UNIVRZITET U PRISTINI

Medicinski fakultet sa privremenim seditem u Kosovsoj Mitrovici

SEMINARSKI RAD IZ PEDIJATRIJE

Tema: Tireotoksikoza

Mentor: Prof. Dr Jovan Zivkovic Student: Zvonimir Zlatanovic

Br. Indeksa: 365/10

Kosovska Mitrovica, januar 2017

 UVOD

Štitasta ili tireoidna žlezda je endrokrini organ koji stvara tireoidne

hormone čija je glavna uloga regulacija metabolizma. Naziv štitaste
žlezde potiče od starogrčke reči tyreos što znači štit. Njen latinski naziv
je Glandula thyreoidea.

Štitasta žlezda ima oblik leptira.

Štitasta žlezda se nalazi na prednjoj strani vrata, ispod kože i mišića, a
ispred grkljana i dušnika čije pokrete prati prilikom gutanja i govora. Ima
oblik leptira sa raširenim krilima i sastoji se od desnog i levog režnja
(lobus) koji su međusobno spojeni tkivnom trakom koja se naziva
suženje (isthmus).
Štitasta žlezda produkuje i otpušta u krvotok tireoidne
hormone: trijodtironin – T3 i tetrajodtironin – T4 (tiroksin), za čiju
produkciju koristi jod iz krvotoka. Shodno tome, ćelije ove žlezde imaju
sposobnost da iz krvi preuzmu velike količine joda. Ove ćelije spajaju
jod i aminokiselinu tirozin sa ciljem stvaranja hormona T3 i T4.
 TIREOTOKSIKOZA

Tireotoksioza je povecana kolicina hormona stitne zlezde (tirksina i

trijdtironina) u krvi. Tireotoksikoza obuhvata poremecaje povececanog
stvaranja hormona u stitastoj zlezdi (hipertireoza) te poremecaje u
kojima ne dolazi do povecanog stvaranja vec je povecan nivo hormona
stitne zlezde u krvi posledica povecanog otpustanja iz tkiva stitaste
zlezde (tireoiditisi) ili uzimanja vestackih preparata (levotiroksina)
Hormoni stitne zlezde imaju uogu u regulaciji metabolizma: Stimulsu
bazalni metabolzam i stvaranje toplte, povecavau sintezu proteina,
metabolizam ugljenih hidrata, masti, razgradnju hlesterola, i povecavaju
minutni volumen srca. Ovi ormoni imaju veoma bitnu ulogu u rastu i
sazrevanju. Uticu na razvoj centrlnog nervog sistema, okostavanju
kostiju, i lucenja hormona rasta, uticu na budnost, ragovanje cua slha,
sposobnost pamcenja i ucenja. Imaju vaznu ulogu u reproduktivnim
funcijama muskaraca i zene i u trudnoci Hipertireoza je prekomerna
funkcija stitaste zlezde, tj. Povecanog izlucivanja hormona ove zlezde.
Moze se javiti u bilo kom zivotnom dobu, ali najcesce se javlja kod zena
izmedju 20-50 godia. Poslednih godina primecen je porast broja oblelih
medju muskarcima. Najcesci uzrok je autoimuna bolest tireoideje,
Gravesova blest. Ona je uzrok hipertireoze kod 70-80% bolesnika.
Pojacano zlucivanje hormona nastaje zbog pojav antitela koja stimulsu
lucenje hormona. Uzrrok moze iti cvoric ili vise cvorica u stitastoj zlezdi
koji mogu stvarati vecu klicinu hormona. Nekada je cela zglezda
uvecana. Povecan nivo hormona hipofize TSH (posledice adenoma
hipofize) povecava stvaranje hormona T3 i T4. Takodje neki tumori
mogu dovesti do prekomernog stvaranja ovih hormona.
Bolest se retk javlja pre 5 godine zivota, icidencija raste sa uzrasto i
vrhunac dostize u pubertetu i adolescenciji. Bolest se javlja 5-6 puta
cesce kod devocica.
 ETIOPATOGENEZA

Uvecanje timusa, splenomegalija, limfadenpatija, ifitracija

tireoidne zlezde i retroorbitalnih tkiva sa limfocitima i plazma celijom i
periferna limfocitoza, dobro su pznati nalazi u Gravesovoj bolesti.
Pretpostavljeni poremecaj u funkciji T-supresornih celija dozvoljava
ekspresiju T-pomazucih celija senzibilisanih na TSH antigen. Plazma
celije produkuju tireotropin receptor-stimlisucih antitela. Pod
stimulacijom tih antitela tireoidna zlezda pocinje da fukcionise
autonomno van kontrole povratne sprge hipofiza-tireoideja. Sinteza i
sekrecija tiroidnih hormona je povecana, a sekrecija TSH suprimirana.
 KLINICKA SLIKA

Bolest se najcesce ispoljava postepeno: uobicajeni interal izmedju

pocetka bolesti i postavjanja dijagnoze je 6-12 meseci. Najraniji znak u
dece mogu biti emocionali poremecaji udruzeni sa motornom
hiperaktivnoscu. Dete postaje razdrazljivo i lako se zaplace. Zbog
poremecaja paznje, deca popustau sa uspehom u skoli. Tremor prstiju
moze da se zapazi ako dete ispruzi ruke. Cesto postoji izrazen apetit sa
gubitkom ili nenapredovajem u tezini. Velicina stitne zlezde je razlicita.
Iako moze biti samo diskretno uvecana, pazljivim ispitivanjem struma se
nalazi kod gotovo svih bolesnika. Egzoftalmus je primetan kod vecine,
ali u decijem uzrastu bicno bago izrazen. Pored retrakcije i zaostajanja
gornjeg ocnog kapka pri pregledu na dole i retkog tretanja, smanjena
sposobnost konvergencije je najstalniji znak na ocima. Koza je glatka i
rumena sa pojacanim znojenjem. Misica slabost je retka pojava.
Tahikardija, palpitacija, dispneja, uvecanje ili cak nsuficijencija srca
uzrkuju tegobe, ali retko ugrozavaju zivot bolesika. Mitralna
regurgitacija, verovatno rezultat disfucije papilarnih misica jeste uzrok
sistolnog suma na vrhu srca koji se nalazi kod nekoh blesnika. Sistolni
krvi pritisak i pulsni pritisak su poviseni. Mnogo od nalaza u Gravesovoj
bolesti se mogu pripisati hiperaktivnosti simpatickog nervnog sistema.
 LECENJE

Vecina pedijatrijskih endokrinologa preporucuje medikamentnu

terapiju. Dva tinamidska leka, metilmazol i propiltiouracil u najsiroj su
upotrebi. Oba jedinjenja hibiraju inkrporaciju vec prihvacenog ergasg
jodida u organsko jedinjenje. Metilmazol je 10x snazniji od PTU i ima
mnogo duzi serumski poluzivot. Toksicne reakcije se javljaju pri primeni
oba leka, vecinom su blage ali neke mogu da ugroze zivot. One su
neprdvidive i mogu se pojaviti bilo kada u toku terapije. Novija iskustva
ukazuju da su te reakcije manje ucestale kod bolesika lecenih
metilmetazolom.
Operacija, odnosno subtotalna tireoidektomija ili primena
radioaktivog joda su indikovani kada adekvatna saradnja za dugotrajnu
primenu lekova nije moguca ili kada se sa adekvatnom medikamentnom
terapijom ne postize trajna remisija. Subtotalna tireoidektomija se
preduzima samo posle uvodjena bolesnika u eutireoidno stanje.
 LITERATURA

1. http://www.stetoskop.info
2. http://www.wikipedija.com
3. Pedijatrija- dzbenik za studente medicine- Prof. Dr Rasko Stepanovic
sa saradnicima