Momčilo Nastasijević Pisac (1894. - 1938.

Pročitaj više na: https://www.biografija.org/knjizevnost/momcilo-nastasijevic/

Momčilo Nastasijević je bio srpski pisac. Rođen je 06. oktobra 1894. godine
u Gornjem Milanovcu, a umro je 13. februara 1938. godine u Beogradu.

Momčilo Nastasijević je rođen 1894. godine u porodici poznatih umetnika.

Iz ove porodice potiče kompozitor Svetomir Nastasijević, slikar Živorad
Nastasijević i pisac istorijskih romana Slavomir Nastasijević. Momčilo je do
svoje pete godine naučio da čita i piše. Uvidevši sposobnosti svog sina, otac
je Momčila upisao u školu ranije od ostale dece. Osnovnu školu pohađao je
u Gornjem Milanovcu.

Pošto u njegovom rodnom mestu nije bilo gimnazije, Momčilo se odvojio

od porodice i u Čačku započeo gimnazijske dane. Bio je marljiv gimnazijalac
koji je ostvarivao izuzetne rezultate, ali mu je porodica mnogo nedostajala.
Zbog toga je često odlazio u Gornji Milanovac kako bi posetio porodicu, ponekad je i peške prelazio
dvadeset kilometara. U svedočanstvu Velike mature stoji da je Momčilo Nastasijević imao četvorke iz
nemačkog jezika i matematike, a petice iz svih ostalih nastavnih predmeta.

U Beograd je otišao kako bi studirao francuski jezik i književnost. Kada je stigao u Beograd 1911. godine,
njegov brat Živorad je već bio tamo, jer je šest godina izučavao slikarsku školu. Družili su se sa slikarom
Kostom Miličevićem, a povremeno su sretali Vladimira Petkovića Disa. Momčilo je pomagao Milanu
Vujakliji oko bržeg savladavanja pojedinih predmeta. Ostvario je prijateljske veze sa Gavrilom Principom,
kojem je držao časove iz matematike i francuskog jezika. Zauzvrat je Gavrilo pomagao njegovoj sestri
Darinki njemački jezik.

Kada je počeo Prvi svetski rat vratio se u rodni Gornji Milanovac. Po završetku rata zajedno sa cielom
svojom porodicom preselio se u Beograd. Nastavio je započete studije francuskog jezika i književnosti.
Fakultetsku diplomu je stekao 1920. godine. U Beogradu je stalno upoznavao nove ljude. Bio je društven
i komunikativan, širio je krug prijatelja. Njegovi prijatelji su većinom bili umetnici. Voleo je umetnost, te
je u društvu razmenjivao utiske, razgovarao o novim svetskim tokovima u umetnosti i slično.

Nastasijević je bio duboko potresen smrću najstarije sestre Natalije. Pesma „Sestri u pokoju“ nastala je
njoj u pomen. Život porodice Nastasijević pomalo je ličio na stare porodične zajednice. U središtu
njihovog porodičnog života nalazila se umetnost: književnost, muzika i slikarstvo. Bila je to glavna
preokupacija četvoro braće, a veliku podršku u ambicijama vezanim za umetnost imali su od strane
roditelja.

U Pariz je otišao 1923. godine, zahvaljujući ferijalnoj stipendiji. Tamo je ostao čitavo leto. Kada je
diplomirao zaposlio se kao gimnazijski profesor u Beogradu. Ovaj posao obavljao je sve do svoje smrti.
РЕЧИ ИЗ ОСАМЕ

Амбисе прекорачим,

стукне на равном тлу нога.

Дневи своје замрачим,

блесне видело Бога.

У тишину се облачим,

тајном проговара твар.

Пепео ветри ме веју,

остане жар.

Бездоман,

топли нудим кут.

Беспутан,

даљинама поведем на пут.

И судње ме,

и мрем,

а живот отвара тек двери.

Реч своју нем

камену завештавам,

и звери.

Бездетан,

на истину грем.

Синови прате ме

и кћери.