenzivnije krize na susednom Kosovu. Veruje se da je
najmanje 6.000 kalašnjikova prokrijumčareno iz Albanije na Kosovo pre i tokom
sukoba kada je 465.000 ljudi napustilo Kosovo i otišlo u Albaniju.545556

Kriminal i konflikt na Kosovu

Rat na Kosovu između 1998. i 1999. stvorio je humanitarnu tragediju i političke
nemire, ali i plodno tle za organizovani kriminal.57 Zato što je Kosovo bilo nepriznat
entitet, tokom rata mu je bila potrebna pomoć da bi preživelo. Kao posledica toga,
pored političke i finansijske podrške iz inostranstva (između ostalog iz dijaspore),
nekoliko kriminalnih aktivnosti se pojavilo, kao što su šverc oružja, nafte, droge
i ukradenih automobila, takođe i korupcija.58 Ove aktivnosti su se oslanjale na
neformalne mreže i sivu ekonomiju, koja se razvila kao odgovor na teško društveno-
ekonomsko stanje na Kosovo devedesetih.

Između 1999. i 2008. Kosovom je upravljala međunarodna administrativna misija

Ujedinjenih nacija (UNMIK), pravo prepuštanje upravljanja lokalnim vlastima počelo
je 2005.59 Od 2008. Kosovu je u oblasti vladavine prava pomagala misija Evropske
unije (EULEX) u izgradnji institucija i vođenju procesa evropskih integracija.60 U
ovom postkonfliktnom kontekstu izgrađivanja države, sa slabim instuticijama i
lošom infrastrukturom, moćni pojednici, koji su učestvovali u ratu i imali jake veze
sa dijasporom uvećali su svoje bogatstvo i uticaj baveći se naizmenično legalnim i
kriminalnim aktivnostima.61 Neki su završili u politici, a nekoliko njih su bili uključeni
u proneveru javnih fondova.62 Neki članovi Oslobodilačke vojske Kosova su navodno
bili povezani sa kriminalnim aktivnostima (kao što su benzinske stanice korišćene za

RAT I NJEGOVE POSLEDICE 15

 pranje novca).63 Drugi, posebno oni koji su radili u takozvanim „zaštitnim“ poslovima,
zaogrnuli su svoje aktivnosti u legitimne tokove tako što su osnovali kompanije za
privatno obezbeđenje.64

Uprkos napretku koji je učinjen u izgradnji države, centralne vlasti Kosova i danas
nemaju kontrolu nad severom zemlje, gde većinu stanovništva čine Srbi. Institucije na
severu imaju ograničenu moć zbog sporosti u upravljanju, a region je takođe predmet
dugogodišnjeg sukoba između Beograda i Prištine o statusu severnog dela Kosova
i granice. Posledica svega toga je siva zona koja je stvorila plodno tle za nelegalne
aktivnosti.65 U izveštaju Evropske komije o Kosovu iz 2019. oseća se hladni ton u
sledećoj tvrdi: „Situacija na severu Kosova u smislu organizovanog kriminala i dalje
predstavlja izazov za službe bezbednosti.’66

Mafijaška država
Kao što je opisano gore, tokom ratova u Jugoslaviji, Miloševićev režim je bio uključen
u šverc kako bi preživeo u prethodnom delu, zbog čega je jedan broj kriminalaca
postao njegov deo. Ovaj model nastavio se i posle rata, kad je u pitanju šverc droge
i oružja. Gleni to objašnjava ovako: „Organizovani kriminal i tajna policija radili su
veoma blisko u Jugoslaviji; zapravo često je bilo gotovo nemoguće razlikovati jedne od
drugih.“67 Za razliku od drugih država u istočnoj Evropi, nije bilo lustracije posle rata
ili kraja komunizma koja bi sprečila dalje učešće kriminalaca u novoj vlasti Savezne
republike Jugoslavije. Stari vuk je samo promenio dlaku.

Srpski nacionalista i ratni zločinac

Željko Ražnatović, poznat kao
Arkan. Između 1972. i 1983,
Arkan je iza sebe imao presude,
kao i naloge za hapšenje iz
Belgije, Holandije, Švedske,
Zapadne Nemačke, Austrije,
Švajcarske i Italije.
© Antoine Gyori/Sygma via
Getty Images

16
Međutim, Miloševićeva pozicija nije bila stabilna i u smislu političke moći i kontrole Organizovani
kriminalnih tržišta. Povećao se broj ubistava, među kojima su bila ubistva kriminalaca
kao što je Arkan, ali i opozicionog političara Ivana Stambolića. Visoko pozicionirani
criminal i tajna
pripadnici državne bezbednosti odigrali su ključnu ulogu u sukobu oko vlasti između policija u Jugoslaviji
Miloševića i opozicije u periodu od 1999. do 2003. Njihovo učešće su dodatno
se prepliću; često je
otežavale veze između tajne policije i organizovanog kriminala, kao i Jedinice za
specijalne operacije, jer su postojali navodi da su članovi JSO bilo deo zloglasnog nemoguće razlikovati
Zemunskog klana. Ova kriminalna grupa, nazvana po opštini u Beogradu, pojavila se jedno od drugog.
1993; a 2001. kada su oteli poznatog biznismena Miroslava Miškovića, Zemunski klan
je opisivan kao „jedna od najjačih kriminalnih organizacija u Evropi, koja je godinama
uživala zaštitu države.“68 U međuvremenu, političke prilike su se promenile. Milošević
je podneo ostavku u oktobru 2000. nakon što je izgubio predsedničke izbore.
Uhapšen je u aprilu 2001. i izručen Međunarodnom kriminalnom tribunalu za bivšu
Jugoslaviju (ICTY) u Hagu.69

Jedan od onih koji su prešli sa Miloševićeve strane i dali podršku novom premijeru
Zoranu Đinđiću bio je vođa JSO Milorada „Legije“ Lukovića, koji se unervozio kada
je Đinđić rekao da će se obračunati sa organizovanim kriminalom, a za njega se
interesovao i Haški tribunal. Ono što je usledilo, grupa policajaca, neki od njih su bili
članovi paramilitarnih formacija tokom rata, kao i neki sa kriminalnim vezama, izvršili
su atentant na Đinđića 12. marta 2003.70

Drugi deo Savezne republike Jugoslavije, Crna Gora suočavala se sa nasleđem rata,
parališućim efektima sankcija i hiperinflacije. Jedan način preživljavanja je kroz šverc
cigareta. Između 1994. i 2002. šverc cigareta je obavljan u industrijskim razmerama.
Nelegalni biznis, procenjeno je da donosi 700 miliona dolara godišnje, obavljao se
u saradnji sa italijanskim mafijaškim grupama. Kako je istraga koju su pokrenule
italijanske vlasti otkrila šverc je organizovala država, a na vrhu ilegalne operacije bio
je bivši premijer Crne Gore, Milo Đukanović (sada predsednik države). Oni su raspisali
poternicu za njegovo hapšenje 2005. Dok su optužnice protiv njega povučene
2009, ogromna krijumčarska operacija otvorila je vrata korupciji i osnažila je lokalne
kriminalne mreže i njihove međunarodne veze. Takođe je pretvorila Crnu Goru u
atraktivnu destinaciju za italijanske kriminalce. Prema rečima bivšeg tužioca protiv
mafije u Bariju, većina italijanskih kriminalaca provodila je vreme u Crnoj Gori tokom
devedestih: „Više od stotinu najopasnijih italijanskih begunaca su živeli u zemlju sa oko
600.000 stanovnika. Kako je to moguće?“

Saberi se ili idi u inostranstvo

Ubistvo Đinđića je bio udarac za Saveznu republiku Jugoslaviji. Kao odgovor na taj
događaj, uvedeno je vanredno stanje i pokrenut je veliki obračun sa organizovanim
kriminalom nazvan operacija „Sablja“. Više od 10.000 ljudi je uhapšeno, a istraga
je otkrila mračne veze između političkim i kriminalnim grupama, kao i državnom
bezbednošću i organizovanim kriminalom. Nekoliko članova Zemunskog klana bili
su osuđeni za ubistva i terorističke napade. Kao posledica toga, ovaj kriminalna
grupa je skoro rasformirana, članovi su se razbežali. Prema izveštajima, tokom
operacije „Sablja“, broj dilera droge se dramatično smanjio da se cena narkotika
značajno povećala.

RAT I NJEGOVE POSLEDICE 17

 Snimak sa sigurnosnih kamera prikazuje članove grupe Pink Panter tokom pljačke nakita.
© Facebook

Pink Panteri: razbij i zgrabi

Pink Panteri je ime koje je Interpol dao međunarodnoj
mreži kradljivaca dragulja i satova, koju čini blizu
200 članova i takozvanih pomagača (i drugih), od
kojih je većina sa Zapadnog Balkana. Mreža je
odgovorna je za neke od najvećih i najsmelijih krađi
nakita, a funkcionisala je u više zemalja i na nekoliko
kontinenata. Prema tvrdnjama različitih izvora, grupa
je odgovorna za krađe zlata i dijamanata u iznosu od
više od 350 miliona evra. Postoje navodi da neke od
njihovih operacija u izvršene na zahtev klijenata u
bogatim evropskim državama.72
Mnogi članovi pričaju više jezika, imaju više pasoša
i prošli su vojnu obuku i imaju nasilničku prošlost
tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Prema rečima jedne
osobe bliske ovoj grupi, deo motivacije članova grupe
je bes i osveta. „Jugoslavija je bila zemlja čiji pasoš je
vredeo više nego bilo koji drugi u Evropi … A onda
se sve promenilo. Postali smo građani trećeg sveta.
Smatraju nas divljacima. Zbog toga smo ljuti. I zbog
toga želimo da se osvetimo.“73
Pink panteri deluju više kao mreža nego kao
organizovana kriminalna grupa sa jednim liderom ili
vođstvom. Prema osobi bliskoj grupi „organizaciona
struktura Pantera podseća na oktopoda.“74 U
okviru grupe bilo je nekoliko značajnijih figura, koji
se smatraju „seniorima“, ali nemaju puno kontrole
nad mlađim članovima kriminalne grupe. Pljačke su
izvodile lokalne ćelije koje su već živele u toj zemlji ili
u oblastima blizu. Međutim, lopovi su se često vraćali
kući u Crnu Goru (najviše na Cetinje) ili Srbiju (najviše
ih je iz Niša), gde su živeli i ostajali dostupni za buduće
akcije. Mnogi od njih su imali kontakte i stanove u
Italiji.75 Velika Interpolova akcija iz 2007. smanjila je
efikasnost ove grupe, ali postoje indicije da su neki
članovi i dalje aktivni.

18 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Kako Vareze ukazuje „mafije se sele na nove teritorije kako bi pobegle od progona
države, mafijaških ratova i internih sukoba ili zato što im je država naredila da odu.“71
Srbija posle 2003. je dobar primer: poruka vlade je bila sledeća – saberite se ili idite
u inostranstvo. Kao što ćete videti u nekim od studija slučaja, mnogi su izabrali drugu
opciju i pobegli su u Zapadnu Evropu (posebno Španiju) i Južnu Afriku, često sa
lažnim dokumentima i identitetima.

Albanci šire poslove

Nakon izbora održanih u junu 1997, situacija u Albaniji se stabilizovala: formirana je
nova vlada i novi predsednik je stupio na dužnost.76 Nova vlada je započela obračun
sa organizovanim kriminalom: godine 2000. albanska vlada je saopštila da je podigla Do 2001, albanske
optužnicu protiv 23 kriminalne grupe umešane u šverc droge.77 U Albaniji je često grupe su bile
dolazilo do hapšenja zbog trgovine ljudima, krijumčarenja migranata, oružja i krađe
automobila.78 aktivne u švercu
Zbog ratova za teritoriju, efikasnijeg sistema za borbu protiv kriminala i povoljnih heroina u nekoliko
prilika za rad u inostranstvu, pojedine albanske kriminalne grupe su premestile svoje evropskih zemalja.
operacije u Zapadnu Evropu i Tursku. Nesumnjivo, do 2000. je veliki broj Albanaca
umešanih u nezakonite aktivnosti već napustio zemlju i započeo kriminalne poslove
u inostranstvu, naročito u Grčkoj, Italiji i Nemačkoj. Okvirna cifra je 10.600 Albanaca
i njome je obuhvaćena velika grupa kriminalaca koja je samo tokom proleća 1997.
ilegalno emigrirala u Apuliju (Italija).79 Do 2001, grupe koje govore albanski (kojima
pripadaju grupe sa Kosova i iz Severne Makedonije) bile su umešane u šverc heroina
u nekolicini evropskih zemalja, poput Češke, Belgije, Grčke, Austrije i Švajcarske.80 81
Do 2005. počeli su sa švercom heroina u nordijskim državama, najviše u Švedskoj.82
Uobičajena trasa je vodila od naručivanja heroina od grupa iz Turske, a zatim bi
usledio transport ka Zapadnoj Evropi, često preko Mađarske.83

Otprilike u to vreme (otprilike 2001), Albanija je postala početna destinacija kad

je reč o kanabisu koji se prodaje u Evropi nakon što su, tokom 90-ih, u Albaniji
zasađene brojne plantaže ove biljke.84 Albanija je takođe postala centar kad je reč o
marihuani namenjenoj italijanskom i grčkom tržištu, a postepeno i kao važno središte
za hašiš.85 Albanske kriminalne grupe su bile umešane i u krijumčarenje ljudi u Belgiju,
Francusku, Italiju i Britaniju, naročito u Italiju, gde su blisko sarađivali sa članovima
italijanske mafije.86 Te veze predstavljaju osnovu iz koje će se razviti buduće mreže za
šverc droge. Takođe, postoje dokazi da su Albanci bili umešani u oružane pljačke po
Grčkoj kao deo mešovitih kriminalnih grupa sastavljenih od Grka, Albanaca, Rumuna
i građana sa prostora nekadašnje Jugoslavije.87 Tokom kratkog perioda, albanske
grupe su prerasli status pešadinaca za moćnije (turske i italijanske) grupe i postali
ključni igrači na tržištima šverca droge, ilegalnih imigracija i trafikinga ljudi u pojedinim
delovima Evrope.88

RAT I NJEGOVE POSLEDICE 19

 Izmeštanje i dijaspora
Značajna posledica rata u Jugoslaviji, koja
je pospešila središta kriminalne aktivnosti u
inostranstvu, bila je imigracija. Ranije je napomenuto
da se prvi talas imigracije iz Jugoslavije odigrao
tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Rat je
izazvao drugi, veći talas. Tokom 90-ih stotine
hiljada ljudi iz regiona je otišlo u inostranstvo, među
kojima su i tražioci azila. Desetine hiljada je otišlo
u Austriju, Dansku, Holandiju i Švedsku. Stotine
hiljada u Nemačku. Slično tome, nestabilnost u
Albaniji i na Kosovu dovela je do egzodusa u Italiju,
Zapadnu Evropu i Tursku. Prema nekim procenama,
nekoliko stotina hiljada građana Kosova živi u
inostranstvu.89 Nakon rata, spori tempo reformi u
pojedinim državama Zapadnog Balkana doveo je do
“odliva mozgova”. Godine 2015. došlo je i do novog
talasa emigracije sa Kosova i iz Albanije kada se
velika grupa ljudi iz tih država priključila izbeglicama
Nestabilnost u Albaniji i na Kosovu pokrenula je egzodus ka Zapadnoj Evropi. Na slici su prikazane albanske
izbeglice kako stižu u Bari. © Patrick Durand/Sygma via Getty Images
20 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
i migrantima koji su se, uglavnom iz Sirije, kretali ka
Zapadnoj Evropi.
Mali procenat te bujice ljudi činili su kriminalci.
Vareze napominje: „ako je tačno data proporcija
populacije koju čine kriminalci, što je veća migracija
individualaca, veći je broj kriminalaca koji će stići
na novu teritoriju.”90 Slične obrasce imali smo
prilike da vidimo na drugim mestima u prošlosti, na
primer u slučaju italijanske emigracije u Ameriku
nakon Drugog svetskog rata. Dijaspore u zemljama
poput Nemačke, Austrije i Holandije postale su
ključna karika za kriminalne grupe sa Balkana, koje
iskorišćavaju njihovo novo okruženje za razvijanje
kriminalnih aktivnosti. Istovremeno, globalizacija je
ponudila nove mogućnosti, olakšavajući kretanje
ljudi, novca i dobara – razvoj koji su kriminalci koji
deluju u Latinskoj Americii Južnoj Africi veoma
brzo iskoristili.
ZAPADNA
EVROPA
21
 Z
apadna Evropa je globalno žarište gde su kriminalne grupa sa Zapadnog
Balkana najaktivnije, budući da je to glavno tržište za prodaju droge.
U ovom poglavlju ćemo prikazati profil njihovih aktivnosti u Italiji,
Španiji, Holandiji i Češkoj republici. Potražićemo odgovor na pitanja kako i zašto
kriminalne grupe postaju aktivne na ovim tržištima, i kako su uznapredovale od
uličnih kriminalaca do velikih snabdevača.

Grupe sa Zapadnog Balkana su danas glavni trgovci heroina, kanabisa i

kokaina. One su posebno usredsređene na mesta gde živi veći broj pripadnika
dijaspore, budući da se organizovani kriminal u početku najčešće oslanja na
sopstvenu zajednicu. Na primer, takozvana frankfurtska mafija je poznata po
švercovanju heroina iz Severne Makedonije u Frankfurt i Beč (dva grada sa
velikom dijasporom).91 Grupu uglavnom čine makedonski državljani iz grada
Veles. Prema saznanjima policije, frankfurtska mafija je uspela brzo da prodre
na tržište zahvaljujući tome što je prodavala visokokvalitetni heroin po, kako
je rečeno, prihvatljivoj ceni. Procenjuje se da je grupa samo u Beču ostvarila
profit od €80.000 (US$105.000) po danu.92 Između 2010. i 2013. policije u
Nemačkoj, Austriji i Severnoj Makedoniji su uhapsile oko 450 ljudi za koje se
sumnja da su bili deo tog kruga. Godine 2013. Makedonska policija je uhapsila
još 60 makedonska građana povezanih sa frankfurtskom mafijom.93 Uprkos
ovim akcijama, grupa je još uvek aktivna i samo je promenila taktiku.94

Sledeći primer bili bi kriminalci sa Zapadnog Balkana koji su stigli do vrha

kriminalne hijerarhije u Švedskoj. Nekolicina njih, poput Arkana, bila je
70-ih i 80-ih umešana u pljačke banaka i iznude. Potom se „Jugo mafija”
(Juggemaffian, kao su ih zvali u Skandinaviji) preusmerila na šverc cigareta,
droge i oružja. Oružje iz bivše Jugoslavije, između ostalog i ručne granate,

 Zapadna Evropa je sada glavno tržište narkotika za kriminalne grupa sa Zapadnog

Balkana. Na slici, nemački policajci hapse dilere u Frankfurtu, gde živi veliki broj
pripadnika makedonske dijaspore.
© Boris Roessler/ Picture Alliance via Getty Images

22
 Međunarodna
granica
Brisel Glavni grad

Amsterdam
Hamburg Izmir Grad
Berlin
HOLANDIJA Krijumčarenje migranata
Roterdam Limburg
Antverpen NEMAČKA Sintentičke droge
Brisel
BELGIJA Frankfurt Prag Kanabis
ČEŠKA REPUBLIKA Heroin
Avr

Pariz Kokain

BOSNA I
FRANCUSKA HERCEGOVINA
Trst
Beograd
ITALIJA KOSOVO
Sarajevo SRBIJA
SEVERNA
Crno more
CRNA GORA Priština MAKEDONIJA
Podgorica
av
a
Rim Bar Skoplje
Br
sta Tirana
Ko Drač
Bari Istanbul
Madrid ALBANIJA
Ankara
Valona
ŠPANIJA Valensija GRČKA
Đoja Tauro Athens TURSKA
Izmir

Piraeus
Gazijantep

Alhesiras

Mediteransko more

FIGURA 1 Rute šverca u Zapadnoj Evropi istaknute u ovom izveštaju

doprinele su porastu spirale nasilja u pojedinim švedskim mestima.95 Pojedini „eks-

Jugosloveni”, kako ih ponekad nazivaju, najverovatnije su povezani sa bajkerskim
grupama u Švedskoj, Danskoj i Norveškoj. Jedna od najmoćnijih kriminalnih gurpa
bila je okupljena oko Nasera Dželilija, Albanca iz Makedonije. Grupa, sa sedištem u
Geteburgu, bavila se švercom droge, iznudom i oružanom pljačkom.96

U Švedskoj je nekoliko glavešina srpske mafije ubijeno u krvavim razmiricama.

Dragan Jošković, blizak Arkanov prijatelj, poznat kao gangsterski kralj Stokholma,
ubijen je 1998. na stazi za karting – nezvanično, po nalogu bivšeg sardanika
Dragana Kovača. Nakon par meseci, Kovač je upucan ispred stokholmskog
restorana. Joškovića je nasledio Ratko “Kobra” Đokić, ubijen u maju 2003. godine.
Njega je nasledio Milo Ševo s nadimkom “kum Stokholma”.97 Ševo je, nezvanično,
“biznismen” u današnjoj Srbiji.

Takođe, Zapadni Balkan se pominje u slučaju drske pljačke trezora, poznate kao
Vestberška helikopterska pljačka, koja se odigrala u septembru 2009. godine.98 Ovakvi
besprizorni zločini i najživopisniji likovi su inspirisali brojne skandinavske krimiće
i dokumentarce. U skorije vreme je izvedena barem jedna velika operacija protiv
albanske kriminalne grupe, zbog švercovanja 1.650 kilograma kokaina i heroina u
Švedsku i Dansku.99

Slučaj braće Kulum, Armina i Nermisa, koji su emigrirali u Nemačku iz Bosne i

Hercegovine, predstavlja nesvakidašnji primer kriminalaca sa Zapadnog Balkana.
Godine 2004. osnovali su moto-klub Ujedinjeni borci, poznat po umešanosti u

ZAPADNA EVROPA 23
 krijumčarenje ljudi, prostituciju i ubistva. Nemačka je
2014. označila Ujedinjene borce kao veliku pretnju
po nacionalnu bezbednost. Izdati su brojni nalozi za
hapšenje, nakon čega su se braća vratila u matičnu
zemlju, odakle su nastavili da upravljaju akcijama.
Nekoliko hiljada ljudi sa Kosova i Metohije (među
njima je bilo i onih iz Albanije koji su lažno tvrdili
da su sa Kosova) ušlo je u Britaniju 1999. i 2000.
godine. Poput drugih emigrantskih zajednica,
mali procenat je počeo da se bavi nezakonitim
aktivnostima, konkretno krijumčarenjem ljudi,
Italija: Partneri u zločinu
U prethodnom delu je rečeno da su 80-ih
uspostavljene bliske veze između kriminalnih grupa
u Italiji i na Zapadnom Balkanu. U prve poslove
ubrajaju se šverc cigareta sa Crnom Gorom,
Srbijom i Albanijom, a Italija je bila jedna od prvih
zemalja u kojoj su kriminalci sa Zapadnog Balkana
napravili započeli uspon ka vrhu kriminalne lestvice.
Kriminalci iz bivše Jugoslavije stigli su 80-ih i 90-ih,
često u okviru talasa izbeglica iz jugoslovenskog
rata, i bili su umešani u krađe skupocene robe,
poput odeće i satova. Na primer, smatra se da
je Milenko Mikanović Lazin počeo da se bavi
kriminalom 80-ih godina.Otišao je iz Jugoslavije da
bi radio u Italiji, gde je počeo tako što je pljačkao
kuće imućnijih Italijana. Kasnije se udružio sa
drugim kriminalcima iz regiona kako bi zajedno
obijali zlatare. Bosanska polilcija je, navodno, znala
čime se bavi ga nikada nije procesuirala.
‑Kad je reč o švercu heroina i Italiji, izgleda da su
grupe sa Zapadnog Balkana učvrstile svoje veze
sa grupama iz Turske. Doduše, grupe iz Turske
navodno su umanjile direktnu umešanost u šverc
u Italiji, ostavljajući više prostora Albancima,
čija aktivnost na tržištu kanabisa prevazilazi
uvoz robe iz matične zemlje. Međutim, tržište
kokaina je veliko. Tokom 90-ih Albanci su se bavili
krijumčarenjem ljudi pre nego što su prešli na
šverc droge. Isprva su bili mlađi partner Italijanima
u ovom poslu, ali tokom poslednje dve decenije –
zahvaljujući njihovoj povezanosti sa snabdevačima
kokaina iz Latinske Amerike i mrežama u Zapadnoj
24 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
švercom heroina, kao i uzgajanjem i rasturanjem
kanabisa.100 Početkom dvehiljaditih, Albanci su
postepeno i efikasno preuzeli kontrolu velikog
londosnskog tržišta kokaina.101 Do 2015. očigledno
su postali glavni igrači u gradu a taj status su imali i
kod pripadnika drugih zajednica u zemlji. Albanske
bande se nisu bavile samo distribucijom, bile su
čuvene i uživale opasnu reputaciju kad je reč o
prodaji droge, iznudi i oružanoj pljački. Danas je svaki
deseti zatvorenik u Britaniji Albanac.102
Evropi gde živi velika albanska dijaspora –
njihova reputacija je porasla do te mere da su, u
nekim slučajevima, postali ravnopravni partneri
italijanskim mafijaškim grupama.
Italijanska istočna obala je važna početna tačka u
trgovini droge, što pokazuje relativno veliki broj
akcija presretanja kola u Bariju i Ankoni sa robom
koja prističe na brodovima iz Drača. Albanci koji
u Italiji uvoze drogu preko Pulje ubiru dvostruku
korist: povezani su sa svojim sunarodnicima na
izvoru isporuke kao i sa grupama Albanaca koje
potpomažu distribuciju. Tako se dobija sistem
poluge kada je reč o organizaciji velikih isporuka,
formiranja cena i obavljanja poslova brokera i
posrednika. Ukratko, postali su menadžeri isporuke
i glavni u odlučivanju. Ponekad ih smatraju
prinudnim odeljenjem udruženog poduhvata. To
im je pribavilo ugled kod bolje uhodanih italijanskih
grupa. Takođe su stekli reputaciju kod kuće, dok su
kod policijskih snaga izazivali zabrinutost. Prema
izjavi jednog italijanskog inspektora, spajanjem
italijanskih i albanskih grupa dobijena je opasna
kombinacija: „Udruživanje ljudi iz tradicionalnih
mafija, naročito one kalabrijske, i svirepih albanskih
bosova dovelo je do još razornijih posledica.”103
Neke od tih veza su formirane u zatvoru, (u
februaru 2020. u italijanskim zatvorima je bilo više
od 2.300 Albanaca). Umesto da bude ishodište,
zatvor je često prvi stepenik u životu kriminalca.
Na primer, u zatvorima u okolini Pulje, albanski
Između italijanskih kriminalnih mreža i grupa sa Zapadnog Balkana postoje bliske veze već četiri decenije. Na slici,
italijanski karabinjeri u toku zaplene 800 kilograma hašiša. © Salvatore Laporta/KONTROLAB /LightRocket via Getty Images
kriminalci su došli u kontakt sa italijanskom mafijom.
To je očigledno bio slučaj sa Arbenom Zoguom koji
je navodno pokrenuo dotok albanskog kokaina u
Rim.104
Bio je u zatvoru sa Rokom Belokom, bosom
jedne od najmoćnijih familija ‘Ndrageta, okolnost
koja je dovela do stvaranja osnove za čvrsto
prijateljstvo. Doduše, prema nekim saznanjima,
albanske i italijanske grupe formiraju ne samo
saveze, već i ujedinjene grupe. Reč je po svoj prilici o
trendu – pojedine italijanske grupe sa zadovoljstvom
autsorsuju aktivnosti i umanjuju svoje ljudstvo,
prepuštajući drugima da obavljaju poslove na ulici uz
njihovu dozvolu. 105
Prema rečima, glavnog tužioca:
Albanci ne biraju grupu sa kojom sarađuju. Oni
imaju veze, znaju kako da nabave drogu, kako da je
prenose. Dragoceni su i niko ne sme da ih dira jer su
pod zaštitom najmoćnijih mafijaških grupa – Mafije,
Komore i ‘Ndrangete. Ne bave se uličnim dilovanjem,
oni su posrednici i dobri momci, njima se veruje.
Veze između italijanskih i albanskih grupa izbile su
na videlo nakon brojnih operacija između 2019. i
2020. godine. U operaciji „Sabija 2“, sprovedenoj
s ciljem razbijanja šverca kanabisa i kokaina u
Firenci, karabinjeri su u decembru 2019. pritvorili
devetoro osumnjičenih – od kojih su sedmoro bili
Albanci. U januru 2019, Albanci i Crnogorci su bili
uhapšeni zajedno sa pripadnicima klana Kasamonika
sa središtem u Rimu, u okviru akcije Brazil “Low
Cost” koja je razotkrila grupu za snabdevanje
Rima i Napulja kokainom. (Albanac Dorian Petoku
je navodno poručnik Arbena Zogua.) Grupa je
planirala da privatnim avionom prebaci sedam tona
najčistijeg kokaina iz Brazila u Evropu. (Prvobitni
plan je bio da destinacija leta bude Rim, ali je umesto
toga odlučeno da se leti do Siona u Švajcarskoj.)
Crnogorac Tomislav Pavlović je navodno bio u
kontaktu sa kolumbijskim grupama tokom nekoliko
isplaniranih poseta Brazilu.106
Prvog avgusta 2019. petorica Albanaca, Rumun i
Italijan su uhapšeni u okviru operacije „Crni orao“.
Prema navodima iz istrage, kokain iz Kolumbije je
stigao u Roterdam gde je bio razdeljen u manje
pakete od po 15 i 50 kilograma, a zatim su je Albanci
prebacili u Italiju, u automobilima sa dvostrukim
ZAPADNA EVROPA 25
 podom (prepravka je urađena u radionici u Madridu, koju navodno vode Kolumbijci,
za 10.000 i 20.000 evra, dok je deo isplaćen u kokainu), kombijima i džipovima.
Droga je potom prodata italijanskim grupama po unapred dogovorenim uslovima.
Sličan mehanizam je razotkrila italijanska milicija u martu 2018. kada je 15 ljudi,
među kojima i nekolicina Albanaca, uhapšeno u Bolonji zbog brižljivo planirane
operacije šverca iz Belgije i Albanije.107 To je samo jedan od brojnih primera.108

U decembru 2019. italijanska policija je izvela veliku operaciju protiv organizovanog

kriminala u Rimu. Na udaru je najviše bila italijanska mafija, međutim, policajci koji
su radili na slučaju tvrde da su „Albanci novi neosporni vladari rimskog sveta droge.
Kriminalni milje u Rimu okrenuo se njima kako bi kupovao beli prah za 28.000 evra
po kilogramu. Cena kojoj ne možete parirati.” U februaru 2020, kao deo operacije
Erostrato, grupa koju čine 11 Albanaca i Italijana, poznata kao Mafija Viterbese,
osućena je na kombinovanih 135 godina zatvora za iznudu i reketiranje u gradu
Viterbo. Bosovi, navodno Italijani iz Kalabrije i Albanci, nisu uhvaćeni.

Zanimljiva ilustracija dinamike moći između albanskih i italijanskih grupa mogao bi

biti slučaj kada su Albanci, tokom pregovora sa mafijaškim grupama na Siciliji, uzeli
kao taoce dvojicu sicilijanskih partnera kao jemstvo za garanciju da će nabavka biti
isplaćena. Jedan pripadnik carine je prokomentarisao da uzimanje takvog jemstva
nije neuobičajeno među kriminalnim grupama, „ali kada Albanci uzmu sicilijanske
taoce, to je veliki obrt koji pokazuje koliko su postali moćni.”109

Nedavne policijske Serija ubistava u 2019. i 2020. ukazuje da se lukrativno kokainsko tržište u
Rimu nalazi u sred tektonskih poremećaja. Sedmog avgusta 2019. u parku na
operacije otkrile klupi ubijen je Fabricio Piskiteli, jedan od kriminalnih glavešina u Rimu (takođe
poznat i kao Dijabolik). U januaru 2020. ispred kuće je ustreljen Đentijan Kaza,
su očigledne veze
albanski diler droge. Nagađa se da su ubistva pokazatelj borbe za prevlast među
između italijanskih grupama, među kojime su Albanci i različite frakcije italijanske mafije.110 Stoga
bi sagledavanje odnosa albanskih i italijanskih grupa samo kao hramoničnih i
i albanskih
monolitnih bilo grubo pojednostavljivanje: očigledno postoji unutrašnja dinamika
kriminalnih grupa. koja izaziva takmičenje i nasilje.

Albanac koji u Italiji živi već dugi niz godina opisao je kako su se njegovi sunarodnici
probili u kriminalnom lancu: „Bili smo novi kad sam došao. Svi se sećamo velikog
broda u luci u Bariju prepunoj očajnih ljudi, danas dolaziš kod nas ako tražiš posao.
Na nas se sve više računalo ne ato što smo bili snažni, već zato što smo opsluživali.
Danas u Italiji ima mnogo droge jer mi znamo kako da je nabavimo, ne samo iz
Albanije već iz svih krajeva Evrope. Rizik je veliki, to je posao koji današnji Italijani
neće više da rade… mi smo glavni, ali uvek znamo ko je glavni na terenu, poštujemo
Italijane i oni poštuju nas jer znamo kako ovaj biznis funkcioniše.”

26 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Španija: Od lopova do barona
Grupe sa Balkana su stigle u Španiju nakon rata u Jugoslaviji. Španija je bila
privlačna iz sličnih razloga kao i drugim kriminalcima (na primer kriminalcima
iz Britanije i Rusije) koji operišu sa destinacija poput Kosta del Sol, Kosta
Valensija i Kosta Brava – preciznije, dobro vreme, dobra lokacija, dobra
infrastruktura i povoljne prilike za pranje novca. Prve kriminalne aktivnosti (s
početka 2000-ih) bile su nasilništvo i krađe. Pojedine bande (naročito albanske
i kosovske) izveštile su se u provalama u industrijska postrojenja. Obično se
za takve kradljivce koristi naziv „butonjerosi” (provalnici), jer su specijalizovani
za provaljivanje šifre na sefovima i zaobilaženje sigurnosnog sistema. Druge
su se usredsredile na provalu i pljačkanje luksuznih kuća, naročito kuća
profesionalnih fudbalera. Pojedine grupe su umešane u šverc oružja. Kao i
u slučaju drugih žarišta, kriminalci obično imaju lažna dokumenta i nekoliko
identiteta i neprestano odlaze u domovinu i vraćaju se iz nje. Zapravo, španska
policija ih smatra putujućim grupama.

Pojedine grupe su uznapredovale u kriminalnom lancu upuštajući se u šverc

droge (kanabisa, heroina i kokaina). Jedan visokorangirani član jedinice za
borbu protiv narkotika i kriminala je primetio: „Oni sada više nisu lopovi, več
baroni”.111 Španija je važno čvorište za prolazak kokaina prokrijumčarenog iz
Latinske Amerike koji se doprema u najveće luke (poput Alherisasa i Valensije)
u kontejnerima – često u brodovima kompanije „Mediterranean Shipping
Company”. Takođe, u pojedinim izveštajima se pominje da članovi posade
broda, nakon što on uplovi u španske vode, bacaju u more posebno izrađene
vreće sa drogom koje imaju GPS odašiljač. Droga se potom ubacuje u jedrilice
ili gumene čamce. Ovu tehniku je navodno koristila grupa predvođena
Vinetuom Čokovićem (crnogorskim državljaninom), koga je španska policija
uhapsila 2015. u operaciji u kojoj je zaplenjeno 3,5 tona kokaina i 9,3 miliona
evra u kešu.112

Valensija je navodno središte srpskih i crnogorskih grupa. Luka Bojović,

ozloglašeni član zemunskog klana (i bivši pripadnik Arkanovih Tigrova),
uhapšen je u tom gradu u februaru 2012. (na osnovu Interpolove poternice
koja ga tereti za nekoliko ubistava) zajedno sa još dvojicom članova zemunskog
klana, Vladimirom Milosavljevićem i Sinišom Petrićem. Valensija je bila od
ključne važnosti za razvoj kotorskog kartela. U tom gradu je, 2014, iz stana
Gorana Radomana (crnogorski državljanin) nestalo oko 200 kilograma kokaina.
Rasprava oko toga šta se desilo sa drogom pokrenula je razmirice unutar
kotorskog klana, koji se dalje podelio na rivalske klanove – Škaljarski i Kavački.
Radoman je ubijen u februaru 2015. godine. To je bio okidač za spiralu osvete
koja do danas nije prekinuta.

Vredi pomenuti još jedan zanimljiv primer povezanosti španskih i balkanskih

kriminalnih grupa. U januaru 2015. helikopter koji je nosio teret od 900
kilograma hašiša – najverovatnije iz Maroka – srušio se u blizini Malage.

ZAPADNA EVROPA 27
 Luka u Valensiji je ključno mesto ulaska kokaina koji u Evropu švercuju grupe sa Zapadnog Balkana.
© Blom UK via Getty Images
Pilot je bio major u albanskoj vojsci.113 Daleko od
toga da je ovo bio izolovani incident: u čitavom
nizu slučajeva su helikopteri i manji avioni prevozili
drogu između Maroka i Španije, iako nije uvek bilo
potvrđeno učešće pilota poreklom sa Balkana.114
Postoje indicije da je Severna Afrika postala novi
prostor gde operišu grupe sa Balkana. Dve velike
zaplene u Alžiru 2019. pokazuju da je šverc kokaina
u tom regionu u porastu.115 U avgustu 2018. policija
je uhapsila jedanaestoricu Crnogoraca na brodu
(plovili su sa Kanarskih ostrva ka Turskoj) sa 20
tona hašiša nakon što je italijanskim jedinicama bilo
sumnjivo njegovo kretanje u blizini obale Severne
Afrike116 Uz to, postoje indicije da se cigarete i droga
švercuju preko Libije za Balkan, 117
dok se iz Srbije u
Libiju švercuje oružje.118
28 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Dok se Albanci, Srbi i Makedonci obično povezuju
sa švercom kokaina, zanimljivo je primetiti da su
u decembru 2019. dvojica Severnomakedonaca
bila uhapšena u okviru akcije sprovdene s ciljem
sprečavanja šverca 700 kilograma kokaina na
Balkan iz Madrida. Zanimljivo je da španske vlasti
ne smatraju da kriminalne grupe sa Balkana
predstavljaju veliku opasnost. Prema statistikama iz
2017. i 2018, samo 1% ljudi koji su došli sa Zapadnog
Balkana se bavi kriminalom. Sugeriše se da su se neki
od najvažnijih igrača preselili u Dubai.119 Moguće je
da se radi o reakciji na značajno povećanje stepena
nasilja u Kosta del Sol u 2018. godini.120 Bez obzira
na to, uprkos malim ciframa, kriminalne grupe sa
Zapadnog Balkana navodno su i dalje veliki igrači u
španskom podzemlju.
Holandija: ‘Joegomaffia’
U Holandiji su kriminalci sa Balkana počeli da se
pojavljuju u policijskim izveštajima početkom 90-ih.
Većina poslova u to vreme (naročito između Srba
i Holanđana) svodila se na šverca oružja iz bivše
Jugoslavije, ponekad u zamenu za sintetičke droge,
poput ekstazija. Pojedinci iz “Joegomaffije”, kako
ih zovu u holandskom slengu, potiču iz zajednice
izbeglica nakon rata, dok su drugi ulazili i izlazili
iz zemlje. U drugu grupu spadaju plaćene ubice
sa Balkana. Prema mišljenju ratnog novinara
Vutea Lomana, negde oko 2000. su organizovane
kriminalne grupe iz Holandije unajmile ljude iz Srbije
da vrše ubistva: „U kriminalnom miljeu, njihova
reputacija je jasna: ‘Jugeo’ je istinski profesionalac
kad je reč o sprovođenju naručenog ubistva.” Jedan
od najopasnijih gangstera je bio Srbin Sreten Jocić,
poznat kao „Joca Amsterdam”. Zbog napada na
policajca za njim je 1993. bila podignuta optžnica.
Pobegao je u Bugarsku, ali je na kraju ipak bio
uhvaćen i odslužio je kaznu. Godine 2010. kažnjen
je sa 15 godina zatvora zbog ubistva svog rivala
Gorana Marjanovića 1995. godine.
I dok su pojedini Albanci bili umešani u krijumčarenje
ljudi tokom 90-ih i, skorije, krijumčarenje migranata
(na primer iz holandskih luka u Britaniju), nakon
2010. su postali aktivniji na polju trgovine drogom.
(Verovatno nije slučajnost što su 2010. ukinute
vize za putovanje u Holandiju). Slično prethodnim
opisima žarišta u ovom izveštaju, tokom izvesnog
vremena vidi se jasan trend napredovanja Albanaca
na kriminalnoj lestvici. Istina, isprva je delovalo da su
na holandsko tržište ušli kao šegrti italijanskih grupa,
ali do 2020. su izgradili reputaciju opasnih igrača
koji igraju po svome. Zaista, na osnovu pojedinih
informacija se može tvrditi da Albanci danas sami
vode transatlantske operacije.
ZAPADNA EVROPA 29
 Holandija je središte Holandija je primamljiva za kriminalne grupe sa Balkana zbog toga što po svojoj
za uzgoj kanabisa u pozicioniranosti i kapacitetima predstavlja logističko središte, naročito zahvaljujući
zatvorenom prostoru koji roterdamskoj luci i aerodromu Shiphol. Pošto je globalno središte za distribuciju
distribuiraju albanske
kvarljive robe (naročito cveća, voća i povrća), holandske kompanije su veoma
grupe širom Evrope
© FlickrVision via Getty
iskusne u brzom prenosu velike količine proizvoda. Međutim, zbog brzine i
Images efikasnosti mnogi kontejneri ostaju nepregledani. To je savršena postavka za
šverc droge.

Kao što je izneto u delu ovog izveštaja posvećenom Latinskoj Americi, luke u
Holandiji i Belgiji (poput Roterdama i Antverpa) često koriste za uvoz velikih tovara
iz Ekvadora, Brazila i Kolumbije – 2017. sedmoro ljudi je bilo uhapšeno, a desetine
kilograma kokaina zaplenjeno na brodu koji je doplovio iz Ekvadora. U poslovima sa
drogom, za albanske grupe se često koristi termin „uithalers” – bukvalno „skupljači”
– odnosno, ljudi koji kupe drogu, naročito kokain i heroin, iz luka i distribuiraju je
po čitavoj severozapadnoj Evropi. Mnoge albanske kriminalne grupe koje operišu
van granica Holandije (i Belgije) koriste svoj položaj kao osbnovu za šverc kokaina u
Britaniju, najveće evropsko tržište kokaina.

30 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Tihi Albanci Albanske kriminalne
Bili bismo na pogrešnom tragu ako bismo ove grupe podveli pod Albanski kartel.
grupe navodno
Suprotno tome, pretpostavlja se da postoji 15 aktivnih albanskih kriminalnih
grupa u zemljama Beneluksa povezanih sa tri ili četiri albanske kriminalne grupe sa igraju ključnu ulogu
sedištem u Latinskoj Americi, koje imaju direktan pristup celokupnom kokainskom u amsterdamskom
tržištu. Prosečna albanska kriminalna grupa broji između 10 ili 15 članova. Ranije
su običavali da rade sa ljudima koje poznaju (iz istog klana, grada ili regiona), ali podzemlju.
u prethodnih nekoliko godina su pokazali da su otvoreniji prema multietničkim
grupama. Kad je reč o distribuciji kanabisa, albanske kriminalne grupe blisko sarađuju
sa holandskim, italijanskim i marokanskim organizacijama.121 Takođe, navodno su
profitirali iz sukoba između bandi marokanskog porekla.122 Navodno vode glavnu reč
u holadnskom podzemlju.123

U septembru 2018. u Roterdamu su uhapšena su dvojica pripadnika klana Bajri

zbog šverca droge, krijumčarenja oružja, prostitucije, iznude, ilegalnog klađenja
i kockanja.124 Takođe (što je već pomenuto u odeljku o Italiji), u avgustu 2019. je
italijanska policija uhapsila 17 ljudi, članova albaske bande, koji su švercovali blizu
200 kilograma kokaina iz Holandije za Italiju.125

Prema zvaničnim podacima, u Holandiji živi veoma mali broj Albanaca – njih oko
1.200. Međutim, pretpostavlja se da ima mnogo onih koji tamo žive nelegalno,
koristeći falsifikovane pasoše drugih zemalja EU (najčešće Italije i Grčke), dok su
drugi prijavljeni na određeno.126 U jednom od izveštaja javnog tužioca piše da u
Holandiji živi oko 40.000 Albanaca. Većina je smeštena na prostoru Amsterdama i
Roterdama, ali postoji i brojna zajednica u Limburgu, na jugu zemlje.127 Ovaj region,
smešten u blizini Belgije i Nemačke, postao je centar za kućno uzgajanje kanabisa
u vrednosti koja se procenjuje na oko 200 miliona evra godišnje.128 Na primer, u
maju 2019. je, u okviru akcije “Albanija”, u limburškoj oblasti uhapšeno tridesetoro
osumnjičenih, od kojih su njih 25-orica bili Albanci.

Grupe koje vode operacije oko Limburga su dobro organizovane i informisane. Iz

Albanije su doneli veštinu uzgajanja marihuane kao domaću radinost (koju su, na
početku, usvojili od Holanđana). Doduše, izgleda da je to deo šireg trenda. Kada su
albanske vlasti iskorenile uzgajanje kanabisa po kućama, albanske kriminalne grupe
svoju stručnost iskoristile u inostranstvu, ne samo u Holandiji, već i u Britaniji i
Turskoj. Kada su stigle u novu sredinu, albanske grupe su su posedovale, ili imale
pristup ogromnim svotama, sudeći po broju kuća koje su kupili, često gotovinom,
u limburškoj oblasti. Prema rečima jednog tužioca iz Limberga: „Iznenadilo me je
sa koliko preciznosti mogu pronaći slabe tačke u našim društvenim strukturama.
Znaju kako se koristi lažna lična karta prilikom nelegalnog iznajmljivanja kuće. Znaju
kako da iskoriste holandske javne notare, znaju kako da iskoriste agente za prodaju
nekretnina da bi kupili kuće, njihove metode su veoma sofisticirane, tačno znaju
šta rade.”129

Albanske grupe se ne smatraju nasilnim, niti privlače pažnju na sebe pošto bi se to

loše odrazilo na posao. Prema rečima javnog tužioca, čak i kada su uhapšeni, Albanci
ćute, i veoma često tokom suđenja „uopšte ne progovore”.130

ZAPADNA EVROPA 31
 Kartel Tito i Dino
Jedna od najozloglašenijih grupa sa Zapadnog Balkana
koje su delovale u Holandiji jeste Kartel Tito i Dino.
Predvodio ga je Edin Gačanin, koji je, zajedno sa
svojom porodicom, napustio Bosnu tokom rata i
preselio se u Bredu. Njegovoj organizaciji pripadali
su mnogi njegovi rođaci i ljudi iz njegovog starog
komšiluka u Sarajevu, koji su navodno sačuvali bliske
veze sa političarima i biznismenima iz Bosne. Gačanin
je ušao u poslove sa drogom tako što je pomagao
lokalnom kriminalcu Elviru Hodžiću da organizuje
i transportuje kokain iz Perua za Evropu. Danas ta
grupa ima bliske veze sa kolumbijskim i peruanskim
kartelima. Na primer, prema nekim saznanjima,
pojedini članovi kartela Tito i Dino nalaze se u ovom
trenutku u Truhilju (Peru), gde rade za četiri lokalna
Češka Republika
Dobra ilustracija teze da su države koje prolaze
kroz brzu i burnu tranziciju privlačne mafiji koja
je u pokretu jeste Češka Republika. 133
U ovoj
studiji neće biti toliko reči o švercu kolilko o
ekonomskom kriminalu.
Nakon Plišane revolucije 1989, Republika Češka
je brzo prošla kroz period postkomunističke
tranzicije, uključujući sistem privatizacije preko
vaučera. Tokom procesa političke i ekonomske
tranzicije, slabi sistemi zakonodavstva i pravosuđa,
nesposobni da se suoče sa novim metodama
organizovanog kriminala, stvorili su tržište
podložno protekcionizmu, korupciji i pranju novca.
Mada su pojedine kriminalne grupe bile prisutne
u Češkoj i pre 1989, haos nastao tokom 90-ih
je stvorio vakuum u kom su kriminalci prilično
jednostavno koristili trenutak promene sistema za
svoje potrebe.
32 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
kartela, organizujući poslove i pripremajući pošiljke
za Evropu.
Veze sa Bosnom održavaju preko pranja novca (iako
se novac nakon pranja prebacuje nazad na račune u
holandskim bankama). Takođe, osnovali su kompanije
u Španiji i Holandiji, verovatno za potrebe pranja
novca. Kartel je pustio duboko korenje u Latinskoj
Americi, Americi i Evropi, i povezan je sa Šri Lankom i
Hong Kongom (gde su takođe otkrivene pošiljke koje
je kartel organizovao). Navodno, Gačanin trenutno
živi u Dubaiju.131 Postoje saznanja da je njegova grupa
uspostavila bliske veze sa holandsko-marokanskim,
italijanskim i irskim grupama (neki ih nazivaju
„superkartelom”) koje navodno voze 30 tona kokaina
godišnje preko luka Roterdam i Antverp.132
Republika Češka je bila atraktivno mesto
za ambiciozne kriminalce, naročito iz bivšeg
Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, iz nekoliko razloga.
Najpre, bila je veoma blizu zemljama Zapadne
Evrope. Drugo, češke vlasti su bile podložne
korupciji.134 Treće, stranci su mogli veoma lako
da otvore račun u banci i registruju kompaniju
u zemlji – čak i pod imenom treće osobe.135 Kao
posledica toga, mogli ste mnogo lakše nego u
drugim zemljama srednje Evrope dobiti dozvolu
boravka na neodređeno, što je bio cilj članova
kriminalnih grupa.136 Među ozloglašenim ljudima
iz sveta balkanskog organizovanog kriminala koji
su registrovali kompanije u Republici Češkoj, bili
su: Darko Šarić, Andrija Drašković, Milan „Limun”
Narandžić, Ismet Osmani, Kvazi Osmani, kao i
Borislav Plavšić.137 138 Naravno, češki Centar za
istraživačko novinarstvo otkrio je 2015. da je
na desetine kompanija povezano sa kriminalom i
da ih je nekolicina moćnih balkanskih kriminalnih
organizacija, umešanih u šverc droge i cigareta i
ubistva koristilo kao mašine za pravljenje novca.
Tokom 90-ih su se češke vlasti najviše usredsredile
na suočavanje sa rastom moći organizovanih
kriminalnih grupa iz bivšeg Sovjetskog Saveza,
koje su važile kao opasnije od grupa sa Zapadnog
Balkana. To je značilo su kriminalne grupe sa Balkana
mogle gotovo neopaženo da deluju u zemlji.139 Stoga
su saznanja o toj temi, čak kad je reč o ekspertima
koji se bave borbom protiv organizovanog kriminala,
do danas ostala prilično oskudna.
Prag je postao prebivalište ljudima sa dobrim
vezama sa Zapadog Balkana. Kao dobar primer
može poslužiti Jordan Mijalkov, otac Saša Mijalkova,
koji je postao čelni čovek tajne službe Bivše
Jugoslovenske republike Makedonije pod vladom
Nikole Gruevskog, koji je svrgnut s vlasti zbog
optužbi za masovno prisluškivanje, afere koja je
izbila 2015. godine. Jordan Mijalkov je bio prvi
ministar inostranih poslova Bivše Jugoslovenske
Republike Makedonije. Takođe je bio zastupnik
jugoslovenske kompanije Makoteks sa središtem u
Pragu tokom 80-ih.140 I dok u vezi sa aktivnostima
Jordana Mijalkova u Pragu postoji malo validnih
dokumenata, njegov sin Sašo, u vreme dok je bio
prvi čovek tajne policije, nije dao podatke o svojim
prihodima, uključujući imovinu vrednu 2 miliona
dolara i veze sa brojnim građevinskim kompanijama,
u kojima su njegovi partneri, među kojima su bili
braća Sparavalo, Dejan i Vojislav, ostvarivali pravo
na učešće. 141
Pojedinci poput njih su razvijali probitačne
kontakte među političarima i biznismenima. Zaista,
činjenica da je pozicija ključnih ljudi sa Balkana
iz sveta droge, kocke i biznisa nekretnina ostala
gotovo nepromenjena tokom prethodnih par
dekada govori o tome da se ovi igrači osećaju
komotno u češkom društvu zahvaljujući svojim
kontaktima. I što se više osećaju bezbedno, to su
bolje njihove veze sa lokalnim administracijama kad
je, na primer, reč o nekretninama, javnim tenderima
i građevinskom biznisu.
S druge strane, pojedinci sa albanskog govornog
područja (sa Kosova, iz Albanije i Severne
Makedonije) više su umešani u ulični kriminal, pod
šta potpada krijumčarenje ljudi i droge, naročito
u gradovima, blizu granice sa Nemačkom.142
Pojedine takve grupe su se u skorije vreme našle
pod istragom zbog prevara vezanih za porez na
dodatu vrednost i osiguranja.143 Uprkos tome,
i dalje su prisutni veliki igrači, među kojima je
najzvučnije ime Albanca Princa Dobrošija. On je
bio najveći švercer droge, koju je provlačio duž
balkanske rute preko Češke u pravcu nordijskih
zemalja. Uhapšen je u Pragu, u februaru 1999, i
deportovan u Oslo (iz zatvora u Oslu je pobegao
1997). Zbog „dobrog vladanja”, u januaru 2005. je
dobio uslovnu kaznu i deportovan je. Navodno se
vratio na Kosovo.144
Drugi razlog zbog kog je Češka Republika postala
stecište kriminalnih grupa sa Balkana jeste
kockanje. Još u ranim 90-im kriminalci su koristili
tu državu za pranje novca preko kockarnica i
aparata. Prema rečima bivšeg ministra finansija
Ondreja Zavodskog, kockanje u Češkoj Republici
nije bilo zakonski regulisano do 2017. godine.
Pre reforme u toj oblasti, u državi je bilo 6.000
kockarnica i 70.000 slot aparata.145 Kockarska
industrija je stoga privlačila najrazličitije ljude
sa kriminalnim zaleđem, među kojima je Kvazim
Osmani (koji je potpomogao osnivanje kompanije
„Banco casino”).146 Na kraju, kako je primetila
Pavla Halcova, danas gotovo da više ne postoji
potreba da se kockarski biznis koristi za pranje
novca.147 Razlog tome je što su kriminalne grupe
sa Zapadnog Balkana sa središtem u Češkoj
poboljšale svoju poziciju unutar globalnih mreža
organizovanog kriminala.148 Mogu koristiti
međunarodne mreže za pranje novca umesto da ga
drže u Ćeškoj.
Da rezimiramo, delovanje kriminalnih grupa u
Zapadnoj Evropi pokazuje na koji način su iskoristili
prilike i uspeli da se probiju na čvrsto postavljena
kriminalna tržišta. U sledećem poglavlju
pokazaćemo da su se i oni kretali ka istoku.
ZAPADNA EVROPA 33
 JUŽNA AFRIKA
34 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
 U
2018. i 2019. serija ubistava je uzdrmala Južnu Afriku. Otkriveno je da su
mnogi među učesnicima tih dela, organizatori kao i žrtve, bili sa Zapadnog
Balkana, naročito iz Srbije. Ovo poglavlje govori o tome kako nasleđe prošlosti
uvek sustigne one koji pokušavaju da mu umaknu. Takođe, u njemu je dat nagoveštaj da
Južna Afrika može postati žarište šverca droge za grupe sa Zapadnog Balkana.

Uvoz kriminalaca
Prema nekim procenama, jugoslovenska zajednica u Južnoj Africi broji više od 10.000
ljudi. Jednu grupu njihovih članova čine emigranati iz bivše Jugoslavije u periodu
1960–1980. Prirpadnici druge grupe su stigli u drugom talasu, napustili su zemlju nakon
raspada Jugoslavije i tranzicije Južne Afrike ka demokratiji početkom 2000-ih. Mnogi
od njih imaju zvanje i iskustvo, poput doktora i računovođa, dok drugi pripadaju krugu
kriminalaca i bivših vojnika u bekstvu. Jedan lokalni stručnjak je primetio: „Bukvalno
smo uvezli kriminalce.”149 Jedan srpski novinar, koji piše za Telegraph, prokomentarisao je
lakoću sa kojom se ti kriminalci pozicioniraju u Južnoj Africi:

Većinu čine pošteni, radni ljudi, ali ima i kriminalaca koji su se inflitrirali među njih
i nastavili svoj posao u novoj sredini. Veoma lako su ušli u Južnu Afriku bez bilo
kakve stroge kontrole. Južna Afrika je bila otvorena za ljude iz Istočne Evrope, i
oni su to iskoristili. Često donose pozamašne sume novca i onda lako započinju
posao. Veoma su prilagodljivi, ne oklevaju kad treba da uđu u bilo koju vrstu krim-
inala, u okviru bilo koje lokalne organizacije ili sa bilo kojim gangsterom, bez obzira
na njihovo religijsko opredeljenje, boju kože ili nacionalnost. Dolaze ovde već kao
iskusni u poslovima šverca droge, reketiranja, iznude, pljačke, ubistva i krađe.150

Južna Afrika je privlačna destinacija za kriminalce sa Zapadnog Balkana jer otežava

pravosudnim sistemima njihovih matičnih država da im uđu u trag (između ostalog, zbog
slabog kanala komunikacije, oskudnih informacija i nepostojanja bilateralnih sporazuma
o ekstradiciji). Istovremeno, Južna Afrika je dobro mesto za započinjanje posla, legalnog
ili ilegalnog. To je država sa stabilnim finansijskim sistemom, dobrom infrastrukturom,
povezana sa globalnim trgovinskim lancem i tržištima. S druge strane, pravosudni sistem
je slab, korupcija je ušla u sve pore, a tržište protekcije je već uspostavljeno.151 Prema

 S
rpski ubica Dobrosav Gavrić u Okružnom sudu u Kejptaunu na suđenju na kome se
odlučuje o njegovoj ekstradiciji Srbiji u februaru 2012. Gavrić je osuđen za ubistvo
Arkana 2008, a pre toga je napustio Srbiju i živeo u Južnoj Africi pod novim imenom.
© Nardus Engelbrecht/Gallo Images via Getty Images

35
 mišljenju jednog analitičara, zbog korupcije i čak
zarobljene države Južna Afrika privlači kriminalne
kartele.152 Nadalje, „visoka procenat ubistava
omogućava im da se lako izvuku prilikom planiranja
ubistava jer su policajci bogato nagrađeni”. 153
Zbog
toga što većina kriminalaca koji stignu u zemlju
Krejčir i Gavrić
Dvojica ozloglašenih kriminalaca stigli su 2007.
u Južnu Afriku: češki begunac Radovan Krejčir i
Dobrosav Gavrić.
Između 2007. i 2013, Krejčir je preuzeo ulogu
mafijaškog bosa u Južnoj Africi, navodno podmitivši
niže redove i komandire u tamošnjoj policiji. Takođe
ga povezuju sa brojnim ubistvima ljudi iz podzemlja,
iako još čeka presudu po toj tužbi za ubistvo. Najzad,
osuđen je za pokušaj ubistva i kidnapovanje i
trenutno se nalazi na odsuženju 35-ogodišnje kazne
zatvora. Pokušavao je preko sudova da izdejstvuje
ekstradiciju za Češku Republiku.
Zahvaljujući ugledu koji je uživao u kriminalnim
krugovima, Krejčir je pridobio mnoštvo begunaca iz
Češke Republike, Bugarske, Libana i Srbije da rade
za njega. Jedan od njih bio je Srbin Veselin Laganin,
koji je ubijen 2013. u svom stanu u Johanesburgu
nedugo nakon Krejčirovog hapšenja. Krejčirova
sposobnost da manipuliše policijskim službama
poslala je poruku drugima u inostranstvu sa je Južna
Afrika potencijalno tržište za njih.156
Gavrićev dolazak u Južnu Afriku 2007. prošao
je ispod radara. Doduše, on je u Johanesburgu
živeo četiri, godine pod pseudonimom „Saša
Kovačević” a da obaveštajne službe uopšte nisu
imale podatke o njegovom prisustvu u zemlji. Razlozi
zbog kojih je krio identitet su bili ubedljivi. Prema
pismenom iskazu datom pod zakletvom, u koji je
Zapadno odeljenje Visokog suda Kejpa imalo uvid,
Gavrić je bio pripadnik srpskih policijskih snaga
pripojenih Jedinici za suzbijanje kriminala, koja
je, između ostalog, obavljala poslove zaštite VIP
ličnosti.157 Gavrić je prisustvovao ubistvu Željka
Ražnatovića Arkana u holu beogradskog hotela
WInterkontinental”, 15. januara 2000. godine. Tom
prilikom je bio i ranjen: zalutali metak mu je oštetio
36 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
koriste lažne identitete, teško je utvrditi tačno koliko
ih ima u Južnoj Africi.154 Prema indicijama iz policije,
od januara 2020. su njihovi pripadnici ušli u trag
devetorici ljudi, mada se pretpostavlja da mreža broji
„mnogo više” članova.155
kičmu, zbog čega je vidno šepao. Tvrdio je da nije
ubica, ali je kasnije protiv njega podignuta optužnica
za ubistvo Arkana. Bilo mu je jasno da Arkanovi ljudi
žele da ga ubiju i da su „dokazi namešteni tako da
obezbede osuđujuću presudu i odlazak u zatvor” i
„da mu je jedina šansa da pobegne iz Srbije”.
Prema podacima obaveštajne službe, lažno identitet
koji je Gavrić preuzeo, pripadao je drugom Srbinu,
koji je takođe neko vreme živeo u Johanesburgu i
koji je takođe šepao. Zahvaljujući lažnom identitetu,
Gavrić je mogao da obezbedi zvanične papire Južne
Afrike, vozačku dozvolu, dozvolu za biznis i dozvolu
za nošenje oružja. Čak je otvorio i restoran u
Johanesburgu, a pošlo mu je za rukom i da pokrene
biznis sa uvozom i izvozom. Navodno je bio u
dobrim odnosima sa lokalnim kriminalcima, a nasilna
reputacija među balkanskim kriminalcima mu je
donela zaradu.
Gavrićev pravi identitet je postao poznat u martu
2011, nakon što je bio ranjen prilikom ubistva bosa
kejptaunskog podzemlja Sirila Bika. Gavrić je bozio
Bikovo vozilo u vreme incidenta. (Izgleda da se
Gavrić bavio Bikovom zaštitom i obaveštavao ga je
o organizovanim kriminalnim mrežama iz Istočne
Evrope i Srbije, dok je Bik štitio Gavrića od tajnih
službi.) Gavrić je bio uhapšen zbog posedovanja
kokaina i zbog posedovanja lažnih dokumenata na
ime Saša Kovačević. Njegov zahtev za dobijanje
azila je odbijen i ostao je u zatvoru u Kejptaunu, a
njegova duga borba da izbegne ekstradiciju u Srbiju
se nastavlja. Postupak protiv Gavrića pokazuje
ogromne slabosti južnoafričkog pravosudnog
sistema. Trebalo je da traje tri meseca, ušao je u
devetu godinu – dokumentacija je dvaput nestala i
mora ponovo da se popuni.
Uhapšeni vođa češkog sindikata organizovanog kriminala Radovan Krejčir u Okružnom sudu u Palm Ridžu u
Johanesburgu u decembru 2013. © Moeletsi Mabe/The Times/Gallo Images via Getty Images
Slučaj begunca Darka Šarića predstavlja još jedan
primer Srba u bekstvu koji su našli pribežište u
Južnoj Africi. Sudeći prema natpisima u medijima
i izvorima unutar kriminalne zajednice, on se u
periodu 2012–2013. krio u Gautengu. U to vreme,
on je bio jedan od najtraženijih švercera droge.
Navodno je živeo pod lažnim imenom, a lokalni
Sravnjivanje starih računa
U periodu 2018–2020. u Johanesburgu se dogodilo
najmanje devet ubistava i dva pokušaja ubistva u
kojima su učestovali Srbi umešani u organizovani
kriminal ili bivši pripadnici paramilitarnih organizacija.
Većina tih incidenata liče jedan na drugi i izvedeni
su na sličan način. Najčešće, mete su neupadljiva i
često obična vozila. Obično se pojavlju dvojica na
motociklu, obojica nose kacige kako bi sakrili svoje
identitete. Ubica sedi iza vozača, nosi automatsko
oružje, otvara vatru, ispaljuje veliki broj metaka
pre nego što pobegnu. Na snimcima zabeleženim
pomoću sigurnosnih kamera, deluje kao da ubice
učestvuju u vojnoj vežbi, kao i preciznost u
egzekuciji, što navodi na zaključak da je reč o ljudima
koji su bili u paravojnim ili vojnim jedinicama.159
bosovi su mu pomagali da ostane neprimećen
koristeći svoju mrežu i veze sa korumpiranom
policijom. Takođe se smatra da je Šarić bio u dobrim
odnosima sa Krejčirom, zbog čega je i odlučio da
živi u Gautengu.158 Čim su vlasti naslutile njegovo
prisustvo i pokrenule istragu, pobegao je iz
Južne Afrike.
Serija ubistava predstavlja poravnanje starih
računa. Kako tvrdi Milica Vojinović, oni su u Južnu
Afriku stigli pre nekoliko godina i njihovi odnosi su
zasnovani na istorijskim vezama.160 „To su uglavnom
stariji kriminalci koji su bili aktivni u Srbiji 90-ih.
Starinski ljudi koji su na Balkanu poslednji put
delovali na početku 2000-ih.” Postalo je jasno da
su brojni Srbi koji su ubijeni u periodu 2018–2020.
sarađivali sa Gavrićem, bili su deo njegove mreže
i inicijalno su došli u Južnu Afriku zbog njega.
Najpoznatiji među njima bio Milan „Miki” Đuričić,
koji je ubijen u parku Strijdorm (u predgrađu
Johanesburga) u aprilu 2018. godine. I njega je
tražila srpska policija zbog učešća u Arkanovom
ubistvu sa Gavrićem. Đuričić se gotovo tri godine
JUŽNA AFRIKA 37
 Južna Afrika je verovatno krio u Južnoj Africi i u to vreme je imao belgijski pasoš. U izveštajima se
sugeriše da je vodio mali biznis sa hotelima ali je takođe bio umešan i u krijumčarenje
privlačna sredina ljudi i trgovinu drogom.
za kriminalce sa Darko Kulić, koji je u julu 2018. ubijen u Randburgu (blizu Johanesburga), takođe se
Zapadnog Balkana. dovodi u vezu sa Đuričićem, i moguće je da ubijen zbog toga što je znao ko je ubio
Đuričića. Pre nego što je navodno zagazio u organizovani kriminal i izdržavao sebe i
porodicu u Johanesburgu, Kulić je bio pripadnik Srpske garde, paramilitarne jedinice
koja je učestovala u građanskom ratu u Jugoslaviji tokom 90-ih. Bio je u prijateljskim
odnosima sa južnoafričko-crnogorskim biznismenom Džordžom “Holivudom”
Mihaljevićem, koji je ubijen u Bedfordvjuu u septembru 2018. godine. Moguće je
da su razvijali zajednički biznis ili su u Južnu Afriku stigli jer su znali sunarodnike koji
bi mogli da im pomognu da se što bolje uklope u novu sredinu. U septembru 2017.
čovek po imenu Ivan Đorđević je ustreljen, ali nije ubijen, ispred restorana KFC
blizu Bredfordvjua. Ubijen je u aprilu 2019. kada su dvojica maskiranih ubica su se
svojim kolima priljubila uz njegovo vozilo i otvorila rafalnu paljbu iz poluautomatskog
naoružanja. Navodno je njegovo ubistvo povezano sa nestankom pošiljke u kojoj je
bilo više tona kokaina.161 Prilikom ubistva Đorđevića i Kulića ubice su ostavile vozilo u
blizini i zapalile ga. Za bekstvo su koristile drugo vozilo.

Neki veruju da su plaćene ubice za svaki zadatak ponaosob dolazile iz Srbije, ulazeći i
izlazeći u rasponu od svega par dana. Drugi pak misle da su ubice bili lokalci. Moguće
je da su ih vrbovali iz bandi koje deluju u Kejptaunu, možda su bili bišvi vojnici
zimbabveanske ili mozambičke vojske, ili su možda radili u taksi industriji. Kao što je
rekao Mark Šo u knjizi Plaćeni ubica za iznajmljivanje, gotovo je nepregledna paleta
izbora ako u Južnoj Africi želite da unajmite plaćenog ubicu.162

Pošto nije bilo hapšenja ni sudskih postupaka, ne postoji konačno objašnjenje

za porast nasilja. Podaci lokalnih bezbednosnih službi su takođe oskudni, što je
posledica propadanja državnih agencija tokom dve godine zarobljene države.
Ipak, na osnovu intervjua i izveštaja, mogu se izdvojiti dve teorije. Prema prvoj,
ubistva su predstavljala odmazdu za ubistvo Arkana 2000. godine. To proističe iz
činjenice da se većina ubijenih, već nekoliko godina, krila u Južnoj Africi, često pod
pseudonimima, i bili su povezani sa mrežom oko Gavrića. Navodno su njihovi pravi
identiteti bili otkriveni, nakon čega su bili određeni kao mete. Neki povezuju dolazak
doušnika Džordža Darmanovića u Srbiju, oko 2016, i objavljivanje informacija o
tome ko se sve nalazi u Južnoj Africi, kao i o preciznim destinacijama gde se mogu
naći. On je navodno bio u dobrim odnosima sa srpskim podzemljem, kao i sa srpskim
i južnoafričkim obaveštajnim službama, i bio je posrednik za informacije između
dve strane. Navodno je zbog toga bio obeležen. Ubijen je u maju 2018: dvojica
motociklista su pucala na njega ispred suda, u srpskoj opštini Novi Beograd, manje od
dve nedelje od Đuričićevog ubistva.

Prema drugoj teoriji, pozadina ubistava je trgovina drogom – ili se radi o sukobu
zaraćenih frakcija Srba oko kontrole nad rutama transporta droge ili o svađi oko
novca za isporuku. Takođe, pretpostavlja se, mada bez čvrstih dokaza, da je reč o
produžetku rata koji traje između kavačkog i škaljarskog klana.163 Možda je u pitanju
kombinacija dve teorije – droga u sprezi sa osvetom.

38 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Ozbiljno se sumnja u kapacitete i sposobnost
južnoafričke policije kad je reč o hapšenju i
razbijanju kartela. Zapravo, mnogi među onima
koji su pristali na razgovor su rekli kako veruju
da policija namerno ne deluje kako bi „Srbi mogli
da pobiju jedni druge.” Prema nekima, ne postoji
spremnost za rešavanje slučajeva zbog toga što
kolateralna šteta mala i u interesu je države da
Novi igrači na novim tržištima?
Čini se da postoji nova generacija kriminalaca
iz bivše Jugoslavije koji su umešani u trgovinu
drogom u Južnoj Africi. Do sada nije bilo nikakvih
hapšenja, saslušanja i sudskih postupaka, što otežava
prikupljanje bilo kakvih informacija. Međutim, Južna
Afrika se pojavila kao ključna tranzitna tačka u
uspostavljenim putevima droge koje karteli koriste
za krijumčarenje kokaina, a dobro je poznato da su
srpske mreže glavni akteri u kontinentalnoj trgovini
kokainom. Jedan viši policijski službenik sugeriše
da se kokain doprema preko luka Port Elizabet i
Durban, premešta u Gauteng (gde se prepakuje),
te se potom šalje na dalja odredišta. Moguće je i da
kokain putuje iz Južne Amerike u Južnu Afriku i ulazi
u Evropu preko Turske.
Takođe je moguće da je Južna Afrika tranzitna tačka
na putu ka unosnim tržištima poput Australije. U
prošlosti je bilo nekoliko hapšenja koja su sugerisala
pokušaje uspostavljanja puteva droge između ove
dve zemlje – poput Krejčirovog pokušaja da prebaci
metamfetamin u Australiju 2013. godine i slučaja
iz 2019. godine kada je otkrivena pošiljka kokaina
skrivena u građevinskoj opremi poslatoj iz Južne
Afrike u Australiju, a medijski izveštaji su povezivali
ovaj tovar sa srpskom mafijom koja posluje u Južnoj
Africi. Takođe se čini da postoje pokušaji da se
razvije domaće tržište droge: prema rečima jednog
šefa bezbednosti iz podzemlja, Srbi u Južnoj Africi
kupuju kokain od Kolumbijaca i donose ga u Južnu
Afriku na prodaju, koristeći lokalno stanovništvo
kao „trkače“ za distribuciju narkotika. Takođe
postoji obaveštajna informacija da su u Južnoj Africi
ustanovljene laboratorije za proizvodnju narkotika,
koji se potom izvoze. 165
kriminalci uklone jedni druge. Ali ovaj pristup bi
mogao da se obije o glavu. Nedostatak istraga i
razvučeni sudski procesi, poput onog u Gavrićevom
slučaju, mogu odaslati poruku da kriminalci mogu
delovati nekažnjeno u Južnoj Africi. To dakle može
obodriti njihova kriminalna udruženja i privući
druge zemljake u državu mogućnosti kako bi
proširili mrežu.164
Budući da su kolumbijski karteli pod pritiskom
međunarodnih policijskih organizacija i pokušavaju
da uspostave nove puteve, moguće je da oni nastoje
da pojačaju aktivnosti u Južnoj Africi. Dva primera
dokazuju postojanje ovog trenda. U martu 2017.
godine, portugalska obalska straža zaustavila je jednu
jedrilicu u Atlantskom okeanu, na oko 900 km od
Azorskih ostrva. Tokom pretrage pronađeno je 400
kilograma kokaina visoke čistoće. Naknadno, pojavile
su se informacije da je kokain utovaren u Južnoj Africi.
Brod je registrovana u Trstu i čini se da je to bilo i
odredište. Rezultati istrage još uvek nisu poznati,
ali veruje se da su transport ove pošiljke narkotika
organizovali crnogorski državljani. Jedan Crnogorac,
Marko Božović, uhapšen je 2019. u Južnoj Africi pod
sumnjom da je umešan u krijumčarenje 807 kilograma
kokaina iz Venecuele u Evropu. Sada je u zatvoru u
Južnoj Africi. Prilikom hapšenja policija je kod njega
pronašla južnoafrički pasoš.166
Ukratko, slučaj kriminalaca iz zemalja Zapadnog
Balkana u Južnoj Africi ukazuje na trajne rane i
nasleđe rata i nestabilnosti u bivšoj Jugoslaviji. Iako
se muškarci koji su emigrirali ne mogu zaista smatrati
kriminalnom grupom, ovaj slučaj pokazuje kako su
pokušali da izbegnu pravdu i život kriminalca kod
kuće (uglavnom u Srbiji) i kako ih je on na kraju
sustigao. Takođe, on pokazuje ranjivost sistema
krivičnog pravosuđa u Južnoj Africi koji takvim
ljudima dozvoljava ulazak u zemlju, omogućava im da
slobodno deluju, a ipak nije u stanju da razreši njihova
ubistva. Za budući period, najviše zabrinjava to što
se čini se da je Južna Afrika žarišna tačka za novu
generaciju kriminalnih grupa sa zapadnog Balkana koje
su uključene u globalne mreže trgovine kokainom.
JUŽNA AFRIKA 39
 TURSKA
KAPIJA KA ISTOKU

40
 T
urska je ključno čvorište za trgovinu heroinom i krijumčarenje
migranata. Ovaj odeljak bavi se angažmanom kriminalnih grupa
iz zemalja zapadnog Balkana u Turskoj, kao i interakcijom
između njih i turskih kriminalnih grupa.

Bliske veze između Turske i Balkana

Kriminalne grupe iz zemalja zapadnog Balkana imaju veze sa Turskom
još od 1970-ih i 1980-ih godina. U to vreme su ljudi iz regiona
korišćeni kao vozači i kuriri za prenošenje droge, a Balkan je bio
region za tranzit, prepakivanje i dalju distribuciju. Nekoliko slučajeva
pokazuje da su „jugoslovenski Albanci“, kako su opisani (drugim
rečima, sa Kosova i iz Severne Makedonije), bili uključeni u pomaganje
u prometu heroina i morfijuma iz Turske preko Jugoslavije i Bugarske
u Italiju.167 Kao što je ranije rečeno, bilo je i krijumčarenja oružja.

Kao i u nekim drugim žarištima, i Turska ima veliku dijasporu sa

Zapadnog Balkana. Većina ovog stanovništva potiče iz raseljavanja
i transfera stanovništva u periodu između balkanskih ratova u 19.
veku i Prvog svetskog rata i raznih talasa emigracije nakon osnivanja
Republike Turske 1923. godine.168169 Prema jednoj proceni, 1,8
miliona ljudi emigriralo je sa Balkana u Tursku između 1923. i početka
1990-ih, a sledilo ih je još nekoliko desetina hiljada kao rezultat
nestabilnosti u bivšoj Jugoslaviji i Albaniji 1990-ih.170171 Neki od ovih
imigranata sa Balkana živeli su u relativno siromašnim četvrtima gde
su se povezali sa kurdskim uličnim dilerima u metropolama Turske,
poput Istanbula i Izmira.

 Turske oružane snage čuvaju stražu tokom operacije krijumčarenja ljudi u Bodrumu u
oktrobru 2013. Veze sa mrežama švercera droge grupe sa Zapadnog Balkana koriste za
krijumčarenje ljudi i ilegalne prelaske granica. © Ali Balli/Anadolu Agency via Getty Images

41
 Za vreme rata u Jugoslaviji, turske kriminalne
grupe uglavnom su izbegavale Zapadni Balkan.
Međutim, krajem 1990-ih, Albanija, Severna
Makedonija i Bosna i Hercegovina pojavile su se
kao mesta za privremeno skladištenje povećane
količine heroina koji je proticao regionom ka
zapadnoj Evropi usled povećanog uzgoja opijuma
i proizvodnje heroina omogućenog ratom u
Avganistanu. Uistinu, istraživanje je otkrilo
Od kofera do kamiona
Početkom 1990-ih, balkanski imigranti u Turskoj
započeli su „trgovinu koferima“ između Turske i
svoje zemlje porekla. Kupovali su legalno dostupne
proizvode po nižim cenama u Istanbulu i prodavali
ih po višim cenama na balkanskim tržištima.
Mogli su da putuju između zemalja zbog blaže
vizne politike Turske prema građanima zemalja
zapadnog Balkana. To nije bio ozbiljan organizovani
kriminal, ali ovaj sitni šverc ubrzo su iskoristile
turske i zapadnobalkanske švercerske grupe za
krijumčarenje cigareta i droge.173 Zapravo, dok su
neki koristili kofere, bilo je i onih koji su koristili
kamione, a pomagači, Albanci, ubrzo su od svojih
turskih supervizora naučili zanat nezakonite
trgovine. Iskoristili su sve veći broj albanskih
imigranata u zapadnoj Evropi da bi proširili svoje
podzemne mreže. Ubrzo su Albanci (naročito
sa Kosova) bili angažovani duž celog „lanca
vrednosti“: otkup tereta od turskih kriminalnih
grupa, prebacivanje droge (često preko Bosne i
Hercegovine i Severne Makedonije) i distribucija
preko dijaspore u zapadnoj Evropi.
Jedan primer je Sami Hoštan, u kriminalnom
podzemlju takođe poznat kao Arnavut (Albanac)
Sami. Njegova porodica je emigrirala u Tursku iz
Severne Makedonije. Prema turskim bezbednosnim
institucijama, Hoštan je švercovao velike količine
droge između Turske, Južne Amerike i Evrope.
Imao je mutna „poslovna partnerstva“ sa mrežama
krijumčarenja droge u Holandiji i Kolumbiji.
42 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
93-postotnu korelaciju između avganistanske
proizvodnje opijuma i zaplene heroina u Turskoj.172
Glavna interakcija između balkanskih i turskih
grupa odvijala se na Zapadnom Balkanu (i u
Bugarskoj), a ne u Turskoj. Region je smatran
sigurnim mestom za sastanke. Iako nisu bili na
domaćem terenu, Turci su bili stariji partner u
ovom asimetričnom odnosu.
Obogatio se na ilegalnoj trgovini narkoticima u
veoma kratkom roku. Potom je uložio ogromna
sredstva u sektor kockanja i bio je jedan od vlasnika
Sheraton Hotel kazina u Istanbulu. Albanac Sami je
proglašen krivim i osuđen na četiri godine zatvora
zbog uspostavljanja i vođenja kriminalne mreže.
Balkanski trgovci drogom profitirali su od
heroinskog buma u Avganistanu tokom poslednjih
20 godina. Poznato je da turske i zapadnobalkanske
kriminalne grupe prerađuju transportovani heroin
da bi umanjile njegovu čistoću i posledično
povećale profit. Na istočnim ulaznim tačkama
čistoća heroina obično je veća od 70%, dok u
zapadnim pokrajinama pada ispod 50%.174 Ovo
ukazuje da se čistoća heroina smanjuje kako bi se
povećao profit. U 2015. godini, ukupni bruto profit
trgovaca opijatima u jugoistočnoj Evropi procenjen
je na 1,7 milijardi USD godišnje.175
Istovremeno, rastuće tržište kanabisa, ekstazija
i sintetičkih droga u Turskoj stvorilo je prilike
za državljane zemalja zapadnog Balkana da te
droge unesu iz Evrope u Tursku u zamenu za
heroin. Pored toga, visoki porezi na cigarete u
Turskoj doveli su do velike potražnje za mnogo
jeftinijim švercovanim cigaretama koje se donose
sa Balkana.176 Štaviše, tvrdi se da su neke grupe
koje se bave trgovinom heroinom prešle na šverc
cigareta zbog većih profita i manjeg rizika od
zatvora.177
Privlačenje trgovine i investicija
Nakon raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, omogućava da slobodno putuju između Turske i svoje
Turska je tragala za novim investicijama. Početkom zemlje porekla.
1990-ih doneti su zakoni koji olakšavaju putovanje
U 2018, turska vlada objavila je novu politiku
i investiranje u Tursku. Jedna od nuspojava bila je
na polju državljanstva koja je olakšala dalji priliv
ta što je kriminalcima sa zapadnog Balkana postalo
mreža organizovanog kriminala u zemlju. Prema
lakše da, predstavljajući se kao poslovni ljudi, putuju novoj regulativi, onaj ko donese 250.000 USD u
i trguju u Turskoj, pa čak i da dobiju turske pasoše Tursku dobiće državljanstvo bez ikakvog ispitivanja
i peru novac. Recipročno, turskim državljanima izvora novca.179 Ova politika je privlačna ljudima
je postalo lakše da dobijaju pasoše i vize zemalja sa nezakonitim primanjima, od kojih su neki naime
zapadnog Balkana. kupili luksuzne nekretnine, naročito u Istanbulu i
Prema stanju u 2020. godini, građani svih država Izmiru, koji funkcionišu kao koordinacioni centri za
zapadnog Balkana mogu da borave u Turskoj do regionalnu nelegalnu trgovinu.180
90 dana bez vize.178 Oni mogu da koriste svoje Tokom poslednjih 20 godina, došlo je do ozbiljnog
nacionalne lične karte, a njihovi pasoši u Turskoj važe povećanja komercijalne aktivnosti između Turske
pet godina čak i nakon njihovog isteka. Recipročno, i zemalja Zapadnog Balkana, zahvaljujući nizu
turski državljani mogu da borave bez viza u državama sporazuma koji su liberalizovali trgovinu (vidi Sliku 2).
zapadnog Balkana 90 dana. Režim bezviznog Neke kriminalne grupe, kako u Turskoj, tako i na
putovanja otvara široke mogućnosti kriminalnim Zapadnom Balkanu, iskoristile su ovu otvorenost
grupama za sprovođenje trans-regionalnih aktivnosti tako što su otvorile fiktivne firme kojima pokrivaju
šverca. Štaviše, mnogi imigranti iz zemalja Zapadnog velike pošiljke droge, cigarete i oružja.181
Balkana imaju dvostruko državljanstvo, što im

1 000
900
Trgovina američkim dolarima (u milionima)

800

700

600

500

400

300

200

100

0
Albanija Bosna i Kosovo Crna Gora Severna Srbija
Hercegovina Makedonija

Uvoz 2000 Uvoz 2019 Izvoz 2000 Izvoz 2019

SLIKA 2 Bilateralna trgovina Turske sa zemljama Zapadnog Balkana (u dolarima)

IZVOR: Turski institut za statistiku, Statistika spoljne trgovine, pristupljeno 3. aprila 2020. na adresi https://biruni.tuik.gov.
tr/disticaretapp/disticaret.zul?param1=4&param2=0&sitcrev=0&isicrev=0&sayac=5808

TURSKA: KAPIJA KA ISTOKU 43

 „Balkanska ruta“ za heroin
Takozvana balkanska ruta najpoznatija je po protoku heroina iz Avganistana preko
Irana u Tursku, a potom na Zapadni Balkan. Odatle se droga šalje na glavna tržišta
(Holandija, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Španija). Od 1970-ih u Turskoj
se proizvodi velika količina heroina od sirovinske osnove – morfijuma uvezenog iz
Irana i Avganistana. Hemijska supstanca koja je potrebna za pravljenje heroina iz
opijuma – tj. anhidrid sirćetne kiseline – isporučuje se iz Češke, Rusije i Nemačke.182
Ova proizvodnja heroina omogućila je turskim grupama organizovanog kriminala da
postanu dominantni dobavljači heroina za Evropu.

Turske grupe su proizvele visokokvalitetan heroin (70–97% čistoće) koristeći

svoje višegeneracijsko iskustvo.183 Posedovanje proizvodnih pogona, transportnih
preduzeća i distributivnih lanaca u Evropi omogućilo je turskim grupama da
dominiraju na evropskom tržištu heroina već decenijama. Procenjuje se da je godišnji
promet trgovine ilegalnim drogama iznosio oko 50 milijardi američkih dolara sredinom
1990-ih.184 Jedna druga procena utvrđuje godišnji promet trgovine ilegalnim drogama
u Turskoj na oko 15 milijardi dolara do 2014. godine.185 Ovaj broj se verovatno
povećao od 2014. s obzirom na značajan rast domaćeg tržišta droge i trans-
regionalne ilegalne trgovine. Obim trgovine heroinom takođe može da se proceni i
velikim brojem pritvora, slučajeva i zaplena povezanih sa heroinom (vidi Sliku 3).

30 000

25 000

20 000

15 000

10 000

5 000

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Slučajevi Osumnjičeni Zaplenjeno (kg)

SLIKA 3 Pritvori, slučajevi i zaplene povezane sa heroinom (u kilogramima), Turska,

2012–2018

IZVOR: TUBIM, Turski izveštaj o drogama 2019, Ankara, 2019.

44 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Kriminalne grupe sa zapadnog Balkana uglavnom sklapaju heroinske poslove u Grupe sa Zapadnog
Istanbulu, Izmiru, Tekirdagu, Jedrenama i, u manjoj meri, u Gaziantepu.186 Često
razmenjuju stimulanse tipa amfetamina (ATS), ekstazi i skank dopremljen iz Evrope za
Balkana su polako
heroin dopremljen iz Irana. uznapredovale
Albanci često ne prevoze heroin direktno u zapadnu Evropu. Umesto toga, oni u kriminalnom
prepakuju i prerađuju heroin kupljen od turskih i iranskih grupa, često smanjujući
lancu u Turskoj.
njegovu čistoću pre otpremanja avganistanskog heroina dalje u zapadnu Evropu.187
Ponekad privremeno skladište heroin u raznim magacinima u zemljama Zapadnog
Balkana. Na primer, makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova izvestilo je da
je u februaru 2019. godine rasturilo jednu kriminalnu organizaciju u partnerstvu
sa američkom Upravom za suzbijanje narkotika (DEA). Ta kriminalna grupa je
bila sistematski uključena u prenošenje heroina i kanabisa iz Turske u Severnu
Makedoniju, Albaniju, a zatim u Švajcarsku i zapadnoevropske zemlje. Ova grupa je
takođe imala laboratorije za proizvodnju ATS-a.188 Postoje i dokazi o prenosu heroina
preko Kosova.189

Nedavni razvoj situacije nagoveštava moguću evoluciju obrazaca krijumčarenja

droge koja ukazuje na rastuću samouverenost švercera Albanaca. Čini se da su
u nekim slučajevima pokušavali da zaobiđu turske mreže krijumčarenja droga
uspostavljajući direktne veze sa iranskim dobavljačima heroina. Na primer, sedam
albanskih državljana uhapšeno je sa 250 kilograma heroina u sklopu slučaja protiv
jedne multietničke bande (u koji su uključeni i Iranci) koja je sistematski prebacivala
heroin iz Turske u Holandiju i Nemačku. Jedinice iz Odeljenja turske policije za borbu
protiv krijumčarenja i organizovanog kriminala (KOM) uhapsile su drugu grupu od
sedam Albanaca u okviru pet istraga koje su dovele do zaplene 82 kilograma heroina,
5 kilograma opijuma, 6 kilograma hemijskih agenasa i 450 grama kanabisa.190 Sa
svoje strane, iranske mreže izgleda pokušavaju da uspostave uporište na zapadnom
Balkanu. Ovo ima potencijalno veće implikacije za bezbednost na Balkanu.191

Trgovci heroinom navodno koriste najmanje 18 različitih puteva od Turske do

evropskih tržišta. Osnovne mete pošiljki heroina su Holandija, Nemačka, Albanija i
Moldavija.192 Pored kopnenih puteva, istrage u Turskoj, Grčkoj i Albaniji ukazuju na to
da tursko-albanske mreže koriste 174 turske morske luke i hiljade marina duž obala
Crnog mora, Mramornog, Egejskog i Sredozemnog mora za prenošenje kanabisa i
heroina. Primarno poreklo pomorskog transporta droge je Južna Amerika i Bliski istok,
dok su pošiljke iz Turske namenjene Holandiji, Nemačkoj, Belgiji, Italiji, Velikoj Britaniji,
Grčkoj i Italiji.193 Od 2015. godine do sada, turske agencije zaplenile su veliku količinu
droge sa morskih plovila koja su bila pod kontrolom albanskih kriminalnih grupa.
Generalno, bezbednosna kontrola u marinama je ograničena.194 Uistinu, čini se da su
one najslabija karika granične kontrole između Turske i zemalja EU, gde Albanci koriste
luksuzne jahte i glisere kojima dolaze i odlaze bez odgovarajućeg nadzora.

Neke droge se takođe transportuju vazdušnim putem. Nedavno su afričke grupe

počele da švercuju drogu preko turskih aerodroma.195 Izgleda da su zapadnoafričke
grupe regrutovale avio-kurire sa zapadnog Balkana kako bi preko Turske
transportovali heroin i kokain na evropska tržišta.196

Iako je heroin svakako problem, Turska je od 1990-ih takođe postala rastuće tržište
za evropski ekstazi, koji se delom prenosi preko zapadnog Balkana.197 U ovo su

TURSKA: KAPIJA KA ISTOKU 45

 Pripadnici turske policije pregledaju pakete heroina tokom zaplene u decembru 2018.
© Kemal Ozdemir/Anadolu Agency via Getty Images
uključene grupe sa Kosova.198 Postoje takođe indicije
da su neki državljani zemalja zapadnog Balkana
uključeni u proizvodnju metamfetamina u Turskoj.
Na primer, kada je istanbulsko odeljenje za narkotike
2018. godine rasturilo met-laboratoriju u Bejkozu,
zaplenili su 9 kilograma metamfetamina, 350.000
tableta ekstazija i 1100 kg metilaminske supstance
Kanabis i skank
Kanabis je daleko najzastupljenija droga na
domaćem tržištu Turske. Turske bezbednosne
agencije zaplenile su 177,5 tona kanabisa u 2017. i
80,7 tona 2018. godine. 201
Skank, još jedna droga
na bazi kanabisa (proizvedena u Albaniji), takođe
je popularna: 11 tona ove droge zaplenjeno je
2018. godine, što je povećanje od 530 procenata u
odnosu na prethodnu godinu. 202
Očekuje se da će
potražnja za skankom nastaviti da raste u Turskoj,
posebno u velikim gradovima. 203
46 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
(dopremljene iz Kine) koja se koristi u proizvodnji
metamfetamina.199 Multinacionalni kriminalni klan
činili su turski, uzbekistanski, iranski, britanski i
albanski državljani. Nadalje, postoje indicije da je
Turska preplavljena novim psihoaktivnim supstancama
(NPS).200 Nije jasno u kojoj su meri grupe sa zapadnog
Balkana uključene u trgovinu NPS.
Trgovina kanabisom između Turske i Balkana
uglavnom se odvija u velikim količinama, a turske
i balkanske vlasti su napravile nekoliko zaplena
kanabisa većih od 1 tone. Nema zvaničnih podataka
o broju trgovaca kanabisom iz zemalja zapadnog
Balkana, ali mogu se izvući neka zapažanja o
umešanosti Albanaca koji trguju kanabisom u
Turskoj. Za početak, Albanci donose velike količine
kanabisa morskim plovilima u turske luke na egejskoj
obali. Oni često razmenjuju kanabis za heroin koji
se zatim prevozi nazad istim pomorskim putem. Zatim, sve veći broj državljana
balkanskih zemalja, uglavnom Albanaca, uključen je u trgovinu skankom.204 Turske
vlasti zaplenile su rekordne količine skanka od 2016. godine do sada, a stručnjaci
veruju da značajnu količinu skanka dobavljaju albanske mreže.205

Zaista, neke albanske grupe pretvorile su Jadransko more u pomorski autoput

trgovine drogom. Jedan od najozloglašenijih trgovaca drogom je Albanac Met Kenani,
koji je isporučivao velike količine droge morskim plovilima. U martu 2018. godine,
zajednička istraga policijskih uprava Istanbula i Mugle dovela je do zaplene oko
1100 kilograma skanka na dva luksuzna glisera. Ukupno je izvršeno 13 hapšenja,
uključujući i Kenanijevo.206 Ovo je bilo jedno od mnogih velikih hapšenja povezanih sa
Kenanijevom mrežom koje su se desile u razmaku od nekoliko godina. Tokom 2017.
godine turske vlasti su zaplenile 2,1 tone kanabisa, navodno iz iste mreže, a 2018.
godine sud u Tirani izdao je nalog za hapšenje za 18 članova mreže trgovine drogom
na dve rute: Turska–Grčka–države EU i Turska–Makedonija–Albanija– države EU.207
26. januara 2018. grčka policija zaplenila je 1586 kilograma kanabisa i uhapsila devet
Albanaca i četiri Grka koji su radili za isti kriminalni klan.208 U martu 2018. godine,
istanbulska policija za borbu protiv narkotika upala je u jedno skladište i uhapsila
jednog turskog državljanina sa 24 kg skanka i 214 stabljika kanabisa.209 Policija je
izvestila da je Turčin radio za Kenanija, koji je evidentno počeo da proizvodi i kanabis
i skank na raznim lokacijama u Turskoj. Ovo ukazuje da su albanske grupe ne samo
prebacivale drogu na tursko tržište, već́ su u Turskoj uspostavile i proizvodne
pogone – staklenike.

Hapšenje Kenanija nije zaustavilo protok kanabisa. U decembru 2018. godine, turski
carinici na grčkoj granici zaplenili su 1,5 tone hašiša iz kamiona koji je prevozio soju. 210
Tri osobe su uhapšene, uključujući albanskog državljanina koji je upravljao kamionom.
U julu 2019. istanbulsko odeljenje za borbu protiv narkotika izvršilo je raciju nad
međunarodnom grupom organizovanog kriminala koja je redovno švercovala skank iz
Albanije u Tursku i zaplenila 525 kilograma skanka.211 U oktobru 2019, grčka policija
pokrenula je istragu protiv albanske kriminalne grupe koja je prebacivala velike
količine marihuane iz Albanije u Tursku preko Grčke. Zajednička akcija grčke policije,
obalske straže i Evropske agencije za pograničnu i obalsku stražu (Frontex) dovela je
do zaplene 1172 kilograma sirovog opijuma. Ova albanska grupa koristila je glisere
za isporuku kanabisa u nekoliko gradova na turskoj obali. Istraga je otkrila da Albanci
koriste nenaseljena grčka ostrva za privremeno skladištenje droge.212 Istražitelji su
zapazili da je albanska grupa razmenjivala heroin za kanabis u Turskoj i istim putem
prevozila kanabis nazad kući.

Krijumčarenje migranata
Do sada je većina žarišta opisanih u ovom izveštaju bila fokusirana na umešanost
kriminalnih grupa sa zapadnog Balkana u trgovinu drogom. U slučaju Turske,
od 2015. godine, krijumčarenje migranata je takođe izrazito prisutna i unosna
kriminalna aktivnost.

U prošlosti je postojala je izvesna stopa ilegalne imigracije sa Zapadnog Balkana ka

Turskoj: turske vlasti su između 1995. i 2012. identifikovale 4676 ilegalnih imigranata

TURSKA: KAPIJA KA ISTOKU 47

 iz Albanije i 3060 iz Jugoslavije213 , ali tu cifru je daleko nadmašio broj izbeglica i
migranata koji preko Turske dolaze na Zapadni Balkan od 2015. godine. Zaključno
sa martom 2020. u Turskoj ima oko 4 miliona sirijskih izbeglica i migranata, od kojih
bi mnogi želeli da nastave put ka EU. Međutim, Turska je bila pod pritiskom da
zaustavi protok ljudi koji stižu do zemalja EU, te je pojačana pogranična kontrola.
Ovo je otvorilo mogućnosti za krijumčarske i švercerske mreže, uključujući i neke sa
zapadnog Balkana.214

Većina krijumčara ljudi posluje iz tri grada u zapadnoj Turskoj: Istanbul (21
procenat), Izmir (19 procenata) i Ajdin (17 procenata). 215 Ovi gradovi su
koordinacioni i transportni centri za krijumčarenje ljudi morskim i kopnenim
putevima. Prema podacima prikupljenim za ovaj izveštaj, migranti koji dolaze sa
Bliskog istoka, iz srednje Azije i jugozapadne Azije slede šest glavnih kopnenih i
morskih trasa kako bi stigli do svojih krajnjih destinacija u Evropi. Od ovih puteva,
tri idu preko zemalja Zapadnog Balkana:

■ Turska – Grčka – Albanija – Italija – zapadna Evropa (stari kopneni put)

■ Turska – Bugarska – Srbija – Bosna i Hercegovina –Slovenija – Austrija –
zapadna Evropa (stari kopneni put)
■ Turska – Grčka – Albanija – Crna Gora – Bosna i Hercegovina – Hrvatska –
Slovenija (nova morska / kopnena trasa)

Pored toga, postoje izveštaji o morskoj trasi od Turske do Italije i Španije, koju
navodno vode albanske grupe. 216 Albansko-turske krijumčarske mreže koriste jahte
za prebacivanje dobrostojećih migranata iz Turske u Grčku i Italiju. Samo je nekoliko
ovih plovila presretnuto duž egejskih, mediteranskih i jadranskih pomorskih puteva
u poslednjih pet godina.

Migracija nekim delovima ovih puteva vrši se uz pomoć krijumčara iz zemalja

Zapadnog Balkana.217 Na primer, albanska policija je prijavila rasturanje mreže koja
je preko Grčke, Albanije, Crne Gore i Hrvatske krijumčarila turske, sirijske i iračke
državljane u zapadnu Evropu preko planinskih terena na Balkanu. Ovu mrežu je vodio
turski državljanin koji je sarađivao sa albanskim pojedincima.218 Reklo bi se da postoje
i arapske mreže koje se oslanjaju na balkanske kriminalne mreže za realizaciju lokalnih
komunikacija, transporta i kriminalnih aktivnosti izvan turskih granica.219

Veze između nekih ustaljenih mreža trgovine drogom koriste se za trgovinu ljudima
i krijumčarenje migranata. 220 Operacija Limit albanske policije, sprovedena u saradnji
sa Grčkom i Centrom za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi (SELEC), otkrila
je da je jedna albanska grupa za trgovinu drogom „organizovala i sprovela ilegalni
prelazak migranata bliskoistočnog porekla iz Grčke u Albaniju, a zatim u Crnu
Goru“.221 Albanska policija uhapsila je 57 članova ove mreže pod optužbom za
veletrgovinu drogom i krijumčarenje ljudi.

Na zapadnim granicama Turske, turske krijumčarske mreže sarađuju sa arapskim,

albanskim, grčkim i bugarskim mrežama koje zapošljavaju profesionalce u oblasti
trgovine ljudima, specijalizovane za krivotvorenje pasoša, transport, prevođenje i
imigracione propise u Moldaviji, Iraku, Siriji, Maroku, Albaniji, Grčkoj i Makedoniji,

48 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
za prevoz migranata i izbeglica u evropsko zaleđe. 222 Prema ekspertima Krijumčari ljudi
intervjuisanim za ovaj izveštaj, cene ispostavljene migrantima kreću se između 3000
koriste labav
i 8000 evra za prevoz u šengenski prostor, pa sve do 30000 američkih dolara za
put u SAD i Kanadu. imigracioni režim
Krijumčari ljudi koriste postojeći labavi vizni i pasoški režim između Turske i zemalja između Turske
Zapadnog Balkana, posebno Bosne i Hercegovine. Prema važećim propisima u i zemalja na
2020. godini turski državljani mogu da putuju u BiH sa ličnim kartama. Mnogi Sirijci
i Iračani pribavili su turske lične karte na legalne i ilegalne načine. Neki od njih su
Zapadnom Balkanu,
već́ dobili tursko državljanstvo zahvaljujući liberalnoj politici turske vlade u ovoj prvenstveno Bosne
oblasti. Ostali kupuju lične karte od kriminalnih mreža koje su specijalizovane za
i Hercegovine.
falsifikovanje dokumenata. 223 Lična karta može da se dobije za nekih 1000 dolara na
crnom tržištu. Primećeno je da imigranti sa validnim dokumentima putuju u BiH sa
aerodroma u Istanbulu kao turisti, a zatim iz BiH pronalaze druge kanale za prelazak
u zapadnu Evropu. 224

Ustanovljene mreže krijumčarenja ljudi u BiH pomažu dalje kretanje tih imigranata.
U junu 2019. godine policija u Elbasanu sprovela je operaciju Tranzit protiv jedne
albansko-turske mreže krijumčara migranata. Operacija je dovela do hapšenja osam
članova kriminalnog klana, od kojih su sedam bili Albanci i jedan Turčin. Grupa
je pomagala ilegalan prelazak imigranata iz Turske u Grčku, a potom dalje prema
Albaniji i Crnoj Gori. 225

Albanski trgovci ljudima takođe su bili umešani u krijumčarenje migranata iz Turske

i Bliskog istoka u Italiju, Španiju i Veliku Britaniju. U martu 2019. karabinjeri su
u provinciji Modena uhapsili sedam osoba, među kojima italijanske, albanske,
kolumbijske i turske državljane, pod optužbom za trgovinu ljudima. 226 Albanski član
mreže takođe je optužen za posedovanje droge i oružja. Istraga je otkrila da je ova
organizacija ilegalno prevozila turske državljane u Italiju i Evropu, naplaćujući od
3000 do 5000 evra po osobi. Istražitelji su izvestili da je mreža prevozila 30-tak
ljudi, uglavnom iz Turske, tokom šestomesečnog perioda. U avgustu 2019. albanska
policija uhapsila je 19 albanskih i turskih državljana koji su pokušali da otputuju
iz Tirane u London sa ukradenim ličnim kartama i falsifikovanim dokumentima. 227
Ova mreža je krijumčarila turske državljane sa lažnim dokumentima u SAD, Veliku
Britaniju i Kanadu.

Da zaključimo, kriminalne grupe sa zapadnog Balkana – posebno sa Kosova i iz

Albanije – stabilno se kreću uzlaznom putanjom duž lanca kriminalnih aktivnosti,
kako u Turskoj, tako i sa turskim grupama koje imaju veze sa Balkanom. Kako su se
mreže Albanaca širile po Evropi, uspevale su da smanje broj posrednika tako što su
kupovali heroin u Turskoj i isporučivali ga svojim distributivnim mrežama u Velikoj
Britaniji, Nemačkoj, Španiji i Holandiji. U poslednje vreme, albanske mreže počele
su da isporučuju velike količine kanabisa i skanka na domaće tržište Turske preko
Jadranskog i Egejskog mora. Takođe postoji unosno tržište krijumčarenja cigareta, a
grupe sa Zapadnog Balkana su uključene u krijumčarenje migranata iz Turske.

TURSKA: KAPIJA KA ISTOKU 49

 LATINSKA AMERIKA
50
 L
atinska Amerika je postala El Dorado za kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana.
U ovom odeljku se prati kako je nekoliko preduzimljivih kriminalaca sa Zapadnog
Balkana došlo u region oko 2008/09. sa ciljem da uđu u posao sa kokainom
i kako su u narednoj deceniji postali uspešni izaslanici između lokalnih dobavljača
i etabliranih kriminalnih grupa, a u poslednje vreme glavni posrednici i distributeri.
Poseban fokus je stavljen na Ekvador i Kolumbiju.

U periodu između 2008. i 2020. godine, Latinska Amerika je postala žarište za

kriminalne grupe sa Balkana. Postoji nekoliko razloga za to. Prvo, svetska ponuda koke
i kokaina se povećala, a potražnja je ostala velika, posebno na unosnom evropskom
tržištu i u Australiji. Drugo, došlo je do poremećaja u snabdevanju u Kolumbiji
nakon mirovnog sporazuma sa kolumbijskom pobunjeničkom kriminalnom grupom
FARK (koja je kontrolisala mnoga područja u kojima se gaji koka) iz 2016, što je
otvorilo mogućnosti kriminalcima sa zapadnog Balkana da uspostave veze sa novim
dobavljačima. Treće, krijumčarenje droge iz Latinske Amerike nosi relativno nizak rizik,
zahvaljujući sveprisutnoj korupciji, nizu rupa u zakonu, nestabilnosti u nekim ključnim
zemljama (poput Venecuele) i korupciji sklonim lučkim zvaničnicima na oba kraja lanca
snabdevanja. Kao rezultat toga, neki preduzimljivi kriminalci iz Albanije, Crne Gore i
Srbije otišli su u zemlje iz kojih kokain potiče da bi se uključili u distribuciju.

Koreni grupa za rasturanje kokaina

Prve indikacije (barem u otvorenim izvorima informacija) postojanja veza između
mafija u istočnoj Evropi i kolumbijskih kartela pojavile su se 2001. godine. Te godine,
tri Albanca uhapšena su u okviru operacije „Journey“ (Putovanje), dvogodišnje
multinacionalne akcije DEA protiv krijumčarenja droge morskim putem u Kolumbiji.
Iste godine otkrivena je prva kriminalna grupa koja se bavila trgovinom kokainom u
Albaniji. Policija je uhapsila šest članova ove grupe, uključujući dve osobe koje su u to
vreme radile u kancelariji tužilaštva u Tirani. Operacija „Putovanje“ potvrdila je da je

 Farmer u Boliviji suši sveže posađene listove koke. Između 2008. i 2020, Latinska
Amerika je postala žarište za kriminalne grupe sa Balkana, zbog rastuće potražnje za
kokainom. © Georg Ismar/Picture Alliance via Getty Images

51
 HOLANDIJA
BELGIJA
NEMAČKA
ČEŠKA REPUBLIKA
Međunarodna
FRANCUSKA ITALIJA
granica
ŠPANIJA
TURSKA Kito Glavni grad
GRČKA
Kali Grad
Rute slanja kokaina
Zapadni Balkan

Medeljin
Pereira
Kali Bogota
Manta
KOLUMBIJA
Kito
Gvajakil EKVADOR
Maćala
PERU
Truhiljo
Lima BRAZIL
Callao
Brazilija

Santos

Johansburg AUSTRALIJA
JUŽNA AFRIKA
URUGVAJ
Montevideo Kejptaun

SLIKA 4 Trgovina kokainom iz Latinske Amerike u zapadnu Evropu, Južnu Afriku i Australiju

ova grupa imala kontakte sa kartelom Medeljin u Kolumbiji još od 1999. godine i da je
deo svetske mreže trgovine kokainom.228 Ova veza se može objasniti činjenicom da
albanska mafija ima bliske odnose sa italijanskom mafijom, koja pak ima tradicionalne
odnose sa kolumbijskim kartelima.

No, čini se da je glavna akcija počela oko 2008/09. godine, kada se Darko Šarić
uključio u trgovinu drogom iz Latinske Amerike u Evropu. Šarić je prvi put privukao
pažnju 2009. godine kada je urugvajska policija, delujući po prijavi američkih i srpskih
službi za borbu protiv droge, na reci La Plata koja razdvaja Urugvaj i Argentinu
zaplenila jahtu koja je krenula ka Evropi sa tovarom od preko 2 tone kokaina. Nakon
toga, 490 kilograma kokaina – pakovanog u raznobojne balone – pronađeno je u kući
u Buenos Airesu koja je bila povezana sa Šarićevom grupom.229 Šarić je, po svemu
sudeći, imao dobre kontakte sa kolumbijskom grupom Los rastrohos (Los Rastrojos)
koju je vodio Vilber „Soap“ Varela, a koji je ubijen u Venecueli 2008. godine.230 Neki
Šarićevi saučesnici koji su uhvaćeni priznali su da je Šarićeva mreža prevozila drogu iz
Kolumbije, Urugvaja i Brazila u istočnu Evropu . Ovo je bio samo vrh ledenog brega
u, ispostaviće se, višemilionskom poslu koji je Šariću doneo nadimak „kralj kokaina“.231
Dve godine kasnije, u aprilu 2011, policija je u Urugvaju zaplenila pošiljku od 2 tone
kokaina koja je stigla iz Kolumbije i koja je bila namenjena Evropi. Uhapšen je jedan
državljanin Srbije.

52 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Godine 2008/09, otprilike u isto vreme kada je
Šarić stvarao sebi uporište u Latinskoj Americi,
Arber Čekaj, Albanac, ušao je u Ekvador i osnovao
firmu za trgovinu bananama.232 Ovo se pokazalo
kao plodan biznis, pošto je za samo nekoliko
godina Čekaj postao najveći diler droge u Albaniji,
Privlačnost Latinske Amerike
Kao izvor jedne od najlukrativnijih svetskih droga –
kokaina – Latinska Amerika je očigledno privlačna
za kriminalne grupe sa Balkana. Kolumbija je vodeći
proizvođač lista koke u svetu i najveći izvoznik
kokaina, a slede je Peru i Bolivija. Ovo, međutim, nije
ništa novo. Ono što je interesantno jeste kako su
se grupe sa zapadnog Balkana uključivale u posao
kojim su dugo dominirale kolumbijske i italijanske
grupe. Da bismo bolje razumeli kako, kada i zašto su
neke zemlje Latinske Amerike postale žarišne tačke
za kriminalne grupe sa zapadnog Balkana, treba
detaljnije proučiti mesto na kome je Čekaj, kao i neki
drugi, pronašao ulaznu tačku – Ekvador.
Ekvador
U organizovanom kriminalu, kao i u nekretninama,
lokacija je sve. Ekvador se nalazi između Kolumbije i
Perua, koji proizvode oko 90 odsto svetskog kokaina.
Između 1996. i 2006. godine, Ekvador se smatrao
najnestabilnijom demokratijom Latinske Amerike.
Ovo se ilustruje činjenicom da je imao osam različiti Metohije zarobljeni su u okviru operacije „Balkan“
h predsednika u toku jedne decenije, od čega je
trojicu zbacio Kongres i ulični protesti. Ostali faktori
koji Ekvador čine privlačnim međunarodnim grupama
organizovanog kriminala su njegove porozne granice,
slabi zakoni i lakoća kojom je moguće promeniti
identitet i kupiti lažne dokumente, poput ličnih
karata i pasoša.
Još jedan faktor koji je doprineo tome bilo je
zatvaranje američke vojne baze u primorskom gradu
Manta 2009. godine.235 Tokom cele jedne decenije,
SAD su iz baze izvodile operacije protiv trgovine
drogom. Prema bivšem direktoru obaveštajne
službe ekvadorske vojske, zatvaranje baze olakšalo
je dolazak kriminalnih struktura sa Balkana, Bliskog
istoka i iz Azije zainteresovanih za korišćenje ove
značajne luke. 236
koristeći isporuke banana u Evropu za krijumčarenje
droge.233 Drugi su ubrzo sledili primer Šarića i
Čekaja, a zaplene, hapšenja i vesti ukazuju na sve
veći angažman ljudi sa zapadnog Balkana u trgovini
kokainom iz Latinske Amerike.234
Otprilike u isto vreme, uvođenje koncepta
univerzalnog državljanstva u novi ustav (izmenjen
2008.) omogućilo je stranim posetiocima bilo koje
nacionalnosti da borave u Ekvadoru do 90 dana
bez turističke vize: ovaj period se može produžiti za
dodatnih 90 dana, što omogućava posetiocima da
legalno borave u Ekvadoru šest meseci uzastopno.237
Za one koji ilegalno borave u Ekvadoru, maksimalna
kazna je samo 800 USD. To čini ovu zemlju
prijateljskim okruženjem za kriminalce koji je
„posećuju“ sa Balkana (i drugih mesta).
Nekoliko izvora konsultovanih u izradi ovog izveštaja
navodi korupciju pravosudnog sistema kao još jedan
olakšavajući faktor za prodor stranih kriminalnih
grupa u zemlju. Uistinu, u najmanje dva slučaja u
koje su umešani kriminalci sa zapadnog Balkana,
krijumčarima droge su izrečene smanjene kazne ili
uopšte nisu kažnjeni. Na primer, 2014. godine, osam
Ekvadoraca, dva Albanca i jedno lice sa Kosova i
i optuženi da su skladištili velike količine droge
u Gvajakilu sa namerom da je pošalju u Evropu,
međutim, uprkos ozbiljnim optužbama, kosovski
Albanac Remzi Azemi pušten je u roku od mesec
dana nakon hapšenja. U novembru 2018, jedan
Albanac i jedan Grk uhapšeni su u operaciji protiv
narkotika na ekvadorskoj obali i optuženi za trgovinu
drogom, zajedno sa šest Ekvadoraca. Kada je slučaj
dospeo na sud, Prvi sud za krivične garancije osudio
je Ekvadorce, ali je pustio strance na slobodu.238
Čini se da je slična situacija u Kolumbiji. Kolumbija
ima jednu od najviših stopa sudske nekažnjivosti u
Latinskoj Americi (nalazi se na petom mestu liste
nekažnjivosti organizacije Transperensi internešnal
(Transparency International)). Prema Organizaciji za
transparentnost u Kolumbiji, od svakih 100 zločina
LATINSKA AMERIKA 53
 Kokain skriven u kutijama banana uvezenim iz Kolumbije zaplenjen u Berlinu u januaru
2014. Arber Čekaj, najveći diler droge u Albaniji, koristio je isporuke banana za skrivanje
droge. © Odd Andersen/AFP via Getty Images

počinjenih u zemlji samo šest biva kažnjeno (drugim rečima, stopa nekažnjivosti od 94
procenta). Ovo sugeriše da je Kolumbija sigurno utočište za kriminalce.

Još jedna karakteristika koja Ekvador čini atraktivnim za organizovani kriminal je

dolarizacija. Ekvador, koji je 2000. usvojio američku valutu nakon bankarske krize,
sada ima jaku valutu, ali ima i nizak nivo bankarizacije (dostupnost bankarskih
usluga široj javnosti). Na primer, u 2018. godini 48,1 odsto Ekvadoraca nije koristilo
nikakve finansijske usluge, pokazuje istraživanje Centralne banke Ekvadora. Drugim
rečima, velika količina gotovog novca ostaje izvan formalnog bankarskog sistema, što
otežava praćenje finansijskih tokova i olakšava pranje novca (na primer, izgradnjom
i nekretninama). Pored toga, u Ekvadoru ne postoji zakon koji predviđa oduzimanje
imovine trgovcima drogom. Kao rezultat, prema jednom policijskom izvoru, „kriminalci
služe dve do tri godine zatvora, a zatim izlaze i uživaju u svom novcu“.

Kad su strane kriminalne grupe počele da se infiltriraju u Ekvador, država je imala

malo resursa da ih identifikuje i suprotstavi se njihovim aktivnostima. Prema jednom
bivšem visokom zvaničniku ekvadorske obaveštajne službe, glavni fokus tokom vlade
Rafaela Koree (2007–2017) bila je politička obaveštajna delatnost, a ne kriminalistička
obaveštajna služba. Pored toga, zemlja se uglavnom fokusirala na saradnju sa SAD
u borbi protiv organizovanog kriminala (na primer, sporazumom obnovljenim 2019.),
a ne na međunarodnu saradnju, međusobnu pravnu pomoć i razmenu obaveštajnih
podataka. Ovaj problem nije jedinstven za Ekvador. Na primer, Kolumbija nema
ugovor o izručivanju ni sa jednom od šest zemalja zapadnog Balkana.239

54 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
 Organi za sprovođenje zakona su takođe hendikepirani i činjenicom da je Ekvador
jedna od retkih zemalja koje nemaju bazu podataka sa otiscima prstiju i fotografijama
posetilaca. Zbog toga je veoma teško pratiti pasoše, posebno kada kriminalci koriste
više od jednog pseudonima. Nepoznavanje balkanskih jezika i kriminalnih grupa je
još jedan hendikep. Iako se priča da mnogi srpski i albanski kriminalci koji obavljaju
poslove u Latinskoj Americi tečno govore španski, policija ima veoma mali broj
stručnjaka za balkanski kriminal ili jezike.240

Nije samo policiji teško da utvrdi etničku pripadnost lica sa Balkana. Navodno,
kolumbijski trgovci drogom često sve svoje istočnoevropske partnere nazivaju
„Rusima“.241 Jedan od najozloglašenijih kriminalaca sa Balkana, Miro Nimajer
Rizvanović, bio je poznat kao „El Ruso” („Rus“), iako je bio bosanskog i nemačkog
porekla.

Na pravom mestu u pravo vreme

Ulaskom na latinoameričko tržište početkom 2000-ih, kriminalci sa Balkana imali
su sreću da se nađu na pravom mestu u pravo vreme, kada je tržište kokaina
prolazilo kroz period previranja. Glavni faktor bio je mirovni proces u Kolumbiji.
Tokom pregovora kolumbijske vlade i FARK-a između 2012. i 2016, površina
useva koke počela je da se značajno povećava nakon što je dostigla istorijski
minimum tokom velike ofanzive iskorenjivanja koju je vodila vojska (vidi sliku 5).
Prema podacima Kancelarije UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC), broj
hektara pod usevima koke se više nego učetvorostručio između 2013. i 2019, sa

250 000

200 000

150 000

100 000

50 000

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

SLIKA 5 Hektari pod uzgojem koke u Kolumbiji, 2008–2019.

IZVOR: Kancelarija UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC), Columbia: Monitoreo de territorios afectados por cultivos
ilícitos 2018, avgust 2019, str. 22, https://www.unodc.org/documents/crop-monitoring/Colombia/Censo_cultivos_
coca_2018.pdf.

LATINSKA AMERIKA 55
 50.000 hektara u 2013. na 212.000 hektara u 2019. godini. 242 U međuvremenu,
potencijalna proizvodnja čistog kokaina porasla je na vrtoglavih 951 tonu. 243 To
je posledica opadanja ofanzive protiv narkotika i manuelnog iskorenjivanja useva,
obustave programa zaprašivanja iz vazduha po nalogu Ustavnog suda 2015. godine,
i povećanja sadnje usled očekivanja dobrovoljnih programa zamene useva koji će
poljoprivrednicima doneti novčanu korist.

FARK je 2017. godine nakon potpisivanja mirovnog sporazuma počeo da se povlači

sa teritorija koje je okupirao. To je stvorilo vakuum moći koji su počeli da ispunjavaju
drugi kriminalni akteri, privučeni unosnim poslom koji je ostao bez vlasnika. Među
tim novim akterima bile su i kriminalne bande, FARK disidenti koji su odbacili mirovni
sporazum i strukture drugih malih marksističkih gerila poput Nacionalne oslobodilačke
vojske (ELN) ili „narko“ krila gotovo izumrle Narodne oslobodilačke vojske.

Istovremeno, kokain koji je držan na zalihama od početka mirovnih pregovora počeo

je da preplavljuje tržište. S obzirom na obilje kokaina, kolumbijski karteli i grupe
u Brazilu, poput Prve komande kapitala (Primeiro Comando da Capital – PCC),
tražili su nova tržišta i partnere. 244 Grupe sa zapadnog Balkana su bile u poziciji da
pomognu.

Uloga kriminalnih grupa sa zapadnog

Balkana
Vlasti su otkrile Kao što je opisano u odeljku o zapadnoj Evropi, do ranih 2000-ih srpske i albanske
kriminalne grupe su imale bliske kontakte sa italijanskim mafijaškim grupama, koje
barem četiri grupe su bile glavni distributeri kolumbijskog kokaina u zapadnoj Evropi. One su koristile
sa Zapadnog ove kontakte da bi odigrale ključnu ulogu kao posrednici između latinoameričkih
dobavljača i evropskih distributera. Zapravo, u nekim slučajevima su napredovali na
Balkana koje
lestvici i sami postajali ključni distributeri. Neki preduzetni Srbi i Crnogorci (poput
imaju veze sa Darka Šarića) su čini se čak pokušali da potpuno izbace posrednike tako što su

kolumbijskim transportovali drogu iz Latinske Amerike do Evrope pa čak i do Afrike jedrilicama ili
malim avionima.
kartelima.
Nakon fragmentacije kolumbijskih kartela tokom 1990-ih, posrednici koji su mogli da
povežu latinoameričke proizvođače sa evropskim potrošačima i koordinišu isporuke
od nekoliko tona postali su ključni akteri u kriminalnom svetu.245 Preduzetnici
sa zapadnog Balkana pomogli su da se popuni ta niša. Videli su svoje prilike u
inostranstvu, bili su pod pritiskom domaćih organa za sprovođenje zakona, bili su u
prilici da se uključe u rastuće kriminalne mreže u zapadnoj Evropi i imali su veštine,
pameti i petlje da to urade. Dobar primer ovog novog talasa kriminalnih preduzetnika
je „El Ruso“, koji je navodno razvio blisko poslovno partnerstvo sa Dairom Antoniom
Usugom (poznatim i pod nadimkom „Otoniel“), čelnikom Zalivskog klana, najveće
organizacije za trgovinu drogom u Kolumbiji. Njegov posao je postao koordinacija
isporuka droge iz Kolumbije i Brazila u Evropu i Aziju morskim putem.246 Pomogao
je u povezivanju kolumbijskih kartela sa mafijama iz Albanije, sa Kosova i Metohije i
Kalabrije.247

56 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Otprilike 2008. Albanci dolaze u Latinsku Ameriku kao izaslanici italijanskih mafijaških Pošto se kokain
grupa, poput Ndrangete i Kamore, te kao predstavnici mafijaških grupa iz drugih
prenosi preko
evropskih zemalja, poput Grčke i Španije. Čini se da imaju i sopstvene veze sa turskom
i marokanskom mafijom za distribuciju narkotika u Evropi. Njihova uloga, prema ovom Atlantika, mere
izvoru, pre svega je usredsređena na unutrašnju distribuciju droge, naročito u službi izolacije su
italijanskih i španskih mafijaških organizacija, koje imaju starije veze sa kolumbijskim
kartelima. stvorile probleme
Prema policijskim izvorima u Ekvadoru i Kolumbiji, ovi izaslanici obično dolaze „sa u distribuciji
misijom koju sponzorišu i vode ljudi u odredišnim zemljama u Evropi“. Obično se širom Evrope.
predstavljaju kao biznismeni i turisti i dosta dobro govore španski, što olakšava
njihovo povezivanje sa lokalnim kriminalnim grupama. Posao ovih izaslanika je da
uspostave kontakte, pregovaraju o poslovima (uključujući cene), dogovore pošiljke i
otpreme drogu. Što više dogovora sklope, utoliko je bolja njihova mreža kontakata.
Istovremeno (ako posao prođe dobro), raste njihova vrednost u okviru matične grupe
pošto postaju oči i uši svojih evropskih šefova. Još nije jasno kako je na rad izaslanika
sa zapadnog Balkana uticala kriza prouzrokovana pandemijom Kovid -19, iako može
da se pretpostavi da će ograničenja otežati putovanja, te da će prebacivanje velikih
svota novca postati rizičnije. Mada se kokain još uvek transportuje preko Atlantika,
čini se da je karantin širom planete stvorio uska grla u distribuciji droge u Evropi, kao i
poteškoće u plaćanju isporuka kokaina.248

U Kolumbiji se izaslanici navodno sastaju sa lokalnim mafijama u gradovima kao što

su Pereira, Medeljin, Kali, Pasto i Kukuta. Policija je takođe identifikovala nekoliko
slučajeva u kojima su posrednici iz zemalja zapadnog Balkana putovali u proizvodna
područja u Kolumbiji, poput Tibua u pokrajini Norte de Santander (na granici sa
Venecuelom), koju kontroliše ELN, ili do Tumaka u pokrajini Narinjo (blizu granice sa
Ekvadorom) gde je stecište više različitih naoružanih grupa, uključujući i grupe koje
su se odvojile od FARK-a. U incidentu koji se desio u aprilu 2020. godine, jedan Srbin
– Dejan Stanimirović (poznat i kao „Markos“) – umro je pod neobičnim okolnostima
u društvu bivšeg kolumbijskog paravojnog lidera, Hozea Visente Rivera Mendoze,
poznatog i pod nadimkom „Soldado“, u Guamalu, Kolumbija.249 On je bio poznat
policijama nekoliko zemalja zapadne Evrope, koje su ga pratile skoro deset godina pod
sumnjom da koordiniše isporuke droge iz Latinske Amerike u Evropu.250

Čini se da su u Ekvadoru grad Gvajakil i provincija El Oro glavna mesta za sastanke.

U Peruu je objavljeno da je jedna srpska grupa uspostavila direktne kontakte sa
porodičnim klanovima koji proizvode kokain u dolini reka Apurimek, Ene i Mataro i
prevoze ga do Lime i obale251. Kao što je navedeno u studiji slučaja o Holandiji, klan
Tito i Dino takođe je navodno krijumčario drogu iz Perua.

Policija je utvrdila obrazac u kretanju ovih izaslanika: oni borave u poseti između osam
dana i jednog meseca; često putuju u grupama od po tri osobe, često sa španskim
ili italijanskim državljanima (koji imaju istoriju kontakata i bolje razumeju španski); i
često koriste lažne dokumente. Razlog za putovanje u trojkama ima praktičnu svrhu:
kada se pregovara o pošiljkama kokaina, lokalni karteli često zahtevaju da jedna osoba
iz organizacije ostane u Kolumbiji kako bi proverila kvalitet pošiljke, a ujedno i da bi
služila kao „osiguranje“ ili garancija kako bi se obezbedilo da kupac plati celokupan
iznos nakon što pošiljka stigne na odredište.

LATINSKA AMERIKA 57
 GRUPE
Ponekad se kaže da postoji „Balkanski kartel“ koji
deluje izvan Latinske Amerike. Takav opis je previse
rigidan. Pre bismo mogli da kažemo da postoji širok
spektar igrača sa Zapadnog Balkana (posebno
iz Albanije, Crne Gore i Srbije) koji su umešani u
trgovinu kokainom iz Latinske Amerike. Oni ponekad
rade zajedno, a povremeno, izgleda, među njima
postoje nesuglasice, ali ipak oni načelno posluju bez
mnogo buke, efikasno.
Grupa Amerika
Grupa Amerika (koja beleži svoje početke na ulicama
Beograda 90-ih godina) očigledno se specijalizovala
za logistiku i transport kokaina (i heroina) između
Kolumbije, Severne Amerike i Evrope. Grupu je
predvodio Mile Miljanić, dok je njegov zamenik bio
Zoran Jakšić. Jakšić je u julu 2016. godine zarobljen
u Peruu i optužen da je organizovao transport droge
iz Južne Amerike u Evropu. Istražitelji tvrde da imaju
Šarićeva grupa
Šarićeva grupa dobila je ime po svom lideru Darku
Šariću koga je 2018. sud u Srbiji osudio na 15 godina
zatvora. 255256
Izgleda da je Šarić (koji je postao
poznat javnosti tokom operacije „Balkanski ratnik“
2009. godine kada je zaplenjeno 2.7 tona kokaina u
Urugvaju) jedan od prvih sa Zapadnog Balkana koji
je uspeo da uspostavi kontakate u Latinskoj Americi.
Njegova grupa bila je odgovorna za transport velikih
pošiljki (tona) kokaina iz Latinske Amerike u Evropu
preko Balkana. Prema navodima srpske policije, Šarić
je organizovao dve pošiljke kokaina godišnje. Šarić
je navodno mogao da plati kolumbijskim kriminalnim
organizacijama nekoliko tona kokaina u kešu.257
Grupa Sretena Jocića
Grupa Sretena Jocić je dobila ime po svom vođi,
istaknutom pripadniku srpske mafije takođe poznatom
i kao Joca Amsterdam. Grupa deluje na Zapadnom
Balkanu, u Holandiji, Bugarskoj, Austriji, Turskoj i
58 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
U proteklih deset godina, vlasti su utvrdile da
postoje najmanje četiri grupe ili ćelije sa Zapadnog
Balkana – koje su često povezane sa porodicama ili
malim gradovima iz kojih potiču – koje imaju veze
sa kolumbijskim kartelima i trgovinom kokainom iz
Kolumbije. Nejasno je da li su sve te grupe i dalje
aktivne, posebno zato što su najmanje dve ostale
bez svojih šefova.
dokaze da je Jakšić stvorio kriminalnu strukturu kako
bi nabavljao kokain iz Perua i Ekvadora.252 U januaru
2019. godine, Smail Šikalo (rodom iz Bosne) pripadnik
Grupe Amerike uhapšen je tokom racije kada je
zaplenjeno 1.5 tona kokaina.253 U aprilu 2019., u
Beogradu je uhapšen važan pripadnik klana Amerika,
Veselin Raičević.254
Takođe su izgleda i povezani sa PEP-om u Brazilu.
U dve velike zaplene droge u avgustu i septembru
2016. u luci Santos učestvovali su (između ostalih)
Srbin Božidar Kapetanović (poznat i kao Judo) za
koga se, prema navodima brazilske policije, sumnja
da je deo Šarićeve grupe. Brazilske vlasti su uhapsile
njegovu desnu ruku, čoveka po imenu Miroslav
Jevtić – poznatog i pod imenom Felipe – (takođe
Srbin) zbog trgovine drogom i sumnji da je umešan
u pranje novca, što je uključivalo i korišćenje
bitkoina.258 Osuđen je na 17 godina zatvora 2019.
godine.
Nemačkoj. Smatra se da stoji iza organizovanja velikih
pošiljki kokaina iz Kolumbije i sa Kariba, posebno na
Arubi. Navodno, tesno sarađuje sa albanskim grupama
iz Zapadne Evrope. Prema jednoj proceni, Jocićeva
grupa je zadužena za direktnu saradnju sa kolumbijskim
proizvođačima i distributerima kokaina u Kolumbiji kako
bi se kokain dopremio u evropske luke putevima koji
obuhvatajui Kanarska ostrva.259 Jocić je, kako se navodi,
posetio Kolumbiju 1996. godine. U jednoj oceni stoji
da: „Uprkos Jocićevoj strateškoj kontroli grupe, taktičke
Beranski klan
Beranski klan se uglavnom bavi trgovinom drogom,
posebno krijumčarenjem kokaina iz Južne Amerike, a
naročito iz Venecuele i Kolumbije, navodi isti izvor. 261
Vrlo se malo zna o grupi, i nije poznato u kojoj meri su još
Albanske i crnogorske grupe
Kao što je ranije napomenuto (vidi fusnotu 235), takođe
postoji nekoliko albanskih grupa organizovanog kriminala
koje su deo trgovine kokainom iz Latinske Amerike u
Evropu. One su pronašli svoje tržište na kome posluju
kao ključni distributeri između latinoameričkih kartela i
italijanskih mafijaških grupa i – kao što je primećeno u
slučaju Velike Britanije i zemalja Beneluksa – sve više
se bave maloprodajom. Najuspešnije albanske grupe
sada imaju više od decenije iskustva i sticanja kontakata.
Oni obično broje između 15 i 20 članova, fleksibilni
su, brzo se prilagođavaju, politički su dobro povezani,
imaju snažnu finansijsku moć i smatra se da nude
dobar kvalitet po konkurentnim cenama. Ove grupe su
relativno autonomne, ali sarađuju sa širim kriminalnim
mrežama ukoliko im to odgovara. Albanske grupe koje
deluju u Latinskoj Americi smatraju se sofisticiranijim od
onih koje deluju isključivo u Albaniji ili imaju veze samo
sa jednom organizacijom u susednoj zemlji.263
Kada se pominje uloga grupa sa Zapadnog Balkana,
važno je da napomenemo da izgleda da mornari iz
Crne Gore imaju nesrazmernu ulogu u posadi brodova
koji su deo trgovine drogom. Prema jednoj proceni,
7.000 crnogorskih mornara radi za svetske pomorske
kompanije. Smatra se da Crnogorce privlači da rade
za međunarodne pomorske kompanije s obzirom na
teške socio-ekonomske uslove u zemlji. Iako su ovi
operacije, uključujući i trgovinu drogom iz Kolumbije,
nadgledaju vođe manjih grupa i široko rasprostranjena
mreža dobro organizovanih timova“.260 Čini se da je
to doprinelo jačanju grupe, čak i nakon što je Jocić
uhapšen u aprilu 2009. godine i proglašen krivim za dva
ugovorena ubistva.
uvek aktivni. Nekoliko istaknutih članova klana optuženo
je u Crnoj Gori 2004. godine zbog krijumčarenja 200
kilograma kokaina iz Venecuele u Srbiju preko italijanske
luke Đoja Tauro i crnogorske luke Bar.262
poslovi relativno unosni, neki crnogorski mornari
izgleda odolevaju iskušenju da za samo jedno putovanje
zarade novac srazmerno godišnjoj plati, tako što
pomažu kriminalnim grupama koje trguju kokainom.264
U februaru 2020. godine nekoliko članova crnogorske
posade uhapšeno je kada je sa broda nedaleko od
Arube konfiskovano 5 tona kokaina. Četiri crnogorska
mornara uhapšena su u Filadelfiji u junu 2019. godine
zbog učešća u trgovini skoro 20 tona kokaina iz Latinske
Amerike. Godine 2015. pet crnogorskih mornara je
uhapšeno nakon što su organizovali pošiljku kokaina,
bačenog sa teretnog broda kraj obale Španije i koji su
pokupile jahte. Godinu dana kasnije, još jedan Crnogorac
osuđen je na šest godina zatvora zbog toga što je
bacio 261 kilogram kokaina sa teretnog broda koji su
ribari pokupili u blizini holandske obale. A u martu
2020. godine crnogorski član posade uhapšen je dok
je 500 kilograma kokaina zaplenjeno u Hamburgu na
crnogorskom teretnom brodu (po imenu Budva) koji je
putovao iz Santosa u Brazilu preko Kazablanke.265 Kao
što je prethodno opisano u delu posvećenom Južnoj
Africi, oni su takođe uhapšeni zbog trgovine kokainom
na jahtama.266 U aprilu 2019. godine čak je objavljeno
da je 50 kilograma kokaina pronađeno na trenažnom
brodu crnogorske mornarice, usidrenom u jadranskoj
luci Tivat.267
LATINSKA AMERIKA 59
 Neki od ovih izaslanika dolaze i odlaze, često koristeći dva ili više imena pri ulasku
u neku zemlju. Prema rečima jednog agenta kolumbijske obaveštajne službe:
„Kada dođu, ne dodiruju ni gram kokaina, oni samo uspostavljaju kontakt radi
definisanja forme poslovanja.“268 Ovakvo viđenje ponovio je viši tužilac iz Državnog
pravobranilaštva (Fiscalía General de la Nación) koji je specijalista za borbu protiv
narkotika: „Oni dolaze bez novca i odlaze bez droge. Nema šanse da ih uhvatite in
flagrante.“269

Međutim, čini se da neki izaslanici (na primer, u Ekvadoru) provode vreme u zemlji i ne
plaše se da žive na visokoj nozi. Jedan tužilac kojeg citiraju ekvadorski mediji izjavio
je da se Albanci upleteni u trgovinu drogom predstavljaju kao preduzetnici, posećuju
otmene hotele i barove, provode puno vremena u teretanama i poseduju luksuznu
robu za koju ne može da se utvrdi odakle im. Ako iznajmljuju stanove, obično je to u
privatnim kvartovima sa obezbeđenjem. Novac primaju putem bankarskih transfera
i upravljaju velikim iznosima. Oni u zemlji uglavnom ne poseduju imovinu, već́
iznajmljuju dobro obezbeđene kuće u skupim krajevima.270

Tokom protekle decenije, grupe sa Balkana su se ubacile u lokalne kriminalne mreže u

Ekvadoru, posebno u gradovima Gvajakil i Mačala, gde se droga skladišti i odakle se
stavlja u promet. Izgleda da su postali stariji partner u odnosima sa lokalnim kolegama.
Međutim, čini se da postoje i partnerstva između albanskih i ekvadorskih mafija koje
su se udružile u prometu kokaina i podelile zaradu. Kriminalci sa zapadnog Balkana
plaćaju Ekvadorcima da izvršavaju njihove naloge i obave različite zadatke koje njihovi
ilegalni poslovi zahtevaju, kao što su čuvanje pošiljki, prevoz kontejnera i skrivanje
droge u kontejnerima uz saučesništvo lučkih zvaničnika. Takođe, čini se da uspevaju
da izbegnu odlazak u zatvor, što sugeriše da ili sve rade čisto ili imaju dovoljno
sredstava za značajno podmićivanje.

Iako ovi izaslanici obično pripadaju srednjem nivou komande u svojoj zemlji, kada se
nađu u Ekvadoru oni bivaju unapređeni u vođe kriminalne grupe u toj zemlji. Ipak,
čini se da održavaju bliske kontakte sa kriminalnim mrežama na zapadnom Balkanu i
dijasporom u zapadnoj Evropi, sve više putem šifrovanih mobilnih telefona. Kada je
2014. godine uhapšen Dritan Redžepi, opasni begunac koji se nalazi na Interpolovoj
poternici u tri evropske zemlje, on je pokušao da razbije svoj mobilni telefon tako što
ga je bacio na zemlju.

Rute i metode
Većina kokaina koji se iz Latinske Amerike doprema u Evropu skladišti se u
kontejnerima na velikim brodovima. I zaista, 90 odsto kokaina koji ulazi u Evropu
dolazi u kontejnerima, koji se nalaze na velikim trgovačkim brodovima koji pristaju
u lukama kao što su Antverpen, Alhesiras, Avr, Roterdam i Hamburg.271 Pošiljke
kokaina obično se stavljaju u kontejnere sa svežim voćem (posebno bananama), kao
i smrznutom voćnom pulpom iz Kolumbije i Ekvadora.272 Paketi droge se navodno
umotavaju u ugljenik kako ne bi bili otkriveni. Budući da takve pošiljke sadrže
lako kvarljivu robu zbog čega je brzina od velike važnosti, na ulaznim lukama ima
manje kontrole.

60 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Ponekad se droga krije u kontejnerima na farmi koja proizvodi poljoprivredne Hamburg: carinici pretražuju
proizvode, ponekad na putu do luke, a ponekad u luci. Očigledno je da je najčešći teretni brod; 90 odsto kokaina koji
metod je razbijanje sigurnosnih plombi kontejnera koji nose legalnu robu i stavljanje ulazi u Evropu stiže na ovakvim
brodovima; na samo dva odsto
droge unutra. Na odredištu se saučesnicima saopštava serijski broj kontejnera u kome
ovakvih plovila se vrše provere.
se nalazi kokain, droga se uzima i postavljaju se lažne plombe na vrata kontejnera © Christian Charisius/Picture
kako bi prikrili provalu.273 Činjenica da je to moguće ukazuje na visok stepen korupcije Alliance via Getty Images
među pripadnicima obezbeđenja u lukama, kako ulaznih tako i izlaznih. Navodno da
vozač kamiona (u Gvajakilu) može da zaradi i do 10.000 dolara za preusmeravanje
kontejnera, dok vozač viljuškara (na primer u Antverpenu) može da zaradi između
25.000 i 75.000 evra ukoliko omogući da teret bude bezbedno raspakovan.274 Tužioci
spominju da karteli mogu da ponude carinskim službenicima između 500.000 i milion
američkih dolara kako pošiljka ne bi morala da prođe kontrolu.

Na osnovu podataka o zaplenama, izgleda da se u Evropu doprema znatna količina

kokaina. I zaista, zaplijenjena količina kokaina u Evropi dostigla je istorijski maksimum.
2017. godine bilo je ukupno 104.000 zaplena (uglavnom manjih količina), ukupno 140.4
tone. Količina zaplenjena kokaina bila je 20 tona više u odnosu na prethodni zabeleženi
rekord iz 2006. godine i dva puta veća u odnosu na količinu zaplenjenu 2016. godine.
Najveći deo kokaina zaplenjenog u Evropi 2017. godine zabeležen je u Belgiji (44.752

LATINSKA AMERIKA 61
 kilograma), a slede Španija (40.960 kilograma) ;
Francuska (17.500 kilograma); Holandija (14.629
kilograma); i Velika Britanija (5.697 kilograma), stoji
u izveštaju Evropske unije.275 Droga se čak pojavila
i na obali Crnog mora. Dvojica Srba uhapšena su u
martu 2019. godine nakon što je skoro tona kokaina
otkrivena na napuštenom brodu, i u paketima duž
rumunske obale.276 Čistoća kokaina na tržištu EU
takođe je dostigla svoj najviši nivo u poslednjih 10
godina.277 Na primer, kokain koji je more izbacilo na
obali Rumunije, imao je više od 90% čistoće. 278
Venecuela je „najistaknutija zemlja porekla iz koje
se obavljaju direktne isporuke kokaina u Evropu“,
navodi se u izveštaju UNODC iz 2011. godine,
dok najveveći deo droge dolazi iz Kolumbije. Od
2006. do 2008. godine više od polovine svih
pošiljki droge kojima je Evropa krajnja destinacija,
a kojima je presečen put u Atlantiku, krenule su iz
Venecuele. Nema mnogo informacija o delovanju
grupa sa Zapadnog Balkana u Venecueli. Izuzetak
je nedavna zaplena 5 tona kokaina na brodu blizu
Arube na Karibima u februaru 2020. Brod je isplovio
iz Surinama, pristao u Guaranau u Venecueli i krenuo
ka Solunu u Grčkoj. Nekoliko članova crnogorske
posade uhapšeno je zbog trgovine drogom. 279
18
16
14
12
Metričke tone
10
2014 2015 2016
SLIKA 6 Droga konfiskovana u Ekvadoru na putu ka Belgiji, 2014–2020
IZVOR: Lokalne vesti i sajt policije u Ekvadoru
62 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Znatna količina droge dolazi direktno iz Kolumbije.
Ranije je većina bila namenjena Sjedinjenim
Državama. Međutim, prema izveštaju obaveštajne
službe kolumbijske policije, Evropa je sada konačno
odredište za 60 odsto kokaina koji dolazi iz
Kolumbije. Od ukupne količine kokaina koji uđe
u Evropu, skoro 70 procenata rasturaju grupe
povezanim sa kriminalnim grupama sa Zapadnog
Balkana, navodi isti izvor.280 Ipak, ovu cifru treba
uzeti sa rezervom.
Balkanske kriminalne grupe su, takođe, navodno
umešane u trgovinu drogom u luci Kalao, u Peruu.
Navodno srpske mafijaške grupe sarađuju sa
lokalnim kriminalnim organizacijama („ćalako“) kako
bi švercovale drogu teretnim brodovima koji putuju
za Evropu.281 Ove lokalne grupe, poznate zbog
svoje spretnosti i kao „nindže“, ozloglašene su zbog
svog skakanja na kamione i brodova kako bi tamo
sakrile kokain u pošiljkama vina, orašastih plodova
ili povrća. Godine 2019, objavljeno je da kako su
utovarivali drogu na brod (MSC Gajen) u blizini
peruanske obale. Drugi oficir palube, po imenu Ivan
Đurašević iz Crne Gore, rekao je istražiteljima da ga
je glavni oficir palube angažovao kako bi pomogao
najmanje dvojici članova posade i četvorici ljudi
2017 2018 2019 2020
koji su nosili skijaške maske, da izvuku bale kokaina
na brodu Gajen sa manjih brodova koji su mu prišli
ubrzo pošto je napustio Peru. 282
Za trud je trebalo da
mu platiti 50.000 američkih dolara u kripto valuti.283
Kada je u junu u Filadelfiji pretražen brod, koji je
krenuo prema Roterdamu, policija je pronašla gotovo
20 tona kokaina (u vrednosti većoj od milijardu
dolara) – drugoj po veličini akciji zaplene droge u
američkoj istoriji. 284
Kao što je ranije napomenuto u vezi sa Šarićevom
grupom, takođe postoji veza između kriminalnih
grupa Zapadnog Balkana i Prve ekipe prestonice
(PCC) koja švercuje kokain iz brazilske luke Santos u
Zapadnu Evropu, uključujući luke u severnoj Evropi i
Đoju Tauro, jednu od najvećih luka u Sredozemlju za
koju se zna da se u nju infiltrirala ‘Ndrangeta.
Čini se da Urugvaj stiče sve veću popularnost kao
mesto odakle se droga otprema. Godine 2019, broj
zaplena droge u zemlji se udvostručio u odnosu
na prethodnu godinu. Najmanje tri velike zaplene
kokaina dogodile su se na brodovima koji su krenuli
iz ili su se zaustavili u Urugvaju, a 2019. godine
sprovedna je velika akcija zaplene droge u jednom
avionu u privatnom vlasništvu, koji je leteo iz
Montevidea.285
Izgleda da je ruta od Ekvadora ka Evropi, posebno
ka Belgiji, popularna među trgovcima narkoticima
(vidi sliku 6). Prema jednom analitičaru, kriminalne
grupe koje deluju u Ekvadoru favorizuju luku
Antverpen zbog niskih tarifa i lakoće daljeg
transporta. I zaista, pregled pomenutih odredišta
na koje je trebalo da stignu pošiljke kokaina koje su
zaplenjene u ekvadorskim lukama, pokazuje da je
veći deo pošiljki bio namijenjen Antverpenu. Dana
8. januara 2020, belgijske vlasti su objavile da je u
2019. godini zaplenjena rekordna količina od gotovo
62 tone kokaina u Antverpenu, drugoj najvećoj luci
u Evropi. Od ovog izvoza, 17% (10.5 tona) potiče iz
Ekvadora, koji se, pored Kolumbije i Brazila, prema
belgijskom Ministarstvu finansija, svrstava među
prva tri izvoznika kokaina u Antverpen.286 Prema
izveštaju agencije AFP, generalni direktor luke
Antverpen Kristijan Vanderveren prokomentarisao je
za nacionalnu radioteleviziju VRT da „belgijska carina
trenutno može da kontroliše samo jedan do dva
procenta od ukupno miliona kontejnera koji stižu u
ovu flamansku luku“.287
Ekvador ima osam glavnih luka, od kojih je Gvajakil
ključna tačka za grupe sa Zapadnog Balkana. Na
primer, u okviru operacije Balkan u junu 2014.

35

30

25
Metričke tone

20

15

10

0
2016 2017 2018 2019

SLIKA 7 Droga zaplenjena u lukama u Ekvadoru, 2016–2019, izraženo u tonama

IZVOR: Nacionalni direktorat policijske uprave za borbu protiv droga u Ekvadoru
BELEŠKA: Podaci koji su bili dostupni do 25. septembra 2019.

LATINSKA AMERIKA 63

Drugs raid finds 403m of cocaine
The luxury yacht “Dances with Waves”
which was seized off the west coast of
Ireland, yesterday carrying a huge haul
of cocaine, is escorted into the harbour
at Castletown Bere in Co. Cork. (Photo
by Niall Carson – PA Images/PA Images
via Getty Images)
Neki krijumčari sa Balkana preferiraju jahte za prenos droga.
Na slici je luksuzna jahta na kojoj je pronađen kokain tokom
provere u blizini obale Irske. © Niall Carson/PA Images via
Getty Images
64 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
godine, u Gvajakilu je uhapšeno 11 osoba,
uključujući Ekvadorce, Albance i Kosovare. Istraga
je otkrila da je banda imala svoj operativni centar
u tom gradu, odakle su planirali da dostavljaju
drogu u Evropu. U još jednom slučaju, od maja
2019. godine, banda na čijem se čelu nalazio
Albanac uhapšena je u primorskoj provinciji El
Oro. Odatle je kriminalna grupa slala drogu u
Evropu sakrivši švercovanu robu u pošiljke sa
poljoprivrednim proizvodima. Lokalni stručnjak
za bezbednost je izjavio da lukama Ekvadora
nedostaje oprema za skeniranje. Kao rezultat
toga, samo 1 procenat kontejnera podvrgnut je
slučajnim policijskim pregledima za koje se korsite
obučeni psi.288 Nedostatak kontrola navodno je
povezan sa visokim nivoom korupcije u lukama.289
Između 2016. i 2019. policija je zaplenila gotovo
63 tone droge u ekvadorskim lukama (vidi sliku
7). Ali u poređenju sa procenjenom količinom
koja prođe kroz luku, to je verovatno manje od 10
procenata kokaina koji je namenjen Evropi, gde
jedan gram droge može da se proda po 20 puta
većoj ceni nego u Ekvadoru.290
Drugi vidovi
krijumčarenja droge
Droga se transportuje i na druge načine. Mali
teret se šalje po kuririma koji putuju komercijalnim
letovima u Evropu, na primer, sa aerodroma
Gvajakil i Kito. Izgleda da je metoda čarter letova,
ili takozvanih „narko-aviona“, relativno nova.291
Na primer, u aprilu 2018. godine, dvojica Albanca
uhapšena su nakon što je 1.000 kilograma kokaina,
i više od 1,5 miliona američkih dolara otkriveno
na čarter letu iz Kolumbije za Madrid.292 U julu
2019. godine, Majkl Dokovič, državljanin Crne
Gore albanskog porekla, uhapšen je nakon što je
zaplenjeno 600 kilograma kokaina u privatnom
avionu tipa „Galfstrim džet“ u Bazelu, u Švajcarskoj,
koji je stigao iz Urugvaja (sa presedanjem u Nici).293
Njegova desna ruka, Pero ‘Pjer’ Šarac, takođe je
uhapšen nakon što je 2018. godine tri puta posetio
Južnu Ameriku, kako bi navodno organizovao
isporuke kokaina.294 Ova operacija, poznata pod
nazivom operacija „Familija“, koju su organizovali
američka Uprava za suzbijanje narkotika (DEA) i EUROPOL, završila se hapšenjem 16 Ponekad se čuje
osoba. Zanimljivo je da je pet hapšenja izvršeno u Aziji, gde se navodi da su “balkanski
u javnosti da u
trgovci “ pomagali i organizovali brodski prevoz više kilograma kokaina, uglavnom u
Hong Kongu i Makau.295 Latinskoj Americi
Neki balkanski trgovci drogom izgleda najradije koriste jahte.296 Grk i Albanac postoji Balkanski
uhapšeni su u Gvajakilu 2018. godine zbog pokušaja prevoza droge do Evrope i kartel. Takav opis
Australije jedrilicom. Darko Šarić koristio je jahte, a upotreba jahti je zapažena i u
studijama slučaja koje obuhvataju Južnu Afriku i Tursku. Jedan broj ljudi sa Zapadnog
je ipak preteran.
Balkana (posebno Srbi) uhapšen je poslednjih godina zbog krijumčarenja kokaina na
jahtama (koje se nazivaju narkovelaro) iz Latinske Amerike u Evropu preko Azorskih ili
Kanarskih ostrva. Na primer, u maju 2015. na Azorima su uhapšena četiri Srbina kada
je u njihovom čamcu zaplenjenjeno 1,150 kilograma kokaina.297 U julu 2019. godine,
797 kilograma kokaina zaplenjeno je u blizini Azora u čamcu koji je očigledno iznajmila
srpska kriminalna grupa.298 Takođe se čini da barem od 2018. godine, Australija
postaje krajnje odredište kokaina poreklom iz Ekvadora.

Biznis model koji pobeđuje

Ukratko, Latinska Amerika je u protekloj deceniji postala centar trgovine drogom
za grupe sa Zapadnog Balkana. Prema najnovijim informacijama ovaj trend će se
nastaviti. Na primer, prema jednom izvoru iz službe za borbu protv narkotika iz
Ekvadora, u ovu zemlju je 2018. ušlo 160 Albanaca, od čega 20 potencijalnih trgovaca
drogom, dok je jedan kolumbijski policijski izvor izjavio da su otkrili „neobjašnjiv
porast“ ulaska građana iz Albanije u Kolumbiju. Postoji mogućnost da se broj mesta
ulaska proširi: u januaru 2020. Albanija i Gvajana (koja se graniči sa Brazilom i
Venecuelom) potpisale su sporazum o ukidanju viza.299

I dalje postiji velika potražnja i ponuda kokaina, iako se čini da raste i broj zaplena.
Nije jasno da li je to rezultat efikasnijeg sprovođenja zakona ili je jednostavno odraz
povećanog obima prometa. Čini se da slabe tačke koje koriste kriminalne grupe
Zapadnog Balkana u Latinskoj Americi neće uskoro prestati da postoje, niti će se
smanjiti obim kontejnerskog saobraćaja ka Zapadnoj Evropi (čak i tokom pandemije
COVID-19).

Kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana su očigledno izgradile reputaciju da su

efikasne i pouzdane. Takođe imaju neophodan faktor straha. To im omogućava
da razviju dobre odnose sa dobavljačima u Latinskoj Americi i povećava im uticaj
u distributivnim mrežama, a da pri tom koriste luke u Zapadnoj Evropi gde imaju
saučesnike. Mogućnost kupovine direktno od izvora u Latinskoj Americi i direktna
prodaja korisnicima u Zapadnoj Evropi omogućava im kontrolu celokupnog tržišnog
lanca. To im je omogućilo da povećaju čistoću, smanje cene i steknu monopol na
tržištu. Na primer, objavljeno je da su u Velikoj Britaniji albanske grupe mogle da
nabave kokain od kolumbijskih kartela po ceni od 4.000 do 5.500 funti po kilogramu,
u vreme kada su rivali smatrali da su dobro prošli, jer im je omogućeno da koriste
holandske trgovce na veliko koji prodaju kilogram za 22.500 funti.300 Takođe, oni su
izraženo oportunistički nastrojeni, traže nove partnere, puteve i tržišta; nove načine
isporuke; i kreativne načine pranja novca (uključujući kripto valute). Ukratko, čini se da
su pronašli pobednički model poslovanja.

LATINSKA AMERIKA 65
 AUSTRALIJA
HOBOTNICA U ZEMLJI KENGURA

66 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
 A
ustralija ima najveću potrošnju kokaina po glavi stanovnika na svetu. To
je unosno tržište. Poslednjih godina uočen je porast trgovine drogom iz
Latinske Amerike preko Pacifičkih ostrva do Australije.301 Postoje izvesni
dokazi o ljudima sa Balkana koji su umešani u trgovinu drogom u regionu, što je
otkriveno u velikoj akciji zaplene kokaina na Novom Zelandu 2017.302 Ne bi bilo
nimalo iznenađujuće, imajući u vidu modalitete grupa sa Zapadnog Balkana u drugim
delovima sveta, da to postane nova trgovinska ruta.

Prema navodima jednog policijskog izvora iz Australije „balkanski organizovani

kriminal je sada najveća pretnja Australiji, toliko ukoren i disciplinovan i uticajan u
lokalnim zajednicama, da pokušaj da se on razbije predstavlja ozbiljan izazov.“303
Međutim, prema stručnjaku i članu komisije australijske kriminalističke obaveštajne
službe, dok organizovani kriminal sa Zapadnog Balkana nije toliko izražen, „druge
etničke i neetničke grupe su u tom smislu daleko zastupljenije u Australiji“. 304

Kao i u drugim globalnim žarištima, čini se da su kriminalne grupe Zapadnog

Balkana u Australiji nastale iz dijaspore koja je emigrirala iz Jugoslavije osamdesetih
i početkom devedesetih. Navodi se da su se pripadnici zemunskog klana neko
vreme boravili u Australiji, pre i posle operacije „Sablja“.

Glavna kriminalna grupa u Australiji navodno je bila okupljena oko Albanca po

imenu Vaso Ulić (koji ima dvojno australijsko i crnogorsko državljanstvo). Na svom
vrhuncu, ta grupa je navodno krijumčarila šest tona droge godišnje u Australiju,
Južnu Afriku i Kinu. Poput kriminalaca sa Zapadnog Balkana u drugim delovima
sveta, Ulić je počeo kao sitni prevarant na ozloglašenoj „zlatnoj milji“ u Sidneju i
za 20 godina postao glavni krijumčar droge u Australiji (poznat je kao crnogorski
Eskobar), koji je imao bliske veze sa ključnim igračima australijskog podzemlja. Ulić
je pobegao iz Australije 2005. godine, kada se australijska policija spremala da ga
ispituje o devet nerešenih naručenih ubistava i u vezi sa zaplenom velike količine

 Vođu bajkerske grupe Anđeli pakla i nekadašnjeg člana kriminalne grupe Bandido, Srbina
Željka Mitrović je čovek koji je u njegovoj grupi „kuvao” amfetamin. © Getty Images

67
 „Organizovani droge. Ali, navodno je i dalje imao uticaj iz Crne Gore gde je i živeo. Uhapšen je u
avgustu 2017. godine pod sumnjom da je od jula 2007. do maja 2008. godine bio
kriminal s
vođa kriminalne organizacije koja je iz drugih zemalja krijumčarila 60 kilograma
Balkana je sada metamfetamina u Australiju. Pušten je na slobodu 2019. godine.
najveća pretnja Članovi srpske zajednice u Australiji takođe su ključni igrači u bajkerskim bandama
u Australiji.“ u toj zemlji. Navodi se da su se neki od takozvanih „Balkanskih bandita“ upoznali
kao deca na plesnim večerima u lokalnoj pravoslavnoj crkvi. U stvari, sin bivšeg
sveštenika sada je vođa grupe Bandidos.

Vođa Anđela pakla u Australiji, Željko Mitrović, bio je srpskog porekla. Godine
2013, ubio ga je njegov bivši kolega, koji je godinama pravio metamfetamin – i
sahranjen je na groblju lokalne srpske pravoslavne crkve. Godine 2014, Senad
Ćatić rođen u Bosni (takođe bivši član Bandidos koji je imao nekoliko zakonskih
prekršaja) uhapšen je zbog toga što je navodno predvodio sindikat za trgovinu
metamfetamina vredan nekoliko miliona, a koji je moguće prao zaradu putem
bitkoina. Srbija je 2016. godine izručila Australiji još jednog bivšeg član Bandidosa,
Bogdana Ćuića, kako bi odgovarao za optužbe za ubistvo povezano sa drogom.
Uprkos činjenici da ne postoji dogovor o izručivanju između Australije i Srbije,
australijska policija pohvalila je saradnju sa srpskim vlastima.305

Između septembra 2011. i aprila 2012. godine, tri muškarca balkanskog porekla
ubijena su u južnom predgrađu Volongonga. Navodi se da su sva trojica bila
umešana u trgovinu drogom.306 Dvojica muškaraca (Sašo Ristevski i Goran
Nikolovski) znali su se od ranije i zajedno su služili zatvorsku kaznu nakon što ih je
policija uhvatila sa velikom količinom kokaina 2004. godine.307

Albancu su takođe ozloglašeni na australijskom tržištu droge. Jedan primer je

Danijel Kalaja, čiji je otac emigrirao iz Albanije u Australiju sedamdesetih. Kalaja
je prešao put od rasturanja kanabisa u Melburnu do vođe imperije sintetičkih
droga na Zlatnoj obali.308 Bio je ozbiljan igrač sve dok nije uhapšen 2010. godine.
Australijska policija je 2012. deportovala Albanca Leonarda Gjeka,koga je bio glas
da je zadužen za disciplinu među bajkerskim bandama u Južnoj Australiji.309

68 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
BALKANSKE
“MAFIJE U
POKRETU”
69
 P
re nego što iznesemo zaključak, vredi pogledati kakav je odnos različitih
žarišta pomenutih u ovom izveštaju i Zapadnog Balkana.

Glavno zapažanje je da ne postoji jedan centar koji koordinira aktivnosti

različitih kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana u inostranstvu. Na Zapadnom
Balkanu ne postoji jedna država koja je sedište kriminala, niti jedan glavni
organizator u regionu koji stoji iza aktivnosti različitih grupa Zapadnog Balkana.
Međutim, ovaj region ima takve istorijske i društveno-ekonomske prilike koje su
doprinele nastanku okolnosti zbog kojih su se kriminalne aktivnosti preselile u
inostranstvo. Takođe ima i političku ekonomiju, u nekim slučajevima čak i vlast
povezanu sa kriminalom i sve to doprinosi nastanku faktora privlačenja zahvaljujući
kojima pojedinci i grupe traže ili nude zaštitu, razvijaju mreže i peru ilegalno stečen
novac.

Jedna od glavnih spona između globalnih žarišta i Zapadnog Balkana ima veze sa
logistikom. Region je tako pozicioniran da je oduvek bio važno raskršće, na primer,
trgovine heroinom balkanskom rutom ili glavno čvorište za krijumčarenje migranata.
Negde od 2010. godine, region je postao glavno središte za trgovinu kokainom. U
protekloj deceniji bilo je više zaplena u crnogorskim i albanskim lukama, kao što su
Bar i Drač, što ukazuju na to da se te luke koriste za pretovar kokaina koji dolazi iz
Latinske Amerike, a koji se zatim šalje na glavna tržišta u Italiji i centralnoj Evropi.

Drugi važan razlog jeste pranje zarade od kriminala širom regiona. Izgleda da ovo
ima poseban uticaj na nekretnine i izgradnju – tako što utiče na rast cena uprkos
tome što ne postoji povećanje prihoda. Ostale popularne metode pranja novca
su kroz turističku industriju, kockanje, kol centre, menjačnice i novčane doznake iz
inostranstva. Ovo je pitanje koje zahteva dodatno istraživanje kojim će se GI-TOC
baviti u narednom izveštaju.

Neke grupe šalju novac u svoje zemlje u pošiljkama skrivenim u posebno

napravljenim pregradama u automobilima i džipovima. Takođe postoje indikacije
da neke od sofisticiranijih grupa peru svoj prihod direktno u Zapadnoj Evropi, u
ofšor rajevima ili u kriptovalutama. Iako su zemlje Zapadnog Balkana prilagodile

 Budva, Crna Gora. U posljednjoj deceniji na Jadranu je bilo nekoliko konfiskacija droge u

raznim balkanskim lučkim gradovima. © Velveteye via Shutterstock

70
svoje zakone protiv pranja novca i nelegalnih finansijskih tokova kako bi udovoljile
evropskim standardima, u praksi se situacija često opisuje kao sasvim suprotna tome.
Biće zanimljivo videti uticaj ovog novca na ekonomije – posebno na Zapadnom
Balkanu – ako nastupi kriza likvidnosti kao posledica pandemije Kovid-19.

Na osnovu ovog izveštaja teško je suditi o uticaju globalnih žarišta na političku

ekonomiju Zapadnog Balkana. S jedne strane, jasno je da ekosistem korupcije,
nekažnjivost u političkim krugovima i loš krivično-pravni sistem na Zapadnom Balkanu
stvara krov koji štiti neke od velikih igrača. Sa druge strane, neki politički lideri
smatraju pojedine aktere nepoželjnim. Nasuprot tome, prema nekim sagovornicima
sa kojima smo razgovarali za potrebe ovog izveštaja kriminalnima grupama je sigurnije
i lakše da vode posao van regiona Zapadnog Balkana, gde ne moraju da brinu o
kontroli i zaštiti lokalnih vlasti ili izloženosti lokalnim kriminalnim grupama. Možda
deluje iznenađujuće, ali čini se da postoje slučajevi kada kišobran u vidu političkog
pokrića, za koji je utvrđeno da je toliko važan u žarištima organizovanog kriminala na
Zapadnom Balkanu, može da predstavlja opterećenje za grupe koje uspešno posluju u
inostranstvu.310

Bez obzira koliko su bliske ili namerne veze između kriminalnih grupa sa Zapadnog
Balkana koje posluju u inostranstvu i glavnih organizatora kod kuće, ugled zemalja
Zapadnog Balkana trpi zbog aktivnosti kriminalnih grupa u žarištima širom sveta.
Mnogi klišeji sa kojima je ovaj region morao da živi tokom devedesetih godina i danas
delimično postoje zbog aktivnosti balkanskih kriminalnih grupa u inostranstvu. I
zaista, pretnja koju su kriminalci sa Zapadnog Balkana predstavljali u nekim zemljama
kao što je Holandija, korišćena je kao argument protiv pridruživanja zemlje EU.

Teško je reći koliko tačno vremena kriminalci iz regiona provode u samim žarištima
širom sveta i na Zapadnom Balkanu. Postoje pokazatelji iz nekoliko studija slučaja da
se posrednici na višem nivou smenjuju. Neki poručnici su više deo zajednice u kojoj
posluju ili, kao u slučaju Latinske Amerike, putuju po regionima kao izaslanici. Postoje
i naznake sezonskog kriminala, gde članovi grupe putuju kako bi izvršili određene
zadatke, a zatim se vraćaju kući.311

Čini se da su neki od najuspešnijih kriminalaca sa Balkana (poput Darka Šarića)

iskoristili prednost mreže u „Jugosferi“312 Zapadnog Balkana koje su udružili sa
mogućnostima koje pružaju globalne žarišne tačke. Drugi primer je Naser Keljmendi
(kosovski Albanac sa bosanskim državljanstvom). Organizacija Keljmendija navodno je
umešana u trgovinu drogom (posebno heroinom), krijumčarenje cigareta, pranje novca
i zelenašenje. Srž Keljmendijeve kriminalne grupe čini bliski članovi njegove porodice
(npr. sinovi, rođak i njegovi saradnici). Veruje se da ova organizacija ima značajan
uticaj na Kosovu i Bosni i Hercegovini, kao i u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji,
Hrvatskoj, Srbiji, Nemačkoj i SAD.313 Osnovni sud Kosova podigao je optužnicu protiv
Keljmendija po različitim tačkama zbog počinjenih krivičnih dela (uključujući teško
ubistvo), međutim on je 2018. godine osuđen samo na šest godina zatvora zbog
trgovine drogom.314

Kriminalci koji su aktivni u žarištima širom pokazuju tendenciju vraćanja na Zapadni

Balkan. Primećeno je da su se neki od članova Pink Pantera povukli na Zapadni
Balkan između pljački kao i da se neke plaćene ubice poreklom sa Zapadnog
Balkana nakon obavljenog posla ponovo vraćaju kući. Kao što je ilustrovano u ovom

AUSTRALIJA 71
 Neki od najuspešnijih izveštaju, postoje i slučajevi da se kriminalci vraćaju iz žarišta, da bi se pritajili, i
izbegli da ih razotkriju organi za sprovođenje zakona u žarištu u kome su aktivni,
balkanskih kriminalaca da eliminišu svoje protivnike ili da pronađu sigurno utočište nakon što su optuženi
su iskoristili prednost u inostranstvu. Suprotno Varezeovoj tvrdnji, neki od njih koji su karijeru započeli
u žarištima, preselili su se ponovo na Zapadni Balkan. Države Zapadnog Balkana
mreža u „Jugosferi“
bi sigurno mogle da ulože veći trud kako bi otežali povratak i odlazak traženih
na Zapadnom kriminalaca.
Balkanu i spojili ih sa Pored toga, postoji i rizik da grupe sa Zapadnog Balkana koje funkcionišu u
mogućnostima koje globalnim žarištima sa sobom donesu neke od problema, ali i znanje kao i zaradu.
Na primer, partneri iz inostranstva bi mogli da traže da investiraju u Balkan – da li bi
im nude žarišta. to možda privuklo pogrešnu vrstu stranih investicija i pogrešnu vrstu ljudi?

Štaviše, ako se deo novca pere na Zapadnom Balkanu tako što se ulaže u
poslovanje koje nije dovoljno regulisano zakonom (na primer, turizam, kockarnice i
industrija zabave), da li bi se na taj način stvorilo okruženje u kome bi drugi akteri
pošli istim stopama? Da li bi to postao magnet za kriminalne grupe iz Azije, sa
Bliskog Istoka, iz Turske ili Rusije? Ili za sumnjive strane investitore koji bi mogli da
iskoriste ograničene mehanizme zakonske regulative – kao što je istaknuto u studiji
slučaja Češke Republike početkom devedesetih? Takođe se treba zapitati može li
digitalno okruženje jednog dana ili uskoro postati (virtuelno) globalno žarište za
kriminalce sa Zapadnog Balkana.315

I za kraj, iako su neke kriminalne grupe profitirale od rata na Bliskom Istoku,

trgovinom oružjem i krijumčarenjem migranata, takođe javio se u efekat bumeranga,
s obzirom na to da postoji opšte nezadovoljstvo zbog sve većeg broja migranata,
kao i zabrinutost zbog povratak stranih boraca i radikalizacije. Ubuduće će biti
važno da se prati ne samo kako se organizovani kriminal sa Zapadnog Balkana izvozi
na globalnom nivou, već i ako se (i na koji način) grupe organizovanog kriminala sele
iz inostranstva na Zapadni Balkan.

72 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
ZAKLJUČCI
73
 O
vaj izveštaj ima za cilj da pokaže gde se nalaze globalna žarišta
aktivnosti kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana. Razmatrane su
studije slučaja u Latinskoj Americi, zapadnoj Evropi, Turskoj i Južnoj
Africi i donekle Australiji..

Postoje neke sličnosti između ovih žarišta, ali i važne razlike. Mnoga žarišta su u
direktnoj vezi sa dramatičnim događajima koji su se odigrali u Jugoslaviji i Albaniji
devedesetih, dok druga imaju više veze sa novijim zbivanjima i mogućnostima koji
su nastale usled političkih promena i globalizacije. U većini žarišta živi značajan
broj pripadnika dijaspore sa Zapadnog Balkana, a u nekima ne (poput onih u
Latinskoj Americi). Neka žarišta imaju relativno loše institucije i krivnično-pravne
sisteme, ili su bile privlačne kriminalnim grupama za vreme tranzicije, dok druge
(poput Zapadne Evrope, Australije i Turske) nisu.

Skoro svako identifikovano žarište navedeno u ovom izveštaju odnosi se na

privredu prodaje droga; bilo da je reč o snabdevanju (Latinska Amerika), tranzitu
(Turska) ili distribuciji i maloprodaji (Zapadna Evropa i Australija). Takođe je stavljen
akcenat na krijumčarenje migranata i cigareta, posebno kada je reč o Turskoj.

Južna Afrika je izuzetak. Izgleda da je 2018. i 2019. bila žarište zbog poravnavanja
starih računa među malom grupom ljudi koja je nekako povezana sa atentatom na
Arkana. Ipak, postoje indicije da postaje žarište trgovine kokainom, uključivanjem
grupa sa Zapadnog Balkana.

U većini žarišta, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana su se pomerile u lancu

vrednosti u poslednjih 20 godina. Muškarci iz malih gradova na Zapadnom
Balkanu (uključujući i žarišta identifikovana u ranijem izveštaju koji je sačinio
GI-TOC) sada organizuju višestruke pošiljke kokaina iz džungli Latinske Amerike
preko nekih od najprometnijih luka u Evropi do ulica glavnih gradova. Mornari
iz malih balkanskih luka koriste jahte za slanje droge u Južnu Afriku i Australiju

 Nova generacija krijumčara sa Zapadnog Balkana upoznata je s tehnologijama i koristi

ih kako bi izbegla gonjenje policijskih snaga. © Millenius/Shutterstock

74
ili migrante iz Turske koji idu u Zapadnu Evropu. Posrednici sa Zapadnog Balkana Danas postoji
sklapaju dogovore sa nekim od najvećih latinoameričkih kartela, italijanskom mafijom
generacija mladih,
i dobro organizovanim turskim kriminalnim grupama. Oni su sada deo kriminalne
premijer lige. profesionalnih
Većina kriminalnih aktivnosti u žarištima nije nasilna. Južna Afrika se opet izdvaja, ali kriminalaca koji
izgleda da je to zbog krvavih sukoba koje su pre posledica osvete nego konkurencije su veoma vešti u
na tržištima kriminala. Takođe je u poslednje vreme došlo do nasilja u Italiji, što
nagoveštava da postoji nadmetanje sa grupama koje osporavaju uspon albanskih
korišćenju novih
mreža na glavnim tržištima kokaina, poput Rima. Drugi uočeni izuzetak je nasilje tehnologija.
povezano sa krvavim sukobom između škaljarskog i kavačkog klana. Ali, ako izuzmemo
nekoliko ubistava u Zapadnoj Evropi, nasilje se uglavnom dešava u Srbiji i Crnoj Gori,
a ne u žarištima u inostranstvu.

Odlike grupa
Teško je napraviti generalizacije kada je reč o kriminalnim grupama sa Zapadnog
Balkana koje deluju u globalnim žarišnim, delom jer ne postoji jedinstveni model,
a delom i zbog nedostatka informacija. Jasno je, međutim, da ne postoji Balkanski
kartel, pa čak ni albanska mafija, koja je opasna kao i hobotnica sa prve strane ovog
izveštaja. Takvi opisi ukazuju na stepen organizacije i kohezije koji ne postoji. Umesto
toga, postoji određeni broj grupa i mreža koje ponekad sarađuju jedne sa drugima i /
ili sa lokalnim partnerima.

Kriminalne grupe Zapadnog Balkana koje deluju u globalnim žarištima retko su etnički
homogene, iako albanske grupe tradicionalno radije posluju sa ljudima iz svog klana
ili zajednice. Još uvek postoji tendencija da kriminalci sa Zapadnog Balkana rade sa
drugima iz regiona. Ali, slučajevi koji su bili predmet istraživanja ovog izveštaja ukazuju
na to da su kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana koje deluju u inostranstvu vrlo
prilagodljive i spremne i sposobne da rade efikasno zajedno sa ljudima širokog spektra
nacionalnosti.

Manjak nasilja grupa sa Zapadnog Balkana ukazuje na to da su oni ili pragmatični i da

su pronašli načine da se slažu sa lokalnim partnerima i drugim grupama, ili su sigurni
u svoju sposobnost da kontrolišu određena tržišta. Ovo se u nekim slučajevima može
pripisati savezništvu sa moćnim partnerima, reputaciji da su skloni nasilju, dovoljnoj
količini novca kojim bi sigurno izbegli kaznu u zemljama sa slabim krivično pravnim
sistemom, kao i zaštitnim „kišobranom“ u zemlji iz koje potiču.

Neki članovi ovih grupa – posebno iz Srbije i Crne Gore – još uvek imaju nasleđe iz
jugoslovenskih ratova devedesetih, ali mnogi iz te generacije kriminalaca su ili mrtvi,
ili u zatvoru ili se izašli iz posla. Izuzetak je Južna Afrika, gde se nalazi veliki broj ljudi
(uglavnom starijih od 50 godina) sa vezama iz ranih 2000-ih koji su, paradoksalno,
želeli da pobegnu od svoje prošlosti.

Ima i drugih koji su deo „druge generacije“ koji su ili napustili Zapadni Balkan kao deca,
ili su rođeni u inostranstvu. U nekim slučajevima imaju veze sa grupama sa Zapadnog
Balkana, ali u drugim slučajevima ih nazivaju balkanskim kriminalcima, iako ih jedino
prezime povezuje sa regionom.

ZAKLJUČCI 75
 Danas postoji generacija mlađih, profesionalnih kriminalaca koji dobro znaju
jezik, vešti su u korišćenju tehnologije, koji čuvaju svoj novca u inostranstvu ili u
kriptovalutama i profitiraju od globalizacije. Oni su iz Jugosfere postali građani
sveta. Oni predstavljaju globalni ekvivalent onome što se na Balkanu nekada zvalo
„kontroverznim biznismenima“. Nova generacija trgovaca narkoticima postala je
dobro tehnološki potkovana kako bi izbegla policijski nadzor. Na primjer, koriste GPS
za isporuku droge ili kako bi upravljaja putevima droge. Koriste satelitske telefone,
tehnologiju prenosa glasa putem Internet protokola (VoIP) i šifrovane načine
komunikacije posredstvom interneta koje je teško presresti. Takođe su aktivni na
darknetu i sve više koriste kripto valute poput Bitkoina kojima je teško ući u trag.

Neprikosnoveni biznis model

Jedan od najupečatljivijih zaključaka ovog izveštaja jeste uzlazna mobilnost kriminalnih
grupa sa Zapadnog Balkan. U periodu od 20 godina prešli su put od sitnih kurira ili
prevaranata koji pokušavaju da pobegnu od nestabilnosti i nerazvijenosti do velikih
snabdevača na nekim od najvećih tržišta droge na svetu. Oni su se pozicionirali blizu
izvora najvećih svetskih zaliha kokaina i heroina, a – u slučaju Albanaca – ponekad su
čak i proizvođači kanabisa. Takođe su aktivni u trgovini na malo, posebno u zapadnoj
Evropi zbog pristupa različitim lukama u EU, kao što su Antverpen, Amsterdam,
Hamburg, Valensija, Alhesiras i Pirej.316317 Takođe imaju veze sa prodavcima na ulici,
uključujući i sa sunarodnicima sa Zapadnog Balkana. To im omogućava da snize cene,
omoguće uštedu potrošačima, pruže dobar kvalitet po fer ceni i na taj način eliminišu
konkurenciju. Ovaj poslovni model je neprikosnoven. Ako nastave da se igraju kako
treba, ovaj poslovni model će i dalje biti unosan, jer postoji velika ponuda i potražnja
za kokainom, heroinom i kanabisom.

Razvoj ovakvog načina poslovanja koji podrazumeva sveobuhvatnog pružaoca usluga

nije se razvio slučajno. Kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana pokazale su spremnost
da rizikuju i istražuju i iskoriste mogućnosti, na primer tako što koriste nove rute
i nove tehnologije. Izgradili su poštovanje lokalnih partnera na oba kraja lanca
snabdevanja. Pokazali su se kao inovativni, preduzimljivi i prilagodljivi.

Omogućavajući faktori
U ovom izveštaju su istaknuti brojni faktori koji su omogućili kriminalnim grupama
sa Zapadnog Balkana da posluju u inostranstvu. Kao što je napomenuto, u nekim
slučajevima reč je o lošem sistemu upravljanja i korupciji u zemljama u kojima su
aktivne. Drugi faktor je njihova sposobnost da koriste više identiteta i samim tim
uspevaju da ne budu razotkriveni.

Ograničena sigurnost kontejnera predstavlja problem, bilo zbog korupcije bilo zbog
velike količine kontejnera koji prolaze kroz neke od luka. Sasvim je moguće da se neki
deo nedozvoljene robe isporučuje kroz slobodne ekonomske zone: zbog toga ih je
teško presresti. U nekim slučajevima, usled slabe granične i carinske kontrole, kao i
ograničenog pomorskog nadzora, krijumčarenje je relativno bezbedno.

76 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Kao što je već pomenuto, tehnologija je jedan od
omogućavajućih faktora opisanih u ovom izveštaju:
na primer, korišćenje šifrovanja, kriptovaluta i
GPS praćenje. Čini se da finansijski sistem takođe
pogoduje tokovima novca nekih od pomenutih
grupa. Kako je drugačije moguće da se prenese
i uloži toliko novca? Da li banke i kompanije za
prodaju nekretnina zaista znaju svoje kupce?
Saradnja između policije i tužilaštva
Dok kriminalci sa Balkana pokazuju prednosti
međunarodne saradnje, ovaj izveštaj takođe pokazuje
da organi za sprovođenje zakona mogu efikasno
da sarađuju. Operacija „Balkanski ratnik“ bila je
zajednička operacija američke Uprave za suzbijanje
narkotika (DEA), srpske obaveštajne agencije i policije
Urugvaja i Argentine koje su pomogle u hapšenju
Darka Šarića 2010. godine. Bilo je i nekoliko drugih
uspešnih operacija u kojima su učestvovale policijske
snage iz SAD-a, zapadne Evrope, Latinske Amerika i
Zapadnog Balkana. Centar za sprovođenje zakona u
Jugoistočnoj Evropi (SELEC) se pokazao kao koristan
mehanizam koordinacije za sprovođenje zajedničkih
istraga. Deo dodane vrednosti SELEC-a je to što je
Turska njegova članica.
Takođe je postojala dobra saradnja na moru, poput
akcije zaplene droge u februaru 2020. godine, na
obali Arube, koja je bila deo zajedničke operacije
srpskih, crnogorskih, holandskih i britanskih organa za
sprovođenje zakona. Zaista, izgleda da su se u periodu
između 2018. i 2020. godine broj akcija zaplene droge
kao i količina zaplenjenih narkotika povećali, bilo kao
rezultat veće saradnje između organa za sprovođenje
zakona ili kao odraz povećanog obima trgovine
narkoticima, ili oboje.
Europol igra ključnu ulogu. Na primer, 11. marta
2020., Europol je objavio da je pomogao da se razbije
velika balkanska kriminalna mreža koja je iz Latinske
Amerike preprodavala drogu u Evropi, uglavnom
kokain. Složena međunarodna istraga, pokrenuta
2017. godine, presrela je katamaran koji je krijumčario
840 kilograma kokaina koji je sa Kariba putovao ka
Evropi.318 Četiri člana posade bosanske, crnogorske i
srpske nacionalnosti uhapšena su 2018. godine, a još
Ključna stvar koju treba imati na umu je da neki od
osnovnih faktora zbog kojih su ljudi sa Zapadnog
Balkana postali skloni organizovanom kriminalu
devedesetih godina i dalje postoje: nedostatak
mogućnosti zapošljavanja, korupcija, nejednakost,
frustracija domaćom političkom situacijom i spor proces
pristupanja EU. Ako se ovo ne reši, i dalje će postojati
grupa mladih ljudi sa Zapadnog Balkana ili iz dijaspore
spremnih da se oprobaju u kriminalnima vodama.
nekoliko članova grupe uhapšeno je 10. marta 2020.
To pokazuje kako Europol može da olakša razmenu
informacija, pruži podršku prilikom koordinacije i
analizira operativne informacije u odnosu na baze
podataka kako bi istražiteljima dao neki trag. Ovaj
pristup je primenjen i za suzbijanje trgovine ljudima
i cigaretama, kao i krijumčarenje migranata na
Zapadnom Balkanu.
Evropska jedinica za pravosudnu saradnju (Eurojust)
pomaže zemljama Zapadnog Balkana da ojačaju
kapacitet i pruža pomoć u krivičnom gonjenju.
Uopšteno gledajući, pošto je krivično gonjenje
često najslabija karika kada se radi o slučajevima
ozbiljnog organizovanog kriminala, podrška drugih
zemalja može biti od koristi, uključujući izručenje.
U nekim slučajevima, oficiri za vezu iz policijskih
odeljenja Zapadnog Balkana raspoređeni su u svoje
matične zemlje kako bi im pomogli da identifikuju
osumnjičene i pružili pomoć u analizi. Takva saradnja
pokazala se uspešnom.
Takođe je neophodna bilateralna saradnja. Dobar
primer je saradnja italijanskih i albanskih agencija za
sprovođenje zakona, uključujući zajedničke operacije.
Italija, zajedno sa SAD-om i nizom zemalja EU-a, takođe
je podržala proces reforme albanskog krivično pravnog
sistema. Takođe je ostvarena saradnja u kontekstu EU
instrumenta za pretpristupnu pomoć, koji kandidatima
za EU ​​pruža finansijsku i tehničku pomoć. U nekim
slučajevima to je dovelo do uspešnih operacija protiv
grupa organizovanog kriminala, kao i zaplene ilegalno
stečene imovine. Sprovedene istrage obuhvatile su
čitav spektar manifestacija organizovanog kriminala
– od trgovine ljudima, oružjem i drogom do terorizma
i pranja novca – i sprovedene su kako na zapadnom
ZAKLJUČCI 77
 Balkanu, tako i u zemljama EU, a ponekad i u
drugim zemljama. Saradnja sa EU mogla bi biti još
efikasnija, ako bi zemlje zapadnog Balkana imale
pristup Šengenskom informacionom sistemu. Ovo bi
poboljšalo i ubrzalo sposobnost policije i graničara da
identifikuju osobe koje od interesa.
Interpol igra ključnu ulogu u pogledu koordinacije
zajedničkih akcija. Na primer, u januaru 2020,
vodio je veliku operaciju protiv trgovine ljudima i
krijumčarenja migranata na Balkanu pod nazivom
„Operacija Tezej“. Kao rezultat toga, uhapšena su 72
trgovca ljudima i 167 krijumčara migranata, 89 žrtava
trgovine ljudima je spašeno, a identifikovano je 2000
migranata. 319
Interpolov sistem Crvene poternice
je takođe presudan za identifikaciju kriminalaca. 320
Zanimljivo je napomenuti da je Interpol imao čitav
projekat posvećen praćenju Pink Pantera.
Mnogo više bi moglo da se uradi, posebno u pogledu
unapređenja saradnje između organa za sprovođenje
zakona u zemljama ponude i potražnje, a takođe i
uključivanjem kolega sa Zapadnog Balkana. Potrebna
je veća pažnja kada je reč o pomorskoj bezbednosti
(naročito u opreacijama koje predvode obaveštajne
službe), i rešavanju problema bezbednosti
kontejnera, na primer, efikasnijim korišćenjem
programa kontrole kontejnera UNODC- svetske
Višeslojni pristup
Rešavanje pitanja uticaja kriminalnih grupa sa
Zapadnog Balkana koje posluju u inostranstvu
zahtevaće reagovanje na različitim nivoima. Unutar
Zapadnog Balkana važno je ojačati otpornost
društva na faktore koji omogućavaju razvoj
kriminala. To bi smanjilo žarišta kriminala u zemlji
i inostranstvu. Reforma krivično pravnog sistema
u Albaniji je dobar primer. Možda je sam process
spor i mukotrpan, ali ovo je prilika da se uvede nova
generacija službenika krivično pravnog sistema i
izgradi veći integritet i poverenje u sistem. U širem
smislu, u svim zemljama regiona biće važno da
postoje efikasne institucije, a ne samo dobro
zakonodavstvo. I od suštinskog je značaja da se
otvara što više radnih mesta I da postoje uslovi za
normalnu egzistenciju, posebno među ugroženim
grupama (poput mladih) u ugroženim regionima.
78 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
carinske organizacije. Takođe treba što pre poboljšati
uzajamnu pravnu pomoć zemalja Zapadnog Balkana
i globalnih žarišta u kojima su aktivne kriminalne
grupe sa Zapadnog Balkana.
Budući da su kriminalne grupe finansijski motivisane
i s obzirom na to da je novac izvor njihove snage, još
toga treba da se uradi kako bi se sagledali finansijskih
tokova grupa Zapadnog Balkana koje posluju u
inostranstvu. Kako bi se povećali rizici i smanjila
korist, potrebna je veća saradnja na praćenju pranja
novca i povraćaja ukradene imovine. Pravni okviri
postoje u Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv
međunarodnog kriminala (UNTOC) i Konvenciji
Ujedinjenih nacija protiv korupcije (UNCAC). Ključ je
saradnja u praksi. U suprotnom, taj novac bi mogao
da se upotrebi za kupovinu moći ili zloupotrebu
nacionalnih ekonomija. Zapravo, ukoliko bi došlo
do krize likvidnosti kao posledica virusa Kovid‑19,
investicije kriminalaca koji poseduju značajne
iznose gotovog novca mogao bi da ima veliki uticaj
na poslovanje i politiku. Ukratko, ako bi balkanski
kriminal krenuo od unutra ka spolja, veliki deo
rešenja moraće da stigne spolja kroz međunarodnu
saradnju. Ili kako je rekao jedan italijanski tužilac,
“kao što nalaze saveznike jedni u drugima, tako i mi
moramo zajedno da sarađujemo”.
Ovde sponzori moraju takođe da igraju ulogu
u rešavanju faktora koji izazivaju nerazvijenost,
marginalizaciju i odliv mozgova. Ovo bi moglo postati
još ozbiljniji problem ako se uzme u obzir negativne
posledice po ekonomiju zbog virusa Kovid-19.
Zemlje Zapadne Evrope imaju ključnu ulogu u
smanjenju potražnje za robom i uslugama koje
podstiču kriminal na Zapadnom Balkanu. Zapravo,
sa izuzetkom Australije i Južne Afrike, svi trgovinski
tokovi od kojih kriminalne grupe sa Zapadnog
Balkana profitiraju usmereni su ka EU i Velikoj
Britaniji. Iako neki kritičari i delovi medija imaju
mogućnost da upozore na aktivnosti kriminalnih
grupa sa Zapadnog Balkana, manji broj ističu da su
oni kurirska služba za nelegalna tržišta Zapadne
Evrope.
Sarajevo, glavni grad Bosne i Hercegovine. Veći deo organizovanog kriminala se „preselio van“.
© Boris Stroujko/Shutterstock

Štaviše, ostavljanje zemalja sa Zapadnog Balkana bez evropske perspektive neće

poboljšati situaciju. Ljudi sa Zapadnog Balkana koji su želeli da se presele u EU već
su tamo – uključujući kriminalne grupe, kako je istaknuto u ovom izveštaju. Ako su
se neki od njih odali kriminalu zbog sistema koji ih je po njihovom mišljenju izneverio,
zašto produbljivati ranjivost tog sistema? Umesto toga, izazov bi trebalo da bude
pozabaviti se uslovima zbog kojih je sistem postao ranjiv.

To je veliki podvig, ali treba učiniti više na jačanju otpornosti u zemljama snabdevanja.
Zemlje koje su glavna tržišta za kokain iz Latinske Amerike imaju interes da jačanju
krivično-pravnih sistema i održivi razvoj u zemljama kao što su Ekvador, Kolumbija i
Peru. Pored toga, bavljenje problemom kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana bez
nastojanja da se smanje tržišne sila koje stoje iza njih jednostavno će dovesti do toga
će njih zameniti neke druge grupe. Zapravo, kao što je navedeno u mnogim žarištima
kojima se ovaj izveštaj bavi, oni nisu glavni akteri u trgovini drogom.

ZAKLJUČCI 79
 Uloga civilnog društva
Akteri civilnog društva i na Zapadnom Balkanu i
u inostranstvu imaju ključnu ulogu. Oni bi trebali
da nastave da se zalažu za efikasno upravljanje
i institucije i promovišu kulturu zakonitosti. I
oni bi trebalo da sarađuju sa vladama kako bi
omogućilu da postoji prostor i sloboda da se da
glas onima – posebno u medijima, civilnom društvu
i dotičnim građanima – koji veruju u društvo bez
kriminala i korupcije. U suprotnom, nezadovoljstvo
politikom i nedostatak vere kada govorimo o
daljim mogućnostima u oblasti formalne ekonomije
i nastaviće da utiču na to da mladi ljude na
Nasilje i ćutanje
Na kraju, važno da se o ovom problem govori.
Kriminalne grupe profitiraju više od ćutanja nego
od nasilja. Iako kriminalne grupe često dospevaju u
žižu javnosti kada dolazi do nasilja, to je obično znak
da na tržištu postoji konkurencija ili da je došlo do
poremećaja na tržištu, dok je veoma efikasno tržište
ono koje neometano funkcioniše u tišini.
Do sada se malo toga zna o ulozi grupa sa Zapadnog
Balkana izvan njihovog matičnog regiona, kao i o
njihovoj međusubnoj povezanosti. Prednost ovog
izveštaja je u tome što se zasniva na informacijama
stručnjaka (uključujući novinare, akademske radnike
i pripadnike građanskog društva) za oblasti globalnih
žarišta i veliki broj izvora.
Uprkos tome, u mnogim slučajevima davaoci tih
informacija primetili su da nedostaju podacu i analize
o ulozi kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana
u organizovanom kriminalu. Među problemima
80 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Zapadnom Balkanu budu ranjivi ili da se odlučuju
na odlazak u inostranstvo ili pridružiuju kriminalnim
grupama (ili oba).
Sunarodnici u dijaspori treba da učestvuju u
promociji kulture poštovanja zakona, jer zbog
aktivnosti kriminalnih grupa mogu da budu i na
lošem glasu. Većina pripadnika dijaspore nema
koristi od kriminalnih aktivnosti svojih sunarodnika,
a neki čak i trpe zbog toga. Zaista, mnogi od
njih su napustili Zapadni Balkan zbog kriminala i
nestabilnosti – ne žele to ponovo na svom pragu.
se navode problemi nedovoljnog razvrstavanja
podataka na osnovu etničke pripadnosti, nedovoljno
poznavanje Zapadnog Balkanu, upotreba višestrukog
identiteta od strane počinilaca (uključujući pasoše
iz zemalja EU) i stav da kriminalci sa Zapadnog
Balkana ne predstavljaju veliku pretnju u zemlji o
kojoj je treč. Ipak, možda ovaj izveštaj može da da
doprinos većem razumevanju korena, odlika i uticaja
ovog problema kako bi pružio pomoć stimulaciji
korektivnih mera.
I za sam kraj, ovaj izveštaj pokazuje ulogu grupa sa
Zapadnog Balkana u žarištima širom sveta. Potrebno
je preduzeti više mera kako bi se smanjila ponuda i
potražnje za vrstom robe koju ove grupe isporučuju,
odnosno važno je nastojati da se njihovih aktivnosti
osujete. U suprotnom, pipci kriminalnih grupa –
uključujući one sa Zapadnog Balkana – nastaviće da
se protežu širom sveta.
BELEŠKE
1 Kada se spominje Kosovo u ovom izveštaju ne prejudicira
se stav o statusu, što je u skladu sa odlukom Saveta
bezbednosti UN 1244/1999 i mišljenjem Međunarodnog
suda pravde o objavi nezavisnsoti Kosova.
2 U izveštaju se koristi ime Severna Makedonija, iako tokom
perioda diskusije ova država se zvala Bivša Jugoslovenska
Republika Makedonija.
3 James Cockayne, Hidden Power: The Strategic Logic of
Organised Crime. London: Hurst, 2016, str. 298.
4 Federico Varese, Mafias on the Move: How Organized Crime
Conquers New Territories. Princeton: Princeton University
Press, 2011, str. 193.
5 Ibid., str. 22.
6 Federico Varese, Mafias on the Move: How Organized Crime
Conquers New Territories. Princeton: Princeton University
Press, 2011, str. 21.
7 Videti prvo poglavlje u Letizia Paoli, The Oxford Handbook of
Organized Crime, Oxford University Press, 2014.
8 Videti: Isidore Jack Donsky, Aspects of the immigration
of Europeans to South Africa 1946–1970. M.A. thesis,
University of Johannesburg, 1989: „Imigrantima je pomagano
u svakoj fazi preseljenja od transporta, prijema u Južnu
Afriku, pronalaženja smeštaja, posla i u procesu asimilacije.“
9 Miša Gleni Mekmafija, (McMafia: Seriously Organised Crime.
London: Bodley Head, 2008, str. 53.)
10 Na suđenju je objavljeno da je bio agent tajne službe. Videti:
Gleni, str.53
11 Videti: Božidar Spasić, Lisica koja govori, Auto-Komerc, 2000.
12 Videti: Norbert Mappes Niediek, Balkan-Mafia: Staaten in
der Hand des Verbrechens – Eine Gefahr fur Europa. Christoph
Links Verlag, 2003, str. 31–32.
13 Panorama Gazette Ish drejtori Albtrans: Pse Enveri lejoi
kontrabanden e cigareve nga Shqiperia (Bivši direktor
Albatransa: Zašto je Enver dozvolio švec duvana iz Albanije,
prvi deo), 16. novembar 2016, http://www.panorama.com.
al/ish-drejtori-i-albtrans-pse-enveri-lejoi-kontrabanden-e-
cigareve-nga-shqiperia/.
14 Pogledajte ceo dokumentarac Ferdinanda Dervišija, ABC
Story, the Contraband of Cigarettes, 13. novembar 2016,
https://www.youtube.com/watch?v=poPq5cryFNg.
15 Uğur Mumcu Silah Kaçakçılığı ve Terör. İstanbul: Tekin
Yayınevi, 1994.
16 Mahmut Cengiz, The Illicit Economy in Turkey: How Criminals,
Terrorists and the Syrian Conflict Fuel Underground Markets.
Lanham: Lexington Books, 2019.
17 Uğur Mumcu, Papa-Mafya-Ağca. Ankara: Uğur Mumcu Vakfı
Yayınları, 2020.
18 Videti: Norbert Mappes Niediek, Balkan-Mafia: Staaten in
der Hand des Verbrechens – Eine Gefahr fur Europa. Christoph
Links Verlag, 2003, str. 37–47.
19 John Mueller, The Banality of ‘Ethnic Conflict’, Quarterly
Journal: International Security, 25, 1, 42–70, str: 49.
20 Videti: Tim Judah, The Serbs: History, Myth, and the
Destruction of Yugoslavia. New Haven: Yale University Press,
1997, str. 184–186; Norbert Mappes Niediek, Balkan-Mafia:
Staaten in der Hand des Verbrechens – Eine Gefahr fur Europa.
Christoph Links Verlag, 2003, str. 37–42.
21 John Mueller, The Banality of ‘Ethnic Conflict’, Quarterly
Journal: International Security, 25, 1, 42–70, str. 50.
22 Ibid., str. 53.
23 Ibid., str. 51.
24 Blaine Harden, Fast life, flashy end for Belgrade mobster,
The Washington Post, 21. novembar 1992, https://www.
washingtonpost.com/archive/politics/1992/11/21/fast-life-
flashy-end-for-belgrade-mobster/87289547-9458-427c-
84d1-8561f66a68f0/.
25 John F. Burns, Two gang leaders in Sarajevo face crackdown
in Bosnia, The New York Times, 27. oktobar 1993, https://
www.nytimes.com/1993/10/27/world/2-gang-leaders-in-
sarajevo-face-crackdown-in-bosnia.html.
26 David Samuels, The Pink Panthers, The New Yorker,
5. april 2010, str. 10, https://www.newyorker.com/
magazine/2010/04/12/the-pink-panthers.
81
 27 Blaine Harden, Fast life, flashy end for Belgrade mobster,
The Washington Post, 21. novembar 1992, https://www.
washingtonpost.com/archive/politics/1992/11/21/fast-life-
flashy-end-for-belgrade-mobster/87289547-9458-427c-
84d1-8561f66a68f0/.
28 Marko Hajdinjak, Smuggling in Southeastern Europe,
Centre for the Study of Democracy, 2002, https://seldi.net/
fileadmin/public/PDF/Publications/Smuggling_in_SEE.pdf
29 Ibid., str. 13.
30 Misha Glenny, McMafia: Seriously Organised Crime. London:
Bodley Head, 2008, str. 43.
31 Ibid., str. 46.
32 Aleksandar Knežević i Vojislav Tufegdžić, Vidimo se u čitulji,
B92, 1995, na osnovu knjige istih autora Kriminal koji je
promenio Srbiju
33 Ibid.
34 Ibid.
35 Gornji deo trenerke bi bio uvučen u farmerke ili donji deo
trenerke, koji bi zatim bio uvučen u čarape, Prema Aleksu
Eroru „ovaj detalj je osmislio Aleksandar Knele Knežević
…. koji je navodno uradio to kako bi sprečio da mu pištolj
sklizne sa struka, niz nogu i da padne na pod, u slučaju da
mora da beži ili da se sakrije kad suparnička grupa krene s
pucnjavom. Uvlačenje trenerke u pantalone čini da se ona
napuni vazduhom, zbog čega osoba koja je nosi deluje veće
i opasnije“.Aleks Eror, Dizelaš: the ‘Serbian gopnik’ style that
defined the 90s is making a comeback, The Calvert Journal,
https://www.calvertjournal.com/articles/show/8931/
dizelasi-serbian-gopnik-style-90s-comeback.
36 Aleks Eror, Dizelaš: the ‘Serbian gopnik’ style that defined
the 90s is making a comeback, The Calvert Journal, https://
www.calvertjournal.com/articles/show/8931/dizelasi-
serbian-gopnik-style-90s-comeback.
37 Postoji teorija da su ove muškarce ubile ubice službe državne
bezbednosti. Videti:Smuggling in Southeast Europe str. 25
38 Janet Kelley, Crooks rip ATM out of floor, intruders steal
machine from Brecknock store, 26. februar 2008, Lancaster
Online, https://lancasteronline.com/news/crooks-rip-
atm-out-of-floor/article_08eb5442-6e1e-5bd1-a9b6-
e7e4b475f8be.html.
39 Tom Callahan, F.B.I. Slows, but Hasn’t Stopped, Wily
Safecrackers, The New York Times, 15. novembar 1998,
https://www.nytimes.com/1998/11/15/nyregion/fbi-slows-
but-hasn-t-stopped-wily-safecrackers.html.
40 Geoff Manaugh, The rise and fall of fall of an all-star crew of
jewel thieves, The Atlantic, 17 December 2019, https://www.
theatlantic.com/technology/archive/2019/12/rise-and-fall-
-all-star-heist-crew/602977/.
41 Robert W. Frank, Security beat: State-of-the-art burglars
burn ‘safe’ safes, JCK, 1. jun 1997, https://www.jckonline.
com/magazine-article/security-beat-state-of-the-art-
burglars-burn-safe-safes/.
42 FBI Law Enforcement Bulletin, 67, 11, 1998, https://www.hsdl.
org/?view&did=464222.
43 Neki od ovih kriminalaca potiču iz istog sela.
44 Tom Callahan, F.B.I. Slows, but Hasn’t Stopped, Wily
Safecrackers, The New York Times, 15. novembar 1998,
https://www.nytimes.com/1998/11/15/nyregion/fbi-slows-
but-hasn-t-stopped-wily-safecrackers.html.
82 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
45 FBI Law Enforcement Bulletin, 67, 11, 1998, https://www.hsdl.
org/?view&did=464222.
46 Dok je služio zatvorsku kaznu, Pavle Stanimirović je odlučio
da priča sa medijima; Videti: https://www.thedailybeast.com/
an-ex-pink-panther-on-his-old-crew-blamed-for-robbing-
kim-kardashian.
47 John Silvester, How the ATM gang’s wild Australian tour ran
out of road, The Age, 14. februar 2020,
https://www.theage.com.au/national/victoria/how-
the-atm-gang-s-wild-australian-tour-ran-out-of-road-
20200212-p54049.html
48 Christopher Jarvis, The Rise and Fall of Albanian’s
Pyramid Schemes, International Monetary Fund Finance &
Development, 37, 1, 2000, https://www.imf.org/external/
pubs/ft/fandd/2000/03/jarvis.htm.
49 Fabian Zhilla & Besfort Lamallari, Organized Crime: Risk
Assessment in Albania. Tirana: Open Society Foundation for
Albania, 2015, str. 64.
50 Christopher Jarvis, The Rise and Fall of Albanian’s
Pyramid Schemes, International Monetary Fund Finance &
Development, 37, 1, 2000, https://www.imf.org/external/
pubs/ft/fandd/2000/03/jarvis.htm.
51 Jednu od najozloglašenijih kriminalnih organizacija, poznata
pod imenom banda iz Lušnje, osnovao je Alfred Škurti
(poznat i pod imenom Aldo Bare), bivši član specijalne
jedinice 326. Videti: Fabian Zhilla & Besfort Lamallari,
Evolution of the Albanian Organized Crime Groups. Tirana:
Open Society Foundation for Albania, 2016, str. 25, http://
www.osfa.al/sites/default/files/evolution_of_the_albanian_
organized_crime_groups.pdf#overlay-context=ngjarje/
prezantim-studimi-evoluimi-i-strukturave-te-organizuara-
kriminale-ne-shqiperi.
52 Fabian Zhilla & Besfort Lamallari, Organized Crime: Risk
Assessment in Albania, str. 23.
53 Savet Evrope, Izveštaj o organizovanom kriminalu iz 2001.
godine, Strasburg, decembar 2002, str. 30, https://www.coe.
int/t/dg1/legalcooperation/economiccrime/organisedcrime/
Report2001E.pdf.
54 Fabian Zhilla & Besfort Lamallari, Organized Crime: Risk
Assessment in Albania, str. 64.
55 United States Committee for Refugees and Immigrants,
U.S. Committee for Refugees World Refugee Survey
2000 – Albania, June 2000, https://www.refworld.org/
docid/3ae6a8cb48.html.
56 BBC World Service, Global Crime Report: Interview with
an arms smuggler, http://www.bbc.co.uk/worldservice/
programmes/global_crime_report/crime/armssmuggler.shtml
57 Prema spisku koji je sakupio beogradski Centar za
humanitarno pravo i Centar za humanitarno pravo sa Kosova,
koji je poslednji put dopunjen u novembru 2014, 13.517 ljudi
je ubijeno ili su nestali u periodu između januara 1998. i 31.
decembra 2000, među kojima su i civili i pripadnici vojnih
snaga tokom rata na Kosovu, dok je 800.000 ljudi (Albanaca
i Srba) navodno napustili Kosovo: Videti: Milka Domanović,
List of Kosovo War Victims Published, Balkan Transitional
Justice, 10 December 2014, https://balkaninsight.
com/2014/12/10/kosovo-war-victims-list-published/. Videti:
podatke o Kosovu u knjizi činjenica Centralne obaveštajne
agencije SAD (CIA) : https://www.cia.gov/library/
 publications/the-world-factbook/geos/kv.html.
Komitet za izbeglice Ujedinjenih nacija navodi nižu cifru,
Videti:: https://www.unhcr.org/3e2d4d50d.html.
Ključna odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o
političkom rešenju kosovske krize, Videti:: Rezolucija 1244,
jun 1999.
58 Christopher Tütsch, Kosovo’s Burdensome Path to Economic
Development and Interethnic Coexistence, Working Paper,
FAST Risk Profile Kosovo 4, Swiss Peace, 2005, str. 11,
https://www.files.ethz.ch/isn/13723/WP_4_2005_kosovo_
sicher.pdf.
59 See Freedom House, Nations in Transit, 2007, pp 349–372,
https://freedomhouse.org/report/nations-transit/2007/
kosovo.
60 EULEX, What is EULEX?, https://www.eulex-kosovo.eu/?pa-
ge=2,16.
61 Ivan Briscoe & Megan Price, Kosovo’s new map of power:
governance and crime in the wake of independence,
Netherlands Institute of International Relations,
2011, str. 14, http://www.operationspaix.net/DATA/
DOCUMENT/4156~v~Kosovo_s_New_Map_of_Power__
Governance_and_Crime_in_the_Wake_of_Independence.pdf.
62 Videti:, na primer, slučaj bivšeg poslanika Azema Zile,
bivšeg komandanta OVK: Matthew Beinart, Kosovo: Ex-
KLA Commander Indicted on Organized Crime Charges,
Organized Crime and Corruption Reporting Project, 26.
oktobar 2016, https://www.occrp.org/en/27-ccwatch/cc-
watch-briefs/5744-kosovo-ex-kla-commander-indicted-on-
organized-crime-charges. Videti takođe slučaj Avnija Beriše:
Adelina Ahmeti, Aktakuza ndaj ‘Tarkan’-it, deklaratat e Agron
Mustafës shfajësuan Nazim Sahitin, kallxo, 24 May 2018,
https://kallxo.com/shkurt/ekskluzive-aktakuza-ndaj-tarkan-
it-deklaratat-e-agron-mustafes-shfajesuan-nazim-sahitin/.
63 Alexandros Yannis, Kosovo: The Political Economy of Conflict
and Peace-building, in Karen Ballentine and Jake Sherman
(eds), The Political Economy of Armed Conflict: Beyond Greed
and Grievance. Boulder: Lynne Rienner, 2003, str. 181.
64 Videti izveštaj Federalne obaveštajne službe Nemačke (BND)
o aktivnostima organizovanog kriminala na Balkanu: BND
Kosovo intelligence report, 22. februar 2005, via Wikileaks,
https://wikileaks.org/wiki/BND_Kosovo_intelligence_
report,_22_Feb_2005.
65 Global Initiative Against Transnational Organized Crime,
Hotspots of Organized Crime in the Western Balkans, May
2019, str. 24–27, https://globalinitiative.net/wp-content/
uploads/2019/05/Hotspots-Report-English-13Jun1110-
Web.pdf.
66 European Commission, Kosovo 2019 Report, Brussels,
maj 2019, str. 4, https://ec.europa.eu/neighbourhood-
enlargement/sites/near/files/20190529-kosovo-report.pdf.
67 Ibid., p 48.
68 Spomenuto u Majinom dodatnom dokumentu o Zemunskom
klanu
69 Umro je u zatvoru u martu 2006.
70 Videti: Norbert Mappes Niediek, Balkan-Mafia: Staaten in
der Hand des Verbrechens – Eine Gefahr fur Europa. Christoph
Links Verlag, 2003, str. 44–53, and Hugh Griffiths, Balkan
Reconstruction Report: A Mafia Within the State, Transitions
Online, 28. mart 2003.
71 Federico Varese, Mafias on the Move: How Organized Crime
Conquers New Territories. Princeton: Princeton University
Press, 2011, p 190.
72 David Samuels, The Pink Panthers, The New Yorker,
5. april 2010, str. 11, https://www.newyorker.com/
magazine/2010/04/12/the-pink-panthers.
73 Videti: https://www.youtube.com/watch?v=nKOhNs4Mqag.
74 David Samuels, The Pink Panthers, The New Yorker, 5. april
2010, https://www.newyorker.com/magazine/2010/04/12/
the-pink-panthers, str. 14.
75 Ibid., str. 12.
76 OSCE–ODIHR, Albania: Parliamentary Elections
June 29, 1997, https://www.osce.org/odihr/
elections/14029?download=true
77 Council of Europe, Organised crime situation report
2001, Strasbourg, 2002, str. 94, https://www.coe.int/t/
dg1/legalcooperation/economiccrime/organisedcrime/
Report2001E.pdf.
78 U Albaniji je 2000. uhapšeno 74 osoba optuženih za krađu
vozila, oko 1.800 komada nelegalnog oružja je zaplenjeno, a
prokrijumčareno 117 žena i 13.819. migranata.
79 Russell King and Julie Vullnetari, Migration and Development
in Albania, Working Paper C5, Sussex Centre for Migration
Research, December 2003, str. 9, http://www.sussex.ac.uk/
Units/SCMR/drc/publications/working_papers/WP-C5.pdf.
80 Council of Europe, Organised crime situation report 2001,
Strasbourg, December 2002, str. 82, https://www.coe.int/t/
dg1/legalcooperation/economiccrime/organisedcrime/
Report2001E.pdf.
81 European Cottee on Crime Problems (CDPC), Report on the
Organised Crime Situation in Council of Europe Member
States – 1998, Strasbourg, 1999, str. 26, https://www.coe.
int/t/dg1/legalcooperation/economiccrime/organisedcrime/
Report1998E.pdf.
82 Europol, OCTA 2006: EU Organised Crime Threat
Assessment, The Hague, April 2006, str 7, https://www.
europol.europa.eu/activities-services/main-reports/octa-
2006-eu-organised-crime-threat-assessment.
83 Council of Europe, Organised crime situation report 2001,
Strasbourg, December 2002, str. 23, https://www.coe.int/t/
dg1/legalcooperation/economiccrime/organisedcrime/
Report2001E.pdf.
84 Ibid, str. 28
85 EUROPOL, European Union Organised Crime Report 2004,
The Hague, December 2004, str. 13, https://www.europol.
europa.eu/activities-services/main-reports/european-union-
organised-crime-report-2004.
86 Council of Europe, Organised crime situation report 2001,
Strasbourg, December 2002, str. 4, 3https://www.coe.int/t/
dg1/legalcooperation/economiccrime/organisedcrime/
Report2001E.pdf.
87 Ibid, str. 47
88 EUROPOL, European Union Organised Crime Report 2004,
The Hague, December 2004, str. 7–8 https://www.europol.
europa.eu/activities-services/main-reports/european-union-
organised-crime-report-2004.
89 Zemlje u kojima živi najveći broj Albanaca sa Kosova su
Nemačka (250.000), Švajcarska (150.000), Austrija (50.000),
Velika Britanija (50.000), skandinavske zemlje (50.000),
BELEŠKE 83
 zemlje Beneluksa (50.000), Italija (više od 20.000). Videti
takođe: Ardiana Gashi & Amir Haxhikadrija, Social Impact of
Emigration and Rural-Urban Migration in Central and Eastern
Europe: Final Country Report: Kosovo, April 2012, str. 7–8.
90 Federico Varese, Mafias on the Move: How Organized Crime
Conquers New Territories. Princeton: Princeton University
Press, 2011, str. 16.
91 Prema izveštajima, grupa je bila u stanju da zaradi €80.000
u Beču na dan. Kerry Skyring, Police in three countries take
on ‘Frankfurt mafia’ drug ring, Deutsche Welle, 24. decembar
2010, https://www.dw.com/en/police-in-three-countries-
take-on-frankfurt-mafia-drug-ring/a-14735371.
92 Ibid.
93 Sinisa Jakov Marusic, Macedonian nabs gangsters linked to
Frankfurt mafia, Balkan Insight, 20. septembar 2013, https://
balkaninsight.com/2013/09/20/macedonian-police-swoops-
on-drug-lords/
94 ‘Frankfurter Mafia’ weiterhin aktiv: 13 Personen in Haft, Kronen
Zeitung, 14. maj2013, https://www.krone.at/361605
95 Videti: The New York Times, 3. mart 2018, https://www.
nytimes.com/2018/03/03/world/europe/sweden-crime-
immigration-hand-grenades.html
96 Jeffrey Fleishman, Midnight sun has a dark side, Los Angeles
Times, 10. decembar 2006, https://www.latimes.com/
archives/la-xpm-2006-dec-10-fg-mafia10-story.html
97 Ibid.
98 Evan Ratliffe, Lifted, The Atavist Magazine, 2011, https://
magazine.atavist.com/lifted
99 Albanian drug smuggling gang dismantled in Europe-wide
operation, EU-OCS, 3 JULY 2019, https://eu-ocs.com/
albanian-drug-smuggling-gang-dismantled-in-europe-wide-
operation/
100 Gang jailed after 7,500 cannabis plants seized, BBC News, 6
jun 2014. https://www.bbc.com/news/uk-wales-south-east-
wales-27741781.
101 Mark Townsend, Kings of cocaine: How the Albanian mafia
seized control of the UK drugs trade, The Guardian, 13 januar
2019, https://www.theguardian.com/world/2019/jan/13/
kings-of-cocaine-albanian-mafia-uk-drugs-crime
102 https://www.thesun.co.uk/news/9668851/foreign-
prisoners-albanian-gangsters-drugs/
103 Marco di Risi, Roma, pusher ucciso in strada al Nuovo Salario:
aveva capito di essere finito in un agguato, Il Messaggero, 27.
januar 2020, https://www.ilmessaggero.it/roma/news/
roma_omicidio_nuovo_salario_gentian_kasa_ultime_
notizie-5009500.html
104 Giampiero Calapà, I nuovi ‘re di Roma’: narco-albanesi e
eredi Senese & Casamonica, Il Fatto Quotidiano, 1. oktobar
2019, https://www.ilfattoquotidiano.it/in-edicola/
articoli/2019/10/01/i-nuovi-re-di-roma-narco-albanesi-e-
eredi-senesecasamonica/5488784/
105 Vincenzo Scalia, From the octopus to the spider’s web: The
transformations of the Sicilian mafia under postfordism,
Trends in Organized Crime, 13, str. 283–298, https://link.
springer.com/article/10.1007/s12117-010-9106-9.
84 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
106 Floriana Bulfon, Wie ein Sieben-Tonnen-Koks-Deal in Sitten
geplatzt ist, Swissinfo.ch, 12. februar 2019, https://www.
swissinfo.ch/ger/wirtschaft/drogenkriminalitaet_wie-ein-
sieben-tonnen-koks-deal-in-sitten-geplatzt-ist/44739298
107 Auto modificate e linguaggio criptato, così la cocaina arrivava
dall’Albania: 15 arresti, Bologna Today, 28. novembea
2019, http://www.bolognatoday.it/cronaca/albania-
droga-operazione-casper-arresti-polizia.html. Otada je
organizovano mnogo sličnih operacija na području Bolonje.
108 Italy and Albania: 43 arrests for drug trafficking, Eurojust,
12. decembar 2018, http://www.eurojust.europa.eu/press/
PressReleases/Pages/2018/2018-12-12.aspx
109 Intervju sa pukovnikom specijalne jedinice carinske službe za
borbu protiv organizovanog kriminala, februar 2020.
110 Marco di Risi, Roma, pusher ucciso in strada al Nuovo Salario:
aveva capito di essere finito in un agguato, Il Messaggero, 27.
januar 2020, https://www.ilmessaggero.it/roma/news/
roma_omicidio_nuovo_salario_gentian_kasa_ultime_
notizie-5009500.html
111 Intervju sa jednim od čelnika Centralne brigade za borbu
protiv organizovanog kriminala, Madrid, 10. februar 2020.
112 Alberto Pozas, Ochenta años de cárcel y casi cien
millones en multas para los narcos de Vinetu Cokovic, 24.
septembar 2017, https://cadenaser.com/ser/2017/09/19/
tribunales/1505830248_585223.html; takođe videti: F.
Javier Barroso, Una pachanga de fútbol permite desarticular
una red de ‘narcos’, 30. jun 2015, El País, https://elpais.com/
ccaa/2015/06/30/madrid/1435665134_755996.html
113 Gjergj Erebara, Albanian pilot dies transporting drugs to
Spain, Balkan Insight, 29. januar 2015, https://balkaninsight.
com/2015/01/29/albanian-army-pilot-may-have-died-while-
transporting-cannabis-in-spain/
114 Daniel Verdú, The mystery of Spain’s abandoned drug
helicopters, El País, 30. jun 2015, https://english.elpais.com/
elpais/2015/06/29/inenglish/1435568070_393000.html
115 Matt Herbert, The butcher’s bill, GI-TOC, 2018, https://
globalinitiative.net/the-butchers-bill-cocaine-trafficking-in-
north-africa/
116 Italy seizes 20 tons of hashish hidden in ship fuel tanks, DW,
9. avugust 2018, https://www.dw.com/en/italy-seizes-20-
tons-of-hashish-hidden-in-ship-fuel-tanks/a-45018092
117 Mark Micallef, Shifting sands: Libya’s changing drug
trafficking dynamics on the coastal and desert borders,
Background paper commissioned by the EMCDDA for the
EU Drug Markets Report, 2019, https://globalinitiative.
net/wp-content/uploads/2019/11/EDMR2019_
BackgroundReport_Libya.pdf.
118 Ivan Angelovski, Kidnap deaths spotlight Serbia-Libya arms
deals, Balkan Insight, 23. februar 2016, https://balkaninsight.
com/2016/02/23/kidnap-deaths-turn-spotlight-on-serbia-
libya-arms-deals-02-22-2016/
119 Razgovori sa prvim čovekom Centralne obaveštajen jedinice
za borbu protiv droge iz pravosudne policijskske civilne garde
, Madrid, 18. februar 2020; Razgovor sa jednim od čelnih
ljudi iz odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala,
Madrid, 10. februar 2020.
120 Patricia Ortega Dolz and Nacho Sánchez, Narco warfare on
the rise on Spain’s Costa del Sol, 11. decembar 2018, El País,
https://english.elpais.com/elpais/2018/12/10/
inenglish/1544440625_847219.html
121 Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga, An
assessment of the extent of Albanian(-speaking) organised
crime groups involved in drug supply in the European Union:
characteristics, role and the level of influence, 2019, str.10
http://www.emcdda.europa.eu/system/files/
attachments/12102/EDMR2019_BackgroundReport_
AlbanianSpeakingOCGs.pdf.
122 Daniel Boffey, Netherlands becoming a narco-state, warn
Dutch police, The Guardian, 20. februar 2018, https://
www.theguardian.com/world/2018/feb/20/netherlands-
becoming-a-narco-state-warn-dutch-police
123 Janene Pieters, Albanians play leading role in Amsterdam
underworld: Police, NL Times, 18 April 2018, https://nltimes.
nl/2018/04/18/albanians-play-leading-role-amsterdam-
underworld-police
124 https://www.telegraaf.nl/nieuws/2592956/kopstukken-
albanees-misdaadsyndicaat-opgepakt-in-rotterdam
125 Jan-Willem Navis and Vincent Triest, Kopstukken Albanees
misdaadsyndicaat opgepakt in Rotterdam, De Telegraaf, 24
September 2018, https://eu-ocs.com/albanian-cocaine-
smuggling-gang-dismantled-in-italy/.
126 Napominjemo da se Albanci nalaze na drugom mestu kad je
reč o broju hapšenja zbog lažnog identiteta na aerodromu
Shiphol.
127 Prema pisanju jednog lokalnog novinara, većina Albanaca u
Limburgu i njegovoj okolini došla je iz jednog grada u Albaniji,
tačnije iz Lušnja.
128 Razgovor sa Tužiocem iz Limburga, 27. februarr 2020.
129 Ibid.
130 Razgovor sa javnim tužiocem, Amsterdam, 26. februar 2020.
131 Koen Voskuil and Yelle Tieleman, Bundelen cokekartels de
krachten in Dubai?, Algemeen Dagblad, 18. oktobar 2019,
https://www.ad.nl/binnenland/bundelen-cokekartels-de-
krachten-in-dubai~aaec6071/?referrer=https://www.google.
com/
132 The Netherlands’ most wanted drug trafficker arrested in
Dubai, EU-OCS, 17 December 2019, https://eu-ocs.com/
the-netherlands-most-wanted-drug-trafficker-arrested-in-
dubai/
133 Federico Varese, Mafias on the Move: How Organized Crime
Conquers New Territories. Princeton: Princeton University
Press, 2011, str. 194.
134 Ova sklonost korupciji u Češkoj republici pretočena je u
BBC-jevu seriju “MekMafija” 2017, zasnovanu na istoimenoj
knjizi Miše Glenija. Videti: David Stubbs, McMafia recap
– series one, episode three, The Guardian, 7. januar 2018,
https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2018/jan/07/
mcmafia-recap-series-one-episode-three-james-norton.
135 Pavla Holcová and Stevan Dojčinović, Balkánští narkobaroni
v Praze – Život a dílo Darko Šariće, Investigace.cz, 20. januar
2016, https://www.investigace.cz/balkansti-narkobaroni-v-
praze-zivot-a-dilo-darko-sarice
136 Miroslav Nožina, Mezinárodní organizovaný zločin v České
republice. Prague: Themis, 2003, str. 114.
137 Pavla Holcová and Stevan Dojčinović, Balkánští narkobaroni
v Praze – Život a dílo Darko Šariće, Investigace.cz, 20. januar
2016, https://www.investigace.cz/balkansti-narkobaroni-v-
praze-zivot-a-dilo-darko-sarice
138 Kurzy.cz, MIZZORA s.r.o. v likvidaci – obchodní rejstřík, úplný
výpis, https://rejstrik-firem.kurzy.cz/rejstrik-firem/DO-
64578518-mizzora-s-r-o-v-likvidaci
139 Miroslav Nožina, Mezinárodní organizovaný zločin v České
republice. Prague: Themis, 2003.
140 Lidovky.cz, Makedonie, balkánské jablko sváru. Chapadla
protivládních bouří sahají i do Česka, 19. maj 2015, https://
www.lidovky.cz/svet/makedonie-balkanske-jablko-
svaru-chapadla-protivladnich-bouri-sahaji-i-do-ceska.
A150518_174600_ln_zahranici_msl
141 Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP),
The landlord spy, 8. maj 2014, https://www.occrp.org/en/
investigations/2437-the-landlord-spy
142 Prema razgovoru sa istrađiteljem češke policije
specijalizovanom za organizovani kriminal (Prag, 6. februar
2020).
143 Prema neformalnom razgovoru sa policijskim istražiteljem od
3. februara 2020 u Liberecu.
144 Profil – Princ Dobroshi bosi i mafias shqiptare të drogës, i njohur
me nofkën ‘peshkaqeni’, Insajderi, https://insajderi.com/profil-
princ-dobroshi-bosi-i-mafias-shqiptare-te-droges-i-njohur-
me-nofken-nofken-peshkaqeni/.
145 Hospody a benzinky s hracími automaty ‘vychcípají’ do roku
2019, doufá odcházející náměstek Závodský, iROZHLAS,
19. decembar 2017, https://www.irozhlas.cz/zpravy-
domov/zavodsky-herny-automaty-rozhovor-namestek-
dvacitka_1712191235_miz
146 Prema neformalnom razgovoru sa Ondrejem Zavodskim,
10. februar 2020, Prag. Takođe videti Pavla Holcová
and Stevan Dojčinović, Balkan organized crime sets up
in Prague, Organized Crime and Corruption Reporting
Project, 23. novembar 2015, https://www.occrp.org/en/
investigations/4632-balkan-organized-crime-sets-up-in-
prague; and Ministerstvo spravedlnosti České republiky,
Sbírka listin, https://or.justice.cz/ias/ui/vypis-sl-detail?dokum
ent=14189593&subjektId=535296&spis=79243.
147 Prema razgovoru sa Pavlom Holcovim, 13. februar 2020.
148 Ibid.
149 Razgovor sa Čedom Tomasom, vođom tima forenzičara iz
IRS-a.
150 Razgovor sa Milošem Lazićem vođenim u aprilu 2019. u
okviru novinarskog istraživanja za News24.
151 Prema Indeksu korupcije (CPI) 2019, koji je Transparency
International (TI) objavio u januaru 2020, Južna Afrika se
neznantno pomerila, 2018. je imala 43, poena, a 2019. je
rezultat bio 44, tako da je poziionirana na 70/180. To je
smešta direktno među zemlje u kojima je korupcija ozbiljan
problem i koje ne čine dovoljno u borbi protiv nje.
152 Razgovor vođen preko imejla sa Geretom Njuemom, šef
odeljenja za Upravljanje, kriminal i pravdu na Fakultetu za
bezbednost, 29. januar 2020.
153 Ibid.
154 Razgovor sa konsultantom forenzike Polom O’ Salivenom, 23.
januar 2020.
BELEŠKE 85
 155 Razgovor sa višim predstavnikom policije iz Hoksa, januar
2020.
156 Razgovori sa pripadnicima služne i pripadnicima policije u
Houksu, januar 2020.
157 Judgment in the Western Cape High Court, Gavric v
Refugee Status Determination Officer, Cape Town and Others
(3474/13), 6. april 2016, http://www.saflii.org/za/cases/
ZAWCHC/2016/36.html.
158 Razgovor sa pripadnicima srpske zajednice, January 2020.
See also Vincent Cruywagen, Whistle-blower links Serbian
drug lords, SA gangs, IOL, 16. januar 2012, https://www.
iol.co.za/news/whistle-blower-links-serbian-drug-lords-sa-
gangs-1213613.
159 Mandy Wiener, Bryanston hit captured on CCTV, News24,
10. april 2019, https://www.news24.com/SouthAfrica/
News/watch-bryanston-hit-captured-on-cctv-20190410.
160 Razgovor putem imejla sa Milicom Vojinović, januar 2020.
161 Graeme Hosken, Was Marc Batchelor slain for a ton of
cocaine?, Times Live, 21. jul 2019, https://www.timeslive.
co.za/news/south-africa/2019-07-21-was-marc-batchelor-
slain-for-a-ton-of-cocaine/.
162 Mark Shaw, Hitmen for Hire: Exposing South Africa’s
Underworld. Johannesburg and Cape Town: Jonathan Ball
Publishers, 2017.
163 Razgovor sa dobropozicioniranim članom srpske zajednice,
januar 2020. Više o ratu klanova: https://www.occrp.org/en/
balkan-cocaine-wars/
164 Razgovor sa dobropozicioniranim članom srpske zajednice,
januar 2020.
165 Razgovor sa službenikom Hawksa, januar 2020.
166 Uhapšen crnogorski Eskobar sa 807 kilograma kokaina:
Droga je stigla iz Venecuele!, Telegraf, 18. april 2019, https://
www.telegraf.rs/vesti/jugosfera/3052641-uhapsen-
crnogorski-eskobar-sa-807-kilograma-kokaina-droga-je-
stigla-iz-venecuele.
167 Çokuluslu Kaçakçılık, Cumhuriyet Newspaper, 3. jul 1983,
https://www.cumhuriyetarsivi.com/katalog/192/
sayfa/1983/7/3/6.xhtml. Prema arhivima Cumhuriyet
Newspaper, Hanefi Aslan, Ivan Galic, Maral Angelo, M. Ali
Karakafa, Fevzi Ozdemir i Ahmet Erdem su bili glavni dileri
duž rute koja je vodila od Turske do Italije preko Jugoslavije.
Vidi takođe Uğur Mumcu, Papa-Mafya-Ağca. Ankara: Uğur
Mumcu Vakfı Yayınları, 2020.
168 Kemal H. Karpat, Osmanlı Nüfusu (1830-1914): Demografik ve
Sosyal Özellikleri. İstanbul: Türkiye Ekonomik ve Tarih Vakfı
Yayınları, 2003.
169 Filiz Doğanay, Türkiye’ye Göçmen Olarak Gelenlerin Yerleşimi,
Ankara: DPT.YBM, 1997.
170 Bilal, N. Simşir, Türkiye ve Balkanlar, Balkan Türkleri, in
Balkanlarda Türk Varlığı, Balkan Araştırmaları Dizizi 9, ed. Erhan
Türbedar. Ankara: Avrasya Stratejik Araştırmalar Merkezi
Yayınları, 2003. See also Peter Alfrod Andrews, Türkiye’de
Etnik Gruplar. İstanbul: Ant Yayınları, 1992.
171 H.Yıldırım Ağanoğlu, Osmanlı’dan Cumhuriyet’e Balkanları’ın
Majus Talihi Göç. Istanbul: Kum Saati Yayınları, 2001.
172 Behsat Ekici, i Adem Çoban, Afghan heroin and Turkey:
Ramifications of an international security threat, Turkish
Studies, 15, 2, str. 341–364.
86 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
173 Razgovor sa bivšim istražiteljem KOM-a, 6. februara 2020.
Tursko policijsko odeljenje za suzbijanje krijumčarenja i
organizovanog kriminala (KOM) pokrenulo je operaciju pod
nazivom Kofer početkom 2000-ih. Inicijativa za saradnju
u jugoistočnoj Evropi (SECI) korišćena je kao platforma za
razmenu informacija u ovom projektu. Istraga je otkrila da
su tursko-albanske mreže krijumčara droge koristile kurire
različitih nacionalnosti, uključujući i Afrikance, za transport
droge u koferima.
174 Turkish Monitoring Center for Drugs and Drug Addiction
(TUBIM), Turkish Drug Report 2013, Ankara, 2014.
175 Vidi UNODC, Drug Money: The illicit proceeds of opiates
trafficked on the Balkan route, 2015, https://www.unodc.
org/documents/rpanc/Publications/other_publications/
Balkan_route_web.pdf, str.9
176 Derya Gültekin-Karakaş, Market-oriented transformation
of tobacco sector in Turkey, Turk Toraks Derg, 15 (2014) str.
71–91.
177 Behsat Ekici, Country Report of Turkey: Illicit Markets and
State Response in Turkey, Siracusa International Institute
for Criminal Justice and Human Rights, 2018. Vidi i KOM,
Annual Report 2016, Ankara: KOM Publications.
178 Tursko ministarstvo spoljnih poslova, Vizni režim za strance,
http://www.mfa.gov.tr/yabancilarin-tabi-oldugu-vize-rejimi.
tr.mfa.
179 Predsednički dekret br. 106, Turski državni glasnik, Resmi
Gazete, 1. septembar 2018.
180 Razgovor sa jednim bivšim pripadnikom kriminalističke
službe, 2, februar 2020.
181 Uğur Mumcu, Papa-Mafya-Ağca. Ankara: Uğur Mumcu Vakfı
Yayınları, 2020.
182 Razgovor preko Skajpa sa bivšim šefom Odeljenja za
narkotike u Istanbulu, 19. februara 2020.
183 Cengiz Erdinç, Overdose Türkiye: Türkiye’de Eroin Kaçakçılığı,
Bağımlılığı ve Politikalar. İstanbul: İletişim Yayınları, 2004.
Vidi takođe Behsat Ekici i Adem Çoban, Afghan Heroin and
Turkey: Ramifications of and International Security Threat,
Turkish Studies, 15, 2, str. 341–364.
184 Frank Bovenkerk i Yucel Yeşilgöz, Türkiye’nin Mafyası.
İstanbul: İletişim Yayınları, 2000.
185 Behsat Ekici, International Drug Trafficking and National
Security of Turkey, Journal of Politics and Law, 7, 2., str.
113–126.
186 Skoro da nije izvršena nijedna zaplena od zapadnobalkanskih
krijumčara droge u provincijama na istočnoj granici Turske,
kao što su Hakari, Van i Sirnak.
187 Razgovor sa bivšim inspektorom u sedištu KOM, 2. februara
2020.
188 Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije,
Strateški plan, februar 2019, https://mvr.gov.mk/Upload/
Editor_Upload/190313-SP-2019-2021-finalen-sajt.pdf.
189 European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction,
National Report: Kosovo, 2014, str. 33, http://www.emcdda.
europa.eu/system/files/publications/847/National_Report_
Kosovo_2014_EN_483865.pdf.
190 Vidi TUBIM’s annual national drug reports, 2012–2018.
191 Iranske kriminalne organizacije često su prikriveno
čedo Iranske revolucionarne garde (IRGC) koju su SAD
okarakterisale kao terorističku organizaciju u aprilu 2019.
 godine. Vidi Mahmut Cengiz, The Illicit Economy in Turkey:
How Criminals, Terrorists and the Syrian Conflict Fuel
Underground Markets. Lanham: Lexington Books, 2019. U
oktobru 2019. albanska policija objavila je da je demontirala
terorističku ćeliju kojom je upravljao operativac Quds Force
IRGC-a. Prema izjavi albanske bezbednosne agencije, ova
ćelija prikupljala je dokaze u saradnji sa trgovcima narkoticima
i planirala da izvrši samoubilačke napade protiv disidenata
iranskog režima u Evropi. Vidi Albanian State Police, Drejtori
i Përgjithshëm i Policisë së Shtetit, Ardi Veliu, së bashku me
Drejtorin e Drejtorisë së Antiterrorit Gledis Nano, në deklaratë
për mediat, për parandalimin e një sulmi terrorist, 23. oktobar
2019, https://www.asp.gov.al/drejtori-i-pergjithshem-i-
policise-se-shtetit-ardi-veliu-se-bashku-me-drejtorin-e-
drejtorise-se-antiterrorit-gledis-nano-ne-deklarate-per-
mediat-per-parandalimin-e-nje-sulmi-terrorist/.
192 Behsat Ekici i Adem Coban, Afghan heroin and Turkey:
Ramifications of an International Security Threat, Turkish
Studies, 15, 2, str. 341–364, https://www.tandfonline.com/
doi/abs/10.1080/14683849.2014.926668.
193 Ibid.
194 Behsat Ekici, Country Report of Turkey: Illicit Markets and
State Response in Turkey, International Institute for Criminal
Justice and Human Rights, Syracuse, 2018.
195 Behsat Ekici, African transnational Threat to Turkey,
African Security Review, 22, 3, str. 123–144, https://www.
tandfonline.com/doi/abs/10.1080/10246029.2013.793206.
196 Ibid.
197 Turska je rastuće tržište evropskog ekstazija od 1990-ih.
U 2018. godini turske vlasti su sprovele zajedničku istragu
sa svojim bugarskim kolegama. Kao rezultat toga, bugarske
vlasti zaplenile su ukupno 500.000 tableta ekstazija blizu
granice sa Srbijom. Ekstazi je prevožen iz Holandije u Tursku
preko zapadnog Balkana. Vidi Habip Atam, Bulgaristan/
Sırbistan Sınırında uyuşturucu operasyonu, Sözcü, 24
December 2018, https://www.sozcu.com.tr/2018/gundem/
son-dakika-bulgaristan-sirbistan-sinirinda-uyusturucu-
operasyonu-2837472/.
198 EUROPOL, 2004 European Union Organised Crime Report,
The Hague, December 2004, str. 21, https://www.europol.
europa.eu/activities-services/main-reports/european-union-
organised-crime-report-2004.
199 Çetin Aydın, İstanbul’da Zehir Baskını! Türkiye’de İlk kez ele
geçirildi, Hürriyet, 7. maj 2018, https://www.hurriyet.com.
tr/gundem/istanbulda-zehir-baskini-turkiyede-ilk-kez-ele-
gecirildi-40828338.
200 Behsat Ekici, Country report of Turkey: Illicit markets and
state response in Turkey, International Institute for Criminal
Justice and Human Rights, Syracuse 2018.
201 TUBIM, Turkish Drug Report 2019, Ankara, 2019,
http://www.narkotik.pol.tr/kurumlar/narkotik.pol.tr/
TUB%C4%B0M/Ulusal%20Yay%C4%B1nlar/2019-TURKIYE-
UYUSTURUCU-RAPORU.pdf.
202 Ibid.
203 Razgovor sa bivšim zapovednikom Odeljenja za narkotike u
Istanbulu, 16. februar 2020.
204 Ibid.
205 TUBIM, Turkish Drug Report 2019, Ankara, 2019. Na primer,
albanska policija je sprovela operaciju kodnog naziva LIMIT,
protiv međunarodne kriminalne mreže koja je krijumčarila
drogu i imigrante širom Balkana i Turske. Operacija je
koordinisana sa SELEC-om i grčkim organima za sprovođenje
zakona. Istraga je otkrila da je ta grupa proizvodila kanabis
u Albaniji i prenosila ga u Grčku, Tursku i države EU. Vidi
izveštaj albanske policije, Raporti ditor i ngjarjeve, 12.
septembar 2019, https://www.asp.gov.al/raporti-ditor-i-
ngjarjeve-policia-e-shtetit-12-shtator-2019/.
206 Hürriyet Daily News, Turkish court to try Albanian ‘drug
kingpin’ caught in Turkey’s west, 2. april 2018, https://www.
hurriyetdailynews.com/turkish-court-to-try-albanian-drug-
kingpin-caught-in-turkeys-west-129673.
207 Albanian State Police, Operacioni ‘Precizioni’, 18 të arrestuar
për përfshirje në grup kriminal të trafikut të narkotikëve,
12. maj 2018, https://arkiva.asp.gov.al/index.php/forca-
e-ligjit/14245-operacioni-precizioni-18-te-arrestuar-per-
perfshirje-ne-grup-kriminal-te-trafikut-te-narkotikeve.
208 Ibid.
209 Habib Atam, Arnavut baronun seracısı yakalandı, Sözcü, 29.
mart 2018, https://www.sozcu.com.tr/2018/gundem/
arnavut-baronun-seracisi-yakalandi-2318325/.
210 Sputnik News, İpsala Gümrüğünde 1.5 ton esrar ele
geçirildi, 28. decembar 2018, https://tr.sputniknews.com/
turkiye/201812281036846447-ticaret-bakanligi-ipsala-sinir-
kapisi-esrar/.
211 Habib Atam, Çocuk Yorganına bile uyuşturucu koymuşlar, Sözcü,
22. jul 2019, https://www.sozcu.com.tr/2019/gundem/
cocuk-yorganina-bile-uyusturucu-koymuslar-5242672/.
212 Greek police crackdown on wide Albania–Turkey drug
trafficking network, Tirana Times, 1. oktobar 2019, https://
www.tiranatimes.com/?p=143209.
213 Halil Akbaş, Göçmen Kaçakçılığı: Genel Bir Değerlendirme,
Oğuzhan Ömer Demir i Bahadır Küçükuysal (eds), Organize
Suçlar. Ankara: Adalet Yayınevi, 2013.
214 Razgovor sa bivšim članom turske obalske straže, 1. februar
2020.
215 Yavuz Kahya i Murat Sever, Türkiye’de Göçmen Kaçakçıları.
Ankara: Karınca Yayınları, 2013.
216 Razgovor sa bivšim članom turske obalske straže, 1. februar
2020.
217 M. Zeki Bodur, Ege Denizinden Yapılan Yasadışı Göç ve Göçmen
Profilleri, Göçmenlerin Geleceğe Yönelik Beklentiler ve Öngürüler,
Güvenlik Stratejileri Dergisi, 6, 12, https://dergipark.org.tr/tr/
pub/guvenlikstrtj/issue/7531/99191.
218 Benet Koleka, Albania busts gang trafficking migrants into
EU, arrests eight, Reuters, 13. jun 2019, https://www.
reuters.com/article/us-albania-migrants-trafficking/albania-
busts-gang-trafficking-migrants-into-eu-arrests-eight-
idUSKCN1TE2RW.
219 Yavuz Kahya i Murat Sever, Türkiye’de Göçmen Kaçakçıları.
Ankara: Karınca Yayınları, 2013.
220 Mahmut Cengiz, Turkiye’de Organize Suç Gerçeği ve Terörün
Finansmanı. Ankara: Seçkin Yayınevi, 2015.
221 Albanian State Police, Raporti ditor i ngjarjeve, 12. septembar
2019, https://www.asp.gov.al/raporti-ditor-i-ngjarjeve-
policia-e-shtetit-12-shtator-2019/.
222 Stavros Tzimas, People traffickers having field day at Evros
border, ekathimerini.com, 24. novembar 2019, http://www.
ekathimerini.com/246798/article/ekathimerini/news/people-
traffickers-having-field-day-at-evros-border.
BELEŠKE 87
 223 Yavuz Kahya i Murat Sever, Türkiye’de Göçmen Kaçakçıları.
Ankara: Karınca Yayınları, 2013.
224 Nilüfer Narli, Human trafficking and smuggling: The process,
the actors and the victim profile, in Trafficking in Persons in
South East Europe: A Threat to Human Security. Beč: Savezno
ministarstvo odbrane Austrije (BMLV), 2006, str. 9–38.
225 Albanian State Police, Elbasan – Finalizohet operacioni i
koduar ‘TRANZIT’, 13. jun 2019, https://www.asp.gov.al/
elbasan-finalizohet-operacioni-i-koduar-tranzit/.
226 ANSA, Italy: Seven arrests for human trafficking in Modena
province, infomigrants.net, 25. mart 2019, https://www.
infomigrants.net/en/post/15889/italy-seven-arrests-for-
human-trafficking-in-modena-province
227 Alice Elizabeth Taylor, Albanian man arrested in Italy after
fleeing Albania on human trafficking charges, Exit News, 19.
avgust 2019, https://exit.al/en/2019/08/19/albanian-man-
arrested-in-italy-after-fleeing-albania-on-human-trafficking-
charges/.
228 Courrier international, Deux barons de la drogue tombent à
Tirana, 1. oktobar 2003, https://www.courrierinternational.
com/article/2001/02/15/deux-barons-de-la-drogue-
tombent-a-tirana.
229 Bojana Jovanović i Stevan Dojčinović, Slučaj Šarić: od
međunarodne istrage do druge presude, KRIK, 4. decembar
2018, https://www.krik.rs/slucaj-saric-od-medunarodne-
istrage-druge-presude/.
230 Geoffrey Ramsey, A look at one Serbian kingpin’s Latin
America connections, InSight Crime, 30. maj 2012, https://
www.insightcrime.org/news/analysis/a-look-at-one-serbian-
kingpins-latin-america-connections/.
231 Bojana Jovanović i Stevan Dojčinović, Slučaj Šarić: od
međunarodne istrage do druge presude, KRIK, 4. decembar
2018, https://www.krik.rs/slucaj-saric-od-medunarodne-
istrage-druge-presude/.
232 Dana 4. Aprila 2015, Arber Čekaj pokušao je ubaci četiri
kutije kokaina u paket banana upućen Albaniji, ali su radnici
obavestili vlasti. Plan V and Organized Crime and Corruption
Reporting Project (OCCRP), El Mayor narcotraficante Albanés
hizo negocios en Ecuador, 13. decembar 2019, https://
www.planv.com.ec/investigacion/investigacion/el-mayor-
narcotraficante-albanes-hizo-negocios-ecuador.
233 Čekaj je 2015. godine pozvan da se pojavi na ekvadorskom
sudu zbog trgovine drogom. Uprkos krivičnom postupku,
Albanac je mogao da nastavi da posećuje Ekvador sve do
2018, kada je uhapšen u Nemačkoj zbog šverca najveće
pošiljke kokaina ikad zaplenjene u Albaniji.
234 Postoji mnogo primera da su vlasti zaplenile velike pošiljke
kokaina, što pokazuje razmere krijumčarenja droge
između Albanije i Latinske Amerike. Albanski državljanin
Dimitrak Harizaj osuđen je 2011. na zatvorsku kaznu zbog
trgovine drogom, nakon što je uhvaćen pri dopremanju
200 kg kokaina iz Kolumbije u Albaniju. U novembru
2013. zaplenjeno je 184 kilograma kokaina u kontejneru
namenjenom albanskoj luci Drač. U maju 2014. godine
zaplenjeno je 90 kilograma kokaina u luci Gvajakil, čija
destinacija je bila Drač. U junu 2014. godine, 250 kilograma
kokaina u kontejneru koji je dopremljen iz Ekvadora
zaplenjeno je u luci Bar, Crna Gora, što je dovelo do hapšenja
11 ljudi, uključujući albanske državljane i kosovske Albance.
88 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
Istog meseca, tokom Interpolove operacije u Ekvadoru,
Albanac Dritan Redžepi je zarobljen sa 277 kilograma kokaina
iz Gvajakila. Zarobljen je i kosovski Albanac Remzi Azemi.
U januaru 2015. albanska policija zaplenila je nešto više od
100 kilograma kokaina u mestu Džibrake, 45 kilometara od
Tirane: uhapšeno je sedam Albanaca i dva Kolumbijca. U
februaru 2018. godine policija je zaplenila 613 kilograma
kokaina u albanskoj luci Drač. U septembru 2019. godine u
luci Drač zaplenjeno je 137 kilograma kokaina iz Ekvadora.
Istog meseca u jednom selu u Brazilu zaplenjeno je 617
kilograma kokaina koji je navodno bio namenjen za transport
u Albaniju u pakovanjima sa logotipom fudbalskog kluba
Elbasan.
235 Ekvadorska vlada nije odobrila produžetak najma
Vazduhoplovne baze Manta.
236 Razgovor sa bivšim direktorom obaveštajne službe
ekvadorske vojske, Kito, 24. januar 2020.
237 Razgovor sa profesorom Latinoameričkog fakulteta
društvenih nauka (FLACSO) Fredijem Riverom.
238 Na ovu odluku se kasnije žalilo Tužilaštvo koje je istraživalo
slučaj.
239 Prema informacijama kolumbijskog Ministarstva pravde
(dobijenim putem zahteva GI uz pozivanje na slobodu
informacija), od 2000. do 2019. godine Kolumbija nije tražila
izručenje nijedne osobe iz šest zemalja zapadnog Balkana.
Kolumbijska vlada je 2019. godine zatražila izručenje jednog
lica iz Republike Srbije zbog zločina „trgovine, proizvodnje ili
prenošenja droge“, ali ime osobe i njeno državljanstvo i dalje
su zaštićeni.
240 Upravnik hacijende koji se u Guajasu susreo sa Arberom
Čekajom naveo je da Albanac savršeno govori španski.
Ekvadorski tužilac koji je sproveo nekoliko istraga u kojima
figuriraju Albanci potvrdio je da oni obično dobro govore
španski, ali pretvaraju se da ne razumeju jezik kada daju
izjavu u Javnom tužilaštvu. Vidi Organized Crime and
Corruption Reporting Project (OCCRP), This is how the
Albanian mafia operates in Ecuador.
241 „Ako osoba dolazi iz Evrope, plavokosa je, bela i govori
bilo koji drugi jezik osim engleskog ili francuskog, prosto će
smatrati da je Rus“, rekao je jedan mafijaški advokat koji je
anonimno razgovarao sa GI.
242 UNODC, World Drug Report 2019, Beč, jun 2019, https://
wdr.unodc.org/wdr2019/.
243 Christine Armario, US Report: Colombia coca production still
at record high, The Washington Times, 5. mart 2020, https://
www.washingtontimes.com/news/2020/mar/5/us-report-
colombia-coca-production-still-at-record/.
244 Leonardo Goi, Traficante bosnio relacionado con Los Urabeños
es capturado en Italia, InSight Crime, 3. maj 2017, https://
es.insightcrime.org/noticias/noticias-del-dia/traficante-
bosnio-relacionado-urabenos-capturado-italia/.
245 Ibid.
246 Ibid.
247 El Rusa je kolumbijska policija uhvatila 2016. godine u gradu
Cartago (Valje), zajedno sa još 11 optuženih za formiranje
transnacionalne kriminalne mreže koja se bavila pošiljkama
kokaina. Međutim, uspeo je da pobegne tako što je podmitio
lekare i sudske zvaničnike, kako izveštava novinska agencija
Análisis Urbano. Nimajer Rizvanovic je ponovo uhapšen u
 aprilu 2017. godine u gradu Civitavecchia u Italiji. Izručen
je Kolumbiji u avgustu iste godine, a misteriozno je pušten
na slobodu u martu 2018. Ubijen je u oktobru 2018. u
Kolumbiji, blizu Pereire, grada koji je postao raskrsnica
kartela.
248 Luis Rendueles i Vanesa Lozano, Un narco español: ‘Vamos a
tener que vender arena’, La Opinión de Murcia, 19. april 2020,
https://www.laopiniondemurcia.es/sucesos/2020/04/19/
narco-espanol-vender-arena/1108178.html.
249 Jedna od teorija je i ta da je poginuo igrajući ruski rulet; vidi
https://www.kurir.rs/crna-hronika/3440163/dve-verzije-
horor-price-ostavice-vas-bez-daha-srbin-poginuo-u-
kolumbiji-igrajuci-ruski-rulet-a-onda-je-usledio-rat
250 Serbio muerto en Meta era señalado de integrar el cartel los
Balcanes, El Tiempo, 2. april 2020, https://www.eltiempo.
com/justicia/conflicto-y-narcotrafico/serbio-muerto-en-
casa-de-exjefe-para-era-buscado-por-narcotrafico-480244.
251 Shirley Avila, Unos 23 clanes familiares acopian cocaína
para mafias serbias, Perú21, 31. mart 2018, https://peru21.
pe/lima/narcotrafico-peru-23-clanes-familiares-acopian-
cocaina-mafias-serbias-informe-401607-noticia/?ref=p21r;
and Jacqueline Fowks, El cultivo de coca en Perú se desplaza
a las fronteras con Brasil y Bolivia, El País, 28. novembar
2018, https://elpais.com/internacional/2018/11/27/
america/1543344243_444001.html.
252 Ministarstvo unutrašnjih poslova u Peruu,
#QueEllosSeCuiden, Capturan a narcotraficante buscado
por la DEA e integrante del Clan América en Cusco, 20.
septembar 2018, https://www.gob.pe/institucion/
mininter/noticias/19171-queellossecuiden-capturan-a-
narcotraficante-buscado-por-la-dea-e-integrante-del-clan-
america-en-cusco.
253 Srpski narko kartel Amerika pao na kolena zbog Bosanca:
Sprečen šverc 1,5 tone kokaina iz Perua u Belgiju, Telegraf,
9. januar 2019, https://www.telegraf.rs/english/3022272-
serbian-drug-clan-america-fell-on-its-knees-because-of-a-
bosnian-smuggling-of-15-tons-of-cocaine-from-peru-to-
belgium-prevented-photo-video
254 Videti KRIK, 14. april 2019, https://www.krik.rs/uhapsen-
veselin-raicevic-meda-bitan-clan-grupe-amerika/
255 Profil: https://www.reportingproject.net/peopleofinterest/
profil.php?profil=54
256 Serbian Court Convicts Saric of Drug Smuggling,
BalkanInsight, 10. decembar 2018.
257 Organization attributes sheet, Matthew B. Ridgway Center
for International Security Studies, Pittsburgh University.
258 Videti: NoticiasR7, 19. avgust 2018, https://noticias.r7.com/
sao-paulo/porto-do-po-pcc-e-mafiosos-dos-balcas-dividiam-
o-mesmo-doleiro-19082018; takođe videti: Portal do
Bitcoin, 19. maj 2019, https://portaldobitcoin.com/justica-
brasileira-condena-a-17-anos-de-prisao-minerador-de-
bitcoin-envolvido-com-o-pcc/.
259 Organization attributes sheet, Matthew B. Ridgway Center
for International Security Studies, Pittsburgh University.
260 Ibid.
261 Ibid.
262 Vuksan naručio 200 kilograma kokaina, Blic, 25. decembar
2004; Videti takođe Monténégro: Coke en stock au port de Bar,
Le Courrier de Balkans, 23. januar 2005.
263 Fabian Zhillia & Besfort Lamallari, Organized crime threat
assessment in Albania, Open Society Foundation.
264 Blaž Zgaga, While cocaine jet-setter Michael Dokovich
fights his extradition to Croatia, the Balkan Cartel is on the
rise, Nacional, 13. novembar 2019, https://www.nacional.
hr/while-cocaine-jet-setter-michael-dokovich-fights-his-
extradition-to-croatia-the-balkan-cartel-is-on-the-rise/.
265 Vidi BalkanInsight, 4. maj 2020, https://balkaninsight.
com/2020/05/04/montenegro-ship-sails-from-germany-
after-cocaine-bust/.
266 Blaž Zgaga, While cocaine jet-setter Michael Dokovich
fights his extradition to Croatia, the Balkan Cartel is on the
rise, Nacional, 13. novembar 2019, https://www.nacional.
hr/while-cocaine-jet-setter-michael-dokovich-fights-his-
extradition-to-croatia-the-balkan-cartel-is-on-the-rise/.
267 Crnogorske vlasti konfiskuju drogu na mornaričkom
trenažnom brodu, Reuters, 19. april 2019. https://www.
reuters.com/article/us-montenegro-drugs/montenegrin-
authorities-seize-drugs-on-navy-training-ship-
idUSKCN1RV0XQ.
268 Razgovor sa agentom kolumbijske obaveštajne službe,
Bogota, 11. februar 2020.
269 Razgovor vođen u sedištu Državnog pravobranilaštva u
Bogoti, 5. marta 2020.
270 Videti: Plan V, 15. decembar 2019, https://www.planv.com.
ec/investigacion/investigacion/asi-opera-la-mafia-albanesa-
ecuador.
271 Informe Europeo sobre Drogas 2019: Tendencias y novedades,
Oficina de Publicaciones de la Unión Europea, Luxembourg.
272 Prema nekim od poslednjih izveštaja kokain se skriva u
pošiljkama otpadnog metala i asfalta.
273 Blaž Zgaga, While cocaine jet-setter Michael Dokovich
fights his extradition to Croatia, the Balkan Cartel is on the
rise, Nacional, 13. novembar 2019, https://www.nacional.
hr/while-cocaine-jet-setter-michael-dokovich-fights-his-
extradition-to-croatia-the-balkan-cartel-is-on-the-rise/.
274 Ibid.
275 Informe Europeo sobre Drogas 2019: Tendencias y novedades,
Oficina de Publicaciones de la Unión Europea, Luxembourg.
276 Vidi BalkanInsight, 27. mart 2019, https://balkaninsight.
com/2019/03/27/romania-arrests-two-serbians-in-major-
cocaine-bust/.
277 Vidi BalkanInsight, 27. mart 2019, https://balkaninsight.
com/2019/03/27/romania-arrests-two-serbians-in-major-
cocaine-bust/.
278 Vidi BalkanInsight, 27. mart 2019, https://balkaninsight.
com/2019/03/27/romania-arrests-two-serbians-in-major-
cocaine-bust/.
279 Vidi BalkanInsight, 26. februar 2020, https://balkaninsight.
com/2020/02/26/montenegrin-crew-of-cocaine-ship-
arrested-in-caribbean/.
280 Intervju, sedište tajne policije, Bogota, 11. februar
Interview, police intelligence HQ, Bogotà, 11 February.
281 Vidi https://elcomercio.pe/lima/policiales/prenan-ninjas-
callao-droga-contenedores-puerto-video-noticia-507257-
noticia/. Među uhapšenima su Zoran Jakšić (Srbin) 2016,
David Ćufraj 2017 (Srbin rođen na Kosovu, odrastao u Bosni
I Hercegovini) I Smail Šikalo (Bosanac) uhapšen 2019.
282 Još trojica članova posade koji su uhapšeni su takođe
Crnogorci.
BELEŠKE 89
 283 Annie Todd, US: 16.5 tons of cocaine seized in historic
bust, OCCRP, 19. jun 2019, https://www.occrp.org/en/
daily/10004-us-16-5-tons-of-cocaine-seized-in-historic-
bust.
284 Jeremy Roebuck, Two charged in 16-ton, $1B Philly port
cocaine bust, ‘one of largest seizures in U.S. history’, The
Philadelphia Inquirer, 18. jun 2019, https://www.inquirer.
com/news/cocaine-seized-philly-port-drug-bust-cargo-ship-
customs-and-border-protection-20190618.html; Vidi takođe
https://www.wsj.com/articles/inside-shippings-record-
cocaine-bust-11563960604.
285 Vidi InsightCrime, https://es.insightcrime.org/noticias/
noticias-del-dia/redada-en-europa-apunta-a-uruguay-como-
punto-de-transito-de-cocaina/
286 Blizu 62 tone kokaina su zaplenjene u Belgiji 2019, od
čega je 10.5 tona stiglo iz Ekvadora; vidi https://www.
eluniverso.com/noticias/2020/01/08/nota/7681320/cerca-
62-toneladas-cocaina-se-incautaron-belgica-2019-105-
toneladas.
287 Ibid.
288 Telefonski intervju sa Rikardom Kamačom, stručnjakom i
konsultantom za bezbednost, 20. februara 2020.
289 Intervju sa poručnikom Marijom Pazminom, bivšim direktorm
vojne obaveštajne službe Ekvadora, 24. januar 2020.
290 Telefonski intervju sa Rikardom Kamačom, 20. februara
2020.
291 El misterioso albanés detrás de nuevo ‘narcovuelo’ de Colombia
a Madrid, El Comercio, 6 May 2018; Saisie de cocaïne à
Bayonne: les coulisses de l’opération B-52, Le Parisien, 3.
decembar 2016; Gironde: Plus d’une tonne de cocaïne saisie,
23 personnes interpellées, 20 Minutes, 20. novembar 2017.
292 Videti: RCN Radio, https://www.rcnradio.com/judicial/cayo-
en-espana-otro-cargamento-de-cocaina-procedente-de-
colombia.
293 Blaž Zgaga, While cocaine jet-setter Michael Dokovich
fights his extradition to Croatia, the Balkan Cartel is on the
rise, Nacional, 13. novembar 2019, https://www.nacional.
hr/while-cocaine-jet-setter-michael-dokovich-fights-his-
extradition-to-croatia-the-balkan-cartel-is-on-the-rise.
294 Ibid.
295 Balkan cartel trafficking cocaine around the globe in
private planes busted, EUROPOL, 25. jul 2019, https://
www.europol.europa.eu/newsroom/news/balkan-cartel-
trafficking-cocaine-around-globe-in-private-planes-busted.
296 Incautan récord en España de 8,7 toneladas de cocaína llegada
de Colombia, France 24, 25. april 2018.
297 Videti: Safe Communities Portugal, https://www.
safecommunitiesportugal.com/judicial-police-carries-the-
largest-seizure-of-cocaine-ever-in-the-azores-and-holds-
five-men-%E2%80%93-street-value-around-euros-300-
million/.
298 Interceptado un narcovelero con 797 kilos de cocaína,2
September 2019, El Día, https://www.eldia.es/multimedia/
fotos/sucesos/2019-09-02-167530-interceptado-
narcovelero-kilos-cocaina.html.
299 Videti: https://www.minfor.gov.gy/featured/guyana-and-
albania-sign-visa-waiver-mou/
90 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA
300 Mark Townsend, Kings of cocaine: How the Albanian mafia
seized control of the UK drugs trade, The Guardian, 13.
januar 2019, https://www.theguardian.com/world/2019/
jan/13/kings-of-cocaine-albanian-mafia-uk-drugs-crime.
301 Kate Lyons, The new drug highway: Pacific islands at centre
of cocaine trafficking boom, The Guardian, 24. jun 2019,
https://www.theguardian.com/world/2019/jun/24/the-
new-drug-highway-pacific-islands-at-centre-of-cocaine-
trafficking-boom.
302 Benn Bathgate, Big jail terms for country’s largest ever
cocaine haul, Stuff, 5. februar 2020, https://www.stuff.co.nz/
national/119226504/big-jail-terms-for-countrys-largest-
ever-cocaine-haul.
303 Australian criminals created global drug cartel: Report,
Business Standard, 1. jun 2015, https://www.business-
standard.com/article/news-ians/australian-criminals-created-
global-drug-cartel-report-115060100793_1.html.
304 Australijska kriminalna obaveštajna služba, imejl, 29. april
2020.
305 Joshua Robertson, Alleged former bikie extradited from
Serbia to Australia over Brisbane murder, The Guardian,
12. amj 2016, https://www.theguardian.com/australia-
news/2016/may/12/alleged-former-bikie-extradited-from-
serbia-australia-over.
306 Ava Benny-Morrison, Police link slain Balkan criminal to
Melbourne organised crime figure, The Sydney Morning
Herald, 10. decembar 2015, https://www.smh.com.au/
national/nsw/police-link-slain-balkan-criminal-to-melbourne-
organised-crime-figure-20151209-gljqkn.html.
307 Nick Ralston, Goran Nikolovski was ‘lured’ to his death:
police, Illawarra Mercury, 14. jul 2017, https://www.
illawarramercury.com.au/story/4791200/closing-in-police-
now-say-goran-nikolovski-was-lured-to-his-death/.
308 David Murray, Operation Warrior: the inside story of the
defeat of Daniel Kalaja’s huge drugs empire, The Sunday
Mail, 4. novembar 2012, https://www.couriermail.com.au/
news/queensland/operation-warrior-the-inside-story-of-
the-defeat-of-daniel-kalajas-huge-drugs-empire/news-story/
cc2ceedaface2083a47e94c0025538f5.
309 Peter Jean, Adelaide gangster Leonard Gjeka deported to his
native Albania, The Advertiser, 31. decembar 2014, https://
www.adelaidenow.com.au/news/south-australia/adelaide-
gangster-leonard-gjeka-deported-to-his-native-albania/
news-story/f18b6cc9bcbbfbb421af476c42955fdf.
310 Global Initiative Against Transnational Organized Crime,
Hotspots of Organized Crime in the Western Balkans, maj
2019, https://globalinitiative.net/oc-western-balkans/.
311 Evropski monitoring centar za drogu i zavisnost od droga,
Procena o uticaju albanskih organizovanih kriminalnih grupa
u trgovini drogom u Evropskoj uniji: Karakteristike, uloge i
nivo uticaja, 2019.
312 Videti: Tim Judah, Yugoslavia is dead, long live the
Yugosphere, LSEE – research on South Eastern Europe,
novembar 2009.
313 Videti: OCCRP, https://www.occrp.org/en/
investigations/503-naser-kelmendi-from-kosovo-inmate-
to-sarajevo-businessman. Keljmendi je počeo da se bavi
 kriminalom 1980. švercujući tekstil i zlato iz Turske na
Kosovo. Zatim se njegova organizacija razvila tokom
embarga, koji su UN uvele tadašnjoj Jugoslaviji devedestih,
a gde je njegova kriminalna grupa švercovala naftu, duvan,
drogu a kasnije i oružje za vreme rata na Kosovu. Zbog
trgovine drogom 2008., Keljmendi skreće na sebe pažnju
policije
314 Videti: BalkanInsight, https://balkaninsight.
com/2018/02/01/naser-kelmendi-verdict-02-01-2018/
315 Od 2013. godine, kada je reč o stanovnicima Kosova,
pristup Internetu iznosi 84,8% kad su domaćinstva u pitanju,
odnosno 76,6% po broju korisnika i sličan je proseku u
EU. Ogroman pristup internetu stvorio je plodno tlo da se
tehnološki kriminal sve više razvije. Prema rečima jednog
kosovskog stručnjaka, tehnološki kriminal je jedna od
„najbrže rastućih kriminalnih radnji i stvarna pretnja“ od
2010. Ono što odlikuje ovu vrstu kriminala je to što većina
počinilaca živi van Kosova. Na vrhu liste Albanaca sa Kosova
koji su umešani u tehnološki krimina nalazi se Ardit Ferizi iz
Đakova, grada u regionu Dukađin na Kosovu. Imao je samo
19 godina kada je uhapšen zbog tehnološkog kriminala
koi je počinio u ime ISIS-a 2016. Drugi je slučaj Besarta
Hodže, 25, i Liridona Muslijua, 26 godina. U februaru 2018.
Ministarstvo pravde SAD-a podiglo je optužnicu protiv 36
osumnjičenih i zatražilo izručenje Hodže i Musljiua sa Kosova
zbog navodnih uloga u međunarodnoj kriminalnoj organizaciji
odgovornoj za gubitke od preko 530 miliona dolara, kao
posledica tehnološkog kriminala. Oni su prikupili dokaze da
je ova grupa nasamarila milione u svih 50 država SAD kao
i širom sveta, zahvaljujući jednom od najvećih poduhvata
iz oblasti tehnološkog kriminala koji je Ministarstvo pravde
SAD-a izvelo. Oko 13 optuženih uhapšeno je u Sjedinjenim
Državama i još šest zemalja: Australiji, Velikoj Britaniji,
Francuskoj, Italiji, Kosovu i Srbiji.
316 European Monitoring Centre for Drugs and Drug
Addiction, An assessment of the extent of Albanian(-
speaking) organised crime groups involved in drug supply
in the European Union: Characteristics, role and the
level of influence, 2019, str. 13, http://www.emcdda.
europa.eu/system/files/attachments/12102/EDMR2019_
BackgroundReport_AlbanianSpeakingOCGs.pdf.
317 Balkanweb, 700 kg kokainë nga Ekuadori drejt Shqipërisë/
Media greke zbardh skemën: U zbulua nga një telefonatë
anonime. Kush ishin porositësit, 8 October 2019, https://
www.balkanweb.com/700-kg-kokaine-nga-ekuadori-drejt-
shqiperise-media-greke-zbardh-skemen-u-zbulua-nga-nje-
telefonate-anonime-kush-ishin-porositesit/.
318 Ovu operaciju je predvodila Crna Gora, a podržale su je
EUROPOL, kao i organi sprovođenja zakona iz Austrije,
Hrvatske, Francuske, Portugala, Srbije i Slovenije.
319 INTERPOL, Balkans: Operation Theseus busts human
trafficking and migrant smuggling rings, 22. januar 2020,
https://www.interpol.int/News-and-Events/News/2020/
Balkans-Operation-Theseus-busts-human-trafficking-and-
migrant-smuggling-rings.
320 Na Interpolovoj listi 381 natraženijih kriminalaca, 160 su
Albanci.
BELEŠKE 91
 GLOBALNA INICIJATIVA
Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala
je globalna mreža koji čini više od 400 eksperata širom sveta.
Globalna inicijativa omogućava platformu za promociju šire debate
i inovativnog pristupa kao sastavnih delova inkluzivne globalne
strategije protiv organizovanog kriminala.

www. globalinitiative.net

92 TRANSNACIONALNA HOBOTNICA