МАЛИ

МИСИОНАР
Свети Владика Николај
О ПРЕОБРАЖЕЊУ
ГОСПОДЊЕМ

2
Манастир С в е т и С т е ф а н
Београд, 2011.
 ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДА БОГА
И СПАСА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА

Т реће године Своје проpоведи на земљи

Господ Исус чешће говораше ученицима
Својим о блиском страдању Своме, но и уједно
о слави Својој после страдања на крсту. Да не би
предстојеће страдање Његово сасвим раслабило
ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри,
хтеде им пре страдања показати делимично славу
Своју божанску. Зато узевши собом Петра, Јакова
и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту
се преобрази пред њима. И засија се лице његово
као сунце а хаљине његове посташе свијетле као
снијег. И поставише се покрај њега Мојсеј и Илија,
велики старозаветни пророци. И видеше ученици
и удивише се. И рече Петар, Господе, добро нам је
овде бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице
(колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.
Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и
Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике и
дође глас из облака: ово је Син мој љубазни, који
3
је по мојој вољи, њега послушајте. Овај глас кад
чуше ученици падоше ничице на земљу као мртви,
и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не
приђе и не рече им: устаните и не бојте се. Зашто
Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све?
Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу
Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ
не хте оставити под гором, да не би тиме издајник
правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори
а не у долини? Да би нас научио двема врлинама:
трудољубљу и богомислију. Јер пењање на
висину захтева труд, а висина представља висину
мисли наших, то јест богомислије. Зашто се
преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву
и богомислије него дан, и јер ноћ скрива тамом
сву земаљску красоту а открива красоту звезданог
неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се
разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од
пророка, Илија, Јеремија, или неки други – за то се
Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј
и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ
много пута показао божанску природу Своју. То
виђење Божанства његовог и слушање небеског
сведочанства о њему као Сину Божијем требало је
да послужи ученицима у дане страдања Господњег,
на укрепљење непоколебљиве вере у њега и његову
крајњу победу.
4
 О ПРЕОБРАЖЕЊУ ГОСПОДЊЕМ

М удрост Божја, браћо, учи нас не сaмо

речима него и ћутањем. И често наука
коју нам мудрост Божија даје кроз ћутање, јаче се
урезује у наша срца од свих речи.
Христос – Божија Премудрост – рађа се
у пећини Витлејемској, бежи у Мисир испред
ножа Иродова, ради као дрводеља у Назарету,
крштава се на Јордану, искушава се од демона на
Гори Искушења, преображава се на високој Гори
Таворској, стоји пред неправедним судијама и
прима ударце и понижења, виси на крсту, устаје
из гроба – и ћути; у свима овим случајевима ћути.
Али то Његово ћутање пружа нам науку велику,
науку слатку, која се назива науком духовном.
1. Ћутање у пећини Витлејемској, учи нас да кад
се и ми смиримо и понизимо до праха земаљскога и
љубави према Господу као што се смирио и понизио
Он из љубави према нама, онда се у пећини нашег
5
тела при дубоком ћутању наше душе рађа нови
човек, коме се радују ангели и људи.
2. Ћутање при бегству у Мисир испред ножа
Иродова, учи нас да и ми треба ћутке да бежимо од
зла а говоримо добро. Ћутљиво и кротко повлачење
из друштва свађалица, пијанаца, хулитеља и
убица, и молитва за ове, више ће користити и
нама и њима него све препреке, сва надвикивања и
надклицавања.
3. Дугогодишње ћутање Господа као
дрводеље у Назарету учи нас двојако: прво, да је
поштен занатлија бољи од непоштена кнеза, и да
поштеним напором треба себе да издржавамо у
овоме животу; друго, да нико не треба да жури пре
времена да буде учитељ других, но нека ради свој
посао са непрестаним молитвама и размишљањем
о Богу, докле га Дух Божји не покрене да отвори
уста своја и другима даје савете.
4. Ћутање Господа при крштењу на Јордану
учи нас, да ми треба ћутке да подносимо умирање
старог грешног човека у себи и да са смерношћу
допуштамо благодат Божија да нас омива од греха
и ствара у нама новог човека, Христу сличног и
Богу угодног.
5. Ћутање Његово на Гори Искушења за
време четрдесетодневног поста и молитве и борбе
6
са ђаволом, учи нас много и много. Кад имамо
искушења, то значи да се демонска сила по
Божјем допуштењу зауспила у живот наш, а овај
демонски род ничим се не побеђује до молитвом
и постом. А молитва и пост губе од своје силе, ако
нису скопчани са ћутањем.
6. И на високој Гори Таворској, Господ је
ћутао, док се преображавао и преображен показивао
изабраним ученицима својим. И ученици су видели
божанску славу Његову и пали од страха. То нас
учи, да се и ми нити можемо преобразити нити
видети славу божанства Христова, док се духом
не уздигнемо високо, високо од овога трулежнога
света и са велике висине не будемо у притајеном
ћутању посматрали славу Божију.
7. Ћутао је Господ и у страшним страдањима
својим. За све време понижења пре Крста и мучења
на крсту једва је проговорио само неколико речи, и
то најнужнијих, не да олакша Себи но да нас научи.
Његово достојанствено ћутање у страдањима и на
мукама – не учи ли и нас, да крст свој треба да
сносимо мирно и ћутљиво, знајући да Бог гледа и
с надом да Он неће дозволити да страдамо више
него што можемо.
8. И васкрсли Господ ћутао је и није одмах
објављивао славно васкрсење своје нити се коме
7
јављао све док ангели свети, Његови војници, нису
јавили о победи Цара својега. Није ли ово велики
наук свима службеницима Христовим да и у
највећим победама својим и при највећим успесима,
треба да се држе кротко и смерно, без охолости и
самовеличања.
Народ је рекао, да је ћутање злато. Ових осам
великих ћутања Христових стоји као осам златних
стубова храма науке Његове. Ћутање Витлејемско,
ћутање Мисирско, ћутање Назаретско, ћутање
Јорданско, ћутање Четрдесетодневно, ћутање
Таворско, ћутање Крсно и ћутање Васкршње. Зашто
је Господ ћутао при овим великим догађајима у
животу своме? Просто зато што су ти догађаји
јасно говорили сами собом. И још зато што кад
је он ћутао други су говорили и сведочили о њему,
место њега. Говорили су ангели и људи, говорили
су и сами демони, сведочили су живи и умрли,
сведочио је сам Отац Небески и Дух свети, говорила
је земља потресом, и сунце помрачењем и камење
распадањем, причали су пријатељи и непријатељи
Његови, описали свети Јеванђелисти и Апостоли.
Небо и Земља и сва природа брујали су о ономе што
је Он печатио својим ћутањем.
О браћо моја, велика је моћ хришћанског
ћутања. Ја кажем Хришћанског ћутања а не
8
обичног ћутања при коме душа може бити колебана
разним ништавним грешним мислима као и језик
ништавним и празним говорењем. Хришћанско
ћутање означава мир у души, у којој Христос влада.
Кад су уста затворена а душа прикована за Христа
као Христос за Крст, прикована свим мислима,
свим жељама својим за Христа слаткога, онда је
то Хришћанско ћутање. Од таквог ћутања душа
се снажи, просветљава, препорађа, преображава
и оживљава. С таквим Хришћанским ћутањем
успењимо се и ми данас духом на високу гору
Таворску и посмотримо оно што су апостоли
посматрали најпре са страхом и трепетом а после
са насладом неисказаном.
Они од вас који су били на хаџилуку у Св.
Земљи живо се сећају Горе Тавора. Падине Тавора
су кршне и мршаве, покривене каменом и ситном
травицом. Али врх његов је једна дивна и плодна
висораван. На тој висоравни расте огромно дрвеће,
маслине, разноврсно воће, виногради, поврће и
цвеће. Као да је сам Господ благословио то место
свога светога Преображења богатим богатством.
Као да је хтео, да и то изненадно обиље прорашћа
и зеленила буде уморном путнику сведок да се
над тим местом отворило небо и показало свој
сјај смртним људима. Ту је храм Преображења,
9
подигнут прво од Светога Цара Константина, а
у најновије време обновљен од једног Србина
калуђера. По предању тај храм је подигнут на оном
месту, где се Господ Преобразио. О, каква милина
обузима човека кад у ћутању стоји пред тим
храмом и мисли о Преображењу. Пред Духовним
видом ишчезава тај камени храм и на место њега
појављује се Господ Исус. Он најпре стоји на
молитви док три ученика његова, заморени од
пењања уз брдо бивају савладани сном. То су она
иста три ученика, који ће доцније у Гетсиманији
спавати када се Господ опет буде молио. Но у
Гетсиманији при пробуђењу иза сна видеће човека
који се предаје немоћним људима на смрт, а овде
при пробуђењу они су видели Бога. Тамо је поток
и низина нижа од Јерусалима, а овде планина,
висина, виша од свих градова и обиталишта
људских у Израиљу. Тамо се Спаситељ света јавља
као човек, овде као Бог. Тамо с Његовог лица лије
се крвав зној а хаљине његове тамне и прашином
упрашене при клечању на молитви; а овде лице се
Његово сија као пламен огњени, а хаљине блистају
у белини бељој од снега. Тамо ноћ а овде дан. Тамо
пандури јеврејски носе запаљене лучеве да осветле
ноћ, а овде светлост божанска зрачи из Господа
и чини сунце излишним. Тамо Јуда приступи да
10
веже Господа, а овде се јављају Мојсије и Илија
да Га дворе и да Му служе. Тамо се Он показује
у понижењу а овде у слави као Господар живих
и мртвих. Тамо се открива Његова смртност као
човека, а овде бесмртност Божијег Праведника.
Тамо силази Ангел Божији да Га теши, а овде Бог
Отац сведочи о Њему: Ово је син мој љубазни, који
је по мојој вољи Њега послушајте. Тамо устају
да га бране а овде падају ничице од страха пред
блеском Његовог Божанства. Тамо беже од њега а
овде говоре: добро нам је овде бити!
Где су безбожници бедни и кукавни, који
говоре: нема Бога, да би могли слободније грешити?
Шта то сија кроз лице Христово, светлије од сунца,
ако не неко унутарње сунце у Њему, скривено у
телу? То сија сам Бог Син вечном светлошћу својом,
оном светлошћу којом Он обасјава ангеле небеске и
људе и сву твар створену на небесима и на земљи.
То је светлост не створена која светли у мраку и
коју мрак не обузима.
Шта ће рећи јеретици у присуству живога
Мојсеја и Илије? Шта ће рећи они који по своме
малецком разуму умују и говоре да душе умрлих
људи спавају у прашини земаљској и да ће спавати
до страшног Суда? Мојсеј и Илија угоне их у лаж.
Не какви лажни духови изазвани спиритистичким
11
кретањем асталчића, него Велики Мојсеј и Велики
Илија. Много стотина година пре Христа они су
се растали са овим светом и ево их где се живи
јављају поред преображенога Господа Славе. Нису
дакле душе њихове у праху земноме, са костима и
црвима, него на небесима.
Нека се затворе уста онима, који сумњају у
живот душа после смрти тела. Велики и преславни
Господ наш својим преображењем хоће двоструко
да нас обрадује, јер показује прво да је Он – Бог, а
друго да је он Бог живих, а не мртвих. У непрестаној
љубави према нама и бризи за нас Он открива
на Тавору не само ко је Он него и ко смо ми. Он
открива своје божанство и нашу бесмртност.
Остатке љубави Исусове! О родитељске бриге
Исусове! Он зна, да нас, тврдоврате и окорелих
срца не може убедити речима, да је Он заиста Бог
и да су душе наше заиста бесмртне. Зато Он ћути
и показује. Ћути и стварношћу показује и једно и
друго. Он ћути, али божанска светлост кроз лице
Његово говори, говори и сведочи, да је Он – Бог
вечити. Он ћути али глас Очев с неба говори: ово
је Син мој! Он ћути, али Мојсеј и Илија говоре,
говоре и сведоче појавом својом, да душе умрлих
нису мртве него живе, нису у гробу него на небу.
О нека се замрзне језик оних Христо – хули-
12
теља, који Христа називају мађионичарем и
опсеничаром. Тако су мислили у старо време многи
гонитељи хришћански из Јевреја и из Римљана,
поваљали су се у мрак вечити, јер су се мраку
приволели у овоме животу, а Хришћанство и дан
данас живи на беломе дану и победоносно путује
својим путем. Ако ови нови Христо – хулитељи
кажу: Христос је као мађионичар и опсеничар
изазвао само сенке Мојсеја и Илије, упитајте их
ви: зар сенке могу говорити? Покажите нам где
год под небеским сводом неку сенку која говори.
Међутим, Мојсеј и Илија разговарају са Исусом
(Мк. 9,4). А живи разговарају а не мртви. Живи
људи могу разговарати а не сенке. И о чему
разговараху? Кад би један мађионичар могао
учинити да сенке говоре, он би их приморао да
говоре о његовој сили и слави, да њега величају
и хвале пред људима. Тако би учинио мађионичар.
Међутим Мојсеј и Илија разговарају с Исусом
о изласку Његову који му је требало свршити у
Јерусалиму (Лк. 9,31). Дакле о страдању и мукама
и смрти Исусовој, о ономе што се доцније све и
збило. Тако разговарају само живи људи, а не сенке
и привиђења. Зато нека се постиде сви они који хуле
на Сина Божијега, називајући Га погрдним именима.
Јер ако се не покају и не прославе Господа, биће
13
нагрђени на страшном Суду Божијем – проклети.
Нека се постиде и Јевреји који говоре: ми
признајемо Мојсеја али Исуса не признајемо. Како
можете признавати слугу а одрицати се господара.
Гле, Мојсеј признаје Исуса, и јавља се на Тавору
као његов слуга и дворјанин. Није ли то крајње
безумље, признавати Мојсеја а одрицати Онога кога
Мојсеј признаје? Није ли то крајња заслепљеност
чествовати Мојсеја а бесчестити Већега од Мојсеја,
кога и сам Мојсеј чествује. И Мојсеј и Илија, Мојсеј
од имена Закона а Илија од имена Пророка? Обојица
се они јављају на Тавору крај ногу Исусових, као
слуге Исусове и извршни оци воље његове. Јер
и закон је дат и пророци су прорицали по вечној
мудрости Божјој. А та вечна мудрост Божија јест
Син Божији Јединородни Господ наш и Спас Исус
Христос, од Деве Марије рођени у Витлејему а
на Гори Таворској преображени пред Мојсејом
и Илијом и пред осталима: Петром, Јаковом и
Јованом. Амнн.

14
 Химна на Преображење

Ко ће Твоје лице видети, Господе?

– Који у чистоти свој живот проводе.
Ко ће Твоје лице пресвето гледати?
– Који се кајањем успеју опрати.

Из Твог лица сјајног сто сунаца бије,

Из Твог лица бајног поток сласти лије,
У Твом лицу блиста истина очита,
У Твом лицу сва је доброта вечита.

Ком ће с’ лице ово Истине открити?

Кога ли ће радост вечита облити?
Ко ће херувиме браћом својом звати?
Ко ли с њима песму Господњу певати?

– Онај чиј’ је живот песма Богу сада,

Онај ће певати и са небом тада,
Који чува душу од нечистих дела
И не прља душу, и не прља тела;

Коме туђа радост као своја прија –

У томе ће лице Моје да просија. –
Алилуја, Боже, – чујем Твоје гласе!
Алилуја, Христе, Господе и Спасе!

15
 Молитва на Преображење

Преобрази душу моју, Ти Господе и Владико,

Очисти ме мрачног греха, на који сам грешећ’ свик’о!
Преобрази душу моју. Створитељу и Господе,
Одбрани ме злих духова, што ме црном паклу воде!

Кад се душа преобрази, И лице ће моје сијнут

И са себе образину, туге, греха, смрти скинут.
Душа грехом помрачена: Што не хоћу оно волим -
Поврати ми лик Твој свети! Зато једно Тебе молим.

Поврати ми сву красоту што праотац наш имаде,

Што имаде и издаде, те ругобу нам предаде!
Усел’ у ме лик Твој свети, што показа на Тавору!
Молим Ти се, помози ми, на високу стићи Гору!

Штампа: Штампарија Т и х и г л а с
17
18
19
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32