Хроника најављене смрти Пјера Паола Пазолинија и серија нерасветљених убистава из његовог незавршеног романа

5/24/22, 6:55 PM РТС :: Хроника најављене смрти Пјера Паола Пазолинија и серија нерасветљених убистава из његовог незавршеног романа
(/page/oko/ci.html)
(/page/home/ci.html)

СТО ГОДИНА ОД ПАЗОЛИНИЈЕВОГ РОЂЕЊА
Хроника најављене смрти Пјера Паола

Пазолинија и серија нерасветљених
убистава из његовог незавршеног
романа
Пише: ВУЛЕ ЖУРИЋ Среда, 18. мај 2022, 08:50 -> 13:49
Стогодишњица рођења великог филмског редитеља и писца Пјера Пола Пазолинија у

Италији и свету обележава се новим издањима његових књига, ретроспективама
филмова, одржавањем научних конференција и панела посвећених његовој уметности
и друштвеном ангажману. Ниједно разматрање свега онога што је Пазолини био не
може, међутим, да прође без подсећања на његов страшан, трагичан крај. Од тог
бруталног убиства прошло је скоро пуних педесет година, али се још увек не зна ни ко
га је заиста убио, а ни због чега.
Мурал са ликом Пјера Паола Пазолинија у Напуљу, 2019.
А
ко бисмо тренутну
ситуацију на усијаној међународној политичкој сцени хтели да
сагледамо из иоле
шаљивијег угла, онда би, рецимо, кривца за недавну изјаву
Виктора Орбана у
којој је истакао територијалне аспирације Мађарске спрам дела
хрватске обале
Јадрана требало потражити у -бициклизму! Учесници стотину и петог издања
чувене
бициклистичке трке кроз Италију кренули су управо из Будимпеште, а кроз
Мађарску
су потом вожене још две уводне етапе овогодишњег „Ђира". Једна од
највећих
бициклистичких трка на свету до сада јe
стартовала ван граница Италије десетак пута. Пре
четири године, током етапа вожених
кроз Израел, одржана је специјална церемонија на којој
је легендарни
италијански велосипедиста Ђино Бартали проглашен за почасног грађанина
ове
државе.
https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4817000/pjer-paolo-pazolini.html 1/22
А Бартали
је не само један од највећих спортиста Апенинског полуострва, већ и актер
друштвене и политичке историје бурног италијанског двадесетог века. Када је
преминуо у
Фиренци 5. маја 2000. године, италијански електронски и штампани
медији још једном су
(/page/oko/ci.html)
подсетили Италијане на Барталијево велико ривалство са
Фаустом Копијем, али и на то како
је у лето 1948. године спречио избијање
грађанског рата.
Ђино Бартали и Фаусто Копи на Тур де Франсу 1949.
У Италији
су, наиме, тог пролећа били одржани први послератни избори, на
којима су
комунисти и социјалисти тесно изгубили од демохришћана. Половином
јула извршен је
атентат на вођу Комунистичке партије Италије Палмира Тољатија.
Тољати је преживео
атентат и успешно је оперисан, али нетрпељивост присталица
левице и деснице не само да
није јењавала него је била доведена до усијања.
Да би
некако смањили напетост, тадашњи италијански медији су пажњу јавности у тим
пресудним данима преусмерили на Тур де Франс. Председник италијанске републике
Де
Гаспери телефонирао је Барталију вече пред одлучујућу брдску етапу у Алпима
и замолио га
да учини све како би надокнадио велики заостатак за водећим у генералном
пласману, не би
ли нацији донео преко потребну радост. Бартали је успео и
подељено италијанско друштво
довео до инстант-катарзе, а када га је по
тријумфалном повратку у земљу Де Гаспери питао
како може да му се одужи,
бициклиста је затражио да буде ослобођен плаћања пореза.
Десетак
година након Барталијеве смрти, у јавности је оживљена прича о његовом доприносу
спасавању Јевреја током Другог светског рата. Легендарни спортиста је према
тврдњама
крунског сведока, католичког свештеника оца Руфина, у раму свога
бицикла преносио важне
поруке и спискове на релацији Фиренца-Асизи. Тако је у
јулу 2013. године постхумно
проглашен за Праведника међу народима, потом и за
почасног грађанина Израела, а чули су
се и предлози да Бартали буде беаетификован.
A онда је 2017. године водећи италијански стручњак за Холокауст Микеле

Сарфати у једном
чланку изразио прве аргументоване сумње у цео овај бициклистички наратив, да би прошле
године новинар и историчар Стефано Пивато у коауторству са својим сином Марком
објавио
књигу Опседнутост сећањем.
Бартали и спасавање Јевреја: једна измишљена прича. Стефано
Пивато се и у
својим претходним књигама бавио историјом италијанског спорта, а са својим
сином је 2017. објавио књигу Комунисти на
Месецу: последњи мит руске револуције.
(/page/oko/ci.html)

Ђино Бартали
По струци хемичар и технолог, Марко Пивато је пре петнаестак година почео

да се бави и
научним новинарством, па је од 2011. објавио неколико врло читаних
књига. Крајем марта ове
године, извршио је самоубиство, скочивши са петог
спрата једног хотела у Трсту. Имао је
четрдесет и две године, а за собом је
оставио супругу Александру и једногодишњу кћерку
Катарину.
(/page/oko/ci.html)

Марко Пивато
Италијански медији су са дужним поштовањем писали о трагично настрадалом

универзитетском професору и цењеном аутору који је у кругу породице сахрањен у
Трсту, да
би се петнаестак дана касније од њега на комеморативном окупљању
опростио и родни
Римини.
И мада су још увек актуелна пандемија и све

интензивнији сукоб Русије са Западом идеална
прилика да се ионако слуђени људи
додатно малтретирају јавним разматрањима
најразличитијих теорија завере,
Паватијево самоубиство било је и остало приватна ствар. То
ипак не значи да се
неће наћи неко ко ће његов кобни пад на тршћански тротоар повезати са
одбијањем
италијанске јавности да прихвати чињеницу како за Барталијев ангажман
у
спасавању Јевреја не постоји нити један једини валидан доказ.
Трст-Римини via Остија (via Баскапе и Палермо)
Али ако је италијанска јавност трагичан крај младог и вољеног научника

разумела као сурову
последицу Паватијевог одбијања да се суочи са својим личним проблемима, смрт неколико
(добрих?!) људи који су
обликовали италијанско послератно друштво ни до данас није у
потпуности
разјашњена.
(/page/oko/ci.html)

Из Пазолинијевог филма "Сало или 120 дана Содоме" (1975)
Већина нас ће одмах помислити на отмицу и убиство премијера Алда Мора

1978. и атентат на
судију Ђованија Фалконеа 1992. године, али наша прича нас
одводи у шездесете и седамдесете
године двадесетог века, када је најпре у
авионској несрећи 1962. године погинуо Енрико
Матеји, челник италијанске
државне нафтне компаније ЕНИ, а затим 1970. код Палерма
нестао новинар Мауро дe Мауро, који је истраживао околности
под којима се код места
Баскапе у Ломбардији срушио авион у коме се налазио овај
творац италијанског економског
бума и један од најутицајних људи Прве
републике.
И Матеји и Де Мауро су протагонисти недовршеног романа Петролеј песника, филмског

редитеља и
писца Пјера Пола Пазолинија, који је рођен пре стотину година, а убијен у ноћи
између првог и другог новембра 1975. године на морској обали у месту Остија,
недалеко од
Рима.
Пазолинијево мртво тело на плажи у Остији, 2. новембра 1975.
Четири и по деценије истраге и...
Стогодишњица Пазолинијевог рођења у Италији и свету обележава се новим

издањима
његових књига, ретроспективама филмова, одржавањем научних конференција
и панела
посвећених његовој уметности и друштвеном ангажману. Ниједно
разматрање свега онога
што је Пазолини био не може, међутим, да прође без подсећања

на његов страшан, трагичан
крај. Од тог бруталног убиства прошло је скоро пуних
педесет година, али се још увек не зна
ни ко га је заиста убио, а (/page/oko/ci.html)
ни због чега.

Званично, Пјер Паоло Пазолини је настрадао као жртва сопствених
хомосексуалних
склоности. Међутим, како је време одмицало, све је више било
оних који верују да је његова
насилна смрт резултат осмишљене акције иза које
стоје неофашистичке и десничарске
организације, али пре свих неименовани
представници онога што се у то доба још није
називало дубоком државом.
Пазолини на снимању свог првог филма "Акатон" 1961.
Последњу, трећу, званичну истрагу, италијанско тужилаштво отворило је

2010. године, али
јавности ни након њеног окончања нису понуђени јасни одговори
на многа отворена питања.
Јасно је само то да, сем жртве, међу живима више нема
ни Пина Пелозија, јединог човека који
је био окривљен, коме је суђено и који је
одслужио затворску казну због Пазолинијевог
убиства, али ни оних који су, сва
је прилика, овај злочин планирали и оних који су у ноћи
између првог и другог
новембра 1975. године урадили оно што им је било наложено.
Налази ове истраге понукали су италијанску новинарку Симону Зеки да 2016.

објави књигу
Пазолини, масакрирање једног
песника. Зекијева се бавила и случајем отмице и убиства Алда
Мора, а у
књизи о Пазолинијевом убиству први пут су објављене неке фотографије снимљене
на месту злочина и током обдукције, те факсимили јавности до сада непознатих
докумената.
Њена намера, међутим, није била да само детаљно реконструише
мизансцен овог бруталног
убиства, већ да упоредо са изношењем бројних чињеница
које говоре у прилог тези о
професионално обављеној ликвидацији, покуша да
идентификује праве мотиве оних који су у
једном тренутку одлучили да Пазолини
мора да нестане.
Али пре него што дођемо до суштине ове застрашујуће приче, позабавимо се,
накратко,
њеном формом.
(/page/oko/ci.html)

Пазолини на Грамшијевом гробу 1970.
Званична реконструкција догађаја који су довели до Пазолинијеве насилне

смрти своди се на
причу о „пословном односу" између клијента и продавача
хомосексуалне љубави који је
пошао по злу.
Пазолини је своју последњу ноћ на Земљи

отпочео вечером у ресторану „Помидоро", где је,
према изјави власника кафане,
наручио „шницлу и салату: оброк једноставан какав је и сâм
био." Потом је у
близини главне римске железничке станице „покупио" Пелозија, коме је тада
било
седамнаест година.
Кренули су изван града, ка мору, и успут свратили на

бензинску пумпу. Када су стигли до
обале у Остији, изашли су из Пазолинијеве алфе ГТ 2000. Пазолини је од младића
тражио
више од оралног секса, за који му је платио 20.000 лира, дошло је до
кошкања, Пелози га је
прво ударио и оборио на земљу, а онда сео у кола и
прегазио га.
Pasolini – Official U.S. Trailer
Филм Абела Фераре "Пазолини" (2014)
Међутим, сем навода о садржају последње Пазолинијеве вечере, ништа од

онога што је
наведено прво у полицијском извештају, а потом у пресуди која је Пелозија
послала у затвор
на девет година и седам месеци није било тачно. Пелози се још неколико пута враћао у затвор
због ситнијих или
крупнијих крађа, да би пред крај живота одлучио да проговори о ономе што
се
(није) десило те кобне новембарске ноћи.
... и 120 дана Содоме

Прво се 2005. појавио на телевизији РАИ 3 у емисији Франке

Леозини „Сенке над деликтима",
потом је 2011. објавио књигу Знам како су убили Пазолинија, да би га
три године касније иста
новинарка на истом ТВ каналу интервјуисала у емисији „Уклете
приче".
(/page/oko/ci.html)

Пино "Жаба" Пелози, оптужен да је убио Пазолинија. Фотографија од 7. децембра 1985.
Суштина Пелозијевих исказа тиче се пре свега чињенице да се са Пазолинијем

познавао
одраније, те да су убиство на морској обали у Остији починили неки
момци са јужњачким
нагласком, припретивши како ће му побити најближе ако
полицији исприча шта се заиста
десило.
Чланови Пелозијеве најуже породице у међувремену су преминули и он је

решио да
(/page/oko/ci.html)
(/page/home/ci.html) проговори. Али, иако су његове тврдње потврдиле бројне сумње у
званичну верзију, Пелози

опет није рекао све. Преминуо је од рака 2017. године
и у гроб однео вероватно много више од
онога што је рекао.
Па ипак, признавши да се са жртвом виђао и раније, Пелози је потврдио

сумње свих оних који
су тврдили како је Пазолинијево убиство било планирано.
Седамнаестогодишњи
промискуитетни младић је у тој стравичној шаховској партији
био тек пион који је
Пазолинија намамио да попут беле краљице стигне до самога
краја табле, где ће га црне
фигуре учинити мртвим краљем римског подземља секса.
Италијански медији су одмах по Пазолинијевом убиству без много проблема

успели да убеде
јавност како је реч о типичном сексуалном деликту, па је уместо
да буде достојанствено
ожаљен, „контроверзни" уметник постхумно стављен на стуб
срама.
А само три недеље након Пазолинијевог убиства, на филмском фестивалу у

Паризу
премијерно је приказан његов последњи филм Сало, или 120
дана Содоме
(https://www.youtube.com/watch?v=AZhEDCk5Oh8), у коме је велики редитељ обрадио мотиве
Де Садовог истоименог
романа и истовремено се на себи својствен начин још једном
обрачунао са фашистичком страном (https://www.youtube.com/watch?v=zDZ-
gJLHQRM) италијанског националног бића.
Salò, or the 120 Days of Sodom (1975) Trailer
"Сало, или 120 дана Содоме" (1975), трејлер за филм
Али више од приче о осамнаест младића и девојака које током четири месеца,
пред крај
Другог светског рата, злостављају четворица челника Фашистичке
републике Сало, пажњу
Симоне Зеки је привукао податак како су у августу 1975.
из просторија „Техниколора"
украдене поједине ролне филмова који су још били у
монтажи, а да се међу несталим
материјалима налазили и делови Пазолинијевог Сала и Фелинијевог Казанове.
Нестале двадесет и четири ролне појавиле су се како су и нестале у мају

наредне године, а
Зекијева у својој књизи тврди како су украдени делови филма
послужили као мамац који ће
Пазолинија прве новембарске ноћи 1975. одвести до
обале у Остији.
Никада није потврђено да су крадљивци филмске траке од Пазолинија тражили новац,

али се
из свеодочанстава његових пријатеља и сарадника то ипак може наслутити.
Према њиховим
наводима, прво је захтеван нереално високи откуп, а потом је
тражена сума коју је Пазолини,
изгледа, био спреман да плати, не би ли повратио
траке на којима се, између осталог,
налазила и сцена у којој играју сви
протагонисти филма, укључујући и самога редитеља.
Salò Final
(/page/oko/ci.html)

"Сало, или 120 дана Содоме", сцена егзекуције на крају филма
Зато је врло вероватно да је Пазолини те кобне новембарске вечери кренуо у

Остију не би ли
се нашао са онима код којих су биле траке његовог последњег
филма.
Крађа из просторија „Техниколора" није, међутим, била једини инцидент који

је претходио
Пазолинијевом убиству. Баш негде у време нестанка филмских трака
Пазолини је променио
број телефона, јер су претећи и узнемирујући позиви били
све учесталији.
Нови број Пазолинијевог телефона није могао да се пронађе у телефонском

именику, али
телефонска линија је константно била у квару од половине октобра,
тако да га ни они који су
нови број имали, нису могли позвати. Као да је
постојала нечија намера да се Пазолини пре
смрти и на тај начи одвоји од света
злослутном тишином.
Такође, у његов стан је проваљивано у неколико наврата. Приликом једне од

тих крађа са
Пазолинијевог радног стола нестало је седамдесет и осам страна
његовог романа у настанку.
И ту коначно долазимо до правог разлога због кога је Пазолини хладнокрвно
ликвидиран.
"Ако се вратим" - Пазолини на зиду у Риму, рад Ернеста Пињона
Према Пазолинијевој замисли, изнесеној у кореспонденцији са његовим

пријатељима,
Петролеј је требало да нарасте и до две хиљаде страница на
којима ће у форми романа-есеја
до краја бити раскринкане све полуге моћи
прикривених владара тадашње италијанске
(/page/oko/ci.html)
стварности. А најмоћнији од тих људи
био је банкар и оснивач масонске ложе П2 Еуђенио 
Цефис.
Пазолини је, према ономе што је говорио својим пријатељима, дошао у посед
одређених
докумената који су доказивали Цефисову умешаност у многе
корупционашке афере и
намеравао је да их искористи у писању Петролеја.
Симона Зеки у Масакрирању једног

песника нигде експлицитно не наводи да је управо ова
списатељска намера
дошла главе Пазолинију, али зато успева да докаже како су се на морској
обали у
Остији, на месту злочина те кобне ноћи, сем алфе
ГТ 2000 нашла још једна кола у
којима су се довезли криминалци чији је
задатак био не само да убију своју жртву, већ да је
управо масакрирају.
The Films of Pier Paolo Pasolini
Сцене из Пазолинијевих филмова
Да ли игром случаја комедијанта, или управо намерно, Пазолини је убијен на

месту где је
неколико година раније снимао неке сцене филма Цвет хиљаду и једне ноћ
(https://www.youtube.com/watch?v=3CBNIMbl3qM). Његово прегажено и
изранављено тело
лежало је на ивици терена на ком су локални клинци редовно
пикали фудбал. Може се
претпоставити да је и сâм Пазолини у паузама снимања
одиграо неку утакмицу.
Волео је фудбал и писао о њему, ишао је на утакмице Роме заједно са

Албертом Моравијом и
Италом Калвином, а управо током снимања свог последњег
филма одигран је чувени меч
између Пазолинијеве филмске екипе и филмаџија који
су радили на Бертолучијевом
Двадесетом
веку.
Пазолини је био на терену, док се Бертолучи задовољио улогом тренера, тајно

уврстивши у
своју екипу неколико момака из подмлатка фудбалског клуба „Парма". Екипа
Двадесетог века
победила је екипу Сало, 120 дана Содоме са 5:2.
(/page/oko/ci.html)

Пазолини на фудбалу
Према неким изворима, Пазолини је напустио терен не изговоривши ни једну

једину реч.
Други извори пак тврде да је пришао Бертолучију и бесно му поручио
да мора више да чита.
Lettera 22
Пазолинијев Петролеј први пут је

објављен тек 1992. године. Три деценије касније, цео свет
обележава
стогодишњицу рођења једног од највећих уметника двадесетог века. Стојећи над
његовим мртвачким сандуком, Алберто Моравија је окупљеној маси ожалошћених и
љутитих
људи рекао како је Пазолини био први велики песник левице.
Бертолучи, Годар и Пазолини 1969.
А тај песник је своје животно дело које га је, сва је прилика, коштало
главе, писао на
Оливетијевој писаћој
машини Lettera 22. Реч је о једном од најпопуларнијих
модела великог
произвођача писаћих машина и друге канцеларијске опреме који
данас више не постоји.
Иако се ради о мултинационалној компанији која је била један од симбола

италијанског
економског развоја, прича о Оливетију
и Оливетијима је, заправо, слична причи о
Пазолинију.
Настала из мале фабрике писаћих машина Камила Оливетија, ова компанија је

под вођством
његовог сина Адријана постала не само један од највећих
произвођача биро-машина, већ и
место на коме је покушано креирање будућности
која се није десила.
(/page/oko/ci.html)

Адријано Оливети је у свом филантропском походу на бољи свет прво успео да
купи чувени
амерички Андервуд, а да потом у својим развојним постројењима
произведе први кућни
рачунар. Ову чињеницу, међутим, данас нећете наћи у
званичним историјама дигиталног
света.
Адријано Оливети у својој фабрици
Адријано Оливети није хтео да се попут, рецимо, власника „Фијата", одрекне

ове гране
делатности у корист америчког Ај-Би-Ем-а, те да заузврат буде
награђен издашним и
повољним доларским кредитима. Преминуо је током путовања возом
из Италије у
Швајцарску.
Према званичним налазима, педесетдеветогодишњи иноватор и власник фабрике

из које, у
складу са пословним начелима његовог оца, ниједан радник никада није
отпуштен, преминуо
је од последица срчаног удара.
Постоје, међутим, оправдане, али никада доказане сумње, да му је током

вожње кроз један од
бројних тунела у Алпима, у тело убризган смртоносни отров.
Неколико месеци касније, у саобраћајној несрећи је настрадао и Марио Чу,

један од кључних
људи Оливетијевог научног
тима.
***
(/page/oko/ci.html)

Последњи Пазолинијев интервју, вођен неколико сати пре

његовог убиства
"Сви смо у опасности"

Интервју с Пјером Паолом Пазолинијем који је водио Фурио Коломбо
објављен је у додатку „Tuttolibri" дневника La Stampa 8. новембра 1975, и
поново публикован у листу L'Unita 9. маја 2005. године.
Разговор је вођен 1. новембра 1975. између 16 и 18 часова, неколико сати

пре
него што је Пазолини убијен. Наслов интервјуа дао је сам Пазолини. На
крају
разговора, који нас је
затекао на различитим позицијама и са различитим
становиштима, као што нам се
често и раније дешавало, питао
сам га да ли
жели да одабере наслов за интервју. Размишљао је о томе неко време, а
онда је
рекао да није важно и променио је тему. Нешто друго нас је потом вратило на
главни мотив који се стално понављао у разговору. „То
је суштина, коначни
смисао свега", рекао је. „И не знате ко све у овом тренутку размишља да вас
убије.
Ако хоћете, дајте овај наслов: „Зашто смо сви у опасности".
Фурио Коломбо
ФУРИО КОЛОМБО: Пазолини, у својим чланцима и текстовима на разне

начине сте нам показали шта све презирете. Сами сте кренули у борбу против
много тога -
институција, уверења, људи, центара моћи.
Да бих олакшао наш
интервју, једноставно ћу све то назвати „ситуацијом", а ви ћете знати да
намеравам да
причам о ономе против чега се
борите. Дакле, моја прва
примедба је следећа: та „ситуација", са свим лошим стварима које описујете, у
основи и вама омогућава да
будете оно што јесте - Пазолини. Мислим: ваша је
заслуга и таленат. Али алати? Издаваштво, биоскоп, организација, чак и
објекти. Рецимо да имате чаробни штапић, направите гест и све што мрзите
нестаје. А ви? Зар не бисте остали сами и без средстава која су вам потребна?
Мислим на изражајна средства...
ПЈЕР ПАОЛО ПАЗОЛИНИ: Да, разумем на шта мислите.

Па, не покушавам
само да се претварам да имам тај чаробни штапић, ја верујем да га имам, али
не у
буквалном смислу. Ја знам да ако стално ударате чекићем у исто место
на
крају можете да срушите читаву кућу. Мали пример за
то нам даје
Радикална партија: они су шачица људи, али су
уздрмали савест читаве земље
(ви добро знате да се ја често не слажем са
њима, али управо се спремам за
њихов конгрес). Историја нам даје одличне примере. Oдбијање
је увек било
суштински чин на који су
били спремни свеци,
пустињаци, али и
интелектуалци. Малобројни који су ушли у
историју јесу управо они који су
рекли „не", а не дворјани и кардиналске слуге. Дакле, чин
одбијања мора бити
тоталан, а не делимичан, не сме се односити
само на ово или на оно, значи
„апсурдан" а не здраворазумски. Ајхман, драги мој, имао је много здравог
разума, али шта је пропустио? Није знао
да каже „не" на самом
почетку, онда
(/page/oko/ci.html)
(/page/home/ci.html) када се бавио само обичном
администрацијом, бирократијом. Можда је и
рекао пријатељима: не свиђа ми се много тај Химлер. Можда
је мрмљао и

гунђао, као што се то ради у издавачким кућама, у новинским редакцијама, у
кулоарима власти или на
телевизији. Можда је приговорио зашто се овај или
онај воз зауставља само једном да би депортовани људи могли да оду до
тоалета или
да узму хлеб и воду, а два стајалишта дуж пруге била би
јефтинија и функционалнија. Ипак, никада није покушао да заустави
машинерију. Дакле, овде треба узети у обзир три ствари: шта је то што
називате „ситуацијом", зашто би је требало зауставили или
уништити, и на
који
начин...
КОЛОМБО: Ево, онда опишите „ситуацију". Ви

добро знате да ваша дела и ваш
језик помало делују као сунце које се пробија кроз прашину. То је
лепа слика,
али мало шта се од тога може јасно видети или разумети.
ПАЗОЛИНИ: Хвала вам за ту слику сунца, али очекујте много мање. Оно што
тражим јесте да погледате око себе и видите трагедију која вас окружује. Шта
је
трагедија? Трагедија је што више нема људских бића, ту су само
те чудне
машине које се стално сударају. А ми, интелектуалци,
гледамо у возни ред од
прошле године,
или од пре десет година, и онда кажемо: баш чудно, ова
возови не иду куда би
требало, како то да се сударају? Или је машиновођа
полудео или је неки изоловани криминалац
или постоји завера? Посебно нас
завера одушевљава. Ослобађа нас терета
суочавања са истином. Како би било
лепо ако би неко седео у подруму и планирао да нас среди док разговарамо.
Лако
је, једноставно је, а ту је и отпор. Изгубићемо неке саборце, али ћемо се
организовати и средити њих,
једног по једног, шта мислите? Знам ја да када
емитују на
телевизији филм „Гори ли Париз?" (Paris
brûle-t-il? из 1966, о
ослобођењу Париза 1944) свима су очи пуне суза и јавља се луда жеља да се
историја понови, онако лепа и чиста (последица
протока времена је што она
испира догађаје, као фасаде кућа).
Једноставно је: ја овде, ти тамо. Само да се
не бавимо ценом у крви, муци, труду којом су људи тада
плаћали за свој
избор. Када се суочите
лицем у лице са тим часом, тим тренутком историје,
избор је увек трагедија. Али опет, да
се разумемо, тада је било једноставније.
Фашисту из Салоа, нацисту из СС-а, нормалан човек уз
помоћ храбрости и
савести успева лако да одбаци, чак и из свог унутрашњег живота
(тамо где
свака револуција увек почиње). Али сада је другачије. Неко долази да те
упозна издајући се за пријатеља, добар је и љубазан, али је „сарадник" (рецимо
неке телевизији). Треба
некако зарадити за живот, а то није злочин. Неки
други,
разне групе, прилазе вам агресивно са својим идеолошким
уценама, са
својим опоменама, проповедима, анатемама, и ви осећате да су и они
претња.
Марширају са својим заставама и паролама, али шта их разликује од
ових „на
власти"?
КОЛОМБО: Шта је, по вашем мишљењу, моћ, где станује,

како се носити с
њом?
ПАЗОЛИНИ: Моћ је образовни систем који нас дели на

оне који потчињавају
и оне који су потчињени. Али будите опрезни: тај образовни
систем све нас
формира, од људи у такозваном естаблишменту до најсиромашнијих
друштвених слојева. Ово је главни разлог зашто сви желимо исте ствари и
понашамо
се на исти начин. Ако имам у рукама управни одбор или
могућност
за неки маневар на берзи, искористићу то; ако сам из нижих класа
узећу металну шипку. У суштини, користим оно што имам да би насиљем
добио оно што желим. Али зашто то желим? Зато што су ми рекли да је
желети нешто добро, а ја само користим право на то добро. Дакле, убица сам,
али сам у суштини добар.
КОЛОМБО: Критикују вас да више не можете да направите политичке и
идеолошке разлике, да нисте у стању да
уочите дубоку разлику између оних
међу младима који су фашисти и оних који нису
фашисти.
(/page/oko/ci.html)
ПАЗОЛИНИ: То је заправо разлог зашто сам вам раније

поменуо бајате возне
редове. Да ли сте икада
видели оне лутке које засмејавају децу јер им је тело
окренуто у једном смеру, а глава у другом? Мислим
да је Тото знао да изведе
такав трик. Е, ја тако видим све те
интелектуалце, социологе, експерте и
новинаре, пуне својих племенитих намера: ствари се
дешавају овде, а њима су
главе окренуте негде другде. Не кажем
да нема фашизма. Само кажем:
престаните да причате
о одласку на плажу ако смо на планини. Јер овде
имамо посла са
другачијом врстом пејзажа. Овде постоји жеља за убијањем и
та жеља
нас везује као злокобну браћу у злокобном неуспеху читавог
друштвеног система. И ја бих
волео да се све лако реши тиме што ћемо
издвојити црне овце. Видим ја те црне овце. Има их доста около. Као што сам
рекао Моравији, то је проблем: плаћам
цену за живот који водим... Као да се
спуштам у пакао. Када се
вратим одатле - ако се вратим - видим и друге
ствари, много више њих него други људи. Не кажем да морате да верујете у
све оно што вам причам након свог путовања,
али зашто морате да стално
мењате тему како бисте избегли
суочавање са истином.
КОЛОМБО: А шта је истина?
ПАЗОЛИНИ: Жао ми је што сам употребио ову реч. Хтео

сам да кажем
„докази". Али дозволите ми да објасним то другачије. Прва трагедија коју
живимо јесте опште, обавезно и погрешно, образовање које нас тера у арену
да поседујемо све и по сваку цену. Гурају
нас у ту арену и вуку около као
чудну и мрачну војску, једни се боре тешком артиљеријом, други металним
шипкамам. И како то обично бива, група
се подели, а неки одлучују да буду
на страни слабијих. Али мислим да смо сви, на
овај или онај начин, слаби јер
смо сви жртве. И
сви смо криви, јер смо сви спремни на игру клања једни
других, само зарад
поседовања. Укратко, образовање које смо добили може се
сажети у три речи: имати, поседовати и
уништавати.
КОЛОМБО: Али да се вратим на моје прво питање. Ви

све волшебно укидате,
али ваш посао је писање књига. Потребни су вам људи који
их читају.
Потребни су вам образовани потрошачи за
ваше интелектуалне производе.
Ви правите филмове и стога вам је потребна не
само велика публика (а ви
генерално успевате да постигнете
успех и популарност, публика вас
ентузијастично „конзумира"), већ вам је потребна
и одлична техничка,
организациона, индустријска машинерија да дођете до
ње.
Ако учините да
све ово нестане за рачун некаквог
палеокатоличког или неокинеског
магијског монаштва, шта ће вам остати?
ПАЗОЛИНИ: Остаће ми све. Заиста, остаћу сам са собом, као живо

биће које у
овом свету може да гледа, ради, разуме ствари. Постоје стотине
начина да се
испричају приче, да се чују језици, репродукују дијалекти, да се ради
луткарско позориште... Другима ће остати много више.
Они, образовани или
неуки попут мене, моћи ће да ме прате. Свет ће постати веће
место, све ће
бити наше и неће нам требати берза, управни одбор или метална
шипка да
крадемо једни од других. Видите, у свету о коме су многи од нас сањали
(понављам, читајући прошлогодишњи ред вожње или ред вожње од
пре много
година) постојали су зли господар са цилиндром
и џеповима пуним долара и
изнемогала удовица са децом која тражи правду. Укратко,
прелеп Брехтов
свет.
КОЛОМБО: Имате носталгију за тим светом?
ПАЗОЛИНИ: Не! Имам носталгију за обесправљеним

али правим људима
који се боре да укину тог
господара, а да се сами не претворе у њега. Пошто су
били
искључени из свега, нико није успео да их колонизује. Плашим се ових
побуњених
робова јер се понашају баш као њихови пљачкаши, желе све и
желе то по сваку цену. Ова
мрачна тврдоглавост којом се срља у опште
насиље не дозвољава нам да
видимо ко смо и ко је на којој страни. Када
умирућег одвезу у болницу више
је заинтересован - ако у њему има још мало
(/page/oko/ci.html)
живота - да
чује шта ће му лекари рећи о шанси да преживи, него шта ће му
полиција рећи о механизму
злочина. Не судим о намерама и не интересује
ме
узрочно-последични ланац, ко је први урадио ово или оно, нити ко је
главни кривац. Мислим да смо
дефинисали оно што ви називате
„ситуацијом". То је као када на град пљушти киша а шахтови су запушени:
невина вода се диже, она нема везе с узбурканим морем или беснилом речне
бујице, она из једноставног
разлога не може да отече па се подиже. То је иста
она кишица из дечјих и поп песама као „Певајмо на киши". Али вода се ипак
диже и ви се давите. Ако смо већ дошли дотле, ја кажем:
хајде да не губимо
време на лепљење етикета, него да видимо како можемо
да пустимо да ова
проклета вода некуд отече пре него што се сви у њој подавимо.
КОЛОМБО: Дакле, из тог разлога бисте желели да сви

људи буду неуки и
срећни чобани, без обавезне школе?
ПАЗОЛИНИ: Звучи веома глупо када тако

кажете. Али овакво обавезно
образовање нужно ствара очајне гладијаторе.
Гомила постаје све већа, као и
очај и бес. Дакле,
рецимо да сам овим што сам рекао о школи направио
провокацију
(иако мислим да нисам), али дајте ми нешто друго. Очигледно је
да жалим за
истинском и директном револуцијом потлачених људи чији је
главни циљ да
се ослободе и постану сами себи господари. Моје
најбоље
мисли могу ме чак инспирисати за једну од наредних песама. Али сигурно не
за оно што знам и оно што
видим. А оно што знам јесте да силазим у пакао и
видим ствари које не ремете сан другим људима. Али
будите опрезни: пакао
се диже и долази по вас. Тачно је да долази под
различитим маскама и
заставама, да сањари о својим униформама и (понекад) тражи за њих
и
оправдање, али је такође тачно да је његова жеља да удари металном шипком,
да
нападне и убије, јака и општа. И ово неће још дуго
остати у простору
приватног, као ризично искуство оних који су „претрпели насиље". Немојте се
заваравати. Заједно са школом, телевизијом и вашим умирујућим новинама,
и ви сте велики чувари овог
ужасног поретка заснованог на концепту
поседовања и
уништавања. Благо вама који сте срећни када на злочин можете
да налепите етикету.
Мени то личи на још једну од многих операција масовне
културе. Пошто смо
неспособни да спречимо да се неке ствари дешавају,
налазимо мир у томе што правимо
полице на којима би их слагали.
КОЛОМБО: Али укидање сигурно значи и стварање, осим ако себе не

сматрате пуким рушитељем Шта се дешава са
књигама, на пример? Не желим
да играм улогу некога ко је више забринут за
културу него за људе. Али ти
људи, спасени, у вашој визији другачијег
света, не могу више бити
примитивни (што је честа оптужба која
се против вас износи), ако не желимо
да се ослонимо репресију оних „напреднијих"...
ПАЗОЛИНИ: Од чега се јежим...
КОЛОМБО:...Ако не желимо да користимо уобичајене

дефиниције, ипак
морамо дати неке назнаке решења. На пример, у научној
фантастици, као и у
нацизму, спаљивање књига је чин који је увод у истребљење. Ако затворимо
школе и
затворимо телевизијске станице, како ћете одржати своју визију
живом?
ПАЗОЛИНИ: Мислим да сам о томе већ причао са Моравијом. „Затворити",

„укинути", на мом језику значи „променити". Морамо драматично и
драстично да променимо ствари јер је ситуација у којој се
налазимо
драматична и драстична. Оно што ми не
дозвољава да водим праву дебату са
Моравском, као и са Луиђијем Фирпом, на пример,
јесте то што изгледа да не
видимо исту сцену, не познајемо исте људе, не чујемо исте
гласове. Ви као
новинар можда мислите да се нешто дешава само онда када се појави као
вест,
лепо написана, преломљена и насловљена на страници новина. Али шта
се
крије иза ове вести? Овде недостаје хирург који има
храбрости да
анализира ткиво и каже: даме и господо, ово је рак, а не бенигна
чињеница.
Шта је рак? То је нешто што мења све ћелије, што их тера да расту у лудом
(/page/oko/ci.html)
ритму, не поштујући било какву претходно успостављену логику. Дакле, да ли
је
болесник који сања о свом претходном здрављу носталгичар, иако је пре
него што
је болест наступила био глуп и јадан? Пре рака,
кажем. Дакле, пре
свега, мораћемо да се потрудимо да имамо исту слику света. Слушам
политичаре -
све политичаре - са тим њиховим малим претпоставкама и
флоскулама,
и лудим од тога. Они као да не знају о којој земљи говоре, као са
Месеца да причају. А заједно са њима ту су и књижевници. И социолози. И
експерти
свих жанрова.
КОЛОМБО: Па зашто мислите да су неке ствари вама јасније?
ПАЗОЛИНИ: Не желим више да причам о себи, можда сам

већ рекао
превише. Сви знају да ја лично дебело плаћам за оно што износим. Али ту су
и моје
књиге и моји филмови. Можда грешим. Али и даље тврдим да смо сви
у
опасности.
КОЛОМБО: Пазолини, ако тако гледате на живот - а не знам

ни да ли ћете
прихватити ово питање - како мислите да ћете ви избећи опасност и
ризик?
Било је касно и Пазолини

није упалио светло, тако да је постало тешко писати
белешке. Прелиставали смо оно што сам записао. Онда ме је замолио да му
оставим питања. „Постоје неки делови који ми звуче превише искључиво.
Пустите ме да размислим о томе, да још једном
прођем, оставите ми времена
за закључак. Имам на уму одговор
на ваше питање. Лакше ми је да пишем
него да причам. Вратићу вам белешке и оно што
сам додао сутра ујутру".
Сутрадан, у недељу, беживотно тело Пјера Паола Пазолинија

лежало је у
мртвачници римске полиције.
L'ultima intervista a Pier Paolo Pasolini, 31 Ottobre 1975.
Текстови Пјера Паола Пазолинија:
Политички списи 1968-1975

(https://anarhisticka-biblioteka.net/library/pier-paolo-pasolini-povratak-svitaca)
О грађанском рату (https://www.rwfund.org/wp-content/uploads/2017/06/Pjer-Paolo-Pazolini-Gradjanski-rat.pdf)
      
(http://www.facebook.com/share.php?
(http://twitter.com/home?
(https://plus.google.com/share?
(http://www.linkedin.com/shareArticle?
(/page/oko/ci/story/3220/kultura/4817000/pjer-
(/page/oko/ci/story/3220/kultura/4817000/pjer-
(/page/oko/ci.html)
u=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4817000/pjer-
status=Хроника
url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4817000/pjer-
mini=true&url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/48170
paolo- paolo-
paolo- најављене paolo- paolo- pazolini.html?

pazolini.html?
pazolini.html&title=Хроника
смрти pazolini.html)
pazolini.html&title=Хроника
print=true)

email=yes)
најављене
Пјера најављене
смртиПаола смрти
Пјера Пазолинија Пјера
Паола и Паола
Пазолинија
серија Пазолинија
и нерасветљених и
серијаубистава серија
нерасветљених
из нерасветљених
убистава
његовог убистава
из незавршеног из
његовог
романа+http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4817000/pjer-
његовог
незавршеног
paolo- незавршеног
романа)
pazolini.html) романа&source=rts.rs)
Политика
Идентитет + сећање + култура: Како нас је тријада политичке еманципације увела у рат и тамо оставила закључане
(/page/oko/ci/story/3202/politika/4821928/identitet--secanje--kultura.html)
Пише: Весна Кнежевић
(/page/oko/ci/st
-secanje--
kultura.html)
Три деценије дипломатских односа Србије и Израела: Кратка историја веза (/page/oko/ci/story/3202/politika/4801792/tri-decenije-
diplomatskih-odnosa-srbije-i-izraela.html)
Пише: Драган Бисенић
(/page/oko/ci/st
decenije-
diplomatskih-
odnosa-
srbije-i-
izraela.html)
Још једном о бомбардовању: Пач Адамс у невидљивом авиону над Југославијом (/page/oko/ci/story/3202/politika/4790785/pac-adams-u-
nevidljivom-bombarderu-nad-jugoslavijom.html)
Пише: Горан Гоцић
(/page/oko/ci/st
adams-u-
nevidljivom-
bombarderu-
nad-
jugoslavijom.htm
Сећање на један сусрет с Милованом Ђиласом: Из историје у ништавило и назад (/page/oko/ci/story/3202/politika/4436244/razgovor-s-

djidom.html)
Пише: Горан Гоцић
(/page/oko/ci.html)
(/page/oko/ci/st
s-
djidom.html)
Друштво
Доба невиности: Лаура Антонели, жена коју је некада сањао цео Нови Београд (/page/oko/ci/story/3208/drustvo/4821846/laura-antoneli-zena-
koju-je-sanjao-novi-beograd.html)
Пише: Иван Радовановић
(/page/oko/ci/st
antoneli-
zena-koju-je-
sanjao-novi-
beograd.html)
Педро Алмодовар о никада завршеним грађанским ратовима: Култура сећања и пакт о забораву
(/page/oko/ci/story/3208/drustvo/4820709/paralelne-majke-pedra-almodovara.html)
Пише: Предраг Драгосавац
(/page/oko/ci/st
majke-pedra-
almodovara.htm
Скопље-Београд преко Цариграда: Коначно помирење Српске и Македонске православне цркве?

(/page/oko/ci/story/3208/drustvo/4813579/makedonska-pravoslavna-crkva.html)
Пише: Стеван Костић
(/page/oko/ci/st
pravoslavna-
crkva.html)
Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: Анђео смрти у белом мантилу
(/page/oko/ci/story/3208/drustvo/4801437/jozef-mengele-andjeo-smrti.html)
Пише: Момчило Б. Ђорђевић
(/page/oko/ci/st
mengele-
andjeo-
smrti.html)
Култура
Хроника најављене смрти Пјера Паола Пазолинија и серија нерасветљених убистава из његовог незавршеног романа
(/page/oko/ci/story/3220/kultura/4817000/pjer-paolo-pazolini.html)
Пише: Вуле Журић
(/page/oko/ci/st
paolo-
pazolini.html)
Зашто је Краљевића Марка Гете мрзео а Ниче га не само волео него о њему и певао (/page/oko/ci/story/3220/kultura/4808478/kad-je-nice-
pevao-o-marku-kraljevicu.html)
Пише: Миланка Стаменковић
(/page/oko/ci/st
je-nice-
pevao-o-
marku-
kraljevicu.html)
Модерни живот у ударном термину: Пола века Позоришта у кући (/page/oko/ci/story/3220/kultura/4804743/moderni-zivot-u-udarnom-

terminu---pozoriste-u-kuci.html)
Пише: Драгана Кањевац
(/page/oko/ci/st
zivot-u-
udarnom-
terminu---
pozoriste-u-
kuci.html)
From Russia Without Love: Зашто је филм Пола Верховена о католичкој монахињи из XVII века чак два пута забрањен у Русији?
(/page/oko/ci/story/3220/kultura/4798158/film-benedeta-.html)
Пише: Весна Кнежевић
(/page/oko/ci.html)
(/page/oko/ci/st
benedeta-.html)
Економија
Енергетски рат Русије и Европе и Србија у њему: Између три ватре (/page/oko/ci/story/3226/ekonomija/4822312/sesti-paket-sankcija-rusiji-i-
srbija.html)
Пише: Аница Телесковић
(/page/oko/ci/st
paket-
sankcija-
rusiji-i-
srbija.html)
Стварање новог економског поретка: Колико ће изолација Русије коштати Европу? (/page/oko/ci/story/3226/ekonomija/4787079/koliko-ce-
ekonomska-izolacija-rusije-kostati-evropu-.html)
Пише: Горан Николић
(/page/oko/ci/st
ce-
ekonomska-
izolacija-
rusije-
kostati-
evropu-.html)
Има ли Кремљ одговор на западне санкције: Русија пред банкротом? (/page/oko/ci/story/3226/ekonomija/4776112/ima-li-kremlj-odgovor-na-

zapadne-sankcije.html)
(/page/oko/ci/st
li-kremlj-
odgovor-na-
zapadne-
sankcije.html)
Оружје у финансијском рату: Да ли ће Западне санкције Русији угрозити глобални примат долара?
(/page/oko/ci/story/3226/ekonomija/4771640/sankcije-rusiji-i-globalni-primat-dolara.html)
(/page/oko/ci/st
rusiji-i-
globalni-
primat-
dolara.html)
Преузмите РТС мобилну апликацију
(https://itunes.apple.com/us/app/rts-
radio-televizija-
(https://play.google.com/store/apps/details?
srbije/id1292362685?
id=rs.rts&hl=en_US)
mt=8)
Радио Телевизија Србије
(http://twitter.com/
(http://www.f
(https
ВЕСТИ (/PAGE/STORIES/CI.HTML) Политика (/page/stories/ci/news/1/politika.html)

Регион (/page/stories/ci/news/3/region.html)
Свет
(/page/stories/ci/news/2/svet.html)
Србија данас (/page/stories/ci/news/56/srbija-danas.html)
Хроника (/page/stories/ci/news/134/hronika.html)
Друштво
(/page/stories/ci/news/124/drustvo.html)
Економија (/page/stories/ci/news/5/ekonomija.html)
Култура (/page/stories/ci/news/8/kultura.html)
Мерила
времена (/page/stories/ci/news/701/merila-vremena.html)
Време (/page/stories/ci/news/681/vreme.html)
Сервисне вести
(/page/stories/ci/news/244/servisne-vesti.html)
Видео дана (/page/stories/ci/news/1121/video-dana.html)
Сматрачница
(/page/stories/ci/news/2945/smatracnica.html)
Рат у Украјини (/page/stories/ci/news/3395/rat-u-ukrajini.html)
(/page/oko/ci.html)
СПОРТ (/PAGE/SPORT/CI.HTML) Фудбал (/page/sport/ci/news/31/fudbal.html)
Кошарка (/page/sport/ci/news/32/kosarka.html)
Тенис
(/page/sport/ci/news/33/tenis.html)
Одбојка (/page/sport/ci/news/34/odbojka.html)
Рукомет (/page/sport/ci/news/130/rukomet.html)
Ватерполо
(/page/sport/ci/news/35/vaterpolo.html)
Атлетика (/page/sport/ci/news/86/atletika.html)
Ауто-мото (/page/sport/ci/news/132/auto-moto.html)
Остали
спортови (/page/sport/ci/news/128/ostali-sportovi.html)
Меморијал РТС (/page/sport/ci/news/1940/memorijal-rts.html)
МАГАЗИН (/PAGE/MAGAZINE/CI.HTML) Филм и ТВ (/page/magazine/ci/news/401/film-i-tv.html)

Музика (/page/magazine/ci/news/421/muzika.html)
Технологијa (/page/magazine/ci/news/1880/tehnologija.html)
Путујемо (/page/magazine/ci/news/3179/putujemo.html)
Стил
(/page/magazine/ci/news/441/stil.html)
Свет познатих (/page/magazine/ci/news/461/svet-poznatih.html)
Здравље
(/page/magazine/ci/news/481/zdravlje.html)
Занимљивости (/page/magazine/ci/news/501/zanimljivosti.html)
Наука
(/page/magazine/ci/news/2520/nauka.html)
Природа (/page/magazine/ci/news/2950/priroda.html)
Гледаоци репортери
(/page/magazine/ci/news/256/gledaoci-reporteri.html)
ТВ (/PAGE/TV/CI.HTML) РТС 1 (/page/tv/ci/news/17/rts-1.html)

РТС 2 (/page/tv/ci/news/18/rts-2.html)
РТС 3 (/page/tv/ci/news/254/rts-3.html)
РТС
Свет (/page/tv/ci/news/19/rts-svet.html)
РТС Наука (/page/tv/ci/news/3107/rts-nauka.html)
РТС Драма (/page/tv/ci/news/2679/rts-drama.html)
РТС Живот
(/page/tv/ci/news/2685/rts-zivot.html)
РТС Класика (/page/tv/ci/news/3188/rts-klasika.html)
РТС Коло (/page/tv/ci/news/2691/rts-kolo.html)
РТС Трезор
(/page/tv/ci/news/2697/rts-trezor.html)
РТС Музика (/page/tv/ci/news/2703/rts-muzika.html)
РТС Полетарац (/page/tv/ci/news/2709/rts-poletarac.html)
РАДИО (/PAGE/RADIO/CI.HTML) Радио Београд 1 (/page/radio/ci/news/27/radio-beograd-1.html)

Радио Београд 2 (/page/radio/ci/news/28/radio-beograd-
2.html)
Радио Београд 3 (/page/radio/ci/news/1464/radio-beograd-3.html)
Београд 202 (/page/radio/ci/news/29/beograd-202.html)
Радио Плетеница
(/page/radio/ci/news/2925/radio-pletenica.html)
Радио Рокенролер (/page/radio/ci/news/2934/radio-rokenroler.html)
Радио Џубокс
(/page/radio/ci/news/2930/radio-dzuboks.html)
Радио Вртешка (/page/radio/ci/news/2940/radio-vrteska.html)
Архив (/page/radio/ci/news/2626/arhiv.html)
РТС (/PAGE/RTS/CI.HTML)
Контакт (/page/emailus/ci.html)
| Маркетинг (/page/rts/ci/Marketing.html)
| Јавне набавке (/page/rts/ci/javne-nabavke.html)
|
Конкурси (/page/rts/ci/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%81%D0%B8.html)
| Интернет портал (/page/rts/ci/internet+portal.html)
МАПА САЈТА (/PAGE/HOME/CI/SITEMAP.HTML)
Приватност (/page/home/ci/privacy.html) | Copyright (/page/home/ci/copyright.html) | Правила употребе садржаја (/page/home/ci/usage.html) | Мапа сајта
(/page/home/ci/sitemap.html)
Copyright © 2008
- 2022
РТС. Сва права задржана.

Хроника најављене смрти Пјера Паола Пазолинија и серија нерасветљених убистава из његовог незавршеног романа

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Хроника најављене смрти Пјера Паола Пазолинија и серија нерасветљених убистава из његовог незавршеног романа

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

5/24/22, 6:55 PM РТС :: Хроника најављене смрти Пјера Паола Пазолинија и серија нерасветљених убистава из његовог незавршеног романа

СТО ГОДИНА ОД ПАЗОЛИНИЈЕВОГ РОЂЕЊА

Хроника најављене смрти Пјера Паола

Стогодишњица рођења великог филмског редитеља и писца Пјера Пола Пазолинија у

Мурал са ликом Пјера Паола Пазолинија у Напуљу, 2019.

Ђино Бартали и Фаусто Копи на Тур де Франсу 1949.

A онда је 2017. године водећи италијански стручњак за Холокауст Микеле

По струци хемичар и технолог, Марко Пивато је пре петнаестак година почео

Италијански медији су са дужним поштовањем писали о трагично настрадалом

И мада су још увек актуелна пандемија и све

Трст-Римини via Остија (via Баскапе и Палермо)

Али ако је италијанска јавност трагичан крај младог и вољеног научника

Из Пазолинијевог филма "Сало или 120 дана Содоме" (1975)

Већина нас ће одмах помислити на отмицу и убиство премијера Алда Мора

И Матеји и Де Мауро су протагонисти недовршеног романа Петролеј песника, филмског

Пазолинијево мртво тело на плажи у Остији, 2. новембра 1975.

Четири и по деценије истраге и...

Стогодишњица Пазолинијевог рођења у Италији и свету обележава се новим

што је Пазолини био не може, међутим, да прође без подсећања

Пазолини на снимању свог првог филма "Акатон" 1961.

Последњу, трећу, званичну истрагу, италијанско тужилаштво отворило је

Налази ове истраге понукали су италијанску новинарку Симону Зеки да 2016.

Пазолини на Грамшијевом гробу 1970.

Званична реконструкција догађаја који су довели до Пазолинијеве насилне

Пазолини је своју последњу ноћ на Земљи

Кренули су изван града, ка мору, и успут свратили на

Pasolini – Official U.S. Trailer

Филм Абела Фераре "Пазолини" (2014)

Међутим, сем навода о садржају последње Пазолинијеве вечере, ништа од

... и 120 дана Содоме

Прво се 2005. појавио на телевизији РАИ 3 у емисији Франке

Пино "Жаба" Пелози, оптужен да је убио Пазолинија. Фотографија од 7. децембра 1985.

Суштина Пелозијевих исказа тиче се пре свега чињенице да се са Пазолинијем

Чланови Пелозијеве најуже породице у међувремену су преминули и он је

Па ипак, признавши да се са жртвом виђао и раније, Пелози је потврдио

Италијански медији су одмах по Пазолинијевом убиству без много проблема

А само три недеље након Пазолинијевог убиства, на филмском фестивалу у

Salò, or the 120 Days of Sodom (1975) Trailer

"Сало, или 120 дана Содоме" (1975), трејлер за филм

Нестале двадесет и четири ролне појавиле су се како су и нестале у мају

Никада није потврђено да су крадљивци филмске траке од Пазолинија тражили новац,

"Сало, или 120 дана Содоме", сцена егзекуције на крају филма

Зато је врло вероватно да је Пазолини те кобне новембарске вечери кренуо у

Крађа из просторија „Техниколора" није, међутим, била једини инцидент који

Нови број Пазолинијевог телефона није могао да се пронађе у телефонском

Такође, у његов стан је проваљивано у неколико наврата. Приликом једне од

"Ако се вратим" - Пазолини на зиду у Риму, рад Ернеста Пињона

Према Пазолинијевој замисли, изнесеној у кореспонденцији са његовим

Симона Зеки у Масакрирању једног

The Films of Pier Paolo Pasolini

Сцене из Пазолинијевих филмова

Да ли игром случаја комедијанта, или управо намерно, Пазолини је убијен на

Волео је фудбал и писао о њему, ишао је на утакмице Роме заједно са

Пазолини је био на терену, док се Бертолучи задовољио улогом тренера, тајно

Према неким изворима, Пазолини је напустио терен не изговоривши ни једну

Пазолинијев Петролеј први пут је

Бертолучи, Годар и Пазолини 1969.

Иако се ради о мултинационалној компанији која је била један од симбола

Настала из мале фабрике писаћих машина Камила Оливетија, ова компанија је

Адријано Оливети у својој фабрици

Адријано Оливети није хтео да се попут, рецимо, власника „Фијата", одрекне

Према званичним налазима, педесетдеветогодишњи иноватор и власник фабрике

Постоје, међутим, оправдане, али никада доказане сумње, да му је током

Неколико месеци касније, у саобраћајној несрећи је настрадао и Марио Чу,