Metodologija lingvističkih istraživanja

Kontrastivna istraživanja

Metodologija se najčešće definiše kao grana logike koja proučava naučni metod, te je kao takvu
treba posmatrati u okviru logike, a ne iz nje izdvajati (Radenović 1995). Logičku osnovu
metodologije čine: (1) principi i zakoni istinitog mišljenja i pitanja imenovanja, označavanja,
značenja i jezika kao sredstva i predmeta mišljenja; (2) oblici mišljenja (učenje o pojmu, stavu,
sudu i zaključivanju); kao i (3) posebne metode i njihovi postupci (analiza – sinteza, apstarakcija
– konkretizacija, specijalizacija – generalizacija, dedukcija – indukcija i analogija, odnosno
komparacija).

Međutim, metodologiju zanimaju i druga pitanja istraživanja kao, na primer, način utvrđivanja
naučnih znanja, procedure obrade rezultata, te kako se novi rezultati istraživanja ugrađuju u fond
postojećih saznanja. Prema tome, glavni predmet izučavanja metodologije predstavljaju metode
saznanja. Ili, kako Bogdan Šešić (1974, 1-2) piše: ,,Zadatak metodologije je da otkrije, opiše i
objasni metode naučnog saznanja, to jest, da pokaže i objasni načine dolaženja do naučnih
saznanja.’’ Ipak, Zaječaranovićeva definicija metodologije je najpotpunija: ,,Metodologija je
nauka o logičkim formama procesa saznavanja i o njihovoj primeni u nauci, u naučnom
istraživanju; nauka o metodama koje se primenjuju u naučnom istraživanju i u izlaganju rezultata
naučnog istraživanja’’. Trebalo bi naglasiti da je kod ovih pojmovnih određenja potrebno
razlikovati naučne metode od metoda naučnog istraživanja.

Definicije imaju veliku ulogu u saznajnom procesu, koji i otpočinje definisanjem. Žigić i
saradnici (1992. 148) jezgrovito ukazuju na ovaj aspekt: ,,Utvrđivanje metoda i tehnka
istraživanja takođe je oblik definisanja. Čak je i sam proces istraživanja sastavljen od niza
definicija. Saznajna vrednost definicija ogleda se u tome što se tako obavlja 45 klasifikacija
pojmova. … Na kraju, i rezultat istraživanja jeste definisanje objašnjenih pojmova, odnosno
predmeta, pojava i procesa’’.

Rečnik sačinjavaju, abecednim redosledom:

• glavne odrednice, npr. provajder , s punom leksikografskom obradom,

• pododrednice, npr. provajderski , koje ne sadrže definiciju značenja, pošto se ono kod njih može
izvesti na osnovu značenja glavne odrednice i upotrebljenog sufiksa,

• unakrsna upućivanja na glavnu odrednicu koja sadrži obradu datog oblika, npr. PROVIDER
provajder , za izvorno napisane reči, ili džem-sejšn džem-sešn , za transkribovane reči.

provajder , a m /provàjder/ ; À PROVIDER

[eng. provider] firma koja obezbeðuje pristup nekom telekomunikacionom sistemu, naročito
internetu; = dobavljač

Vaš provajder (onaj preko koga se povezujete sa Internetom) mora da bude sposoban da obezbedi
tu brzinu. Čovek uključuje računar, poziva Internet provajdera, priključuje se na Internet i
bezbrižno čita svoju elektronsku poštu ili uživa u surfovanju.

Gramatika

• Bez crtice dodaju se sufiksi na punu osnovu, npr. advertajzing, a > advertajzinga.

• S crticom dodaju se sufiksi na krnju osnovu, npr. lobirati, -am > lobiram.

• Duža crtica označava da se u pisanju akronima (tj. reči nastalih od početnih slova složenih
naziva) zadržava crtica između osnove i sufiksa, npr. PC, –ja > PC-ja.

• Oblički tipične imenice se navode u nominativu singulara, iza koga sledi sufiks za genitiv
singulara (a po potrebi i nominativ plurala ili dativ singulara), te oznaka roda, kao u: rejting, a
(Npl. -zi) m /réjting/

• Skraćenice vezane za imenice obuhvataju:

Npl. nominativ plurala (množine)

Dsg. dativ singulara (jednine)

pl. plural (množina)

indekl indeklinabilna (nepromenljiva) imenica

m muški rod

ž ženski rod

s srednji rod

det determinativ (imenica u nominativu singulara u funkciji prideva ili objekatske, ciljne ili druge
dopune)

det (1, 2, …) determinativ vezan za značenje pod datim brojem (videti rubriku Značenje)
Pravopis

• Za sve odrednice dosledno se primenjuje transkripcija na ćiriličko ili latiničko pismo,

isključujuči mogućnost izvornog pisanja.

• Izuzetak čine odrednice ejds, faks, imejl, mis i pres, kod kojih je u specijalnim kontekstima
(navedenim u sklopu članaka za ove odrednice) moguće i izvorno pisanje — AIDS, fax, e-mail,
miss i press.

• Sastavljeno se pišu transkribovane engleske složenice (bez obzira na to da li se njihove

sastavnice u izvornom obliku pišu odvojeno, s crticom ili sastavljeno), ako je u srpskom jeziku
odnos između sastavnica neproziran, što čini da se reč poima kao celovit jezički znak koji
izražava jedan jedinstven pojam, npr. bebisiter.

• Složenice kod kojih je u srpskom jeziku uočljiv proziran odnos između sastavnica pišu se s
crticom, npr. art-film.

• Determinativi (tj. imenice u nominativu singulara u funkciji prideva ili objekatske, ciljne ili
druge dopune) uvek se pišu, kao i pravi pridevi, odvojeno od imenica ispred kojih stoje, npr.
bestseler pisac.

• Prefiksoidi (tj. elementi s ustaljenim značenjem koji se javljaju kao prvi deo složenice) navode
se s crticom, budući da su nesamostalne jedinice, ali se unutar reči pišu sastavljeno s drugim
delom složenice, npr. mega- prema megastar.

• Jednačenja suglasnika po zvučnosti i po mestu tvorbe na sastavu delova reči ne sprovode se,
sledeći opažanja i stavove iznete u Tački 76 Pravopisa srpskoga jezika (Matica srpska, Novi Sad,
1993), npr. dragstor, input.

• Odrednice s podjednako prihvatljivim pravopisnim i/ili obličkim varijantama navode se

abecednim redom i povezuju veznikom ili, kao u:

fejslift , a (Npl. ovi) m /fŒjslæft/ ili fejslifting , a (Npl. -zi) m /fŒjslìfting/; FACELIFT;
FACELIFTING

Odrednice s pravopisnim i/ili obliåkim varijantama koje su razliåitog stepena prihvatljivosti

navode se po redosledu prvenstva i povezuju veznikom i, kao u:

virtuelan , -lna, -lno /værtuelan/ i virtualan , -lna, -lno /værtuÜlan/

Spuštenim velikim slovom oznaåavaju se odrednice koje se u srpskom jeziku isto pišu, ali imaju
razliåitu funkciju, razliåito znaåenje ili razliåit izgovor, kao u:

bitA , a (Npl. ovi) m /bæt/ [eng. bit, od b(inary dig)it]

…
bitB , a m /bùt/; À BEAT [eng. beat]

Značenje

• Izvedeno je na osnovu primera iz korpusa i dato u celovitoj definiciji koja obuhvata obeležja
karakteristična za izgled, oblik, ponašanje, funkciju, i sl. definisanog predmeta, pojma ili pojave.

• Kod odrednica s više značenja svako značenje je posebno definisano i označeno brojkama, kao
u:

skener, a m /skèner/ [eng. scanner]

1) uređaj za kompjutersko pretvaranje slika ili teksta u digitalni oblik radi pohranjivanja, obrade,
slanja i sl. …

2) kompjuterizovani medicinski uređaj za vizuelni pregled tela, tkiva ili unutrašnjih organa

Aleksandar Milojević