Ona je kod sebe imala tri ili četiri sorte pečuraka, od kojih je jedna bila vrganj.

Ja sam od nje
uzeo vrganje - kazao je Dušan Andrić, navodeći da se razume u 10–15 vrsta i da uvek uzima
samo one koje poznaje.

Tada je na šabačkoj pijaci bilo još prodavaca gljiva, ističe i dodaje da je tog jutra on kod bake
zatekao veliku količinu, budući da je došao rano izjutra. Andrić napominje da je
sedamdesetogodišnja žena tog dana u rukama držala zelenu pupavku za dršku.

– Ona je u rukama držala tu zelenu pupavku, onako za dršku, a ja sam joj rekao: “Alo, gospođo,
ta je otrovna!” Ona me je samo bledo gledala, meni se činilo da ona ne zna. Pretpostavljam, nije
razumela. Samo je ćutala – istakao je Dušan začuđen njenim izostankom reakcije.

Dodaje i da mu je njeno ćutanje bilo veoma neobično, jer bi on, kako kaže, da mu neko ukaže
na to da prodaje nejestivu i opasnu hranu, sigurno odreagovao na neki način, što podgreva
sumnje da ona nije bila sigurna šta prodaje. Dušan kaže da je nudila gljive u plastičnim
posudama, nekoliko njih, ali da one, u trenutku kada je on kupovao, nisu bile izlomljene.

– U posudama koje su joj stajale imala je 3-4 vrste. Imala je jednu narandžasto-crvenu, ona
kaže da je lisičarka, ali to nije bila lisičarka, video sam da pušta mleko. Ja od takvih bežim, jer
sam imao loše iskustvo – navodi Andrić.

Šapčanin ističe da je među njima prepoznao i sunčanicu i zeku.

– Znao sam da nije lisičarka, jer ona ne postoji u ovo vreme. One rastu početkom leta. Ona je
prepoznatljiva. Ima kao neki temelj u zemlji, zelenkasta je! Nikad te gljive ne bih uzeo - rekao je
i dodao da je siguran da je video zelenu pupavku.

“Mislim da sam video ženu koja je umrla”

Tog jutra, priča Andrić, moguće da se susreo sa ženom koja je kasnije preminula od posledica
trovanja