BIBLIOTEKA ,RETROSPEKTIVE* Uredaici JAGOS DURETIC/PREDRAG MARKOVIC ERVE LORIJER _ UBICE U BOZJE IME Preveo MIHAILO B, PAVLOVIC Preggovor napisao Prof, dt DRAGOLIUB R. ZIVOJINOVIC t BEOGRAD. 1987,[Naslov iavornika: Hervé Lauritre Assassins au nom de Dieu La Vigie, Paris, 1951. KATAROTH3ALIMIA ¥ NYBAIMKALMIM (CIP) 329.18 (497.13) AOPMIE, Eoe Ubice 4 boije ime / Erve Lorijer: preveo Mihailo B, Paviovie; predgovor napisae Dragoljub R. Zivojinovié. — Beograd: »Filip Vilnjiée, 1987, — 161 erp 20 cm. — (Biblioteka Retrospektive) Mpesoa nena: Assassins au nom de Dieu / Hervé Laurier — Ubice u boije ime: nekolike misli: erp. S—1t YU ISBN 86-7363-042-8 | Laurier, Hervé 261.7 (497.13) Nika, Yerawe 6, Knepmcannaan-Kpearcna OGpaheno y Hepoano] Grnmoreus CpErie, Beorpan UBICE U BOZJE IME NEKOLIKE MISLI U poslednjih nekoliko godina pojavile su se, ili se na- javijuju, nove knjige 0 dranju vrhova Katoliéke erkve i kle- ra uopite u zbivanjima u toku drugog svetskog rata, kao i ranije. Interesovanje za ove probleme Siri se, a sa tim'i nova saznanja koja omoguéavaju da se pojedina 2bivanja i litno- sti sagledaju u novom svetlu. Nedavna pojava drugog izda- nja epohalnog dela Viktora Novaka Magnum Crimen pod- stakla je razmisljanja o jedinstvu misli i akcije, metoda i ci Ijeva, izmedu ustakkog pokreta i Katolitke crkve u NDH. To nije slutajno. Kako vreme prolazi, sve se odredenije uo- blitava svest i Siri saznanje 0 monstruoznosti takvog zajed- niStva, a recidivi toga se i danas mogu zapaziti, Kad se o- vek okrene u proslost, sve sabere i oduzme, preispita iskus- tva srpskog i drugih naroda, onda potinje da uvida da je 10 jedinstvo izmedu ustaskog pokreta i Katolitke crkve bilo ne- minovno. Kako? Zasio? Politika Vatikana prema srpskom narodu wu proslosti odlikovala se, iznad svega, jasnoéom ciljeva i doslednoséu sa kojom su se oni ostvarivali. Vet u XVII veku Vatikan, pojedine kongregacije i razlititi crkveni redovi uoblitili su svoj cilj — prozelitska delatnost, \j. Sirenje katolitke vere medu pravoslavnim Srbima, ma gde oni tiveli: v habzbur- skom carstvu, Otomanskom carstvu, Mletackoj republici. Bez obzira na stanje i ishod tih nastojanja u pojedinim tre- nucima, od toga cilja se nije nikada odustajalo. Ceste vizita- cije dijecezama na Balkanu, najéeSte nakon tek zavrsenih ratova, i izve8taji biskupa iz pojedinih oblasti pokazivali su 5polozaj i stanje Katolitke erkve, bro} vernika, crkava. Oni isiovremeno, otkrivali i njenu odluénost da nepokole- bijivo nastavi istraje u svojim nasiojanjima. Sa slablienjem ‘Otomanskog carsiva, snazenjem i prodiranjem Ausirije uv Podunavije krajem XVII veka, izgledi za uspeh prozeli'skih delatnosti postajali su sve Ee8ei. Time su rasle i ambicije, a one nisu bile male. Katolika habzburska dinasiija ‘razila Je, ‘osigurala, u Vatikanu i ka‘oli¢kim usianovama oslonac za svoju prozélilisku politiku. To je lako oberbedila. Sliéno je bilo is Venecijom u Dalmaciji, Istti ade nije bilo moguée ostvariticiljeve mirnim pu'em, pristu- palo se fizickom obratunu — rugenju pravoslavnih crkava, progonu i zatvaranju episkopa i svesienika, nasilnom pokr Stavanju. Zajednitkoj akeiji svetovne i duhovne moi bilo je teSko odolevati. Drugim retima, i ma presedana za ono Sto se dogadalo u NDH mnogo godina kasnije. Istina, oni nisu bili Gesti i toliko brutalni Prozelitska delatnost dobila je narotiti zamah i oStrinu unacionalno meSovitim sredinama, kao Sto su Bosna i Her- cegovina, Slavonija, delovi Hrvatske, pre svega onim izvan okvira Vojne granice. Tu se postepeno razvijala i filozofija asimilacije srpskog i pravoslavnog Zivlja sa ciljem da se ono, preko unije, privede u krilo Katolitke erkve. U tom pogledu ideje Ante Starceviéa, ,0ca hrvaiske nacije* zauzimale su posebno vazno mesio. Staréevié jeu svojim napisima vrdio da su Srbi bili nekada, u proslosti, Hirva'i koji su pod pri skom napustili siaru veru i presli u pravoslavije ili izgubili svoju nacionalnu svest, Niih je irebalo vratiti veri pradedov- skoj, 1j. kacoligansivu. Njegovo uéenje uzelo je maha, ‘vr Lorijer, medu gradskim Zivijem. iome je samo deo istine. U stvari, baza u kojoj se 10 primitivno, zalo se mnogo agresivnijim od grada. Pod uticajem 2up! ka, mahom nacionalisti¢ki nastrojenih, a u Bosni i Hercego- vini i franjevatkog reda, seljaStvo je snabdevalo najupornije borce. SveStenstvo je vrsilo izuzeino snazan utica na selja- ka, koji je predsiavijao izvor njegove sage i podrske. To je doflo do izrazaja u predveterje drugog sveiskog rata u po- kretu Hrvaiske seljatke stranke. Dokumenti i ponaSanje sveStensiva pokazuju da se veliki deo katolitkog klera izja- 6 snio otvoreno ili podr2avao prikriveno usta8ki pokret. Isio- vremeno, sveS‘enici su podsticali regrutovanje ustasa iz 220- stalih, siromasnih sredina, najéesée agramih i u einickom sastavu meSovitih. Drugim retima, najljuci ustasi i kolja dolazili su iz takvih sredina, kao $10 su bili zapadna Herce- govina, Siroki Brijeg, Liubusko i drugi. Sioga, fenomen Kleronacizma ima. nagim prostorima Siru osnovu i nije 'a&- no da su ga savinjavali samo Kler i ekstremne desnitarske grupe okupliene oko Paveliéa, ili da je bio ograniten na gradski Zivali f ‘Ono 810 se dogodilo u etnitki mesovisim sredinama upravo poivrduje takvo misljenje. Lorijer to nasluéuje, ali nije u stanju da ga objasni. U politici Ausiro-Ugarske na- kon okupacije Bosne i Hercegovine 1878. godine, Lorijer vi- di korene verske i nacionalne mrénje, koja je dostigla vrhu- nac u NDH. On istige da su Bosna i Hercegovina bile u pro- ‘Mlosti misionarski krajevi i da je zbog toga dolazilo do favo Fizovanja Hrvaia i katolika na racun Srba i pravoslavnih, Njegovo tvrdenie treba dopuniti Einjenicom da je 1882. ¢0- dine uspostavljena u Bosni i Hercegovini redovna crkvena organizacija, pa su one prestale imati status misionarskih krajeva, Treba naglasiti da je posle toga ka‘olitka dela‘nos! postala mnogo agresivnija zbog podrske koju je tim nasto- janjima pruzala dr’avna vias‘. Uopste, zbivanja u Bosni i Hercegovini Lorijer objasnjava drzanjem Ausiro-Ugarske, koja je sprovodila politiku divide et impere, podrZavajuci irenje katoliéke vere i nacionalno budenje Hrvata, Kao pri ‘mer takvog siava dovoljno je navesti izjavu prestolonasled- nika Franca Ferdinanda, inate bigoinog katolika, koji je smatrao, i (0 javno izjavijivao, da pripadnike svih vera w tim krajevima ‘reba kuvati u jednom velikom loncu, a po- tom dozvoliti ka‘olicima da isplivaju na povrsinu. Nema sumnje da je austrougarska vlada smairala da srpski Zivalj predstavlja najvecu smeinju njenom uevr8éiva- nju u Bosni i Hercegovini. Zbog ‘oga je ‘akav sav bio razu- mijiv, § obzirom na brojnu nadmognost Srba i pravoslav- nih, Austro-Ugarska je morala da podrZava Hrvate i musli- ‘mane kako bi o'klonila opasnost koju je ose¢ala. U trenu ma krize (1912, 1913,-1914—1918) austrougarska vlada je primenjivala represivne mefode u Bosni i Hercegovini, de- poriacije i za'varania srpskih politigara, zabrane delovania 7raznih organizacija (Prosveta, sokoli) izvodila pojedince i ‘grupe pred sud. Jednom retju, borila se metodima koji su imali nekakve osnove i opravdanje u zakonima. Lorijer nije uu pravu kad tvrdi da je Austro-Ugarska provodila takvu p\ _ litku u Bosni i Hercegovini ,vekovima". Ona za 10 nije imala priliku. Nezavisna Drvava Hrvatska i ustate, koji su u svojim nastojanjima ufivali obilatu podrsku Katolitke crkve, pri- menjivali su, smatra Lorijer, ,austrijske metode*. Ne sa- svim, Izmedu njih je postojaia primeina razlika, iako su im mofda krajnji ciljevi bili identitni, Austro-Ugarska nije pri- menjivala, bez obzira na razlitite vidove pritiska na srpski Jivalj, meiode masovnog ubijanja i genocida. Ona se nije preterano Surila da ostvari svoje namere, dok su ustae Zele- eda svoje ostvare 810 je moguce pre, kao da su predoseéali da za njih nije bilo dovoljno vremena. Zbog toga se nisu tru- dili ni da ih prikriju. Drugim retima, metodi koje su prime- njivali jedni i drugi bili su razliziti. NDH je smatrala Srbe u Bosni i Hercegovini, tvrdi Lorijer, glavnom preprekom svom utvrseivanju u tim krajevima, Zbog toga ih je trebalo bbrzo pobiti, pokrstit ili proterati. Ausito-Ugarska je nas'o- jala civilizovanim putem da Srbe onemoguéi politigki i naci- ‘onalno, dok je NDH Zelela da ih unisti i fizitki brzo. Posle obratuna sa Srbima, tvrdi Lorijer; na red bi dosli muslimani. Da li je to tano? Njegova tvrdnja zahieva neka razjaSnjenja. Jo8 mnogo ranije pokazivale su se asimilator- ske ambicije u redovima hrvatskih nacionalisia. Isiaknuti voda Siranke prava dr Ante Trumbié, tvrdio je za muslima- ine, kao Sto je Slarcevie tvrdio za Srbe, da su nekad bili Hr- vali i da ée se vremenom vratiti staroj veri, Paveliéi NDH su prihvatile takvo stanoviste, nastojeti da muslimane privuku za sebe. Takva namera nije bila vidljiva jer je mogla da otu- i muslimanske vode i mase od ustaSkog pokreta. Zapravo, Paveli¢ je nastojao svim sredstvima da obezbedi njihovu po- ddr¥ku i saradnju. Znatan broj muslimanskih prvaka, uklju- Eujuci i verske stareSine, igrali su znatajnu ulogu u njegovoj vladi (DZ. Kulenovié, M. Alajbegovid). Bilo je predioga da se prestonica NDH prebaci u Banja Luku kao sigurniju od ‘Zagreba. Povremeno su se iskazivale i druge ideje 0 tome kako muslimane Sto potpunije povezati za usta8ki pokre!. Lorijer navodi mnogobrojne primere saradnje Katoli ke crkve i klera sa ustaama, Njihova imena su brojna, po- dev od nadbiskupa vrhbosanskog Ivana Sariéa i njegovog Stigenika Bovidara Brala, pa do najsadisti¢kijeg ubice fra Miroslava Filipoviéa—Majstoroviéa, kome je drugi deo prezimena bio pridodat zbog njegovog majsiorsiva u ubija- nju i klanju. Spisak sveStenika koji su aktivno ili pasivno uestvovali u podsticanju ili egzekucijama srpskog pravo- slavnog Zivija stalno se firio. Isto tako Sirio se i broj onih koji su bili predodredeni za eliminaciju (Jevreji, Cigani). Lorijerova knjiga nosi neke osobine dobrog publicisti kog spisa, namenjenog obaveStavanju evropskog javnog mnenja 0 onom Sto se u toku rata zbivalo u NDH. Kao 510 je spomenuto, on poznaje glavne tokove istorijskih zbiv: nja. Kroz to of je upozorio da je NDH predstavijala, u is nu, proizvod zavere mnogih mratnih i reakcionarnih snaga. To'su bili Hitlerova Nematka, Musolinijeva l‘alija, Hortije- va Madarska, Vatikan, Tu je i VMRO. Veze njihovih voda sa Paveligem i drugim ustaskim glavesinama, zaStita i podr- 8ka koju su uZivali, obja8njeni su na stranicama Lorijerove knjige. Naravno, on nije ni pokuSao da odgovori na pitanje zaSto su te driave i organizacije podréavale Pavelica i usta- Ski pokret. Posmairana u celini, Lorijerova kniiga nije bila samo pokuSaj da se evropsko i sveisko javno mnenje-upozore na zi uime DI je predstavijal izrutenje pravdi mnogih ratnih zlotinaca, bez obzira da liu bili u civilnom odetu ili mantiji, rasturenih po svetu. Mnogi od njih su ufivali zastitu Vatikana injegovih organizacija, koji su ih skrivalii obezbedivali novi identitet S obzirom na takav pristup, neka pojednostavijivania su bila neminovna. Na izvestan natin, knjiga je bila i izraz potrebe da se nova Jugoslavija prikaze, u eri hladnog rata, uv druktijem, pozitivnijem svetlu. Otuda u tekst ima nejasno- éa.u vezi pojedinih pitanja, lignosti, Sinjenica, kao i drugih nedoretenosti, O njima se danas moze pisati sa mnogo vige pouzdanost rimer, $ pravom se postavija pitanje za8to je Vati kan tako svesrdno podréavao Paveli¢a, zvanitno proglase- nog ubicu, i NDH, nasilnitku ‘vorevinu, koji nisu prezali od fotvorenog genocida, niti skrivali svoje postupke. Hitler i 9‘Musolini su bili dikravori, vode velikih sila, sa kojima je 1re~ palo biti oprezan ukoliko su se Zeleli zasvititi Kavolitka er kva i vernici od progona i nasilja. Obojica, Hitler i Musolini su bili a‘cisti, Pored 'oga, Hitler je nasiojao da jevrejsko pi tan. rey ‘Bini koncen racionh logora, gasnih komora, nih logora, rudnika. Vecina Nemaca nije znala Sta se 7bi- valo u njima, Musolini je dugo vremena Siitio Jevreje u Ira- Iiji, i tek u poslednjim danima svoje vladavine, kad je po- stao zavisan od Hiilera, morao je da prihvati nematke zah- teve za njihovom deportacijom i uniSienjem. S druge strane, Paveli¢ i NDH su bili beznataj vojna i polititka snaga od koje bi Vatikan trebalo da sirahu- je, zlotini koji su se sprovodili u NDH bili su poznati mno- gima (Nematka, Ialija, Engleska, jugoslovenska vlada u Londonu, SAD). Koji su razlozi navodili Vatikan i papu Pi- ja XII da tokom ra‘a i nakon njegovog zavrserka pruzaju podrsku Pavelicu 1 NDHY Lorijer ne daje odgovor na ovo pitanje. Niega treba traZiti u vige pravaca, ali se jedno mo- uce objainjenie move naéi u Zinjenici da je Paveli¢ bio do- bar katolik, da je u svojoj kuéi imao privainu kapelu u ko- joj se molio, da mu je porodica bila verski nasirojena, da je mao litnog ispovednika. Papski legat Ramiro Markone 0 n. Paveligevo iskreno katolitko oseéanje predstavijalo je &injenicu koju Varikan nije mogao zanemariti. To je ‘rebalo iskoristiti da bi se os‘varili davna- Snji snovi i namere u vezi pokrSiavanja Srba i pravoslavnih Zbog toga su Vatikan i hijerarhija za'varali oti pred zlotini- ma, koje su vrlili ne samo usiage vet i ka'olitki svesienici, Otevidno, bez obzira na sve, Valikan nije odustajao od svojih davno uobligenih planova. Prolivanie krvi i masovni zlogini mogli su se podnositi na Balkanu. Na nekoliko mesta Lorijer nastoji da ublazi utisak koji je izazvalo njegovo pisanje. Tako je ivrdio da su slovenacki sveSienici svojim dr7anjem iskupili hivaiske. Takvo poreds nie ne odgovara s'varnosti, uioliko pre S10 je Ijubljanski bi skup Gregor RoZman i sam bio saradnik okupa'ora. tito je netaéna ivrdnja da je u Jasenoveu ubijeno anajmanje 50.000 liudi*. Jos u vreme pisanja knjige bilo je Poznato, na osnovu podataka iz Novakovog Magnum Crimen-a i drugih dela, da je taj broj bio daleko vedi i da je dostizao Eak 700.000 liudi. Lorijerova ‘vrdnja je neobiéna 10 utoliko pre sto se on obilato koristio podacima iz Novakove knjige. S obzirom da se otkrivaju nova sira‘isia u komplek- su Jasenovca, nije iskljuceno da (aj broj bude uvecan, upr- kos nastojanja pojedinaca, ukljueujuéi i nadbiskupa zagre- batkog kardinala Kuhariéa, da ga svede na 40,000 Ijudi. Lorijerove tvrdnic o karakteru pokreia o:pora u Jugo- slaviji zasluzuju nekoliko retenica, On navodi da su rodo- Ijubi bili pripadnici pokre‘a o:pora, Sto je u sustini fatno. Dalje tvrdi da su Srbi u Bosni i Hercegovini pri8li pokreru otpora da bi se spasli od klanja i da se gradanski rat nadove- za0 ha verski. To je takode taéno, § tim $10 je vodsivo px kreta oipora postepeno preuzela u svoje ruke Komunisti¢ka partija, Ona je 1ome pokretu dala odredeni oblik i ideolo; ju, inastojala da spreti rasplamsavanje verskog ra‘a u e!nic ki meSovitim sredinama. Objavijivanie Lorijerove kniige, bez obzira na '0 So nagem titaocu dolazi s oliko zakainienia, predsiavija pri- og, dodatak, boza’o} litera'uri o sadrZaju i znazaju verskog u naem drusivu. Ona predstavija videnie jednog siranca jednog izuzeino slovenog i oseiljivog pi‘anja u jednom slo- Jenom irenutku postojania Jugoslavije. Prof. dr Dragoljub R. Zivojinovie* trebljenja, nazvanog genoci Zan Perigo PREDGOVOR FRANCUSKOM ‘ IZDANJU Usred dvadesetog veka, jedna banda profesionalnih ubica uspela je da sastavi vladiu i da je nameine jednom na- rodu. Nije ret ni o nemackim nacistima, ni o italijanskim fa8istima, nego 0 jednoj grupi individua, njihovih obozava- ‘aca i njihovih placenika, hrvatskim ustasama, koji su srp- ‘ski narod kinjili cetiri godine (1941—1945) i pretvorili nje- govu zemlju u groblie mucenika, ‘Stotine hiljada Zrtava, krvozedno mucenih, s kojih je ‘ivih skidana koza, kojima je prosipana utroba, koje su ve- Sali i sekli im glave ili ih komadali, to je bilans njihovog éu- dovisnog divijastva. Posto su ubill Kralja, koga su ih perfidno naucili da mr- ze, oni su se trudili da denacionalizuju, da isupaju iz hrvat- sske zemlje, na kojoj su oni imali isto toliko prava da zive, ‘sve one koji su pripadali neukrotivoj i ponosnoj srpskoj na- ciji, kao i Cigane i Jevreje. ‘Sve su im metode bile dobre, od sistematskog rasnog is- do svirepog verskog rata u poredenju sa kojim Inkvicicija nije nista, Jer su ustase i njihov glavni voda, zloglasni Ante Pave- ié — koga je sud u Eks-an-Provansu osudio na smrt u od- sustvu, zbog ucestvovanja u ubistvu jugoslovenskog kralja ‘Aleksandra I, u Marseju, 1934. godine — imali drskost da ‘se proglase dobrim katolicima i da pripadnicima Pravoslay- ne crkve, Srbima ostaye izbor izmedu prelaska u katoligans- tvo i smrti. U stvari, nisu ZeleliniSta drugo nego da iz Hrvat- ke eliminisu sav srpski pravoslayni elemenat, Tesko ce, bez sumnje, biti da se objasni pomama koja je suvike veliki broj katolitkih svestenika, a naro¢ito kalude- ‘ra, Hrvata, nagnala da postanu aktivni saucesnici tih cudo- vista, Modda bi neko i mogao da shvati da vatreni popovi koriste politicku klimu i pometnju da bi kod Srba radili na preobracanju i da bi pokuSali da svojoj veri privedu nove pripadnike. Ali nijedna civilizovana nacija nikad nije nao- 3nugane bandite pridruzila misionarima zaduzenim za Sirenje hrigéansiva — te vere dobrote i blagosti — ak ni kod naj- primitivnijih plemena, ni kod ljudozdera Crne Afrike i Poli- nezije. A izato sto nema Bodjeg sluge, dastojnog toga ime- na, koji bi prihvatio da na svojoj mantiji nosi drugo oruije do Raspece. Trebalo je dakle Sekati ustasku eru da bi istorigar s bo- Jom otkrio svestenike prerusene u najobicnije koljace. Neka [jude odane veri ipak ne uznemiruje naslov ove knjige: ,Ubice u Borie ime. Dakako, hrvatski verski Yudi okrvavili su ruke, ali zar oni, krse¢i tako bozanski zakon koji je rekao,,. Ne ubij", nisu sami sebe odstranill iz krila Ka- tolike apostolske i rimske crkve? Erve Lorijer uspeo je, wostalom, da na ovim zaista tra- gidnim stranicama napravi razliku, isto toliko dobru koliko i potrebnu, izmedu tih svirepih preobratilaca, koje je sigur- no zaneo fanatizam zdruzen sa rasizmom i gnusnom politic kom dokirinom, izmedu tih lagnih Krstasa i velike mase ka toliékog klera u kome je, u Francuskoj i drugde, bilo toliko samopregornih i uzviSenih apastola, toliko velianstvenih heroja za vreme tegkih godina Pokreta otpora. Niemu je bi- o stalo da njihovom plemenitom karakteru oda priznanje koje im pripada. Uostalom, njegova knjiga otkriva grozne i bedne éinje- nice, koje su gotovo sve dréane do danas u tajnosti fz razlo- ga koje je jos uvek bolje ne pokusavati objasniti, Ona pred- ‘stavija neumoljivu optugnicu, zasnovanu na neoborivim i zastrasujucim svedotanstvima, koju pisac hrabro iznosi pred sud civilizovanog Covetanstva koje, iz neke éudne sla- bosti, nije kaznilo niz glavnih krivaca, Tako ovde sa zaprepaicenjem saznajemo da jo ima ustasa — i to najgorih, laika i svestenika, sa svojim vodom na éelu — koji mirno i ciniéno, u Evropi ili Americi, Zive od lena pljatke kojom su gotovo uvek propraéali svoje zloti- ne. Takyo sramno nekaznjavanje izazov je svetske savesti Ono izvrgava ruglu Konvenciju koju je novembra 1948. hvatila Generalna skupstina Ujedinjenth nacija za »Suzb nje zlovina genocida". Cilj Erve Lorijera jeste, dakle, da ubedi one koji u ru- kama drée maé Pravde. U ime porodica bezbrojnih muceni- ka on od njih trazi da taj maé spuste na dzelate koje Ceka Pakao. Posveéeno muéenicimaI ZAVERA PROTIV EVROPSKOG MIRA Razorne sile na delu Ubistvo kralja AleksandraKad je, 1918, posle pobede Saveznika, bila sivore- na Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, neke od njenih oblasti, medu drugima i Hrvatska, bile su preuzete od Austrougarske, Ceniralna viada u Beogradu imala je, dakle, orbiljne razloge za izvesno nepoverenje prema nekada- Snjem austrougarskom plemstvu i za odbijanje da u mladu jugoslovensku vojsku ukljuti neke bivse nepri- jateljske oficire. Prinudeni da napuste sluzbu, mnogi od njih su odmah preduzeli da sabotiraju novu drzavu. To je bio slutaj, medu drugima, vise bivsih oficira, medu kojima se pominju gerenal Sarkoti¢ i pukovnici Pertevie i Adam Dujié. Na ¢elo tih separatista stavio se Ante Pavelié, zagrebatki advokat. Ne zadrZavajuci se suvige na njihovoj aktivnosti u toku prvih deset meduratnih godina, recimo samo da su oni naili za shodno da se povuku u Austriju dim je kralj Aleksandar 6. januara 1929. obrazovao specijalni sud za zaStitu dréave od subverzivnih delatnosti sepa- ratista, terorista i drugih neprijatelja Kraljevine. Nikome danas nije nepoznat plan koji je Paveli¢ tada skovao. Ako je uspeo da ga ostvari tek oktobra 1934, to je zato $10 mu je bilo potrebno ne manje od pet godina da obezbedi sve saradnje i pomoti potrebne za ostvarivanje zlosina. Ali je on, opsednut idejom njegovog izvr8enja, ubrzo poveo sa regrutovanjem sau- Sesnika. U to vreme je, upravo, postojala u Bugarskoj jed- ijugoslovenska teroristitka grupa, UnutraSnja revolucionarna makedonska organizacija (skraceno YMRO)}, dije je sedi8te, svima znano, bilo u ulici Posi- tano, br. 17, u Sofiji. Stara gangsterska druZina, sastavijena od profesi- onalnih bandita, VMRO je vriila atentate i organizo- vala ubistva po Srbiji — narotito Juznoj — pod izgo- vorom da protestuje protiv ugovora u Neji, Ona je drsko tvrdila da su nekadanje turske teritorije, koje su Srbi oslobodili 1913. 1 1918, nastanjene bugarskom veéinom. “Ivan Karadov, Strahil Razvigorov, Boris Bunev, to sir imena nekolicine voda koje je sve bacao u zase- nak Ivan Mihajlov, zvani Vanva, bivSi student prava, ji 0 slaba pluéa, jarecu glavu i dgelaisku dusu. Sa pen pak vat 7akone 1922, godine, od strane bugarske viade, a na zahtev Beograda, Mihajlov je, bez bojazni da ée biti uhapfen, provodio vreme u Bu- garsko}, Austriji, Madarskoj i [taliji, U Bugarskoj je bio viden jednog meseca u Sofiji, drugog u Peiritu, treéeg u Gornjoj Déumaji, Setvriog Ww Custendilu ili Banskom. U Betu i Pesti rede se pojavijivao. Ipak, u austrijskoj prestonici govorilo se 0 njemu one veteri kada je u sred Opere njegova Zena Menta Kornigova ubila jednim hicem iz revolvera revolucionarnog vodu Panicu koji je bacio oko na mesto njenog muza. ‘A mora se reéi da je to mesio bilo dobro. Jer, ako je Vanto Mihajlov posecivao i Italiju, to je bilo zato da bi primio nekoliko miliona lira, godignju pomoé koju je Musolini davao bandi VMRO. Ali_vratimo se 1929. godini. Dvadesetog aprila, Vanva, koga bugarska policija nikako ne pomislja da uhapsi, provodi prolece kod svoga tasta g. Kornigova, { jedngj vili nedaleko od Sofije. Tu mu u posetu dolazi Ante Pavelié, Pogadate Sia su jedan drugome imali da ka%u. Sporazum je medu 1) Voairetoa makedouska revoluconerna organizacij Prim. prev. 19njima brzo skloplien: VMRO uzima na sebe siaranje 0 Paveliéu i niegovom doglavniku Pertecu — koji uces- tvuje u isiom purovanju Da bi utvrstili prijateljstvo, oni idu najpre — za- Sto bisse ustezali? — da popiju po jednu mastiku u ka- fani Cervenkov u kojoj, izmedu dva atentata, pripad- nici organizacije igraju (rikirak. Zatim obilaze skladi- Se bombi, koje je uredio inzenjer D... u svome podru- ‘mu u ulici Dobri Vojvode, a potom ulaze u veliki Mer- cedes VMRO-a da bi oti8li u selo Banki. To je na nekoliko kilomerara od Sofije, malo selo puno mira i bezazlenosti, sa seljatkim kuéama tiji su zidovi okiéeni suvim paprikama i vencima duvana. — Pst! kaze Vanta pokazujuci gostima jednog starog pastira. Da, ‘aj seljak je élan bande i upravo se u njegovo} kuéi, izmedu gomila bombi i titavih nizova revolvera, uvete odréavaju prakiiéni tasovi terorizma, na kojima Pavelié i Peréec postaju priljezni utenici. Uspeina nastava vet ée biti obavijena kada Pavelic, pre nego S10 ¢e o/putovati u Bet, bude svratio u Rim kod Musolinija, snabdeven preporukom VMRO-a. * Ne, nije morao dugo da teka! Duée ga prima u vi- i ,Torlonia i uskoro se razvija diskusija 0 visokoj po- litici, zlotinu i finansijama. ‘Musolitii ne krije da je VMRO od njega dobila te godine sumu od.44 miliona lira. Ne samo da 0 nije sit- nica, nego je tak mnogo za ono malo 810 radi Mihaj- Jov: bacanje bombi nasumce, ubisiva srpskih Zena i de- ce, pa se smaira da je (o dobro plaéeno. O, kad bi Pa- velié bio u stanju da mu otvori put za Balkan, njemu, novom Cezaru! ‘Nema sumnje da je Pavelié umeo da ubedi Dutea, buduéi da je, pre nego S10 je napustio vilu ,,Torlonia, dobio,25 miliona lira i obetanje o stalnoj pomosi, ka- ko polititkoj, tako i finansijskoj. Prvi cilj o kome su se sporazumeli, bilo je ubis'vo jugoslovenskog kralja Aleksandra. 20 Kako se 10 saznalo u Beogradu? Niko mi ‘0 nije rekao, ali 17. jula 1929. jugoslovenska viada osuduje na smri u odsus'vu Payeli¢a koji ée napustiti Rim da bi se nastanio u Betu i da bi u njemu pripremao atent uz pomoé bivsih austrougarskih oficira koji su svi bili ‘A ta gospoda, da bi se uveZbala, veé su ranije isla da bace po koju bombu na jugoslovenskoj teritoriji, kada je u Beg sfigao protest — gotovo ultimatum — vlade iz Beograda. Tada betka policija nemajuéi kud hapsi Paveliéa i sprovodi ga na nematku granicu oda- kle on, kuda bi drugde, kreée ka Italiji. Za paranoika kao Sto je Musolini, to je vreme ve- likin pomama. Niegove vizije obnovijenog rimskog carstva ispisane su na svim zidovima faSisticke Ital Zadivijenim ,,balilama“! otkrivaju hiljade velitina. Gledajte ovu kariu, deco, ovaj Reograd koji ovde vidi- te, on je na’ jer se nekada zvao Rimski Singidunum, Via Ignatia, koja ide od Drata do Bi'olja u srpskoj Makedoniji, prolazi samo kroz ialijanske zemlje. — Cija je Dalmacija? — Nava! — Cija je Albanija? — Naa! — Cija je Abisinija? — Naka! 4 — Cija je Korzika? Zausiavimo se ovde posto smo éuli kako su fa stitke organizacije ,Pro Dalmatia‘ i ,Dante Alighieri ceo Jadran proglasile za, Mare nostrum' ‘Musolini je dakle doSao do raskrsnice ne znajuéi jo8 u kom pravcu Ge uputiti svoje nepobedive ,crne ko- Sulje“. Svakako, pobeda nad Negusom, koji takoreti nema vojske, privlaéna je jer bi on, Musolini, u isto 1) Balla, narivealjanske fie omladinskeonganizaci, pre- ‘maisfoimenom deéaku koji je u XVIII veku poseo borbu Hralijana proviv -AusitijesPrim, prev. sce 21vreme stavio carsku krunu na glavu kralja Italije i oprao Tjagu Adue, toga tusnog dana 29. februara 1896, kada su ratnici rasa’ Makonena poipuno uni8tili 7.000 vojnika brigade Dabormida.! .» Victis invictis victuri"? imao je on drskosti da na- redi da se ure¥e, kao provokacija, na spomeniku po- dignutom u Eritreji pred tragicnom dolinom kod ‘Adue. Ali-faSisticki generalstab trazi jo8 dve ili tri go- dine za pripremanje osvetnickih falangi. Lako éemo sa tim! Posto je Pavelié Hrvat i posio ga on dobro plaéa, zaSto ga ne bi iskoristio za pokuSaj odvajanja Hrvatske od Jugoslavije? Neka samo u njoj izbije revolucija i ona postaje nezavisna (pod fasis\it- kim protektoratom, razume se). Dalmacija se auto- matski vraca Ttaliji. Kao dobar lakej, Pavelié prihvata. A plan koji je Dute litno satinio saopSiavaju mu radi izvrSenja 13. septembra 1932. u (oku jednog ruéka koji je njemu u Zast (!) priredio na Rijeci sinjor de Biaze, guverner Kvarnera. Za potetak, hrvatski izdajnik ée organizovati svo- je teroristi¢ke grupe na tlu same Italije. Stavijena mu je na raspolaganje jedna vila u Pesaru, a kada je ona postala suvige mala, on se sa svojom bandom premesta u vojni fakisticki logor Borgotaro, blizu Bolonje. Sada ima dovoljno mesta da primi sve ono Sto moze da re- grutuje od onih Hrvata koji ée postati njegove ustase, a koji su, za njegove potrebe, skupljani na sve moguée nafine, po Italiji, Nematkoj, Belgiji, ali i u Juznoj ‘Americi staranjem Branimira Jeliéa, jednog od njego- vih Ijudi koji su mu sluZili za sve poslove. ‘Sve se tako' dobro razvija da je uskoro jedna bri- gada agenaia Ovre? stavijena u sluzbu bande. Nienom 3efu, doktoru Erkoleu Luidjiju Kontiju, Musolini lic- 1) Pomenuti ras" (vojnizapovedik, visa kneza) ra‘ovan je pod exiopakion care Meneikom It (18441910), za vere te Je sladavine Eiioplja seks samostalnost u odaose na aij. Prim pre ') Pabedenima nepobedenima oni koji Ge pobedit. Prim. prev. 3) Fasistitka 'ajna policja, Prim. prev. 2 SS no poverava vise specijalnih zadataka. Tako je on za- dugen da bdi nad Paveliéem, da snabdeva usta’e oru- em i laznim lignim dokumentima, kao i da nabavi hr- vatskoj ekipi materijal potreban za krivotvorenje vece koligine jugoslovenskih novéanica. Kada su ti lagni dinari uSli u opticaj i pojavili se kako u Beogradu, iako i u Zagrebu, jugoslovenska po- licija, ma koliko inate bila pronicljiva, ni za (renutak nije posumnjala da su oni poticali iz italijanskog logo- ra Borgolaro. " Svakako ste primetili da vam vige nisam govorio 0 jednom od glavnih Paveli¢evié satelita, Gustavu Perte- cu. Ova individua, koju je policija isterala iz Beta, slu- ila je u madarsko} armiji sa Sinom oficira. Posto ga je Pavelié obavestio o njemu, Musoliniju nije bilo tesko da postigne kod regenta Hortija da Pertec opet posta- ne (ali zar je ikada i prestao da bude?) aktivan lan bande. Zato ga je Madarska smestila na Janka Pusti, na nekoliko kilometara od jugoslovenske granice. Janka Pusta, to imanje prokletog imena, postalo je uskoro skladi8te svega onoga Sto je madarska poli ja uspevala da pokupi na svojoj teritoriji medu skitni- ‘cama poreklom iz Hrvatske. Dovedeni na majur mi- Jom ili silom, oni su na njemu bili obuéavani u rukova- nju oruzjem i bombama italijanskog porekla. Covek bi pomislio da se nalazi u nekoj tvrdavi. Tavani, staje i sve pomoéne zgrade bili su pretvoreni u skladisia materijala, opreme i municije, u radionice za pravijenje paklenih’ masina tije se rukovanje util orijama i dvoristima glavnog majura. Seljaci iz ‘okoline sluSali su, ne bez izvesnog nemira, stektanje mitraljeza i parabeluma. Ima li potrebe da vam kazem da je meta u koju su gadali bio portret, u stojegem sta- wu i u prirodnoj velicini, jugoslovenskog kralja Alek- 2BJedan_od_1ih krvolotnih Sampiona bio je Vlada Georgijev, zvani Cernozemski. Recimo odmah da ga jeanjegova viriuoznost izdvojila kao buduéeg Aleksan- drovog ubicu. ms cae s ‘Jednog dana se ipak pobunilo nekoliko ,regruta koji su bili jugoslovenski dréavljani. Na zahtev Ante Paveliga intervenisali su madarski Zandarmi i ti ,pobu- nienici* bili su ili pobijeni ili naterani na poslusnos', To je bilo vreme kada je prijateljsivo izmedu Beo- grada i Pariza stalno jatalo, vreme ,Male Antante*. Balkanski savez fiji je tvorac bio Aleksandar, sretna dopuna toga sistema bezbednosti, previo je put nemat- koj Drang nach Osten“! On je dakle smetao hrvat- skim separatistima, odgajenim u germanskom duhu, ‘eroristima i mutnome drugom Hitleru, Musoliniju. Da duéeov slutaj spada u psihijatriju danas vise nema nikakve sumnje. Ali je isto tako tinjenica da kr- vava luda iz Venecijanske Palate niu kome nije videla vveéeg neprijatelja nego u Aleksandru I. Musolini je da- kle odlutio da prede na delo — Sto ée reci na ubistvo — tim je procenio da je grupa ubica dovoljno uvezba- na. Horti nije imao primedbi, naprotiv. Njihova ekipa bila je dovoljno brojna, a mogla je tak, u slutaju po- trebe, ragunati na pomoé komunista koji su im u tom pogledu bili bliski. Oni su, uostalom, prvi poéeli nepri- jateljstva, Poznato je da je 28. juna 1921. po nalogu Tugoslovenske komunistigke partije bagena bomba na ‘Aleksandrova kola u trenutku kada je napustao Na- rodnu skupstinu pred kojom se zakleo Ustavu nove ju- goslovenske dr2ave, Ali kralj nije bio pogoden. Isto se tako zavrsio neuspehom jedan drugi aten- tat na kralja, 1933. godine u Zagrebu. Niegov vinov- nik, ustaSa Petar Oreb, nije dakle primio 500.000 lira koje mu je Musolini bio obeéao. 1) Prodor na istok, lozinka germanske imperijaisitke poliike, na snazi y Nematho} i Ausirougarsko} pre I sve'skog rara,nasiavijene w Hiske- fovoj Nemafko), a uperene aarotivo proviv Slovena, Prim. prev 4 Ali je duceov gnev bio veliki, Poverio se Galeacu Canu, svome zetu. Gord, pun mrinje i podmitijiv, taj enusni kondo- tjer iz toplih postelja bio je spreman na svaku vrstu po- slova. Jedna anegdota pokazaée nam niskost njegovog karaktera. Taj Govek, koji je tvrdio da je veliki raini pilot i koji je na etiopskom frontu komandovao eska- drilom la Disperata, ‘aj hvalisavi Sarlatan avijacije, ni- je Cak bio u stanju da pristojno poleti i aterira, Zato se uz njega u avionu nalazio kapetan Kazero, pravi as, &i- ja je duznost bila da umesto njega izvodi ove oseiljive operacije. A u Asmaril je naredivao da Silom izbodu kabinu njegovog ,Kapronija“ da bi ubedio (bezuspe- §no) raine dopisnike da su je izreSerali eviopski kur8u- mi. Galeaca Cana je njegov tasi zaduzio da do detalja oreanizuje Aleksandrovo ubistvo, On je pris'ao, posio je zatravio saradniu, koju su ovi s odusevijenjem pri- hhvatali, od sena‘ora Botinija, Sefa Ovre i Antonija Kortezea, direktora Politi¢kog odeljenja Ministarsiva spoljnih poslova. oto su im znaine sume bile stavljene na raspola- ganje, osiajalo je samo da se saveka prilika i pogodan trenutak. Kada se u jesen 1934, godine potelo govoriti o po- seti kralja Aleksandra Bugarskoj i Francuskoj, Cano je hitno pozvao u Rim Antu Paveliéa i Vantu Mihajlo- va. U fatisiitkom Minisiarsivu spoljnih poslova odr- Zan je sas'anak. Diskutovalo se 0 svemu. Mihajlov je, kao dobar Bugarin, Zeleo da aienia‘ bude izvrsen u So- fiji. —Da, rekao je Cano, ali zar se ne plasi8 da bi na’ ubica mogao da pogodi i kralja Borisa koji Ge se, oGi- gledno, nalaziti u istim kolima u kojima ée biti i Alek- sandar? 1) Grad w Eviopij, Kultur, poiighi (yreovatki cenvar Brive Prim, prev 25To je bila i bojazan Boéinija i Koriezea, kojima je bilo vazno da zaitite Zivot kralja Borisa, zela i‘alijan- skog kralja i saveznika Musolinijevog. Pavelié je sa svoje strane insistirao na Francuskoj. —U redu, prihvatio je trio, spremite se za akciju u Francuskoj! ‘Vet vige meseci, u celoj italijanskoj Siampi bila je vodena dobro organizovana kampanja protiy francu- sko-jugoslovenskog prijateljsiva. ,,Francuska mora, pisao je Djornale d’Italija, da nam pruzi dokaze da ni- je povecana sa agresivnom politikom Srbije, nego da Je osuduje.“ Uzaludni pozivi, uzaludne pretnje na koje se Francuska nije osvrtala, ne Zeleti nimalo, narotito za vreme posete Anri de Zuvnela Rimu, da napusti svoju dragu i vernu saveznicu. Razlog vise, smairali su 210- inci, da se Aleksandar ubije na francusko} teritoriji; tako e se razbiti poverenje i prijateljsivo koje Srbi ga- je prema Francuzima. Makijdveli ne bi bolje smislio... Okupljena u hotelu Kontinental u Rimu, ekipa ra- zraduje planove, Najpre ubistvo; potom pobuna u Hr- vatskoj, uz pomoé Paveliéevih prijatelja, a zatim usta- oe Makedoniji, koji ée izvesti komite Vante Mihaj- lova. ‘Musolini — koji zami8ija da je Bordzija — prima zaverenike. U vili ,Torlonia*, koja je postala razboj- nitko gnezdo, on im daje svoj pristanak, izdaje nared- be. lanovi grupe ubica bridljivo su odabrani. Na pr- vom mestu je Bugarin Vlada Georgijev-Cernozemski,! surov i hrabar, koji je vet ubio, u Sofiji, dva ¢lana bu- garskog parlamenta, Za njim dolazi Eugen Kvaternik. ‘Ako nikada nikog nije ubio, on ée (0 nadoknaditi ka- snije kao Sef policije u Zagrebu za vreme kratkotrajne Hrvatske dréave. Osim toga, on dosta dobro govori francuski. Nii _ Pospitil i Raj 1) Poe im Dimitrija Kerima, Prim, prev 1a su pridodata jos trojica ustasa: Kralj, rece See Ostaje jo8 da im se pribavi lazni identitet, i Luidji Konti ée im izdati falsifikovane paso%e. Cernozemski dobija dva; jedan ehoslovatki, pod imenom Suk, drugi madarski, u kome se on zove Kaleman. Na isti natin je postupljeno i sa Kraljem, koji postaje Silni i Mulni, Kvaternik je /prekrSten u Kramera; PospiSil u Novaka. —— "Ali Cano ima genijalnu ideju. Koje ime dati pe- tom lupeZu, Rajiéu? BeneSovo, da bi francuska publi- ka eventualno poverovala da je Aleksandrov ubica ro- dak Predsednika Cehoslovatke republike. Ostaje jos samo da se novéanici bande napune li- rama i francima i da se ona poSalje u Lozanu i to preko Austrije, da bi se zavarali tragovi Ubice su uSle u Francusku preko mesta Tonon-le- Ben i, umesto da sidu na Lionskoj stanici, u Parizu, de je policijska kontrola bila stroga zbog skorasnieg kraljevog dolaska, oni su izisli iz voza u Fontenblou tu prestonicu stigli drumom. Niihov poslednji sastanak odrZan je u jednom mi: Jom pariskom restoranu, 6. oktobra 1934. Isie noci, Kvaternik, Cernozemski i Mijo Kralj uzimaju voz za Eks, Koji je samo osamnaést kilomeiara udaljen od Marseja gde kralj treba da stigne morskim putem. Od- sedaju u ,Modern hotelu* u kome provode dve nogi i dobijaju oruzje i rugne bombe iz ruku jedne ,tajans- tvene plave ene", lazne Cehoslovakinje koja je tvrdila da se zove Marija Vudro8! i tiji se trag izgubio. Sto se tite Pospisila i Rajia, oni su dréani u rezer- viu Parizu, Ako ateniat ne bi uspeo u Marseju, oni bi ga izvriili za vreme posete koju kralj Aleksandar ireba ‘ni Versajskoj palati, da irelog Skiobra 1934, godine bio je wiorak — dan koji je Aleksandar smatrao nesreénim, Bilo je 16 Sasova kada je jugoslovenski razarat Dubrovnik uplo- vio u Staru Luku u Marseju. ~ 1) lagleda da se ,plava Pena“ prijavla pod imenom, Vondratek Prim. prev. 2Otvorimo ovde jo’ jednu zagradu. Jugoslovenski policajci, koji su u Francusku stigli pre svoga kralja, toliko malo skrivaju uznemirenost zbog sluzbe bezbed- nosti za koju se pre moglo reéi da je nedovoljna, da idu dotle da kralju savetuju da se ne iskrea. Ali 10 je mo- ‘gao samo da utini neko ko ne poznaje dovoljno Alek- sandra, On se nalazi na prijateljskoj zemlji, kod bra'- skog naroda; ako mora da se izlaze opasnosti, on je prihvata, I Sim je motorni Zamac sa kraljem prisiao uz Belgijski kej, on stupa na tle. Deset minuta kasnije, (ek $10 je kraljevska povor- ka krenula Kanebijerom,! jedan tovek je izleteo iz g0- mile vituéi ,, Ziveo kralj! Kako niko nije ni pokusao da ga zaustavi, on je prifao auomobilu u kome su se- deli Aleksandar i Luj Bartu, francuski ministar spolj- nih poslova, i smrino ih ranio sa Getiri hica. ‘Pukovnik koji je jahao pored kola, jednim udar- ‘cem sable oborio je ubicu Sije je ‘elo masa izgazila. To je bio Cernozemski, s laznim pasosem na ime Petrusa Kalemana. U 17 asova, zastava spustena na pola koplja na marsejskoj prefekturi, obaveStavala je gnevnu masu da su kralj i ministar mrtvi. ‘Ako Kvaternik nije mogao da bude uhapsen, tri druga sauéesnika ubitina pala su u ruke francuske po- licije i bila osudena na dozivotni zatvor, kaznu koja je prestala oslobadanjem tim su Nemei uli u Francusku 1940, Sud u Eksu osudio je na smrt, u odsustvu, Pave- liga i Kvaternika. Da li je to za Musolinija, Cana i njihove sauéesni- ke bila prva pobeda Osovine u Evropi? Nesumnjivo, ali za njom nije doslo ono gemu su se oni nadali. Hr- vatska je satekala kraljevo ‘elo, preneseno iz Spliva u Beograd preko Zagreba, ne pod zastavama revolucije, nego na kolenima u molitvi, pred trobojnom jugoslo- venskom zastavom sa crnim florom, Zar to nije bio otigledan dokaz da je jugoslovenska drZava, delo srp- 1) Marsejska avenija koja ilazi na luku. Prim. prev 28 Aleksandra pred cla kralskih, hrvatskih i slovenatkih generacija, tvrsia real- nost, a ne veStatka (vorevina Versajskog pakta, kao 30 su govorili usta3ki i drugi izdajnici, placenici inos- transtval... Dva naroda, koje vatreno prijateljstvo, rodeno u iskuSenjima prvog svetskog rata, nerazlutivo vezuje, dozivela su tu dvostruku tragediju s podjednakim bo- Jom, Usta8ki zlotinci i njihovi zaStitnici nisu uspeli da tom gnusnom zaverom razbiju savez izmedu Francu- ske i Jugoslavije koji je bio évrsta garancija stabilnosti evropskog mira. Toliko je bio veliki nacionalni bol i toliko straSan gnev naroda, da su se ustate uplaiile. Ipak, nijedna kap njihove krvi nije bila prolivena, kao da su suze ve- like jugoslovenske porodice izbrisale sve tragove krvi i greha, Kada je francuska viada zatratila od Musolinija ekstradiciju Pavelica i Kvaternika, koji su se bili sklo- nili u Ttaliji, dude je odbio. Mrski diktator imag je jo8 obraza da stavi do znanja jugoslovenskoj viadi da ée smatrati kao casus belli svako pominjanje, u toku trage oko ubisiva i u optuzbi koju je Jugoslavija na- meravala da podnese Drustvu naroda, sautesni8iva Italije. Zaokupljeno sopstvenim opstajanjem i ustezuci se da zauzme siav, Dru8tvo naroda se opredelilo za igno- risanje istine. Tako cemo uskoro videti kako strada, u groznim mukama, najmanje 500 000 srpskih Ijudi, Zena i dece koji 6e postali Zrive toga Zalosnog diplomatskog kom- promisa. Il IZA KULISA IZDAJSTVA Bog na nebu, Hrvati na zemlji*Dvadeset sedmog marta 1941. jedna grupa oficira naterala je da podnese ostavku vladu Cvetkovié—Ma- &ek koja je, 25. istog meseca, potpisala pristupanje Ju- goslavije Trojnom paktu i prekinula regentstvo. ,,Jed- nim veliganstvenim trzajem, srpski narod, razboritiji nego njegovi upravljaci i veran svojoj ponosnoj tradi- ciji nezavisnosti, oterao je plastjive ministre koji su ga bili stavili pred noge neprijatelju. "1 ‘Veé sutradan posle (og udara, predstavnici svih politigkih stranaka obrazovali su novu viadu, a mladi kralj Petar II, ustoligen tako na presto pet meseci pre roka predvidenog Ustavom, uzeo je u ruke sudbinu svoje otadzbine. ‘Nova Vlada je odmah pokazala jasno neprijateljs- tvo prema silama Osovine. ,, Vasa hrabrost blistace na stranicama Istorije, a dobiée i neposrednu naknadu. ‘Ma Sta da mozete sada izgubiti, spasli ste buducnost." To su bile reti kojima je Vinston Certil, britanski predsednik viade, testitao jugoslovenskom narodu pred Donjim Domom. Medutim, smatrajuci se ili se praveci da se smatra izazivanom, 6, aprila 1941, u 7 tasova, Nematka je na- pala Jugoslaviju bez ikakve objave rata. Samo nek ko minuta pre nego sto ée svojom avijacijom bombar- dovati Beograd i u njemu ubiti viSe hiljada Ijudi, Hitler 1) Albert Mousses: Le Monde Siave, Socii€ 'Eiitions Francalses internationales, 1946, Pars, p. 145. 32 je izbijuvao svoju mrinju preko antene ,Radio-Berli- na. ,, Nemacki narod, izjavio je on, sada ¢e se obratu- nati sa tom srpskom klikom kriminalaca koja opet mi- li da moze staviti Balkan na raspolaganje Britancima protiy evropskog mira.“ Sestog aprila, upravo u trenutku kada su ptice smrti poletele sa nematkih aerodroma, jugoslovenski pukovnik Hren, oficir hrvatske narodnosti, tajni élan ustaske organizacije, pobegao je avionom iz Beograda da bi neprijatelju predao planove jugoslovenskih va~ Zduinihsnaga. Tako su gotovo sv aparat il unitent na tly, Varo§ je jo8 bila u plamenu tog tragitnog jutra kada j@Anie Pavelié, govoreti preko jedne tajne stani- ce izgovorio ove gnusne reti: , Hrvatski vojnici, sludite se svojim orugjem protiv srpskih oficira i vojnika, Ubuduée emo se boriti, rame uz rame, sa nasim save- znicima, Nemcima i Italijanima.* Poznato je da je veé 7. apfila jugoslovenska viada bila prinudena da napusti Beograd i da se povue pre- ma Crnoj Gori. U povlatenju je bila tek dva dana kada ju je, 9. aprila, u 14 tasova, u Sevojnu, varofici u uzit- kom okrugu, Viatko Magek, potpredsednik vlade i Sef Hrvatske seljatke siranke, napustio, Clanove svoje stranke obavestio je 0 odluci koja je u njemu, nema ni- kakve sumnje, odavno sazrevala... Jedan drugi tlan Hrvatske stranke, umakao je istog dana kada i on: An- dres, ministar trgovine i industrije, Do treéeg dezertiranja doslo je sutradan: tada se izgubio Déafer-Kulenovic, ministar Suma i ruda. Taj iadajnik —to se saznalo za vréme rata — “Odavno je veé pripadao ustatkoj organizaciji, a u isto vreme je radio za nacistitku tajnu sluzbu. On je bio u vezi sa glavnim ageniom nematke Spijunaze u Jugoslaviji, izvesnim D. Tomijenoviéem, generalnim direktorom jednog irgovatkog drustva iz Beograda, bivsim austrij- ‘skim oficirom, kome je dostavijao, posle svakog sa- 33stanka Ministarskog saveia, sve viadine odluke koje su se ticale odbrane i ekonomije zemlig. Dan kasnije iz I'alijeé punom bzinom stize ustaki pukovnik Slavko Kvaternik, koji dr#i govor preko ra- dio Zagreba da bi objavio formiranie ,Nezavisne dréa- ve Hrvaiske, kojoj Vlatko Magek daje podrsku: spi- ker dita deklaraciju u kojoj se bivsi porpredsednik ju- goslovenske viade usuduje da prizna svoje izdajsivo im revi rozivam sve élanove Hrvaiske seljacke sstranke da novonastalo stanje stvari priznaju kao za- konski obavezno, da pomatu vladu Nezavisne Hrvat- sske i da se lojalno pottine njenim propisima®.\ Posio su njene snage bile nedovoljne da bi mogle odoleti germano-italijanskoj navali, Jugoslavija je slo- mijena i okupirana posle dvanaest dana krvavih borbi. ‘Ali bi njen atpor sigurno trajao mnogo dure da nije bi- Jo izdaje zna'nog broja proustaskih oficira i vojnika koji su, umes'o da brane slobodu svoje o'adzbine i slo- bodu sveia, presli u sluzbu neprijatelia i ‘iranije. Do- kaz za (0 je deklaracija koju je u skupSsini ,Nezavisne driave Hrvaiske* februara 1942, progiao Lorkovié jen ministar spolinih poslova: . Upravo je doprinosom hrvatskog naroda i njego- ve revolucije skraceno trajanje rata u Jugoslaviji, sma- njeni nemackii italijanski gubici i omoguéeno da se za- da, na istoenoj granici Srbije, smrtni udarac Jugoslavi- i. 2 7 engleski novinar F. A. Fokt, iraZeti uzroke slabo- sti Jugoslavije u ‘renutku nematkog napada 1941, na- pisao je i ovo: Dok su Srbi bili snazno vezani za Francusku i Veliku Britaniju, Hrvati su, jedni svojevoljno, drugi pod pritiskom, bili progermanski nastrojeni. I, kada je doslo do krize, oni su sledstveno tome bili izvor slabo- 1) tzvetiaSugoslovenske muslimanske organizacije u Naional Co- ritee for Free Europe w Sujork, aja 1980 2)W.D.I ve, 1944, p45. .: Commentaires sur les Problemes Yougoslaves, Gent- 34 sti za Jugoslaviju i jaka taéka za Nemacku, sa rezulta- tima koji su bili katastrofalni za Jugoslaviju i najkob- niji za saveznitku stvar. “tl Posto su im sve te podrske bile date (ili prodate...), sile Osovine imale su sve olaksice za koma- danje Jugoslavije da bi do maksimuma oslabile o:por njenog naroda. Nemci su pripojili polovinu Slovenije, dok je ostalo pripalo [ralijanima. Ovi su takode prisvojili Cr- nu Goru, koja je postala proiekiora', Makedonija je darovana Bugarskoj, dok su Madarskoj pripale sever- ne jugoslovenske pokrajine, kao i Vojvodina. Niihovi novi gospodari ubrzo su preduzeli isteri- vanje Slovenaca koji su se vekovima borili proviv nasil- ne germanizacije i italijanizacije i, za poteiak, provera- i su u Srbiju 30.000 Slovenaca, najvecim delom inte- Iektualaca. Sto se tite madarskih vojnika — Madarske Sveto- ga Stefana — evo jednog podatka 0 njihovom drzanju. Aprila 1941. i januara 1942, ,Strelasti Krstovi* organi- zovali su masovni pokolj srpskog Zivlja i ubili jo8 nekih 30.000 osoba, od kojih veliki broj Zena i dece. U Novom Sadu, dovodili su na obale Dunava sve pripadnike srpske elite, bez obzira na pol. Po8to bi ih prinudili da se svuku upola nagi na temperaturi od 30°, ubijali su ih hicem iz revolvera u potiljak, a zarim ih bacali u rupu napravijenu u ledu reke. Nekoliko pri- jatelja Srba doviveli su istu nesreéu. Tako su nasiradali advoka' Pavla’ i njegova Zena, katolici poreklom iz Slovatke. Ali, u trenutku kada su se spremali da ga ubiju, Pavlas je ponosno uzviknuo: 1) F. A, Voigi: Mibailovirch, Nineteenth Century and After MDCCXCVII — August 1985. 35— Odvedite nas na mesto gde su Srbi 1918. ubili bar jednog Madara i nee mi biti Zao da umrem! U nekim kvartovima Novog Sada smrznuti lesevi Srba bili su naslagani kao cepanice za merenje. Te gro- ‘zne hrpe bile su steci§te pohlepne madarske soldateske, nestrpljive da napuni dZepove isetenim prstima na ko- jima je bilo prstenje i uSima sa zlatnim minduSama. Uskoro éemo videti na delu, u Hrvatskoj, Pav éeve ustake, formirane u italijanskoj skoli. Zadovolji- mo se za trenutak konstatacijom da su se italijanski (i albanski) faisti:takmitili u revnosii sa drugim specija- listima za rasno isirebljivanje u srpskim pokrajinama Kosovo i Metohija koje su bile date Albaniji ‘A evo gospode Nemaca. Sve oblasti nekadasnje - kraljevine Srbije (iz 1918) doSle su u direktnu zavisnost (od njih, potpale pod iskljutivu vlast vojnog guvernera uz koga je postojala, forme radi, civilna viada, na &i- jem elu je stajao general Milan Nedié (on se primio te ‘odgovornosti da bi spretio komadanje Srbije izmedu Bugarske, Madarske i Hrvatske), a pomagao mu je Sef faSistitke organizacije Dimitrije Ljotié. Na toga Ljoti- éa, uostalom, pada takode veliki deo odgovornosti za netuvene painje koje je Srbija podnela za vreme oku- pacije. Za svakog ubijenog Nemeca, imalo je da bude stre- Ijano sto Srba, a samo pedeset za svakog ranjenog. Ta- ko je bio naredio Adolf Hitler. Da] je potrebno podsetiti na masovne pokolje do kojih je doslo u Srbiji, u gradovima Kragujevac i Kra- jevo, 21. i 22. oktobra 1941, gde su Nemci pobili vise hiljada civila kao odmazdu za napade gerilaca na grad iu toku kojih su oni imali 26 ubijenih i 50 ranjenih. U Kragujevcu su sireljali stotine gimnazijalaca, kao i nj hovog direktora i njihove profesore. Tim divljackim postupcima upravijali su vi8i nematki oficiri Kenig i Cimerman, od kojih je jedan u civilnom Zivotu bio profesor teologii 36 Takva je bila sudbina Jugoslavije koja je hrabro ula u drugi sveiski rat, dok je nematka sila jo8 bila ne- taknuta i kada je, od celog evropskog Zapada, jedino Velika Britanija ostajala u bici, boredi se za slobodu sveta. Teritorije Hrvaiske, Dalmacije, Slavonije, Bosne i Hercegovine i Srema ule su u sastav nedono8éeta na- zvanog ,Nezavisna dréava Hrvatska", na ¢ije su Selo Hitler i Musolini stavili Ante Paveliéa, ubicu kralja Aleksandra, Tako je krunisana zavera skovana maja 1929, u vili .Torlonia®. Ideologija novog retima svodila se na negativne postavke: borba protiv pravoslavija, liberalizma, de- ‘mokratije, slobodnog zidarstva, judaizma i boljse- vigma, 1 Ministarstvo unutragnjih poslova, na tijem se elu nalazio Andrija Artukovié, naredilo je da se istakne sledeéa objava: »Svi Srbi i Jevreji, gradani Zagreba, prestonice Hrvatske, moraju napustiti grad u roku od dvanaest éasova, Svaki gradanin za koga se utvrdi da im je dao utodiste bice streljan na ficu mesta." Automatski su bili uklonjeni sa polozaja tinovnici pravoslavne i mojsijevske vere. I, svakako da Bi lakSe bili prepoznati u toku skoraSnjih pokolja koje su im veé bili namenili, jedna nova naredba Ministarsiva unutrainjih poslova strogo je zahtevala od svih pravo- slavnih Srba da nose oko ruke srednjovekovni znak ge- ta, plavu traku sa slovom P, prvim u reti pravoslavac. Jevrejima je pak nametnuto noSenje Davidove zve- zde, u poéetku na fukavu, a malo kasnije na ledima. 1) Alber: Mousse’, 0p. cit. p. 162 371 i ‘Oko 2.200.000 Srba i 80.000 Jevreja ,Nezavisne driave Hrvatske* bilo je tako Zigosano, Uskoro je imala da bude zabranjena upotreba srpskog nacional- nog pisma, éirilice, Sak i na nadgrobnim spomenicima. Da li je 10 bilo sve? Ne, jer da bi im se jasno poka- zalo da pripadaju dvema gnusnim rasama, Srbima i Je- vrejima je bilo zabranjeno da idu iroroarom. Jedino im je dosiupna bila sredina ulice. A uskoro je u svim nadleStvima, kafanama, radnjama, autobusima i «ra- mvajima mogao da se protita ovaj natpis: ,, Ulaz za- branjen Srbima, Jevrejima, skitnicama i psima.“ ‘JOS je samo ostajalo vladi Ante PaveliGa da objavi rat Veliko} Briianiji i Slobodnoj Francusko} i da se ta- ko saobrazi starom Musolinijevom planu, koji je gu- verner Rijeke, sinjor de Bijaze, otkrio u jednoj zdra ci 13. decembra 1932. ‘Ali jo§ nismo do8li do kraja sa ustaSkom vazaliza- cijom, Paveli¢ je otiSao da zamoli, za svoju marionet- sku dréavu, italijanski protektorat. Na elu jedne hr- vaiske delegacije, on je 18, maja 1941. doSao u Rim da bi caru i kralju Viroriju-Emanuelu III podneo peticiju 1u kojoj je nudio krunu kralja Zvonimira princu savo}- ske kuée. Siroti Vitorio-Emanuele! Podsetimo na reti njegovog kraljevskog odgovora ubici: ltalija nije samo danas pokazala na opipljiv na- Zin svoje puno razumevanje i svoju simpatiju za zelje hrvatskog naroda koji je u Vama nagao neustrasivog predstavnika, Danas, kada je'vekovna Zelja hrvatskog naroda za vaskrsnuée sopstvene driave ostvarena, za- hvaljujuéi pobedi sila Osovine, Mi smo sreéni sto mo- Zemo da iskoristimo ovu priliku, u sjaju ove impozant- ne manifestacije, da uverimo gospodu delegate Neza- visne dréave Hrvatske, da je Italija, uvek prijatelj i so- lidarna sa njenim uzvisenim narodom, spremna da ukade svu svoju bratsku pomoé njenim namerama i njenim poduhyatima. 38 Nadahnuti tim oseéanjima, Mi smo sreéni sto mo- emo da prihvatimo ponudu hrvatskog naroda i da ovlastimo Nageg mnogovoljenog sinova, njegovu Kraljevsku Visost Vojvodu od Spoleta, da prihvati krunu Hrvatske.* Vojvoda od Spoleta dobio je uzvigeno ime Tomi- slav I]. Treba mu ipak odati priznanje da nikada nije hteo da krogi u svoju ,kraljevinu* umrljanu krvju. Istog dana, papa Pije XII primio je Paveliga i nje- govu prainju u privatnu audijenciju, Bilo je 1, podse- timo, 18, maja. Svakako, usta’e su, kao S10 je pozni to, veé postupale sramno sa Srbima, ali su dovada nj hovu krv dosta S'edljivo prolivali, Cini nam se potreb- no da ovde ovo Konstatujemo i podvugemo nemogué- nost da Svetom Ocu pripigemo i najmanju blagos! pre- ma jednoj bandi zloginaca. Iz Vatikana Pavelic je imao samo da utini dva ko- raka, isiog dana uvete, da bi o1ifao do Venecijanske Palaie ade ga je tekao Musolini. Tu su dvojica saute- snika slavila svoje potpise na ugovor o razgraniven izmedu Italije i Hrvaiske, po cijim je odredbama Irali pripala hrvaiska obala, Severna Dalmacija i sva velika jadranska osirva, kao i luka Kotor. ‘Vezan tako za Osovinu, Pavelié je jo8 samo imao_ da objavi ra‘ Sjedinjenim Drzavama kada su one siale na stranu Saveznika, decembra 1941 Malopre smo govorili o prvim rasistikim merama koje je ustaska viada preduzela, Niih je precizirao dr Mile Budak, ministar prosveie i vera (,bogoSiovija"). On se tj ustezao da jednom novinaru, koji mu je po- stavijao pilanja u 1oku njegove prve konferencije 7a Stampu, izjavi u vezi sa srpskom i jevrejskom manji- nom: Za njih imamo tri miliona metaka". 39.Ipak, kada je potelo izvrSavanje programa istre- bijenja, malo je Srba bilo ubijeno iz vatrenog oruzja. Ne&to je drugo bilo spremljeno za njih, jer se Pavelié, govoreéi o Srbima pred ustakom vojskom, nije slu- Eajno usudio da tvrdi da,, nije dobar ustasa onaj koji ne mote da nozem izvadi dete iz utrobe njegove majke*. Ova grozna retenica najavijivala je prizore prave sadistitke i kolektivne histerije od koje je imao da pati Sitav jedan narod, Italijanski fasisti najbolje su poznavali sopstvene stigenike, tako da su ih nazvali kriminalcima u ,Na- rodnim novinama*: ,, Smegno bi bilo poricati da sada- Snji nosioci vlasti u Hrvatskoj nisu negdasnji teroristi, Tikriminalci postali su generali, ministri, ambasadori, izgdavati novina i Sefovi policije. Uprkos tim visokim funkcijama oni se nisu promenili. Ostali su isti, ukliu- Gujuci i samog Pavelica, kao i élanove njegove vlade.“! Ali pre nego S10 éemo pokuati da vam opisemo njiho- ve najgore grozote, potrudimo se da bacimo malo sve- tlosti na ono Sto ée uvek izgledati neshvatljivo vegini civilizovanog sveta. ‘Vratimo se, ako se slazete, na nekih 80 godina pre straSnih dogadaja koji su predmet ovog izlaganja. ‘Jedan hrvatski polititar, Ante Starsevig, izeradio je tada nacionalnu hrvatsku doktrinu, Zanosio se ide- jom da od Hrvatske stvori najvagniju draavu na Balka- ‘nu, drZavu u kojoj Srbi ne bi imali mesta posto bi i sa- mo njihovo ime bilo zabranjeno, jer, po Staréevitu, Srbi nikada nisu ni postojali, nego su bili Hrvati, koji- ma je prilepljeno jedno regionalno ime. Na osnovu (e Einjenice, samo je na Hrvatima bilo da postanu nasled- nici Turaka na Balkanu. Startevié je dakle preduzeo da budi ili da raspalju- je hrvatsku nacionalnu svest da bi njegov narod mogao da se nametne svim balkanskim Slovenima. Nadao se da ée tako ostvariti veliku hrvatsku dréavu, slobodnu i 1) .Gaceita det Popolo", okiobar 1981, Torino. 40 jedinstvenu, koja bi za Austrougarsku bila vezana sa- ‘mo lignoséu njenog kralja: Austrija, Madarska i Hrvat- ska grupisane pod krunom kralja-cara Franca Jozefa. Takode prema ovom politigaru, krajevi na koje je trebalo da se primeni hrvatsko istorijsko i nacionalno pravo obuhvaiali bi sve teritorije koje se prostiru izme- du Nemavke i Makedonije, Izmedu Dunava i Jadran- skog mora. ‘Ve8to prosirena, ova shvatanja, koja bismo mogli nazvati sumanutim, malo po malo su prodrla duboko u duh hrvaiskih masa, a narotito u duh omladine i gradskog stanovnisiva. Dobro predstavijen Sovinizam Tako baca pod noge logiku i svako razmi8janje. Starte- vigev je dakle bio lako prihvaéen kao ret Jevandelja, kao sirogi istorijski izraz hrvatskih aspiracija Okigledno, ostvarenie tog nacionalnog ideala tra- ilo je sivaranje Sirokog politickog i kulturnog progra- ma. Svaka prepreka imala je biti nemilosrdno uklonje- na. Mrénja i smrt uskoro e posiati deviza. Prva prepreka koju je trebalo srusiti bili su Srbi. Da liih je trebalo kroatizovati, njih pravoslayne, preo- braéanjem, milom ili silom, u katolicizam, i istrebiti ih ako bi se oduprli preobraéanju? Starvevic se nije libio da napi’e da su ,,Srbi posao za klanicu.“ Posao, uostalom, nedosiojan, jer prema ovom polititaru — koji je, po svojoj dokirini o hrvatskom istorijskom pravu, izgleda bio prvi rasista naSeg vre- ‘mena — na Balkanu je samo hrvatska rasa mogla da se poditi da ima sva fizitka, duhovna, kulturna i politit- ka preimuéstva. Tako usmerena, ta doktrina nacional- ne iskljutivosti uskoro je imala da nade odgovarajuci izraz. uv dobro poznatoj narodnoj paroli: ,,Bog na ne- bu, Hrvati na zemiji!® Nita, na Zalost, nije opasnije nego kult nekog ideala kada je on u protivuretnosti sa sivarno¥cu, spo- sobnostima jednog naroda i uslovima njegove sredin 17 zabluda u (upost, on vas neminovno vodi u zloti 41Tako je uéinio Ante Staréevié ne procenjujuéi broy ne- Euvenih zlogina koju ce zahievati ostvarenje njegovih faniasti¢nih shvatanja. A’isio ‘ako nije predvideo da €¢ sluzbenici njezovog ideala biti na prvom mesiu usia- Se krvavih ruku. Til USTASE STUPAJU NA SCENU Zlovin genocidaU prvom tomu svojih Memoara o drugom svet- skom ratu, g, Vinston Cervil je, baveti se pitanjem ne- kadagnjih oblasti austrougarskog carstva, ‘ano prime- tio da je nezavisnost nekima od njih donela ,, mucenja koja su negdaxnji pesnici i teolozi namenjivali osudeni- ma u paklu". 1 zbilja, ni8ta vise nego ,Nezavisna dréa- va Hrvatska“ nije litilo na tu Certilovsku evokaciju Danteovog Pakla. Ustase su hiel ‘a0 $10 je reteno, da previste ra- tune sa Srbima, da ih potpuno uklone, po potrebi i is- trebljenjem, iz drzave tije su granice duboko zadirale u njihovu etnigku teritoriju. Takav je bio geografski po- logaj ,.Kraljevine* koju su isfabrikovale sile Osovine da bi zadovoljile svoj apetit i dale Evrstinu sivarnosti maiti hrvatskih Sovinista od pre osamdeset godina. Posto je dakle bila usvojena totalitarna ideologija i njene najekspeditivnije metode, po svim gradovima »Nezavisne drave Hrvatske podignuta su ve¥ala 0 koja je svaki usta8ki komandant sam ve8a0 i ostavljao da danima vise, ‘ela vige desetina Srba, kao opomenu drugima, 44 Vet prvih dana 1941, komandant Banja Luke, ne- ki Viktor Gutié,! preduzeo je putovanje kroz celu za- padnu Bosnu, Kada je stigao u Sanski Most, pozurio je da saopsti svoj program ,...] Drumovi ée, rekao je on, poieljeti Srbalja, al’ Srbalja vise biti neée.2 Izdao sam naredenje za njikovo potpuno istrebljenje. Ovla- ‘Séujem vas da ih ubijate gde stignete, a blagosloy za tu delatnost dobiéete od naseg poglavnika, kao i od me- ne, Na taj nacin hocu da sluzim Bogju volju i volju na- Seg hrvatskog naroda,* Uostalom, nisu ga ni Gekali da bi poteli, jer, vise dana pre te izjave, ustase su vet ubile u selima Kijevo i Tomina, 27 Srba éija su tela dopremljena u Sanski Most da bi dva dana, sa konopcem oko vrata, ostala ‘obeSena 0 drve¢e gradskog parka. Ali isti komandant nastavija putovanje i stize u Prijedor ade, tek Sto je sigao iz automobila, prebacuje sefu policije: — Sia, vite na njega Gutié, kako se usudujete da me dotekate sa toliko nemara? Ne vidim nijedan le; znati li to da niste ve¥ali Srbe? ‘A obraéajuci se zatim gradanima: .,Srbi imaju da nestanu, rekao je on, jedan deo ze- Ueznicom — u praveu koncentracionih logora — a drugi rekom, ali... bez Camca. Sto se tite onih koji ce ostati, njihovi lesevi posluziée kao dubrivo za nasa po- Gia koja ée za uvek postati hvratska. ‘Samo ne treba misliti da je ovo bio slutaj izolova- nog pojedinca. Naprotiv, to je bio osnovni cilj cele hr- 1) Viklor Gulié, ustatki stoZernik za podrutie Vrbaske banovine; imenovan 17. aprila 134). godine: nedelju dana kasnie izdao naredbu da podrutje Vebaske banovine moraju da napuste sve osobe koje su se zaiekle EINDH, a koje su .rodom i porekiom ie Srbije i Crne Gore, bez obzira na ‘zanimanje; tu su Spadala ( droga lca koja nisu rash NDH. Onaj ko 'o ne utini big silom proteran. Gul je izdao prvi proglas ‘ fizitkom isiebljenja Srba, Jedan od najisaknuiijih organizaiora genoci- dau NDH, 2) Parafraza jedne stare narodne pesme, koja se odnost na tursko doba. 4s—_—- ——~ vatske politike! koju je veé sam Paveli¢ drsko otkrio 1944, u trenutku kada je bio svestan skoraSnjeg kraja svog tudovi8nog rezima: ,,Cak i ako treba da propad- nemo, dréava i ja, pasle nas ¢e ostati etnitki hrvatska teritorija, koju ostavijamo u naslede nasem narodu." Znaino pre njega, njegova desna ruka, Vikior G tig, izneo je isti plan u ovo} izjavi: , Ili cemo pobediti i i prokleti Srbi biée eliminisani za uvek, ili, ako Jugo- slavija na nesrecu bude obnovijena, mi smo bar po- boljSali statistiku w korist Hrvata.“ U Hercegovini Ge reka Nereiva danima nositi ‘ol ko srpskih leSeva da ée ih biti zakaéenih za svaku st nu, dok ée drugi ploviti na u8éu reke, po Jadranskom moru. U Sisku su ustage Zivog odrale jednog srpskog in- dustrijalca, Miloa Tesli¢a, dobro poznatog u celom kraju po svojoj dobroti i izda’noj gostoljubivosti. Nie- gov delat zvao se Faget. Fotografija koju ovde prila- %emo prikazuje ga okruzenog svojim utaSama i kako w ruci dri stce koje je i&upao svojoj Zrtvi. Usred nogi, 28. aprila 1941, nekoliko stotina usta- 8a opkolilo je sela Gudovac, Tuke, Brezovac, Klokote- vac i Bolac, u srezu Bjelovar. Uhapsili su 250 seljana, medu Kojima su bili pop Bozin i utitelj Stevan Ivan- kovié, Zene su jecale jer su shvatile za8to je stanovnistvu naredeno da uzme iopate i pijuke. Pod usta8kom prat- njom njihova kolona je lagano iziSla iz sela i zaustavila se pred jednim poljem, — Kopajte sebi grob! Nemoé, pomirenos' sa sudbinom tih nesrecnika bili su takvi da su poslusali 1) Ovde se syakako misli na polriku NDH. 46 pano stce Fv Milos Teslig iv odran u Sisk. Jedan usiaka diTada su im Zicom vezali ruke na ledima, a zatim ih gurnuli i Zive sahranili u dubokoj jami koju su morali sami da iskopaju. Koliko god da su bili svirepi, Nemci nisu bez uzbudenja primili vest 0 ovom zloginu, Jedna komisi- ja, koju su oni odredili, izvriila je ekshumaciju i foto- grafisala leSeve. Njen zapisnik se nalazi medu doku- mentima Rajha pod naslovom ,, Ustaschenwerk bei Bjelovar" (Delo usta’a kod Bjelovara). Iste noéi, kod Vukovara, na obali Dunava, druge usta’e su zakiale jo 180 Stba i bacile njihove le¥eve u reku. Neka Gitalac oprosti za suvocu i strogost ovog izveStaja 0 zlosinima, shvatajuéi da je ovo dugo nabra- janje ustaSkih zverstava, pre svega, dokumenat za Istoriju. Evo nas sada u gradu Dvor na Uni. Ustage tu ima- ju za komandanta katolitkog sveStenika Antu Duriéa, koji opsluduje opStinu Divusa. Od prvog dana, to sve- Steno lice uzima na sebe upravijanje stezom, prima za- kletve drZavnih sluzbenika, regrutuje bande mutitelja i daje im uputstva u pogledu nasilnog preobratanja voslavnih Srba u Katolicizam i likvidiranje onih koji bi to odbili, U tom mestu on je naredio hapSenje gradana Vasa Mrkobrada, sekretara opstine, Mladena Durmana, blagajnika PTT-a, Bogdana Smoljanovita, Sefa uj ve Suma i voda i jo pet drugih osoba. Svi su umrli u najgorim mukama, posto su im_prethodno bile polo- mijene ruke i noge. Zabelezeno je svedotenje jednog stanovnika sreza Dvor na Uni o ponasanju svestenika Duri ‘Pre nego Sto sam napustio taj kraj, svi Zinovnici i svi utitelji primili su od Duriéa naredenje da predaju molbu za prevodenje u katoliganstvo, ili da daju ostav- ku. Kada su predali zahtev, diskretno im je stavijeno do znanja da imaju jo8 i da savetuju Srbima da uéine 48 kao oni, Isto tako, sve glave porodice bile su prinude- ne da podnesu molbu u smislu preobraéanja njihovih porodica.“ Po&to su ovakvi podvizi morali biti nagradeni, Du- rié je iz ruku Ante Paveli¢a primio ,,Krst za zasluge*. sok U Gratcu, jednog srpskog hirurga, doktora Welj- ka Torbiew, ustage su nozem Zivog isekle na komade. Kako lekar nije brzo umro, oni su mu solju posuli rane iz kojih je tekla krv, neprestano ga pitajuti: ,, Doktore, da li operacija uspesno tece?* U Otoécu, jedan drugi bandit, ustaski oficir Ivan Sajfer, uhapsio je popa, koji je bio takode srpski po- Se wate Dobrosavljeviéa, zajedno sa njegovim sinom i 331 drugim Srbinom. Da bi ostao veran veé oprobanoj tehnici, zlotinac je svojim srivama naredio da sebi iskopaju grob, vezao im ruke na ledima i nare- dio da ih pobiju sekirom. Pop i njegov sin poslednji su podvrgnuti mugenju sa favo. groznom suptilnoséu da je dete bilo iseteno na komade pred ocem koga su naterali da ita molitve za samrinike. I tek Sto je izdah- nulo, zveri su se bacile na oca, tupale mu kosu, bradu i kodu, iskopale o8i i dokrajéile ga tek posle dugog mu- irozan je bio i zlovin koji su Paveligevi banditi potinili u selu Su8njari, u blizini Gline, Svi stanovnici bili su pobijeni osim dvadesetoro dece, Valjda su po- Stedeli ta mlada nevina stvorenja? Kamo lepe srece! Umesto toga, séepali su i i privezali ih 2a daske koje su prineli stogovima sena. A zatim su usta’e zapalile stogove da bi deca izgorela, s tim Sto su im najpre izgo- rele noge. k Seoemet otaraaans ie 49a NeSto kasnije, viada ,Nezavisne drdave Hrvaiske objavila je da su ti zlotini izvrgeni samo y okviru nje- nog takozvanog nacionalnog programa. Covek bi po- mislio da sanja Citajuéi ono Sto je u vezi s tim rekao, tokbm jednog javnog izlaganja, 2. juna 1941, u Novoj Gradiski, ministar Milovan Zani Ova dréava, ova naga domovina mora biti Hr- vatska i nigija vige. [...] Ovo ima biti zemlja Hrvata i nikog drugog i nema te metode, koju mi neemo kao ustase upotrebiti, da nacinimo ovu zemlju zbilja hrvat- skom ida je o¢istimo od Srba, koji su nas stotine godi.- ina ugrozavali i koji bi nas ugrozili prvom zgodom. Mi to ne tajimo, to je politika ove dréave i to kad izvr- Simo, izvriit emo samo ono sto pige u ustaskim nace- lima, To je u stvari bio signal za velike pokolje. U junu 1941, vie od 100,000 Srba — ljudi, Zena i dece bilo je ubijeno za nekoliko dana, mugeno i kasapljeno u nji- hovim kuéama, na drumovima, u poljima, zatvorima, Xkolama pa éak i u samim njihovim pravoslavnim cr- kvama. Evo dva svedotanstva o tim strahotama, Prvo je ispovest jednog od njegovih vinovnika, usta’e Hilmije Berberoviéa. Posto ga je jedna grupa pripadnika po- kreta otpora otela 20. oktobra 1942, on je u policiji u Beogradu dao sledeéi opis pokolja, u kome je utesivo- vvao, u stpskoj pravoslavnoj erkvi u Glini: '»U Glini smo uhvatili i zatvorili brojne Srbe. U malim grupama smo ih iz zatvora premestili u crkvu. ‘Na& Sef nas je snabdeo sekirama i nozevima, a zatim je poceo posao. Neki su bili ubijeni jednim udarcem noza u srce. Drugi su bili zaklani, a neki opet iseveni na ko- ‘made sekirom. Ne samo da je crkva bila pretvorena u Klanicu, nego je to bio pravi pakao od krikova i jeca- 1) ,Nowi lis, 3. juni 1941. U ovom prevodu citrano prema dela vikiora Novak Magnum crime, dane i 1986, st. 606. 50 nja. Zapoéet oko 10 sati uveée, pokolj se zavrsio tek oko 4 éasa sutradan ujutro i nastavijao se tako osam dana. Posle svakog klanja menjali su nam uniforme jer su bile natopliene ljudskom krvlju. Jedan od mojih drugova ustasa rekao mi je da je u crkvi u Glini zakla- no 10.000 Srba, koji su svi bili iz srezova Topusko, Vr- gin Most i Gling,” ‘A evo drugog svedogenja. Ono potite od jednog pregivelog, Liubana Jednaka. On prita o samrinim ta- sovima koje je proziveo u tragitnoj erkvi u Glini »Ustase su pokupile nekoliko stotina seljaka iz moga sela i njegove okoline i kamionima nas prebacile u Topusko. Tu smo ostali zatvoreni u opitini do pola- ska u Glinu, gde su nas pravo odveli u pravoslavnu cr- kyu, Ustase su nam rekle da je svrha naxeg prisustva u cerkvi da budemo na blagodarenju koje ¢e se pevati za dug zivot Poglavnika i ,, Nezavisne dréave Hrvaiske. To objasnjenje izazvalo je u nama izvesne sumnje jer smo znali da je to blagodarenje imalo da bude uvece. ‘Ali je u crkvi sve izgledalo pripremijeno za slugbu Bo- tiju. Culi smo kako se neki kamion zaustavio ispred cr- kve i uskoro je usla velika grupa ustasa, naoruzana se- kirama i nogevima, Zatvorili su vrata za sobor.., Tada je jedan usta’a uzeo ret i upitao Srbe da li pri sebi imaju potvrdu o prelasku u katolitku veru. Je- dina dvojica koja su mogla da je pokazu, bila su od- mah pusiena. Ustaéa se obratio drugima, — Stbi, znate li vi da ste jo8 od 1918. godine osu- deni na smri? — A za8to? odgovorili su Srbi. — Evo za8to! rekao je on samo, pokazujuéi pr- stom ikone poredane po oliaru crkve. All vratimo se doslovnom iskazu prezivelog: » Ustase su poéele da kasape nasu gupu u crkvi. Sa svih strana su se razlegali jauci od bola i jecaji od stra- ha. Onesvestio sam se... a onda mi se odjednom uéini- SsJo dau erkvi viada ti8ina i osetio sam kako treperi sve- tlost sveca koje su jos gorele na oltaru oskrnavijene cr- kve. Odasvud je dopiralo jetanje... * Ustase su razgovarale u jednom uglu crkve, ali ja nisam mogao da razaberem 0 cemu, Cutao sam, iako sam bio ranjen, praveci se mrtav... Odjednom sam uo korake koji su se priblizavali ustase su se zaustavile pored mene. Iako sam Zmurio, oseéao sam svetlost. Jedan ustasa mi je nogom zenjecio ruku... Po jaucima nekoga pored mene, zakljucio sam da neki ustasa pece oi jedne Zrtve...* < »Posle nekog vremena, otvorila su se vrata i neko je spolja upitao da li je sve spremno, Ustase su govorile ‘ali'su se njihovi glasovi udaljavali. Otvorio sam jedno oko... Jedna sveca je jos gorela i njena svetlost je pa- dala na tela rasuta po celoj crkvi i bacula njihove senke na zidove. Na oltaru sam video ikonu svetog Jovana i udinilo mi se da svetac posmatra ovu tragediju sa suza- ma u o¢ima,“ ,Ustase su natovarile tela u kamione. Kamion u kome sam se ja nalazio krenuo je prema Ukincima i Prekopi, Osetio sam svei vazduh julskog jutra... Otvorivsi jedno oko opazio sam vedro nebo posuto zvezdama koje su potinjale da se gase. U vasioni kao da se sve nastavijalo i cinilo se kao da se nista nije de- silo... "“Moj kamion se zaustavio u Novo Selu. Osetio sam da stoji uz samu ivicu jame i odmah zatim Cuo sam kako padaju tela koja su usta’e bacale. Mene su ‘skinuli medu poslednjima. Posle malo vremena, kada ‘se sve bilo umirilo, uspeo sam da se izvutem i da se sa- krijem u jedno kukuruzno polje." Usudimo se jo8, posto je to potrebno da bi ustaski banditi bili Zigosani pred civilizovanim svetom, imaj- mo dakle hrabrosti da kaemo da su u Kladusi odveli na klanicu Gitave srpske porodice. 32 Tu su ih klali kao stoku i, Sak i pre nego Sto bi izdahnuli, veSali ih o kuke za meso, najpre malu decu. Zatim su dosle na red Zene, a muSkarci su bili okateni poslednji. Komandant jedne mreze pokreta otpora, koji je za vreme tih strasnih pokolja u avgustu 1941. stigao sa svojim odredom da bi za8titio srpski Zivalj u Istognoj Bosni, opisao je te dogadaje u jednom svom izveStaju, uz sledeée detalje: »Za vreme naseg kretanja prema planini Javor, preko Srebrenice i Ozrena, sva srpska sela kroz koja ‘smo prosli bila su potpuno pusta, Ali smo ponekad u Kucama nalazili iskasapliene cele porodice. Na drugim mestima, opet, videli smo malu burad napunjenu ljud- skom krvlju. Iznenadene nailaskom mog odreda, usta- $e nisu uspele da ih ponesu sa sobom. U selima izmedu Vlasenice i Kladnja, otkrili smo bebe nabijene na Siljate letve plota, videli njthove male udove jos iskrivijene od bola kao noge insekata nabo- denih na ciode. ‘Najkrvoloéniji obredi judozderskih plemena ni- kada za neSio slitno nisu znali.f Iv PRIPREMANJE VERSKOG RATASledeée stranice neminovno ée rastuiiti, tak i ogortiti francuske katoliéke krugove, opravdano na- viknute da svoje sve8tenike i kaludere smatraju kao ne- umorne delioce milosrda i dobrote. Treba li podsetiti na zastitu koju je celo nase sve- Stenstvo odluéno i hrabro pruzalo, u najtezim godina- ma okupacije, svima onima, bez obzira na veru, diji je Hivot, zbog rase ili patriotizma, bio u opasnosti? Koli- ko je Jevreja, protestanata i pravoslavnih dobilo tajno utotiste u pirinejskim manastirima, pre nego Sto su bili u moguénosti da se domognu Spanije, a odatle, slo- bodnog sveta? Jedan lionski samostan bio je centar jedne ,veze" koja je omoguéavala prelazak granice Jevrejima koji su se haili u smrinoj opasnosti. Jedan od tih ,punkto- va" nalazio se u Perpinjanu kod Jezuita. Veza je vodila do na dva koraka od Spanije, u dom Brace Hriktanske doktrine i Dominikanaca koji nosi ime Rozeland. Sa- mo je jedna lozinka otvarala vrata svakome ko bi do- 3a0: ,,Dolazim od strane Priora.“! €esi, Letonci Rumuni, Poljaci — vetinom Jevreji dolazili su na desetine. I svi su bili spaseni Medutim, 28. marta 1943, jedan vojnil uhapsio je, u Rozelandi, brata Nektarija koji je nepo- sredno pre toga bio prebacio u Spaniju jednog Jevreji- na i jednog protestanta, Redovnik je morao da prove- 1) Prior (na fr. prieur), iguman, stareSina manastira, Prim, prev 56 de 26 meseci u logorima za istrebljenje, od Sega 5 u Da- hauu, a 12 u Buhenvaldu. ‘A kada sam, pri njegovom povratku, imao ast da ga pozdravim, rekao mi je: Mi smo samo izvriili nage najprete zadatke, koje judi i hri8éani ne smeju da zanemare. Zar nam Bog ni- Je naredio da volimo jedni druge?* Na Zalost, s druge strane Alpa, u Hrvatskoj, broj ni su bili sluzbenici katolitke vere koji su imali drukéi- je shvatanje hri8¢anskog milosrda. U toj velikoj i bogatoj jugoslovenskoj oblasti, ko- ju su Musolini i Hitler odvojili od Saveza koji je stvo- rio kralj Aleksandar I, da bi od nje natinili vazalsku dréavu, eliminacija svih stanovnika srpske nacije nije imala fanatitnije zastupnike i izvrSioce od njih. Dok su Hrvati u velikoj veéini katolici, Srbi pripa- daju pravoslavnoj veri. U ofima Rima oni su, dakle, Sizmatici, Jedan pravi verski rat postao je izgovor za masakre, za genocid kome nema sliénog u celoj Istori- ji. Okrenuti se od svoje vere u korist hrvatskog katoli- Xanstva, odreti se zemlje i verovanja svojih predaka, promeniti veru ili umreti — a vrlo esto biti na najgro- nagin mugen, a pre toga postati otpadnik — to je bila sudbina vite stotina hiljada srpskih stanovnika Hr- vatske, izmedu 1941. i 1945. Ali za8to produzavati ovo mugno raspravljanje? Pustimo radije da govori neoboriva i surova dokumen- tacija. Sada, kada'smo dosli do trenutka kada ée potok srpske krvi koju su ustaSe prolivale u roku celog prole- éa 1941, da se uskoro pretvori u reku, pokuSajmo da tatnije prikazemo, s ciljem da moyda objasnimo nji- hov was, polititke razloge rasnih i verskih progona 7ee koji ée se ubuduée stalno pogorsavati. Citalac ée razu- meti da smo, baveéi se jednim tako Zalosnim predme- tom, smairali za neophodno da ne tvrdimo niSta 810 ni- je bilo dokazano. Zato Gemo testo navoditi autore dija svedosenja ne mogu biti dovedena u pitanje, ma kakva bila njiho- va nacionalna, politika ili verska pripadnost. To ¢e najpre biti dr Mladen Lorkovié, ministar spolinih poslova, koji je u toku jednog predavanja ‘odranog 27. jula u Donjem Miholjcu, rekao da ,,r- vatski narod mora da se otarasi stranih elemenata koji slabe njegove snage. Ti elementi su Srbi i Jevreji." stu izjavu je, istog meseca, dao dr Mile Budak, ministar prosvete i vera, uzviknuvsi, 22. jula 1941, u Gospitu: ,Jedan deo Srba cemo pobiti, drugi raseliti, @ostale Gemo prevesti u katolitku vjeru i tako pretopiti u Hrvate."! Ovde treba sada podsetiti kakvi su bili u toku dva veka, a narotito za viade Marije Terezije, na- pori za preobraéanje Srba u hrvaisivo posredstvorn ka- toliganstva. Lako su osiali uzaludni, oni ipak zasluzuju ozbiljan osvr! <5) Austrougarska je imala osam nacionalnosti, se- damnaest zemalja, trideset politi¢kih partija i pred- stavljala je jedan arhaitni konglomerat heterogenih ra- sa i religija, Slovena: 4.000.000 Poljaka, 4.000.000 Ukrajinaca, 9.000.000 Cehoslovaka, 7.000.000 Jugo- slovena, 500.000 Luzitkih Srba; Nemaca: 12.000.000; Madara: 8.000.000, Rumuna:’ 4.000.000; Italijan: 1,000.00; Jevreja: 1.500.000. Posle sisiemaiske madarizacije, 4.000.000 Rumu- na, 3.000.000 Slovaka i 500.000 Luzitkih Srba, nisu uw 1) U ovom prevodu navedeno prema V. Novaku, op., cil. sr. 605. 58 Madarskoj imali nijednu skolu na svom jeziku, kao, uostalom, ni Hrvati, Samo su Srbi imali svoje Skole na osnovu privilegija koje im je dao car Leopold, 1690, za njihove zasluge u ratu. Poredak je u Austro-Ugarskoj potivao na politie- kom klerikalizmu i na satuvanim elementima feuda- lizma. > Tta Ausiro-Ugarska, vet isuvise heterogena, dobi- la je Berlinskim sporazumom odobrenje da okupira Bosnu i Hercegovinu. Slovo sporazuma nije joj defini- tivno pripajalo tu oblast: ono joj je samo davalo pravo da u njoj ,,uvede red i da njome upravija sa ciljem da stanovnicima pruzi blagodeti civilizacije kajih sit oni bili lifeni za vreme turske vladavine*, Prvi opunomocenik Francuske na Berlinskom kongresu rezimirao je karakter ovlascenja datog Aus- triji nazvavsi ga ,, merom evropske polictje". U to vreme, bosansko i hercegovatko stanovnis- tvo ovako je bilo sastavljeno prema veroispovesti: pra- voslavnih 673.246, muslimana 548.632; katolika 334.142 i Jevreja 8.213. “J Vedina stanovnistva pripada srpskoj naciji koja se na tim oblastima nastanila veé u VII veku. Kalaj, ma- darski drZavnik koji je bio ministar za te oblasti, pi8uéi nekad Istoriju Srba, rekao je,,da u Bosni i Hercegovini, ‘pod trima religijama, ima samo jedan narod srpski". | ‘Austrija je dakle imala da se nameine jednoj naci- Zija je snaga bila u biolosko} vitalnosti, u homogeno- Sti i u vekovnim tradicijama, jednom narodu koji ni- malo nije bio spreman da prihvati tudinski jaram. 'U Betu su mislili da je dovoljna odluka istupana od evropskih sila, bez pristanka naroda koji je njen predmet, da bi uspesno mogli da se ostvare carski pla- novi na Balkanu. Poéeli su se nizati ustanei protiv au- stijske okupacije i njene uprave. Civilizacijska misija 1) Kallay (Benjamin von), — Geschichte der Serben von den dltesen Zeiten bis 1815 (oem. prevod, sir. 170-173): id. i 1878. 39koju su trazili Habzburzi, s ciljem da prikriju prave namere, ubrzo se pokazala bremenitom opasnosti. ‘Austrija se suogila sa koalicijom pravoslavnih i muslimana, Ali je osetila da joj narogito od pravoslav- nih Srba preti sirtna opasnost. U stvari, ona nije vo- dila raguna o snazi koju je predstavljala njihova vera suparnica katoliganstva (politickog katoliganstva ka- kyo je bilo katolitansivo dvojne monarhije), ni o nji- hovom nacionalnom duhu, ponosnom na nezavisnost. Bet se dakle osetio obaveznim da se u isti mah bo- ri protiv ,srbizma* i pravoslavija. Posto je ova duga i tragitna digresija zavrSena, neka nam bude dopusteno da damo nekoliko citata Koji ce potkrepiti ono sto je reveno na podetku ovog poglavija. Evo jednog izvoda iz knjige odlitnog autora An- dre Bara: »Austrija nestrpljivo ceka pobedu svoje politike, jer, 2a nju, biti katolik veé znavi biti Austrijanac, Smart ‘pravoslavija u Bosni i Hercegovini, znacila bi kraj srp- ‘ske ideje, znavila bi voljno potéinjavanje, obezbedenu ‘sigurnost austrijskom orugju. Dezorganizacija Srpske crkve u svim oblicima, Zestoko proganjanje svestenic- kih privilegija, pottinjavanje svestenika kao i hramo- ya, politifko istrebljivanje koje se prikriva pod ver- skim preobraéanjem u kome ma¢ igra vecu ulogu nego krst, to je u stvari pravi lik fe verske borbe koju je ‘Austrija pocela cim je izvrsila okupaciju, i koju dopu- njuje u drugim domenima drugim proganjanjem, sa ci- nigénom oporox¢u. “! ‘A evo Sta je jo8 pisao grof de Sent-Oler, nekada- 3nji francuski ambasador u Betu: 1) André Barre: La Basple—Herzégovine (Louis Michaud, éi., Pa is), str. 66. 60. »Mrnja i prezir prema Srbima bili su u zvaniénim krugovima u Becu nova Boxja zapovest, koju su svi rjigevni biro* je dovodio do savrsenstva tehni- ku lagi i neistinite vesti, narotito protiv Srba. Najgru- blje klevete bile su preporucljive kada su ih predstav- Gale kao poslednje divijake, da bi na njih navukle pra- vednu kaznu i izlozile th osudi svetske savesti, Unistenje Srbije saéuvalo bi, zajedno sa prestizom Habzburga, opsti mir. , Realisti" iz Berlina i Beca bili bi veoma iznenadeni da im je neko rekao da sukob ne bi mogao da bude lokalizovan i da ée, zahvaljujuci nji- ‘ma, ti,,svinjari kraljeubice", ta , banda ubica* uskoro postati simbol slobode sveta. Nita, uostalom, neée bolje prikazati taj napor od sledeée pohvale koju mu je izrekao glavni organ aus- trijskih katolika, tasopis Quartalschrift, koji je izlazio u Austriji. »Austrija je u Bosni i Hercegovini izyrsila jedno divno civilizacijsko delo, Mozemo se radovati Sto su katolicke misije u tim krajevima naile teren pogodan za svoje snaino razvijanje koje se sve vise Siri. U sada- Snjim prilikama pomenuti krajevi predstavljaju pro- vineiju koja misionarima zaista pruta izglede na uspeh.* Zbog toga se slava katolitkog nadbiskupa u Sara- jevu Stadlera ukazuje kao potpuno opravdana kada ‘ovaj uzvikuje: »Ne mote se predvideti vreme kada vike nece biti potrebno da se vrsi misija u Bosni i Hercegovini; ali je ‘katoliéka propaganda u Bosni i Hercegovini tako shva- Gena da se na visokorn mestu nase misije smatraju pr- vim i najboljim od stih katoli¢kih misija. Dokaz za to nalazi se u Cinjenici da je, od povetka austrougarske okupacije u njima broj katolika porastao za skoro 1) Comte de Saint-Aulaire: Francois-Joseph (Librairie Arthéme Fayard, Paris) sir. 498, $00, 519. 6100.000 dusa, @ u samom Sarajevu od 300 na 32.000. Preduzete su potrebne mere da se znatno uvetaju sredstva i snaga misionara. U tu svrhu nadbiskup je cosnovao, pored drugih ustanova, jedan vrlo lep semi- nar za decu u Travniku i jedan duhovni seminar u Sa- rajevu. Broj katolickih redovnika snazno raste i oni sa oduseviienjem vrie svoju dugnost. Franjevci ve¢ imaju dvanaest manastira umesto éetiri; ima ih 400 u Zupama i Skolama; jezuite su uzele u svoje ruke obrazovanie i vaspitavanje ucenika, u semenistima i srednjim skola- ‘ma, Osim toga, vrlo éesto obavijaju dugnost Zupnika; na primer, ispovedaju zene. Trapisti vode obrazovni zavod u Travniku, a nekoliko jezuita obdvijaju slugbu u Vakufu,"! . Franjevatke verske -akole iz Sirokog”Brijega, Travnika i Visokog postale su-rasadnici polititkog ka- toliganstva. One su sejale mrénju i u Jugoslaviji. Promugurnost Austrougarske bila je velika u na- stojanju da veStatki poveéa broj katolika u svojim slo- venskim posedima. Ona je, na primer, u Bosni i Herce- govini uvela u pokrajinske uprave mnogo Poljaka, ta- kodasé 1906. njihov broj peodo 25% , Hrvatskih katoli- ka bilo je 42%, muslimana 5%, a pravoslavnih 3%. Katolici su dakle imali privilegovan polozaj i u stvari su drZali u svojim rukama svu upravu u tim po- krajinama, Zahvaljujuci svakovrsnoj podrici koja im je dava- na i materijalnoj pomo¢i koju im je pruzalo stanovni8- tvo, katolici, koji su se u pogledu obrazovanja i mate- rijainog stanja nalazili na dnu druStvene lestvice, ubr- zo su se uspeli na njen vrh, Samim tim, muslimani, a narotito pravoslavni, bili su smatrani od bosanske ad- ministracije kao gradani drugog reda Svaki dosijak — katolik koji bi pristao da se nazi- va Hrvatom, iako bi pripadao nekoj drugoj narodno- sti, bio je narogito favorizovan, Koliko je samo bilo in- 1) Quartalschrift, Line, avgustovski bro}, 1903 62 triganaia koji su, u zamenu za znatne prednosti, kori- stili tu promenu nacionalnosti, Iz toga su proizasle mnoge razmirice u narodu. Ali zar to, na kraju kraje- va, nije bilo ono Sto je Austro-Ugarska htela da postig- ne: sukob izmedu hrvatstva i srpstva, s tim Sto je ono prvo imalo da bude podréka politici i katolitkom duhu upravijata iz Beta i Peste! Da bi sebi prokridila put prema Istoku, Austrija se sluzila katolitkim stanovnistvom Bosne i Hercegovi- ne, Tako je mislila da uévrsti svoj polozaj u Bosni pre nego 810 ée nastaviti prodor na Balkan. I katolici stavili u sluzbu te politike jedne strane sile, u Zelji da se ipso facto ukljute u Katolitku drzavu. Kada je srpska viada 1876. godine zatrazila od Otomanskog carsiva upravu nad Bosnom i Hercegovi- nom, katolitki kaluderi iz KreSeva obratili su se Betu, tra¥eéi austrijsku okupaciju. Pisali su u svojoj pred- stavci da te teritorije po istorijskom pravu pripadaju ‘Austriji. A katolicki biskup iz Mostara usudio se tak da tvrdi da bi one trebalo da se vrate Betu ako bi se Polumesec srusio. Hrvati su toliko bili primamljeni obe¢anjima Aus- trije 0 prikljugenju Bosne i Hercegovine Hrvatskoj, da je hrvatski Sabor u jednom apelu upuéenom Franji Jo- Sifu 28, avgusta 1878, izrazio Zelju da administrativna organizacija Bosne i Hercegovine bude tako prilago- dena da one u buduénosti mogu jednostavno da budu prikljuéene ,Kraljevini Hrvatskoj, Slavoniji i Dal- maciji*, Tu tegnju za posedovanjem Bosne i Hercegovine, koja nije imala nikakvog, ni istorijskog, ni stvarnog opravdanja, s pravom je osudio veliki hrvatski katolié- ki prelat Juraj Strosmajer, biskup iz Dakova, u jed- nom pismu Franji Rackom, velikom hrvatskom istori- Zaru i ocu Tlirskog pokreta, 1878. godine: ,, Na8i su lju- di opsednuti Bosnom i Hercegovinom, bak kao roda 3Jajetom, zaboravijajuci da je sva unutrasnja logika protivna takvoj misli. Avangarda germanizma na Balkanu, Austro- Ugarska je, dakle, stavila sebi u zadatak da smanji ot- pornu sniagu naroda kojima viada, da ih hu’ka jedne na druge i da izaziva neslogu izmedu delova jedne iste rase. Tako je ona svuda olakSavala infiltraciju Nemaca i otvarala im put prema Istoku... »Takva je, usred XX veka, bila klima u kojoj su bili prinudeni da Zive starosedeoci Bosne i Hercegovi- ne: buduéi da je Austro-Ugarska dopustala i omoguca- vala metodicno progonjenje i da je podvreavala svojim nepravednim zakonima nevine (jude koji su smetali kretanju Trojnog saveza prema Solunu.“! ‘»Ali srpski narod je sa potmulom i Zilavom mr- injom dogekao austro-ugarski pritisak, svakim danom sve drskiji, kao i Sikaniranje od strane novih apostola, “2 A upravo ée u Bosni i Hercegovini Austrija naéi smrt, ostavijajuéi kobno naslede. U stvari, ta austrijska politika, sprovodena veko- vima, formirala je kod Hrvata tako specifitan mentali- tet da se on ispoljio u polititkom ,negativizmu*. Nova jugoslovenska driava imala je od njega da tpi. Ne mogu se drukéije objasniti ni razumeti, u izvesnoj me- Ti, sve one unutragnje tekoée s kojima je ona morala da se suodi od samog formiranja. Nova hrvatska politika generacija, koja nije po- znala Austro-Ugarsku, biée sigurno odgaje gom duhu, pozitivnijem i konstruktivnijem, i oslobo- dena mrinje koju je Bet podigao na nivo kulta, kao 3to su je ustase prihvatile kao svoj credo, politigki i na- cionalni. 1) Saver nastao prilatenjem Italie saveru izmedu Nemacke i Austri- ie (1879. 11882); tobode odbrambeni. Prim. prev. 2) André Barre, op. cit. sir. 62. 64 * Kao ranije Austro-Ugarska, ,Nezavisna drzava Hrvatska“ smatrala je Srbe iz Bosne i Hercegovine, za koje su te pokrajine ono Sto su Alzas i Lorena za Fran- cuze, kao glavnu prepreku za definitivno pripajanje tih pokrajina Hrvatskoj. Da bi konatno prisvojili te obla- sti, a predvidajuci Cak eventualni plebiscit (hrvatski $0- vinisti jo8 pomiljaju na plebiscit u Bosni i Hercegovi- ni, nadajuéi se da Ge moti da iskoriste Pavelicevu krva- vu Zetvu), usta’e su se neumoljivo bacile na uniStava- nje i prekrStavanje srpskih masa. Prema popisu sta- novni8tva iz 1931. godine, u tim istorijskim oblastima bilo je: pravoslavnih Srba, 1.028.000 (44%); Muslima- na, 718.000 (33%); katolika, 547.000 (22%). Usta’ama je, otigledno, bilo vazno da izazovu su- kobe izmedu pravoslavnih i muslimana. Uspeli su u (0- me lukavstvom. Ubice su Sesto nosile fes za vreme po- hoda protiv srpskih sela. Posto su im kuée bile spalj ne, ¢lanovi porodice poklani, pravoslavni Srbi, obma- nyti spoljnim izgledom, poéeli su da optuzuju musli- mane, Izrodile su se bratoubilatke borbe, narotito u nekim oblastima [stone Bosne, na veliko zadovoljstvo Hrvata, koji su voleli da su jo8 Ze%ée, da bi se dogepali svog ,Jivoinog prostora“. Njihovi planovi, koliko god da su bili lukavo smi- Sljeni, ipak su na kraju bili otkriveni, Ovaj nezgodan dogadaj ima za glavnu litnost jednog svestenika, Bozi- dara Brala, koji je uestvovao u jednoj usia’ko} kon- ferenciji, odréanoj u Hrvatskom domu u Zenici, marta 1942. Jedan od utesnika postavio je ovo opasno pi- tanj — Radite na istrebljenju Srba, u redu, ali koje su vaSe namere sa Turcima? — 1 oni ée nestati! odgovorio je blagi opat Bralo. — Na koji natin? 65— Pa vi izgleda imate of da ne vidite i u8i da ne Eujete! Zar ne znate da nage ustaSe stavijaju na glavu fes i uzimaju muslimanska imena? Mislite li da to din mo iz Ijubavi prema Turcima? Ne. Doéi ge dan kada ce Srbi preéi Drinu i kada ée se, da bi izvrSili osvetu, baci- tina Turke (muslimane) iz Bosne. Ono 3to ée se izme- du njih desiti nas se ne tite, posto mi ne Zivimo u to} oblasti, Mi Zelimo da ta teritorija bude ofi8éena i od jednih i od drugiht... Bovidar Bralo, taj brbljivi sveStenik, Sao je jos dalje u svojim poveravanjima, prilikom putovanja vo- zom sa jednim bakalinom muslimanom koji je Ziveo u Zagrebu. Taj musliman je nosio SeSir i savrseno govo- rio hrvatskim naretjem. Posto je, dakle, mislio da je katolik, Bralo mu je rekao: ,Kada budemo poklali Srbe, obratunacemo se sa muslimanima. ‘Muslimani su to veé znali, Bili su upozoreni sti¢- nim izjavama, davanim diskretno tu i tamo, Teznja koju su opazali, kako sa strane ustaSa, tako i sa strane katolitkog sveStenstva, da se vréi takode preobraéanje muslimana u katolitanstvo i da se zabrani prelazenje pravoslavnih ix muhamedansku veru, stvorila je veliku uznemirenost.— 1 zbilja, Zupnik iz Sijekovea, stez Derventa, dao je izjavu za zapisnik pred predsednikom Muslimanske svedtene organizacije ,, Vakufsko mearifsko Povjere- nigtvo%, u Derventi, 1941, u kojoj je rekao da se deca islamske veroispovesti u Sijekovcu Zale da ih katoli¢ki sveStenik primorava da uée molitve iz katehizisa i da predu u katolivanstvo, jer Ge ,u skoroj buducnosti svi ‘muslimani biti prinudeni da prihvate katoligku veru". Dogadaji su se odigrali prema zlosinatkim predvi- danjima usta’a. Razbeinjeni Srbi stvorili su takode bande da bi se branili, ali, kako se tou svakom gradan- skom fatu deSava, oni su navalili ina muslimanska se- la, po onom sira’nom zakonu koji hoge da se gubitak 66 Dole: Ane Pavelié prisus'vije jlo mani. saa M {dar Brals yi polticki grwur 1 Zemnunu 12. jula 1942. Ue ‘aoruvane usiaie onea (levo) i nadbiskupa Siejednog oka placa gubitkom dvaju, a tupanje jednog zuba lomljenjem cele vilice. Na obe strane su bile broj- ne Srive medu nevinim civilnim stanovnisivom. Ostajalo je jos da se muslimani zvanitno pridobi- ju za ,Hrvatsku stvar*. Znajuci da su muslimani iz Bo- ‘sne i Hercegovine pristalice jugoslovenske drzave, Pa- veligeva viada se potrudila pa je dovela u Sarajevo, po- sredstvom Berlina, velikog jerusalimskog muftiju ‘Amina El Huseinija, I veliki muslimanski dostojans- tvenik, uspeo je, da izigra poverenje jugoslovenskih muslimana i da organizuje dve bosanske divizije. Prva se zvala,, Bosanka", a druga ,, Handzar®, 310 e reci du- " gatak noz. Ofte su sluzile ustaskom rezimu i utestvo- vale su u kaznenim ekspedicijama protiv srpskih sela ukljugenih u pokret otpora. One su takode sluzile kao topovska hrana saveznickim armijama. ‘Ako se izuzme vera koja u ovoj stvari nema nika- kvog udela, kakav je interes mogao imati veliki mufti- ja da svoje haljine umrlja krvlju titavog jednog nevi- nog naroda i krviju svojih jednovernika? Mozda ¢e nam to jednoga dana reéi arhive iz VilhelmStrasea. ‘A deset godina kasnije opet se sregemo sa krvavim kombinacijama Velikog jerusalimskog muftije, Dva- desetog jula 1951. jordanskog kraja Abdulaha ubio je u Jerusalimu jedan élan sekte ,, Dzihad e! Mokadas“ (Sveti rat) &iji je osnivat i animator bio Amin El Husei- ni ligno. ‘Ali pustimo pariski list ,Svet* da Zigo8e novi zlo- Gin velikog muftije: _»Jordanski kralj je izneo na svetlost dana korum- piranost i nesposobnost ovog muftije, koji je Zeleo da vodi borbu Arapa porotiy Izraela; i skinuo ga je sa po- lozaja jerusalimskog muftije. Najzad, aneksija arap- ske Palestine od strane Jordana oduzela je muftiji sva- ku nadu u pogledu viadanja njome. Neki ée ga sigurno optuziti da je vodio ubiginu ruku. 68 Tako se nastavija delo ove mratne litnosti, On je Zeleo rat u Palestini; napori za pomirenje koje su u po- slednjem momentu ucinili Liban, Jordan, pa cak i Trak, propali su njegovom voljom. Palestinski Arapi napustili su svoje domove po naredenju visokog komi- teta kome je on stajao na éelu; on je dakle u velikoj ‘meri odgovoran za njihove patnje. Posto je izgubio ugled i poverenje kod vecine arapskih voda, on se opet obreo u Pakistanu, Predsedava panislamskom kongre- ‘su, koji nastoji da da verski karakter problemima kao Sto su Kasmir ili Severna Afrika. Danas ga vidimo pre- obrazenog u ,.starca sa planine®._ Prema izjavama Hrvata, a narotito izjavama koje je Vlatko Matek dao pred tlanovima saveta zvanog ‘Council on Foreign Relations, uw Vasingtonu 1950, mnogi muslimani su saradivali sa ustaSkim rezimom, mada proveravanie Ginjenica nije moglo da potvrdi ove navode. Sef grupe koju su oni stvorili, neki Dzafer Ku- Ienovié,? dobio je polozaj potpredsednika viade. Cim je dobio to lepo mesto, Kulenovi¢ se potru- dio da dokaze Anti Paveligu da niko nije u stanju da se na njemu pokaze bolje od njega. Bréko je bio njegov rodni grad. Uskoro je ogrezlo u krvi, Skoro svi njegovi stanovnici srpske i jevrejs! narodnosti bili su poklani za nekoliko dana, Odvod su ih kao stado na veliki Zeljeznitki most, upola srusen jednim nematkim bombardovanjem, koji premosécuje Savu, ina njemu su ih klali, a zatim bacali u vodu. Iz dana u dan muljevite vode Save i Dunava nosile su toliki broj leSeva na koje su padala jata gavrana, da je u tim rekama moralo biti zabranjeno kupanje. 1) abe Monde", Le temps des assassins, 22—23, juli 1951. 2) Diafer Kulenovie, istaknutt predstavnik Jugosiovenske musi ‘manske organizacje, Novembra 1941. godine imenovan je za potpredsed- hika vlade na zahiev Paveliéa, koji je preko njega Zeleo da ojata polo%a) i Utica} medu. musimanima, Bio je clan delegacije (Kurbegovie, Kape -tanOvi, Hada josmanovie) Koju je primio Paveliéu septembru 1941. god vila podrékw musimana NDH. Kulenovig je trdio da je fog pokrera od prvog dana i da saraduje sa jim u svim pi oyJednog dana, na Karaburmi, u predgradu Beogra- da, iz Dunava je izvadena grupa od trideset davijenika? Bila je to Gitava jedna svadbena povorka: mlada u be- Joj haljini, mladozenja u svetanom odelu, sveStenik i svatovi, Svi su bili zajedo vezani Zicom omotanom oko @anaka na ruci. ZavrSimo sa zloglasnim Kulenovigem dodajuéi da je on postao zvanitni organizator svih pokolja Srba u srednjoj i zapadnoj Bosni, kao i u Posavini. A po nje- govoj litnoj naredbi srusena je i pravoslavna crkva u Brékom, a njegovo groblje duboko preorano da bi ko- sti stanovnika bile rasute na sve strane, Vreme je da se vratimo na tragiéne dogadaje ovih poslednjih godina, u toku kojih su ustase samo prime- njivale austro-ugarske metode sa jo8 vi8e surovosti Prve udarce Srpskoj pravoslavnoj crkvi zadali su Nemei. Uhapsili su patrijatha Gavrila i vladiku Niko- laja i zatvorili ih u Rakovici i Vojlovici, Zatim su ih prebacili u Dahau gde su ostali do kraja rata. Italijani su se, sa svoje strane, dogepali, 2. novembra 1941, Dalmatinskog viadike Irineja i dréali ga do oslobode- nja u jednom koncentracionom logoru u Italiji, Ipak, jedan glas, jedan veliki glas ve¢ se bio Zuo, glas mitropolita Josifa, iz Beograda, koji se usudio, krajem meseca jula 1941, da nematkom generalu Sre~ deru uputi memorandum u kome je opisao prve zloti- ne koje je ,Nezavisna driava Hrvatska" potinila pro- tiv pravoslavnih sveStenika i naroda. Izmedu ostalog, tu je pisalo i ovo: Od dolaska na vlast, usta’ka vlada silom preo- braéa srpsko stanovnistvo, Tesni odnosi izmedu Kato- like crkve i usta’ke vlade dobro su poznati i dopusta- ju da se dokaze da se medu ustaskim glavesinama nala- 70 pen od Gestapo w manastiu Oszio znatan broj katolickih sveStenika. Ponuda za pre- lazak u katoliganstvo bila je najpre uéinjena pravo- slavnim éinovnicima koji su dobili formulare da bi od- govorili na postavijena pitanja, radi kontrole, Svako- ‘me je skrenuta panja da u javnim sluzbama mogu sa- ‘mo da ostanu oni koji su presli u katoligku veru. I ne samo to: lifavajuci srpski narod njegovih svestenika, Hrvatska katolicka crkva primorala je pravoslavne da vase katolitke obrede. “! Treba li da podsetimo da je u vreme paganskog Rima hricanstvo bilo zlokin i da je svako za koga bi se utvrdilo da mu pripada bio bacan kao hrana zverima? U , Hrvatskoj driavi* Pavelicevoj, zlotin je bilo pra- voslavje koje je donosilo smrt ognjem i matem. Jedan navod ée nas obavestiti 0 verskoj netrpelji- vosti ustakke vlade, ali io podr&ci kaju su joj pruvali neki predstavnici Hrvatske katolitke crkve. Uzimamo ga iz jednog dela doktora Viktora Novaka, koji je i sim Hrvat i profesor univerziteta. Jer, pike profesor Novak, ufvrdena je strahovita Ginjenica, da su zlikovacke ustaske bande, koje je Pa- velié posiao u Bosnu i Hercegovinu, da po njegovu ali i Hitler-Musolinijevu planu izazovu bratoubilacki rat, nasle upravo u bosanskim i hercegovackim franjevci- ‘ma, od kojih su se samo rijetki izdvajali, najodresitije pomagace i suradnike. Njihovi samostani bili su veé od ranije ustaska Zarista, kako ée 10 oni sami ispovijediti, centri za ustasku i njematku Spijunazu, utvrde i kona- éi8ta, pravi arsenali ustaskih stozernika, tabornika |...) i agitatora. ‘Najdalosnije je u svemu ovom strahovitom vreme- nu, Sto ovi sinovi siromaha iz Assisia nisu bili samo ‘moralni i idejni suradnici ustaskih terorista. Oni su ak- tivni borci, saucesnici u krvavim zlocinima i zvjerstvi- ‘ma! Propovijedaonica nikad nije bila sramotnije i bru- talnije oskvrnuta nego u ovom ustaskom periodu, gdje 1) Martyrdom of the Serbs (Palandech’s, Chicago). 2 god su se pojavijivali ovi ustaski propagatori, Boreci se, toboze, protiv bezboinog komunizma, oni su po- stali fanatitki avangardisti ustaskih i Hitlerovih kazne- nih ekspedicija, koje su zatirale narode Bosne i Herce- govine. Sa propovijedaonica poticao se katolitki na- rod na progone protiv Srba, ali i muslimana {...)“! ‘Seéamo se kako je Sveti Otac primio u audijenciju Paveliéa 18. maja 1941. Kao Sto se moglo predvideti, ustatka Stampa ju je obilato koristila, iduéi tak do tvrdnje da prijem Sefa Hrvatske drzave od strane pape znati njegovo zvaniéno priznavanje. Za tudenje ‘medutim, Sto je hrvatska katolitka Stampa navinila &u- dovignu gresku pridruzujuéi se {0} besramnoj propa- gandi, §t0 nisu utinile slovenatke i madarske novine. Bilo kako bilo, jedan veliki deo hrvatskog katolig- kog sveStenstva stavio se u sluzbu hrvatskog nacionali- zma i dao podrsku ustakom reZimu. ,, Ali podvlagimo da smo mi, hrvatski katolitki svecenici, u vecini bili ‘medu onima koji su pripremali dolazak nezavisne Hr- vatske."? Tordnja ovog sveStenika osvetljava ideje i stav najveéeg dela hrvatskog katolitkog klera u drugoj po- lovini XIX veka i u sledegim decenijama. U tom periodu autoritet velikog hrvatskog prelata Josipa Juraja Strosmajera, dakovatkog biskupa i apo- stolskog administratora Srbije, koji je bio pobornik je- dinstva Junih Slovena, jo je bio preteZan. On je u bratskoj Ijubavi i verskoj trpeljivosti video nagin otva- Tanja puta (oj jugoslovenskoj zajednici. On je smatrao da je potrebno, da bi se u tome uspelo, boriti se protiv austrijskog prisvajanja katolitanstva. 1) Dr Viktor Novak, op. cit, str. 637—638. 2) Dr Draguiin Kamber u listu ,Vehbosna”, br. 3, 1942, Sarajevo. 13