МАЛИ

МИСИОНАР
ЈЕВАНЂЕЉЕ О БРЕМЕНУ
БОГАТСТВА

4
Манастир С в е т и С т е ф а н
Сланци, 2011.год.
 TROPAR, glas 8.
Zlatousti propovedni~e Vaskrslog Hrista,
putovo|o roda srpskoga krstonosnoga u vekove,
raspevana liro Duha Svetoga,
ponose i qubavi monaha,
radovawe i pohvalo sve{tenika,
u~itequ pokajawa, svenarodni Vladiko,
~elovo|o bogomoqne vojske Hristove,
sveti Nikolaje, srpski i svepravoslavni,
sa svima svetima Nebeske Srbije,
moli Jedinog ^ovekoqupca
da podari mir i slogu rodu na{emu.
ЈЕВАНЂЕЉЕ О БРЕМЕНУ БОГАТСТВА
16-17. И гле, неко приступи и рече му: Учи-
тељу благи, које добро да учиним да имам живот
вјечни? А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико
није благ осим једнога Бога 1. Младић 2 није дошао
да искушава Христа, већ је хтео да нешто научи,
будући жедан вечнога живота. Ипак, Христу
прилази као простом човеку, па му Господ зато
каже: „Што ме зовеш благим 3 ? Нико није благ
осим једнога Бога“. То значи, ако ме зовеш благим
мислећи да сам један од учитеља, погрешио си,
јер ниједан човек није добар сам по себи, зато што
смо променљиви и лако одступамо, али и зато што
је у поређењу са Божјом добротом људска доброта
равна злоћи.
18-19. А ако желиш ући у живот држи
заповијести. Рече му: Које? А Исус рече: Не
убиј; не учини прељубу; не укради; не свједочи
лажно; поштуј оца и матер; и љуби ближњега
својега као себе самога. Господ упућује младића
3
на заповести Закона, како Јевреји не би могли
да кажу да Он презире Закон. Шта се затим
догодило?
20. Рече му младић: Све ово сачувах од мла-
дости своје; шта ми још недостаје? Неки кажу да
је младић био горд и хвалисав, јер како је могао да
задобије љубав према ближњем, ако је био богат,
пошто ниједан од оних који воли свога ближњега
не може да буде богатији од њега. Други, опет, то
разумеју на овај начин: „Претпоставимо“, каже он,
„да сам све ово сачувао. Шта ми још недостаје?“
21-22. Рече му Исус: Ако хоћеш савршен
да будеш, иди и продај све што имаш и подај
сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за
мном. А када чу младић ријеч, отиде жалостан;
јер имађаше многа имања. „Све, дакле, што
кажеш да си сачувао, постигао си јудејствујући
(испуњавајући само слово Закона). Али, ако
желиш да будеш савршен, то јест Мој ученик и
хришћанин, иди и продај све што имаш и све раздај,
ништа не задржавајући за себе под изговором да
би стално могао да дајеш милостињу“. Није му
рекао „давај милостињу сиромасима“, већ „подај“
једном за свагда и наготуј. Али пошто има оних
који дају милостињу, а притом воде живот пун
сваке нечистоте, додаје: „Па хајде за мном“, што
значи: стеци и све друге врлине. Ипак, младић
4
се ожалостио, јер иако је желео вечни живот и
„земља“ његовог срца беше дубока и плодна,
гушило га је „трње“ богатства, јер „имађаше“,
како каже, „многа имања“. Онога човека који мало
има, то мало ничим не спутава, док су окови већег
богатства много јачи. Док је разговарао с богатим
младићем, Господ му је рекао да ће имати благо на
небу јер је овај био среброљубив.
23-24. А Исус рече ученицима својим:
Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у
Царство небеско. И опет вам кажем: Лакше је
камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме
ући у Царство Божје. Док је човек богат и живи
у изобиљу, а други немају чак ни оно што им је
неопходно (за живот), неће ући у Царство небеско.
Али, чим разда све своје богатство, тада више
није богат и може слободно да уђе. За човека који
има много богатства толико је немогуће да уђе
у Царство небеско, колико је немогуће и камили
да прође кроз иглене уши. Видиш, дакле, како је
Христос прво рекао да је богатом тешко ући, док
овде каже да му је то потпуно немогуће 4. Неки
говоре да „камила“ (καμηλον) није животиња, већ
дебели конопац којим морнари везују своја сидра.
25-26. А кад то чуше ученици, чуђаху се
веома говорећи: Ко се, дакле, може спасти?
А Исус погледавши на њих рече им: Људима
5
је ово немогуће, а Богу је све могуће. Као
човекољубиви, ученици ово не питају ради себе,
јер су били сиромашни, већ ради свих људи. Господ
их, мећутим, учи да не мере спасење људском
слабошћу, већ силом Божјом. Ако се човек остави
похлепе, све ће више раздавати сувишак, да ће на
крају раздати и оно што му је неопходно и тако се
спасити уз помоћ Божју.

1
Ст. 16-30, уп. Мк. 10,17-31; Лк. 18,18-30
2
Лука спомиње кнеза (гр. άρχων).
3
Овде користимо црквенословенску реч blag, пошто
грчка реч αγατος не означава само онога који је по својој
природи добар, већ и онога који је добар и благотворан у
односу према некоме или нечему другом.
4
Препрека за спасење није у самом богатству, већ у
себичном односу богатих људи према Христу и Еванђељу.
По учењу Светих Отаца, грех не лежи у материји коју је Бог
створио, већ у њеној злоупотреби и неправилном коришћењу.
Авраам је био богат сребром и златом (1.Мој.13,2), али то
богатство га није спречило да задобије Царство Небеско
(Лк.13,28; Јн.8,56 и др.). Човек који поседује велико мате-
ријално богатство тешко може да љуби Бога целим срцем и
сједини се са Њим, јер лако постаје поклоник свога блага.
Безбрижност и љубав према Богу замењује непрестана бри-
га о томе како сачувати и умножити своје богатство.

(Преузето из: ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ОД

МАТЕЈА, Свети Теофилакт Охридски, Манастир Високи
Дечани, 2004.год.)

6
 мисионарска писма
6. писмо
Пострадалом трговцу, кога су сви напустили

Пишеш да си пропао.
Пријатељи су те оставили. Једни окрећу главу
од тебе, други ти се ругају. Само те вера у Бога
држи, да не полудиш или да не учиниш неко зло
од себе. Тако пишеш.
Пропало имање, ниси пропао ти. Пропао трго-
вац не значи још пропао човек. Богатство се није
родило с тобом; на путу живота оно се прилепи-
ло уза те; на крају живота оно се мора одлепи-
ти од свакога. Али оно се одлепило од тебе при
крају живота, и то те огорчава. Но баш то многи-
ма је послужило на највећу срећу. Јер одлепивши
се од гнилог богатства земље они су још имали
довољно времена да обогате душу своју Богом. За
оне пак који збацују са себе самар богатства у ис-

7
том часу кад и самар тела може да буде доцкан за
све и изгубљено све.
Поштено сам радио, пишеш. По поштењу је
обећана вечна награда а не привремена. Од поште-
на рада човек се може обогатити, може и осирома-
шити. Али као што богатство не чини поштењака
више човеком тако га ни сиромаштво не чини
мање човеком. Ко друкчије мисли, тај не живи у
хришћанској ери него у старој незнабожачкој, у
којој се вредност човека мерила на кантар тегови-
ма злата. Христос се зато и дао распети на Голготи,
да би уништио то варварско мерило међу људима,
и да би поставио друго, духовно и морално.
По Хриством мерилу оно што чини трајну вред-
ност у човеку нити се од богатства прилива нити од
сиромаштва одлива. Него од јаче и слабије љубави
према закону Божјем зависи плима или осека те
трајне вредности, која не силази у гроб са телом.
А што су те пријатељи оставили у невољи,
па сад или окрећу главе од тебе или се отворе-
но ругају, то је заиста болно, но то је само ново
сведочанство прастарог људског искуства. Кад
су Господа Христа распели на крст, где бише они
који Га пре тога хтедоше учинити царем? И који
му клицаше: Осана? Нигде ниједног. Под крстом
су стајали само равнодушни и ругачи. Римски ка-
плари досадно су зевали, а јеврејски пси злурадо
8
су лајали. И под твојим крстом стоје или равно-
душна зевала или злурада лајала. Буди радостан
што капљица твоје горчине личи на море горчине
распетог Господа.
Добро је што држиш веру Божју. И она ће тебе
држати у овим тегобним данима, који ће проћи као
магла. Гле, човек држи у руци штап, а штап држи
њега на низбрдици. Неки људи носе штап као украс,
други опет ради спомоћи на мучним путовима.
Вера у Бога и краси и помаже човека. Док си био
имућан ти си је држао више као украс; сада ти је
она постала неопходан поштапач. Она има светлије
лице кад служи и помаже него кад само краси.
Да не полудиш, велиш. Не бој се: мало је њих
полудело од сиротиње а много од богатства.
Да не учиниш зло од себе, пишеш. На самоуби-
ство ли помишљаш? Па то је тек пир ђаволски. То
значи не ићи ни за вољом Божјом него за вољом
сатане. Уже око врата – вечни живот изгубљен. И
заиста, у наглом и неповољном преокрету у жи-
воту твоме ништа човека не може одржати из-
ван живе вере у живога Бога, који даје и узима,
кушајући при томе веру нашу и љубав нашу.
Безверци се спуштају с Јудом у поток да се обе-
се, а душе с јуначком вером пењу се на Голготу да
испију чашу горчине и – васкрсну.
Бог нека ти је на помоћи.
9
 50. писмо
КАФЕЏИЈИ С.Б. КОЈИ ЈЕ ИМАО ДА БИРА
ИЗМЕЂУ САМОУБИСТВА И ПРОСЈАШТВА
Пишеш, да ти је све имање продато за дугове.
Кад си се нашао на улици без игде ичега, упу-
тио си се ноћу на гробље да извршиш самоуби-
ство. Настало је колебање, премишљања. Сатрвен
самомучењем легао си на гроб својих родитеља и
– заспао. На сну ти се јавила мајка која ти је при-
претила говорећи, да у царству Божјем има пуно
оних који су били просјаци на земљи али ниједног
који је сам себи свесно себи живот одузео. Тај сан
те је спасао од самоубиства. Управо твоја мила
мајка спасла те је по Божјем промислу. Почео си
да просиш и од прошње живиш. Па питаш, да ли
тиме газиш закон Божји?
Охрабри се, сине човјечји! Бог је заповедио: не
укради! али није заповедио: не проси! Прошња без
крајње нужда је крађа, али прошња у твоме случају
није крађа. Војвода цара Јустинијана, славни Вели-
зар, у старости је остао без имања, без пријатеља и
без очију. Седео је слеп на капији престонице и про-
сио за хлеб. Као хришћанин није смео ни помисли-
ти на самоубиство. Јер као што је живот бољи од
смрти тако је бољи просјак од самоубице.
Велиш, стид те изеде и туга ти кости сасуши?
10
Стојиш ноћу пред негда својом кафаном и тражиш
милостињу од оних који излазе и улазе. Сећаш се,
да си ти недавно био господар те кафане, а сада
не смеш да ступиш у њу ни као гост. И очи су ти
поцрвенеле од плача и ридања. О, добри човече,
утеши се! Анђели Божји нису далеко од тебе. Што
плачеш за кафаном? Ниси ли чуо за једну кафану
на крају Београда, која се звала “чија л није била,
чија л бити неће?” Заиста, велики је филозоф био
ко је исписао те речи. Јер то важи за све кафане,
за све куће, и куле, и палате у свету. Чије л нису
биле, чије л бити неће?
Шта си изгубио? Оно што није било твоје кад си
се родио, није ни сада твоје. Био си газда, сад си си-
ромах. То није губитак. Губитак је, када је неко био
човек па постао звер. А ти си био човек и остао чо-
век. Потписивао си менице иеким својим “углед-
ним” гостима, и због тога је твоја кафана постала
туђа. Сад кроз прозор гледаш како се исти они у ка-
фани смеју као и раније, док се ти на улици обливаш
сузама и покриваш стидом. Не бој се, има прав-
де Божје. Они ће одговарати за своје недело. Кад
они пођу да изврше самоубиство, ко зна, да ли ће
праведни Бог дозволити њиховим мајкама да им
се јаве из онога света и задрже их од злочина? Не
завиди им нимало на срећи. Јер им не знаш крај.
Један стари грчки мудрац рекао је: “Не називај ни
11
једнога човека срећним пре него му видиш крај!”
Тешко ти је бити просјаком? Но, нисмо ли сви
просјаци? Не зависимо ли сви свакога дана и сва-
кога часа од милости онога који нам даје живот
за живот? Ти сада имаш важну мисију у свету:
опомињеш људе да се сете Бога и душе, и да буду
милостиви. Приморан да живиш у ћутању, значи
удубљуј се у душу своју и молитвено разговарај с
Богом. Живот просјачки потребује више јунаштва
него газдашки: злато и сребро испитује се огњем
а човек понижењем. (Сирах 2,5). Но ти си се већ
показао јунаком чим си победио црну мисао на са-
моубиство. То је победа над духом очајања.
После те победе свака друга биће ти лакша. Го-
спод је близу тебе.
Мир ти и утеха од Господа.

77. писмо
ЧОВЕКУ КОЈИ ЈЕ ДОШАО ДО ВИСОКОГ
ЗВАЊА, АЛИ НЕ И ДО СРЕЋЕ

Из Вашег писма као да сузе теку. Паштили сте

се доћи до високог звања. С тиме сте мислили доћи
одмах и до среће. И многи други око Вас чинили
су то исто. Због тога сте се морали борити, гурати,
страховати. Рачунали сте, да ће срећа – не, него
12
и живот – почети за Вас тек са добијањем онога
високог звања. Све дотле Ви сте себе сматрали
несрећним, готово и непостојећим. Најзад сте
достигли жељено. Неколико дана осећали сте се
као изнова рођени. По том је дошло разочарење.
Наравно, од среће сте били исто онако далеко као
и раније. Само што сте раније веровали, да срећа
постоји – тамо негде у високом звањима – а сад сте
и ту веру изгубили. Узвисили сте се до облака али
не и до звезда. Сад се љуто кајете, што сте лажним
путем јурили ка срећи подражавајући у томе многе
друге. Зато желите да се вратите на свој ранији
скромни положај, где је бреме одговорности мање
а жаоке зависти слабије. Можда ће Вам користити
ова прича о тантузима у сребру.
У једном великом парку беше приређено
народно весеље. Но без улазница нико се није
пуштао на то весеље. Многи су хтели ући, али
нису могли платити улазнице. У том неки богат
човек хтеде искушати страсти људске, па баци у
гомилу сабране деце пуну шаку новаца. То беху
све лажне златице, тантузи, а међу онима само
један динар од чиста сребра. Појурише деца за
тантузима, свадише се, избише, изгребоше, док
их све не покупише. О сребрни динар нико се не
отимаше, јер свак мишљаше: скупље је злато од
сребра. Они који уграбише тантузе и држаху их
13
у својим рукама осећаху се тренутно савршено
срећним. Али се убрзо догоди нешто за њих
неочекивано и чемерно. Кад приђоше капији од
парка и потражише улазнице, показа се да они
имају лажан новац, и градски стражари отераше
их у тамницу. Само један од њих беше мудар, који
видећи шта се ради с његовим друговима, хитно
баци тантуз из руке па отрча и узе онај сребрни
динар. Овим динаром он плати улазницу и ступи
у парк на весеље.
Тумачење:
Весеље је небеско царство, или царство бесмрт-
не среће. Тантузи су телесне жеље и земаљске су-
јете и самообмане, које удаљују људе од царства
праве среће и одводе их у царство муке и таме. Чис-
то сребро представља унутарњу доброту и истину
праведна човека. Деца лакома на обманљиви сјај
овога света – то су грешници. Оно последње дете,
које одбаци лажно злато па прихвати право сребро
означава покајаног грешника.

14
 81. писмо
ЈЕДНОМ РЕНТИЈЕРУ КОЈИ ПИШЕ КАКО
ЈЕ ОСИГУРАО СЕБЕ И СВОЈЕ
Ја сам у страху за Вас. Пишете ми како сте оси-
гурали себе и своју децу тако чврсто, да сада може-
те безбрижно живети. Ваша безбрижност, изгледа,
изагнала је из душе Ваше страх од Бога. Чиме сте
се осигурали? Новцем ли? Зар не чујете у ове дане,
како изненадни пад банака преко ноћи чини милио-
нере просјацима и, што је још горе, самоубицама?
Кућама и дућанима? Зар не читате о учесталим
земљотресима, који за минут обарају градове у
хрпу рушевина? Накуповали сте њива и воћњака?
Зар сте заборавили скорашње суше, и поплаве, и
облаке од скакаваца? Да сте читали Јеванђеље, Ви
би утувили реч Христову: обмана богатства (Мат.
13,22). Чуди ме, да баш у ове дане, када гнев Божји
крши сваки штит земаљски, којим људи хоће да
заштите себе мимо вере у Њега, Свемоћнога, Ви
се сматрате заштићени тако ништавним штитом
као што је богатство, гомила земље. И подсећате
ме много на Кинезе, који су у једном рату са
Јапанцима разапињали над главом кишобране, да
би се заштитили од непријатељских митраљеза.
Уз кажњиву безбрижност што од богатства до-
лази и што је мрзост пред Господом ја наслућујем
15
и друго зло код Вас, на име, да је Ваше богатство
помешано с неправдом. То значи јести хлеб са црви-
ма. Отроваћете себе и децу своју. Чујте што св.
Златоуст каже: “Који се неправдом богате беднији
су од убожјака; боље је и просити него грабити”.
Библијска повест о Јову сведочи нам, како праве-
дан човек може за један дан изгубити све земаљско
богатство, а камоли тек неправедан. За један дан
изгубио је праведно Јов сву своју имовину, уз то
још и синове и кћери. Изгубио је потом и здравље,
па као убожјак сав у ранама легао на буњиште и
почео јадиковати. Зар се не бојите, да и Вас то
може снаћи? У својој беди и болести побожни
Јов бранио је душу своју од очајања јаком вером у
Бога; чиме ли ћете Ви своју бранити? И шта ће вас
моћи задржати да не извршите самоубиство, тј. да
материјалној пропасти не додате и пропаст душев-
ну? У Светом Писму Божјем пише: ко љуби неправ-
ду мрзи на душу своју. У самоћи, у тихим часовима
ноћним, разговорите са савешћу својом, да ли Ви
заиста више волите неправду или душу своју?
Пожурите и богатите се у Бога, по речи
Спаситељевој. А богатити се у Бога значи богатити
се оним богатством, које Бог воли и које човека ни-
кад неће оставити. То је богатство вере и поуздање
у Бога, богатство милости и сажаљивости, истине
и братољубља. Тим штитом заштитићете Ви живот
16
свој и живот деце своје сигурније него једним це-
лим земаљским царством, ма се оно простирало
од истока сунца до запада.
Бог да Вас просвети и благослови.

124. писмо
ЈЕДНОМ ДОМАЋИНУ КОЈИ СЕ ЖАЛИ НА
«ГЛАДАН ХЛЕБ»

Спадаш међу прве домаћине у селу. Сваке го-

дине сабираш много жита, тако много, да би твој
сусед с толиком количином исхранио двојно више
чељади. Он не сабере ни по два товара на главу,
а ти са стидом сваке године докупљујеш. Пишеш,
како твоји укућани много једу, а никад сити. “Зи-
нула нека хала на њих, па непрестано једу и никад
сити. Као да је проклето!”
Не знам да ли је проклето, но да није благосло-
вено, то је сигурно. На твоје прво писмо ја нисам
знао шта да одговорим, док ми ниси у оном дру-
гом писму описао живот у кући твога суседа. Сад
ми је ствар јаснија. Твој сусед је богомољац, и кад
хоће да сеје он прво носи семе у цркву, да свеште-
ник благос-лови; а кад први сноп оврше, опет носи
у цркву на благослов. Ти то никад не чиниш. То је
једно. Друго, сам признајеш, да је твој отац при-
17
грабио цело има-ње за интерес једном дужнику, од
кога је позајмљену главницу већ три пута наплатио.
Сиромашак се морао одселити са свога огњишта
у варош, где је тешко радио за хлеб својој деци,
док му један син није временом отворио Бакални-
цу и огаздио се. Сада је обескућени дужник твога
оца постао имућнији од сина твога оца. И то је по
правди Божјој.
Споменућу ти две славне речи Народне; прво:
“неблагословено – несито”, и друго: “отето –
проклето”. Ове две речи објашњавају оно што се
у твојој кући збива. Објашњавају оно што си ти до-
бро назвао “гладан хлеб”. Рекао је Господ Бог кроз
једног пророка у народу негда избраноме: Ако не
узаслушаш гласа Господа Бога својега да држиш
и твориш све заповјести његове – много ћеш
сјемена изнијети у поље, а мало ћеш сабрати (V
Мојс. 28,15,38). И опет кроз другога: Једете а не
бивате сити; пијете а не напијате се; одијевате
се а ниједан не може да се згрије; и који зарађује
новце, меће их у продрт тоболац (Агеј 1,6).
Није ли ово мудроме доста? Кад Бог благосло-
ви, онда није тешко са пет хлебова нахранити пет
хиљада људи. А кад Бог не благослови, онда бива
онако како је сада у твојој кући. Као што Бог пуни
влат зрном, тако он пуни и хлеб ситошћу. И као што
оставља влат без зрна, тако Он, Свемоћни, одузи-
ма ситост неблагословеном хлебу. Ако хоћеш, при-
ми ову науку, и скрушено ишти од Господа свога
оно што ти сав свет не може дати.
Мир ти и милост од Бога.
15. писмо
ЈЕДНОМ ПАТРИОТИ КОЈИ КАЖЕ: ДОВОЉНО
ЈЕ БИТИ ДОБАР СРБИН А ВЕРА ЈЕ СПОРЕДНО

И ја кажем: довољно је бити добар Србин, али

по угледу на најбоље и најславније Србе, који су се
јавили на изложби људи у овоме свету за минулих
хиљаду година. Но, не смем да кажем као ти: вера
је споредно! Јер би ме сви Срби утерали у лаж.
Добар си Србин, ако имаш слатку душу
краља Владимира, издржљивост Немањину,
христољубље Савино, ревновање Милутиново,
кротост Дечанскога, смерност Урошеву,
пожртвовање Лазарево, витештво Страхињино,
правдољубље Марково, срце Југовића мајке,
поуздање Миличино, благост Јевросимину,
милост Косовке девојке, трпељивост поробљеног
робља, видовитост слепих гуслара, мудрост
српских попова и калуђера, стидљивост народних
девојака, надахнуће народних певача, даровитост
народних занатлија, отменост народних ткаља и
везиља, јасноћу народних пословичара, умере-
ност и одмереност српских сељака, сјај крсне
19
славе свих крштених Срба.
Но није ли све ово од вере? Ваистину, и основа
и потка свему набројаном јесте вера Христова.
Ако ли ти немаш у себи ниједну од побројаних
врлина славних ти предака а ипак се називаш
Србином, онда си само једна чувена фирма иа
празном дућану. А то, мислим, не желимо ни ја
теби ни ти себи.
Рећи некоме: буди добар Србин а вера је спо-
редно, исто је што и рећи једној овци: буди ти
само угојена а паша је споредно!
Не може нико бити добар Србин а да пре
свега није добар човек. У свету пак нити је било
нити има икакве силе, која може човека учинити
савршено добрим, осим силе вере Христове.
Немој, дакле, желети Српство без садржине.
Не био ти човек без памети путовођ ни
Србин без вере ортак.
То ти желим и поздрављам.

Штампа: Штампарија Т и х и г л а с