ELJAVA, AERODROM KOJEG VISE NEMA 2011

Tekst preuzet iz AEROMAGAZINA - autor profesor Radmila Tonkovid

ELJAVA, AERODROM KOJEG VISE NEMA

U subotu 16 Maja 1992 godine u 5 asova i 30 minuta na ulazu u aerodrom eljava iz pravca Bihada, u blizini strelita, odjeknula je snana eksplozija Tadno pet minuta pre est asova zaula se serija eksplozija na pistama i svih pet pista je prekrio gust dim To su eksplodirala punjenja, koja se inae ugrauju ispod ivica pista vojnih aerodroma. Trinaest minuta pre 8 asova i Bihad se zatresao od grandiozne eksplozije, a iz obronaka planine Pljeevice suknuli su plamen i dim, planina je gorela, plamen je na horizonta dostizao do samog neba Plamen i eksplozije su unitile jedan od najvedih i najutvrenijih aerodroma u Evropi, ija se vrednost procenjivala na sumu od 8 milijardi dolara, iako starno istroena novana sredstva ne odgovaraju procenjenoj sumi, prvenstveno zbog ???besplatne radne snage koja je angaovana na izgradnji ovog aerodroma a i zbog dugotrajne 10 godina izgradnje aerodroma Unitena je podzemnja instalacija sa hangarima, radionikim prostorijama, magacinima, initen je velelepni divaerodrom, a Pljeavica kao da je propala, ulegla se i progutala nekad najuvaniju vojnu bazu Jugoslavije, u koju je i za oficire bolo pitanje prestia u asti da uu, borave i rade u njoj Jedino nije unitena radarska stanica na vrhu Pljeavice i administrativne granice izmeu Hrvatske i Bosne, koja se protezala sredinom nekadanjeg aerodroma Bilo je nepojmljivo, da je tu nekada radilo i ivelo 200 zaposljenih vojnih i civilnih lica. Aerodrom se nalazio na nadmorskoj visini od 330 metara, a ceo plato duine 15 km i irine 5 km je bio ispreseen vrtaama i zajedno sa planinom Pljeevicom podsedao na gigantski nosa aviona, ijim je centrom poput jarbola dominirao radar sa vrha planine. A kako je poelo...? Kako je nastao jedan od najvanijih vojnih objekata Jugoslavije aerodrom eljava kraj Bihada. U potrazi za najmeritornijim i najkompetentnijim odgovorom na ovo pitanje dospela sam najautentinije linosti, do samog glavnog projektanta graevinskog dela i vodedeg projektanta kompleksa podzemnih objekata aerodroma eljava 85-godinjaka, diplomiranog inenjera Dragoslava Sobotke; inae svojevremeno jedriliara sa A, B i C ispitom, motornog pilota, sekretara Akademskog aerokluba do II. svetskog rata, organizatora i strunog konsultanta na vazduhoplovnoj izlobi 1938. godine na starom Sajmitu u Beogradu, sekretara ved legendarne Jedriliarske kole na Zlatiboru pre II. svetskog rata (uesnika NOR-a, pukovnika u penziji), ije sam kazivanje u celosti zebeleila: Moje zapoznavanje sa specijalnim zatitnim objektima podzemnog tipa za potrbe Ratnog vazduhoplovstva datira od 1954. Godine, kada sam u sastavu vazduhoplovne vojne delegacije na elu sa tadanjem komandantom generalom Z. Ulepidem bio u poseti ratnom vazduhoplovstvu vedske. Tada smo, izmeu ostalog, pregledali jedan podzemni objekat stariejeg tipa za smetaj aviona sa potrebnim prostorijama i instalacijama za mirnodopske i ratne potrebe, jedan podzemni rezervoar klasinog tipa, skladitenje goriva i podzemnu fabriku oruja Bofors. Sem toga, sa njihovim vojnim strunjacima su voeni razgovori o raznim elementima zatite podzemnih objekata od efekata udarnih talasa izazvanih klasinim i nuklearnim napadnim sredstvima. 1

www.mycity-military.com | 17.09.2006

ELJAVA, AERODROM KOJEG VISE NEMA 2011

Komanda naeg Ratnog vazduhoplovstva je 1955. godine formirala komisiju koja je, razmotrivi taktiko-tehnike uslove, predloila izradu projektnog programa i projektne dokumentacije za jedan objekat od bududeg podzemnog kompleksa na vojnom aerodromu eljava kraj Bihada.Za glavnog i vodedeg projektanta u Birou za specijalno projektovanje Graevinske uprave JNA sam odreen ja dipl.ing. Dragolav Sabotka. Podzemni objekat je bio predvien za smetaj dve do tri pojaane eskadrile aviona lovake avija-cije (sa dodatnim prostorom za regla-ment dva aviona) sa potrebnim prosto-rijama za komandu, pilote, vazduho-plovno-tehniku slubu, vazduho-plovno-tehnika sredstva, municiju, gorivo, tehniku i pijadu vodu, sanitarije i rezervni izvor elektrine energije. Tokom izrade glavnog projekta investitor je zahtevao, da se u okviru prvobitnog objekta izrade jo tri, i to: za smetaj povedanog broja aviona tj. jednog lovako-avijacijskog puka (lap) sastava 3 - 5 eskadrila i kompletnog osoblja uz povedanje komfora u odnosu na raniji projekat, ureaja i slubi potrebnih za obezbeenje ivota, rada i borbenih dejstava lap-a u uslovima klasinog i nuklearnog rata ujedno bi sluili i kao novi izlaz i za aerodromsku kontrolu letenja (povezana liftom i ahtom s unutranjodu objekta) sa meteo-stanicom. Objekat je lociran u podnoju planine Pljeevice na istonoj padini (prema Bihadu), morfoloki vrlo povoljnoj sa prirodnim uvalama za ulaze i sa grebenima koji ih razdvajaju. Masiv je sastavljen od krakih krenjaka sa dosta prlina, pukotina i pilja i vedim brojem izvorita (curkova) razliitog intenziteta. Tokom izgradnje objekta angaovani su i speleolozi za snimanje pilja radi njihovog premadavanja specijalnim konstrukcijama od armiranog betona. Vedu potekodu su predsavljale pilje, koje su zahvatale ceo profil galerije po duini, irini i visini i do 20 m pri dnu otvora.Tri glavne podzemne galerije za smetaj 58 aviona su meusobno povezane u obliku slova M sa produenim srednjim krakom za reglament, odnosno za pregled i opravku dva aviona i dodatnom galerijom sa strane svodastog se oblika sa vertikalnim oporcima irine 15,40 m pri dnu i visine u temenu oko 10 m. Njihov slobodan profil je podeen prema dimenzijama aviona koje je dao investitor. Na prodorima galerije visina je povedana za 2 m. Ostale prostorije za razne namere i hodnici, izuzev kupole objekta, irine su 3 - 12 m. Ukupna duina podzemnih tunela (galerija i pomodnih prostorija) je iznosila 3500 metara. Kompletan objekat ima 4 ulaza-izlaza, od kojih se srednji prvobitnog objekta koristi kao ulaz za avione i ljudstvo (u sluaju napada preko ustave i degazacione komore), a ostala 3 se koriste za izlaz aviona. Svi su oni rulnim stazama povezani sa dve glavne poletno-sletne piste. Avioni su se unutar objekta razmetali elektroakumulatorskim trgljaima, a izvan objekta do i od PSS su se kretali na sopstveni pogon. Svako mesto za parkiranje aviona je imalo istakad za punjenje aviona mlaznim gorivom. Predvieni su svi ivotni i radni uslovi za namensko korisdenje objekta sa potpunom autonomijom za 30 dana; elektrina, vodovodna i kanalizaciona mrea; dve rezervne dizel-elektrine centrale (jedna od 1000 kVA i druga od 625 kVA), skladita ubojnih sredstava i rezervnih delova, skladite dizel i avionskog goriva sa razvodnom instalacijom po galerijama; prostor za dekontaminaciju aviona; 13 klima-komora sa specijalno zatidenim ventilacionim ahtovima (koji ujedno slue i kao rezervni izlaz na povrinu terena), a postojali su i ahtovi za odpadni vazduh i za izduvne gasove agregata, kao i za instalaciju pogonskog goriva; protivpoarni sistem; stanica za dopunavanje avionskih i zemaljskih akumulatora; kuhinjsko-trpezarijski blok; ambulanta; spavaonice... Prostorije u unutranosti objekta su bile sa 56 tekih pancirskih vrata. Za signalizaciju, a u cilju pradenja i regulianja kretanja i prilazima objektu, kao i u samom objektu, i za druge potrebe, objekat je bio opremljen odgovarajudim signalnim ureajima i ozviden zvudnicima povezanim u 10 zvudnih krugova. Ovde je prvi puta kod nas, a zu predhodno provedena ispitivanja u institutu Jaroslav Derni, primenjen tzv. aqua-sistem za skladitenje mlaznog goriva na vodenom jastuku u 5 cilindrinih elinih rezervoara (svaki kapaciteta po 100 tona goriva), to je od posebnog znaaja za bezbednost objekta od mogudeg poara i eksplozije. Otvor za osmatranje na prostoriji za kontrolu www.mycity-military.com | 17.09.2006

ELJAVA, AERODROM KOJEG VISE NEMA 2011

letenja je zatidena posebnim elinim kupolom za zatitu od direktnih pogodaka mitrljeskih zrna i bliskih pogodaka raketi i bombi. Objekat u celini je zatiden od svih kalibara konvencionalnih napadnih sredstava i od prizemne nuklearne eksplozije jaine 20 kT. Razmak izmeu ulaza-izlaza je projektovan tako, da je spreeno istovremeno unitenje dva ulaza-izlaza, emu doprinosi konfiguracija padine. Za smanjenje natpritiska udarnog talasa u ulaznim-izlaznim delovima podzemnog objekta predviene su specijalne armirano-betonske dijafragme sve do tekih armirano-betonskih vrata na poetku glavnih galerija, a same dijafragme su dimenzionisane prema avionima. Teka armirano-betonska vrata su smetena u zasednim niama sa strane galerija, u njih su ugraeni protivudarni ventili, a sama vrata se zatvaraju na runi i elektrini pogon. Temperatura i vlanost su idealne, dok je u galerijama za avione i u nekim skladitima temperatura sniena do 18 C iz praktinih i ekonomskih razloga. Po svojim konstrukcijskim osobinama i ureajima kojim je bio opremljen podzemni objekat je obezbeivao: x potpuna autonomnost jedinica koja u njemu bazira, x sigurnost i neprekidnost komandovanja borbenim dejstvima lovake i izviake avijacije, x neometano vazduhoplovno-tehniko odravanje lap-a i pri uslovima intenzivnog dejstva neprijateljske avijacije, x normalne uslove za bezbedan ivot letakog i tehnikog sastava, kao i drugog ljudstva u neposrednoj blizini razmetajne prostorije svojih jedinica. Navedene osovine objekta su obezbeivale vrlo visok itenzitet pripremanja jedinica za borbena dejstva i maksimalno mogude naprezanje lovake avijacije. Konfiguracija planine Pljeavice, a naroito njenog vrha, pruila je dobru moginost za protivvazdunu zatitu podzemnog objekta, kao i itavog aerodroma. Treba naglasiti, da je kod izgradnje ovih objekata, prvi put primenjen i novi sistem podgrae ankerima i pricanim betonom sa i bez eline mree, a po potrebi i sa elinim remenatama, koji se kasnije koriste bilo kao nosiva obloga, bilo kao njen satavni deo, a sve o zavisnosti vrste i kvaliteta stenske mase. Takoe je prvi put primenjen sistem zahvatanja i sprovoenja curkova vode i vlanih mesta kanalom ispod podne povrine. A od svih ureaja ugraenih u podzemnom objektu impozantnih 95% je bilo proizvedeno u domadnim fabrikama tadanje SFRJ. Aerodrom je graen do 1968. Godine, kada je sveano otvoren i puten u rad. Samo je nedostatak finansijskih sredstava odugovlaio vremenski rok zavretka radova na ovom grandioznom projektu. Nakon 24 godine postojanja i rada ovaj div od aerodroma je dignut u vazduh sa 56 tona exploziva u maksimalno kratkom roku od samo nekoliko minuta. (56 tona eksploziva !!!-ne bih se sloio sa ovim podatkom, jer se radi o ogromnoj koliini koja bi aerodrom sravnila sa zemljom. Po fotografijama se vidi da on nije uniten potpuno - eksploziv je zaruio samo ulaze kao i delove poletno-sletnih staza, a ostalo je uinilo vreme, pa se stoga stie utisak da je on totalno uniten - prim. RJ.) Interesantno je napomenuti, da je, osim ovog najvedeg vazduhoplovnog objekta, na sagovornik projektant i nekoliko manjih objekata za slidne namene na prostoru bive Jugoslavije. Jedan od njih je izgraen na magistrali pored mora u krenjakom masivu sa dva ulaza izlaza i sa pistom na proirenom delu magistrale. ....(ovde se verovatno radi o aerodromu Divulje nadomak Splita - prim. RJ.) Ovakav nain gradnje se praktikuje u vedskoj, koja obiluje granitnim breuljama i brdima u blizini njihovih aerodroma ili pored auto-puteva. 3

www.mycity-military.com | 17.09.2006

ELJAVA, AERODROM KOJEG VISE NEMA 2011

Drugi podzemni objekat na teritoriji bive Jugoslavije je raen kao komandno mesto i pored prilaznog hodnika imao je operativnu salu s ekranom za prikaz situacije na terenu (teritoriji), sve potrebne elektronske ureaje na elastinom podu, meteoroloku stanicu, rezervnu dizelelektrocentralu sa ahtom do povrine terena, klima-komore i sve potrebne instalacije i ureaje. .....( gotovo je sigurno da je ovo objekat Veliki ep nadomak Han pjeska - prim.RJ.) Primoravi svoj mozak da primi mnotvo udnih i strunih, ali istovremeno i interesantnih i nesvakidanjih informacija, nisam mogla da se ne zapitam, da li je ovek kao najsavrenije bide prisutan na planeti Zemlji da je izgrauje ili da je rui? Svakako jedinstven projekat ovakve vrste u Evropi, a moda i ire, aerodrom eljava je imao nesaglediv znaaj za nae RV i PVO i zemlju u celini u odbrambenoj, bezbednosnoj i politikoj konotaciji nae vojske i drave u svetu. I svaki potencijalni neprijatelj je i prema njemu i prema SFRJ respektujudi i zazirudi stav. Vano je napomenuti, da su isti razlozi bili imperativni i za njegovu gradnju i za njegovo ruenje, te stoga biva lake sagledati i prihvatiti ovaj objektivno teak gubitak impozantne i vane graevine. Neosporno su ovekove tvorevine dokaz njegove nadmodi i kreacija i esto nadziva svog graditelja i tvorca. Gospodin Sobotka je nadiveo neke svoje graevine i teko mu je to vie ne postoje, jer je sa njima nepovratno otiao i deo njegovog ivota, stvaranja i gradnje kao glavne vokacije ovog vrsnog projektanta i inenjera. Kae, da je za sve kriv prokleti rat i da je on sve ovo unitio i oteo od ljudi koji su to predano stvarali i gradili, jer su sile i rat u stanju da za asak unite decenijska ljudska naprezanja i stvaratvo. Rat svaki smisao u trenu pretvara u besmisao, jer je i sam besmisao. A posle njega i dalje treba iveti. Ali kako?

www.mycity-military.com | 17.09.2006