Митско магијска схватања

Митско – магијско схватање је заступљено у срединама традиционалног

мишљења, обично код људи који припадају старијој старосној групи (преко 65 година).
Међутим, овакав вид традиционалног схватања је активна и код млађих генерација који
живе у срединама у којима још увек постоји заједница породице ( породица са више
генерација). У већем проценту се овакво митско – магијско веровање истиче у сеоским
срединама.

Магијски ритуали којима се дете ,, уводи у људску заједницу“

Рођење детета је велики празник, не само за родитеље већ и за породицу и
читаву заједницу. Како бих што више сазнала о ритуалима који су традиција простора
са којег долазе моји родитељи (Косово и Метохија), за потребе овог текста сам
интервјуисала моју мајку и баку.
Постоји велики број ритуала са ових простора, како пре рођења детета, током трудноће,
тако и након рођења. Из прича баке и мајке сам мало тога сазнала јер оне кажу да их
има баш доста. За неке од њих су сазнале из личног искуства, а за неке су чуле од људи
из околине. Такође, сам сазнала да сам у неким од тих ритуала учествовала у раном
детињству.

Обичаји при рођењу и до навршене прве године

Када се дете роди, отац детета одлази у цркву и
односи воду и босиљак од куће (знамење). Свештеник
очита молитву и да детету име које се рачуна као ,,
име на знамењу“ или ,, име на водици“. Са
освештаном водом се дете купа 40 дана.
Дете се из породилишта износи у посебну
носиљку или дуњицу. Од дана доласка кући из
породилишта се рачуна период од 40 дана или познат
као бабине. При самом доласку у породични дом, баба (са мајчине стране) доноси
погачу, со, лук и вино, како би мајка детета од свега по мало одгризла и то је обичај за
здравље и напредак детета.
Док не прође 40 дана од рођења, дете и мајка не напуштају породични дом због
урока, магичних веровања који доприносе да мајка нема довољно млека.
Детету се стављају против урока црвен конац око руке и
крстић од тисовине.
Како би се дете одбранило од злих сила (нпр. вештица које убијају
децу), лоших снова и страхова у белој, платненој врећици се стављају
бели лук, дрен, нож, шибица, хлеб и со.
Када дете напуни 40 дана, дете се води први пут у цркву како
би свештеник прочитао молитву за здравље а затим се води на још
два места, од којих је последње кућа где је мајка живела пре удаје и
ту се преноћи. У тим обиласцима, дете добија дарове и маже се брашном да би дете
доживело дубоку старост и даје се шећер како би била слатка као шећер.
У соби где бораве дете и мајка треба да буде упаљено светло најмање 40 дана.
Најчешће се користи лампа односно пригушено светло.
Када се детету секу нокти, гледа се да то не буде на празник и не секу се док не
прођу бабине. Посечени нокти се стављају на неку младу воћкицу како би расли и били
јаки као стабло.
Ако се деси да дете много плаче, без неког
посебног разлога, у народу се верује да је
то ,,урок од очију“. У том случају, мајка или бака
детета узима посуду са водом и из пећнице вади
три жара и ставља их у воду, ножем се пресече
вода у крст како би се ,,пресеко страх“ а затим се
дете мало пије воду и умива се њоме. Онда се та
вода просипа на главу пса, ако се пас стресе
верује се да и страх одлази од детета. Такође,
страх може да се отклони код старих баба које
топе олово и тако ,,секу страх“.
Избегава се упућивање лепих речи и комплимената детету које je напредно јер
према веровању то доноси несрећу.
При изласку првог зуба, особа која то прва примети дарује дете неким белим
поклоном обично у виду одеће и додирује зуб металним предметом обично новчићем
како би зуби били јаки.
Први зуб који испадне или који се извади, ставља се у корицу хлеба и даје псу
како би нови зуб био јак (верује се да пси имају јаке зубе и да ће то утицати на зубе
детета).
Уколико се детету прекине дојење
није пожељно враћати се опет на мајчино
млеко јер ће дете када одрасте да буде
лажов и варалица.
Деца се спремају за крштење
најраније током друге недеље живота или
најкасније до 40 дана. Уколико се дете не
крсти у том периоду онда се крштење
обавља непарне године живота детета. Име
детету даје венчани односно крштени кум.
Крштење се обавезно прослављало уз
госте. Прво шишање је након крштења у цркви обављао кум у породичном дому и
притом коса није смела да падне на под већ у белу марамицу у коју се стављају
праменови косе и новац. Кум дарује дете бомбонама који се стављају у белу капу и
касније се капа са бомбонама ставља детету на главу. Прамен косе се обично чува.

Миљана Илић