Агамемнон – Атрејев син; краљ у Микени; врховни вођа ахејске војске; жена му је Клитеместра, а

син Орест
Ајант – после Ахилеја је најхрабрији ахејски јунак
Андромаха – Хекторова жена
Ахилеј – син краља пелеја и богиње тетиде; краљ Мирмидонаца
Диомед – краљ у Аргу; један од највећих јунака у ахејској војсци
Енеја – син Афродите; један од главних јунака у тројанској војсци
Парид, Парис, Александар – Пријамов син, а Хекторов брат; због његове отмице Хелене почиње
Тројански рат; Хектор на самрти прориче да ће убити Ахилеја уз Аполонову помоћ
Касандра – најлепша Пријамова ћерка; после освајања Троје Агамемнон је води у Микену (11,
Одисеја)
Калахант – ахејски врач и пророк
Ликаон – син Пријама; убио га Ахилеј
Менелај – Атрејев син; Агамемнонов брат; муж лепе Хелене коју је одвео Парид
Мирмидонци – ахејско племе којим је владао Ахилеј
Микена – Агамемнонова престоница
Нестор – стар, мудар, речит
Одисеј – Лаертов син; један од првих ахејских јунака због храбрости, мудорости, довитљивости
Пријам – тројански краљ; има 50 синова и 12 ћерки; права жена му је Хекаба са којом има Хектора
Хелена – ћерка Зевса и Леде; Менелајева жена

ГРЧКИ ПАНТЕОН
АРЕЈ, АРЕС (Марс) – Зевсов и Херин најстарији син; бог крвожедног рата
АПОЛОН (ФЕБ) – Зевсов и летин син; Артемидин брат близанац; бог мушке лепоте, стреличарства,
пророштва, медицине, светлости и сунца
АРТЕМИДА (Дијана) – Зевсова и Летина ћерка; Аполона сестра близнакиња; богиња лова,
невиности и чедности
АТЕНА (Минерва)– богиња мудрости, праведног рата
АФРОДИТА (Венера) – ћерка зевса и Дионе; богиња лепоте и љубави; Енејина мајка; уз њену
помоћ је Парид одвео Хелену
ДИВ, ЗЕВС (Јупитер) – бог неба, муње, грома
ДИОНИС – син Зевса и Семеле; бог вина
ЕРИДА – богиња неслоге, свађе и борбе; Арејевеа пратиља у борби
ИРИДА – персонификација дуге која везује небо и земљу; богиња која носи поруке боговима или
људима (гласница богова)
ПЕРСЕФОНА – ћерка Зевса и Деметре; краљица подземног света
ПОСЕЈДОН – син Крона и Реје; брат Зевса и Хада
ТЕТИДА – морка богиња; мајка Ахилеја
ХЕРМИЈА, ХЕРМЕС (Меркур) – син Зевса и Маје; гласник богова, заштитник путника; прати душе
мртвих у Хад
ХЕФЕСТ (Вулкан) – бог ковач, ватре; хроми бог; отац Зевс га је бацио с Олимпа јер је ослободио
своју мајку Херу
ХАД (Плутон) – син Крона и Реје; рођени брат Зеса и Посејдона; бог подземља
ХЕРА (Јунона) – Зевсова жена и сестра; богиња брака

САДРЖАЈ И КОМПОЗИЦИЈА ИЛИЈАДЕ

- почиње инвокацијом „Гнев ми, богињо певај, Ахилеја, Пелеју сина, злосрећни, штоно Ахејце у
хиљаде ували јада...“ и тиме јој је обележена тема, а то је Ахилејев гнев/срџба
- назив Илијада јер су се борбе водиле око града Илија (Троје)
- написана је у хексаметру (стих од 6 стопа: 5 дактила + трохеј/спондеј); има 15696 хексаметара
- подељена је на 24 дела/певања према грчком алфабету; подела је извршена спољашње (певање
не сме да има више од 1000 стихова), а неки делови су растављени у 2 певања иако чине целину
(Хера заводи Дива, 14. и 15.); најдуже певање је Диомедово одликовање (5.); не зна се тачно ко је
Илијаду тако поделио, али се мисли да је то био александријски филолог Зенодот
- опева Ахилејев гнев и његове последице све до Хекторове сахране
- догађаји који се описују се дешавају у 10ој години Тројанског рата; трају 51 (Тома Маретић) или
49 (Зенодот) дана; догађаји који су дали повод за избијање рата и који су се десили пре радње
Илијаде наводе се само успут у неким певањима, али се спомињу и догађаји који ће се десити
после оних у Илијади (Ахилејева смрт, пад Троје, Енејино владање Тројом)
- према садржају се разликују 4 дела:
1) увод; Ахилеј се разгневио јер му је Агамемнон отео Брисејиду, па неће више Ахејцима да
помаже у борби; његова мајка Тетида се жали Зевсу за неправду која је учињена Ахилеју, а Зевс
обећава да ће му помоћи
2) 2.-18.; ахејске борбе с Тројанцима док се Ахилеј гневи. Одсутношћу јунака покрећу се
дешавања. 3 борбе:
Парид и Менелај
Тројанци доминирају над Ахејцима
Патрокло
Патрокловом смрћу се мења тон у Илијади
3) 18.-23.; Ахилеј се помирио с Агамемноном и враћа се у борбу с оружјем које му је сковао Хефест
на Тетидину молбу
4та борба – боре се богови
4) Пријам откупљује Хектора; завршава се примерјем, сахраном и почастима Хектору
- композиција – савршенство композиције; јединствена, пуна епске драматичности, проста (нема
препознавања између Ахилеја и Агамемнона у главном сукобу и између Ахилеја и Хектора у
споредном који је настао из првог, као у Одисеји нпр; има споредно препознавање између
Диомеда и Глаука; али има обрт – Патроклова смрт, па онда Хекторова
радња - цела и завршена, ништа не може да се одузима и премеће, као једно живо биће је
(Аристотел)
- сва радња се дешава око Ахилејевог гнева и као његова узрочно-последична веза
- пуна је трпњи због смрти Патроклове, Хекторове, слика борби...; пуна патњи

ПРЕПОЗНАВАЊЕ – место у трагедији где долази до обрта незнања у знање; тренутак када при
сусрету сваки јунак зна прави идентитет оног другог; може бити једнострано (један је свестан
идентитета оног другог) или обострано (оба јунака истовремено долазе до истине)
може бити и део епа, као у Одисеји, и тада су постпци ретардације
ПЕРИПЕТИЈА, ОБРТ – нагли обрт у радњи трагедије; драмска ситуација у којој се јунак налази се
преокреће у потпуну супротности и одвија се према законима вероватноће и нужности; чини се да
јунакова судбина иде у повољном правцу, али се изненада испоставља да се ради о нечему
супротном
ИНВОКАЦИЈА – врста иницијалне формуле, карактеристична за епску поезију; песников позив
музи или божанству од кога тражи инспирацију за стварање дела; карактеристична је за античку
књижевност

САДРЖАЈ И КОМПОЗИЦИЈА ОДИСЕЈЕ

- добила име по Одисеју, који се одмах назначава у првом стиху
- има 12103 хексаметра, обимом је мања од Илијаде, а дели се као и Илијада на 24 књиге које се
обележавају словима хеленског алфабета
- описује како се Одисеј, вођа Итачана у Тројанском рату, после разарања Троје потуцао по свету
10 година, а за то време су просци његове жене Пенелопе трошили његову имовину, а како се
Одисеј после 20 година (10 година рата+10 година лутања) вратио кући и осветио просцима
- радња траје 40 дана, не рачунајући наравно лутања која је Одисеј причао Алкиноју за столом која
су трајала 10 година
- поред радње која се врши у Одисеји, спомињу се и догађаји пре ње: градња тројанског коња,
свађа због Ахилејевог оружја, Ахилејева смрт, ухођење у Троји...
догађаји после оних у Одисеји прориче Тиресија – каква ће га смрт наћи у старости
- композиција је јединствена, али преплетена. Уместо трпњи и борби више домонира цртање
карактера Одисеја и Пенелопе, а мало је трпњи (смрт просаца) и сукоба (Одисеј и просци, Одисеј и
родбина просаца), али има много препознавања: Одисеј и Алкиној, Одисеј и Телемах, Одисеј и
Аргос, Одисеј и Еуриклија, Одисеј и Еумеј, Одисеј и Пенелопа, Одисеј и Лаерт, па је зато радња
преплетена. Али, иако је радња преплетена, ипак је једна јер је јединствена: прегледна од почетка
до краја, и сва се креће око Одисејевог повратка пуна епске драматичности
- могу се разликовати 4 дела:
1) Одисеја нема кући. Он је код нимфе Калипсе на острву Огигији, а душа му чезне за завичајем и
женом, док се на Итаци Пенелопини просци свакодневно госте и бахато троше имање. Богови
одлучују повратак Одисеја и тако почиње радња овог епа. Атена подстиче Телемаха који сазива
скупштину Итачана где се жали јер му се кућа срамоти, а благо троши, па креће код Нестора у Пил
и код Менелаја у Спарту да покуша да сазна где му је отац јер су се они недавно вратили с пута.
2) Одисеј се враћа. Калипса пушта Одисеја по наређењу богова, помаже му око градња чамца и
испраћа га на пут, али 18ти дан пловидбе га је спазио Посејдон који је послао буру и разорио му
лађу, љут јер је Одисеј убио његовог сина Киклопа Полифема. Одисеј се спасава уз помоћ богиње
Леукотеје и долази до Феачана који га љубазно дочекују. Код краља Алкиноја Одисеј прича шта је
све доживео током својих лутања: код Киконаца, Лотофага, Киклопа, код Еола, Лестригонаца,
Кирке, у Хаду, код Сирена, Скиле и Харбиде, код Хелија и на крају код Калипсе. Феачани га
превозе на Итаку
3) Одисеј смишља освету. Долази на Итаку, а Атена га прерушава у просјака. Иде код свињара
Еумеја, верног друга, који му прича шта се све збива на двору. Еумеј не верује просјаку да ће
Одисеј да се врати, али га задржава у гостима. Телемах се враћа с пута и долази код Еумеја где му
се Одисеј разоткива у једном трену док Еумеј није ту. Они кују план око освете просцима. Одлази у
свој дом, опет прерушен као просјак, а ту га вређају, гађају, а с Иром долази у сукоб. Одисеј остаје
насамо с Пенелопом, али јој се још увек не одаје да га њена радост не изда случајно. Кући га је
препознао стари пас Аргос који је од среће умро кад га је видео, а касније га препознаје и стара
дадиља Еуриклија која га препозна по ожиљку перући му ноге.
4) Одисеј се свети. Пенелопа изјављује да ће се удати за оног који успе да с Одисејевим луком
баци стрелу кроз 12 секира, али ниједан није могао да затегне ни лук. На Телемахову и
Пенелопину жељу, покушава и Одисеј и успе. Пошто му је лик био у руци, открио се просцима и
кренуо да их убија. На крају се открива и Пенелопи која закључује да је то он због неких само
њима тајних знакова. Одлази код оца Лаерта и њему се показује. Родбина неких просаца се
побунила, али се сви помирише. Одисеја се завршава идејом помирења и примерја, као и
Илијада.

ТЕХНИКЕ
- украсни епитети: сребролуки Аполон, досетљиви Одисеј, грлати Диомед, брзоноги Ахилеј,
сјајношлемац Хектор, белорука Хера, слаткореки Нестор; лепогриви коњи, многошумно море,
леполика ћерка, злогуки врач
украсни придеви се често понављају и то највише служи да се пажња читалаца одмори; код
Хомера има имена богова и богиња, јунака и жена, географска имена имају сталне епитете
- форумуле које се за исте догађаје и ситуације стално понављају... неки стих се нпр понавља на
више места
- типични бројеви: 3, 7, 9, 12, 100
Ахилеј убио 7 браће Андромахи, 7 година је Одисеј код Калипсе, 3 града су Хери најмилија
(Микена, Спарта, Арг), Агамемнон има 3 ћерке, Ахилеј 3 пута јури Хектора око зида и 3 пута га вуче
око Патрокловог гроба
- нечије речи се сасвим исто или приближно понављају даље у тексту где за то има прилике
- употребљава се управни говор у најобилнијој мери (скоро половина у Илијади је управни говор,
а у Одисеји више од 2/3), који су понекад јако велики (у Илијади Феников, Несторов, Ахилејев)
Неуправни говор је јако редак. Све то оживљава приповедање и без толиог управног говора би све
било укочено, суво, неприродно, без правог живота
- излажење из епске објективности и неутралности тј. песник заборавља своју улогу песника, па
говори о себи обраћајући се Музама нпр... а понекад Хомер нешто сам себе пита и сам себи
одговара
- поређења (Ајант чува Патроклово тело као лавица лавиће, Аполон руши ахејски зид као дете
кућицу од песка, Ахилеј се жалости као отац над сином који је умро после женидбе кад спаљује
Патрокла, Ахилеј кори Патрокла кад плаче да је као девојчица, кретање Ахејаца као огањ који хара
шуму, Тројанци који иду за Енејом као овце за овном предводником
- епски описи – мегдани Парида и Менелаја, Хектора и Ајанта, Ахилеја и Енеје, Ахилеја и Хектора,
Патрокла и Сарпедона; смрт (Хектора)
- реалистичност призора из борбе (нпр. ударио га каменом у ногу)
- опис женске лепоте – не описује цело женско тело, већ истиче само поједине црте: витки стас
Наусикајин
- његови јунаци с еобраћају коњима као разумним бићима и ови их разумеју
- однос мушкараца према жени (социјално стање друштва)

БОЖАНСКИ СВЕТ
- богови на олимпу су пројекција већа које састављају старешине према осталим члановима,
огледало особина и страсти грчког народа. тај однос врховног бога према осталима може се
засновати на правди и на неправди
- вечито млади и свежи, на олимпу су и нису изложени никаквом потресу, окружени лепотом, са
својих златних столица посматрају људски свет као позоришну игру, једући амбрзију и пијући
нектар; са својим боговским већем и са широм скупштином (речни богови и нимфе) олимп је
слика народне скупштине коју понекад узнемири бунтовни Посејдонов говор; сви они чине једну
хијерархијску заједницу на чијем је врху Зевс тј. Див који њоме управља, као што су старешине
управљале својим племеном
- Зевс није ни на тројанској ни на ахејској страни већ се само стара да се судбина изврши; он је
врховни бог, годподар целог света, бог громова и муње
осим њега олимпском пантеону припадају и: Зевсова жена Хера (ахејци), његова ћерка Атена
(тројанци), Зевсов син Аполон (тројанци), Артемида која је Аполонова сестра близнакињ, Атена
(тројанци), Зевсов и Херин син Ареј (тројанци), Афродита (тројанци), Зевсов син Хермес, син Зесва
и Хере Хефест (ахејци), Посејдон (ахејци)
- богови имају бесмртност и моћ, али нису морално узвишенији од људи
- често се не слажу међу собом; свесни су свог положаја и користе своју моћ и у добру и у злу па се
здружују с јунацима које воле па им помажу
- човек је одан поговима, побожан, па им стално приноси жртве и одаје молитве, али и из
практичних разлога јер ће „бог услишити оног ко њихове беседе слуша“
- владавина олимпских богова је произвољна
- човеколике особине богова, фриволне (раскалашне) и бурлексне сцене – хера заводи дива,
демодокова песма о афродитиној прељуби с арејем